Antropogeneza-evolucija nagosti kod anatomski savremenog čoveka

  • 1,193 views
Uploaded on

Antropogeneza-evolucija nagosti kod anatomski savremenog čoveka (Homo sapiens). U ovom radu opisane su različite teorije gubljenja telesnog pokrivača kod čoveka tokom evolucije.

Antropogeneza-evolucija nagosti kod anatomski savremenog čoveka (Homo sapiens). U ovom radu opisane su različite teorije gubljenja telesnog pokrivača kod čoveka tokom evolucije.

More in: Education
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
1,193
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
5

Actions

Shares
Downloads
0
Comments
0
Likes
1

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. * Rentala, M. J. 2006. Evolution of human nakedness in Homo sapiens. Journal of Zoology 273 (2007):1-7.
  • 2. •Jedina recentna vrsta primata bez termoizolacionog krzna tj. telesnog dlakavog pokrivača. •Pitanje kada i zašto???  Svi ostali primati imaju izizetno dobro razvijen dlakavi pokrivač, tako da se prihvata pretpostavka da su naši preci nekada morali imati dobro razvijen dlakavi pokrivač na telu.  Fosili i DNK analize-brojne ideje.  Brojne hipoteze predložene su kao mogući razlozi odgovorni za pojavu denudacije (gubitka telesnog pokrivača), ali nijedna od njih nije opšte prihvaćena. Jer svaka ima svoje prednosti i nedostatke.
  • 3. •Ljudi su često bili opisivani kao “goli majmuni” i nagost nesumnjivo predstavlja jednu od najupečatljivijih razlika u izgledu između ljudi i majmuna (Morris, 1967). Zapravo, ljudi nisu u potpunosti nagi i bez telesnog pokrivača, oni se ne razlikuju značajno u broju i gustini folikula dlaka od svojih najbližih srodnika primata. Većina ovih dlaka, međutim, relativno je zanemarljiva u odnosu na površinu kože i niti pruža zaštitu koži, niti pruža značajnu toplotnu izolaciju (Kushlan, 1985).
  • 4. Nedostaci Čini ljude osetljivijima prema UV zracima, a takođe i prema niskoj i visokoj temperaturi (Amaral, 1996). Krzno tj. dlakavi pokrivač zaštitio bi ljude od pojave rana, čireva i ujeda insekata-inflamacije. Dlakava individua izgleda krupnije-prednost u seksualnoj selekciji i odbrani od predatora.
  • 5. Nedostaci  Stvara očigledne “troškove”.  Šta je uzrokovalo da čovek, za razliku od svih ostalih primata izgubi telesni pokrivač??  Brojne diskutabilne teorije (hipoteze?) su iznete, svaka sa svojim porednostima i nedostacima, sa pristalicama i protivnicima.
  • 6.  Ima brojne pristalice (Morris, 1967; Leakey i Lewin, 1977; Mount, 1979; Ebling, 1985).  Napuštanje zamračenih, hladnijih šuma zbog lova na otvorenim staništima i izlaganje višim temperaturama od onih koje vladaju u šumi, na koje su ljudi do tada bili prilagođeni.  Predpostavka:gubitak dlakavog pokrivača kako bi se izbeglo pregrevanje tela u vrelim savanskim uslovima (Morris, 1967).
  • 7. Bliža ispitivanja hipoteze 1. Poređenjem toplotnog bilansa dlakavih i nagih Hominida (Wheeler, 1992b) gola koža je mana kako tokom dana (prima više sunčeve energije) tako i tokom noći (zahteva više endogeno produkovane toplote) (Amaral, 1996). 2. Izlaganje gole kože vazduhu na otvorenom prostoru povećava šansu da se izgubi više toplote, ali u isto vreme povećava količinu usvojene toplote-veći rizik od oštećenja UV zracima. 3. Povećanje znojenja-dovodi do dehidratacije u suvom savanskom okruženju. Povećanje izolacije, a ne smanjenje?
  • 8. Trend kod savanskih majumuna-gušći dlakavi pokrivač bolja termoizolacija od šumskih majmuna (Mahoney, 1980). Majmun u tropskoj šumi Savanski majmun
  • 9.  Brojne pristalice (Brace, 1966; Campbell, 1966; Morris, 1967; Ardey, 1976; Brace i Montagu, 1977). Zašto baš savanski primat, dok sve druge vrste u istom okruženju nisu preeduyele taj korak? Predpostavka: vegetarijanski primat nije morao brzo da se kreće; karnivorni primat, s druge strane, zagrejao bi se goneći svoj plen i gubitak dlaka omogućio bi hlađenje tela (Campbell, 1966). Morris (1967) smatrao je ovaj gubitak dlaka neophodnim zato što je lov, odnosno gonjenje plena, bio aktivnost na koju čovek do tada fizički nije bio prilagođen.
  • 10.  Bazirana na netačnoj ideji da je gubitak dlaka rashladni faktor.  Veza sa seksualnim dimorfizmom u odnosu na telesni pokrivačmuškarci su bili ti koji su lovili i navodno postajali pregrejani tokom gonjenja plena u vrućoj savani, ali žene su bile te koje su izgubile najveći deo telesnog pokrivača (Morgan, 1990).
  • 11.  Predpostavka: Wheeler (1984) kaže da je redukcija telesnog pokrivača nastala zbog slabijeg direktonog uticaja sunčevog zračenja na dvonožne sisare, što takođe objašnjava odsustvo ove karakteristike (nagosti) među savanskim četvoronožnim sisarima. • Serija radova 1985-1996. •On kaže da postoji termoregulaciona prednost bipedalnih Hominida u kombinaciji sa golom kožom i povećanom veličinom tela. •Dokazima je potvrdio termoregulacionu prednost bipedalizma nad četvoronožnim kretanjem i prednost povećanja veličine tela u vrućem savanskom okruđenju. Međutim...
  • 12. Nema rezultata koji ukazuju na to da li se početni korak u denudaciji desio u otvorenom savanskom okruženju ili je bipedalizam doveo do gubitka telesnog pokrivača. •Nije rešena ključna tačka: dlakavi čovek mogao bi imati prednost u odnosu na toplotni stres od direktnog sinčevog zračenja (Amaral, 1996).
  • 13.  Alometrijski rast-tip anizometrijskog rasta pri kojem dolazi do promene odnosa rasta dve karakteristike tj. dve karakteristike imaju različitu stopu rasta u toku ontogenije.  U konkretnom slučaju termin alometrijski se odnosi na činjenicu da kako vrste postaju krupnije u toku evolucije, ne povećavaju se sve telesne strukture u istoj meri kao celokupna veličina i masa tela (Schwartz i Rosenblum, 1981).  Dve karakteristike-veličina tela i dlakavost.  Alometrijske analize-primat koji je 2x veći od drugog primata nema 2x više dlaka koje bi pokrile tu povećanu veličinu tela.  Što je veći primat, manje dlaka ima po jedinici površine tela (Schwartz i Rosenblum, 1981). Mali primati-marmozeti Veći majmuni-šimpanze
  • 14. Predpostavka: kako prve Hominide potiču od bezrepih velikih čovekolikih majmuni, a oni su veći od drugih majmuna, Hominidi bi imali ređe dlake i bili slabije zaštićeni od direktne sunčeve toplote za razliku od malih savanskih majmuna npr. babuna ili patas majmuna (Schwartz i Rosenblum, 1981). Hominidi su morali da razviju alternativni sistem za održavanje hlednoće tela i sprečili pregrevanje-znojenje. Ovaj sistem na kraju je postao u tolikoj meri efikasan da je čovek bio u mogućnosti da se oslobodi telesnog pokrivača skoro u potpunosti (Schwartz i Rosenblum, 1981).
  • 15.  Ignoriše činjenicu da je telesni pokrivač primata multifunkcionalno sredstvo i ne bi postalo suvišno samo zato da bi jedna funkcija (regulacija tolote) bila zadovoljena (Morgan, 1990).  Smanjena gustina dlaka po cm2 ne mora nužno da podrazumeva smanjenu pokrivenost tela.  Pr. gorile-najveći od čovekolikih majmuna.  Ukoliko su Hominide trebale bolju zaštitu od sunčevog zračenja u vrućoj savani, njihove dlake bi rasle utoliko duže, pre nego da su kraće, a pogotovo ne da u najvećoj meri nestanu (Amaral, 1996). planinski gorila
  • 16.  Predpostavka: odevanje je učinilo da gubitak dlaka manje važnim i redukcija telesnog pokrivača nije obezbedila nikakvu bitnu prednost (Westermarck, 1894; Glass, 1966).  Međutim...
  • 17. Među recentnim ljudskim populacijama, oni koji su najviše zavisni od odeće ujedno su i oni koji su zadržali najveću količinu dlaka na telu, dok su pripadnici populacija koje nose malo odeće ili su u potpunosti bez nje zadržali minimalnu količinu dlakavog pokrivača (Brace, 1966). Zašto bi uopšte dlakavi primat počeo da koristi odeću ako je već imao izolacioni pokrivač na telu sačinjen od dlaka??
  • 18. Skorašnje DNK analize (Rogers, Iltis i Wooding, 2004) bazirane na broju tihih mutacija u melanocortin I receptor lokusu koji utiče na boju kože i dlaka, predloženo je da su ljudi bili nagi savanski stanovnici najmanje pre 1,2 miliona godina. Pronađeno je da najstarija šivena odeća stara 20 000 godina (Klein, 1999), dok su najstarije strugalice pronađene da su stare oko 300 000 godina (Toth i Schick, 1993). Prema tome, svi dokazi sada govore da su ljudi bili nagi mnogo pre nego što su počeli da nose odeću.
  • 19.  Univerzitet u Floridi.  Ljudi su počeli da nose odeću 70.000 godina pre nego što su migrirali u hladnije predele, što se desilo pre 100.000 godina, što zajedno čini 170 000 godina.  Takođe, studija pokazuje da je odevanje nastalo nakon gubitka telesnog pokrivača, tako da su ljudi poprilično dugo vremena bili i bez telesnog pokrivača i bez odeće.  Ljudi u Africi mogli su da prežive stotine hiljada godina, jer su tamo klimatki uslovi povoljniji.  Kada su moderni ljudi (pojavili su se pre 200 000 godina) krenuli da migriraju iz Afrike u hladnije predele, nastalo je i odevanje.  Neandertalac i anatomski savremeni čovek-izgubili dlaku, znali da proizvode oruđe za struganje kože, naselili hladnije predele.
  • 20. 6. Kušlanova hipoteza odevanja* Kushlan (1980, 1985) Predpostavka: redukcija telesnog pokrivača odvijala se istovremeno sa razvojem intelektualnog kapaciteta koji je omogućio korišćenje veštačke izolacije (odeće). Funkcionalni gubitak telesnog pokrivača dozvolio je isparavanje preko cele površine tela, ali uz žrtvovanje pređašnje funkcije telesnog pokrivača u zadržavanju toplote. Zbog toga se javila potreba za odećom. Odeća je zahtevala kapacitet za izradu i prostor gde bi se čuvala, kao i mogućnost prenosa. * Vestiary hypothesis. Vestiary (eng.)-soba u kojoj se čuva odeća.
  • 21. Bazirana na pogrešnoj ideji da je gubitak telesnog pokrivača rashladni faktor.
  • 22.  Neotenija je pojava zadržavanja predačkih juvenilnih karakeristika na adultnom stupnju potomka.  Predpostavka: ljudi su juvenilne forme čovekolikih majmuna (Gould, 1977).  Opšti tempo razvoja ljudi je usporen, tako da sazrevaju mnogo sporije od ostalih primata, ali žive duže.  Zadržavanje nekih juvenilnih ili čak fetalnih karakteristika u adultnom životu-ravno čelo, brza prenatalna stopa rasta i telo bez telesnog pokrivača.  Produženi period brzog rasta mozga bio je prednost za vrstu, a druge karakteristike zadržane su kao deo juvenilnog paketa.  Jedna od ovih karakteristika bila je nagost, opisana kao “embrionalna distribucija telesnih dlaka” (Gould, 1977).
  • 23. Ako je odsutvo telesnog pokrivača, kao karakteristika fetalnih majmuna, zadržana u adultnom dobu potomka procesom neotenije, očekivalo bi se da ljudsko telo zadrži ovu karakteristiku kroz ceo svoj razvoj, od embriona do adulta. Ali, to nije tačno. Lanugo-dokaz. Karakteristike koje su zadržane kao deo neoteničkog paketa su samo one koje su benigne ili neutralne u osnosu na njihov uticaj na sposobnost preživljavanja. Niko ne tvrdi da su sve fetalne karakteristike zadržane. Pr. nogu kod fetusa, bebe i adulta. Ne govori ništa o značaju nagosti kao nove karakteristike.
  • 24. Krive i kratke noge u donodu na trupkod novorođenečeta Lanugo
  • 25. Jedni od najvećih mesoždera u životinjskom svetu jesu kondori i lešinari, koji je hrane strvinom i imaju gole vrstove. Predpostavka: pošto je i čovek mesožder, bilo bi korisno kada bi i on bio bez telesnog pokrivača (Stephensson, 1972).
  • 26. Kod muškaraca, najdlakavije područje je područje koje okružuje usta (kod muškaraca koji nose bradu postoji tendencija da im se pljuvačka zadržava oko usta).
  • 27.  Koža bez dlaka senzitivnija je stimuluse iz spoljašnje sredine, naročito na t-promene, dodir i bol.  Predpostavka: povećana osetljivost na dodir kod ljudi posebno je korisna u društvenom smislu, dopuštajući intenzivniji obostrano prijatan kontakt između muškarca i žene i između žene i deteta (Stephensson, 1972).  I kod drugih sisara oblasti sa najmanje dlaka su oblasti najintimnijeg kontakta između majke i potomstva, u regionu dojki.
  • 28. Pošto ljudsko društvo zavisi od specifičnih veza parova individua, muškarca i žene, bilo šta što poboljšava zadovoljstvo kontakta može se smatrati kao biološka prednost (Stephensson, 1972).
  • 29. Ne objašnjava zašto su dlake odbačene sa područja koja nisu u vezi sa intimnim kontaktom (npr. na leđima). Takođe, ljudi imaju ostatke dlaka, posebno na intimnim područjima i na muškim prsima. Nijedna druga monogamna životinja nije preduzela ovaj korak, zašto bi čovek bio izuzetak?? Nema dokaza da je osetljivost na dodir značajno lošija u slučaju da je životinja dlakava.
  • 30.  Hardy (1960), Morgan (1972, 1982, 1985, 1990), Morris (1977, 1994), Cuanne (1980), La Lumiere (1981), Ellis (1986), Verhaegen (1985, 1987), Evans (1992). Predpostavka: Hominidi su bili prinuđeni interspecijskom kompeticijom da iz arborealne niše pređu da se hrane na obali, loveći hranu, npr. školjke i morske ježeve i na taj način postepeno postajali sve više prilagođeni za plivanje.
  • 31.  Tokom vremena, oni su postali pretežno akavatični, krećući se sve dalje i dalje od obale.  Ljudi su iz tog razloga izgubili dugački kosmati telesni pokrivač, koji se svojstven za primate, ali ne i za morske životinje.  Gubitak telesnog pokrivača poboljšao je glatki prolaz kroz vodu (Hardy, 1960).
  • 32. Nagost vodenih sisara-kitovi, delfini i morske krave (sirene)-čovek ima vodenog pretka. Nagost je svakako prednost za ove vodene sisare jer smanjuje otpor i pritisak pri kretanju kroz vodu (Wheeler, 1985). Međutim...
  • 33. Rešen jedan problem-nastao drugi-gubitak toplote. Gubitak toplote je još veći problem nego kod terestričnih vrsta, jer voda ima veću toplotnu provodljivost od vazduha (Wheeler, 1985). Većina različitih grupa sisara koja je usvojila vodeni način života iz tog razloga zadržala je gust dlakavi pokrivač (Sokolov, 1962; Wheeler, 1985).
  • 34. Većina vodenih sisara koja je izgubila krzno imaju veliko i izduženo telo sa malim izloženim dodacima na telu (rep, peraja); veliko telo (velika zapremina, mala površina) poseduje nisku toplotnu provodljivost, dok mali izloženi delovi tela minimiziraju područja kože koja su izložena vodi i u dodiru sa vodom (Wheeler, 1985).
  • 35. Nijedna od ovih karakteristika nije primenjiva na rane hominide i zato je teško povezati nagost ljudi sa opstankom u vodi (Wheeler, 1985). Za golog sisara sa telom sličnog oblika i veličine kao rane hominide, ili kao moderni ljudi, energetski bi bilo veoma skupo da održava visoku t u moru. Čak i vrste koje imaju usporedivu masu tela i naseljavaju slatkovodne tople tropske basene, zadržale su veoma debelo krzno (Wheeler, 1985). Ne postoje fosilni dokazi
  • 36. Nije realno tvrditi da su ljudi ikada živeli potpuno vodeni način života kao ti drugi morski sisari koji su odbacili svoje krzno u potpunosti. Veća verovatnoća da su živeli na obali , lovili svoju hranu dalje od obale, u plićoj vodi. Vraćali su se na obalu da bi spavali, a većinu dana provodili su loveći hranu. Noću, izolacioni telesni pokrivač bio bi prednost, a ne nedostatak.
  • 37. Belt (1974), odbačena od strane Darvina (1888). Predpostavka: nagi primat bio bi manje podložan za sakupljanje krpelja i ostalih parazita koji u tropskim oblastima predstavljaju ozbiljan problem za zdravlje. Prema Darvinu (1888) slabost Belt-ove hipoteze-ne daje objašnjenje zašto je isključivo ljudska vrsta izgubila dlake kada su ektoparaziti problem za sve primate. Rantala (1999)-objašnjenje je u jedinstvenoj ekologiji hominida.
  • 38.  Promene u strukturi ljudskog društva-grupni lov, zauzimanje stalnih površina na kojima žive i grade domove ,“kućne baze”.  Najraniji dokazi o stalnim domovima datiraju iz početka pleistocena, pre 1,8 milijona godina, u Tanzaniji (Leakey, 1971; Johanson i Blake, 1996) gde su pronađeni i ostaci Homo habilisa (Johansson i sar, 1987).  Predpostavlja se da je u isto vreme nastao i skup novih adaptivnih strategija-izrada alata, transport hrane i materijala, jedenje mesa i podela hrane (Tobias, 2003)
  • 39. Promena ka grupnom lovu i stalnim domovima (pećine, jazbine) išla je u korist mnogim ektoparazitima (Rantala, 1999). Ljudi su postali utočište i sigurnost (“luka”) za buve. Pećine i jazbine takođe obezbeđuju veće mogućnosti za brojne druge ektoparazite da napadaju i reprodukuju se (Rantala, 1999).
  • 40. Ektoparazitsko zapaljenje se povećavalo. Imati manje parazita važnije od zadržavanja toplog krzna koje sakuplja te parazite. Prirodna selekcija favorizuje kratkodlake individue, a samim tim individue sa manje parazita na telu, vodeći ka “golim majmunima” današnjice (Rantala, 1999). Selekcioni pritisak, usmeren ka nagosti , bile su mnoge letalne bolesti koje se prenose paraziti koji piju krv ( a oni napadaju dlakave individue). Pr. kuge, pegavog tifusa i dr.
  • 41. Rogers i sar (2004) izračunali su na osnovu broja tihih mutacija u afričkim verzijama MC1R gena (koji produkuje tamniju kožu) da se denudacija desila pre 1,2 miliona godina u Africi što je u saglasnosti da periodom kada su ljudi počeli da zauzimaju “kućne baze” (Johanson i Blake, 1996) što je išlo u korist mnogim ektoparazitima (Rantala, 1999). H. sapiens (pojavio se pre 200.000 godina) nije bio prvi čovek koji je izgubio krzno, a smatralo se da je on jedini nagi primat u evolucionoj liniji čoveka.
  • 42.  Žene više vremena provodile su u kući, dok su muškarci lovili. Zbog toga su one osetljivije na ektoparazite i bile su im izložene u većoj meri nego muškarci.  Uglavnom, žene imaju manje dlaka od muškaraca, a dlakavije žene su manje privlačne muškarcima (Darwin, 1871).  Žene koje su manje dlakave imaju veći reproduktivni uspeh, bivaju birane od strane muškaraca i rađaju decu, i dečake i devojčice, sa manje dlaka (Rantala, 1999).  Produkcija većeg broja parazita kod dece-nedostatak dlakavih žena, prednost za manje dlakave žene (muškarci ih biraju za partnerke).
  • 43. Na kraju ovo bi, kroz proces selekcije + povratnog spregom (“run-away selection”), dovelo do potpuno golog čoveka (Fisher 1930; Kokko i sar., 2002). Atraktivnost tela bez dlakavog pokrivača-američka studija (Tiggemann i Lewis, 2004) u kojoj je 98% žena izjavilo da redovno uklanja dlake sa tela, a razlog tome je ženstvenost i atraktivnost. Međutim...
  • 44. Iako muškarci preferiraju manje dlakave žene, kod žena je obrnut slučaj i postoje dokazi da žene preferiraju muškarce sa dlakavijim grudima. Gušća dlaka na grudima i bradi kod muškaraca zavisna je od androgenih hormona, što objašnjava manju maljavost žena i njihovu seksualnu privlačnost prema dlakavijim muškarcima.
  • 45. Tradicionalan, najefikasniji način oslobađanja od ektoparazita, npr. vašaka, jeste odsecanje kose (Bailey i Prociv, 2000). Veliki broj životinja sa kraćim krznom ili bez njega ima manje ektoparazita na telu nego one životinje sa dugim dlakama (Hassanloo, 1995). Lakše je ukloniti problematične parazite sa gole kože, dok ovaj posao uklanjanja i danas oduzima mnogo vremena među dlakavijim primatima (Dunbar, 1991; Harrison i sar., 1977).
  • 46. 12. Seksualna selekcija Nastanak čoveka i seksualna selekcija (u vezi sa seksom- selekcija putem polnog odabiranja) (1871). Žene su bile lišene telesnog pokrivača zarad estetske (ukrasne) svrhe, a zatim su one prenele seksualnu prednost ove nove osobine (nagosti) gotovo podjednako na svoje potomke oba pola. Sakupio dokaze da su mnoge vrste razvile karakteristike koje su za njih bile neprikladne ili čak štetne, ali koje su bile zadržane zato što su privlačne za suprotni pol.
  • 47.  Osobine koje su seksualno cenjene ukazuju na dobro zdravlje-sjajna dlaka, perje (Anderson, 1994), dok je prva faza opadanja kose pokazatelj lošeg zdravlja, a ne karakteristika bitna za opstanak (Morgan, 1990).  Skupi seksualni signali u svrhu seksualne selekcije obično su sezonski (za vreme parenja) i formiraju se nakon seksualnog sazrevanja.  Iako muškarci preferiraju manje dlakave žene, moguće je da je seksualna selekcija favorizovala evoluciju u smeru nagosti (Rantala, 1999; Pagel i Bodmer, 2003), ne objašnjava koja početna selekciona prednost je prouzrokovala da muškarci počinju da preferiraju žene sa manje dlaka.  U kasnom 19.veku nije bilo pravog razumevanja uloge parazita i patogena u prirodnoj selekciji (Pagle i Bodmer, 2003).
  • 48. Harris (2006) Darvinova selekcija nije dogovorna za pojavu denudacije. U premodermon društvu majke su koristile čedomorstvo kao metod kontrole rađanja, majčina odluka da ubije bebu mogla je biti sprečena ukoliko bi beba zadovoljavala standarde lepote pripisane od strane majčinske kulture. Nagost je rezultat roditeljske tj. majčinke selekcije.
  • 49.  Bazirana na socijanim naukama-standardi lepote su proizvoljne kulturne konvencije odvojene od prirodne i seksualne selekcije. Seksualna i roditeljska selekcija usmerena ka atraktivnosti novorođenčeta, u smuslu smanjene dlakavosti, razvile su se jer ova osobina povećava reproduktivni uspeh. Prema tome, one se ne mogu smatrati odvojene.
  • 50. Kada su Hominidi napustili Afriku, pre 2 miliona godina, i otišli severnije predele, manje gš i hladnije klime, dlakavi pokrivač svakako bi za njih bio prednost. Međutim, na ove uslovi oni su se prilagodili promenom boje kože, a ne zadržavanjem dlaka. Tako da većina teorija tj. hipoteza govori o tome da je “ljudska nagost duh naše evolucione prošlosti”. Jedino ektoparazitska hipoteza predlaže da se selekcioni pritisak prema nagosti nastavio do savrmenog doba.
  • 51. Hvala na pažnji!