RAZNOVRSNOST RIBA

Ribe su najbronija grupa kičmenjaka.
28.000 vrsta
•
•
•
•
•
•

More
 Škrţni prorezi
 Krljušt sa zubićem
 Usta sa donje strane
 RaĊaju ţive mlade
 Nemaju riblji mehur
R...
rušljoriba

košljoriba
RUŠLJORIBE (HRSKAVIĈAVE RIBE)
Ajkule
 Raţe
 Himere

Škrţni prorezi
Plava
ajkulam(
3.8 m)
Velika
bela
ajkula
(8m)
Ĉekić ajkula
(6 m)

Kit ajkula (21
m)
Tigar
ajkula
(5m)
Golema
psina
(14m)
Velika manta
raţa (7m)

Kalifornijska raţa
(1.5m)
Raža
KOŠLJORIBE
(KOŠTANE RIBE)


PRAVE KOŠLJORIBE



ŠTITONOŠE

ŠAKOPERKE
 I DVODIHALICE

Australija

Afrika

DVODIHALICE

Juţna
Amerika
ŠAKOPERKE

Latimerija
ŠTITONOŠE
Jesetra

Moruna

Keĉiga
Sabljarka

PRAVE KOŠLJORIBE

Tuna
Morki konjić

Skuša
Bakalar

Sardela
Jato riba
Babuška

Jegulja

SmuĊ

Karaš

Potoĉna
pastrmka

Som
Sunĉanica

Linjak

Keder

Šaran

Klen

Štuka
MIGRACIJE

RIBA
LOSOS









Losos je snažna riba iz familije Salmonida. koja ceo svoj život
provodi u slanoj vodi, a u slatku vodu...
MORUNA-NAJVEĆA SLATKOVODNA RIBA









Moruna je najveća slatkovodna riba naše zemlje.
Postoje podaci da su lovljene...
JEGULJA










Jegulja ţivi u slivovima Baltiĉkog, Sredozemnog i Severnog mora.
Evropska jegulja naseljava Evropu ...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Raznovrsnost riba

9,436

Published on

Raznovrsnost riba. Ribe su najbrojnija grupa kičmenjaka, ima ih oko 28 hiljada vrsta, od toga najveći broj prave košljoribe. U ovoj prezentaciji moći ćete da saznate na osnovu kojih osobina smo ribe podelili na hrskavičave i koštane, predstavike svake grupe, mnoštvo slika i primera, kao i zanimljivosti.

Published in: Education
0 Comments
4 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
9,436
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
9
Actions
Shares
0
Downloads
64
Comments
0
Likes
4
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "Raznovrsnost riba"

  1. 1. RAZNOVRSNOST RIBA Ribe su najbronija grupa kičmenjaka. 28.000 vrsta
  2. 2. • • • • • • More  Škrţni prorezi  Krljušt sa zubićem  Usta sa donje strane  RaĊaju ţive mlade  Nemaju riblji mehur RUŠLJORIBE  Mora i slatke vode Škrţni poklopac Krljušt u vidu crepova Usta sa prednje strane Polaţu jaja Imaju riblji mehur KOŠLJORIBE
  3. 3. rušljoriba košljoriba
  4. 4. RUŠLJORIBE (HRSKAVIĈAVE RIBE) Ajkule  Raţe  Himere 
  5. 5. Škrţni prorezi
  6. 6. Plava ajkulam( 3.8 m) Velika bela ajkula (8m)
  7. 7. Ĉekić ajkula (6 m) Kit ajkula (21 m)
  8. 8. Tigar ajkula (5m) Golema psina (14m)
  9. 9. Velika manta raţa (7m) Kalifornijska raţa (1.5m)
  10. 10. Raža
  11. 11. KOŠLJORIBE (KOŠTANE RIBE)  PRAVE KOŠLJORIBE  ŠTITONOŠE ŠAKOPERKE  I DVODIHALICE 
  12. 12. Australija Afrika DVODIHALICE Juţna Amerika
  13. 13. ŠAKOPERKE Latimerija
  14. 14. ŠTITONOŠE Jesetra Moruna Keĉiga
  15. 15. Sabljarka PRAVE KOŠLJORIBE Tuna
  16. 16. Morki konjić Skuša
  17. 17. Bakalar Sardela
  18. 18. Jato riba
  19. 19. Babuška Jegulja SmuĊ Karaš Potoĉna pastrmka Som
  20. 20. Sunĉanica Linjak Keder Šaran Klen Štuka
  21. 21. MIGRACIJE RIBA
  22. 22. LOSOS      Losos je snažna riba iz familije Salmonida. koja ceo svoj život provodi u slanoj vodi, a u slatku vodu migrira samo u fazi mresta. Mladi lososi najpre određeno vreme borave u slatkoj vodi (1-3 godine), a potom se sele u more, gde za 1-2 godine postaju polno zreli, dobijajući srebrnu boju. Kada odrastu i postanu spremni za razmnožavanje, jata lososa kreću sa pučine ka obali, a zatim uzvodno rekama do mesta gde su se izlegli pre određenog broja godina. Lososi se popularno nazivaju “Kraljevi riba”, zbog veliĉanstvenih skokova koje izvode plivajući uzvodno ka mestu razmnoţavanja (postoje podaci da su zabeleţeni skokovi lososa dugi i po 3 m). Na kraju ove faze, većina jedinki ove ribe strada (pacifiĉki losos), ali iza sebe ostavlja brojno potomstvo. Atlantski losos je jedina vrsta koja „posećuje“ Evropu (Norveška, Švedska, Danska, Island, Engleska, Škotska, Irska, severni deo Španije i jugoistoĉna Francuska)
  23. 23. MORUNA-NAJVEĆA SLATKOVODNA RIBA     Moruna je najveća slatkovodna riba naše zemlje. Postoje podaci da su lovljene morune teške 2000 kg i dugaĉke 9 metara. Moruna ima telo, umesto krljuštima, pokriveno sa pet redova koštanih ploĉica (po tome su dobile ime štitonoše). Moruna naseljava vode Kaspijskog, Crnog i Azovskog mora. Ima je i u istoĉnom delu Sredozemnog mora i njegovim slivovima. Do izgradnje Đerdapske brane dospevala je i u gornje tokove Dunava. Danas je to nemoguće i nalazimo je u donjem toku ispod Đerdapa. Moruna ţive uglavnom na morskom dnu, ali za vreme razmnoţavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste).
  24. 24. JEGULJA      Jegulja ţivi u slivovima Baltiĉkog, Sredozemnog i Severnog mora. Evropska jegulja naseljava Evropu duţ obale Atlanskog okeana, Mediteranskog, Azovskog i Crnog mora. Ţenke odlaze u gornje tokove, a muţjaci ostaju u braktiĉnim vodama na ušću. Jegulja raste i razvija se u slatkoj vodi, a u more odlazi da se izmresti. Razmnoţavanje jegulja je do danas nedovoljno ispitano i tajanstveno. Niko još nije video ljubavnu igru ove ribe, mada se nauĉnici slaţu da se odvija u Sargaskom moru, na puĉini ispred Floride. Mresti se od februara do aprila u Sargarskom moru. Kada potpuno odraste u slatkoj vodi (4-5 godina), otpoĉinje putovanje prema moru, gde se mresti. Na putu do mora ne jede, pa kada, potpuno iscrpljena, stigne do Sargaskog mora, spušta se na dubinu 100-300 metara, gde se mresti, posle čega ugine. Oplođena jaja se dižu prema površini i na tom putu se izlegnu male jegulje, koje putuju Golfskom strujom. Za tri godine stignu do obala Evrope . Mužjaci će tokom čitavog boravka u slatkoj vodi ostati kod prvih kilometara reka, dok će ženke, veće i snažnije, pokušavati da dođu do izvora
  1. A particular slide catching your eye?

    Clipping is a handy way to collect important slides you want to go back to later.

×