Рад моје ученице Данијеле Петровић

2. Речи које у
различитим
положајима у
реченици мењају
облик називамо

3. Именице
Заменице
ИМЕНСКЕ
Бројеви
Придеви
РЕЧИ
Глагови

4. ЗАЈЕДНИЧКЕ СУ ИМ
ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ:
Рода (категорија заснована на
разлици пола у природи),
Броја ( категорија заснована на
уочавању јединке и већег броја
јединки),
Падежа ( заснована на функцијама које
именске речи имају у реченици).

5. Када се мења променљива реч,
не мења се цела реч, већ само
један њен део.
На улицу је истрчала девојчица.
Он седи поред једне девојчице.
Рекао је то једној девојчици.
Стални, непроменљиви део речи (девојчиц) назива се
граматичка основа речи.
Променљиви део речи, који додајемо на граматичку
основу, назива се наставак за облик. (-а, -е, -и итд.)

6. Девојчиц а

7. 1. Номинатив
2. Генитив
3. Датив
4. Акузатив
5. Вокатив
6. Инструментал
7. Локатив

8. Номинатив је основни облик именице којим се
означава вршилац радње у реченици, или онај/оно,
коме/чему се преписује неко стање, особина.
Добијамо га на питање КО или ШТА?
Именице у номинативу најчешће имају службу субјек-
та у реченици.
Именица у номинативу може се употребити и као
именски део предиката.

10. Код неких именица у номинативу множине
неки гласови се мењају:
облак  облаци
подвиг  подвизи
осмех  осмеси
У неким случајевима губи се сугласник т:
задатак  задаци
изузетак  изузеци
У неким случајевима губи се самогласник а:
пас  пси
ланац  ланци
дворац  дворци
писац  писци

11. Уз то, у неким случајевима л на крају основе
прелази у о:
читалац  читаоци
слушалац  слушаоци
гледалац  гледаоци
Номинатив је независан падеж.
Уз њега не могу стојати предлози.

12. Генитив је падеж који најчешће означава припадност,
Порекло или део нечега, а може имати и друга значења.
Добијамо га на питање КОГА или ЧЕГА?
Генитив којим се означава припадност назива се при-
својни или посесивни, а онај који означава део неке це-
лине, деони или партитивни.
Генитив је зависан падеж који се може употребити са
предлозима или без њих. Најчешћи предлози који се
употребљавају уз генитив су: од, до, уз, изнад, испод,
иза, због итд.

13. 1. То је моје сестра.
2. Она се боји мрака.
3. Пало је нешто кише.

14. Код неких именица у генитиву множине
јавља се самогласник а којег нема у осталим
облицима:
Номинатив једнине Генитив множине
копље копаља
једро једара
девојка девојака
тачка тачака

15. У неким случајевима л прелази у о у
једнини, а у множини остаје.
Генитив једнине Генитив множине
делиоца делилаца
умањиоца умањилаца
чиниоца чинилаца
бројиоца бројилаца
имениоца именилаца

16. Датив је облик именске речи који најчешће
означава намену или усмереност.
Добијамо га на питање КОМЕ или ЧЕМУ?
Журим кући да мајци честитам рођендан.

17. И у дативу, као и у номинативу множине,
запажа се промена сугласника к, г, х у ц, з, с.
У множини именица мушког рода:
облак  облацима
подвиг  подвизима
осмех  осмесима
Понекад се губи сугласник т:
задатку  задацима
изузетку  изузецима

18. У једнини именица женског рода:
слика  слици
нога  нози
сврха  сврси
Датив је зависан падеж који се може
употребити с предлозима или без њих.
Са предлозима ка и према може се упот-
ребити као означава усмереност.

19. Акузатив је падеж који најчешће означава
да неко или нешто трпи радњу.
Добијамо га на питање КОГА или ШТА.
Именице у акузативу најчешће имају служ-
бу објекта у реченици.
Сунце је истопило последњи снег са улица.

20. Облик акузатива једнине именица средњег
и мушког рода ( када означавају нешто не-
живо) исти је као облик номинатива.
Пази! Ако уз такву именицу стоји предлог,
она није у номинативу, већ у акузативу!
Ако нема предлога, провери коју службу
у реченици има именица:
субјекат  номинатив
објекат  акузатив

21. Иване, покваси сунђер.
“Немој синко, говорити краво.”
“Иди, синко, те се напиј вина.”
Вокатив је пети падеж и добија се помоћу
речи ХЕЈ, ОЈ.
Вокатив служи за обраћање и дозивање.
И вокатив је независни падеж, неупотре-
бљава се се са предлозима и може да се упо-
треби самостално изван реченице.

22. У писању се вокатив се одваја зарезима, а у
говору наглашава паузама.
Код појединих именица мушког рода у вок.
Једнине неки гласови се мењају:
човек  човече
Предраг  Предраже
стриц  стриче
кнез  кнеже
читалац  читаоче

23. Облик вокатива множине именица мушког
рода исти је као и номинатив множине тих
именица. Зато су и промене одређених гла-
сова овде исте као и номинативу:
момак  момци
викинг  викинзи

24. Инструментал је падеж који најчешће озна-
чава друштво или средство.
Добијамо га на питање С КИМ или ЧИМЕ?
Са друговима је грабљама скупљала лишће
у дворишту.

25. Наставак за инструментал једнине имени-
це мушког и средњег рода може бити
-ом или –ем:
дечак  са дечаком
младић  са младићем
село  селом
поље  пољем
У инструменталу неких именица женског
рода наставак –ју доводи до гласовних про-
мена:
радост  радошћу
памет  памећу

26. Локатив је облик именске речи који озна-
чава о коме/о чему се говори или где се ра-
дња врши или се нешто налази.
Гледали смо филм о кишним шумама у
Африци.
Одређује локацију.

27. Све промене гласове које смо поменули у
дативу важе и за локатив, јер ова два паде-
жа имају исти облик!
•У множини именица мушког рода:
облак  о облацима
подвиг  о подвизима
осмех  о осмесима
задатку  у задацима
изузетку  у изузецима
•У једнини именице женског рода:
слика  на слици
нога  на нози

28. 1.Номинатив КО ШТА?
Срели смо е ОН и ЈА.
2.Генитив ОД КОГА ЧЕГА?
Добих писмо ја ОД ЊЕГА!
3.Датив КОМЕ ЧЕМУ?
Шаљем писмо и ја ЊЕМУ.
4.Акузатив КОГА ШТА?
Видим само ЊЕГА ја.
5.Вокатив ХЕЈ ОЈ!
Хеј ТИ, дечко бићеш мој.
6.Инструментал С КИМ ЧИМ?
Прошетаћу ја СА ЊИМ.
7.Локатив О КОМЕ О ЧЕМУ?
Само мислим ја О ЊЕМУ.