2. Procesor
Procesor je „srce“ svakog računara. Preko procesora se
realizuju sve računarske i logičke operacije (ALU) i izvršavaju
komande koje su date programom.
CPU (Central Processor Unit) je „pametno“ integrisano kolo
(mikro čip) koji određuje tip računara.
Dva najpoznatija proizvođača procesora su AMD i INTEL
3. Procesor
Procesor nije sastavni deo matične (osnovne) ploče, već na
ploči postoje konektori za njegovo priključivanje.
Zbog velike brzine rada dolazi do zagrevanja pa se na njih
montira dodatni kuler koji ih hladi. Kuler (hladnjak) je
sastavljen iz dva dela:
Aktivni – ventilator koji obezbeđuje protok vazduha.
Pasivni – odvodi toplotu sa procesora i usmerava hladan
vazduh sa aktivnog dela kulera.
4. Procesor
Osnovne karakteristike procesora određene su njegovom
arhitekturom:
Brzina – izražava se milionima operacija koje procesor može da
izvrši u jednosj sekundi (MIPS – Milion Instructions Per
Second).
Dužina procesorske reči – broj bitova koji se jednovremeno
prenosi i obrađuje u procesoru (32bit, 64bit).
Radni takt – učestanost impulsa koje generiše sat (clock),
specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije
procesora (meri se u GHz).
Interni keš – memorija koja se nalazi na samom procesoru,
najbrža memorija u računaru kojoj procesor pristupa kada
zahteva podatke
6. Matična ploča
Matična (osnovna) ploča (MBD – Mother BoarD)
predstavlja element koji povezuje sve ostale elemente
hardvera. Služi za njihovo objedinjavanje i komunikaciju.
Matična ploča se sastoji od:
Priključnog mesta za procesor
Priključnog mesta za memoriju
Magistrala
Kontrolera (za diskove i disketne jedinice)
Priključaka, odnosno slotova (za kartice)
Portova (za povezivanje računara sa drugim uređajima)
Elektronike za povezivanje svih elemenata
7. Matična ploča
Veličine matičnih ploča:
PC/XT - Izvorni standard koga je propisao IBM za prve kućne računare, IBM-PC. Nije podlegao
zakonskoj zaštiti tako da je vremenom napravljeno mnogo klonova IBM-PC-a.
AT form factor (Advanced Technology) - Prvi 'form factor' koji je masovno korišćen. Bio je
naslednik PC/XT-a. Ovaj format je bio popularan u vrijeme 386 računara. Sve do pojave ATX-a
bio je glavni format za matične ploče.
Baby AT - Naslednik AT matičnih ploča, manjih dimenzija, većinom dolazio bez AGP slota.
ATX - Nastao je evolucijom AT formata. ATX je najviše korišćeni format kod matičnih ploča, još
uvek u aktivnoj upotrebi.
Mini-ATX - Istih karakteristika kao i ATX, samo manjih dimenzija (za manja kućišta).
microATX - Isto važi i za microATX, ovaj put samo još manjih dimenzija.
FlexATX - Podstandard microATX-a, omogućuje prilagodljiv dizajn matične ploče, namenjen za
specijalizovane računare.
LPX - Osmislio ga je Western Digital. Ovaj format koriste velike OEM kompanije.
Mini LPX - Umanjena verzija LPX-a.
NLX - 'nisko-profilna' matična ploča, iako nikada nije dostigla neku veću popularnost.
BTX (Balanced Technlogy Extended) - Najnoviji standard koga je propisao Intel, verovatno
naslednik ATX-a.
microBTX i picoBTX - Smanjeni BTX standardi.
Mini-ITX - Osmislila ga VIA, veoma sićušan i prilagodljiv, stavlja se u veoma tanka kućišta.
WTX (računarstvo) (Workstation Technlogy Extended) - Veliki format matičnih ploča,
dizajniran za velike radne stanice, obično imaju više slota za procesor ili hard disk.
8. Matična ploča
Kod najnovijih matičnih ploča ATX formata se, pored PCI
slota za proširenje i PCI magistrale (koja je paralelna, 32bit),
pojavljuje i PCI Express magistrala (koja je serijska).
Kod nje se prenos podataka obavlja serijski i dvosmerno.
Pojavljuje se u dve varijante: PCI Express X1 i PCI Express
X16.
9. Matična ploča
Matične ploče se izgrađuju za dve platforme računara: AMD i
INTEL. Izgled matične ploče:
10. Socket
Socket je karika između
matične ploče i procesora
pomoću koje
komuniciraju.
Određuje koji procesor
možemo staviti na ploču,
zavisno od platforme za
koju je matična ploča
napravljena.
11. Čipset
Čipset (Chipset) je grupa čipova koji su dizajnirani tako da
rade zajedno. Čipset vezuje sve ostale delove sa procesorom i
šalje informacije procesora ostalim delovima.
Sastoji se iz da dela:
NorthBridge („Severni most“) – sve informacije iz procesora
idu prvo do njega. Od njega najviše zavise performanse matične
ploče zbog čega je i integrisan na nju i ne može se menjati.
SouthBridge („Južni most“) – sporiji je od Northbridge-a, zbog
čega informacije iz procesora prvo idu na Northbridge pa tek
onda na Southbridge. Povezuje se na PCI, USB, zvučni čip,
SATA i PATA konektore i td.
12. Magistrale
Magistrala (bus) je elektronsko kolo koje predstavlja
komunikacioni put pomoću kojeg se razmenjuju informacije
između komponenata. To je jedan od najvažnijih delova
matične ploče.
Komunikacioni putevi kojima se prenose podaci, adrese i
upravljački signali sastoje se iz kabovla magistrale i
provodnih elemenata na ploči.
13. Magistrale
Magistrale se prvenstveno dele po funkcijama koje vrše:
Magistrala podataka (Data bus) – razmena podataka i
instrukcija između procesora i memorijskih lokacija i obrnuto.
Širina može biti: 8, 16, 32 ili 64 bita.
Adresna magistrala (Address bus) – prenosi adrese koje
generiše procesor do memorijske lokacije. Na tim adresama se
nalaze podaci ili instrukcije koji se čitaju ili se u njih upisuju
podaci ili instrukcije. Tok adresne magistrale je samo u jednom
smeru.
Kontrolna magistrala (Control bus) – služi za prenos
kontrolnih i upravljačkih signala od procesora ka
komponentama i obrnuto. Funkcije su joj kontrolisanje,
određivanje tajminga, slanje signala za čitanje ili upisivanje u
memoriju, slanje zahteva za prekid rada, slanje takt signala.
14. Magistrale
Postoje sledeće vrste magistrala:
FSB (Front Side Bus) – najbitnija magistrala; povezuje
Northbridge i procesor; povećava performanse računara.
Memorijska magistrala – spaja Northbridge sa memorijom.
IDE ( Integrated Drive Electronics) – spaja Southbridge sa hard
diskovima ili CD/DVD uređajima.
AGP (Accelerated Graphics Port) – spaja grafičku kartu sa
memorijom i procesorom.
PCI (Peripheral Component Interconnect) – spaja PCI slotove sa
Southbridge-em, a koristi je i novi PCI Express.
15. Slotovi
Personalni računari su „otvorene“ arhitekture te mogu da se
konfigurišu u skladu sa potrebama korisnika dodavanjem
novih uređaja.
Za priključivanje novih uređaja postoje standardizovana
priključna mesta – slotovi odnosno priključci.
Postoje:
PCI (Personal Computer Interface) – podržava sve vrste kartica,
sem novijih grafičkih (zvučna kartica, modem, TV kartica, ...)
AGP (Accelerated Graphics Port) – koristi se isključivo za
grafičke kartice, ali ne podržava starije grafičke karte (grafička
kartica)
PCI Express – najnoviji port za grafičke kartice (grafička
kartica)
16. Kontroleri
Ukoliko za uređaj koji povezujemo na računar ne postoji
standardan slot, tada ga povezujemo korišćenjem dodatnih
elemenata koji se nazuvaju kontroleri.
Služi za povezuvanje:
Hard diska (HDD), disketne jedinice, CD/DVD uređaja.
SCSI kontrolera za skener.
Drugih elemenata.
Danas se većina uređaja povezuje pomoću USB porta.
17. Portovi
Pored kontrolera, računari imaju i druga standardna
priključna mesta.
Za priključivanje ostalih uređaja koriste se portovi, kao što je
PS2 port za tastaturu i miša.
Postoje dve vrste portova:
Serijski – bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan.
Signal može putovati daleko, bez većih gubitaka i grešaka.
Paralelni – svi bitovi jednog bajta izlaze istovremeno. Signal
ne može putovati daleko kao kod serijskog porta jer dolazi do
velikih grešaka u prenosu.
18. Portovi
USB port (Universal Serial Bus) je, pored porta za
povezivanje monitora na kućište, najčešće korišćeni serijski
port. Namenjen je za povezivanje perifernih uređaja sa
računarom.
Pogodan je iz više razloga, između ostalog:
Ukida ugradnju kartica u slotove na osnovnoj ploči.
Moguće je uključivanje i isključivanje perifernih uređaja bez
isključivanja računara
