• Save
Ishrana i njene posledice na formiranje masnih naslaga - Lazar Radenković
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Like this? Share it with your network

Share

Ishrana i njene posledice na formiranje masnih naslaga - Lazar Radenković

  • 911 views
Uploaded on

 

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
911
On Slideshare
895
From Embeds
16
Number of Embeds
1

Actions

Shares
Downloads
0
Comments
0
Likes
1

Embeds 16

http://fizika.pmf.ni.ac.rs 16

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. Ishrana i njene posledice na formiranje masnih naslaga Lazar Radenkovi´ c April, 2010. Abstract Opˇte prihva´eno stanoviˇte u druˇtvu i nauci je da je uzrok gojaznosti s c s s pozitivni kalorijski balans, tj. da razlika izmedju energije unete putem hrane i potroˇene energije uzrokuje taloˇenje masti. Autori koji zastupaju s z ovo stanoviˇte se ˇesto pozivaju na Prvi zakon termodinamike i kao reˇenje s c s problema predlaˇu dijete i veˇbanje. U ovom tekstu se analizira pomenuta z z hipoteza, predstavljaju problemi na koje hipoteza ne moˇe da dˆ odgovor z a i predlaˇe alternativna hipoteza. zSadrˇaj z1 Uvod 2 1.1 Definisanje pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1.2 Nauˇni metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c 2 1.3 Epidemija gojaznosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Prva hipoteza 3 2.1 Definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2.2 Testiranje hipoteze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2.2.1 Antropoloˇka analiza . . . . . s . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2.2.2 Kliniˇka ispitivanja . . . . . . c . . . . . . . . . . . . . . . . 4 2.2.3 Eksperimenti na ˇivotinjama z . . . . . . . . . . . . . . . . 5 2.3 Prvi zakon termodinamike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 2.3.1 Dalja diskusija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Druga hipoteza 7 3.1 Definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 3.2 Dalja diskusija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 3.3 Testiranje hipoteze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Zakljuˇak c 8 4.1 Preporuˇena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c 9 1
  • 2. 1 Uvod1.1 Definisanje pojmovaPre poˇetka glavne rasprave smatram da je veoma poˇeljno taˇno definisati c z ctermine koji ´e biti koriˇ´eni kako bi se izbegla bilo kakva zabuna. c scDijeta podrazumeva izmenjen naˇin ishrane u cilju postizanja ˇeljene telesne c z mase. U engleskom jeziku se terminom diet oznaˇva naˇin ishrane uopˇte, a c s dok se za ono ˇto mi nazivamo dijeta koriste bliˇe odrednice (npr. calorie s z restricted diet)Hormon je hemikalija oslobodjena od strane ´elije u jednom delu tela koja c ˇalje poruku koja utiˇe na ´eliju u drugom delu tela s c cKalorija je jedinica za enrgiju koja je ekvivalentna 4.184 J. U popularnoj ˇtampi i na etiketama na hrani se pod cal podrazumeva, zapravo, 1 kcal. s Nekad se uvodi i oznaka 1 Cal = 1000 cal1.2 Nauˇni metod cPri prouˇavanju hipoteza i donoˇenju zakljuˇaka, u ovom radu, prati´emo prin- c s c ccipe tzv. nauˇnog metoda. Vrlo ˇesto, on je dat u vidu preglednog algoritma: c c 1. Definisanje problema 2. Posmatranje - prikupljanje informacije i resursa 3. Izricanje hipoteze 4. Testiranje hipoteze - izvodjenje eksperimenta i prikupljanje podataka 5. Analiziranje podataka i donoˇenje zakljuˇaka; prihvatanje ili odbacivanje s c hipoteze 6. Objavljivanje rezultata 7. Ponovno testiranje - najˇeˇ´e od strane drugih nauˇnika c sc c1.3 Epidemija gojaznostiPrime´eno je da je sedamdesetih godina XX veka poˇeo da raste broj gojaznih c cosoba, bez oˇiglednog razloga. Procentualno gledano, taj rast bio je identiˇan c cu svim starosnim grupama, socijalnim staleˇima i nezavisan od obrazovanja zstanovniˇtva. Takodje, on nikako nije mogao biti genetski uzrokovan jer se sgenetski materijal ljudske vrste nije mogao tako naglo promeniti. Dakle, morabiti da se neˇto u okolini promenilo, u navikama ljudi i njihovom pristupu ishrani. sGojaznost je vrlo nepoˇeljna pojava jer su sa njom povezane i mnoge bolesti z”modernog” druˇtva1 : dijabetes, ˇlog, hipertenzija, astma, rak itd. Pokuˇaji da s s sse ovaj trend objasni i spreˇi, zarad zdravlja celog druˇtva, doveli su nauku o c sishrani u ˇiˇu interesovanja. Upravo smo izrekli problem (gojaznost) i prikupili zzneke podatke o njoj. Vreme je da formiramo hipotezu. 1 Naglasimo da ovde ne impliciramo uzroˇno-poslediˇnu vezu, tj. ne tvrdimo, u ovom c ctrenutku, da su ove bolesti uzrokovane gojaznoˇ´u sc 2
  • 3. 2 Prva hipoteza2.1 DefinicijaU ovom trenutku, ve´ina lekara i nutricionista kao primer pravilne ishrane pre- cporuˇuje ˇuvenu “Piramidu ishrane”, u kojoj osnovnu ulogu imaju ˇitarice i ˇiji c c z cse unos preporuˇuje u najve´oj meri, dok se unos masti (naroˇito zasi´enih) c c c cnikako ne savetuje. Takodje, njihov stav o tome kako se gojimo nije se menjaozadnjih pedesetak godina i glasi: Prekomerna teˇina je rezultat kalorijske neravnoteˇe (premalo utro- z z ˇenih kalorija za unetu koliˇinu kalorija) i posredno zavisi od genetike s c i zdravlja.2 (US Surgeon General, 2008) Gojaznost nastaje kada osoba unese viˇe kalorija putem hrane nego s ˇto ih sagori. s (National Institutes of Health, 2008) Epidemija gojaznosti, u ovom kontekstu, obajˇnjena je opˇtim razvojem s sdruˇtva i ˇinjenicom da ljudi viˇe nisu morali da love da bi doˇli do hrane, s c s sa da im je razvoj tehnologije omogu´io da budu manje fiziˇki aktivni. Dakle, c cdo hrane je bilo lakˇe do´i, bila je jeftinija, a u isto vreme automobili, liftovi, s ckompjuteri, televizija i sl. omogu´ili su stanovniˇtvu da bude fiziˇki neaktivno. c s cIzobilje hrane i poboljˇani uslovi ˇivota razlog su gojaznosti3 . s z2.2 Testiranje hipoteze2.2.1 Antropoloˇka analiza sPosmatrajmo sada razliˇite grupe ljudi i njihov naˇin ishrane, procenat gojaznih c cljudi, opˇte zdravlje stanovniˇtva u odnosu na standard ˇivota i to pre “toksiˇnog s s z cokruˇenja” z Pripadnici indijanskog plemena Pima do 1846. godine ˇiveli su u blagostanju zi bili odliˇnog zdravlja. Hrane je bilo toliko da su im i ostave i magacini bili puni. cU to vreme dolazi do velike migracije Anglo-Saksonskog, belog, stanovniˇtva spreko teritorije Pima Indijanaca zbog “zlatne groznice”. Pima pleme pomagaloje ljudima koji su tu prolazili daju´i im hranu i ˇtite´i ih od Apaˇa. Ubrzo, uticaj c s c cbelog ˇoveka poˇinje da se prime´uje. Glavni izvor hrane - bufalo, je gotovo c c cistrebljen, reke su pregradjene i njihovi tokovi promenjeni i Pima Indijanci ve´ cod 1900. godine ˇive u rezervatu od vladine pomo´i. Dakle, godine prosperita z czamenjene su godinama gladi, a procenat gojaznih ljudi naglo poˇinje da raste. cDo 1954. godine 50% dece je gojazno do svoje jedanaeste godine. U South Dakota Crow Creek rezervatu, od 1928. godine, pleme Sioux ˇivi u zstraˇnoj bedi: 4-8 ljudi ˇivi u jednoj prostoriji, 40% dece je bez toalete, vodu s zza pi´e uzimaju iz reke. U takvoj sredini, 25% muˇkaraca, 40% ˇena i 10% dece c s zje gojazno, dok je 25% muˇkaraca, 20% ˇena i 25% dece neuhranjeno. s z 2 Ve´ina c koriˇ´enog materijala originalno je bila na engleskom jeziku i autor se trudio da scprevodi budu ˇto sliˇniji originalu. Imena pojedinaca i instistucija koje su citirane ostavljene s csu u originalu radi lakˇeg snalaˇenja. s z 3 Neki nauˇnici nazivaju ovo “toksiˇnim okruˇenjem” i navode gojaznost kao neminovnu c c zposledicu urbanizacije. 3
  • 4. Joˇ puno primera je u konradikciji sa pomenutom pretpostavkom da je izo- sbilje odgovorno za pove´anu gojaznost populacije. Plemena u Africi, populacije cna ostrvima Pacifika i sl. ˇive, po modernim standardima, u velikoj bedi i fiziˇki z csu aktivni, a opet, gojazni. Taj problem je i dalje aktuelan, i u godini 2005.imamo svedoˇenja poput: c Pre nekoliko godina posetio sam deˇju klinniku u siromaˇnom delu c s ˇ Sao Paola. Cekaonica je bila puna majki sa mrˇavom, zakrˇljalom s z decom, koja pokazuju tipiˇne znake neuhranjenosti. Njihov izgled, c naˇalost, ne bi iznenadio one koji pose´uju siromaˇne urbane teri- z c s torije zemalja u razvoju. Ono ˇto jeste iznenadjuju´e je da je ve´ina s c c majki neuhranjene dece bila gojazna. (Benjamin Caballero, director of Center for Human Nutrition) Prate´i naˇu hipotezu o uzroku gojaznosti zakljuˇujemo da su se majke pre- c s cjedale i jele hranu koje bi mogle dati svojoj neuhranjenoj deci. Takav zakljuˇak cje apsurdan, uzimaju´i u obzir naˇa znanja o materinstvu, i mora se odbaciti, a c sreˇenje potraˇiti negde drugde. s z2.2.2 Kliniˇka ispitivanja cU naˇoj hipotezi rekli smo da prejedanje izaziva gojaznost. Prate´i ovaj naˇin s c crazmiˇljanja, zakljuˇujemo da ´e je gladovanje izleˇiti i dijete koje ukljuˇuju s c c c cgladovanje (semi-starvation diets) veoma su raˇirene u druˇtvu4 . s s Terapije dijetama ostaju kamen temeljac leˇenja [gojaznosti] i sma- c njenje unosa energije nastavlja da bude osnova uspeˇnog progarama s za gubljenje telesne teˇine. z (The Handbook of obesity, 1998)U istom tekstu, pak, pominje se slede´a reˇenica: c c Poznato je da su rezultati terapija dijetom neplodni i kratkotrajni.Takodje, Gubitak teˇine postignut u kliniˇkim ispitivanjima je toliko mali da z c se moˇe smatrati zanemarljivim. z (Cochrane Collaboration, 2002) Pretpostavka da se moˇe smrˇati prostim pove´anjem potroˇnje energije z s c sveˇbanjem takodje nije validna: z Razumno je pretpostaviti da ´e osobe sa relativno visokom dnevnom c potroˇnjom energije biti manje sklone gojenju u odnosu na one sa s manjom potroˇnjom energije. Za sada podaci koji bi podrˇali ovu s z hipotezu nisu naroˇito ubedljivi. c (Physical Activity Guidelines; American Heart Association, Ameri- can College of Sports Medicine) 4 Ovih dana ovakve dijete nazivaju se dijete ograniˇenog unosa kalorija (calorie-resricted cdiets), zbog boljeg prizvuka koji metoda ima. Retko kome ideja gladovanja deluje kao razumanmetod za dugoroˇno odrˇavanje ˇeljene teˇine c z z z 4
  • 5. 2.2.3 Eksperimenti na ˇivotinjama z 1. Miˇevi sa uklonjenim ovarijumima (tj. bez estrogena) goji´e se pri naj- s c neoˇekivanijim okolnostima, ˇak i priliom izgladnjivanja. c c 2. Miˇevi sa uklonjenim receptorima za insulin na ´elijama ne mogu da se s c ugoje nezavisno od toga koliko jedu. 3. Hibernatori ´e pred kraj leta biti gojazni, bilo da im je bilo dozvoljeno da c se prejedaju ili ne. 4. Genetski modifikovani miˇevi ´e, ako su izgladneli, kanibalisati svoje unu- s c traˇnje organe, ostavljaj´i masne naslage netaknutim. s c2.3 Prvi zakon termodinamikePristalice prve hipoteze se ˇesto pozivaju na Prvi zakon termodinamike, kao cjedan od osnovnih zakona fizike i tvrde da bi bilo koja druga hipoteza naruˇila sovaj zakon. Prvi zakon termodinamike ima viˇe ekvivalentnih formulacija, ali sza naˇu diskusiju najpogodnija je s ∆E = Ein − Eout , (1)odnosno promena mase masnog tkiva = Ekonzumirano − Epotroˇeno . s (2) Zbog toga, struˇnjaci uvode pojam kalorije u ishranu i preporuˇuju pra´enje c c cunosa kalorija. Medjutim, da bi se u periodu od jedne decenije telesna masazadrˇala u opsegu od 5kg, potrebno je meriti unos kalorija sa taˇnoˇ´u od 11 z c scCal dnevno! To je praktiˇno neizvodljivo i zato struˇnjaci preporuˇuju da unos c c cbude za oko 100 Cal manji od potroˇnje. Ali sada se postavlja pitanje zaˇto s sljudi koji prate ovaj savet ne postaju anoreksiˇni - ako stalno viˇe troˇe nego ˇto c s s sunose, po naˇoj hipotezi, njihova masa trebalo bi da se konstantno smanjuje. s Autor smatra da je koriˇ´enje Prvog zakona termodinamike u pomenutom sckontekstu krajnje neopravdano iz viˇe razloga. Uvek treba imati u vidu istorijski skontekst nastajanje (fiziˇkih) zakona, a klasiˇna termodinamika je nastala za c copisivanje i analizu, pre svega, motora sa unutraˇnjim sagorevanjem. Telo je smodelovano motorom zato ˇto je prime´eno da organizmi prilikom disanja (a s csamim tim i varenja hrane na ´elijskom nivou) troˇe kiseonik, te da se u telu c svrˇi neka vrsta sagorevanja. Prvi zakon termodinamike je koristan, pre svega, u szatvorenom sistemu i to kada je sistem u stanju ravnoteˇe ili pseudo-ravnoteˇe5 . z zLjudski oraganizam je otvoren sistem i nije u termiˇkoj ravnoteˇi sa okolinom i c zoslobodjena toplota je propratna pojava metaboliˇkih procesa, za ˇta Prvi zakon c stermodinamike ne pravi razliku – toplota i rad su oblici energije. Prvi zakontakodje ni na koji naˇin ne implicira da ´e se razlika energije skladiˇtiti u vidu c c smasnih naslaga ili potroˇiti na bilo koji drugi naˇin. s c Prate´i ovaj naˇin razmiˇljanja, pojavljuje se koncept “kalorija je kalorija” c c skoji kaˇe da je nemogu´e da dve dijete koje obezbedjuju isti unos kalorija dovedu z cdo razliˇitog gubljenja teˇine. Ovo je u kontradikciji sa tzv. “metaboliˇkom c z cprednoˇ´u”, eksperimentalno potvrdjenim fenomenom da izokaloriˇna dijeta sa sc c 5 Izuzetno sporog procesa prelaska iz jednog ravnoteˇnog stanja u drugo z 5
  • 6. manje ugljenih hidrata ima znaˇajno bolje rezultate. Neophodno je prvo ob- cjasniti proces merenja energetske vrednosti hrane i pridruˇivanje broja kalorija; zukratko, merenje se vrˇi kalorimetrom, sagorevanjem hrane i merenjem oslobod- sjene toplote. Prime´eno je da energija oslobodjena sagorevanjem nije identiˇna c cenergiji dostupnoj organizmu jer se krajnji produkti metabolizma (urin i fekalije)mogu dalje sagorevati, te sadrˇe odredjenu koliˇinu energije. Uvodi se pojam z c“metaboliˇke energije” koja predstavlja razliku izmedju ukupne koliˇine energije c cunete hranom i energije krajnjih produkata metabolizma. Uz ovu korekciju dobi-jaju se ˇuvene kalorijske vrednosti za tri osnovna tipa namirnica: masti(˜9Cal), cproteina (˜4Cal) i ugljenih hidrata(˜4Cal). Vrednosti su, naravno, usrednjene. Grubost ovih analiza je oˇigledna: c 1. Pretpostavlja se da je jedini naˇin unoˇenja energije putem hrane (pri sin- c s tezi vitamina D, na primer, koristi se enrgija Sunca i pretvara u hemijsku energiju) 2. Pretpostavjla se da je jedini naˇin na koji energija “napuˇta” telo putem c s fekalija (zanemruju´i disanje i odavanje toplote) c 3. Pretpostavlja se da je sva metaboliˇka energija sagorena (tj. oksidisana) i c zanemaruje to da hrana sluˇi kao izvor hranljivih materija i da telo koristi z jedinjenja uneta putem hrane za formiranje tkiva. Hrana obezbedjuje izvor energije, ali je takodje i regulator metabolizma. Naravno, rezultati eksperimenta nisu objaˇnjeni polaze´i od ovog stanoviˇta. s c s Dakle, da rezimiram, Prvi zakon termodinamike, kao fundamentalan zakonfizike vaˇi na nekom nivou u organizmu, ali tretirati ceo organizam, taj sofisti- zcirani sistem, kao prostu termodinamiˇku maˇinu je neopravdano 6 . c s2.3.1 Dalja diskusijaProblemi ne prestaju ovde. Vratimo se na jednaˇinu ∆E = Ein − Eout . Ova cjednaˇina ne kaˇe niˇta o uzroku gojaznosti. Gojaznost nije objaˇnjena pre- c z s s c c ˇjedanjem, ovo je samo iskazivanje problema na drugaˇiji naˇin. Sta uzrokujeprejedanje? Objasniti gojaznost prejedanjem ekvivalento je “objaˇnjenju” alko- sholizma hroniˇnim napijanjem. c Prva hipoteza ne daje nikakvo objaˇnjenje zaˇto se muˇkraci i ˇene goje na s s s zdrugaˇiji naˇin, razliˇitu ugojenost razliˇitih rasa iste vrste (ˇivotinje), pove´anje c c c c z cmasnih naslaga (na taˇno odredjenim mestima) kod ˇena u toku puberteta. Sve c zove pojave objaˇnjene su hormonima, koje prva hipoteza ne uzima u obzir. s Ein i Eout nisu nezavisne veliˇine. Slede´i eksperiment to i eksplicitno c cdokazuje: ˇ Zivotinja kojoj je hrana naglo ograniˇena teˇi da smanji svoju po- c z troˇnju energije i time ˇto je manje aktivna i time ˇto usporava s s s potroˇnju energije u samim ´elijama, na taj naˇin ograniˇavaju´i s c c c c gubljenje teˇine. Takodje, ˇivotinja ose´a pove´anu glad, tako da z z c c onda kada je ograniˇenje uklonjeno, ˇivotinja ´e jesti viˇe nego pre, c z c s sve dok ne postigne prethodnu teˇinu. Isto tako, nakon prejedanja z silom, ˇivotinja ´e poˇeti da troˇi viˇe energije i pokazati smanjeni z c c s s apetit sve dok se teˇina ne vrati na prethodni nivo. z 6I po miˇljenju autora - uvredljivo! s 6
  • 7. (Flier, Maratos-Flier, Scientific American) Dakle, preporuka zdravstenih organizacija za smenjenje mase je “Idi i veˇbaj, zali nemoj da ogladniˇ!”. Ozbiljnije gledano, problem se javlja jer ljudi fizioloˇki s sdefekat svode na nedostatak volje; smatra se da debeli ljudi prosto nemajudovoljno psihiˇke snage da se odvoje od hrane i da su zato debeli7 . c3 Druga hipoteza3.1 DefinicijaAlternativna hipoteza ili Lipofilia 8 kako ´emo je zvati, nije nova ideja. Pripisuje cse Gustav von Bergmann-u i Julius Bauer-u. Bauer je 1929. primetio: Kao maligni tumor ili kao fetus, materica i grudi trudne ˇene, abnor- z malno lipofiliˇno tkivo grabi hranu ˇak i u sluˇaju pothranjenosti. c c c Ono zadrˇava svoje zalihe, ˇak ih moˇe pove´ati, nezavisno od potre- z c z c ba organizma. Postoji neka vrsta anarhije; masno tkivo ˇivi odvo- z jeno i ne prilagodjava se preciznom regulatornom sistemu organizma. Gojaznost je poreme´aj prekomernog skladiˇtenja masti. Po ovoj hipotezi, c sprejedanje i neaktivnost su posledice, a ne uzrok gojaznosti. Masne ´elije igraju caktivnu ulogu i nisu tretirane kao kante za sme´e u koje je masno´a gurnuta. c cNaprotiv, masne ´elije “uvlaˇe” masno´u u sebe i zapravo igraju glavnu ulogu c c ckod gojaznosti. Mi se ne gojimo jer se prejedamo, ve´ se prejedamo jer naˇe c smasno tkivo nepotrebno gomila masno´u. c3.2 Dalja diskusijaOdgovor na glavno pitanje - ˇta reguliˇe skladiˇtenje masti i ponaˇanje masnih s s s s´elija - delimiˇno je dat u delu 2.2.3: regulisano je hormonima. Kao ˇto je ve´c c s cpomenuto, masno tkivo je metaboliˇki aktivno, dobro prokrvljeno i inervisano, ca masne kiseline neprestano cirkuliˇu u i iz ´elije. s c U organizmu, najgrublje gledano, masno´a se pojavljuje u dva oblika – u cobliku triglicerida i masnih kiselina. Molekul triglicerida predstavlja tri masnekiseline povezane molekulom glicerola. Mast se skladiˇti u vidu triglicerida sunutar ´elija. Masne kiseline se koriste kao “gorivo” za miˇi´e. Trigliceridi su c scveliki molekuli i ne mogu pro´i kroz ´elijsku membranu masne ´elije, pa se stalno c c cdeˇava proces razbijanja i formiranja triglicerida, kako bi se obavila difuzija smasnih kiselina kroz ´elijsku membranu. Glicerol, neophodan za formiranje ctriglicerida, a samim tim i skladiˇtenje masti, dobija se metabolizom ˇecera - s sglukoze i fruktoze. Ve´i broj hormona daje komandu masnim ´elijama da ispuste masne kiseline c cu krvotok (adrenalin, hormon rasta, glukagon. . . ), ali jedan hormon nadjaˇava csve pomenute hormone i daje komandu ´elijama da zadrˇavaju masne kiseline - c zinsulin. 7 Ili preterano mrˇavi. Anoreksija se uspeˇno leˇi insulinom s s c 8 Lipo - mast, phylia - voleti; ovo znaˇi da tkiva pacijenta skladiˇte nepotrebnu mast, ne c sda sam pacijent voli mast 7
  • 8. Insulin je glavni regulator metabolizma masti. Oslobadjanje masnih kiselina iz masnih ´elija zahteva samo negativni stimulus manjka c insulina. (Rosalyn Yalow, Solomon Berson, 1965) Oˇigledan dokaz ove tvrdnje predstavljaju pacijenti oboleli od dijabetesa, ckoji nikako ne mogu da se ugoje jer imaju manjak insulina. Ako su pak nainsulinskoj terapiji, poˇinju da se debljaju, ˇto dovodi do dalje neosetljivosti na c sinsulin, uslovljavaju´i dalje pove´anje doze insuline i daljeg debljanja. c c Moˇemo, dakle, sa sigurnoˇ´u re´i da je neophodni uslov za debljanje konzu- z sc cmiranje ugljenih hidrata,koji deluju na skladiˇtenje masti preko glicerola i preko sdejstva na insulin (glukoza). Veza izmedju ugljenih hidrata i glicerola je ve´ cobjaˇnjena, i zanimljivo je dodati da ˇak ni masno´a prisutna u ishrani ne moˇe s c c zda se skladiˇti bez ugljenih hidrata. Dejstvo glukoze na nivo insulina je jasan – spove´an nivo ˇecera u krvi stimuliˇe luˇenje insulina. c s s c Ugljeni hidrati stimuliˇu luˇenje insulina, koji promoviˇe debljanje. s c s (George Cahill, 2005)3.3 Testiranje hipotezeEpidemija gojaznosti desila se onda kada su svetske zdravstvene organizacijeubedile stanovniˇtvo da su zasi´ene masti ˇivotinjskog porekla nezdrave, da s c zizazivaju gojenje i ˇkode srcu9 . Tako se razvio strah od masnih proizvoda, a sljudi su konzumirali znatno viˇe ugljenih hidrata. Ipak, iako se potroˇnja masti s skonstatno smanjuje, kao i procenat puˇaˇa, broj srˇanih oboljenja zadrˇava s c c zisti trend. Ironiˇno, mnogi antropolozi smatraju da ljudi upravo nisu dovoljno cprilagodjeni za konzumiranje ugljenih hidrata, jer je to relativno nova promenau evoluciji ˇoveka. c Koriste´i drugu hipotezu lako moˇemo da objasnimo zaˇto su se Pima Indi- c z sjanci ugojili, preˇavˇi sa dominantno proteinskom i masnom ishranom (bufalo) s sna ishranu bogatu ugljenim hidratima, koje im je ameriˇka vlada obezbedila u crezervatu. Takodje je lako objasniti zaˇto su siromaˇne populacije gojazne – zato s sˇto su ugljeni hidrati najjeftiniji. Alternativna hipoteza objaˇnjava i to zaˇtos s ssu majke gojazne, a njihova deca neuhranjena – telo majki postalo je efikasnou skladiˇtenju masti i moˇe to da uˇini sa manje hrane nego tela dece. s z c4 Zakljuˇak cDakle, koji bi bio najjefikasniji i najjzdraviji naˇin za mrˇavljenje? Da li uopˇte c s streba veˇbati? Apsolutno! Iako veˇbanje ne´e direktno uticati na mrˇavljenje z z c spreko “potroˇenih kalorija”, ima´e veoma pozitivan efekat na hormone, pove´a´e s c c cosetljivost ´elija na insulin, pozitivno uticati na kardio-vaskularni sistem, itd. c 1. Smanjti unos ugljenih hidrata - ograniˇiti se samo na vo´e. c c 2. Pove´ati unos zasi´enih masti. c c 9 Autor ovog teksta se sa ovim nimalo ne slaˇe i smatra da su zasi´ene ˇivotinjske masti z c zizuzetno zdrave namirnice i da ih treba obilato koristiti u ishrani. Ipak, uzdrˇa´u se od z cdokazivanja te hipoteze jer bi se tekst otrgao kontroli. 8
  • 9. 3. U potpunosti eliminisati ulja biljnog porekla (sem hladno cedjenog masli- novog ulja) i hidrogenizovanih biljnih masti (margarina) 4. Osnovna fiziˇka aktivnost trebalo bi biti aerobna aktivnost malog inten- c ziteta (peˇaˇenje, planinarenje i sl.) – dˇogiranje na duˇe staze se ne s c z z preporuˇuje. c 5. Povremeno sprintovati i dizati teret.4.1 Preporuˇena literatura c 1. knjiga Mark Sisson, The Primal Blueprint; sajt http://www.marksdailyapple.com/primal-blueprint-101/ 2. dokumentarni film FatHeadLiteratura[1] Gary Taubes: The Quality of Calories: What Makes Us Fat and Why Nobody Seems to Care, Berkley University (predavanje)[2] Gary Taubes: Good Calories, Bad Calories: Challenging the Conventional Wisdom on Diet, Weight Control, and Disease, Anchor Books, New York, 2007[3] Andrea Buchholz, Dale Schoeller: Is a calorie a calorie?, Am. J. Clin Nutr 79, 2004, 899S-906S 9