Masovni  mediji  kao javni  komunikatori  u  dobu znanja -Dr Danica Aćimović
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Masovni mediji kao javni komunikatori u dobu znanja -Dr Danica Aćimović

on

  • 2,164 views

 

Statistics

Views

Total Views
2,164
Views on SlideShare
2,164
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
30
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Masovni  mediji  kao javni  komunikatori  u  dobu znanja -Dr Danica Aćimović Masovni mediji kao javni komunikatori u dobu znanja -Dr Danica Aćimović Document Transcript

  • MASOVNI MEDIJI KAO JAVNI KOMUNIKATORI U DOBU ZNANJA MASS MEDIA AS PUBLIC COMUNICATORS IN AGE OF KNOWLEGE Docent dr Danica Aćimović Fakultet za menadžment, smer MEDIJI, Novi SadRezime: Polazeći od osnovne odrednice MEDIJA – kao posrednika (pomoćnog sredstva) u prenosu informacija,uzimamo za pretpostavku da je osnovna funkcija masovnih medija – da budu javni komunikatori, edukatori za milioneljudi. Ova bi se pretpostavka odnosila na gotovo sve oblike obrazovanja, formalne i neformalne, sa posebnim akcentomna informalno obrazovanje kao najdelotvornijim “metodom“ usvajanja znanja; primenjenim na sve starosne kategorijei za gotovo neograničen kulturološko-sociološko-geografski milje.Ako sintagmu “društvo koje uči“ ne uzimamo samo kao Hačinsovu frazu, već kao filozofiju doživotnog učenja i hoda kadobu znanja, onda se uloga masovnih medija (metodom informalnog obrazovanja) potvrđuje kao nezamenljivikomunikator sa javnošću, u uzajamnoj povratnoj sprezi. U tom kontekstu najučinkovitiji masovni medij (p)ostajetelevizija, za njom odmah internet, pa tek onda radio i štampa, koji zadržavajuKljučne reči: Masovni mediji, komunikatori, informalno obrazovanje, javni TV servis.Summary: Starting from the fundamental notion that MEDIA – as an intermediary (assisting tool) in informationtransfer, means that main function of mass media – to be public communicators, educators for millions of people.This assumption would translate to all ways of education, formal and informal, with main accent given to the informaleducations as the most efficient “method”, applicable to all age groups and virtually for all cultural, social andgeographical clusters.If the premise that “learning society” is not taken only as a Hatchins’s phrase, but as a philosophy of never endingeducation and thriving towards complete knowledge, then the roll of mass media (through informal education method)is confirmed as a mutually unreplaceable communicator with the public. Consequently, television is the most effectivecommunicator, followed by the internet and then the radio and print media.Key words: Mass media, communicators, informal education, public TV.
  • 1. SVEPRISUTNOST MEDIJA komunikatori 3 u dobroj meri samodovoljan sistem, koji se širi neograničeno, nesputano i u velikoj meri nesvrsishodno. Nekontrolisana moć medija leži u tome,Mediji 1 su svojom sveprisutnošću postali sastavni deo što čak i beznačajno prezentuju kao značajno, a malo konaših života (na planu svesnog ili nesvesnog) i njihov je je u stanju da uvek ima kritičku distancu.uticaj intenzivniji nego što bismo hteli da priznamo.Mnogo više informacija o spoljnjem svetu, istoriji ili “Najmoćniji mas-medij, televizija, je postala epicentargeografiji, meteorologiji, putovanju i navođenju, dobija se svega u svetu i svega što pripada ovoj civilizaciji:putem mas-medija, nego iz knjiga, nastavničkih politike, načina života, lične i kolektivne dramepredavanja, pa čak više i od roditeljske pouke. stanovništva ispred malog ekrana. Bez televizije je nezamisliva bilo koja društvena aktivnost, poslovniMaršal Makluan 2 je u mediju radija video produžetak sastanak, prezentacija, promocija. Okrenuta svim sferamaslušnog, u fotografiji likovnog, a u televiziji produžetak življenja, svim profilima i rasama; vodič kroz svetčula dodira. To je čulo animirano malim ekranom, stvarnosti i čuda; neumorni pričalica, 24 sata dnevno;postavljeno iznad svega, podrazumevajući istovremeno sveznalica i učitelj, koji je u stanju sve da pokaže/dokažemaksimalno delovanje svih drugih čula. Televizijska slika (i dobro i loše)... Televizija formira ukus, savest i svestje “izazvala preokret u čitavom procesu analitičkog gledalaca; podstičući direktno ili indirektno (očiglednomfragmentovanja čulnog života. Posredstvom televizijske ili suptilnom indoktrinacijom), humane, progresivne,mozaične slike, ostvaruje se učešće u sveobuhvatnoj konstruktivne, pa i destruktivne reakcije... Televizijasadašnjosti“ (Makluan, 1971). Televizija je pomogla da podržava osećaj važnosti jedinke, njeno samozadovoljstvose razbiju okoštale strukture misaonog posmatranja, što je najviša vrsta na planeti - viši od životinja, manji odnačini viđenja, razmišljanja. Postala je, ne samo Boga. Takvom čoveku mali ekran pruža vizijuprodužetak čula, već jedna nova veza sa stvarnošću, nov usklađenosti sa kosmosom ali i sa drugim ljudima, sanačin življenja i poimanja vizuelnih impresija. kojima deli dobrobit i postiže pravednost. TelevizijaSavremeni život zahteva od pojedinca da bude obavešten, usmerava planetarnu misao, kosmičku pažnju pretvara uobavezuje ga da razvija svoje komunikacione posobnosti odgovornost, obogaćuje intelektualni život čoveka. “uključivanjem (isključivanjem) radio i TV prijemnika ili (Aćimović, 2005: 123)ulaskom (izlaskom) sa internet stranica. Na taj način se Televiziju najpre, ali i sve druge medije treba uzimati,ostvaruje dinamičnija i fleksibilnija relacija jedinke i konzumirati, iskoristiti samo koliko je optimalno idruštva, ali se ne sme gubiti iz vida da su ti masovni neophodno – bilo kao jedan od oblika saznajnog procesa, bilo kao razonodu u vrlo određenom vremenskom1 Medijum (lat. medium) – isprva upotrebljavano kao oznaka trenutku (ili će nam pojesti godine života).za jedno od sredstava, dostignuća civilizacije (telegraf, telefon,štampa, radio, film, televizija, internet); taj pojam kod Maršala Uprkos opšteprihvaćenom stavu o velikojMakluana (knjiga “Poznavanje opštila čovekovih produžetaka”) komunikativnosti TV medija, Rudolf Arnhajm 4 – jeima znatno šire značenje kao sredstvo komunikacije, posrednikkojim se poruka prenosi; prema tom pisanju – medijum je sve televizijskog gledaoca video kao “čoveka pustinjaka štoono što dopunjuje ili zamenjuje rad čovekovih čula (vida, sluha, čuči u sobi, stotinama kilometara daleko od mestadodira); on razlikuje dve vrste: zbivanja i prikaze na ekranu doživljava kao svoj trenutni1. medijumi kao tehničko/tehnološka sredstva (putevi, prevozna život“; (Aćimović, 2008, 113). Mali je broj onih kojisredstva, oruđe, odevni predmeti) komunikacijsku ulogu televizije sagledavaju u oba smera:2. medijumi društvene komunikacije (telefon, film, radio, od ekrana ka gledaocu i od gledaoca ka ekranu. Ovajtelevizija, internet). U savremenoj govornoj praksi češće se drugi je mnogo manje u funkciji, nego što današnji stepenkoristi oblik medij; razvoja tehnike to dozvoljava. Prvi upit i pravi odgovor na to urušava u startu autoritarnost TV poslenikaMasovni mediji – (mas-mediji) složen pojam za označavanje (“sveznajućih“ novinara, urednika, producenata), jersistema javnog informisanja, koji služi za prenošenje vesti i televizija ipak, taktički čuva svoj rang, ne pretendujućiuopšte audio-vizuelnih sadržaja, u svrhu obaveštavanja,obrazovanja i zabave velikog broja ljudi, tj. najširih slojevastanovništva. 3 Komunikator – poveznik/razglasnik u radu tima; u izvesnomMasovno komuniciranje – proces u kojem učestvuje smislu i moderator (razlika objašnjena u radu, kasnije) uistovremeno, masovni auditorij (nekoliko hiljada, miliona); to je dijalogu i razmeni podataka/informacija; vođa tima koji kreira atmosferu, donosi odluke, podstiče na razmišljanje/razgovor;vid komunikacione prakse u okviru koje se, uz pomoć simbola i 4 Rudolf Arnhajm (Rudolf Arnheim), Umetnost i vizuelnopodrazumevajućih univerzalnih značenja, poruke prostiru opažanje – psihologija stvaralačkog gledanja, Univerzitetposredstvom masovnih medija. umetnosti, Beograd, 1987. A forecast of Televison, in Film as Art, Berkeley, University of California Press, Los2 Maršal Makluan, Poznavanje opštila čovekovih produžetaka, Angeles/London, 1957. Citirano prema The Prospect ofProsveta, Beograd, 1971. American Television 1929-1952, by James L. Baughman, 1983.
  • otvoreno da postane veliki učitelj - ne zamenjujući nikada prodaje i dostavlja korisnicima, uz visokou potpunosti, ni školu, ni lektiru, ni internet, već navodeći razvijenu softversku podršku;na njihovu upotrebu. o Fizika – kao naučna oblast, koristi drugačiju pojmovnu registraciju vezujući komunikaciju zaNa kraju, ili možda ispred, svakog razmišljanja o prirodi model laserskog komunikacionog sistema (laserskimas-medija trebalo bi konsultovati filozofe medija koji se komunikator);bave logikom slike, govora, javne prezentacije. PolVirilio 5 tvrdi da je novija istorija ove civilizacije, o Obrazovanje – u Priručniku za nastavnike 7, za nastavni predmet Građansko vaspitanje (VI razredobeležena logistikom širenja slike: osnovne škole), piše da je “učenje aktivna konstrukcija znanja ... najbolje se ostvaruje radom“Era formalne logike, bila je era slikarstva, gravure i u timovima, koji sadrže: aktivnog učesnika,arhitekture; završava se sa XVIII vekom. Era dijalektičke saradnika, izazivača i komunikatora (podstičelogike jeste era fotografije, kinematografije i fotograma, razgovor, bavi se atmosferom rada u timu; naročitotokom XIX veka. Videografija, holografija i infografije, je koristan u prvim fazama rada, jer podstiče svedonose eru paradoksalne logike, gde će vrhunac članove na učešće, dobar je slušalac, kreira dobrumodernosti biti kraj jedne logike javne prezentacije.“ 6 atmosferu, olakšava zajedničke dogovore); o Kultura – na javnim tribinama, seminarima,Definitivno, vokacija televizijskog medija postaje opšti književnim večerima i drugim manifestacijama,komunikacijski model u savremenom društvu XXI veka. prepoznaje se uloga voditelja/moderatora, koja seIspostavlja se da je to jedna svima jasna i prihvatljiva u mnogome prepliće sa zadatkom komunikatora.audio vizuelna konstrukcija, proizvod jednog sistema Preciznosti radi, a uvažavajući profesionalnu podeluznakova koji razumeju svi. Ova se konstatacija, sa poslova u kategoriji javnih radova u kulturi, valjaprofesionalnog aspekta, odnosi najpre na emisije vrlo ovde napraviti distinkciju:određenog sadržaja i profila: spoljna i unutrašnja politika,reportaže, sportski prenosi, kontakti uživo, debate, okrugli - komunikator može biti osoba u realnom svetu,stolovi kritike, panorame, prenos pozorišnih predstava, ali takođe i osoba koja pokreće razmenuigara i zabava, kvizova i sl. informacija u virtuelnom prostoru (sa učesnicima koji su putem mas-medija direktno prisutni iliOvaj rad se oslanja na konstatovane karakteristike vremenski i geografski udaljeni); može biti itelevizije kao mas-medija, ali ide dalje u pokušaju da se računarski program projektovan za nadziranje,redefiniše uloga televizije kao modela banalnog dobijanje informacija, komuniciranje; može sesveznanja (koji ima u Srbiji danas), umesto da bude odnositi na sam medij kao sinonim opštenja konzumenta i emisije/programa;prosvetitelj i edukator. - moderator u realnom svetu je osoba koja otvara razgovor na odeđenu temu, sa pozvanim učesnicima i publikom (koji su prisutni uživo, u2. ŠTA BI UISTINU KOMUNIKACIJA istom vremenu i prostoru), pridržavajući se MORALA DA OBEZBEDI? određenih usmerenja, dogovorenih pravila, bon- tona (da niko ne bude posebno favorizovan, nitiNajpre dvosmerni protok: razmenu informacija, mišljenja, zanemaren); vodi računa o protoku vremena,odgovornih izjava, crteža, pisama. Iako sam termin odstranjuje nedoumice, sporne teme i sl;komunikacija potiče iz davnina, od izumrlog latinskog - moderator u virtuelnom svetu – moderatorjezika (pri čemu glagol communicare znači učiniti foruma (virtuelnog mesta okupljanja web-zajedničkim, saopštiti; a imenica communicatio sadrži surfera, na kojem se vode rasprave o dnevnimznačenja zajednice, saobraćanja i opštenja) poslednjih su aktuelnim događanjima, hobijima) Navođenjem primera Iinformacionih tehnologija,se decenija višestruko umnožile varijacije toga pojma. Pre prirodnih ili društvenih nauka, daju se naslutiti neiscrpnetrideset godina je zapisano da ima preko stotinu mogućnosti primene (i zabune) jedne globalne pojavepojašnjavanja – šta je to komunikacija i kako se koja se vezuje za opštenje ljudske vrste. Svedemo liostvaruje? A sa današnjim danom su se podrazumevane fenomen komunikacije na ključni element ukonotacije udvostručile i veoma se razlikuju, u zavisnosti direktnim/živim odnosima između ljudi (bezod oblasti u kojima se komunikacija primenjuje: posredovanja tehnikom ili nekim drugim pomagalom – o Informatičke teorije i praksa – ostvaruju pisanjem/crtanjem/muzikom), dolazimo do zaključka da informacioni protok u lancu svi-sa-svima, na se pod ljudskom komunikacijom ipak podrazumevaju dva praktičnom primeru e-trgovine (roba se proizvodi, 7 PROJEKAT Građanin VI : priručnik za nastavnike, preveo i5 Pol Virilio, Mašine iluzije, (prevod Frida Filipović), Svetovi & pojmovnik sastavio Novak Gajić (2004), GrađanskeOktoih, Novi Sad / Podgorica, 1993. inicijative/Dosije, Beograd.6 BIBLIOGRAFIJA RADOVA O MEDIJIMA 1989-1998, http://www.scribd.com/doc/13363127/GV-VIPrirucnik-za-urednik Stjepan Gredelj, Argument, Beograd, 1998. nastavnike
  • osnovna tipa: neformalnog i informalnog obrazovanja na čitav životni vek, kao i njegovo širenje na što veći broj građana. 11 1. gestovna/neverbalna komunikacija (pokreti lica i tela, pantomima) i “Radi se zapravo o podizanju nivoa opštih sposobnosti a 2. oralna/verbalna komunikacija (artikulisani glas ili neartikulisani krik). potom i kompetentnosti za svakodnevni život, pri čemu je funkcionalno pismena osoba, ona koja je sposobna da učestvuje u svim životnim aktivnostima, pri čemu seSvaka verbalna komunikacija uključuje brojne upotrebljava sposobnosti čitanja, pisanja i rada nasposobnosti i veštine (slušanje, toleranciju, empatiju, računaru. (Unesco Records of the General Conference,fokusiranje na argumente itd. Umeće komuniciranja sve 1978).češće predstavlja odlučujući momenat u sporazumevanju,usaglašavanju, dogovaraju; jer se neretko događa da ljudi Doživotno učenje se tako uspostavlja ne kao obrazovnigovore istim jezikom, a zapravo se ne razumeju. sistem, već kao filozofski princip; kao proces u kojem se stalno unapređuju postojeća znanja i veštine. Taj način razmišljanja, taj princip u Srbiji 12 još nema adekvatnu strategiju. Ne širi se u dovoljnoj meri kultura obrazovanja,3. ODREDITI SE MORAMO PREMA: sa njom neophodna retorika i vizija. Više je to intuitivna DRUŠTVU KOJE UČI, DRUŠTVU ZNANJA preduzimljivost privatnih fakulteta ili samonicijativno I DOBU ZNANJA propagiranje strategije putem masovnih medija 13..Ako sintagmu društvo koje uči ne uzimamo samo kao Doživotno 14 učenje u sebe uključuje, podrazumeva:Hačinsovu frazu 8, već kao filozofiju doživotnog učenja ihoda ka dobu znanja 9, onda se uloga masovnih medija (u o sticanje i osavremenjivanje svih vrstavidu informalnog obrazovanja) potvrđuje kao sposobnosti i interesa, znanja i kvalifikacija,nezamenljivi komunikator sa javnošću, u uzajamnoj počev od predškolskog uzrasta pa do periodapovratnoj sprezi. Društvo koje uči anticipira iskustvo posle penzionisanja;pojedinca iz svih razdoblja njegovog života, kao ikorišćenje svih društvenih potencijala od socijalnih i 11 UNCESCO - Learning to Be, A Holistic and Integratedekonomskih, do obrazovnih. Čitav sistem obrazovanja se Approach to Values Education for Human Development, 2002.neprekidno prilagođava tome da se - uvažavajućisituacione okolnosti - podiže nivo društva koje neprestano 12 Otvoreno pismo - u junu 2008. godine grupa nevladinihuči, tj. društvo znanja 10. Na izvestan način, društvo koje organizacija i strukovnih udruženja prosvetnih radnika, uputilauči nastavlja onu idejnu nit iz doba prosvetiteljstva, koje je otvoreno pismo političkim strankama koje imaju poslanike u sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Namera je bila da seje slavilo razum, kao moć preko koje čovek shvata celi ukaže na prioritete koji uslovljavaju razvoj, ne samokosmos. Znanje je bilo oslobađanje, značilo je slobodu obrazovanja i nauke, već čitavog društva; što znači bitnoduha i individue, a to se konačno shvatalo kao put ka drugačiji pristup obrazovanju, nauci, politici zapošljavanja iličnoj sreći. razvoj informacionog i elektronskog društva. Potpisnici otvorenog pisma: COP – Centar za obrazovne politike, CentarSavet Evrope, UNESCO i OECD ulažu napore da za interaktivnu pedagogiju, Savez učitelja Republike Srbije, Privredna akademija Novi Sad, Udruženje studenata saoslobode čoveka od neznanja, nesavesnosti i otuđenja. hendikepom, Forum beogradskih gimnazija, SindikatPomažu mu da se prilagođava novonastalim situacijama, obrazovanja Beograda, Nacionalni savet za nauku i tehničkidoprinose jačanju demokratije i ljudskog dostojanstva. U razvoj. http://www.cep.edu.rs/files/Srbija-drustvo-znanja.pdf 13tom cilju, primetna je tendencija produženja formalnog, TV serijal Put ka društvu znanja - Cilj emisija je da se preko javnog servisa informiše i edukuje šira populacija Srbije o društvu znanja; otvori javni prostor za diskusiju o problemima obrazovnog sistema u Srbiji i promoviše stvaranje društva8 Hačins, Robert Majnard (Hutchins, Robert Maynard) – znanja u kontekstu razvoja zemlje i u kontekstu evropeizacije.rektor univerziteta u Čikagu, SAD. Prvi ciklus emisija je emitovan na drugom programu RTS-a9 Doba znanja – nova epoha razvoja naše civilizacije, za razliku (2008. godine) kroz primere dobre prakse kako u razvijenimod npr. kamenog ili gvozdenog doba; doba znaja je nastalo iz zemljama (Finska i Danska), tako i u zemljama u regionuinformatičke ere (uz punu digitalizaciju) koja ubrzano (Rumunija, Bugarska, Makedonija, Crna Gora, Bosna iprevazilazi paradigmu industrijskog načina proizvodnje, Hercegovina, Hrvatska i Slovenija). Drugi ciklus emisija jeuvažavajući ekonomiju znanja, tretirajući znaje kao robu kojom počeo da se emituje od 24.01.2009 14se ostvaruje profit Doživotno ili cjeloživotno - autori sa hrvatskog govornog10 Društvo znanja - široko prihvaćen pojam devedesetih godina područja prave suptilne razlike između pojmova doživotno20. veka; odnosi se najpre na sistem i strategiju: učenje - kako se obrazovanje i cjeloživotno obrazovanje. Razlika između ove dveuči. (Obrazovanje za demokratsko građanstvo: Perspektiva koncepcije je u tome što se „cjeloživotna edukacija odnosi nadoživotnog učenja, 2000, 38). Kao termin prvi put ga je obrazovanje i odgoj tokom cjeloga života (od rođenja do smrti),upotrebio Piter Draker (Peter Druker) 1969. godine – koga dok se doživotno obrazovanje (ili trajno, stalno obrazovanje)smatraju ocem savremenog (američkog) menadžmenta; pisao odnosi na obrazovanje od završetka nekog stupnja formalnogstudije u kojima je poslovno obrazovanje podigao na nivo obrazovanja do smrti ili do kraja radnog veka (Maravić, 2003,nauke. 35).
  • o uvažavanje svih postojećih oblika učenja (formalnog, neformalnog, informalnog 4. KAKVE SU MOGUĆNOSTI MEDIJA DA obrazovanja) kao i međugeneracijskog učenja. PRATE RAZVOJ I POTREBE DRUŠTVAEvropska unija 15 je s početkom trećega milenijuma, KOJE UČI?prepoznala filozofiju doživotnog učenja kao vodeći Masovni mediji su kao izuzetno jaki i moćni emiteri,obrazovni princip u cilju razvoja celokupnog društva. U prenosioci poruka na globalnom nivou, pa time imajupraksi se to već sprovodi kroz: velike mogućnosti za formiranje obrazovnog nivoa - nove osnovne veštine (informatičke i socijalne društva u celini. Osmotrimo podrobnije načine, putem veštine, znanje stranih jezika, tehnološka kultura, kojih televizija (trenutno najuticajniji masovni medij) preduzetništvo); prati razvoj i potrebe društva koje uči. Priroda i zadatak - ljudske resurse - vidljivo povećanje ulaganja u ovoga medija jeste da, koristeći tehniku prenosa slike i najznačajnije evropsko preimućstvo, ljude zvuka na daljinu, prenosi poruke gledalištu - usmeravajući (Lisabonski proces 16); - inovacije u poučavanju i učenju – pored učitelja, njihovo postojanje, njihovu funkciju, ka opštem napretku prisutni su ljudi različitih profesija, koji svojim ljudske zajednice. Sa druge strane, zajednica (kao kreator aktivnim učešćem omogućavaju susret sa životnih sadržaja i TV programa) pokušava da izazovima i drugim ulogama u profesijama i konzumentima pruži zadovoljstvo i ličnu/kolektivnu tehnologijama, sa novim kontekstom učenja; sreću. - vrednovanje učenja - koje ishodi u razumljivo i primenljivo znanje, posebno kroz neformalno i Televizija usmerava planetarnu misao, kosmičku pažnju informalno učenje; pretvara u odgovornost, obogaćuje intelektualni život - jednostavan pristup dobrim i kvalitetnim čoveka i najuverljivije ostvaruje dva ideala/modela informacijama; njegovog habitusa: 1. kao društvenog bića – razvijanjemSva novija istorijsko-sociološka fokusiranja, pominju komunikativnosti,društvo znanja u smislu afirmacije onih vrednosti, koje su 2. kao ličnosti – razvijanjem kreativnosti pojedinca.isprovocirane kao suprotnost negativnim karakteristikamakapitalističke tržišno profitne matrice. Znanje je ukontekstu filozofske doktrine socijalizma (Karl Mraks, U svojim svetlim momentima, televizijski medij je udruga polovina XX veka), bilo dostupno svima i za sve, u stanju da ispuni oba cilja. Šta više, ako se stvaralaštvocilju opšte koristi i napretka. Podrazumevalo je stvaranje pokazuje kao spoj duha i praktične akcije, onda je sve tokolektivnog socijalnog kapitala, bez profitabilnosti. Za što gledamo na programima televizije, podsticaj gledališturazliku od ove izvorne ideje, koja se danas čini kao da krene stazama svoje emancipacije. Za one koji suelemenat utopijskog koncepta, oni koji afirmišu društvo potpuno posvećeni napretku, birano i ciljano gledanje TVznanja u trećem milenijumu, preciznije su postavili emisija u dobroj meri može upotpuniti/ilustrovati njihovapolitičko-ekonomske i kulturalne dimenzije znanja, kao predznanja, proširiti iskustvo izvan formalnogjedne od osnovnih tržišnih kategorija. Tako da sada obrazovanja; može razvijati sposobnost identifikacijedruštvo znanja podrazumeva ne samo pravo na zaštitu jedinke ili grupe, sa temama i potrebama iz okruženja.intelektualnog vlasništva, već znanje kao tržišno Televizijski obrazovni programi postoje kao striktnoorijentisanu kategoriju kojom se ostvaruje profit, tj. opredeljeno delovanje određenih televizija, najčešćeosnovna kapitalistička vrednost. državnih, javnih servisa (service publice). Nisu posebnoPut ka društvu znanja jedini je logički sled razvoja stvarani za određenu ciljnu grupu, već ih mogu pratiti svičovečanstva, s obzirom na izazove ubrzanog tehnološkog subjekti koji su motivisani i koji žele da budu uključeni unapretka i evidentnog starenja stanovništva. Sve više će se njihov sadržaj. Obrazovni programi televizije podržavajuzahtevati i pružati mogućnosti starijim generacijama, da napore ka razumevanju nauke, ilustrativno obogaćujurazviju znanja, veštine i sposobnosti koje će im omogućiti formalno obrazovanje i učenje kod kuće, proširujuopstanak u naprednijem svetu. obrazovni uticaj u okruženju. Ipak, najdalekosežniji uticaj na društvo koje uči, televizija postiže spontanim metodom informalnog obrazovanja 17.15 Savet Evrope: Memorandumu o doživotnom učenju (AMemorandum on Lifelong Learning, 2000)16 Lisabonski process - započet 2000. godine, predstavljakoordinaciju zemalja članica EU u području socijalne politike i 17politike zapošljavanja, sa ciljem modernizacije Informalno obrazovanje - termin kojim se podrazumevaevropskih socijalnih država. učenje iz svakodnevnog života, kombinacija života i učenja;http://www.iro.hr/hr/javne_politike_visokog_obrazovanja/kolu smatra se doživotnim procesom u kojem svaki pojedinac stičemna/snimka_lisabonskog_procesa stavove, vrednosti, veštine i znanja iz svakodnevnih iskustava i
  • Informalno obrazovanje pevazilazi jaz koji, neizostavno, prenosi i prima (elementi scene, sekvence ilipostoji između škole i života, a TV medij kao bogato priče);audio-vizuelno sredstvo u stanju je da upotpuni tu o razumevanje opšteg i specifičnog narativnog postupka koji se u pričanju slikom javljadoživljajnu osnovu - za doživotno učenje ili motivaciju za (dramaturgija i režija);dalje aktivnosti te vrste. Koristi koje se stiču na taj način o prepoznavanje i razumevanje opštih kulturnihnisu vezane samo za pojedinca, već i za porodicu, kodova koji učestvuju u davanju značenjazajednicu - doprinose kvalitetu života u zajednici. (smisao upotrebljenog predmeta, lika, pobreta; ili prepoznavanje i tumačenje opšte prihvaćenih simbola).5. TV MEDIJ KAO MASOVNI JAVNI Komunikacijska funkcija televizije u velikoj meri zavisi KOMUNIKATOR od medijske pismenosti pošiljaoca i primaoca poruke, ali iTV medij je masovni javni komunikator 18, kojim se od uspešnosti sprovođenja osnovnih zadataka javnogprenose informacije, saopštenja, razne vrste medijskih servisa – da informiše, edukuje, zabavi.poruka. Televizor je najpre tehnički uređaj (aparat) koji 6. OBRAZOVNI KONTAKT PROGRAM TVomogućuje da se, heterogenom i nadaleko rasturenom NOVI SAD: EMISIJA TRANSPLANTACIJEbroju ljudi prenose simbolični sadržaji. Komunikator je u – BANKA ORGANAovom slučaju i aparat i čitav TV tim, kao zbir pojedinacaod kojih svako obavlja vrlo konkretan zadatak. Kontakt programi koji se emituju uživo iz televizijskog studija treba da zadovolje primarni zadatak TV medija –Da bi se sadržaji razumeli, mora postojati kod, kontekst i da pruže istovremenu dvosmernu komunikaciju,način saopštavanja, naravno i svi elementi u interakciju pošiljaoca i primaoca. To su uglavnom emisijekomunikaciji: pošiljalac, poruka, medijum, primalac, (različitih tematika i žanrova) koje imaju goste, a gledaocicilj/odredište. Smatra se da je komunikacija najuspešnija su prisutni kao publika u studiju ili se uključuju ukada pošiljalac i primalac poruke, komuniciraju tako da program putem telefona, (komentarišu, iznose stavove,se svaki od njih identifikuje sa situacijom onog drugog. pitaju goste, prozivaju ih).Uspešan komunikator u TV emisiji je onaj govornik(novinar/voditelj) koji navede publiku da se u što većoj Sa aspekta pravljenja programa, emisija uživo iz studijameri identifikuje, da saoseća i učestvuje. Publika je u treba da ima veliko opravdanje: zašto ide direktno ukontakt emisijama ravnopravni 19 učesnik komunikacije. emitovanje? Uglavnom su razlozi vezani za aktuelnost teme, posebnost ili izuzetno prisustvo nekog učesnika kojiU kontekstu televizijskih emisija podrazumeva se nije dostupan svakodnevno medijima, istovremenostelementarna vizuelna pismenost. Sposobnost gledanja odvijanja nekog događaja.televizijskih emisija, ljudsko biće razvija iskustvenimposmatranjem, apstrahujući, integrišući impresije koje Najviše razloga za direktni prenos iz studija, imajudobija drugim čulima. Zindović-Vukadinović (1994), sadržaji koji se zasnivaju na interakciji sa gledalištem.smatra da je za vizuelni jezik medija, odnosno za Tom prilikom telefoni za direktno uključivanje (ili SMSrazumevanje značenja televizije neophodno: poruke), potvrđuju mogućnosti televizije da učestvuje u životima svojih gledalaca na sasvim neposredan način. o opažanje vizuelnih manifestacija, njihovo Svaka emisija uživo sjedinjuje u akciji gotovo sve prepoznavanje i nabrajanje; produkcijske službe jedne TV stanice. Za direktno o prepoznavanje i razumevanje specifičnih načina uključenje potrebno je da se pažljivo razradi dramaturgija, saopštavanja medija u kojima se vizuelna poruka da se “uigra“ voditeljsko/realizatorski tim (nema pravo na grešku), da se sinhronizuje u potezima.vaspitno-obrazovnih uticaja iz svoje okoline: porodice i suseda,rada i igre, biblioteka, muzeja, marketa, masovnih medija. Novinar/voditelj je osoba zadužena da bude komunikator18 Komunikator u smislu povezivanja učesnika u emisiji i između gostiju u studiju i gledalaca koji se javljaju. Ongledalaca, razglašavanja i prenosa određenog značenja mora izražavati pristupačnost, spontanost i jednostavnost,upotrebom simbola predočenih u posebnom obliku (jezikeletronike i jezik TV slike, koji anticipira gramatiku filmskog veštinu u opštenju i sporazumevanju sa ljudima.jezika). Istovremeno treba da podržava saobraćaj čitavog19 stvarno ili prividno ravnopravan učesnik u TV komunikaciji komunikacionog toka, koji se svodi na jedan širi i- sve zavisi od tehnike rada TV tima; moguće je direktno pojednostavljeni diskurs, jezički i simbolički prezentovanukljičivanje u emisiju putem hibridnog telefona (kada se čujeglas direktno, posredstvom telefonske linije), ali je voditelju u tako da je jasan, razumljiv i otvoren prema svima.studiju dostupan taster za isključivanje ukoliko razgovor pređe Emisija Transplantacije - banka organa, na programu jegranice pristojnosti ili ode u neželjenom pravcu (maestralnatehnika brutalnog prekidanja u emisijama Olje Bećković Utisak u kontinuitetu već pet godina, počev od 2004. godine. Tonedelje); drugi način je dežuranje novinara-saradnika kraj je obrazovna emisija iz oblasti zdravstva, koju karakterišetelefonske linije u redakciji (ne u studiju) i oblikovanje pitanja zajedničko polje interesovanja velikog broja gledalaca,gledalaca, koje se napisano na papiru unosi u živu emisiju.
  • identični oblici ponašanja/ razmišljanja (humanost, interes transplantacije primenjuju sporadično, što je uza zdravstvena obaveštenja, strahovanje za svoje zdravlje suprotnosti sa praksom iz 80/90-ih godina, kadaili svojih bližnjih). Primarni ciljevi su određeni su je Vojvodina prednjačila brojem tih operacija naspram cele Jugoslavije;prilikom uredničkog opredeljivanja za serijal – sprovoditi o da se uopšte ne rade transplantacije jetre, srca,sistematičnu edukaciju stanovništva, uz maksimalno pluća, pankreasa;korišćenje TV medija kao javnog komunikatora. o da su u međuvremenu iskrsle zakonodavneSekundarni ciljevi su dobijeni preko lekarskih saveta, prepreke zbog kojih dramatično zaostajemo zauputstava za korišćenje medicinskih usluga, kroz razmenu razvojem medicine u svetu;iskustava sa pacijentima i stranim medicinskim centrima, o da se neke bolnice svesno oglušavaju o smetnjea u stvari su bili povećana gledanost emisija i vezanost za te vrste, pa na svoju ruku i savest, a u cilju spašavanja života, preduzimaju akcijeodređen sadržaj i termin (tj. TV kanal). uvođenjem donorskih kartica;Gledaocima je omogućeno da se informišu, razbiju o da još uvek postoji velika devastacija znanja ipredrasude i odagnaju nepoverenje prema transplataciji prakse u svim medicinskim centrima - osim u favorizovanom Beogradu, jer je centralističkikao savremenom metodu lečenja. Šta više, da steknu politički sistem zapostavljao njihov razvoj;poverenje u medicinske radnike koji dolaskom u studio o da su u tom kontekstu zamrle mnoge ingerencijepospešuju svoj kredibilitet. Dalekosežniji socijalno- Instututa za kardiovaskularne bolesti iz Sremskestrateški cilj je bio stvaranje pozitivnog javnog mnjenja Kamenice;prema potrebama zdravstva u kontekstu savremenih o da su sposobni lekari otišli u inostrane centre iliokolnosti. Time se potvrdila obrazovna funkcija televizije, u Beograd.kao respektabilnog, validnog (sa)učesnika u životučoveka današnjice. U toku novinarsko-istraživačkog procesa, a još višeTokom emitovanja sprovođenja je kontinuirana edukacija tokom emitovanja (uključivanjem gledališta ili snimanjemgledališta sa nekoliko aspekata: TV priloga na terenu), saznalo se:1. zakonodavnog – Zakon o transplantacijama delova o da svaki izvađen organ ima striktno određen ljudskog tela i tkiva, Zakon o moždanoj smrti; vremenski period koliko može biti čuvan na2. pravnog – saglasnost porodice pokojnika o uzimanju ledu, te da se u tom roku mora obaviti tkiva i organa; transplantacija;3. etičkog – humanost i nesebičnost, pomaganje o da bubrežni bolesnici na dijalizi spadaju u ljudima; kateogriju invalida 100% jer na aparatima4. religijskog – pitanje nedeljivosti ljudskoga tela kao provode po 4-6 sati, svaki drugi dan (znači ne Božijeg dela ili, darivanje dela svoga tela kao najveći mogu biti radno angažovani; čin hrišćanske ljubavi; o da ti isti bolesnici nemaju kvalitetan život (mogu5. medicinskog – pojašnjavanjem kadaverične i konzumirati maksimalno pola litre tečnosti u transplantacije sa živih donora; stručnost izvršilaca i toku 24 sata i nemaju funkciju izbacivanja formiranje lekarskih timova; tečnosti iz organizma, tj. Nikada ne mokre);6. organizacionog – stvaranje i proširenje mreže o da se novotransplantirani bubreg smešta u donorstva. trbušnu duplju gde ima najviše mesta (predeo ispod pupka pa naniže); o da osoba koja ima transplantiran organ čitavog7. ŠTA JE KOMUNIKATOR FOKUSIRAO? života mora uzimati lekove (imunosupresive)Poslenici u televiziji Novi Sad (novinari urednici, kojima se nivo prirodnog imunog sistema snižava, kako organizam ne bi odbacio stranosaradnici, organizatori i reditelji) su pošli tragom telo, te da to povećava rizik u vreme masovnihnepoznanica. Istraživačkim novinarstvom se došlo do gripoznih infekcija i sl.čitavog niza pojmova, situacija i (ne)prilika kojima si biliizloženi kako građani, tako i medicinski radnici - u vezi sapresađivanjem organa. Otvorena su pitanja i pokazala se Nakon prvobitnog, kvartalnog tempa emitovanja, napotreba za sistematičnom edukacijom populacije zahtev gledališta (javljali se putem otvorenog telefona)korisnika (gledaoci) i davaoca usluga (medicinari), ali na dobijen je termin za emitovanje svakoga meseca. Emisijenačin primeren TV mediju. Napravljena je tabela već su podstakle bržu zakonsku regulativu u ovoj oblasti,poznatih i istraživanjem saznatih činjenica . isprovocirale su niz edukativnih akcija po Domovima zdravlja, medicinskim fakultetima; organizovani suGodine 2004. poznato je bilo sledeće: stručni seminari, simpozijumi i manifestacije na trgovima o da se u Vojvodini, od organa transplantiraju (Dan zdravlja). samo bubrezi i to najčešće sa živih davalaca (srodnika), dok se kadaverične (preminuli)
  • Na taj način je TV medij u potpunosti dejstvovao kao veštine,javni komunikator u dobu znanja, sa misijom 3. doba znanja tretira znaje kao robu kojom sezdravstvenog prosvećivanja u fokusu. ostvaruje profit, 4. komunikacija mora da obezbedi dvosmerniPored toga, povratne informacije od strane gledalaca protok, razmenu informacija, mišljenja,(nakom četiri godine emitovanja), uticali su delimično na odgovornih izjava, crteža, pisma;promenu fokusa serijala, kao i na malu korekciju naziva 5. komunikator jeste medij i tehmika, ali i čovek u realnom i virtuelnom svetu.(sada se zove Novi život). Zašto? Validnost deduktivnog zaključivanja potvrdila se u tome,Pokazalo se da metod presađivanja ljudskih organa nije što su istinite premise pa su lanci zaključivanja sadržalisporan, da postoji spremnost medicinskih službi, da se potpunu unutrašnju konzistentnost. Prema tome, ništaraspoloženje pacijenata za primanje ne smanjuje, ali da novo se nije izvelo, izvan onoga što je bilo u premisama,veliki problem predstavlja pitanje zaveštanja, odnosno ali je bilo neophodno redefinisati ulogu mas-medija kaodarivanja organa za života. komunikatora, što je bio prelazni korak kaForsiranim prikazivanjem života ljudi koji su uspešno interdisciplinarnosti (radi dovođenja u relacijutransplantirani, njihovim prisustvom u studiju i razgori sa komunikologije i mediologije sa menadžmentom).gledaocima, pomerili su donekle ovu tabu temu sa mrtve Indukcija, kao logički proces, pomogla je da se dođe dotačke. Suzbijaju se lagano, ukorenjene predrasude. Epilog generalizacije, na osnovu posebnih slučajeva (serijasvega – zvanično je (marta meseca ove kalendarske obrazovnih TV emisija). Premise su bile znatno uže igodine), pokrenuta široka akcija Sekretarijata za medijski fokusirane:zdravstvo i Kliničkog centra Vojvodine, pod nazivomŠansa za novi život, koju sprovodi novoformirana 1. kontakt programi koji se emituju uživo izDonorska mreža Vojvodine. televizijskog studija, zadovoljavaju primarni zadatak TV medija (da pruži istovremenu dvosmernu komunikaciju), 2. novinar/voditelj je osoba, parcijalno zadužena da8. ZAKLJUČAK bude komunikator između gostiju u studiju iUpravo bi, zbog mogućnosti da se televizijski timovi, kao gledalaca koji se javljaju, a u stvari je to TVizvršioci komunikacijskog zadatka, postave kao medijski medij na globalnom nivou, 3. serijal ima primarne ciljeve (sistematičnukomunikatori prema gledalištu i učesnicima u studiju – edukaciju stanovništva, uz maksimalnotelevizijski javni servis mogao da potvrdi/opravda svoju korišćenje TV medija kao javnog komunikatora)društvenu ulogu kao odgovornog javnog komunikatora u i sekundarne ciljeve (povećana gledanost, prekodobu znanja. davanja lekarskih saveta), 4. tokom emitovanja sprovođenja je kontinuiranaPojedinačne i timske odgovornosti, koje novinari-urednici edukacija gledališta, sa nekoliko aspekatazajedno sa rediteljskim sektorom imaju prema (zakonodavnog, pravnog, etičkog, religijskog,gledaocima, u kontekstu obrazovnih kontakt emisija; medicinsko-naučnog, društveno-njihove intelektualne i profesionalne kvalifikacije (u organizacionog),fnkciji spoznaje), doprinose uvažavanju ovog medija kao 5. potvrdila se obrazovna funkcija televizije, kaorelevantnog činioca u društvu znanja. Ovo nesumnjivo validnog aktera u informalnom obrazovanju i životu čoveka današnjice.vodi ka poimanju jednog sofisticiranog sveta, u kojem semedijska poruka konstituiše kao komunikacijski embrion(uz adekvatnu podršku tehnologije koja pokreće zvuk, Metodi opservacija i analize sadržaja, veoma su bili važnisliku, tekst i pokret), a sam TV medij - kao jedan od za istinitost zaključaka. Verifikacija induktivnihosnovnih komunikatora u predstojećem dobu znajnja. zaključaka podrazumevala je objektivne analize, zasnovane na posmatranjima i merenjima (gledanosti,Dedukcija logičkog procesa, kojom je otvoreno ovo učinkovitosti, pokretanje donorske mreže). Svi ti činioci,izlaganje (društvo koje uči, društvo znanja, masovni uz elemente studije slučaja (TV serijal Transplantacije –mediji, komunikacija, informalno obrazovanje) dovodi do banka organa) doveli su do zaključivanja o značajnimspecijalnih zaključaka (na osnovu opštih propozicija) koji efektima TV medija kada je u ulozi javnog komunikatora,se tiču naučne kategorije menadžmenta. Ti su zaključci i u saglasju su sa činiocima koji određuju prirodu sveta usadržani u premisama: kojem živimo. 1. društvo znanja se odnosi na sistem i strategiju - LITERATURA: učenje kako se uči, 2. doživotno učenje se uspostavlja ne kao obrazovni 1. Aćimović, D. (2005), Dokumentarni film i televizija, sistem, već kao filozofski princip, kao proces u Novi Sad, Media Art Service International. kojem se stalno unapređuju postojeća znanja i 2. Aćimović, D. (2005) Profesije u medijima:
  • zanimanja u TV mediju, Sombor, Međunarodna 17. Veljanovski, R. (2005), Javni RTV servis u službi konferencija: građana, Beograd, Clio, Biblioteka Multimedia. Informatika, obrazovna tehnologija i novi mediji u 18. Zindović-Vukadinović, G. (1985), Vaspitna ulogaobrazovanju, knjiga 2, Učiteljski fakultet u Somboru. sredstava masovnih komunikacija, časopis: Nastava i3. Aćimović, D. (2008), Radio i televizija, Novi Sad, vaspitanje, br. 34. 19. Zindović-Vukadinović, G. (1994), Vizuelni jezikCekom books (edicija: teorija i praksa). medija – značenje i razumevanje, Beograd, Institut za4. Delor, Ž. (1996), Obrazovanje – Skrivena riznica – pedagoška istraživanja.UNESCO: Izveštaj Međunarodne komisije o obrazovanju 20. Žiljak, T. (2005), Politike cjeloživotnog učenja uza XXI vek, Beograd, Ministarstvo prosvete Republike Europskoj uniji i Hrvatskoj, časopis: PolitičkoSrbije. obrazovanje. Vol 1, br. 1.5. Florić – Knežević, O. (2002), Od zajednice koja uči kapedagogiji društva znanja, Godišnjak Filozofskog INTERNET IZVORI:Fakulteta u Novom Sadu, knjiga XXX. 1. A Memorandum on Lifelong Learning (2000):7. Gone, Ž. (1998), Obrazovanje i mediji, Beograd, http://www.niace.org.uk/Organisation/Advocacy Clio. /memorandum/Default.htm8. Hermiz, Dž. (2005), Aktivna publika: Uvod u studije 2. Evropska unija (2008), dostupno na: medija, Ur. Brigs, A. Kobli. http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%A39. Kelner, D. (2004), Medijska kultura, Beograd, Clio. 3. Garić, Lj. (2007), Značaj doživotnog10. Ljubojev, P. (1996), Masovne komunikacije, Novi obrazovanja i učenja. dostu: Sad, Pozornica dramskih umetnosti. www.gom.cg.yu/files/1162214552.ppt11. Makluan, M. (1971), Poznavanje opštila – čovekovih 4. Maravić, J. (2003), Cjeloživotno učenje, produžetaka, Beograd, Prosveta. CARNet – časopis Edupoint, br.17:12. Milutinović, J. (2003), Informalno obrazovanje – http://www.carnet.hr/cimages/edupoint/ep_17_1. pojmovni okvir i karakteristike, časopis: Pedagoška pdf stvarnost, 5. Popović, D. (2008), Škola u kojoj svi uče, br.5-6. časopis Prosvjetni rad, br. 3-4: http://www.prosvjetnirad.cg.zu/broj3-13. Ratković-Njegovan, B. (2005), Obrazovna funkcija 4_08g/15.htm javne televizije, Sombor, međunarodna konferencija: 6. Ramljak, D. (2007), Deset prepreka za ulazak Informatika, obrazovna tehnologija i novi mediji u Hrvatske u društvo znanjaobrazovanju, knjiga 2, učiteljski fakultet u Somboru. http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=254414. Savićević, D. M. (2000), Put ka društvu učenja. 2 Beograd, Đuro Salaj & Prosvetni pregled. 7. Strategija razvoja radiodifuzije u Republici15. Stojanović, A. (2005), Mediji masovnih komunikacija Srbiji do 2013. godine (2005): i medijsko vaspitanje, Sombor, međunarodna http://rra.org.rs/index.php?id=2&task=regulativa konferencija: Informatika, obrazovna tehnologija i _uvodnovi mediji u obrazovanju, knjiga 2.16. Valić-Nedeljković, D. (2007), O novinarstvu i novinarima, Novi Sad, Filozofski fakultet.