Banke
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Banke

on

  • 1,070 views

 

Statistics

Views

Total Views
1,070
Views on SlideShare
1,070
Embed Views
0

Actions

Likes
1
Downloads
4
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Banke Banke Presentation Transcript

  • UVODBanka je privredni organizam koji se u svom poslovanju koristi tudjim sredstvima.Osnovna uloga banke u njenom poslovanju je da: obavlja tržišnu alokaciju novca i novčanog kapitala, prima novčane depozite i obezbedjuje likvidnost komitenata, organizuje platni promet i mehanizam kliringa, pruža savetodavne usluge u širokom rasponu (bankarski konsaltintg).1. VRSTE BANKA centralna ili emisiona banka depozitne banke (komercijalne banke); univerzalne banke (komercijalne banke); specijalizovane i granske banke; poslovne banke; štedno-kreditne organizacije zadruge i štedno-kreditne službe ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, ustanove osiguranja, fondova i dr.); meĎunarodne i regionalne banke i medunarodne finansijske organizacije.
  • 2. BANKARSKI POSLOVI SAVREMENIH POSLOVNIH BANAKA Poslovne banke u svojim aktivnostima imaju pasivnu, aktivnu i neutralnuulogu, zavisno od toga da li primaju depozite ili odobravaju kredite iz prikupljenihsredstava. Prema tome, svi se bankarski poslovi dele na: pasivne aktivne i neutralne. 2.1. Pasivni bankarski poslovi: Pasivni krakoročni poslovi su deo opšte aktivnosti banke koji se odnose nasledeće oblike mobilizacije i centralizacije novčanih sredstava i to su: 1) emisija novca 2) depozitni poslovi (depoziti po viĎenju i oročeni novčani depoziti) 3) izdavanje (emisija) kratkoročnih hartija od vrednosti, 4) ostali pasivni kratkoročni poslovi. Pasivni dugoročni poslovi se ogledaju u direktnoj ili indirektnoj aktivnosti banaka, usmerenoj na mobilizaciju sredstava na tržištu i to: 1) prikupljanje oročenih depozita, 2) emisija dugoročnih hartija od vrednosti (akcija, obveznica, založnica), 3) dugoročni krediti u zemlji i iz inostranstva, 4) dokapitalizacija (kapital banke raste proporcionalno sa porastom deviznog potencijala).
  • 2. BANKARSKI POSLOVI SAVREMENIH POSLOVNIH BANAKA 2.2 Aktivni bankarski poslovi Aktivni bankarski poslovi (kreditni poslovi) su svi oni poslovi u kojima se bankapojavljuje kao kreditor, odnosno gde banka pozajmljuje novac Kratkoročni aktivni poslovi obuhvataju odobravanje kratkoročnih kredita i to: 1) Krediti na tekućem računu (overdraft), 2) Kreditne linije, 3) Eskontni kredit, 4) Lombardni kredit, 5) Rambursni kredit, 6) Akceptni kredit, 7) Avalni kredit, 8) Vinkulacioni kredit i 9) Ostali oblici kratkoročnih kredita. Dugoročni aktivni bankarski poslovi se odnose na odobravanje sledećih kredita: 1) Krediti za izgradnju i nabavku osnovnih sredstava, 2) Krediti za stalna obrtna sredstva, 3) Krediti za osnivačka ulaganja, 4) Sanacioni krediti, 5) Krediti za finansijsko prestrukturiranje
  • 3. NAČELA POSLOVANJA POSLOVNIH BANAKA Tri osnovna načela o kojima banke u svojoj poslovnoj politici i praksi moraju voditiračuna su:Načelo rentabilnosti se ogleda u težnji preduzeća da ostvari dobit kao rezultatposlovanja i govori o rezultatima ostvarenim u poslovnoj aktivnosti na ciljnimtržištima o sposobnostima preduzeća da opstane i razvija se.Načelo sigurnosti se odnosi na kreditnu sposobnost dužnika i na mereobezbedjenja u slučaju da se kredit po isteku roka sa pripadajućom kamatomvrati banci u istom iznosu.Načelo likvidnosti banke, rezultira iz odnosa njenih plasmana i dugovanja iuskladjenosti njihovih rokova. Likvidnost poslovne banke znači njenusposobnost kao dužnika da novčane obaveze izmiri o rokovima njihovogdospeća.
  • 5. FINANSIJSKE INSTITUCIJE5.1. Vrste finansijskih institucijaPrema jednoj klasifikaciji finansijske institucije se dele u tri grupe: intermedijarne finansijske institucije komercijalne banke štedionice štedno-kreditne zadruge osiguravajuće kompanije penzioni fondovi finansijske kompanije berze pomoćne i specijalizovane finansijske institucije Prema drugoj klasifikaciji, finansijske institucije se dele u sledeće grupe: centralna banka, kao centralna monetarno-finansijska institucija depozitne institucije nedepozitnja institucija posredničke institucije
  • II – POSLOVANJE BANKE 1-1.1 ISTORIJAT RAZVOJAOd 16. juna 1992. godine, kada jeosnovana rešenjem tadašnje Narodnebanke Jugoslavije, Banka je prošla krozvelike izazove vremena i danas postalatražen i respektabilan partner nafinansijskom tržištu Srbije.Banka je počela da posluje pod nazivomMB ASI banka D.D. da bi 30. juna 1995.preregistrovana u akcionarskodruštvo, odnosno ASI banku A.D.sa 190akcionara.Pod sadašnjim imenom, Univerzal bankaA.D. Beograd, posluje od 1. juna 1997.godine.
  • Organizaciona šema
  • II – MISIJA, VIZIJA MISIJA – Gradeći dugoročne partnerske odnose, mi smo ’’Banka prvog izbora’’za naše klijente i zaposlene. Stvaramo održivu vrednost za naše klijente,zaposlene i akcionare pružajući univerzalne finanijske uluge. Zajedno, mi aktivnodoprinosimo razvoju loklane zajednice i društva u celini što čini naš posaodugoročno održivim. VIZIJA – Vodeća banka evropske SrbijeII – POSLOVI BANKE1. Rad sa privredom 2. Rad sa stanovništvom Tekući račun Platni promet Plasmani Krediti: Privredni kerditi (kratkoročni, revolving i studentski, overfdraft- krediti likvidnosti) auto, Eskontne menice dugoročni, kratkoročni, Garancije stambeni. Devizno poslovanje Štednja Depoziti Platne kartice Elektronsko bankarstvo Sefovi HOV Doznake Elektrinsko bankarstvo
  • Tabela 1: Krediti za privreduTabela 2: Krediti za stanovništvo
  • 2. 1.1 ISTORIJAT RAZVOJA Hypo Group Alpe Adria posluje u Srbijiod kraja 2002. godine, kao deo Hypo Alpe-Adria-Bank International AG Klagenfurt,finansijske ustanove osnovane 1896.godine, koja je prvobitno delovala samo uAustriji. Poslednjih godina, Hypo Group AlpeAdria je krenula u dinamičan i uspešanpohod na meĎunarodno tržište, da bi u2006. godini postala najuspešnija finansijskainstitucija u alpsko-jadranskom regionu sapreko 7400 zaposlenih, više od 1.200.000klijenata u 12 zemalja.
  • Organizaciona šema
  • II – MISIJA, VIZIJA VIZIJA - Glavni cilj Hypo alpe Adria banka je da ostane lider u pružanju bankarskihusluga u regionima Srbije i pozicionira se kao banka sa značajnim tržišnim udelom iatraktivnom pozicijom u regionu Srbije. MISIJA - Danas je to jedna od pet najznačajnijih finansijskih institucija u zemlji,prisutna u svim većim privrednim centrima, čiji je cilj stabilan i značajan finansijskipotencijal koji će omogućti banci orijentaciju ka dugoročnom investicionomfinansiranju, pri čemu bi banka postala jedna od najznačajnijih banaka u podsticajuprivrednog razvoja Srbije. II – POSLOVI BANKE1. Rad sa privredom 2. Rad sa stanovništvom Platni promet Plasmani Tekući račun Privredni kerditi (kratkoročni, revolving i Krediti: overfdraft- krediti likvidnosti) Eskontne menice stambeni Garancije auto Akreditiv lombardni gotovinski Devizno poslovanje Depoziti Štednja Elektronsko bankarstvo Platne kartice HOV Sefovi Doznake Elektrinsko bankarstvo
  • Tabela 1: Krediti za stanovništvopTabela 1: Krediti za privredu
  • III – KOEFICIJENTI UPOREDJIVANJA DVE BANKE
  • Iz tabele 2 zaključujemo da ukupno učešće aktivekod Hypo Alpe Adria banke je u opadanju, dok je koduniverzal banke nema većih odstupanja u blagom jeporastu. Iz tabele 3 zaključujemo da ukupno učešće akcijskog kapitala u dobiti kod obadve banke je u opadanju. TakoĎe se može primetiti da je u 2008. godini kod Univerzal banke ovaj procenat opadanja udela akcijskog kapitala u dobiti ztano veći nego kod Hypo Alpe Adria. Iz tabele 4 se može zaključiti da je učešće ukupnog kapitala u dobiti kod Hypo Alpe Adria i Uiniverzal banke u opadanju u 2008. godini u odnosu na 2007. Iz tabele 5 zaključujemo da dolazi po porasta učešće prihoda u dobiti 2008. godine kod obe banke. Može se zaključiti da su obe banke bolje poslovale u 2008. godini i da je veće poslovanje izraženo procentulno ostvarila Univerzal banka 26,5% za razliku od Hypo Alpe Adri čije učešće u 2008. godini iznosi 14,5%.
  • Iz tabele 6 se može zaključiti da ukupno učešćeaktive u obavezama kod obe banke drastično jeporastao u 2008. godini i kreće se u približno istimgranicama. Primetno je i veoma malo ukupnoučešće aktive u obavezama kod obe banke u2007. godini i iznosi samo 0,2% kod Hypo alpeAdria i 0,3% kod Univerzal banke. Iz tabela 7 se može zaključiti da kod obe banke dolazi do znatnog uvećanja učešća aktive u akcijskom kapitalu, veće učešće aktive u kacijskom kapitalu u 2008. godini poseduje Hypo Alpe Adria (18,1%). Iz tabele 8 vidimo da je ukupno učešće aktive u ekvivalentima kod Hypo Alpe Adria u 2008. godini u porastu, dok je kod Univerzal banke u opadanju. Na osnovu podataka prikazanih u tabeli 9 zaključujemo da su učešća aktiva u plasmanima komitenata kod obe banke približno ista i da obe banke u 2008.godini beleže rast učešća ukupne kative u plasmanima komitenata.
  • Iz tabele 10 zaključujemo da je učešće kapitala ukomitentima kod obadve banke približno isto i da u2008. godini dolazi do uspostavljanja ne takoznačajnog uzlaznog trenda.Iz tabele 11 zaključujemo da je učešće depozitakod neto kredita kod Hypo alpe adria banke uznatnom porastu u 2008. godini, dok je kodUniverzal banke u opadanju i za 2008. godinuiznosi 68,7%. Može se primetiti da je banka HypoAlpe adria skoro udvostručila učešća depozita uneto kreditima u 2008. godini za razliku odUniverzal banke.Iz tabele 12 zaključujemo da učešće u netokapitalu kod obe banke u 2008. godini jepribližno isto i kod obe banke dolazi do porastaneto kapitala u 2008. godini. Iz tabele 13 zaključujemo da učešće kapitala u kreditima u porastu kod Univerzal banke u 2008. godini dok je kod Hypo Alpe Adria u opadanju.
  • IV - ZAKLJUČAK Univerzal banka: U raspodeli dobiti Univerzal banka sapad u grupu najuspešnijihbanaka na tržištu Srbije. Univerzal banka je u 2008. godini zabeležila u svim segmentimaposlovanja veoma dobre rezultate, što ima rezultat u visokoj bruto dobiti u iznosu od 1.004miliona dinara. Banka je ostvarila aktivu u visini od 25,3 milijarde dinara, a plasmani privredi istanovništvu u ukupnoj aktivi su u 2008. godine dostigli prosek od 65,5%, a plasmanikomitenata u ukupnom kapitalu iznose 182,4%, pri čemu kamatonosna aktiva čini 80% ukupneaktive. Kapital Banke u 2008. je uvecan za 19% dok su depoziti privrede i stanovništva dostiglivisinu od 22 % uz posebno znacajan rast depozita stanovništva. Hypo Alpe Adria – U raspodeli dobiti Hipo alpe Adria je u 2008. godini pozicionirana kaočetvrta banka po veličini, sa tržišnim udelom od 7,1%, i bilansnom sumom od gotovo 1,3milijarde evra. Nivo depozita uvećan je na 554,5 miliona evra, a nivo kredita na 31%), a usegmentu stambenog kreditiranja, Repo operacija, kao i cross-border finansiranja, 2008.godinaokončana je sa liderskom pozicijom na tržištu. Trend rasta iz prethodnih godina ostvaren je u skoro svim segmentima poslovanja, što seodrazilo na skoro dvostruko veću dobiti u 2007 godini za razliku od 2008. goidne kod koje jendošlo do pada dobiti. Jaka kapitalna baza omogućava banci širok spektar poslovnihaktivnosti, pre svega veću kreditnu aktivnost u poslovanju sa stanovništvom, ali i značajan razvojprojektnog finansiranja, kao i segmenta namenjenog finansiranju javnih preduzeća i jedinicalokalne samouprave. Banka je u 2008. godini ostvarila plasmane privrede i stanovništa u ukupnoj aktivi uproseku od 65,8%, a plasmani komitenata u ukupnom kapitalu iznose 186,32.