11. broj

503 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
503
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
157
Actions
Shares
0
Downloads
2
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

11. broj

  1. 1. ЧАСППИС ЗА КОИЖЕВНПСТ, НАШУ СТВАР ТИТ ПВДЕ, 21. МАРТ 2011 • ЈЕДАНАЕСТИ БРПЈ вљате питаоа кпја ће вам – Али рекли сте да сам изПТВАРАОЕ (ТИТ OPEN) ппмпћи да пдгпнетнете п кпме Европе. је реш. Дакле, да ппшнемп. – Ех, па не самп из Еврппе.У времену у кпм на пвплике – Јесам ли стварна личност? – Хм... Јесам ја уопште ли-мртве мртви ладни тврдимп – Јпщ какп. чност?да им ппмажемп једним кли- – Јесам ли жив? – Е, тп! Па рецимп да си nonкпм (ваљда их тиме васкрсава- – Батргащ се. grata, али ниси persona.мп; „Устани, Лазаре!“, ентер), у – Јесам живео после Христа? – Имам ли име?времену у кпм на клик пбараша – И пре и ппсле. – Да, вище оих.умемп да пдгпвпримп самп – Ау... Јесам мушко? – Јесам било какав ентитет?кликпм мища (пацпвска лпги- – Не. – Маните тп, самп ћете сека), у дпба у кпм су тај мищији – Женско. запетљати.клик и цијук шујнији пд кликтаја – Услпвнп решенп. – Не помажите нам.и урлика песника (не, пни, – Значи, неко бесполно биће? – У реду, наставите.упркпс пушким предрасудама и – Ми бисмп на ващем месту – Јесам материјалан?Рпбину Вилијамсу, нису мртви, занемарили и ппл и биће. – Па... да.не кап пви с ппшетка решенице; – Немојте нам толико пома- – Имамо ли додира са мном?самп су тещкп раоени), у гати. Јесам живео после 18. – Слабп, нажалпст. Или навремену у кпм су дељеое века? срећу. Али имате.летака и прављеое перфпрма- – Да. – Имам ли везе са филозофи-нса већи духпвни ппдвиг пд – После 19-ог? јом?писаоа спнета, у времену у – Тещка срца: да. – Слабп, на срећу. Иликпм се пзбиљнп гпвпри да није – И пре Христа, и после 19. нажалпст. Али имате.ппгрещнп красти пд пнпг кпји века? Па шта је то?! – Са уметношћу?краде и тући пнпг кпји туше (кп – На вама је да ппгпдите. – Да.тебе каменпм, ти оега пламе- – Можда Бог? – Па ја сам нека уметност!нпм), у времену у кпм је све – Ппнављамп: занемарите ппл – Такп је.исувище пзбиљнп, ми пдбија- и биће. Мада има везе с – Музика?мп да будемп пзбиљни и на бпжанским... – Не.сампм ппшетку ћемп се ппигра- – Добро, де. Јесам из Европе? – Филм?ти. У питаоу је стара друщтве- – Да. – Сад се ппгађамп кап нана игра: загпнетна лишнпст. – Значи, неки европски мету- пијаци. А и време вам јеПравила су ппзната: ми смп залем. истеклп. Изгубили сте. Ташанзамислили лишнпст, ви ппста- – Не бащ. пдгпвпр је...
  2. 2. ТИТ 11VIOLETA BOROVNICA (1977) TЕПДПРА БУДИМИР (1990) ***PST На свпјим недрима нпсиzasmejava me danima roberto benini Три векне хлебаroditi se iznova svaki dan Једну граншицуnov Да свије гнездпumede dana. И лежај пд лищћаbiti izgubljena radostan. Ал пази сеtako nekako. Има и нпж за ппјаспм сакривенsvoj potpun,biti u vremenu Расула је камеоа и щкпљкеa izvan njega. Да ти ппкажу путne zaboraviti: У магли пустиоеhodati na rukama, Прпнађещ ли оену закппану пдсешену кпсуplazmu s mlekom, Врати јпј јеulje na koži, Наградиће теtonove u sobi, Сијаће сјајем месешинеsvede,pokrete prirode, Ал пази сеzvukove tišine, Месешевпг мрака безданаjednop Пседлај јпј дивљег кпоаs Јещће јпј из рукеt А тебе ће пна у свитаоа љубитиza dodir nodi Пд рпсе влажнаod stakla, И траве мириснаritam daha,jedno Ал пази се"možeš ti to" Не питај је где је билаza poneti, Јер слагаћеkilometre ispisane na đonovima Прпклеће теpocepanih И твпје златнике и твпје кпщуљеstarki И све щтп такнещ,i leti i zimi, Прпклећеko da je važno!zaboraviti: А песак ће јпј заварати трагпвеkišobran. И кап савезница мпра Далекп птплпвиће. 2
  3. 3. ТИТ 11 И гласпм крпз двери царске Ппзва умилнп у пруђеРАДПМАН ЧЕЧПВИЋ (1979) И ријеш стару Шудп Кап давнп на Ппљу једнпм Клетвпм щтп је дптаклпПППМЕНА Јуше ме срете шудпПпет И резбар и ппзлатар Те Мпдрикасте прстеПпд немиран ми Сан пптуращ У ГПДИНАМА КПЈЕ СУ ШЕКАЛЕСамп да знащ Тп вище није љубавЛудп самп да знащ Крпз пве беле птупеле дущеНа щта ми је пвај трен спреман ВидимНа хиљаду изушених пакпсти У шасу пвпм Рашунај Гпршем пд реши казане у снуДпк ти будем слиједип кпраке щепаве Ппгнут некп ИзлазиВећ двије хиљаде гпдина тражим Из слепих нащих дпдираЛукавп пдбјеглу ријешЩтп мири са ппследоим слухпм ЗнајИ бијелим ппследоим гласпм Пвај давнащои мирис Смищљају ппнпвпА ти се Лепще МпдрикастпКрпз мпј немиран сан прпвлашищ Ппнекад Шујем ти ћутаоеСмрти једна На нпћнпм стпшићу забправљенп Реци У све щтп смп живелиШУДП Некп невиније улазиЈуше ме срете шудп Кажещ И резбар и ппзлатар Са нама И двери дунђер смипн ПразнпПд јутра гпмилпм слављен Пада времеИ жрец и бпжјакНамуши небп па прпђе Тп вище није љубавКрпз сиое тищине Тп ми пбневиделиЦрвенпм зпрпм видан Сневамп У слављен сан да дпђеЈуше ме срете шудп 3
  4. 4. ТИТ 11 u staroj uliciDOLGORUKI (1991) Odraz deteta u odrazu asfalta Želim opetŽIVOT JE LEP da dodirnem stopalima tu zemljuLjubi me kao monah krstljubi i gore i dole I da se bezbrižnoi ljubi kao leptir cvede igramoi ruže trnljubi redom kao pijanac flaše Sedanjebez smisla i redalogikom ludog Urezano rečimaljubi me,samo ljubi u tišini Poslato u svetdok Sunce izgara svet,nek nose životkad ga dajem za poljubac,ljubi do krvi, POSLEDNJA VEČERA (DA VINČI)umiri sve koskeLjubi jer sam često tužan, Sto postavljenljubi ma i iz navike, za imaginarnog gostaljubi da nikada više ne bih pevao, (svako mora da se posluži)jer neka sredstvamoram da pravdam, Nelagodno žvademoljubi i zaboravi mi imena, posle nekog vremenaMolim te ljubi, se naviknešjer slutim da nisam samo stenje, (na sve)ostao je grumen zemlje,ako ljubiš, Takav je redverujem: nešto de nidi,Tako ti boga! Zvanični povodLjubi jer smo ljudi... nas je okupio Odati poštovanjeKATARINA FIAMENGO (1984) Mučnina{ IZ CIKLUSA PESAMA GALERIJA } Vidimo se za 40 (jednog dana demo svi imati rezervaciju za čelo stola)MELANHOLIJA I TAJNA ULICE (DE KIRIKO)I moja senka jejednom ostala prikovana 4
  5. 5. ТИТ 11ZVEZDANO NEBO (VAN GOG) БЕЛАIzgleda da se Хладни мпји дани, п, ппезијп плитка,sa svakog brda Неутппљен у вама скапавам, ппд ледпм,mora videti neka crkva Где зпрпм, крпз сунце измищљенп кредпм,(kada je nod vedra) Башен сам да саоам дубину небитка.Svetle seoski prozori Не бити, прпгристи лед и небп данâ,Tama je (nalegla na okolne vrhove) Згазити трајаоа хлеб, бљутавпгпрак, И сп жене, мамац за јпщ један кпрак.Želim da se popnem И жар-птице цвркут, уз цвршаое табана.na čempresi pogledam Ил престати цвилети и пљунути кпст.još dalje O, сунцем вплети крпз кищу крви, Дугпм, щтп пд креша и ила је мпстŽelim da legnemna zemlju Над прпвалијпм кпјпм гамиже река –(zvezde se nikad više Пијавице щтп једне друге сищу, црвиnede ovako videti) Бели пд глади за црнилпм мпг млека.МИРКП ЈПВАНПВИЋ (1985) ВЕЛИМИР КНЕЖЕВИЋ (1985){ ИЗ ЦИКЛУСА ПЕСАМА РАСТАКАОЕ } { ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА МРАЗПВНИК }РУЈНА МРАЗПВНИКВинп са капљпм згрущанпм мака, IПплуделп грпжђе, презреле пшиПпд уље сунца пптпнуле тпшим Спава свет ппасне усамљенпсти,И пијем у вешнпст пвпга мрака. кппрена тужнпг сна. Псвит, веп пмаглице,Певам дпк песма се не разпбруши изнад раднишких насеља.И реш не истекне кап крпз саће: Најзад тещка кпликпГлувпнем да напијам рпгпве жуши у камену има тищине,Ппразу светла, издаји браће. у себи скупивщи царствп свекпликп нпћ ће у нпћи да птппшине.Ми смп кппилад двају стплећâ, Али када је у питаоу мракЧукеле расне у све шетири хрпме, плащим се оегпве двпјаке ћуди,Без пслпнца (лппата, пущака, щтака). јер стращнија пд таме у кпјпј заспах је пва у кпјпј се будим.Када нас дигне Сутра на плећа,У кишми ће неба да му се слпме.Падајмп, браћп! У мпщт пблака! 5
  6. 6. ТИТ 11*** MAJA KOROLIJA (1990)Тканине дивне, дивна праскпзпрја,стаспм амфпре пбухваћенп винп,у щта се преташещ, каквпг си спја, NA KRAJU BUĐENJAпаушинаста кринплинп? Velika osedanja nose sa sobomКпме се пбраћащ щапатпм svoj svet, sjajan ili bedan. (Alber Kami)дарујући му називе прве,пдасвуд, пдасвуд лица, Poslednji stihovi ove pesmeдивне ли хране за црве. Ved se nalaze u prvim.Реши бескрајних низпва, Budala si što me čitašу кпјпј се кријещ варијанти? Do krajaПрпбаћемп изнпва, Budala sam što te puštamдићи на куб пнпг у санти Do krajaледа щтп пставља кпсти,а нищта не памти. Do samog kraja Praznih stvari koje me poseduju Na kraju svakog jutra Kao komad mesaХИЉАДУГПЂЕ Što ne razaznajem od vakuuma ove pesme U koju te vodimПпнпћ је, урлаое, трудпви, Da bih te navukla na sebeкраљица се ппрађа, Zbog sopstvenog pulsa patetikeразмакнути удпви – Bez zaštiteне мпже да се дпшара. Bez mereШекају спремне здравице, I uvodnih špica pantomimeватрпмет се пдлаже, Što te lagano skida sa lica jarkih boja.сви на свету су бабице, U modi su laki ideali zdravog života!али ни тп не ппмаже.Предузима се ппследоа мера Ali, ja nisam stvorenaпгрпман скалпер вуше шпвешанствп, Da bih glumila za bududnost.пбавићемп царски рез, Da bih se čuvala za nju.ваще велишанствп! Ja nisam devica.Ппет урлаое, Previše sam nevina za to.крв,пщтрица сеше мекп, Ja sam tvoj pocepanih podvezica pasсамп јануар сппкпјнп шека, Sa neupaljenom cigarom nepušačaа и предугп је шекп. Zagrizenom tvrdo golotinjom čaše bez dnaПста на свили прпсут дрпб, Dok mi govoriš da ne osedaš ništaу сервису пхлађен шај Dok se uzalud trudim da ti zavidimмртвп је шедп са хиљаду глава – Jer ja samo to i osedam.миленијум, ппбашај! Dok govoriš u meni Stegnutim glasom napaljenog proroka Lepotice ne čitaju Bukovskog 6
  7. 7. ТИТ 11Malena… ALEKSANDRA MAKSIMOVIĆ (1988)I nastavljaš…I nastavljam.Po prvi put ostajem.Po prvi put postajem. ***Tvoja idealna žena!Mirna… Čudne su bile te godine. Teške i opore, sporoMirna. su prolazile, kao da strahuju da nam nede dovoljnoAli, zbog filma! dati. I dovoljno oduzeti. Naše su majke radile iPoslednjeg kadra... plakale, očevi uglavnom samo radili, a mi, deca, otkrivali smo jedan svet koji nam se pružao uI razmišljam da te pitam širokim poljima, njivama u jesen, velikom orahuDa mi staviš napetu cev opasnog metala rođaka Mite sa kog se video čitav svet, mirisu traveUmesto cigarete koja ne gori posle kiše, skakavcima, bogomoljkama, mahovini,U usta! vrbama i dudovima. Mi se nismo žalili, niti razumeliDok svršavam na poslednju praznu reč... zašto se odrasli žale, kukaju, nariču nad sudbinom iLjubav se negde na vrhuncu ubila! životom. Nismo osedali nemaštinu, glad, hladnodu,Nismo merili dužinu koraka žegu. Nama je sve bila igra, sve smo videli krozA, nismo bili kadri za natčoveka! igru, sve shvatali igrom. Facinirao nas je taj svet odraslih, svet mnogo komplikovan i zamršen, svetLjudi smo. gde se koriste neke reči čije značenje mi nismoNe možemo prevariti nečovečnost u nama razumevali (a uvek bi se našao neki stariji, tobožAko ne bežimo od krajeva kanapa. mnogo mudriji, dečak, da nam to značenje odgonetne, pogrešno uglavnom), ali turoban iAli, dobar film... tužan, kako nam se činilo. Odrastali smo tako,Kao i stih nenametljivo, gotovo stidljivo, skupljajudi svice,Sa cenzurom je samo kostur! zrikavce, leptire, gledajudi svet sa oraha rođakaA, malo je dobrih. Mite i slušajudi priče odraslih (velikih, kako smo ihJer film mi zvali).Kao i ljubav malograđana Bilo je tu mnogo zanimljivih i čudnovatihTraje krade od života. ličnosti, osobenjaka, koje su naše detinje dane činili lakšim i veselim, ali i onih koji su nam te isteAli, kaži mi otežavali. U mojoj je ulici živeo jedan stariji čovek,Da li bi imao problem sa tim Vasa, koga su svi zvali ludi Vasa. Mi smo ga seDa te mrtvac voli? užasno plašili i nikada nismo smeli da se igramoDok odlazi u bududnosti pod njim ispred njegove kude. Pričao je sam sa sobom,Sa ukusima tvog jezika u sebi? mlatarao rukama, stiskao pesnice u vazduh, premaDok misliš da je živ nebu i suncu i psovao, proklinjao i uvek pretio.Za sve te bududnosti sjajnih formi? Nikad nismo saznali kome. Ispred seoske prodavnice uvek su dežuraliRekoh ti, Spasa i Mirko. Njih dvojica su bili najbolji prijateljiBudala si… od detinjstva. Sve su radili zajedno, i uvek su biliRekoh ti, zajedno. Uglavnom pijani. Nikada se nisu ženili,Budala sam… radili su u seoskom mlinu, i pušili lulu. Iako nerazdvojni, neprestano su se svađali. Oko svega, aPoslednji stihovi ove pesme najčešde oko politike. Mirko je bio zakletiVed se nalaze u prvim. 7
  8. 8. ТИТ 11monarhista, što Spasa nikada nije mogao da stvarima. Samo je ona te stvari znala, mislili smo.preboli. „Evo ih ova dvojica, opet bistre politiku“, Pričala je o dalekim zemljama, u Africi čak, i nekimrekla bi moja baba kad bismo ih sreli, uvek plemenima i njihovim čudnim običajima. Govorilanamrgođena kad ih vidi, jer nije podnosila pijance je o zvezdama i galaksijama, o muzici i nemačkim(a moja baba – o njoj bi se čitav roman mogao piscima čija imena nikako nismo mogli danapisati). Onda bi se, nakon žučne rasprave, izgovorimo, pa smo ih sve zvali Hans. Nije bila kaosuznih očiju zagrlili i počeli da pričaju o tome ostale žene, naše majke, babe, strine, tetke. Jahalakakva de žetva biti ove godine. je konje kad je bila mlada, pušila, pila belo vino. Prvi put kad smo Mirka videli bez Spase bilo Čak je i pantalone ponekad nosila, na sveopšteje onog dana kada je Spasa umro. Nakon toga smo čuđenje i zgražavanje. Znala je i da vozi. Oštar jesve ređe viđali i Mirka. um imala, ali i jezik. „Ne dam na sebe, nikad ne Posebno nam je bio zanimljiv Baduška, jer je dam na sebe“, govorila je. „Ako treba, potudi du se,znao svakakve mađioničarske trikove. Zahtevao je ali me nede u neistinu ubediti. Slušajte vašu Natku,da ga tako zovemo, jer je bio strastveni rusofil. ne dozvolite nikad da vas slome, da vam govore daNaučio nas je da brojimo do deset na ruskom i verujete u pogrešne snove, da živite pogrešannikad nije govorio „ne“. Samo „njet“. Bio je veseo život. Nijedan život nije pogrešan ako ga živitei nasmejan, a kad bi se smejao, brkovi bi mu se srcem, ako verujete i volite. Pogledajte zvezde,čudno pomerali levo-desno, gore-dole. Bila je nisu one tako daleko. Izaberite jednu zvezdu isvojevrsna mapa to njegovo lice, kao i njegovo pratite je. Uvek. Neka ta zvezda bude vaš san, ciljsrce. Od svih velikih, on se najradije igrao i šalio sa koji dete ostvariti, u miru sa sobom i sa drugima.nama, zasmejavao nas, pokazivao nam svoje Pratite zvezdu“. Tako je i otišla. Misteriozno.trikove, ali nam nikada nijedan nije otkrio, da Odjednom. Ko zna gde. Ko zna koju je zvezdubismo se uvek čudili i radovali. Videli smo ga pratila. Tugovali smo nedeljama. Nije bilo isto bezmnogo godina kasnije, ved oronulog i pogurenog, Natke, vedre i neobične. Onda smo se vratili školi,ali sa istim onim brkovima i sa istim onim igrarijama, prvim ljubavima. Zaboravili smo na nju.odlučnim, ruskim „njet“. Pa smo i odrasli. Postali veliki i mi. Voleli smo i Danku. Ona nam je spremala Danas su mnogi od nas oženjeni, udati, imajukolače i uvek se brinula jesmo li jeli, spavali, decu, rade, otišli su u inostranstvo. Ipak, ponekad,naučili lekciju, da li nam je hladno i jesu li nam kasno u nod, kad pogledam zvezdano nebo, setimcipele poderane. Nije postojala žena toplijeg glasa se svog detinjstva, setim se Natke i uvek sei očiju, tako majčinski topla. Nije mogla da rađa, zapitam da li pratim svoju zvezdu.pa nam je svima bila majka. A mi smo je svi volelikao rođenu. Ipak, od svih čudnovatih ličnosti, najvišepamtimo teta Natku. Ona je svima bila rođaka, МИЛИЦА ПСТПЈИЋ (1990)tetka, a zapravo niko od nas nije znao otkuda jeona došla, čime se bavila – ko su njeni, kako sekod nas govorilo. Pričali su nam samo da je učilaza učiteljicu, u nekom velikom gradu, i da se ***odjednom povukla, niko ne zna zašto. Živela je ukudi na kraju sela, i imala najlepše dvorište i cvede. Аааа ... БпјанаAli, nije nam zbog toga bila zanimljiva. Oblačila se Енп је тампčudno, govorila je čudno i imala je čudne navike. Јпщ рпбује слпбпдиOstale je žene iz sela nisu volele. Govorile su kakoje napadna i prosta. Dobacila bi im uvek nešto i Впз пплази у 8 и 20dok bi one govorile „ju, ju, ju“, ona bi se šeretski Каснићеnasmejala i namigivala nam. Nosila je nekakve Никп не купује картеšarene haljine i šešire i učila nas najzanimljivijim 8
  9. 9. ТИТ 11Пна щармира кпндуктера50 динара SOMETHING LIKE MEREDITHТаман за пивп Njeno visočanstvo KujaЩвабпмищи Ponosno korača ka oltaruЛукави ппдваљиваши Pradena pesmom slavujaСвуда мптре, щпијунирају Dok se ljubav meri na kantaruПна их је измислила ради забавеА у међувремену Gavran mi je pričao da je jahala kroz stepuПпстала је принцеза Na divljem konju nebeskih vrlinaЗамка нацртанпг на зиду Da joj marama veličanstveno vijori na vetru Nošena dahom napuštenih sudbinaА пнда је нацртани свет прпщирилаСтварни људи требалп је да је забаве Pitao se kako da uporedi kameni dvorac Sa tihim spokojstvom prelepe jurteДпста ми је времена требалп (да схватим) Pitao se kako da je zakloni od kišeАли, најзад, узела сам бпјице и уз малп срчбе Koja joj lije niz prekrasne skuteПставила двпрац недпврщенНисам знала ни тада, а ни сада, Njeno visočanstvo KujaЩта је принцезу гпнилп Kraljevskim stopalom dodiruje pesak Kosa joj pozdravlja piratsku lađuСада је далека U očima joj vidim slobode bljesakВпз пплази у 8 и 20 Kujo, Princezo, Veštice, ČarobniceКасниће Predivno je to slobodno sunce(мащинпвпђа се натрескап у Липи) Koje ti obasjava liceVLADIMIR PERIĆ (1981) ĆAĆA želeo sam da te jednom sretnem pet minuta razgovora trebaNEKOLIKO REČI O LJUBAVI da te pitam što je život kučka što razdvoji dva bela galebaU senci oraha potražio sam ljupkostDa, kao čileansko vino, zaleči mi ranu jadranski smo vukovi mi biliDok tako jednostavno nudim svoju muškost čitav život lomili nas valiTebi šaljem srce po dunavskom kapetanu svaku grešku pladamo debelo na lutanje sve smo svoje daliKako da zarobim ljubav na papiruZar je mogude da samo tugu brojim tvoj je život nevinoga kaznaPotajno, kao što korača dete u mraku trpeo si bez ijedne suzeJa shvatih da si u svim pesmama mojim sve što kažu to je priča prazna jer ja znam da nisi bio luzer 9
  10. 10. ТИТ 11 Све имащ Псим щтп не спаващГПРДАНА РПШЧИЋ (1971) Дпк не спаващ{ ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА ЛЕТ У ГНЕЗДУ } Мислищ щта све имащ Лпгика увек нађе да се буди У време највећег умпраУМЕТНПСТ ФПЛИРАОА А црв сумое сваку срећу Зна да дуби дп апсурдаБитиЗа щтиклу вищи Све знащЗа брк мудрији Псим щтп не верујещМаске у лукпвицамаРазлиставају се у бела налишја Дпк не верујещАплаузи у рукавицама Схватащ да не знащРасплищавају праве утискеИстина и лаж смеју се и плашуПред намаНама ЉУБИША СУБПТИЋ (1984)ЈУТАРОА II ПНА IЖелим: Једнп крилп јпј је камен,Да ми се пвп загрљенп јутрп другп кпст,Распландује глава пблак пд сумппра.И пптраје дп дугп у данДа ми се пвп ппљубљенo јутрп Где је била утрпбаПвикенди спаваИ рађа будуће месеце мумифициранп дете.Да ми се пвп умиљатп јутрпРазмази Пна је ту...И преступи у шетири гпдине ппсле нпси маш савијенДа ми се пвп саоанп јутрп у правилан круг.ПмелемиИ пплакп урасте у живпт Пна – пдвратна бурлеска шији је ппшетак ппљубац.ЦРВЉИВАЗрнп туге увек нађе да прпклија у ПНА IIЖетви највеће срећеА зрнп гращка ппд дущекпм У пустиои,Израсте у Mont Never Rest пбасјана месешинпм Пна храни ппљубац. 10
  11. 11. ТИТ 11Пуппљак – Po ovakvom vremenu ubijam sarkazam,Пграђена целулпзпм sramota je da kvarim dojamЉубав целива либидп. opulentnog snega o meni. Sav bol koji koža trpi zbog zimeВетар разнпси месп, je jadan u poređenju saпстају кпсти samim značajem njegovog neukaljanog postojanjaппређане у правилан круг. jer neki ga nikad i ne dožive i nemaju priliku da neguju sibirsku poeziju. Zato u nemodi preskačem po dva reda svakogРАЂАОЕ (ИЛИТИЈА) poglavlja i gube merljivost i lepotu.Зрак је падап на оенп телп, U uglastim zagradama pišem pesme umestoЛежала је на бини мртва vektora,Какп би забавила демпне и жене mrštim se na protokol, ali ga čuvam,Расуте пп мраку театра. Dijametralno različit bunt ironično namešten, paralelno s tvojom životnom ironijom.Оенп међунпжје испљуну пкп, Znaš ved, uvek nešto fali da se približim željenojНе веће пд клитприса щтп растe straniУ глави свакпг шпвека. i da ne znam gde bi mi bio kraj.И живпт се настави; Пкп се пкрену, Pesma teče, a Srem se sužava,Из оега изађпще руке, нпге, и крик kao onomad Francuska za tebe,Нпвпрпђеншета щтп крпши на свет. pa ostajem na poslovicama, poledicama i posledicama. Znam da, obrni-okreni fešta se završava čim ispustim notu.SLAĐANA ŠIMRAK (1990) Ali, kao i ti, ne znam da je podignem opet. Kupidu danas kafu i vino, jer imam para * nadajudi se da de dodi sve troje.PISMO IZ PRIRODE ZA DRAGOG E. Napidu se i smešiti u sebi zamišljajudi kako de me pozvati svakog časa umazana od suza i paučine.Opet je došla zima, Opažadu njihove inicijale na registracijama,vreme da ti se žalim do kasno u nod mada kola slabo prolaze ovudai uživam u ludostima slobode i imena na zidu prazne kude u susedstvusedevši u belom Sremu, negde blizu ruba, i dopisivadu svoju poeziju poredslušajudi tamburaše i razdvajajudi svoje uragane ili samo šareniti prostor.kao biljku "hodu-nedu" u prolede. Zavirivadu pod šešire, bluze, kapute i kožuGledam kroz prozor ka preoranim njivama ali znam, svi de pokazivati na polje Ničega, širokoi čim shvatim da ima neko na putu ko korača i kao Srem - romori skoro kao Srem i moj pogled sa prozora.verujem da je neko od dragih koje, znam, uzalud Kao onomad Francuska, za tebe. čekam.* Evarist Galoa, francuski matematičar 11
  12. 12. Јелена Јпканпвић (1986), Без називаПсниваши и уредници: Марко Ножинић, Мирко Јовановић, Марија Миличковић Главни и пдгпвпрни уредник: Мирко Јовановић Радпве мпжете слати на: casopis.tit@gmail.com Сајт шаспписа: www.casopistit.jimdo.com 12

×