Your SlideShare is downloading. ×
НИ КЊИШКИ, НИ УМОРИСТИЧКИ, А КЊИЖЕВНО-ХУМОРИСТИЧКИ. НИ ЧАСТАН, НИ ПИСМЕН, А ЧАСОПИС  ТУШТА И ТМА, ЗАР.                   О...
ТУШТА И ТМА, ЗАР.КРИВИЦА                                                   он пита из две кутијеОмамљен                   ...
ТУШТА И ТМА, ЗАР.ЛЕТАРГИЈА                                            ЗАШТО САМ СЕ ПОЧЕО БАВИТИ ПОЕЗИЈОМ?Орман по соби шет...
ТУШТА И ТМА, ЗАР.НА ТЕБЕ ЈЕ РЕД                                                     На Неретви Робинзони грле се до ноћи,О...
ТУШТА И ТМА, ЗАР.***                                                ***Испија ми око                                      ...
ТУШТА И ТМА, ЗАР.Али бранио сам се само ћутањемИ жмиравим осмејком                                   Желим своје право на ...
ТУШТА И ТМА, ЗАР.***                                                   МАГЛАпомерио сат                                   ...
ТУШТА И ТМА, ЗАР.                                                                                          га наћи, остави...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

2. broj

247

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
247
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
1
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "2. broj"

  1. 1. НИ КЊИШКИ, НИ УМОРИСТИЧКИ, А КЊИЖЕВНО-ХУМОРИСТИЧКИ. НИ ЧАСТАН, НИ ПИСМЕН, А ЧАСОПИС ТУШТА И ТМА, ЗАР. Оснивачи, уредници и најпрви Цена: нема, немаБеоград, 15. април 2008. међу неједнакима: Марија *Цена за иностранство: неПрви миленијум Миличковић, Марко Ножинић и плаћају нас, па за њих неПрви број Мирко Јовановић издајемо „У временима која долазе, да ли ћете носити браду или унтерцигер?” носи спознају оУВОДЊАВА РЕЧ људскоме колосеку, свако скретање њему мрско, Душмани, толико ме пута већ ал се труди својим примером неправда ваша гушила,Сви су људи исти, па и ми да надомести недостатак духа. од сипње сам оболеопонекад. и у грудима ми шкрипи Слобода, као кад креда о таблу плаче, јавља му се у пресабиру али и грудобоља ће нестати,МАРКО и некако јој завиди као и груди, јер не носи његово име. као и ви, непријатељи,Скамењена реч у лету као и непријатељства,ка другом бићу Али не, неће га спутати сви ћемо умретиУ потрази за собом самим, редовно разочарање, - то ме једино теши.вредношћу сваком датој: искра решења у оку сева,човек. мисао дроби камен спотицања, МАРИЈАСлавуј туге под звоном чежње, стиснути зуби и шкргутање,поје песму која речи нема а, не, не, Док сви истину преживају,а одзвон јечи, јечи неће моћи овако, за зубима њу, а зубе за уснама сакривају,и враћа се њему не више. чинећи да им се у пљувачки дојачи и већи и снажнији лажи распадаи дроби последњу наду и распаднута их трује, човечности. МАРИЈА она размиче усне и зубе показује, онда истину док је још чврста пљује.Поглед без ослонца, Када умре,разочаран светином, нећемо дизати много И слушајтедави се у потаји; прашине, кад не говорите!где нико дахом маглу не она то није волела. И нестанитеначиње. кад не постојите! О, пљунути!Утонут у мисли о своме МИРКО бивствовању Цвиле за пажњом играјућ пајаце, Кад умре, рећи ћемо да је био жедном су лепорезбарене, празне каце,далеко од очију гладних бола, Пријатељ. посебни, јер по себи, а не под себесвоју душу преиспитује пишају,и закључује: хорда су која не стижућ нигде скита,Добро је. – То сам само ја. МАРКО која је сува и неплодна и кад је припита, Пријатељи, а само она међ њима своја и различита.МИРКО даћу за вас живот, И не у бој опростићу вам смртне грехе, кад боју немате!Са вагицом корача, али немојте никад,њоме мери никад више у мом присуству, И угасите серечи, људе, уздахе. да кажете да је човек када не севате! Шопенхауерова себична О, најистији!Одмерено и с растојања животиња. Уредништво
  2. 2. ТУШТА И ТМА, ЗАР.КРИВИЦА он пита из две кутијеОмамљен zar ne vidiš da mi se oči sklapajuлутам и тражим опрост са шеснаестог прозора далековида [-] и кратковида [+]Грех починих обрнуто је и хладноизневерих мрак је већиоклизнух се са шеснаестог прозораи поглед огорчењаи осуде још једна конструкција дима,последњи удар пред санналазим свуда. остала је још једна за сутра ако се уопште пробудимДуша ми к`о сито испод одвратног плавог прекривачарешета ме (јер шта ако партија шаха потрајепоган сопственог духа. док се све плаве фигуре не истроше) одвратно плаво, твоје ћутање, грчевитоСмрдим, трулим,прогоњен оставићу отворен прозори присутан да одвратна, плава песма одлетиу заблуди да ћу бити получовек а ако остане ту и ја се пробудима своју бољу половину можда ти је нећу ни показатисам сместио у отирач сакривена у [твој?] плави страхсвоје самоспознаје. 29. март 2008. сомнабул пред зоруГазим, газим, отирем себе [са шеснаестог прозора]о једину постојаност људскости Глава за брисањешто искрено хтедеда задиви свет.Сунце отирача ***рече облаке сумњеа сенка моје прљавштине Никада нећу постати песник,прави обрисе човека; емоција ће ме сламати,целог што почини грех. прејако, да бих је описао, Тајни вилајет да бих унео ред у све то лудило. Никада нећу постати песник,*** а крварићу, крварити страшно,сакривена у плаву столицу из рана нанесенихдрхте одвратни плави прсти нехатом и пролећем.одвратним бирократски плавим мастиломпишем о твом плавом храпавом ћутању Срамота ме је.због ког почињем да заборављам речи Осећам на рукама крв твога срца.и не могу више да говорим Никада нећу постати песник,не умем да нацртам читаш ли –а желим да питам зато што не могу да напишем песму о теби.желим само да кажеш ми Петрашевски 2
  3. 3. ТУШТА И ТМА, ЗАР.ЛЕТАРГИЈА ЗАШТО САМ СЕ ПОЧЕО БАВИТИ ПОЕЗИЈОМ?Орман по соби шета, тамо-амо, Зато што сам једног лета, и то је истина,Зидови покушавају да сакрију сузе, упознао девојку чији ме је прамен косеМорбидне мисли по поду пузе, научио шта је љубав, а шта изгубљеност,Тело непомично лежи само. шта је растанак, а шта топлина, и све ме то навело да потражимГурам га ка ивици, неке туђе песме, које сам тада пред јесен,Тешко је од трулежи и влаге, први пут читао као праву поезију,За последњи корак немам снаге. желећи да и сам тако пишем.Препуштам га немоћи и кривици. Зато, јер је поезија ракија,Умрећемо заједно, за разлику од прозе која је углавном вино.За утеху жртви. Поезија је ракија – вода живота,Ми смо заправо већ мртви. која брзо делује и делотворно те однесеМени је свеједно! на обале нових мора и површине других планета, и нису потребна јача средства опијања, Андреа Бербер њен укус поуздано дуго остаје*** и једном кушан никад се не испире.Ноктима сам јутрос Зато, јер је јефтина и увек на располагању,ископао тамник потребни су само папир и оловка, рука и главадо своје душе, и све остало за кратко нестаје у диму,загубио сам кључеве кајања. за поезију не треба пуно новаца, галерије, везе, увек на дохват руке као и прозорА када сам дошао, кроз који увек можеш скочити,онако знојав и уморан, или се дивити крајолику који се отвара,поред кључева савршена унајмљена жена, ето то је поезија,лебдеше балон вођење љубави на брзину, пољубац у поноћ,попуњен криковима шапутање заљубљених,мојих жртава. дотицање божијег табана, а онда опет пад и тама, сене су у нама цена наше љубави.Окачих кључевео балон и пустих га; Али се нисам њоме почео бавити јер сам био позван,закопах тамник, позван сам био на суд, али о томе другом приликом,ал` са погрешне стране. и не зато јер је заразна, Тајни вилајет јер је смртоносна као болест од које се не умире одмах, већ дуго и полако,ТАНКА ПОНУДА скоро читав живот. И не зато јер је налик неким врстама паука,Сва своја велика почетна словеса, чије женке у свом љубавном заносусве моје између линија у свесци путање, не испуштају мужјака док га не униште.сви моје оловке кораци плеса,свако моје хартије с оловком шапутање, Петрашевскисве речи, белине, тачке – чудеса,трампио бих за једно твоје ћутање. Крпа у облику леша 3
  4. 4. ТУШТА И ТМА, ЗАР.НА ТЕБЕ ЈЕ РЕД На Неретви Робинзони грле се до ноћи,Овде горе, на бучној литици, узима душу мирис скуше и лука.немерљиво високо изнад земље, Ти седиш у песку и трљаш очииако сам хтео сâм прићи, (сав усхићен!)ја бејах одгурнут на силу ка ивици, Мени је мука.не желим да видим више оваквог себе,они се строје иза мене, Прободени харпун у месечевој дојци,да загазе у моје ципеле, ноћ је прснула по голим раменима.које још нису слободне, изувене. Игра се ликвид-шах у луци.Како се ближим понору, Скакачи и ловци на својим местима.све више се гужвају, желе одело, црно обојено,које ми је за доњи свет скројено. Концизна осцилација судбине,Урличу, псују, баш као и баздљива масна мрежа.са глупим изразом лица бију се између себе, Бришем портиклом мог Малог од палубе.зграбише ме али се оклизнух... Страх у мору квасим.Настаде мук, а затим плач,јер ја падох а све не узеше. Стајем на јежа...И док им сузе ко оштрице параху зрак,на пола пута до црне земље Н. Берђајевагуби им се сваки траг,покупи их олуја смеха и увуче у себе. ВОЗПиташ ме зашто?Чувај се, видели су те, иду право на тебе! Машем, марамица и суза. Човек Брат Све по пропису.ДАЛМАТИНАЦ Напуњен воз људима, онима што се трудише(Згажени сладолед на доку да промене сами себе,заривена шкољка у оку а помало и друге.тек да се зна – прелудијумза причу из бизарног сна) Начичкани на прозорима, погледом ме гутајуДок рибари остављају кожу на мрежама, и клицаху ми.ти долазиш у пратњи торцидаша. Сад се пита отправник воза,Плажа је обојена крвљу и сузама. ко је пак ова?Израстам у крилатог кулаша. Они кличу, плачуОвде је сунце увело рестрикције, и полако одлазевечерње клапе посрћу уз пут. а пртљаг свог преображајаЧеси започињу UV-инерције. оставише мени,Мишеви грицкају мој прозрачни пут. да мењам остатак људства, да напуним нови воз,Ти имаш жезло прелесно и слано јер сам изабрана да машемкојим ловиш локалне сирене. по пропису.Причаш о бакљади клиначки и страно.Место конзерве изрони речник за мене. Тајни вилајет 4
  5. 5. ТУШТА И ТМА, ЗАР.*** ***Испија ми око Седни.Кида косу Смири се.Ломи прсте Добро размисли о свему.Нагриза ми душу Испланирај све.Унакажава ме До најситнијих појединости.Враћа ме у живот Препусти се случају.Употпуњује меТвоје писање Петрашевски Глава за брисање ЈОЗЕФ КА НА ИГЛАМА*** Села си у бразду Крила су ти била пуна гвоздених громуљицаКад осмеси прекину контакт Раширила си их огромнаса твојим лицем, Ситнеж је опала са њих у посекотину земљене брини, Било је то гвоздено семењето њихови мишићи играју жмурке Из ког игле налик албино трави никошепо твоме двору чудесном. У полукругКад живот крене да ти тепа, Као млад Месец око круга мракане веруј,није од милоште, Посадила си ме неопрезног на игле до себесамо жели заменити Омамила си ме необавезним разговоромсвој кревет твојом колевком. Онда си стала немилосрдно да ме запиткујешКад ти ветар запева Нисам хтео да одговарамсеренаду под прозором, Превише сам био срећан да бих размишљаоне отварај,није то срећа твоја доле на улици. Разгневила си се на мене због тогаКад срце почне да ствара метеж у грудима, Оптужила си ме да не изгледам срећноне брини, Мислио сам да тебе изглед не може да превариније патња, Али ипак си ме гурнула у тај свој процесто су твоје стрепње кораци. Извела пред свог судијуКад слана течност полако Своју поротуобраз пође да ти целива, Своју публикуне веруј, Цео тај циркус била си у ствари тинису сузе,то око твоје облак постаје, Зидала си моју кривицу до небапа кишу ти дарива. Нисам се обазирао на твоју градњуКад сунце главу своју погне, Све док је ишла увис а не и уширне бој се, Све док је стремила небу а није га заклањаланије ноћ, Све док сам видео Сунцесамо се небо игра бојама,и тамнијим нијансама прелива, Жмиркао јесам на његову тамнобелу светлостоно што ће доћ... Пекле су ме очи и од прашине Настале осипањем камена од ког си зидала Ра Пекле су ме и игле на којима сам седео 5
  6. 6. ТУШТА И ТМА, ЗАР.Али бранио сам се само ћутањемИ жмиравим осмејком Желим своје право на вечност, бар у трену »Хм, ал свако добро има цену«Онда си раширила крила и заклонила ми Сунце »Ко ли од кога краде?Почео сам да трљам очи У савезу против мене раде?«Устао самПочео да гребем по избоденој задњици Неповезиво – чулно и трајноБио сам се у главу конкретно а сазнајно.Тукао се у груди Залудно је свеДодиривао сам тако у мени и смрт мре – језивоСве што ме је неиздрживо почело пећиСхватио сам да сам осуђен Смисао тражи у себи, за себеНа смрт А курву истину нек цео свет јебеСмирио сам се Андреа БерберКад сам сазнао да ће се казна одмах извршитиЈедва сам чекао да ме изведеш ***Из сенке својих крилаНа губилиште Када јој дам да нешто прочита,Да поново видим Сунце увек каже – свиђа ми се, заправо скоро увек. Крпа у облику леша Када је изузетно добре воље, приђе ми с осмехом, готово озарена,*** загрли ме као што се грли ретардирано дете Лутајући празним сновима, чекала сам вештицу, и каже – песниче!стару знаницу, да ме помази и подржи штакљастимпрстима, да ми намести поглед, да штаком њеног Мислим да ме воли.савета попуни ми сан. Да каже да је маховина, тамнаи скорена, само јастук живота и да ја, залутала у Петрашевскипознатоме, само треба да одспавам. Враћам се пуној јави и некако поспано тумарам,видим је, ту је; јастук. *** Заспах и постах тамна и скорена, некако блиска У њеној соби имаживоту. пољубаца и мало туге, Да ли ћу се пробудити? највише ћутања. Тајни вилајет Пита ме зашто сам тако чудан, ја не одговарам, она се смеје и гледа кроз прозор.***Сазнање о сутра не значи ништа Мислим да је волим.Нова ће крв спрати траг са бојишта ПетрашевскиОпет наша а није истаЗла, пролазна и чиста? 6
  7. 7. ТУШТА И ТМА, ЗАР.*** МАГЛАпомерио сат На почетку сваке нове приче,[продужио дан?] Осећај слободе дозвољен је свима.после једне тачке ставио још две Ветар у души забрањује радост,пожутели прсти око шоље млека И све тада почиње да се руши.још једном сонета за чело и клавир[наборано чело спустио на папир] Снови су престали да ишта значе,млеко се охладило У души је поглед изгубљених очију,може да се мре Свака се радост полако гаси, Глава за брисање Сваки осмех узрујано нестаје.*** Страх од непознатог нагло се буди, Кроз маглу се крећу многи непознати људи, Жена му је настрадала. Он одлази у цркву, Свој живот ће многи због других изгубити,често. Бурму са гравираним –заувек– спушта у кутију На њих сећање ће заувек нестати.за прилоге. И одлази. Свештеник прилази кутији,одлази до клесара – Упиши га тамо где су ктитори. Своје право да живе живот цео,Свештеник стеже прстен у руци. Не знам да ли је Нико од њих никад није смео,важно, али он је звиждукао. И клесар. Престало је време да постоји за њих, Петрашевски Престала је река да тече због њих. Самоћа је постала нова нада,ДОБРО РЕШЕЊЕ Туга је почела људима да влада, Нестали су мир и тишина,Убих човека Нестао је плач непознатих машина.голим рукама.Перем руке Нестао је човек са лица ове земље,крв се слива Одвела га туга за неким ко му је био драг,моја и Нестала је срећа за људе жељних промена,његова. Нестало је све... Све је однела магла.Прво његова;трљам, трљам Николасстргох кожу своју,ево и моје. ЛЕП КРАЈЊегова крвпрва путању нађе ...или сретна смрт, свеједно. Називајмомоја је сустиже, ствари различитим именима, надајући севаљда што сам још жив, да ће то можда променити ток догађаја.зато посустаје; Ходајмо различитим странама улице,мешају се и надајући се да ћемо кад се на крају сретнемо,отичу. бити они исти и непромењени.Хм, руке су ми ружне, Називајмо ствари лаким и светлим именима,навући ћу рукавице. надајући се да ће речи можда олакшати овај свет и наше јадне душе. Тајни вилајет И свакако бирајмо, бирајмо своју смрт. Петрашевски 7
  8. 8. ТУШТА И ТМА, ЗАР. га наћи, оставиће вас жена, пропићете се, покушатиГОДИШЊИ ХОРОСКОП самоубиство, једном речју: лоша година! Али не брините,----------------------------------------------------------------------------------- „И богати плачу”. Здравље: старкеље и старице, осуђениСвет ће и даље ићи по оном: Богу божије, смртницима на самоћу, таблић и таблете, нека сачекају следећу годину,њихово, а Америци туђе. јер ову ће преживети.Свет остаје без избора, а на изборима у Америци, као и на ШКОРПИЈА. Љубав: очекује вас напорна година, пуносвим другим изборима, победиће – Америка, слободна и радно време, за мале, никакве паре. Али двоје ће се такодемократска. смувати. Посао: поштоваоци чаше, а богами и флаше, неВаспоставиће се нова гласовна промена, прелазак Н у К – претерујте, то је важно. Ујутро расол или оно што стеИран ће постати Ирак. претходне вечери започели. Немојте се обазирати на заоУ Србији ће и даље да влада ова ситуација. језик комшија, а у зимско време раније крените кући, да сеЉ. Х. Ђуровић ће у ноћи пуног месеца, између петка и не прехладите у неком јарку. Чека вас лееепа, изразитосуботе, под неразјашњеним околностима, бити примљена у лееепа година. Дупла. Здравље: мучиће вас меланхолије,САНУ. Видојковић ће бити одбијен тупим предметом. несанице, блаже депресије, бесмисао, сплин, lìtost, чамоти-Истрага ће бити у току. ња и сва зла што душу нападају. Пробајте то да лечитеДобри писци ће се и даље читати, лоше писце ће читати чашама доброг вина.други. СТРЕЛАЦ. Љубав: женске особе нека не верују слаткоре-Неће се знати ко је коме крив. чивима, песницима, лепотанима. Смотаће вас за трен окаИпак, све ће се то разрешити на оном свету, кога нема. и узеће вам част. Посао: они што преко глава газе за малоГладни из Африке поручиваће: Само да није горе! успеха – чека их успех. Лака коњицо, не обазири се на----------------------------------------------------------------------------------- јауке и проклињања доњих. Здравље: проблеми с главом –ОВАН. Љубав: женска особа у јуну упознаје Лава у лифту, можда је будете тражили у бироу за изгубљене ствари.он умире у августу. Посао: љубитељи лаке зараде, Ован је ЈАРАЦ. Љубав: заљубићете се у овој години, баш, баш.ушао у Девицу, дакле, само напред! Поштењачине, ником Бићете пресрећни, али све што је лепо има крај. У јуну.ништа, евентуално у загробном животу. Здравље: добро. Посао: пријатељице ноћи, само напред, само напред!До јуна. Избегавајте сумњиве и заражене. Здравље: избегавајтеБИК. Љубав: на EXIT-у ћете упознати занимљиву особу. хладан бетон и хладно пиво. Спавајте девет сати. НеДржаћете јој главу док буде повраћала. Веза ће трајати једите масно и преслано – уопште, избегавајте храну.четири дана, али ће ту бити свега. Посао: уживаоци лаких Тачније, не живите, да бисте били здрави.дрога, избегавајте среде због мурије. Иначе, све звезде ВОДОЛИЈА. Љубав: упознаћете је на обали реке. Бићевам се смеше. Здравље: млада особа рођена у мају ће се млада и витка, у белој хаљини. Смешиће вам се и узећетеубити због неправде. Здравље добро. је за руку. Шапутаћете јој стихове у тихој пролећној ноћи.БЛИЗАНЦИ. Љубав: веза вам цвета. Усамљеници, бојим Састајаћете се свако вече у осам, на старом месту, исе, ништа. Посао: старији мушкарац налази векну хлеба, шетати дуго загрљени градом. Идила. До јуна. Посао:нагрижену, у контејнеру. Здравље: проблеми са слухом буржује, како звезде кажу, очекује родна и берићетна(важи за љубитеље Гранд продукције). година. Ови други – знају и сами. Здравље: Судњи дан ћеРАК. Љубав: заволећете га до крајњих граница, док не бити 27. јуна. Знаћете то пре свих, на Видовдан.сазнате да има трећу. Посао: лопови, крадите од државе, РИБЕ. Љубав: у љубави и рату је све дозвољено: жене,не од ближњег свог. Погодан период – сваки дан. Здравље: мушкарци, деца, пси, мртва природа... Посао: сплавови ћерак. радити пуном паром. Љубитељи истих нека не иду, јер јеЛАВ. Љубав: женска особа ће да поверује лажову који ће је Ован ушао у Девицу, пред зору, и тај период није погоданодвући у кревет, али се неће много жалити. Посао: убице за било какве глупости и сељачења разних врста.рођене у овом знаку неће имати среће. Пробајте у јануару Здравље: припазите на који ћете начин умрети 16. маја уса самоубиством. Здравље: Мишковићи рођени у овом 14:38 на шестом седишту у левом реду, до прозора, узнаку нека се чувају ручних бомби, експлозива, куршума, аутобусу за Шабац.ножа и сличних ствари тешких за стомак.ДЕВИЦА. Љубав: упознаћете феноменалну особу за коју Ово је оригинална фотокопија!!! Забрањено јећете веровати да је женско. Посао: попови, свештеници и прештампавати и умножавати је – Женевскомсвакојаки очеви и очуси, не брините, вероваћете као ипрошлих година. А и зарадићете који динар. Здравље: до конвенцијом би то било окарактерисано каојуна ћете бити живи и срећни. Од јуна ћете бити срећни. нехуман вид ратовања. У случају да намерите да(Ово не важи за добре рибе.) нас тужите, оканите се ћорава посла – имамо триВАГА. Љубав: женска лака роба нека се јави Јарцу или главна и ниједног одговорног уредника. На крају,Лаву (зовите послеподне, кад пада мрак). Посао: предсто- извињавамо се реткима којима се допао овај лист.ећа година ће вам бити напорна, тражићете посао, нећете 8

×