Your SlideShare is downloading. ×
Pravosnazna vlaco
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×

Introducing the official SlideShare app

Stunning, full-screen experience for iPhone and Android

Text the download link to your phone

Standard text messaging rates apply

Pravosnazna vlaco

30
views

Published on


0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
30
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. РЕПУБЛИКА СРБИЈААПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМПосл.КЖ 1 4037/12Дана 04.04.2013. годинеНОВИ САДУ ИМЕ НАРОДААпелациони суд у Новом Саду, другостепени кривични суд, у већу састављеномод судија Вујић Драгиње, председника већа, Бјелобаба Ђурђине и Којић Драгана,чланова већа, са записничарем Гојић Славицом, у кривичном предмету противокривљеног ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина. због кривичног дела лака телеснаповреда из чл. 122 ст. 1 КЗ, продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у везичл. 61 КЗ и продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст, 1 у везичл. 61 КЗ, одлучујући о жалби окривљеног изјављеној против пресуде Основног суда уЗрењанину, посл. бр. 3 К 97/11 од 17.09.2012. године, у седници већа одржаној дана04.04.2013. године донео је следећу:ПРЕСУДУОДБИЈА се као неоснована жалба окривљеног Вукотић Душана изјављена противпресуде Основног суда у Зрењанину, посл. бр. 3 К 97/11 од 17.09.2012. године инаведена пресуда се ПОТВРЂУЈЕ,ОбразложењеПресудом Основног суда у Зрењанину, посл. бр. 3 К 97/11 од 17.09.2012. годинеокривљени Вукотић Душан је оглашен кривим због извршења кривичног дела лакетелесне повреде из чл. 122 ст. 1 КЗ, продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1у вези чл. 61 КЗ и продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 увези чл. 61 КЗ те му је применом законских прописа за свако кривично дело утврђенановчана казна у износу од по 10.000,00 динара, те је осуђен на јединствену новчануказну у износу од по 30.000,00 динара у коју се на основу чл. 63 ст. 3 КЗ урачунавановчана казна у износу од 5.000,00 динара коју је окривљени платио по правноснажнојпресуди Прекршајног суда у Зрењанину посл. бр. 9 ПР Ј 4970/10 од 22,07.2011. године,те је обавезан да преостали износ новчане казне од 25.000,00 динара плати у року од 30дана од правноснажности пресуде. Одређено је да ће уколико окривљени у том року неплати новчану казна иста бити замењена казном затвора тако што ће за свакихзапочетих 1.000,00 динара новчане казне бити одређен по један дан казне затвора. Наоснову чл. 196 ст. 1 ЗКП окривљени је обавезан на плаћање судског паушала у износуод 1.000,00 динара и да приватном тужиоцу надокнади трошкове кривичног поступка увисини од 65.960,00 динара, све у року од 30 дана од правноснажности пресуде, подпретњом принудног извршења.Против наведене пресуде жалбу је изјавио окривљени Вукотић Душан, збогпогрешно утврђеног чињеничног стања, битних повреда одредаба кривичног поступкаи повреде кривичног закона, са предлогом да га Апелациони суд позове на седницувећа на којој ће побијану пресуду преиначити и ослободити га од оптужбе.
  • 2. Апелациони суд у Новом Саду је дана 04.04.2013. године одржао седницу већа накоју није позвао окривљеног, с обзиром да према врсти казне изречене првостепеномпресудом одржавање јавне седнице у смислу чл. 448 ст, 1 ЗКП није обавезно нити биприсуство странака, по оцени већа било корисно за разјашњење ствари. На одржанојседници, овај суд је размотрио целокупне списе предмета са побијаном пресудом иизјављену жалбу, па је оценом свих навода и предлога, утврдио следеће:Жалба је неоснована,Побијана пресуда, као ни поступак који је претходио доношењу исте, не садржибитне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на којесе указује у жалби окривљеног, а на које Апелациони суд, као другостепени суд, пазипо службеној дужности у смислу чл. 380 ст. 1 тач. 1 и 2 ЗКП-а.Правилном оценом свих изведених доказа како појединачно, тако и у њиховојмеђусобној повезаности, првостепени суд је утврдио све битне елементе кривичнихдела која су окривљеном стављена на терет. те на правилно утврђено чињенично стањеправилно применио материјално право, налазећи да се у радњама окривљеног стичусви елементи кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 КЗ, продуженогкривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези чл. 61 КЗ и продуженог кривичног делаугрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези чл. 61 КЗ. За своју одлуку првостепенисуд је дао јасне, на закону засноване разлоге.Неосновано се жалбом окривљеног оспорава чињенично стање утврђенопрвостепеном пресудом. Окривљени у жалби врши поређење исказа сведока датих укривичном и у прекршајном поступку. Одредбом чл. 352 ст. 1 ЗКП прописано је да судпресуду у кривичном поступку заснива само на доказима који су изведени на главномпретресу. С обзиром на ову законску одредбу, за пресуђење кривичноправне стварирелевантни су само искази које су сведоци дали на главном претресу, а који суправилно цењени од стране првостепеног суда.Првостепени суд је у доказном поступку извршио увид у спис Прекршајног судау Зрењанину посл. бр. 9 ПР Ј 4970/10, те утврдио да је у том поступку окривљениоглашен кривим због извршења прекршаја из чл. 6 Закона о јавном реду и миру, а којисе односи на догађај који је повод и кривичног поступка и да је окривљени ову казнуплатио. Како је окривљени касније захтевао понављање прекршајног поступка, који јепрекинут с обзиром да се против окривљеног за исто дело води и кривични поступак,првостепени суд је правилно поступио урачунавајући новчану казну изречену упрекршајном поступку, који је окривљени платио, у новчану казну изречену укривичном поступку. Из наведеног произлази да су неосновани и жалбени наводиокривљеног да је за исто дело два пута осуђен, с обзиром да је, као што је наведено,нрекршајни поступак прекинут, а раније изречена казна урачуната у сада изреченуказну. Такође, из истог разлога су неосновани и жалбени наводи којима окривљениоспорава правну квалификацију кривичних дела извршених дана 24.11.2010. године,извршену од стране првостепеног суда, сматрајући да у састав продуженог кривичногдела не може улазити дело за које је окривљени већ правноснажно осуђен.Апелациони суд налази да је првостепени суд утврдио све битне елементекривичних дела за које је окривљени оглашен кривим. између осталог време и местоизвршења кривичног дела. као и повреде које је окривљени задао оштећеном МарићСретенку приликом извршења кривичног дела лаке телесне повреде. због чега жалбененаводе којима окривљени оспорава утврђење првостепеног суда сматра неоснованим.Испитујући одлуку о казни изреченој првостепеном пресудом. Апелациони суд јеутврдио да је у односу на кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 КЗповређен закон у корист окривљеног. Наиме, првостепени суд је окривљеномприменом одредби о ублажавању кривичне санкције, за ово кривично дело утврдио
  • 3. новчану казну у односу од 10.000,00 динара. Кривичним закоником објављеним у „Сл.гласнику РС” бр. 85/05, са последњим изменама од 29.12.2009. године. који је важио увреме извршења кривичног дела, за кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138ст. 1 КЗ била је прописана казна затвора у трајању до 3 године. Одредбом чл. 50 ст. 2 т.5 истог закона прописано је да се за кривична дела за која је прописана казна затворадо 3 године може изрећи новчана казна у износу од најмање 100.000,00 динара.Изничући новчану казну у износу од 10.000,00 динара, првостепени суд је ублажиоказну не само по врсти, него и по висини и на тај начин повредио кривични закон укорист окривљеног. Међутим, изменама Кривичног законика објављеним у „Сл.гласнику РС” бр. 121 од 24.12.2012. године, које су ступиле на снагу дана 01.01.2013.године за наведено кривично дело прописана је новчана казна или затвор до 1 године,тако да је у време доношења другостепене одлуке могуће за то кривично дело изрећиокривљеном казну у износу од 10.000,00 динара, као што је то учињено првостепеномпресудом, због чега овај суд узима као правилно утврђену казну. Поред тога жалбу јеизјавио само окривљени. тако да Апелациони суд. без обзира на измену закона. не бимогао да измени пресуду на штету окривљеног, у складу са одредбом чл. 382 ЗКП.Што се тиче казни утврђених за кривично дело лака телесна повреда и продуженокривично дело увреда, Апелациони суд налази да је правилном оценом околности којепостоје на страни окривљеног, и које имају карактер искључиво олакшавајућихоколности, применом одредби о ублажавању казне у односу на кривично дело увреда,првостепени суд окривљеном утврдио новчане казне у адекватном износу, те изрекаојединствену казну, која је по налажењу Апелационог суда примерена утврђенимолакшавајућим околностима, личности окривљеног, степену његове кривице. имовномстању и околностима под којима је кривично дело извршено, тако да се основано можеочекивати да ће њоме у потпуности бити остварена сврха кажњавања, Првостепени судје правилно извршио урачунавање извршене новчане казне, изречене окривљеном упрекршајном поступкуКако ни осталим жалбеним наводима окривљеног правилност и законитостпрвостепене пресуде нису доведени у питање. на основу свега напред изнетог, априменом чл. 388 ЗКП-а. одлучено је као у изреци ове пресуде.Записничар. Председник већа – судијаСлавица Гојић. ср. Драгиња Вујић. ср