'20 godina Demokratske stranke — Srbija na pravom putu'

  • 1,879 views
Uploaded on

"20 godina Demokratske stranke — Srbija na pravom putu", objavljeno kao dodatak lista "Vreme" 4. februara 2010. godine.

"20 godina Demokratske stranke — Srbija na pravom putu", objavljeno kao dodatak lista "Vreme" 4. februara 2010. godine.

More in: News & Politics
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
1,879
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
11
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. JUBILEJI Dvadeset godina Srbije i Demokratske stranke Demokratska stranka je prešla dug put i nikada nije odustala od svojih ciljeva. Pored ekonomskog oporavka zemlje, je učestvovala na prvim višestranačkim, ali nedovolj- neistomišljenika u zemlji… Demokratska stranka otvore- no kontrolisanim izborima u Srbiji posle Drugog svet- no se suprotstvaljala ovoj pogubnoj politici u parlamen- socijalne pravde, obračunavanja sa korupcijom, u osnovne ciljeve DS-a spadaju i očuvanje Kosova i Metohije i skog rata i ušla sa sedam poslanika u Skupštinu. Vlada- tu i van njega. Na prvim saveznim izborima DS je ušla i u izgradnja moderne i napredne evropske Srbije jući komunisti transformisali su se u novu partiju – Soci- ovaj parlament dobivši osam mandata. jalističku partiju Srbije, promenivši samo ime, a zadržav- DS organizuje u avgustu i septembru 1991. na Ilidži ši privilegije, kontrolu nad državnim aparatom i imovinu. kod Sarajeva i kasnije u Sarajevu, Konferenciju svih parla- Prvi višestranački izbori održani krajem decembra 1990, mentarnih stranaka u Jugoslaviji, kojoj prisustvuju pred- nisu bili pošteni i nisu odražavali pravo raspoloženje gra- stavnici svih parlamentarnih stranaka i donosi dokumen- đana, što se videlo već 9. marta 1991. na velikom opozi- te: „Mogućnost mirnog rešenja jugoslovenske državne cionom mitingu protiv režima Slobodana Miloševića koji krize“ i „Apel za mir“. Prva jugoslovenska se zbog brutalne akcije policije pretvorio u velike ulične U proleće 1992. izbio je krvavi građanski rat i u Bosni stranka u nemire. Uskoro su započeli oružani sukobi, razaranja, i Hercegovini. Zbog podrške bosanskim Srbima, Save- Kraljevini SHS: Demokratska stradanja stanovništva, mobilizacije i politički progoni zna republika Jugoslavija našla se pod sankcijama stranka KORENI Demokratska stranka u Kraljevini Jugoslaviji Prvi višestranački Kao prva jugoslovenska stranka u Kraljevini Srba, izbori u Srbiji, decembar 1990: Hrvata i Slovenaca, Demokratska stranka je osnova- Dragoljub Mićunović na u februaru 1919, u Sarajevu. Stvorena je od Samo- i lideri demokratske stalne radikalne stranke, Nacionalne stranke i Napred- opozicije ne stranke iz Srbije, delova Srpsko-hrvatske koalicije i jugoslo- Posle oslobođenja zemlje, deo rukovodstva Demokratske stran- venskih grupa iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, te slovenačkih ke vratio se u zemlju. Predsednik partije Milan Grol bio je pot- liberala. Za predsednika Demokratske stranke izabran je Ljubo- predsednik Privremene vlade do izbora u avgustu 1945. Tada mir Davidović, gradonačelnik Beograda i predsednik Narodne je rukovodstvo stranke pozvalo narod na bojkot izbora zbog D emokratska stranka je obnovljena na početku velike društvene i istorijske krize u istočnoj Evropi i soci- jalističkoj Jugoslaviji. Padom Berlinskog zida započeo je ustrojstva države. U celoj istočnoj Evropi nicali su novi politički pokreti i partije. U takvom istorijskom trenutku grupa intelektuala- skupštine. Među partijskim prvacima posebno su istaknuti bili Svetozar Pribićević, Jaša Prodanović, Vojislav Veljković, Božidar neregularnosti i represije koju je vršila Komunistička partija Jugoslavije. raspad istočnog bloka i vladavine komunističke ideologi- ca smatrala je svojom moralnom obavezom da se poli- Maksimović, Kosta Kumandi i drugi. Neki članovi rukovodsva Stranke ostali su u emigraciji kao i neki je. U Jugoslaviji, kao i u celoj istočnoj Evropi, urušio se tički angažuje u izgradnji budućeg društva i da istovre- Na prvim izborima u Kraljevini SHS održanim 1920, Demokrat- članovi Demokratske omladine na čelu sa Desimirom Tošićem, dotadašnji društveni poredak državnog socijalizma kao meno digne glas protiv nasilja koje je počelo da eskalira... ska stranka je osvojila 92 mandata u Narodnoj skupštini i, u koa- koji su se uključili u rad demokratski orijentisanih emigrant- liciji sa drugim strankama, formirala Vladu na čije je čelo kao skih organizacija okupljenih oko časopisa “Naša reč” i “Saveza posledica poluvekovnog deficita političkih i ekonomskih Posle sastanka osnivača 11. decembra 1989, objavljeno je premijer stao Ljubomir Davidović. oslobođenja”. sloboda, tehnološkog zaostajanja zaostajanja, ograniče- dan kasnije “Pismo o namerama” – programski proglas Do zavođenja diktature kralja Aleksandara 1929, Demokratska Nakon što je tadašnja vlast onemogućila štampanje nedeljnog nja slobodnog govora i političkog organizovanja. o osnivanju Demokratske stranke. Već 3. februara 1990. stranka je više puta imala ministre u Vladi. Od tog perioda pa do lista “Demokratija”, koji je pokrenuo DS u jesen 1945, stranka U februaru 1990. raspao se Savez komunista Jugosla- održana je osnivačka skupština Demokratske stranke. Za Drugog svetskog rata, DS je delovao kao opozicija. Nakon smrti je prestala sa radom jer nije postojao nijedan uslov za slobod- vije na svom poslednjem, četrnaestom vanrednom kon- predsednika je izabran profesor Dragoljub Mićunović. Ljubomira Davidovića 1940, na čelo Demokratske stranke došao no delovanje. gresu. Istovremeno i Jugoslavija se raspadala po nacio- U junu 1990. održan je prvi miting opozicije u Beo- je Milan Grol, bivši upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Tokom narednih nekoliko godina mnogi simpazitizeri DS-a i nalnim šavovima. U gotovo svim republikama, autoritar- gradu na Trgu Republike, koji je predvodila Demokratska Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941, deo rukovodstva omladinci koji su raznosili list “Demokratiju” bili hapšeni, a neki ne strukture manipulisale su sa nacionalizmom i naci- stranka. U septembru 1990. održana je Prva velika izbor- Demokratske stranke je u Velikoj Britaniji, sa ostalim stran- i osuđeni na zatvorske kazne, među kojima je bio i poznati knji- onalnim frustracijama kako bi opstale na vlasti ili je se na skupština, na kojoj je za predsednika izabran Drago- kama, delovao u jugoslovenskoj vladi u izbeglištvu. Drugi deo ževnik Borislav Pekić, tada gimnazijalac u Beogradu. domogli. U većini slučajevi za predsednike republika iza- ljub Mićunović, a za potpredsednike Desimir Tošić i Voji- rukovodilaca stranke učestvovao je u pokretu otpora fašističkoj Nakon Drugog svetskog rata DS je obnovila svoj rad 1989, a Dra- brani su dotadašnji predsednici republičkih Saveza komu- slav Koštunica. okupaciji. goljub Mićunović je postao predsednik obnovljene stranke. nista. Otvorilo se pitanje političkog pluralizma i budućeg Godinu dana nakon osnivanja, Demokratska stranka 2 VREME >> 04/02/2010 VREME >> 04/02/2010 3
  • 2. međunarodne zajednice. Kako se rat u Bosni sve više U jesen 1995. vojni porazi i pritisci međunarodne širio, u skladu sa svojom mirotvornom pozicijom, DS zajednice, doveli su Miloševićev režim u bezizlaznu situa- je tražio načine da se izađe iz nastale istorijske tragedi- ciju. Nakon višemesečnog pregovaranja, konačno je okon- je. Zato je stranka donela odluku da Savetu bezbednosti čan rat u Bosni i Hercegovini potpisivanjem Dejtonskog uputi predlog o održavanju Mirovne konferencije o Bosni sporazuma 21. novembra 1995. Mada su sankcije među- i Hercegovini koja bi okupila sva tri naroda u BiH – Srbe, narodne zajednice ublažene krajem 1995, Srbija je i dalje Hrvate i Bošnjake – i predstavnike Srbije i Hrvatske, kao u rasulu i permanentnoj krizi. U takvim okolnostima i pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih naci- Demokratska stranka je pokrenula inicijativu o objedi- ja. Ovaj predlog, nazvan „Plan 5+5“, predsednik DS-a Dra- njavanju opozicije i započela kontakte sa predstavnicima goljub Mićunović uručio je u Njujorku direktno General- stranaka i država više evropskih zemalja. Na temelju ovih nom sekretaru Saveta bezbednosti Butrosu Butrosu Gali- aktivnosti demokratske opozicione partije okupile su se u ju u junu 1992. Tadašnji režim ignorisao je ovu inicijati- koaliciju “Zajedno”. Objedinjavali su ih zajednički princi- vu, mada će se kasniji Dejtonski sporazum održati u toj pi: povratak Srbije u Evropu, privatizacija, sloboda medi- formuli. ja, vladavina prava, reforme privrednog i političkog siste- Druga izborna skupština DS održana je 1992. Za pred- ma, reforma vojske kroz profesionalizaciju, reforma poli- sednika je ponovo izabran Dragoljub Mićunović, za pot- cije i nacionalno pomirenje. predsednike Vida Ognjenović i Dragan Domazet, a za Koalicija “Zajedno” pobedila je na lokalnim izbori- predsednika izvršnog odbora Zoran Đinđić. Jedan deo ma 1996. Nakon početnog oklevanja, režim Sloboda- odbora i članova DS-a odvojio se i formirao Demokratsku na Miloševića je poništio izborne rezultate. To je dovelo stranku Srbije. do masovne reakcije građana Srbije. Veliki ulični prote- U međuvremenu, građani Srbije su počeli da se bore sti izbili su Nišu, potom u Jagodini, Kraljevu, Pirotu... Od za puko preživljavanje. Okruživali su ih rat, mrak, beda i dvadesetog novembra 1996. traju masovni protesti i šet- nemaština... Život u zemlji sa najvećom inflacijom na sve- nje u Beogradu, a 22. novembra i studentski protest. tu sveo se na svakodnevnu borbu za opstanak obeležen Građanski protesti završeni su prvom velikom pobe- glađu i siromaštvom. Svi koji su našli način, u najvećem dom tadašnje demokratske opozicije u Srbiji: okončani su broju mladi, napuštali su zauvek zemlju. Tokom devede- 15. februara 1997. nakon osamdeset i osam dana. Skup- setih, Srbiju je napustilo više od trista hiljada ljudi. Na ština grada Beograda, u kojoj je koalicija “Zajedno” ima- vanrednim izborima za Skupštinu Srbije, Demokratska la većinu, konstituisana je 21. februara 1997, a za prvog stranka je osvojila 29 mandata. demokratskog gradonačelnika nakon Drugog svetskog Na Vanrednoj skupštini stranke održanoj 29. januara rata, izabran je Zoran Đinđić. 1994. godine, posle ostavke predsednika Dragoljuba Miću- Koalicija “Zajedno” raspala se u proleće 1997, a Zoran novića, za novog predsednika stranke izabran je Zoran Đinđić je smenjen s funkcije gradonačelnika. Za razliku Đinđić. od nekih drugih partija tadašnje demokratske opozicije, Već iduće godine, zahvaljujući suludoj ratnoj politi- Demokratska stranka je odbila da učestvuje na parlamen- ci, Srbiju su preplavile kolone izbeglica koje pred ratnim tarnim izborima u Srbiji 1997. zbog režimskog prekraja- vihorom tražile spas i utočište. U operaciji Hrvatske voj- nja izbornih zakona po svojoj meri i očiglednog planiranja ske nazvanoj Oluja, avgusta 1995, više od 250.000 Srba nove izborne krađe. Zbog toga je DS organizovao “antiiz- iz Krajine proterano je iz svojih domova. Režim Sloboda- bornu kampanju” i pozivao građane da bojkotuju izbore. na Miloševića koji se navodno borio sa srpske nacional- Nakon izbora, Miloševićev režim, koji su uz Socijali- ne interese i srpski narod, zatvorio je oči pred njihovom stičku partiju Srbije činile Srpska radikalna stranka Voji- nesrećom: beskrajne kolone izbeglica iz Krajine u avgustu slava Šešelja i Jugoslovenska levica Mirjane Marković, 1995. grabile su prema Srbiji, gde vlasti nisu imale nikakav nije birao sredstva da se održi na vlasti i očuva privilegije plan za njihovo prihvatanje. Vojno sposobne izbeglice iz koje je im ona donosila. U ovom periodu, režim je doneo Krajine MUP Srbije je nasilno mobilisao za ratišta u istoč- Zakon o informisanju kojim se ukidaju medijske slobode i noj Slavoniji i Bosni i Hercegovini. drakonski kažnjavaju mediji, Zakon o univerzitetu koji je Demokratska stranka je digla glas protiv takvog odno- devastirao sve akademske slobode itd. sa prema izbeglicama i njihovog prinudnog naseljavanja U proleće 1999. razbuktala se kriza na Kosovu. Ilegal- na Kosovu. Zoran Đinđić je javno tražio da se građanima na Oslobodilačka vojska Kosova započela je seriju napada saopšti istina o odgovornosti Slobodana Miloševića i nje- na MUP Srbije, srpske i albanske građane. Reakcije poli- govog režima, koji je Srbe u Krajini doveo do egzodusa. cije neretko su se svodile na neselektivne odmazde. Sje- OSVAJANJE SLOBODE: Zoran Đinđić na zimskom protestu OLOVNE GODINE: Tenkovi u Beogradu (9. mart 1991.); ratovi u Istovremeno, Demokratska stranka je organizovala broj- dinjene Američke Države proglasile su tada Slobodana 1996/97; demonstracije građana i Hrvatskoj i BiH; izbeglice (avgust 1995.); bombardovanje SRJ (1999.) ne akcije pomoći izbeglicama. Miloševića za glavni problem u regionu. Nakon neuspeha 5. oktobar; predsednik Boris Tadić 4 VREME >> 04/02/2010 VREME >> 04/02/2010 5
  • 3. septembra 2000. DOS je odneo ubedljivu pobedu. Među- izazovima, kako na planu spoljne tako i unutrašnje politi- PROGRAMSKA NAČELA DEMOKRATSKE STRANKE (ČLAN 2. STATUTA) tim, kada je 27. septembra 2000. Savezna izborna komi- ke. Istovremeno, Tadić je i dosledno kritičan u odnosu na sija proglasila da se ide u drugi izborni krug za predsed- rad sopstvene stranke izražavajući pri tom veru da samo Osnovna načela nika SR Jugoslavije, DOS je rešio da se snažno suprotsta- suočavanjem sa svim slabostima, Demokratska stranka vi daljoj tiraniji laži i na trgu Republike proglasio veliku može da napreduje i stvori modernu, stabilnu Srbiju. organizovanja i delovanja izbornu pobedu. Te večeri je postalo jasno da je građani- A izazova pred novim predsednikom Srbije i Demo- ma bilo dosta izbornih krađa i da su spremni da po svaku kratske stranke nije bilo malo. Srbija je i dalje bila zemlja Demokratska stranka je stranka slobodnih i odgovornih članova/ica, cenu odbrane izbornu pobedu. u tranziciji čija je borba za konačni ekonomski i duhov- koji deluju u cilju ostvarivanja sledećih programskih načela i ciljeva Građani Srbije su to i dokazali 5. oktobra, kada se ispred ni oporavak zemlje bila na samom početku. Takođe, nije koji su garant parlamentarne demokratije, vladavine prava i ljudskih Savezne skupštine okupilo više od sedam stotina hiljada manjkalo ni onih koji su želeli da Srbiju vrate u prošlost, sloboda: ljudi. Sledećeg dana Milošević je priznao poraz. Rodila se kao i mnogih nerešenih pitanja iz unutrašnje i spoljnje Poštovanje čoveka, njegovog dostojanstva, prava i sloboda nezavisno od Demokratska Srbija, nestale su sankcije i međunarodna politike. njegove verske, rasne i nacionalne pripadnosti, pola, polne orijentacije, izolacija. Na čelnim funkcijama u državi našli su se osni- Nakon što je 2006. godine Vlada Srbije priznala Crnu političkog uverenja i socijalnog stanja; vači nekadašnje zajedničke Demokratske stranke: Koštu- Goru kao nezavisnu državu, Srbija je de facto i sama posta- zaštita prava radnika/ca; nica na čelu države, Mićunović parlamenta, a Đinđić Vla- la nezavisna država. Posle donošenja novog ustava, održa- afirmacija prava i sloboda zapostavljenih i obespravljenih pojedinaca, de Srbije. ni su 2007. i parlamentarni izbori. Nova vlada Srbije u kojoj društvenih grupa i slojeva; Nova vlada Srbije na čijem čelu je bio Zoran Đinđić suo- je Demokratska stranka prvi put imala većinu ministara, zaštita prava nacionalnih manjina; čila su se sa potpuno devastiranom ekonomijom i siromaš- započela je čitav niz akcija sa ciljem da se osnaži nacional- afirmacija ravnopravnosti polova; tvom, prosečnom platom od 60 maraka, zaostalim penzija- na ekonomija i poboljša standard građana. zaštita i unapređenje položaja porodice; ma, uništenim energetskim sektorom i nestašicama struje. Istovremeno sa ovim aktivnostima, otvorena je i dru- ostvarenje nacionalnih interesa građana/ki Republike Srbije; Sa ogromnom energijom, snagom, optimizmom i hrabro- ga runda pregovora o statusu Kosova i Metohije. Srpska zaštita garantovanih prava na svojinu, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, šću, Zoran Đinđić se suočio sa svim problemima u kojima delegacija iznela je plan o suštinskoj autonomiji Kosova, a obrazovanje, rad, penziju, porodična i druga prava; se zemlja nalazila. Njegova vizija da Srbiju vrati u Evropu, predsednik Tadić je na sednicama Saveta bezbednosti, dru- održivog i dinamičnog privrednog razvoja; da povrati njenim građanima dignitet i omogući im bolji gim međunarodnim forumima kao i u bilateralnim susre- ostvarivanje i očuvanje demokratskog, političkog i pravnog poretka u život, ubrzo je počela da se ostvaruje. Srbija je kročila na tima sa stranim državnicima, dosledno koristio sva diplo- državi, vladavine prava i socijalne pravde; dobar put... matska sredstva u odbrani teritorije svoje države. razvoja pluralističkog, pravednog i solidarnog društva, evropske stan- Jedan od prioriteta Zorana Đinđića bila je borba protiv Politiku Borisa Tadića usmerenu ka prosperitetu Srbije, darde življenja za sve društvene slojeve; organizovanog kriminala i svih ostalih mračnih recidiva iz prepoznali su i prihvatili njeni građani. Predsednički izbo- skladnog i ubrzanog društvenog razvoja; doba prethodnog režima. Upravo je on zaslužan za poče- ri održani početkom 2008. imali su referendumski karak- uspostavljanje društvene, ekonomske i političke podloge za unapređi- tak pune saradnje sa Haškim tribunalom, izručenjem Slo- ter: na njih je izašao rekordni broj birača – čak 4,7 miliona. vanje autonomnih pokrajina, lokalne samouprave i uravnoteženja regi- bodana Miloševića, kao i za donošenje celog niza antimafi- Građani Srbije tada su definitivno dokazali da su odlučni onalnog razvoja; jaških zakona. A onda se desila tragedija. Kako bi izbegli da da krenu napred ka članistvu u EU – 3. februara 2008, na i napredne evropske Srbije. Na lokalnim, pokrajinskim i U STALNOJ BORBI ZA zaštita životne sredine i zdravlja ljudi MODERNU SRBIJU: se nađu pred licem pravde, Zemunski klan i vrh Jedinice za 18. rođendan Demokratske stranke, Boris Tadić je pobedio parlamentarnim izborima u maju 2008. velika većina gra- Zoran Đinđić specijalne operacije organizovali su i izvršili atentat na pre- u drugom krugu predsedničkih izbora. đana je prihvatila ovaj program, pa je tako najviše glaso- pregovora u Rambujeu, NATO je 24. marta 1999. zapo- mijera Đinđića 12. marta 2003. ispred same zgrade Vlade. Demokratska stranka se oštro usprotivila nelegalnom va na svim nivoima osvojila lista “Za Evropsku Srbiju – čeo bombardovanje Srbije. Intervencija je trajala do 26. Zoran Đinđić je sahranjen 15. marta 2003. u Aleji veli- proglašenju nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. i od Boris Tadić”. juna 1999. i okončana je potpisivanjem Kumanovskog kana, a sahrani je prisustvovalo preko pola miliona ljudi. tada se svim raspoloživim diplomatskim sredstvima bori Posle izbora, Demokratska stranka je postala stožer sporazuma na osnovu kojeg su se Vojska Jugoslavije i U policijskoj akciji “Sablja” uhapšeni su i kasnije osuđeni da se ova odluka poništi. nove vlade na čijem čelu je premijer Mirko Cvetković. Iz MUP Srbije povukli sa Kosova, a sama Pokrajina je stav- organizatori i izvršioci ubistva premijera. U toj operaciji Sudbina uključivanja Srbije u evropske integracije bila redova Demokratske stranke su i predsednik Izvršnog veća ljena pod međunarodni protektorat. Zajedno sa Vojskom rasvetljeno je mnogo zločina, među njima i ubistvo bivšeg je centralna tema parlamentarnih izbora 2008. Demokrat- Vojvodine Bojan Pajtić kao i gradonačelnik Beograda Dra- i policijom, Kosovo je napustio i najveći broj Srba koji se predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. ska stranka je tada zatražila od građana podršku za evrop- gan Đilas. Demokrate takođe učestvuju u vlasti u više od našao izložen teroru albanskih nacionalista. Nakon ubistva Zorana Đinđića i izbora 2003. godine, sku budućnost Srbije, braneći evropsku ideju koju je još 120 opština, gde obavljaju značajne funkcije. Tri meseca nakon NATO bombardovanja – 21. sep- Demokratska stranka je prešla u opoziciju rešena da upr- 1989. utemeljila. Demokratska stranka je prešla dug put i nikada nije tembra 1999 – održan je prvi miting nove koalicije demo- kos krizama i pretrpljenom ogromnom gubitku lidera, Demokratska stranka je ponovo okupila sve demo- odustala od svojih ciljeva. Sve čvršće su veze sa svetom kratske opozicije “Savez za promene”, nastale na inicija- istraje na putu koji je započela… Na stranačkoj skupštini kratske snage u Srbiji, objedinjene oko principa koji će u kojem Srbija dobija mesto i poštovanje koje zaslužuje. tivu Demokratske stranke. U narednih osamdeset i devet održanoj u februaru 2004. za predsednika Demokratske našu zemlju učiniti stabilnom, snažnom zemljom, koja Predsednik Boris Tadić ocenjen je kao jedan od najrespek- dana građani su svakodnevno protestovali zbog osionosti stranke izabran je njen dotadašnji potpredsednik – Boris pretenduje da bude lider u regionu. Na parlamentarne tabilnijih političara u Evropi zahvaljujući kome su Srbiji režima i njegove pogubne politike. Tadić. izbore 2008. DS je izašao pred građane sa programom ponovo sva vrata otvorena. Početkom 2000, predstavnici šesnaest opozicionih Iste godine, Boris Tadić je pobedio na izborima i postao ekonomskog oporavka, socijalne pravde, obračunava- Od 19. decembra 2009. godine građani Srbije mogu da partija potpisali su dokumente o strategiji za savezne prvi predsednik Srbije izabran na demokratskim i pošte- nja sa kriminalom i korupcijom. I na ovim izborima još putuju u zemlje Evropske unije bez viza, a Boris Tadić je izbore u SR Jugoslaviji i formirali koaliciju pod imenom nim izborima. Ogromna većina građana prepoznala je u jednom su naglašeni osnovni ciljevi stranke – očuvanje predao predsedavajućem EU kandidaturu Srbije za član- Demokratska opozicija Srbije. Na izborima održanim 24. njegovom delovanju odlučnost da se suoči sa svim teškim Kosova i Metohije u sastavu Srbije i izgradnja moderne stvo. Srbija je na pravom putu. 6 VREME >> 04/02/2010 VREME >> 04/02/2010 7
  • 4. ČOVEK KOJI JE OBELEŽIO SRBIJU: UBISTVO PREMIJERA ZORANA ĐINĐIĆA Zoran Đinđić u Skuštini, sa Tonijem Blerom krhka demokratija pokazala se snažnom da se izbori sa i više stotina hiljada građana na poslednjem zločincima, upravo zahvaljujući načinu na koji ju je Zoran Taoci mračnih sila Srbija nije stala ispraćaju tragično stradalog premijera Đinđić postavio za svega dve godine, koliko je bio na nje- nom čelu. Teško je zamisliti goru vest. Ubistvo premijera Đinđića, prvog čove- U zemlji je proglašeno vanredno stanje. Za novog pre- ka ove zemlje, ostavlja nas s osećanjem da smo taoci mračnih sila koje mijera Srbije je 18. marta izabran Zoran Živković, zame- se čak i ne skrivaju previše. Ubistvo premijera već je pokušano, što on nik predsednika Demokratske stranke. Policija je 25. mar- sam nije shvatio previše ozbiljno, ali gore od toga je što to nisu ozbilj- Težina tragedije i nenadoknadivost gubitka nisu doveli do sloma ta uhapsila Zvezdana Jovanovića, pomoćnika komandan- no shvatili ni oni čiji je posao bio da zaštite premijera. A kad je taj države, kako su atentatori očekivali ta JSO-a, zbog sumnje da je pucnjem iz snajpera ubio pre- atentator uhapšen, pa pušten i nestao, trebalo je zaključiti da u zemlji mijera Srbije Zorana Đinđića. Potom je rasformirana Jedi- Srbiji na vlasti nisu oni koje vidimo nego neko kriminalno-političko N ajteži udarac za ovih 20 godina postojanja, Demo- kratska stranka primila je 12. marta 2003. godine. Tog dana, u 12.25 časova, ispred zgrade Vlade Srbije snaj- ležao na leđima, telom unutar zgrade, a nogama van nje, pripadnici obezbeđenja zgrade su odneli do stepeniš- nog odmorišta i pokušavali da ga ožive. Nakon nekoliko nica za specijalne operacije, a nastavljena su hapšenja i drugih osumnjičenih. Dva dana kasnije, u Meljaku su pri- likom hapšenja ubijeni Dušan Spasojević i Mile Luković, podzemlje koje ima najveći uticaj na policiju, tužilaštva i sudove. Zoran Đinđić je trčao najbrže što je mogao i gurao svom snagom ka reformama, modernizaciji i Evropi. Odavno niko u ovoj zemlji nije perskim hicem pogođen je premijer i predsednik Demo- minuta, ne dočekavši vozilo Hitne pomoći, telohranitelji takođe osumnjičeni za učešće u atentatu. iskazivao toliko volje, snage, energije, veštine i organizacione spo- kratske stranke Zoran Đinđić. Sat vremena kasnije, pod- su smestili Đinđića u automobil i odvezli ga u Urgentni Pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogra- sobnosti, odavno niko nije oko sebe širio toliko nade i vere u buduć- legao je ranama u Urgentnom centru Kliničkog centra centar. Đinđić je bio položen na zadnje sedište, a u auto- du 22. decembra 2003. počelo je suđenje optuženima za nost. Za takvog čoveka nema zamene. Mislim da je Đinđića stigao Srbije. mobilu su bili još i njegovi savetnici – Zoran Janjušević i atentat na Zorana Đinđića. Svih 12 optuženih za ubistvo metak koji mu je bio namenjen još 5. oktobra. Tada se nisu usudi- Đinđić je trebalo da dođe na sastanak Saveta za bor- Todor Dimitrijević, kao i radnici obezbeđenja zgrade Vla- osuđeni su 23. maja 2007. na visoke kazne zatvora. Bivši li, valjda verujući da će nove vlasti same sebi doći glave, ali upra- bu protiv korupcije u 13 časova i da se sastane sa mini- de – Dragan Lalić i Ljubiša Janošević. komandant JSO-a Milorad Ulemek Legija osuđen je na 40 vo je Đinđić pokazao da Srbija možda ima izgleda da se pokrene, da starkom spoljnih poslova Švedske, Anom Lind u 15.30. Zoran Đinđić sahranjen je 15. marta 2003. godine u godina zatvora zbog organizacije ubistva premijera, a kao nije osuđena na neuspeh, zaostajanje, bedu i čamotinju. Zato je ovo Vožnja od premijerove rezidencije do zgrade Vlade trajala Aleji zaslužnih građana na beogradskom novom groblju. neposredni izvršilac ubistva na 40 godina zatvora osuđen ubistvo pokušaj da se Srbija zaustavi na putu izvlačenja iz onog gli- je oko pet minuta, a za to vreme, Đinđić je čitao novine, U pogrebnoj povorci od hrama svetog Save, preko Slavi- je i bivši zamenik komandanta Jedinice za specijalne ope- ba u koji smo tonuli tokom devedesetih. Jedino što vlada sad tre- ne progovorivši ni reč. Kada je premijer izašao iz vozila, je i Bulevara kralja Aleksandra, do Novog groblja našlo se racije Zvezdan Jovanović. Na po 35 godina zatvora osu- ba da uradi jeste da objavi totalni rat podzemlju, onom podzemlju šef obezbeđenja Milan Veruović mu je dodao štake, kre- oko 500.000 ljudi. đeni su pripadnici zemunskog klana: Aleksandar Simović, o kojem policija zna sve ali tvrdi da nema dokaze. Sada neka najpre nuo sa njim do ulaza u zgradu i vratio se da zatvori vrata Težina tragedije i nenadoknadivost gubitka, ipak, nisu Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Sret- uhapsi svakog sumnjivog, a svi ćemo pristati da sačekamo na doka- automobila. Dok je premijer otvarao vrata zgrade, Zvez- doveli do sloma države, kako su atentatori očekivali. Ubi- ko Kalinić. Na po 30 godina osuđeni su: Dušan Krsmano- ze. Premijeru je i došlo glave to što u ovoj zemlji suviše mnogo ubi- dan Jovanović je ispalio dva metka. Prvi metak pogodio stvo premijera Đinđića je bio tragičan događaj koji je obe- vić, Miloš Simović, Milan Jurišić, pripadnik JSO-a Želj- ca u nedostatku dokaza šeta okolo ili čeka u zasedi. Srbija mora da je Đinđića u grudi, dok je drugi pogodio Milana Veruovića ležio dalji pravac zemlje. Obistinile su se Đinđićeve reči: ko Tojaga i bivši radnik BIA Branislav Bezarević. Bivši pri- pobedi. Đinđić ne sme da ostane uzaludna žrtva. Ovo mora da posta- u trbuh i zatim, rasprsnuvši se o zgradu, Đinđiću naneo “Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time padnik JSO-a Saša Pejaković osuđen je na osam godina ne zemlja zakona i demokratije, mora da se otvori ka svetu i mora da ranu na desnoj butini. što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam zatvora. zgazi zločinačku zver koja preti da nas proguta. Neka vanredno sta- Veruović je odmah potom dopuzao u jedan od auto- sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobi- Presudu je donelo trojno sudsko veće, kojim je pred- nje posluži tom cilju i nijednom drugom. mobila kolone, nakon čega ga je jedan od telohranite- ti amnestiju za zločine tako što će ukloniti jednog ili dva sedavala sudija Nata Mesarović, a u veću su bile i sudije STOJAN CEROVIĆ “VREME” BROJ 636 OD 13. MARTA 2003. GODINE lja odmah odvezao u Urgentni centar. Đinđića, koji je funkcionera države”. Srbija nije stala, mlada i još uvek Radmila Dragičević-Dičić i Milimir Lukić. 8 VREME >> 04/02/2010 VREME >> 04/02/2010 9
  • 5. Izborna hronika Demokratske stranke 1990. PRVI VIŠESTRANAČKI IZBORI 1993. VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE Nepunu godinu dana nakon obnove rada Demokrat- Raskid socijalističko-radikalske koalicije u septembru ska stranka je prvi put učestvovala na višestranačkim 1993. godine doveo je do raspisivanja vanrednih repu- izborima. Bili su to neravnopravni izbori, održani u pred- bličkih izbora za Narodnu skupštinu Republike Srbije u večerje rata u bivšoj SFRJ. Izbori su održani decembra decembru 1993. 1990. po većinskom sistemu u okviru koga je Srbija bila Za nosioca izborne liste Demokratske stranke odlu- podeljena na 250 izbornih jedinica. kom Glavnog odbora izabran je dr Zoran Đinđić. Novom, Skupovi opozicije su ometani, a jedan pristalica opo- agresivnom predizbornom kampanjom, urađenom po zicije u Boru je ubijen. Policija nikada nije pronašla poči- zapadnim standardima, i izbornim sloganom “Pošte- nioca. Pored toga, i policija i Državna bezbednost su kon- no”, Demokratska stranka je osvojila 496.000 glasova i 29 trolisale biračka mesta, a opozicija nije imala pristupa na poslaničkih mesta. mnoga od njih. SPS nije uspeo da osvoji većinu i pored toga što su gla- U takvim neravnopravnim uslovima Miloševićeva sovi prebrojavani sedam dana po završetku izbora i velike Socijalistička partija Srbije osvojila je preko 190 posla- izborne krađe na Kosovu. Socijalisti su osvojili 123 man- ničkih mesta, Srpski pokret obnove 17, a Demokratska data, radikali 39, DEPOS 45, DS 29 i DSS sedam manda- stranka sedam. Kako je, procentualno gledano, opozi- ta. Iako je postojao dogovor između DS-a, SPO-a, SRS-a cija imala preko 40 odsto glasova, bilo je jasno da takav i DSS-a da ne ulaze u koaliciju sa SPS-om, na stranu reži- odnos snaga u Skupštini nije predstavljao stvarnu politič- ma je prešlo pet poslanika Nove demokratije. Tako je SPS ku volju građana. To je bio i jedan od razloga koji su dove- ponovo formirao vladu. li do uličnih nemira nepuna tri meseca po završetku izbo- ra – 9. marta 1991. godine. 1996. REDOVNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SR JUGOSLAVIJE I Što se Demokratske stranke tiče, ova izborna kam- LOKALNE ORGANE VLASTI panja će biti zapamćena po tome da je ona bila jedina stranka koja je imala spot na televiziji (prvi politički spot Za 3. novembar 1996. zakazani su redovni savezni u Srbiji), snimljenu emisiju na predstavljanju na držav- izbori na kojima su po proporcionalnom izbornom noj televiziji kao i najuspešniji politički plakat sa pre- sistemu birani poslanici savezne skupštine i takođe PRVI DEMOKRATSKI IZABRANI PREDSEDNIK SRBIJE: Boris Tadić lomljenom pogačom. Slogan Stranke je bio “Prelomite redovni, lokalni izbori po većinskom principu. Demo- pametno”. kratska stranka je na ovim izborima nastupila u okvi- 1992. VANREDNI IZBORI NA LOKALNOM, REPUBLIČKOM, su raspisani i za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Pre ru nekoliko meseci ranije osnovane Koalicije “Zajed- 1992. IZBORI ZA SAVEZNU SKUPŠTINU SR JUGOSLAVIJE SAVEZNOM I PREDSEDNIČKOM NIVOU održavanja izbora održan je Okrugli sto vlasti i opozicije o no” koju su činili DS, SPO, GSS i DSS. Na izborima su izbornim uslovima. SPS nije pristao da se odluke na Okru- se pojavile još dve političke opcije: blok levice koji su Kada je na proleće 1992, posle krvavog raspada SFRJ, Savezni parlament, izabran na nedemokratskim “maj- glom stolu donose konsenzusom, kao i da budu obavezu- činili SPS, JUL i ND, kao i krajnja desnica koju su čini- na brzinu skrpljena Savezna Republika Jugoslavija, skim izborima”, nije imao legitimitet. Nova država se juće. Ipak, dogovoreno je da se izbori održe po proporcio- li radikali. sastavljena od Srbije i Crne Gore, izbori za novi savezni našla pod sankcijama međunarodne zajednice, a građan- nalnom sistemu sa deset izbornih jedinica u SR Jugoslavi- Izbori su, kao i svi prethodni, održani pod potpuno parlament zakazani su još brže – za 31. maj. Ovog puta, ski rat u Bosni i Hercegovini je besneo. Suočen sa blo- ji i devet izbornih jedinica u Srbiji. Za predsednika Srbije neravnopravnim uslovima. Režim je koristio sva sred- izbori su održani po kombinovanom većinsko-proporcio- kadom čitavog sveta, Slobodan Milošević je pokušao da kandidovao se savezni premijer Milan Panić. stva, čak i fizičke pretnje. Savezni izbori su završeni tako nalnom sistemu. Kako se uslovi za održavanje demokrat- napravi bar prividne ustupke. Za predsednika novostvo- Demokratska stranka je na izborima nastupila samo- što je blok levice osvojio 67 mandata, Koalicija “Zajedno” skih izbora nimalo nisu promenili, Demokratska stran- rene države izabran je akademik Dobrica Ćosić, a za save- stalno, izuzev u dve izborne jedinice u Vojvodini gde je 22, a radikali 17. ka je prva (3. maja iste godine) donela odluku da stupi u znog premijera Milan Panić. Ćosić i Panić su pokušali da nastupila u koaliciji sa Reformskom demokratskom Međutim, posle drugog kruga lokalnih izbora održa- bojkot. Njen primer su sledile i ostale opozicione partije. unesu promene u politički život Srbije, čime su veoma strankom Vojvodine. Osvojeno je osam mandata u save- nih 17. novembra 1996. prema prvim nezvaničnim rezul- Na izbore su izašle samo režimske stranke (SPS iz Srbije i brzo došli u sukob s Miloševićem. znoj skupštini i šest mandata u Skupštini Srbije. tatima, Koalicija “Zajedno” osvojila je većinu u više beo- SPS iz Crne Gore) i njima bliske partije. Prvi put je nastu- Na predlog Demokratske stranke, predsednik SRJ aka- Odmah po završetku izbora, smenjen je savezni pre- gradskih opština i u skoro svim većim gradovima u Srbi- pila Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, Miloševi- demik Dobrica Ćosić je za decembar 1992. godine raspi- mijer Milan Panić, a u junu 1993. godine i savezni pred- ji. To je bio razlog da režim Slobodana Miloševića nare- ćevog “omiljenog opozicionara”. sao vanredne izbore za saveznu skupštinu. Vanredni izbori sednik akademik Dobrica Ćosić. di sudovima i izbornim komisijama da ponište izbornu 10 VREME >> 04/02/2010 VREME >> 04/02/2010 11
  • 6. pobedu opozicije. Tako je počeo najduži politički protest 2000. VANREDNI IZBORI ZA PREDSEDNIKA I SKUPŠTINU i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji. ubedljivu pobedu osvojivši 176 od 250 poslaničkih mesta u istoriji Srbije. SR JUGOSLAVIJE DOS je zahtevao i da se svi uhapšeni puste na slobodu i u Skupštini. Puna tri meseca stotine hiljada ljudi je učestvova- da se povuku poternice i krivične prijave pokrenute pro- Skupština Srbije je 25. januara 2001. izabrala novu, lo u mirnim protestnim šetnjama u Beogradu i mno- Početkom jula 2000. godine Slobodan Milošević (u to tiv onih koji su protestovali za poštovanje izborne volje prvu demokratsku republičku vladu, čiji je predsednik bio gim drugim gradovima Srbije. Od samog početka otpo- vreme predsednik Savezne Republike Jugoslavije) nasil- građana Srbije. dr Zoran Đinđić. ru režimu priključili su se studenti srpskih univerzi- no menja Ustav SRJ bez saglasnosti vladajuće Demokrat- Pristalice DOS-a dolazile su u Beograd od ranog jutra, teta kako bojkotom nastave tako i svojim protestnim ske partije socijalista iz Crne Gore. Izmenama je pred- organizovano iz više pravaca, iz cele Srbije, a predvodi- 2003. VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE šetnjama u okviru protesta 96–97. Ovaj period obeleži- viđeno da se predsednik bira neposredno, a ne u parla- li su ih lideri DOS-a. Oko 15 časova građani okupljeni na li su: besomučna negativna kampanja režimskih medi- mentu kako je to ranije bilo propisano. Ovim manevrom mitingu ispred Skupštine SRJ pokušali su da uđu u zgra- Neposredno pre nego što je prvi demokratski premi- ja, gađanje jajima zgrada RTS-a i Politike, Miloševićev Milošević je pokušao da sebi obezbedi još dva predsed- du Skupštine. Velika grupa ljudi je oko 15.35 kroz prozor jer i predsednik DS-a Zoran Đinđić ubijen ispred zgrade kontramiting održan 24. decembra 1996. kada je jedan nička mandata. ušla u jugoslovenski parlament. Policija je uspela da veli- Vlade Srbije, Demokratska stranka imala je u Skupštini demonstrant poginuo, a još jedan teško ranjen, zabra- Izbori za predsednika i Skupštinu SRJ, kao i redovni kom količinom suzavca rastera znatan broj ljudi sa platoa Srbije pedesetak poslanika koji su u parlament ušli na njivanje rada B92 i Radija Indeksa, protestna proslava lokalni izbori zakazani su za 24. septembar 2000. Kam- ispred Skupštine SRJ. Više desetina građana ušlo je oko listi DOS-a. Istovremeno, uživala je podršku oko petna- Nove godine kada se u Beogradu okupilo 300.000 ljudi, panja je održana u najgorim mogućim uslovima do tada. 16 časova u saveznu skupštinu, dok su se policajci koji su est odsto građana Srbije. Nakon ubistva Zorana Đinđića, studentska akcija Kordonom protiv kordona u Kolar- Pripadnici i simpatizeri opozicionih stranaka kao i člano- do tada čuvali zgradu povukli. Iz desnog krila Skupšti- stranka postaje najpopularnija u Srbiji, čime je pokaza- čevoj ulici, koja je trajala sedam dana, kao i brutalna vi Narodnog pokreta OTPOR bili su proganjani, zatvara- ne vijorio se gust, crni dim, a gotovo sva stakla na zgra- la da je dovoljno snažna da se oporavi od najtežeg udarca intervencija policije, koja je bez milosti tukla učesni- koji je ikada pretrpela ijedna politička partija, ne samo u ke protesta. Žrtve policijske torture bili su čak i lideri Srbiji već i u svetu. Međutim, u narednim mesecima dola- Koalicije “Zajedno”. zi do destabilizacije vladajuće koalicaje nakon niza afera Posle pritiska međunarodne zajednice, Slobodan što izaziva nagli pad podrške DS-u. Milošević (u to vreme “faktor mira i stabilnosti”) pri- Nakon vanrednih parlamentarnih izbora, održanih hvatio je da Komisija OEBS-a ispita regularnost lokalnih 28. decembra 2003. godine, Demokratska stranka odluču- izbora u Srbiji. Predsednik Komisije, bivši španski pre- je da se vrati u opoziciju. Bira novog nosioca izborne liste mijer Felipe Gonzales, saopštio je 27. decembra 1996. da i na izborima osvaja 37 poslaničkih mandata, najviše što je Koalicija “Zajedno” pobedila u 13 gradova i devet beo- je do tada dobila izlazeći na izbore samostalno (na prvim gradskih opština. višestranačkim izborima 1990. godine, DS osvaja sedam Posle izvesnog odugovlačenja, 11. februara 1997. Slo- skupštinskih mandata, a na vanrednim 1993. godine – bodan Milošević je priznao izbornu volju građana zako- dvadeset devet). Bez obzira na to što nije učestvovala u nom izglasanim u Skupštini Srbije, poznatijim kao lex formiranju Vlade, bilo je jasno da je Demokratska stranka specialis. “ANTIIZBORNA” KAMPANJA 1997: Aktivisti i plakat DS u izbornoj kampanji koju je predvodio Boris Tadić, uspela ni i fizički zlostavljani. I pored svega, Demokratska stran- di su polupana. Oko 18 časova pripadnici policijske stani- da ostane na pravom reformskom kursu. Na sednici Glav- 1997. REDOVNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE ka je odlučila da učestvuje na ovim izborima u koaliciji ce u Ulici majke Jevrosime položili su oružje i priključili nog odbora DS-a, na kojoj su razmatrani rezultati izbora, Demokratska opozicija Srbije (DOS), koju je pored DS-a se demonstrantima. U Urgentni centar je primljeno više Tadićev način vođenja kampanje podržalo je 330 članova Režim je u leto 1997. godine doneo novi izborni zakon činilo još sedamnaest stranaka i pokreta. Uprkos brojnim desetina građana sa lakšim i težim povredama. Glavnog odbora, naspram osam onih koji su smatrali da kojim je potpuno promenjen do tada važeći proporcio- pritiscima, mahinacijama i torturi režima, ubrzo je posta- Policija je bacila suzavac i u blizini zgrade Radio-tele- je stranka mogla da prođe i bolje. nalni izborni sistem, jer je Srbija podeljena na 29, ume- lo jasno da će narod izmučen bombardovanjem, razara- vizije Srbije, dok je bager krenuo da se probije do ula- sto dotadašnjih devet izbornih jedinica. I pored protivlje- njem i žrtvama bombardovanja iz 1999. glasati za DOS. za. Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici je potom zapaljena, a 2004. IZBORI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE nja poslanika Demokratske stranke, ovaj zakon je na silu Tako se i dogodilo. Milošević je izgubio, DOS je dobio 60 redovni program RTS-a je prestao da se emituje posle 17 usvojen u Narodnoj skupštini, a poslanici DS-a su pri- mandata u Skupštini SRJ a, opozicija je osvojila vlast u sati. Bio je to kraj Miloševićevog režima. Mesec dana kasnije, 22. februara 2004, Demokratska nudno, uz pomoć policije, izbačeni iz Skupštine. Na ovim skoro svim od 188 opština u Srbiji. Sledećeg dana, 6. oktobra, Slobodan Milošević je u stranka dobija svog trećeg predsednika: velikom većinom izborima prvi put su se pred biračima pojavila dva bloka: Međutim, Milošević još jednom nije bio spreman da obraćanju građanima putem RTS-a priznao rezultate glasova delegata na izbornoj skupštini odlučeno je da to jedan koji su činili koalicija SPS-JUL-ND, SPO i SRS, koji prizna poraz. Nezapamćenom izbornom krađom pokušao izbora i svoj poraz. bude Boris Tadić. Iste godine u junu, održani su predsed- su pozivali građane na izbore, i drugi koji je činilo 29 stra- je da izdejstvuje drugi krug predsedničkih izbora. Na ovo nički izbori, na kojima Srbija posle tri neuspešna pokuša- naka, sa DS-om na čelu, koji je pozivao građane da bojko- lideri DOS-a i građani nisu hteli da pristanu. Usledili su 2000. VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE ja, konačno dobija predsednika. Kandidat Demokratske tuju izbore. masovni protesti i štrajkovi koji će kulminirati 5. oktobra stranke, Boris Tadić, sa osvojenih 27,4 odsto glasova, ide Demokratska stranka je organizovala “antiizbornu u centru Beograda. Nakon nekoliko odlaganja sednice i opstrukcije posla- u drugi krug sa protivkandidatom Tomislavom Nikolićem kampanju” u okviru koje je održano desetak mitinga, DOS je ultimativno zatražio da Slobodan Milošević nika SRS-a, 24. novembra 2000. Skupština Srbije je iza- iz Srpske radikalne stranke, koji je osvojio 30,6 procenata stotine tribina i štampano je preko dva miliona plakata do četvrtka, 5. oktobra, u 15 časova, prizna da je izgu- brala prelaznu, tehničku vladu Srbije sačinjenu od pred- glasova. U drugom krugu, Tadić odnosni ubedljivu pobe- i letaka. “Antiizborna kampanja” je uspela jer na izbore bio izbore, bez održavanja drugog kruga predsedničkih stavnika DOS-a, SPO-a i SPS-a, koja je do vanrednih par- du nad Nikolićem, osvojivši 53,24 odsto glasova izašlih na nije izašlo 50 odsto birača. Režim je ovu činjenicu potpu- izbora. Takođe je zahtevano i da generalni direktor, glav- lamentarnih izbora obezbedila funkcionisanje zemlje. birališta. Te 2004. godine, građani su se odlučili za pravac no ignorisao i objavio da je na izborima učestvovalo 56 ni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije Na prvim izborima u postmiloševićevoj Srbi- “Samo napred, nema nazad”, kako je glasio slogan kam- odsto upisanih u biračke spiskove. podnesu ostavke, a da RTS promeni uređivačku politiku ji, održanim 23. decembra 2000. godine, DOS je odneo panje kandidata Demokratske stranke. Ovaj nesumnjivi 12 VREME >> 04/02/2010 VREME >> 04/02/2010 13
  • 7. u drugom krugu izbora, sa osvojenih 50,31 odsto glasova, U uvodnom ekspozeu Cvetković je rekao da će prvi Najnovije pobede Na lokalnim izborima održanim 24. januara u vojvođanskoj opštini Odžaci, koalicija “Za evropske Odžake – Boris Tadić”, Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci građani Srbije još jed- nom su ukazali poverenje i dali mandat za nastavak puta potez nove Vlade biće ratifikacija Sporazuma o stabiliza- ciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, a da će jedna Od poslednjih devet vanrednih lokalnih izbora Demokratska okupljena oko Demokratske stranke (Liberalno-demokratska ka stabilnoj, evropskoj Srbiji. Tadić je započeo svoj drugi od prvih zakonodavnih inicijativa buduće vlade biti gasni stranka je pobedila na sedam, a izgubila je u Zemunu i Voždov- partija, Srpski pokret obnove, Demokratska zajednica vojvo- predsednički mandat, prvi po novom ustavu. aranžman sa Ruskom Federacijom. Među prioritete Vla- cu. Uprkos teškoj godini za nama, građani i dalje imaju najveće đanskih Mađara, Demohrišćanska stranka Srbije), osvojila je de Cvetković je uključio i unapređenje odnosa sa SAD i poverenje u Demokratsku stranku – pokazuju izborni rezultati 34,6 odsto glasova i deset mandata. Ovu pobedu mnogi su oka- 2008. VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE I nastavak diplomatskih aktivnosti Srbije i poručio da će ostvareni u poslednjim mesecima. rakterisali kao istorijsku, s obzirom na to da je poslednjih osa- LOKALNE ORGANE VLASTI Vlada inicirati razgovore sa kosovskim Albancima. U po površini drugoj opštini na Kosovu i Metohiji, Leposavi- mnaest godina vlast u Odžacima držala Srpska radikalna stran- Posle prvih godinu dana rad Vlade je okarakteri- ću, gde živi 17.000 stanovnika, u decembru su okončani lokal- ka, koja je ovog puta osvojila 9,9 odsto glasova, odnosno tri U februaru 2008. godine, kosovski Albanci proglaša- san sledećim ključnim događajima: ratifikacija Sporazu- ni izbori, na kojima je najviše mandata (12) dobila Demokrat- odbornička mandata. Novu pobedničku postizbornu koaliciju u vaju jednostranu nezavisnost južne srpske pokrajine – ma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom; ska stranka, koja će skupštinsku većinu formirati sa odborni- Skupštini opštine u Odžacima činiće četiri stranke: Demokrat- Kosova i Metohije. Nakon tog događaja, Vlada zapada u hapšenje i izručenje Radovana Karadžića Haškom tribu- cima SPS-a. ska stranka, Socijalistička partija Srbije, G17 plus i Demokrat- krizu jer su se u to vreme stekli uslovi da Srbija potpiše nalu; usvajanje rezolucije u Generalnoj skupštini UN-a Predsednik Privremenog veća u Leposaviću Branko Ninić, koji ska stranka Roma, koje će od 27 odborničkih mesta imati uku- Sporazum o stabilizaciji i pridruži- je ujedno i čelni čovek Opštinskog odbora DS-a, obećao je da pno 15. vanju. Prirodno i u skladu sa svojim će prioritet novoformirane vlasti biti ekonomski oporavak ove Vlada Srbije uvela je u Opštini Odžaci privremene mere počet- osnovnim načelima, deo Vlade koji komune. Buduća lokalna vlast u Leposaviću planira da u sarad- kom septembra prošle godine. Masovnim izlaskom na vanredne su činili ministri iz Demokratske nji sa Ministarstvom za Kosovo i Metohiju obezbedi kredite lokalne izbore 24. januara (za naše prilike u neverovatnom pro- stranke, uz podršku kolega iz G17 malim i srednjim preduzećima koja se obavežu da će uposliti centu od 72 odsto) građani Odžaka poručili su da žele da se i u plus, zalagao se za stavljanje pot- nove radnike. njihovoj opštini izvršna vlast što pre lati posla. pisa na taj sporazum, dok je dru- gi deo Vlade (Demokratska stran- uspeh bio je značajan i zbog još jednog detalja: na pred- 2006. REFERENDUM ZA NOVI USTAV REPUBLIKE SRBIJE ka Srbije i Nova Srbija) zahtevao da sedničke izbore 2004. godine Demokratska stranka prvi EU jasno saopšti da ne priznaje uni- put je izašla sa svojim kandidatom: Dragoljub Mićuno- Još jednu potvrdu da uživa veliko poverenje glasača, lateralnu deklaraciju o nezavisnosti vić 2003. bio je kandidat DOS-a, a Miroljub Labus 2002. Demokratska stranka dobila je u oktobru 2006. godine, Kosova, iako je bilo potpuno jasno kandidat grupe građana. Zahvaljujući novom pristupu u na referendumu za podršku novom ustavu Srbije. Demo- da EU takvu odluku ne može doneti politici koju ispoljava u raznim izazovima, kako na pla- kratska stranka pozivala je građane da podrže novi ustav. jer nema jedinstven stav o tom pita- nu spoljne tako i unutrašnje politike, Tadić dobija ogro- Konačan rezultat referenduma glasio je 53,4 odsto upi- nju. Pošto su se nesuglasice nasta- mnu podršku građana. Istovremeno, Tadić je kritičan u sanih birača zaokružilo je “da”, naspram 1,47 odsto onih vile, ubrzo je došlo do pada Vlade. odnosu na rad sopstvene stranke, verujući da samo suo- koji su na referendumskom listiću zaokružili “ne”. Tadašnji premijer Vojislav Koštuni- čavanjem sa svim slabostima stranka može da napreduje ca, 8. marta 2008, u obraćanju jav- i stvori modernu, stabilnu Srbiju. 2007. VANREDNI IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE nosti zatražio je raspuštanje Skup- Već tada je postajalo jasno da Demokratska stranka štine i raspisivanje vanrednih parla- polako dostiže ono čemu je Zoran Đinđić težio: da bude Donošenje Ustava uslovilo je raspisivanje parlamen- mentarnih izbora. Predsednik Srbi- vodeća stranka među demokratskim snagama u Srbiji i tarnih izbora u januaru 2007. godine. Kampanja pod slo- je Boris Tadić 13. marta raspisuje izbore, zakazavši ih za i postavljanje pitanja o legalnosti nezavisnosti Kosova KONAČNI PAD AUTORITARNOG glavni pokretač koji će Srbiju odvesti u Evropu. ganom “Zato što život ne može da čeka” poslala je građa- 11. maj. Međunarodnom sudu pravde; potpisan gasni aranžman REŽIMA SLOBODANA nima poruku sa kojom su se oni, u velikom broju – složili. Na ovim izborima Demokratska stranka je nastavi- sa Rusijom; ugovor sa Fijatom o investiciji u proizvod- MILOŠEVIĆA: 2004. REDOVNI ZBORI ZA LOKALNE ORGANE VLASTI Sa 64 osvojena mandata, Demokratska stranka ostvaru- la trend da na svakim izborima od 2000. godine naova- nji automobila; potpuno ukidanje viza za građane Srbije; 5. oktobar 2000. je svoj najbolji rezultat do tada, potvrdivši da je druga po mo ostvaruje sve bolji i bolji rezultat. Lista “Za evrop- predaja kandidature za članstvo Srbije u Evropskoj uni- Redovni lokalni izbori održani su 19. septembra 2004. snazi stranka u parlamentu (odmah iza tada još uvek jake sku Srbiju – Boris Tadić”, koju je predvodila Demokratska ji; odbrana makroekonomske stabilnosti i ekonomskih godine. Demokratska stranka, koja je u to vreme u Skup- Srpske radikalne stranke), ali i da je vodeća među demo- stranka, a činili je još i: G17 plus, Sandžačka demokratska potencijala zemlje u uslovima najveće svetske krize koja štini Srbije bila u opoziciji, ostvarila je najbolji rezultat kratski i proevropski orijentisanim partijama. Vlada partija, Srpski pokret obnove i Liga socijaldemokrata Voj- je pogodila i Srbiju; pokretanje najopsežnije operacije u na izborima za odbornike opština, naročito u opštinama Srbije formirana je 15. maja 2007. Činili su je ministri iz vodine, osvojila je više glasova nego lista Srpske radikalne borbi protiv organizovanog kriminala u istoriji Srbije i centralne Srbije i Vojvodine (zbir odbornika DS-a na teri- Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove stranke. Najjači protivnik od pada Miloševićevog režima razbijanje kokainskog kartela koji je delovao na prostoru toriji ova dva regiona iznosio je 1224). Osim toga, DS je Srbije i G17 plus. U novoj Vladi Demokratska stranka prvi bio je konačno poražen. Lista “Za evropsku Srbiju” osvo- naše zemlje i globalno. bio i prvi po broju izabranih predsednika. Kada je o gra- put ima većinu ministara. jila je 102 mandata, a SRS 78. Vladu su 7. jula 2008. for- Istovremeno sa parlamentarnim, 11. maja 2008. odr- dovima reč, Demokratska stranka je imala najbolji rezul- mirale stranke liste “Za evropsku Srbiju”, koalicija SPS- žani su i lokalni izbori na kojima je Demokratska stranka, tat u Beogradu. Na izborima za odbornike osvojila je 34 2007. IZBORI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE Jedinstvena Srbija-PUPS i stranke nacionalnih manjina. I odnosno lista “Za evropsku Srbiju” osvojila vlast u više od mandata, a na izborima za gradonačelnika, Nenad Bog- ovoga puta, najviše ministara bilo je iz redova Demokrat- 120 gradova i opština u Srbiji. Lista “Za evropski Beograd danović osvojio je 50,19 odsto glasova, pobedivši u dru- U decembru 2007. predsednik Skupštine Srbije Oliver ske stranke, koja je predožila i premijera Mirka Cvetko- – Boris Tadić” osvojila je 45 mandata u Skupštini grada gom krugu Aleksandra Vučića iz Srpske radikalne stran- Dulić raspisao je predsedničke izbore. Prvi krug održan je vića, nestranačku ličnost i ministra finansija u prethod- Beograda, a kandidat Demokratske stranke Dragan Đilas ke za kog je glasalo 48,40 odsto birača. 20. januara 2008, a drugi 3. februara iste godine. Pobedom nom sastavu. izabran je za gradonačelnika. 14 VREME >> 04/02/2010 VREME >> 04/02/2010 15
  • 8. EVROPSKA IDEJA oblastima društvenog i privrednog života, kao i da pro- movišu efikasnije približavanje standardima EU. Nema odustajanja Koraci koje je Srbija preduzimala tokom pregovora sa Evropskom unijom bili su formiranje Pregovaračkog tima Republike Srbije, u januaru 2005. godine. Dokument koji je Demokratska stranka svoju misiju vidi u osposobljavanju Srbije od izuzetne važnosti za dalji tok pregovora, Studija izvod- za izazove i šanse XXI veka što podrazumeva duboku izmenu ljivosti o spremnosti Srbije da vodi pregovore o Sporazumu društvene strukture, proces koji u Srbiji i danas traje. Članstvo u o stabilizaciji i pridruživanju, dobijen je u aprilu iste godi- ne. Takođe, u septembru te godine usvojena je platforma za Evropskoj uniji prioritetni je zadatak spoljne politike Srbije pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruži- U vođenje Srbije u Evropu i Evrope u Srbiju, cilj je kome je Demokratska stranka privržena od svojih početa- ka. Osnivački akt DS-a nosio je naslov “Srbija u Evropi”, a vanju, dok su 10. oktobra 2005. godine otvoreni pregovori o Sporazumu. Prva runda tehničkih pregovora o ovom doku- mentu održana je u novembru 2005. godine. Nažalost, pre- upravo se taj slogan pokazao kao glavna vodilja oko koje govori su obustavljeni 3. maja 2006. i nastavljeni tek više od se tokom protekle dve decenije orijentisala stranka i nje- godinu dana kasnije, 13. juna 2007. Završna runda tehničkih ni programski i politički ciljevi. pregovora okončana je 10. septembra 2007, a 7. novembra Konkretan posao na ostva- iste godine parafiran je Sporazum o stabilizaciji i pridruživa- renju tog cilja otpočeo je nju. Narodna skupština Republike Srbije 9. septembra 2008. 2000. godine, kada je 5. okto- godine ratifikovala je Sporazum o stabilizaciji i pridruživa- bra konačno slomljen režim nju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum. SSP i Prelazni spo- Slobodana Miloševića. Nakon razum potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, desetak vanrednih republičkih parla- dana pre održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji. S obzi- mentarnih izbora, održanih rom na odličan rezultat koji je Demokratska stranka tada 23. decembra 2000. na koji- ostvarila, jasno je da su građani umeli da prepoznaju glavnu ma je Demokratska opozicija snagu koja ih vodi ka Evropi. Srbije, predvođena Demokrat- Od 1. februara 2009. Srbija jednostrano primenjuje skom strankom, odnela ubed- prelazni trgovinski sporazum, dok se ratifikacija Spora- ljivu pobedu, osvojivši dvotre- zuma o stabilizaciji i pridruživanju u državama članicama ćinsku većinu u parlamentu, EU očekuje tokom ove godine. Miloševićeva vladavina bila je Jedan od najznačajnijih događaja na planu približava- i formalno okončana. Tako se nja građana Srbije Evropi bilo je ukidanje viza i stavljanje Srbija samo sedam dana pre Srbije na belu Šengen listu, koje je zvanično stupilo na početka novog veka, u posled- snagu 19. decembra 2009. godine. Istog dana Vlada Srbije njem trenutku, priključila sve- je, na predlog Saveta za evropske integracije, odlučila da tu osvojivši slobodu. Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU. Kandidatu- Nakon što je 25. januara ru je premijeru Švedske, zemlje predsedavajuće EU, Fre- 2001. formirana Vlada Srbije na deriku Rejnfeltu, podneo predsednik Srbije i Demokrat- čijem se čelu, kao prvi demo- ske stranke Boris Tadić. PREDAJA kratski premijer, našao Zoran Đinđić, predsednik Demo- Članstvo u Evropskoj uniji prioritetni je zadatak spolj- KANDIDATURE SRBIJE ZA EU: kratske stranke, postalo je neophodno da se promeni Pro- ne politike Srbije, a na tu činjenicu u svojim izjavama Predsednik gram Demokratske stranke. Ipak, osnovna načela ostaju redovno podsećaju i predsednik Tadić. Na Ambasador- Objavljeno kao dodatak Vremena broj 996 od 04/02/2010 Boris Tadić i neizmenjena: insistiranje na demokratskim institucijama skoj konferenciji koju je početkom januara organizovalo švedski premijer Fredrik Rajnfelt kao jemstvu ostvarivanja prava, nenasilno i tolerantno reša- Ministarstvo spoljnih poslova u Palati “Srbija”, predsed- vanje problema i uključenje u Evropu. Demokratska stranka nik Tadić još jednom je istakao da očekuje da će tokom Izdavač: NP Vreme d.o.o, Beograd, Mišarska 12 svoju misiju vidi u osposobljavanju Srbije za izazove i šan- španskog predsedavanja EU, odnosno do 1. jula, biti rati- se XXI veka, što podrazumeva duboku izmenu društvene fikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kako bi strukture, proces koji u Srbiji i danas traje. krajem 2010. i početkom 2011. godine Srbija mogla da Prvi korak koji je Srbija, predvođena ljudima iz DOS- dobije status kandidata za članstvo. On je izrazio uve- a, preduzela na polju približavanja Evropskoj uniji bio renje da je moguće da sve zemlje Zapadnog Balkana do je osnivanje Zajedničke konsultativne radne grupe, kao 2014. godine postanu članice EU. Tadić je naglasio da je mehanizma koji je trebalo da omogući Evropskoj komi- politika evropskih integracija zasnovana na volji građana siji i Srbiji i Crnoj Gori da sagledaju situaciju u brojnim i da nema alternativu. 16 VREME >> 04/02/2010