Informatička znanja i veštine kao resurs ekonomskog rasta i konkurentnosti evropske unije
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Informatička znanja i veštine kao resurs ekonomskog rasta i konkurentnosti evropske unije

on

  • 1,190 views

Stručni rad

Stručni rad

Statistics

Views

Total Views
1,190
Views on SlideShare
1,019
Embed Views
171

Actions

Likes
0
Downloads
2
Comments
0

2 Embeds 171

http://www.majkic.net 168
http://www.test.rs.ba 3

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Informatička znanja i veštine kao resurs ekonomskog rasta i konkurentnosti evropske unije Informatička znanja i veštine kao resurs ekonomskog rasta i konkurentnosti evropske unije Document Transcript

  • R A Č U N A R S T V O I I N F O R M AT I K A Rad primljen: 25.01.2011. UDK: 004.007]:338.1(4-672EU) INFORMATIČKA ZNANJA I VEŠTINE KAO RESURS EKONOMSKOG RASTA I KONKURENTNOSTI EVROPSKE UNIJE INFORMATION KNOWLEDGE AND SKILLS AS RESOURCES FOR ECONOMIC GROWTH AND COMPETITIVENESS OF THE EUROPEAN UNION Mr Marina Živić Univerzitet Singidunum Jelena Gavrilović Univerzitet Singidunum Prof. dr Angelina Njeguš Univerzitet Singidunum Rezime: Pred Evropsku uniju i zemlje članice postavlja se izazov stabilnog ekonomskog rasta i očuvanja dosadašnje pozicije u globalnoj ekonomiji koju odlikuje visoka konkurentnost i stalne tehološke promene. U tom cilju potrebno je unaprediti nivo IT veština radne snage i građana uopšte, što ide u prilog konceptu društva zasnovanog na znanju, kojem Evropska unija teži. Procene stručnjaka pokazuju da je tražnja radne snage u oblasti informacionih tehnologija na evropskom tržištu rada značajno veća od ponude. Zato Evropska unija i zemlje članice treba da preuzmu ozbiljne mere kako bi se taj raskorak prevazišao. Ekonomska kriza dodatno usložnjava problem i zahteva sagledavanje ovog problema u novom svetlu. Koncept dugoročnog razvoja e-veština se široko promoviše kroz politiku Evropske unije i politike zemalja članica i trebalo bi da doprinese rešavanju strukturalnih ekonomskih problema, a time unapredi ekonomski rast i konkurentnost Evropske unije. Abstract: European Union and member countries deal with a challenge of continuous economic growth and maintaining current position in the global economy, characterized by tough competition and ongoing technological changes. Due to the previously mentioned, it is important to improve IT skills of workforce and citizens as well, which is in compliance with knowledge based society concept, broadly promoted by the EU authorities. Experts estimate serious shortage of IT labour demand, so EU and member countries should consider measures for the gap overcome. Economic crisis makes this issue even more relevant and initiates new approaches in the problem analysis. Long term e-skills development is promoted through the EU and member state economic and other relevant policies. It should contribute to solving of some serious structural economic problems and that way to improve economic growth and EU competitiveness. Ključne reči: informaciona i komunikaciona tehnologija, e-veštine, konkurentnost Evropske unije, nedostatak IT stručnjaka, tržište rada Key words: information and communication technology (IT), e-skills, EU economic growth, IT practitioners supply shortage, labour market 153
  • R A Č U N A R S T V O I I N F O R M AT I K A 1. UVOD Međunarodno poslovno okruženje je veoma dinamično, obeleženo ubrzanim tehnološkim razvojem i konstantnom potrebom za inoviranjem. Pojedinačne države i regioni pokušavaju da održe i ubrzaju ekonomski rast, unaprede svoj međunarodni ekonomski položaj kroz povećan izvoz robe, usluga i kapitala i time obezbede veći broj radnih mesta i kvalitetniji život za svoje građane. U tom cilju je neophodno kontinuirano ulagati u znanje, za koje se pokazalo da ima presudni uticaj na produktivnost i konkurentnost jedne zemlje. I pored imperativa savremene tehnološke opremljenosti, radnici znanja1 jesu najvažniji resurs društva u postizanju ekonomskih i razvojnih ciljeva. U tom smislu, društvo zasnovano na znanju će biti značajno konkurentnije nego bilo koje do sada poznato društvo, pre svega zbog međunarodno dostupnog znanja. Jednostavno, nema izgovora za neznanje i loše rezultate. Znanje postaje ključni element uspeha organizacije i društva u celini. Kreativna klasa2, koja svoje najvrednije 1 Prema Piteru Drakeru, radnik znanja je concept koji se pojavio u prethodnih nekoliko decenija. Radnike znanja odlikuje visok nivo formalnog obrazovanja, kao i sposobnost primene kako teorijskih, tako i analitičkih znanja. Radnici znanja su okrenuti permanentnom učenju i usavršavanju i prema Drakeru, ovaj sloj radnika verovatno neće postati vladajuća klasa, ali rukovodeća, odnosno liderska klasa svakako hoće. 2 U svom delu, “Uspon kreativne klase”, Ričard Florida polazi od Drakerovog koncepta radnika znanja i uvodi termin “kreativne klase”, koji je u ovom kontekstu pre svega ekonomske prirode. Kreativnu klasu čine ljudi koji kreiraju dodatu ekonomsku vrednost kroz svoju kreativnost. Tu spadaju simbolički analitičari, profesionalci i tehnički radnici koji imaju suštinsku ulogu u razvoju jedne ekonomije. 154 vlasništvo ne može fizički materijalizovati, već isto predstavlja kroz svoj kreativan kapacitet i znanje, jeste upravo ona ekonomska klasa koja obezbeđuje održivi rast i razvoj na mikro i makro nivou jedne ekonomije. Društvo budućnosti će, neizostavno biti društvo znanja, karakterisano potrebom za kontinuiranim učenjem i intenzivnim korišćenjem informacionih tehnologija (4). U skladu sa već rečenim, treba analizirati znanja i veštine, i strateški ih jačati, kako bi se savremena društva dalje razvijala na svom putu ka progresivnim socijalnim i ekonomskim sistemima zasnovanim na znanju. Posebno je u ovom smislu potrebno analizirati znanja i veštine koje se odnose na razvoj i korišćenje informacionih tehnologija, s obzirom na širinu i intenzitet zastupljenosti ovih tehnologija u savremenom svetu. 2. E-VEŠTINE – DEFINICIJA I ZNAČAJ E-veštine (e-skills) se definišu kao veštine i znanja potrebna za razvoj i korišćenje informacionih tehnologija u širem smislu. U skladu sa tim, Evropskom forumu za e-veštine (The European e-Skills Forum) definisao je tri osnovna tipa e-veština (10): 1. veštine profesionalaca u oblasti informacionih tehnologija (IT practitioner skills) 2. veštine korišćenja informacionih tehnologija (IT user skills) 3. veštine vezane za elektronsko poslovanje (e-Business skills) S obzirom na značaj koji informacione tehnologije imaju danas u svetu, e-veštine se posmatraju kao jedan od osnovnih
  • 3. STANJE NA TRŽIŠTU IT RADNE SNAGE EVROPSKE UNIJE Prema Lisabonskoj agendi za razvoj i zapošljavanje, inovacije i razvoj informacionih tehnologija (IT) su dve najvažnije komponente ekonomskog razvoja Evropske unije (3). IT ima fundamentalan značaj za unapređenje produktivnosti, kao i razvoj sofisticiranih proizvoda i usluga. U ovom smislu, potrebno je istaći veštine koje se vezuju za informacione tehnologije (e-veštine) i rastuću potrebu za radnom snagom koja razvija i rukuje ovim tehnologijama. Istraživanje koje je sprovela istra-živačka organizacija Empirica iz Bona, uz podršku Evropske komisije, ukazuje na to da bi tražnja IT stručnjaka mogla biti veća od ponude na tržištu rada EU za čak 384,000 radnika do 2015. godine. U tom smislu, očekuje se da će 2015. godine u Evropskoj uniji biti zaposleno između 4, 95 i 5,26 miliona IT stručnjaka (3). Najrelevantniji izvor radne snage u oblasti informacionih tehnologija su diplomci pomenute struke. Broj diplomaca u ovoj oblasti je u Evropskoj uniji beležio konstantan rast između 1998. i 2005. godine, od kada se beleži blagi pad diplomaca IT struke (6). Sa druge strane, postoji evidentan izazov statističkog praćenja radne snage u oblasti IT. Naime, u pitanju je struka u kojoj se dešavaju konstante promene, a znanja brzo zastarevaju. Zato privreda često upošljava stručnjake koji nemaju formalno obrazovanje, ali poseduju znanja i veštine stečene kroz praktičan rad i edukacije kroz programe privatnog sektora, stručnih asocijacija i nezavisnih sertifikacionih tela. Ovo je razlog nemogućnosti da se precizno odredi veličina gepa na tržištu rada, odnosno broja IT stručnjaka koji će Evropskoj uniji biti potrebni u narednom periodu. Takođe, nemogućnost preciznog mapiranja radne snage u pomenutoj oblasti dovodi do dileme kakvu politiku treba sprovoditi: da li uvoziti radnu snagu, delimično prekvalifikovati nezaposlene, ili možda Evropa poseduje značajan broj IT stručnjaka koji nisu statistički mapirani, pa problem neizbalansiranosti ponude i tražnje na tržištu rada EU u ovom kontekstu i nije toliko izražen. Stoga se potreba za radnom snagom u ovoj oblasti procenjuje i na osnovu broja konkursa za radna mesta u ovoj oblasti za koje kompanije i druge organizacije nisu mogle da pronađu odgovarajuće stručnjake. Ovaj parametar u praksi pokazuje konstantne teškoće u pronalaženju odgovarajućih IT stručnjaka, pa se može pretpostaviti da relativno ozbiljna neizbalansiranost ponude i tražnje na tržištu IT stručnjaka svakako postoji. Smatra se da je oko 4,2 miliona IT stručnjaka trenutno zaposleno u Evropskoj uniji, a da čak 180 miliona ljudi koristi informacione tehnologije u obavljanju R A Č U N A R S T V O I I N F O R M AT I K A pokazatelja društvenog i ekonomskog razvoja pojedinih država i regiona. Veštine i znanja onih koji mogu da kreiraju sofisticirane tehnološke inovacije, računarska pismenost građana i broj onih koji koriste savremene informacione tehnologije, nivo razvijenosti usluga elektronskog poslovanja i drugih elektronskih servisa (euprava, e-governance), jesu sve parametri koji se već duži niz godina međunarodno prate i ocenjuju. Tako se utvrđuje spremnost društva da uči i menja se, odnosno spremnost ekonomije da obezbedi kvalitetan život svojim građanima. 155
  • R A Č U N A R S T V O I I N F O R M AT I K A Slika br 1: IT radna snaga po državama članicama Evropske unije u 2008. godini (u procentima) Izvor: e-Skills Monitor 2009 svakodnevnog posla (7). Pojačana potreba za radnom snagom u oblasti IT i nedostatak stručnjaka u ovoj oblasti je evidentan, posebno u oblasti razvoja IT strategije, zaštite i razvoja novih poslovnih rešenja (E-Business Watch Survey 2006). Ovaj gep se godinama povećava i može ozbiljno uticati na sposobnost Evropske unije da se nosi sa promenama međunarodnog poslovnog okruženja. Indija i Kina predstavljaju primer ekonomija koje se izuzetno brzo razvijaju i istovremeno imaju nagli rast stručnjaka u oblasti IT (3). Sa druge strane, Evropska unija evidentira smanjenje studenata zainteresovanih za informacione tehnologije. Pored toga, u Evropi se očekuje dalje smanjivanje radne snage u industrijama sa prevaziđenim tehnologijama, što može dovesti do novog povećanja nezaposlenosti, kao i do neophodnosti uvoza ili autsorsinga radne snage sa odgovarajućim kvalifikacijama. Tako države 156 članice Evropske unije počinju da sprovode atraktivnu imigracionu politiku za visokoobrazovanu radnu snagu u oblasti informacionih tehnologija. Kao izazovi u ovoj oblasti posmatraju se i nedostatak standardizacije IT kvalifikacija na nivou EU i država članica, ali i ozbiljan stepen računarske nepismenosti sa kojim se Evropa i dalje suočava. Naime, prema Eurostat-u, čak 37% populacije Evropske unije ne koristi računar, dok 60% stanovnika sa osnovnim i srednjoškolskim obrazovanjem ne poseduje nikakve računarske veštine (3). To urušava perspektivu evropske ekonomije, kao ekonomije zasnovane na znanju, konretno nemogućnost širokog korišćenja usluga elektronske trgovine, elektronske uprave i sprovođenja koncepta celoživotnog učenja (lifelong learning concept). Ovde je bitno pomenuti i iskustvo Sjedinjenih Američkih Država. Broj IT stručnjaka kontinuirano raste po stopi od
  • 4. POLITIKA EVROPSKE UNIJE U OBLASTI RAZVOJA INFORMATIČKIH ZNANJA I VEŠTINA (E-VEŠTINE) Na nivou Evropske unije, u oktobru 2002. godine organizovan je Samit o e-veštinama, a Evropska komisija je već 2003. godine inicirala osnivanje Evropskog foruma za e-veštine (the European e-Skills Forum), kako bi se na jednom mestu okupili svi relevantni stejkholderi (6). Forum je 2004. godine sastavio izveštaj „e-Skills for Europe: Towards 2010 and Beyond”, a sledilo je osnivanje radne grupe za IT u okviru industrijske politike Evropske komisije, čiji su predlozi za razvoj e-veština usvojeni oktobra 2006. godine, na Evropskoj konferenciji o eveštinama, u okviru Solunske deklaracije. Ključne poruke ove deklaracije su (6): 1. Evropska unija treba da što pre usvoji dugoročnu strategiju za razvoj e-veština, kako bi podstakla razvoj konku- rentnosti, zapošljivosti, razvoj radne snage, kao i prevazilaženje globalnih ekonomskih izazova; 2. Treba načiniti ozbiljne napore da se unapredi saradnja između privatnog i javnog sektora, u smeru razvoja zajedničkog okvira za stručnu edukaciju i obrazovne programe u oblasti e-veština 3. Privreda i donosioci odluka bi trebalo zajedno da deluju u smeru profesionalizacije, promocije IT poslova, unapređenja radnih uslova i atraktivnosti karijernog razvoja u ovoj oblasti. Razvoj konkretnih strategija za unapređenje e-veština jeste u nadležnosti donosioca odluka na nivou zemalja članica Evropske unije. Okvir za donošenje odluka i definisanje strategija je predloženo na nivou Evropske unije, a agenda dugoročnog razvoja e-veština sadrži sledeće ključne komponente (6): 1. Dugoročna saradnja između javnog i privatnog sektora, univerziteta, sindikata, stručnih asocijacija i drugih stejkholdera, u smeru sprovođenja zajedničkih inicijativa za unapređenje i promociju e-veština 2. Investiranje u ljudske resurse u oblasti IT-a 3. Povećanje atraktivnosti IT profesija 4. Unapređenje zapošljivosti i podsticanje razvoja e-veština kod marginalnih grupa (siromašni, nezaposleni, stari, osobe sa niskim nivoom formalnog obrazovanja, osobe sa invaliditetom i druge marginalizovane grupe) 5. Celoživotno unapređenje e-veština Pomenute komponente bi trebalo da budu integrisane u nacionalne strategije, R A Č U N A R S T V O I I N F O R M AT I K A oko 3% godišnje. Sa druge strane, broj diplomaca u oblasti informacionih tehnologija poslednjih godina opada po stopi od oko 6% godišnje, pa se može zaključiti da je za rast ponude radne snage u oblasti informacionih tehnologija na tržištu SAD-a zaslužan uvoz radne snage iz inostranstva. Prema podacima Nacionalne naučne fondacije (National Scientific Foundation), 51% ukupno odobrenih radnih dozvola izdaje se doseljenicima koji rade na poslovima vezanim za razvoj i korišćenje informacionih tehnologija. Smatra se da upravo ovakva politika sprečava veliku razliku u tražnji i ponudi na tržištu rada i nagli rast plata u IT sektoru (3). 157
  • R A Č U N A R S T V O I I N F O R M AT I K A fiskalnu politiku zemalja članica, strategije ekonomskog i tehnološkog razvoja, kao i kroz druge relevantne politike. Predviđeno je redovno praćenje sprovođenja strategija za dugoročni razvoj e-veština, kako na osnovu sprovođenja konkretnih aktivnosti, tako i na nivou konkretnih rezultata i indikatora razvijenosti e-veština u konkretnim državama članicama. Od institucija Evropske unije očekuje se da kroz konkretne programe doprinosi unapređenju opšte klime za sprovođenje nacionalnih strategija u analiziranoj oblasti, a pre svega (6): 1. Promocija dugoročne saradnje i proces praćenja postignutih rezultata 2. Razvoj aktivnosti i alata za podršku država članica u realizaciji relevantnih strategija 3. Unapređenje nivoa svesti o važnosti informacionih tehnologija i znanja u toj oblasti 4. Unapređenje zapošljivosti i socijalne inkluzije 5. Promocija boljeg i šireg korišćenja elektronskog učenja (e-learning) U oktobru 2010. godine, istraživačka organizacija Empirica publikovala je detaljan izveštaj na temu evaluacije dosadašnjih aktivnosti Evropske komisije i iskustva zemalja članica Evropske unije u sprovođenju strategija dugoročnog razvoja e-veština (9). Analizirani podaci pokazuju veoma intenzivnu aktivnost Evropske komisije u ovoj oblasti, ali velike razlike u intenzitetu i rezultatima sprovedenih strategija na nivou zemalja članica. Opšti zaključci su da su najbolje rezultate u ovoj oblasti postigle upravo one države koje su imale najbolju osnovu razvoja (pre svega, Švedska, Finska i Danska). Slede ih 158 Holandija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Austrija, dok su u pomenutom smislu najlošije rangirane Italija, Bugarska i Grčka, koje pokazuju nizak nivo razvijenosti e-veština, kao i relativno slabe rezultate u realizaciji preporučenih strategija i aktivnosti u ovoj oblasti (9). 5. EFEKTI EKONOMSKE KRIZE NA BROJ ZAPOSLENIH U OBLASTI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA Radna snaga u oblasti informacionih tehnologija je rasla prethodnih decenija i očekuje se da će rasti u budućnosti. Samo u periodu između 1995. i 2008. godine, broj zaposlenih stručnjaka u ovoj oblasti je na nivou Evropske unije gotovo dupliran. Bitno je pomenuti da jedan od faktora koji utiče na ponudu i tražnju IT stručnjaka je svakako trenutna ekonomska kriza. Ekonomski rast u Evropskoj uniji je ugrožen, što takođe utiče na tražnju za IT stručnjacima. Ipak, očekuje se očuvanje dugoročnog trenda rasta broja radne snage u oblatsi IT, ukoliko Evropa ostane odlučna na putu tranzicije ka informatičkom društvu i ekonomiji zasnovanoj na znanju. Bitno je reći i da je stopa nezaposlenost IT stručnjaka kontinuirano na nivou koji je ispod 50% stope nezaposlenosti na nivou privrede Evropske unije, a ovaj trend se očekuje i ubudućnosti (1). Čak 54% IT stručnjaka je zaposleno van IT sektora, u industrijama koje koriste ove tehnologije, što govori u prilog tome da će ekonomski oporavak Evropske unije u mnogome zavisiti od sposobnosti da kreira inovacije i tehnološki se unapređuje. Tu će svakako stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija biti neophodni.
  • R A Č U N A R S T V O I I N F O R M AT I K A Slika br 2: Broj IT stručnjaka prema sektorima u kojima rade (u procentima) Izvor: e-Skills Monitor 2009 6. MOGUĆA SCENARIJA EKONOMSKOG OPORAVKA EVROPSKE UNIJE DO 2015. I POTREBE TRŽIŠTA RADA U OBLASTI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U skladu sa strategijom izlaska iz ekonomske krize i oporavka privrede, očekuje se da će se menjati dinamika ponude i tražnje na tržištu rada IT stručnjaka. Ono što gotovo sigurno jeste to, da će tražnja na ovom tržištu biti značajno manje elastična (manje podložna promenama) nego ponuda rada. Naime, potrebno je vreme da se stručnjaci obuče, da studenti završe formalno obrazovanje, odnosno da se radna snaga uveze, ili pak da se poslovi izmeste u druge delove sveta (outsourcing). Sa druge strane, privreda mnogo brže deluje na efekat recesije, odnosno oporavka privrede, što se ogleda kroz otpuštanja viška radne snage (u periodu pada privredne aktivnosti), odnosno kroz relativno nagli porast tražnje za novim radinicima (u slučaju privrednog oporavka i ekspanzije). Analitičari predviđaju 5 mogućih ishoda ekonomskog razvoja Evropske unije do 2015. godine i u skladu sa tim, veličine gepa na tržištu rada IT stručnjaka (razlike između veće tražnje i niže ponude rada). Pomenuti ishodi mogu ukratko da se predstave kroz 5 različitih scenarija (1): 1. Scenario „Povratak u normalu” – Ovaj scenario prati model srednjeg nivoa rasta, u skadu sa periodom pre krize. Inovacije bazirane na informacionim tehnologijama se neravnomerno razvijaju u zemljama Evropske unije. Ovaj scenario bi rezultirao gepom na tržištu rada IT stručnjaka veličine oko 384.000 veće tražnje od ponude rada, što bi iznosilo oko 8% IT radne snage. 2. Scenario „Investiranje u budućnost” – Ovo je scenario umerenog rasta, slično prethodnom. U ovom slučaju bi 2011. godina bila prekretnica, kada bi se naglo povećale investicije u inovacije zasnovane na informacionim tehnologijama i u razvoj interneta. To bi ubrzalo ekonomski rast i razvoj informacionih tehnologija u periodu do 2015. godine. 159
  • R A Č U N A R S T V O I I N F O R M AT I K A Grafik br. 1: Ponuda i tražnja e-veština u zemljama Evropske unije – predviđanja do 2015. godine u skladu sa ponuđenim scenarijima Izvor: e-Skills Monitor 2009 Ovim scenariom se predviđa 580.000 manje IT stručnjaka nego što će tržište rada tražiti (oko 11% IT radne snage). 3. Scenario „Turbo ekonomija znanja” – ekonomija znanja na nivou Evropske unije počinje naglo da se razvija, zahvaljujući rastu produktivnosti i ekonomskoj ekspanziji kao posledici velikog broja inovacija zasnovanih na informacionim tehnologijama. Poslovi u oblasti IT-a postaju atraktiviji tako da tražnja IT stručnjaka raste. Tako bi se došlo u situaciju da postoji tražnja od 669.000 IT stručnjaka, koja nema pokriće u relevantnoj ponudi rada (13% IT radne snage). 4. Scenario „Tradicija pobeđuje” – u ovom slučaju, efekat intenzivno izvo160 zne orijentacije nadvladava efekte visokih tehnologija i inovativnih sektora ekonomije. Ovo bi dovelo do umerenog ekonomskog rasta, uz nisku stopu rasta IT sektora. Intenzivira se izmeštanje značajnog dela aktivnosti IT sektora van Evrope, što dovodi do sporog rasta tražnje na ovom tržištu rada, kao i do smanjenja atraktivnosti IT struke. Tražnja za radom u oblasti informacionih tehnologija ostaje blago uvećana u odnosu na ponudu, ali se situacija razlikuje po zemljama članicama Evropske unije. 5. Scenario „Stagnacija” – ovaj scenario pretpostavlja veoma spor razvoj, praćen politikom protekcionizma u najsnažnijim ekonomijama Evrop-
  • 7. ZAKLJUČAK Ekonomija zasnovana na znanju teži ka stalnim inovacijama, doživotnom učenju i širokoj primeni informacionih tehnologija. U tom smislu, radnici znanja imaju ključnu ulogu u postizanju održivog ekonomskog rasta i poboljšanju kvaliteta života jednog društva. Nivo znanja i veštine u oblasti informacionih tehnologija (e-veštine) u konkretnoj ekonomiji pokazuju spremnost na promene, inoviranje, rast i razvojnu perspektivu jedne zajednice. Evropska unija je prepoznala nužnost dugoročnog razvoja e-veština, kako bi se ubrzao ekonomski rast, povećao broj radnih mesta i kako bi se unapredio proces kreiranja novih, međunarodno konkurentnih proizvoda i usluga zasnovanih na korišćenju informacionih tehnologija. U ovom smislu je posebno bitan broj IT stručnjaka zaposlenih u Evropskoj uniji. Stoga je doneto niz strateških dokumenata koja imaju za cilj da unaprede nivo e-veština na nivou Evropske unije. Ekonomska kriza dodatno usložnjava situaciju i zahteva razmatranje modela ekonomskog oporavka, uz imperativ daljeg ulaganja u razvoj IT sektora. Statistika i analize ukazuju na to da se Evropa hronično suočava sa manjkom radne snage u ovoj oblasti, koja se, prema najverovatnijem scenariju, do 2015. godine procenjuje na oko 384.000 IT stručnjaka manje nego što tržište traži. I pored izazova i eventualne nepreciznosti u mapiranju i predviđanju ponude i tražnje radne snage u oblasti informacionih tehnologija, potrebno je naći sistemsko rešenje za prevazilaženje ovog problema. Sa druge strane, dosadašnje sprovođenje strategija razvoja e-veština dalo je polovične rezultate i razlikuje se značajno među zemljama članicama. Upravo istrajnost u sprovođenju promocije e-veština i IT poslova, kao i uravnoteženo sprovođenje strategija dugoročnog razvoja e-veština na nivou država članica Evropske unije mogu dovesti do ekonomskog oporavka, ubrzanja ekonomskog rasta, kreiranja novih radnih mesta i inovacija koje dovode stvaranju proizvoda i usluga konkurentnih na međunarodnom tržištu. Time bi se obezbedio stabilni ekonomski razvoj Evropske unije, kao i unapređenje kvaliteta života građana zemalja članica. R A Č U N A R S T V O I I N F O R M AT I K A ske unije. To destimuliše investicije u inovacije. Evropsko društvo i ekonomija se bore kako bi očuvali svoju poziciju na međunarodnoj sceni i teže zatvaranju. Došlo bi do niskog nivoa investicija u IT sektor, odnosno odliv ulaganja ka IT sektorima zemalja van Evropske unije (off-shoring). U konkretnoj situaciji, i ponuda i tražnja rada bi stagnirale, uz nizak gep na tržištu rada, koji bi se opet razlikovao od države do države članice Evropske unije. Bitne su pretpostavke i generalna analiza ekonomskog razvoja i kretanja IT radne snage zasnovane na prvom scenariju, takozvanom, scenariju „Povratka u normalu”, koji je i najverovatniji. U svakom slučaju, bitno je da Evropska unija što tačnije mapira nedostatak IT stručnjaka potrebnih za dalji ekonomski rast i razvoj i nađe način da ga nadoknadi. 161
  • R A Č U N A R S T V O I I N F O R M AT I K A Literatura [1] Cattaneo G. (grupa autora), “Anticipating The Development of The Supply and Demand of ESkills In Europe 2010-2015”, E-skills Monitor, Empirica, 2009 [2] CEPIS, “Thinking Ahead on e-Skills for the IT Industry in Europe”, februar 2007 [3] Didero M.(grupa autora), , “The Evolution of The Supply and Demand Of E-Skills In Europe” , E-skills Monitor, Empirica, 2009 [4] Drucker P. F., Managing in the Next Society, St Martins Pr, 2002 [5] E-Business Watch Survey 2006, http:www.ebusinesswatch.org [6] European Commission, “e-Skills for the 21st Century: Fostering Competitiveness, Growth and Jobs”, novembar 2007. [7] European Center for the Development of Vocational Trainings, Conclusions of the e-Skills Conference, Thessaloniki, oktobar 2006 [8] Florida R., The Rise of the Creative Class, Basic Books, 2002 [9] Huesing T., Korte W. B,, “Evaluation of the Implementation of the Communication of the European Commission – e-Skills for the 21st Century”, Empirica, oktobar 2010 [10] Kloding M., Kloa V., “e-Skills – The Key to Employment and Inclusion in Europe”, White Paper, IDC EMEA, januar 2007 [11] The European e-Skills Forum “e-Skills for Europe - Towards 2010 and Beyond”, Synthesis Report, 2004 162 Autori Mr Marina Živić Univerzitet Singidunum Danijelova 32, Beograd e-mail: mzivic@singidunum.ac.rs Oblasti istraživanja: kretanje visokoobrazovane radne snage, e-veštine, profesionalni razvoj, upravljanje projektima Jelena Gavrilović, dipl. ing. Univerzitet Singidunum Danijelova 32, Beograd e-mail: jgavrilovic@singidunum.ac.rs Oblasti istraživanja: e-learning, primenjena matematika, primenjena informatika Prof. dr Angelina Njeguš Univerzitet Singidunum Danijelova 32, Beograd e-mail: anjegus@singidunum.ac.rs Oblasti istraživanja: inteligentni sistemi, web servisi i cloud computing