Arhuska konvencija

1,219 views

Published on

Donošenje odluka u vezi sa zaštitom životne sredine, pravo na informisanost o stanju životne sredine-Arhuska konvecnija. Uloga NVO u donošenju odluka.

Published in: Education
0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
1,219
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
200
Actions
Shares
0
Downloads
43
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide
  • Postoje tri stuba održivosti, a to su životna sredina, ekonomija  i društvo. Ovome možemo da dodamo i četvrti, pomoćni stub, kulturu. Ako zamislimo da sedimo na stolici koja stoji na ova četiri stuba i ako je jedan od njih nestabilan, nestabilna je i sama stolica i naš zadatak je da je održimo da ne padne“ - See more at: http://cepor.fpn.bg.ac.rs/publikacije.html#sthash.j3TfoULj.dpuf
  • http://www.oplanetise.com/okampanji.htmlhttp://zelenainicijativa.rs/o-nama
  • Arhuska konvencija

    1. 1. PRAVO NA INFORMISANOST I UĈEŠĆE JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA U VEZI SA ZAŠTITOM ŢIVOTNE SREDINE
    2. 2. Da se podsetimo....  Šta su prirodni resursi?  Šta se podrazumeva pod pojmom odrţivi razvoj?  Šta je ekološki otisak?
    3. 3. Potrebe za prirodnim resursima Prirodni resursi se troše mnogo više od realnih potreba Prirodni resursi se troše mnogo brţe tako da ne mogu da se obnove Iscrpljivanje prirodnih resursa
    4. 4. Koncept odrţivog razvoja (sustainable develeopment)  Ekonomski razvoj ljudskog društva u skladu sa prirodom.  Upotreba prirodnih resursa za zadovoljenje ljudskih potreba u sadašnjosti, uz obezbeĊivanje njihovog korišćenja u budućnosti.
    5. 5. Ravnoteţa odrţivog razvoja Potrošnje/iskoriš ćavanja prirodnih resursa Obnavljanja resursa (sposobnosti prirode da se onovi)
    6. 6. Ugalj hrana kupovina Nafta voda raĉun Rude obuća bruto Ĉista voda energija neto Prirodno bogatstvo odeća po stanovniku RESURSI POTREBE POTROŠNJA A2 A3 A4 A5 A B1 B2 B3 B4 B5 B V1 V2 V3 V4 V5 V Ekološki otisakKonaĉno rešenje A1
    7. 7. Ekološki otisak  Odnos potreba za resursima i potrošnje prirodnih resursa.  Mera ljudskih zahteva prema prirodnim resursima. Potrošnja resursa Potreba za resursima > Ekološki otisak je veći
    8. 8. Rezultati domaćeg rada  Koliki je vaš ekološki otisak?
    9. 9. Na koji naĉin se informišete tj. dolazite do informacija koje su vam od znaĉaja?
    10. 10. Drugi naĉini informisanja  Saopštenja  Tribine  Radionice  Predavanja  Javne akcije  Konferencije
    11. 11. Vaţno!  Svaki pojedinac ima pravo da bude informisan o stanju ţivotne sredine i ima pravo da aktivno uĉestvuje u donošenju odluka kada je ţivotna sredina u pitanju.
    12. 12. Konvencija koja reguliše pravo na informisanost i donošenje odluka u vezi sa ţivotnom sredinom. S O L A R N A O D R Ţ I V I R A Z V O J H I D R O R E S U R S I E K O L O Š K I O T I S A K R E C I K L A Ţ A O B N O V LJ I V A Drugi naziv za energiju suncaRazvoj ljudskog društva u skladu sa prirodom.Drugi naziv za energiju vode.Sva prirodna bogatstva jednim imenom nazovaju se...Odnos izmeĊu potreba za prirodnim resursnima i potrošnje resursa.Ponovna upotreba sirovina u nove svrhe.Energija sunca, vode, vetra, koja moţe iznova da se koristi zove se još i...
    13. 13. Arhuska konvencija Pravo na informisanost Pravo na uĉešće javnosti u donošenju odluka Pravo na pravnu zaštitu Cilj konvencije Zaštita prava graĊana u sadašnjosti i budućnosti da ţive u zdravoj ţivotnoj sredini.
    14. 14. Koje informacije moţemo i imamo pravo da dobijemo?  Kvalitet vode  Kvalitet vazduha  Kvalitet zemljišta  Kvalitet hrane  Stanju ugroţenosti ţivotne sredine  Ugroţenim vrstama na nekom podruĉju  Koje mere i postupci zaštite se sprovode  Uvid u zakone, propise, planove (urbanistiĉki, lokalni ekološki), programe, sporazume , nauĉne rezultate, ekonomske analize  Podaci o stanju zdravlja i bezbednosti ljudi
    15. 15. Donošenje odluka Nivo vlade-drţavni organi Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine RS Nivo graĊanstva- nevladine organizacije NVO (NGO, OCD, udruţenja graĊana, neformalne grupe) Lokalni nivo Drţavni nivo Globalni nivo Nivo vlade-drţavni organi Pokrejinski sekretarijat za urbanizam, graditeljs tvo i zaštitu ţivotne sredine
    16. 16. Aktivnosti nevladinih organizacija (pojedinaĉne ili mreţe)  Volonterske akcije i kampovi  Eko festivali  Tribine  Radionice  Javna zagovaranja itd. Donosioci odluka
    17. 17. •Jedna je od najvećih i najpoštovanijih nezavisnih konzervacionih organizacija koju ĉini mreţa više miliona ljudi (1,2 miliona u USA i 4 miliona širom sveta) sa 5 razliĉitih kontinenata (Afrika, Azija, Severna i Juţna Amerika, Evropa) WWF World Wildlife Fund
    18. 18. WWF je od male grupe entuzijasta posvećenih divljim ţivotinjama prerastao u globalnu mreţu koja ima podršku ljudi iz svih sfera ţivota- više od pet miliona pristalica na svih pet kontinenata, WWF ima predstavništva u više od 90 zemalja.
    19. 19. •Sekretarijat WWF International se nalazi u Glandu, blizu Ţeneve •Misija WWF je konzervacija prirode i ekoloških procesa kroz oĉuvanje genetiĉkog, specijskog i ekosistemskog diverziteta •Promovisanje obnovljivih izvora energije kao odrţivih sada i dugoroĉno, u korist ţivog sveta planete •Promotivne akcije u cilju redukcije zagaĊenja, eksploatacije resursa i potrošnje energije
    20. 20. WWF i klimatske promene Klimatske promene su prioritet za WWF usled drastiĉnog uticaja koji imaju na osetljiva mesta, vrste i ljude Apeluje se na smanjenje emisije gasova staklene bašte Mreţa WWF širom sveta pruţa podršku novom meĊunarodnom dogovoru o klimatskim promenama, iz Kopenhagena – praviĉno, efikasno i nauĉno bazirano
    21. 21. Promovišući domaće i meĊunarodne napore za redukciju globalnih emisija gasova staklene bašte za najmanje 80% od onih u 1990. do 2050, WWF poziva nove rukovodioce da deluju odluĉno protiv klimatskih promena Kombinacijom globalnih i lokalnih eksperata WWF je lider mnogih projekata širom sveta koji se bave uticajem klimatskih promena WWF je organizator “Sata planete” (Earth Hour) u kojem milioni ljudi širom sveta gašenjem svetla daju svoj glas protiv klimatskih promena (25.3.2009)
    22. 22.  Eko aktivizam!
    23. 23. •Neprofitabilna, nevladina organizacija koja je prisutna u 41 zemalja u Evropi, Americi, Aziji i na Pacifiku •Sedište u Amsterdamu sa 27 kancelarija širom sveta GREENPEACE
    24. 24. •1969. godine Komisija za atomsku energiju SAD izvodi nuklearnu probu na malom ostrvu Amĉitka u blizini Aleutskih ostrva •Na dan nuklearne probe okuplja se oko deset hiljada demonstranata i blokira granicu izmeĊu SAD i Kanade traţeći odustajanje od probe •Vlada Sjedinjenih Drţava ignoriše zahtev i vrši probu i ĉak najavljuje još jednu iste godine
    25. 25. •Motivisani svojom vizijom o zelenom i mirnom svetu malobrojni aktivisti upućuju se iz Vankuvera za Aljasku •Njihova misija je bila da budu svedoci ameriĉkih nuklearnih podzemnih proba •Prvi rezultati pritiska javnosti - 1972. godine -Komisija za nukearnu energiju SAD odluĉuje da prestane sa nuklearnim probama na ostrvu Amĉatka koje je nešto kasnije proglašeno za zaštićenu zonu
    26. 26. •1975. godine i Francuska prekida vršenje atmosferskih nuklarnih proba na Pacifiku nakon protesta aktivista Greenpeace-a •Pristup Greenpeace-a borbi za svoje ciljeve je da svojim smelim akcijama privuku što veću paţnju medija •Aktivisti voze gumene ĉamce i postavljaju se izmeĊu kitova i njihovih lovaca, alpinisti postavljaju ogromne natpise preko centralnih zgrada velikih gradova •Medijski rat je dobijan na svakom koraku pa je broj pristalica rapidno rastao
    27. 27. •1985. dogaĊa se tragiĉno potapanje tada glavnog broda Greenpeace-a - Rainbow warrior-a •Brod je dobio ime po “ratnicima duge”, prema predanju indijanaca, predodreĊenim da Zemlju spasu od ekološke katastrofe
    28. 28. •Tragedija Greenpeace-u donosi ogroman publicitet i znatno povećanje broja pristalica, finansijera i samim tim i broja akcija na terenu •Greenpeace u narednim godinama proširuje delovanje i postaje `savest` Planete kada je u pitanju oĉuvanje prirode i ugroţenih ţivotinjskih vrsta •2.8 miliona aktivista, predstaništva u 41 zemlji sveta; najveća neprofitna organizacija ove vrste
    29. 29. •Greenpeace finansiraju ĉlanovi i aktivisti, donacije drţava se ne prihvataju •U ovom delu Evrope, najbliţa kancelarija nalazi se u Ĉeškoj, otvorena pre šesnaest godina •Kao globalna organizacija, Greenpeace usmerava svoje napore prvenstveno na najveće opasnosti koje prete planetarnom biodiverzitetu i prirodnoj okolini
    30. 30. Kampanje su usmerene na: 1. Zaustavljanje klimatskih promena 2. Zaštitu starih šuma, tzv. `pluća Planete` 3. Zaštitu okeana 4. Zaustavljanje lova na kitove 5. Zaustavljanje genetskog inţinjeringa 6. Zaustavljanje nuklearne opasnosti 7. Eliminisanje toksiĉnih supstanci iz upotrebe 8. Suprotstavljanje globalizaciji u trgovinskom smislu
    31. 31. Organizacije u Srbiji
    32. 32.  Nikada ne sumnjaj da mala grupa promišljenih i posvećenih graĊana moţe promeniti svet. Zapravo, to je i jedino što ga je ikada menjalo. Margaret Mid, antropolog.

    ×