Your SlideShare is downloading. ×
  • Like
  • Save
Nacionalni parkovi   srbije- gligorić sara i mihajlo
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×

Now you can save presentations on your phone or tablet

Available for both IPhone and Android

Text the download link to your phone

Standard text messaging rates apply

Nacionalni parkovi srbije- gligorić sara i mihajlo

  • 2,749 views
Published

 

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
2,749
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
0
Comments
0
Likes
3

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. Na l pakov cionani r i - BIJ- SR ER DIL ihal Gigor A I:M jo l ićSaaGigor r l ićV 2 III
  • 2. -Na l pak - cionan rNacionalni park je oblast zemlje, često u vlasništvu države u kojoj se nalazi, većim delom zaštićen od ljudskog uticaja. Nacionalni parkovi su zaštićena oblast Međunarodnog udruženja za zaštitu prirode.
  • 3. NAPOZNAIJ NA J T I CIONANI PA KOV U SR I SU : L R I BIJ Fruska Gora Đerdap             Tara                Kopaonik                 Šar - planina
  • 4. -F UŠ G A- R KA OR Fruška gora proglašena  je za nacionalni park  1960. godine. Najviši  vrhovi su Crveni čot  (538 m), Orlovac (512  m) i turistički centar  Iriški venac (490  m).Pruža se duž desne  obale Dunava, duga 80,  a široka 15 kilometara.   Na planini raste oko 1.500  Stvaranje planine počelo  biljnih vrsta, od kojih više  u mezozoiku, pre 90  1.000 u granicama  miliona godina, - na njoj  su pronađene 164  Nacionalnog parka. Fruška  životinjske fosilne vrste,  gora bogata je šumama  stare oko 123 miliona  hrasta, graba, bukve, lipe  godina.   i drugog drveća.  
  • 5. Ž OT SKI SV T IV INJ E Životinjski svet je veoma  - Orao krstaš je brojan i raznovrstan, što  posebno važi za ptice, kojih  krupna i snažna ima više od 200 vrsta.  ptica grabljivica. Najređe, a ujedno i  najugroženije među njima  su ptice grabljivice - orao  krstaš i patuljasti orao.  Značajno je prisustvo  detlića, gavrana, šumske  šljuke, crne rode i mnogih  drugih. Od retkih i ugroženih  vrsta sisara na Fruškoj gori  žive divlja mačka, kuna  belica, puh lešnikar i 16  vrsta slepih miševa.  
  • 6. F UŠ OR M NA IR R KOG SKI A ST I Manastir staro HoPovo Manastir Beocin Manastr novo HoPovoManastir Jazak Manstir krUseDoL Manastir PetkovicaManastir grgeteg
  • 7. -ĐE DA - R P  Nacionalni park Đerdap  se nalazi na samoj  međunarodnoj granici  sa Rumunijom.  Ukupna površina  Nacionalnog parka  iznosi 63.608 hektara,  a zaštitnom zonom  obuhvaćeno je 93.968  hektara. Osnovni  prirodni fenomen ovog NACIONANI PA KĐE DA L R R P područja je grandiozna  Đerdapska klisura kroz  koju protiče reka  Dunav. Proglašen je  nacionalnim parkom  1974. godine. 
  • 8. Bilni i Ž ot ski sv j iv inj et  Biljni i životinjski svet:  Na prostoru parka  opstaje preko 1100  M ed edv biljnih vrsta. Raznolikost  staništa i zajednica se  odrazila i na faunu, koja  poput flore nosi obeležje  reliktnosti. Na ovom  prostoru se mogu sresti  medved, ris, vuk, šakal,  štekavac, sova ušara,  crna roda kao i mnoštvo  Vuk drugih vrsta.  Ris
  • 9. ĐE DA KL A R PSKA ISURĐerdapska klisura je najduža I najveća klisura u Evropi. Ona formira deo granice između Rumunije i Srbije, pri čemu se severno nalazi Rumunija a južno Srbija. Rumunski, mađarski, slovački, turski, nemački i bugarski naziv ima značenje železna vrata, dok je klisura u Srbiji poznata kao Đerdap. Na rumunskoj strani se nalazi nacionalni park Železna vrata ,a sa srpske nacionalni park Đerdap. 
  • 10. -T R - AA  nacionaLni Park tara  se nalazi u  zapadnom delu  Srbije i pripada  unutrašnjem pojasu  Dinarida. Zauzima  površinu od 183  km2, a proglašena  je za nacionalni  park 13. jula  1981.god. od strane nacionaLni Park tara Narodne skupštine  SR Srbije. 
  • 11. Š ENP. T RUM AA  Nepregledna šumska  prostranstva svrstavaju  Taru u jednu od  najšumovitijih planina  Evrope. Šume  Nacionalnog parka Tara  spadaju u najvrednije i  najočuvanije šume  Evrope i jedan su od  njenih temeljnih  fenomena. 
  • 12. -KOPA - ONIK Kopaonik je najveći  planinski masiv u Srbiji  koji se pruža od  severozapada ka  jugoistoku dužinom od  oko 75 km, dosežući u  srednjem delu širinu od  oko 40 km. Jedan njegov  deo je zaštićena zona pod  imenom  Nacionalni park Kopaonik  u okviru koga postoji veći  broj zaštićenih prirodnih  celina, a na njemu se  nalazi i najveći  skijaški centar u Srbiji.  Njegov najviši vrh je  Pančićev vrh sa 2017 m  koPaonik nmv. 
  • 13. F OR I F UNA L A A Na Kopaoniku je  najrasprostranjenija  raskomadana šumsko-pašnjačka  zona središnje Srbije. Na višim  delovima je četinarska smrčeva  I jelova, a po stranama bukova  i hrastova šuma. Kopaonik je mesto na kome se  mogu naći primerci endemske  flore kao što su  kopaonička čuvarkuća, Pančićeva potočarka i  kopaonička ljubičica Od mnogobrojnih životinjskih  vrsta najznačajniji su sivi soko, suri orao,buljina,divlja mačka i  srna.
  • 14. -SKIJ SKI CE A KOPA - A NT R ONIK Kopaonik je  najveći skijaški  centar u Srbiji i  nesumnjivo  jedan od  najlepših  centara u ovom  delu Evrope.  Vrhunski uređeni tereni  skijaškog centra Kopaonik  pružaju neizmerno uživanje  svim kategorijama skijaša  Skijaški centar Kopaonik  poseduje preko 40 km  staza uređenih za alpsko  skijanje i oko 20 km staza  za nordijsko skijanje.
  • 15. -Š R– PL NINA- A A Šar-planina je veliki  centralnobalkanski masiv  dug 85 kilometara sa više  od 100 vrhova iznad  2000 metara i oko 30  vrhova koji prelaze kotu  od 2500 metara. Na  čitavoj površini parka koji  zahvata oko 40 hiljada  hektara dominiraju brojni  cirkovi koje su izdubili  lednici tokom ledenog  doba.  Šar - PLanina
  • 16. - BIL NEV ST - J RE Na Šar-planini se nalazi gotovo dve  hiljade biljnih vrsta što čini oko polovinu  ukupne srpske flore i oko 15% evropske.  Istovremeno, to je jedan od  najznačajnijih centara evropskog  visokoplaninskog endemizma.