Nestajanje zivotinjskih vrsta crnomarković, ralić, kadijević

Zivotinjske i biljne vrste sve vise nestaju i nastavice tako ukoliko se nesto hitno ne preduzme , proizilazi iznove crvene liste ugrozenih vrsta 2007,koju je objavila svetska unija za zastitu prirode IUCN.

 Гориле су највећи од свих данашњих примата и насељавају прашуме Африке. Гориле су подељене у две врсте: на источне (Gorilla beringei) и западне (Gorilla gorilla) гориле. Њихова ДНК је у 97%-98% идентична човечијој[1][2] и после две врсте шимпанзе је најближа жива врста слична човеку. 1847. године, амерички доктор и мисионар Томас С. Севиџ (Thomas S. Savage) први је описао западну горилу (он ју је назвао Troglodytes gorilla) из добијених узорака у Либерији. Име је изведено од грчке речи Gorillai ("племе длакавих жена") које је описао истраживач Хано, картагиншки морепловац и могући посетилац области која је касније постала Сијера Леоне, око 480. године пре нове ере.[3]

 Горила са сребрним леђима је одрасли мужјак, старији од 12 година, назван по особитом прамену сребрне длаке на својим леђима. Има велике очњаке који расту када горила достигне полну зрелост. Они су снажни, доминантни мужјаци и водећи у чопору. Чопор се обично састоји од 5 до 30 горила, међу којима он одлучује о свим одлукама, руководи чопором, решава све сукобе, проналази изворе хране и води бригу о безбедности групе. Млађи мужјаци са око 11 година почињу да напуштају свој оригинални чопор, путујући сами, или са другим мужјацима око 2-5 година, док не буду довољно зрели да привуку женке и оснују сопствену групу, и наравно почну да се размножавају. Ако буде изазван од стране млађег или уљеза гориле, мужјак са сребрним леђима ће почети да вришти, удара у своје груди, ломи грање, и коначно појуришаће у напад. Ако вођа угине или буде убијен, група ће се раздвојити и почети да тражи другог вођу који ће се старати о њима. Повремено, један мужјак може да преузме цео чопор под своју заштиту. Тада постоји шанса да ће нови мужјак убити све млад

 Džinovska panda (Ailuropoda melanoleuca) je krupni sisar iz porodice medveda (Ursidae), poreklom iz centralno-zapadne i jugozapadne Kine.[1] Lako se prepoznaje po upadljivim crnim oznakama oko očiju, na ušima i preko svog zaobljenog tela. Iako pripada redu zveri, koje karakteriše ishrana mesom, džinovska panda se u 99% slučajeva hrani mladicama i listovima bambusa. Ugrožena je životinja - procenjeno je da je u divljini preostalo 2.000 pandi[2] i preko 180 koje žive u zatočeništvu u Kini. Od ovog broja dvadeset pandi živi van Kine. Drugi izvor pokazuje da se u Kini razmnožava 221 panda, od kraja 2006. godine.[3] Broj panda u divljini je u porastu.

 Ime "panda" vodi poreklo iz himalajskog jezika, verovatno nepalskog. Ovo ime je originalno primenjeno na crvene pande. Sve do 1901. godine, kada je otkrivena veza između ove dve vrste, džinovska panda je bila poznata kao išaran medved ili šaren medved (Ailuropus melanoleucus). Kada bi preveli njeno ime sa kineskog jezika, bukvalno bi imalo značenje „medveda mačke". Ovaj naziv nije slučajan. Naime, većina medveda ima okrugle zenice. Izuzetak je džinovska panda, čije su zenice vertikalno postavljene, kao kod mačaka. Krzno džinovske pande je crno-belo. Odrasli mere oko 1.5 metara dužine, a do ramena su oko 75 centimetara visoki. Mužjaci mogu težiti do 115 kilograma, dok su ženke generalno sitnije, težeći do 100 kilograma s vremena na vreme. Takođe imaju i kratak rep dugačak približno 15 centimetara.

 Crnonogi tvor (Mustela nigripes) je vrsta iz porodice kuna (Mustelidae), koja naseljava severnoameričke prerije. Bio je na ivici izumiranja. Crnonogi tvor je dugačak 45-55 cm, sa repom od 15 cm. Težina mu iznosi oko 1 kg. Uglavnom je smeđe-žućkast, dok su mu noge, vrh repa i maska na licu crne boje. Noćna je životinja i pretežno lovi prerijsko kuče na spavanju.[2] Jedan tvor godišnje pojede oko 100 ovih životinja, tako da ne može da opstane bez pristupa njihovim velikim kolonijama. Takođe, njegov jelovnik čine miševi, drugi manji sisari, insekti i ptice. Oko 99% vremena provodi pod zemljom, u jazbinama i hodnicima prerijskog kučeta. Pare se tokom marta i aprila. Ženka rađa od 1 do 7 mladunaca, obično 3-4.

 Crnonogi tvor nije nikad bio brojna vrsta. Drastično opadanje populacije je počelo usled uništenja staništa, odnosno preoravanja prerija i naglog smanjenja brojnosti prerijskog kučeta (zbog gubitka staništa i trovanja), njegove glavne hrane. U Kanadi je nestao iz divljine još 1937. godine. Zadnja populacija iz divljine u SAD, od 130 jedinki, pronađena je kod Mititsija u Vajomingu 1981. Zarazna bolest ih je do 1986. svela na samo 18 jedinki, tako da su te godine prenešene u zatočeništvo, radi očuvanja vrste. Tada je ukupno sa njima, u zatočeništvu postojalo 50 primeraka. Posle umnožavanja u zatočeništvu, počelo je njihovo puštanje u divljinu, počevši od Vajominga 1991. godine. Naseljeni su i u druge delove SAD, Kanadu i Meksiko.

 Dr.Lazar Ralic Dr.Luka Kadijevic Dr.Milan Crnomarkovic

Nestajanje zivotinjskih vrsta crnomarković, ralić, kadijević

by dusanjerkovic

Accessibility

Upload Details

Usage Rights

Statistics

Nestajanje zivotinjskih vrsta crnomarković, ralić, kadijević Presentation Transcript