Your SlideShare is downloading. ×
0
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
6.preporuka i nagledanje
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

6.preporuka i nagledanje

781

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
781
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
30
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. Preporuke i nadgledanje Snežana Đorđević
  • 2. Preporuka javne politike <ul><li>Preporuka javne politike sledi proces predviđanja. Ona traži razloge zbog kojih je jedna alternativa bolja od drugih i detaljno ih objašnjava. </li></ul><ul><li>Da bi preporuka bila kvalitetna treba analizirati: </li></ul><ul><ul><li>analizu troškova i dobiti ( cost-benefit ) i </li></ul></ul><ul><ul><li>analizu troškova i efektivnosti ( cost-effectivness ). </li></ul></ul><ul><li>Koriste se zagovarajuće izjave, zagovaranje i ubeđivanje. One su: aktivne, prospektivne, vođene su vrednostima , etički su kompleksne </li></ul>
  • 3. <ul><li>Fenomen višestrukog zagovaranja predstavlja pristup sistematičnog poređenja i kritičkog procenjivanja brojnih potencijalnih rešenja, nasuprot pristupu kojim se brani jedna alternativa po svaku cenu prikupljajući sve moguće podatke koji idu njoj u prilog. </li></ul><ul><li>Pretresti dobro problem sa svih strana da bi se izbegla greška nalaženja odličnog rešenja za loše postavljen problem. </li></ul><ul><li>A 1 P 1 P 1 > P 2 A 1 </li></ul><ul><li>A 2 P 2 </li></ul><ul><li>  Obično se koristi jednostavan model izbora alternativa </li></ul><ul><li>Preduslovi su: pojedinačni akter odlučivanja (pojedinačni akter), sigurnost ili pouzdanost (efekti da budu izvesni) i trenutačnost posledica (rezultati se moraju odmah pokazati). Često je situacija daleko kompleksnija, ima više aktera, posledice su nesigurne i mogu se pojaviti tek u dužem vremenskom periodu. </li></ul>
  • 4. <ul><li>Situacija pripreme Zakona o minimalnoj nadnici (plati) za neobrazovane radnike. dve alternative </li></ul><ul><li>a. Održati status kvo, davanje minimalne plate, 4 000$ godišnje </li></ul><ul><li>b. minimalna plata od 4,5 $ po satu, 7 000$ godišnje </li></ul><ul><li>A 1 P 1 (4 000 $) </li></ul><ul><li>A 2 P 2 ( 7 000 $ ) </li></ul><ul><li>P 2 > P 1 A 2 </li></ul><ul><li>Na odluku utiče veliki broj aktera, velika nesigurnost oko mogućih posledica (na primer pojava stranih studenata kao konkurencije) i posledice zakonskog uređenja ove oblasti se manifestuju na duži vremenski period. </li></ul><ul><li>Složeni model izbora uključuje veći broj aktera, posledice su manje izvesne i mogu se pojaviti na duži vremenski period. </li></ul><ul><li>1. Održati status kvo (nema zakona), 12 000 radnika, 4 000$ </li></ul><ul><li>2. minimalna plata od 4,5 $ po satu, 6 000 radnika, 7 000$ (6 000 bez posla) </li></ul><ul><li>3 . obezbeđivanje treninga, prihod 4 000 $ (10 000 rad.) </li></ul>
  • 5. <ul><li>Tabela Složeni model izbora </li></ul><ul><li>P 1 > P 4 > P 7 A 1 </li></ul><ul><li>P 8 > P 2 > P 5 A 3 </li></ul><ul><li>P 6 > P 9 > P 3 A 2 </li></ul><ul><li>Netranzitivni izbor : nemoguće rangirati alternative prema dva ili više atributa (izbor koji pravi zatvoreni krug u kome je svaka od alternativa najbolja u nekom delu procesa procene ali konačno ne postoji najbolja alternativa). Tranzitivni izbor neophodno je naći alternativu koja daje najvišu korist za većinu aktera. Produbljeno ispitivanje mougćih efekata na duže staze. A 3 ima najveće potencijale. </li></ul>A 1 (Status quo) P 1 (48 000 $ u 1991. god) P 2 (48 000 $ u 1993.) P 3 (150 mesta u 1994) A 2 (Minimalne zarade) P 4 (42 000 $ u 1991. godini) P 5 (36 000 $ u 1991. godini) P 6 (200 mesta u 1994) A 3 (Trening) P 7 (40 000 $ u 1991. godini) P 8 (60 000 $ u 1991. godini) P 9 (190 mesta u 1994)
  • 6. <ul><li>Izbor je racionalan (često multiracionalan- u osnovi izbora leži mnoštvo razloga) ali obuhvata i vrednovanja. </li></ul><ul><li>Tehnička racionalnost - efektivno rešenje javnog problema; </li></ul><ul><li>Ekonomska racionalnost - efikasno rešavanje javnih problema; </li></ul><ul><li>Zakonska, legalna racionalnost - pravna usaglašenost pravila i procedura; </li></ul><ul><li>Socijalna racionalnost obuhvata socijalne institucije putem kojih se realizuju politike. (participacija građana u odlučivanjima) </li></ul><ul><li>Zamenjena racionalnost obuhvata sve aspekte racionalnog izbora da bi se napravio odgovarajući izbor u postojećim uslovima. </li></ul><ul><li>Kriterijumi za preporuku: efektivnost ukazuje da li je primenom ponuđene alternative mogu efektivno ostvariti postavljeni ciljevi. Efikasnost ukazuje na ukupne napore koji su uloženi u realizaciju cilja (cena po jedinici proizvoda, usluga). Adekvatnost je stepen u kome data politika efektivno i efikasno pokriva potrebe koje otvara određeni problem. Meri se kao odnos ciljeva i rezultata sprovedene politike. </li></ul>
  • 7. <ul><li>Adekvatnost različito izgleda u odnosu na različite vrste problema: </li></ul><ul><li>Problem prvog tipa je stanje u kome je trošak fiksan a efektivnost se maksimizira (povećava). Najadekvatnija je alternativa u kojoj je efektivnost najviša. </li></ul><ul><li>Problem drugog tipa je stanje u kome je efektivnost fiksna a cena varira. Najprihvatljivija i najadekvatnija je politika koja nudi najnižu cenu. </li></ul><ul><li>Prolem trećeg tipa je stanje u kome su i cena i efektivnost promenljivi. Najadekvatnija je politika koja ima maksimalni odnos efektivnosti i cene. </li></ul><ul><li>Problem četvrtog tipa je stanje u kome su i cena i efektivnost fiksne veličine. U takvoj sitaciji ne vredi birati jer nijedna politika nema prednost nad drugom. </li></ul><ul><li>Jednakost je kriterijum kojim se obezbeđuje jednak odnos programa prema raznim grupama u društvu i važan je demokratski princip. Njime se obezbeđuje poštena distribucija novca, roba i usluga i ovaj kriterijum je tesno povezan sa konceptom pravde i poštenja (distributivne pravde). </li></ul>
  • 8. <ul><li>Maksimalizovati individualno blagostanje - svih pojedinaca. fenomen prelaznih preferenci -ovakva situacija nemoguća (Arrow teorema nemogućnosti). </li></ul><ul><li>Obezbediti minimalno blagostanje - podići blagostanje društva uz garanciju najsiromašnijima minimalnih usluga i blagostanja. Pareto kriterijum tvrdi da je jedno društvo bolje od drugog sve dok je i jednom pojedincu bolje u prvom društvu. </li></ul><ul><li>Maksimalizovati ukupno (neto) blagostanje (totalna dobit umanjena za ukupne troškove) kojim se ostvarena dobit koristi da se kompenziraju gubitnici. Kaldor-Hicks kriterijum znači da je jedno socijalno stanje bolje od drugog ako postoji neto dobit u efikasnosti i ako se tim dobitkom mogu kompenzovati gubitnici (jedna od osnova tradicionale cost-benefit analize). </li></ul><ul><li>Maksimalizovati redistributivno blagostanje obezbediti pomoć određenim socijalnim grupama (siromašni, stari, bolesni, marginalizovani itd). John Rawls: jedno socijalno stanjeje bolje od drugog ako rezultira u dobiti u blagostanju potisnutih i ugroženih socijalnih grupa (garantuje svakom pojedincu da neće ostati u stanju siromaštva). </li></ul>
  • 9. Razlika privatni - javni sektor <ul><li>Javni sektor je po pravilu veoma složen (kompleksni interesi velikog broja aktera). Konflikti, pregovori i kompromisi u ovom sektoru su daleko složeniji nego u privatnom. </li></ul><ul><li>Privatna i javna dobra se dele na tri velike grupe: privatna, kvazi-javna i javna dobra. Javna dobra svi članovi društva koriste i niko se ne može izključiti iz korišćenja (vazduh, voda, sunce, putevi itd). Kvazi- javna dobra može proizvoditi i privatni sektor, njihovo korišćenje je otvorno pod prihvatljivim okolnostima svima (obrazovanje u priv. školama za svu decu). Privatna (specifična) dobra su ekskluzivna, osoba koja ih poseduje može lako isključiti druge iz korišćenja (kola, kuća, zdravstvena zaštita itd). </li></ul><ul><li>Organizacije u privatnom i javnom sektoru proizvode svaku od ove tri vrste dobara. Javni sektor obezbeđuje javna i kvazi javna dobra (odbrana, obrazovanje, socijalno blagostanje, bezbednost, transport, zaštita okoline, rekreacija i očuvanje energije). </li></ul>
  • 10. <ul><li>Privatni sektor se bavi proizvodnjom privatnih roba kao što su hrana, potrepštine, mašine, pokućsto itd. </li></ul><ul><li>Procedure procene vrednosti dobara za proizvođača i korisnike se razlikuju prema vrsti tih dobara. Privatna dobra – profit. Javna – brojne vrednosti. </li></ul><ul><li>Merenje oportunitetnog troška pri izboru dobra koje proizvodi i pruža: on se odnosi na benefite koji su žrtvovani investirajući resurse u prizvodnju jednog dobra, kada je mogla biti izabrana druga, profitabilnija alternativa. </li></ul><ul><li>Javni programi su investicije za proizvodnju dobara i usluga. </li></ul><ul><li>Javni izbor je mnogo kompleksniji od privatnog: </li></ul><ul><ul><li>teško izmeriti benefite, nema pouzdanih tržišnih indikatora </li></ul></ul><ul><ul><li>  problem paradoksa javnog dobra </li></ul></ul><ul><ul><li>Problem slobodnog jahača (ne ulaže a koristi) </li></ul></ul>
  • 11. Cost benefit analiza <ul><li>Cost benefit analiza je metoda kojom se porede i zagovaraju politike kvantifikovanjem njihovih ukupnih monetarnih koristi i monetarnih troškova. (za predviđanje, preporuku, za analizu rezultata). Koristi se u kao metod ekonomije blagostanja . Teži da izmeri sve troškove i dobiti. </li></ul><ul><li>Javna politika ili program su efikasni ukoliko je njihova neto dobit veća od 0 ili viša od vrednosti neto dobiti alternativne javne i privatne investicije. </li></ul><ul><li>U analizu je radi boljeg kvaliteta uključen jedan broj kvalitativnih mernih instrumenata kao što su: trošak prilike ( opportunity costs ), reviziona stopa otpisa (discount rate), troškovna efektivnost, procena rizika itd. </li></ul><ul><li>Trošak prilike cena neiskorišćavanje određene prilike </li></ul><ul><li>Reviziona stopa otpisa vrednosno iskazuje sadašnju vrednost neke buduće, projektovane beneficije ( sadržinsko vrednosne metode, metoda analize osetljivosti ) </li></ul><ul><li>Troškovna efektivnost, procena rizika korisne za bolji uvid </li></ul>
  • 12. <ul><li>Dobre strane cost benefit analize : </li></ul><ul><ul><li>mogućnost kvantifikacije - izražavanja dobiti i troška kao i neto dobiti u monetarnim jedinicama. </li></ul></ul><ul><ul><li>cost benefit analiza nam omogućava da izračunamo benefit za celo društvo, pojedini program ili politiku. </li></ul></ul><ul><ul><li>Mogućnost pravljenja komparacije programa u raznim oblastima (zdravlje, saobraćaj itd) - neto čista u novčanim jedinicama. </li></ul></ul><ul><li>Ograničenja ove analize su da: </li></ul><ul><ul><li>fokusiranje na efikasnosti potiskuje značaj kriterijuma jednakosti kao besmislenog i neprimenjivog. </li></ul></ul><ul><ul><li>Novčana vrednost nije idealan instrument za procenu vrednosti robe i usluge. Često je relativna i besmislena . Anketa među građanima (odgovarajući uzorak) da procene koliko bi bili spremni da plate neku robu ili uslugu („ cene iz senke“ ). </li></ul></ul><ul><li>Vrste troškova i dobiti : </li></ul><ul><ul><li>Unutrašnji (vezani za projekat) nasuprot spoljnim </li></ul></ul><ul><ul><li>Direktno merljivi troškovi nasuprot posredno merljivim </li></ul></ul><ul><ul><li>Osnovni (primarni) i izvedeni (sekundarni): ciljevi, vrednosti proj. </li></ul></ul><ul><ul><li>Neto efikasna dobit ( realni ) vs. distribuciona ( novčana ) dobit. </li></ul></ul>
  • 13. Cost effective analiza <ul><li>Obuhvata 10 faza kroz koje mora proći: </li></ul><ul><li>Struktuiranje problema (granicu problema utvrditi) </li></ul><ul><li>Specifikacija ciljeva (bitni, vremenski određeni, merljivi) </li></ul><ul><li>Specifikacija alternativa - oslanja se na def. Problema. Mora da ide na rešavanje uzroka problema. </li></ul><ul><li>Traganje za informacijama, analiza i interpretacija </li></ul><ul><li>Identifikacija ciljne grupe i korisnika (na koga politika + i – utiče) </li></ul><ul><li>Procena cene i dobiti- najteža faza </li></ul><ul><li>Revizija cena i benefita (uslovi inflacije) </li></ul><ul><li>Procena rizika i nesigurnosti - i nstitucionalni, vremenski i istorijski kontekst varira </li></ul><ul><li>Izbor kriterijuma odlučivanja (o odabiru alternative) </li></ul><ul><li>Preporuka </li></ul>
  • 14. <ul><li>Analiza troškovne efektivnosti metoda kojom se kombinuje kvantitativna sa kvalitativnim pokazateljima i vrednostima. </li></ul><ul><li>Kvantifikacija cene i efekata date politike (primeri zdrastveni sistem ili odgovarajuća energetska politika) </li></ul><ul><li>Kriterijum najnižeg troška : pošto se uspostavi željeni nivo efektivnosti, porede se troškovi programa sa jednakom efektivnošću. </li></ul><ul><li>Kriterijum maksimalnog efekta : Pošto se postavi najviši nivo dozvoljenih troškova (obično usled budžetskih ograničenja) programi sa jednakim troškovima se porede. </li></ul><ul><li>Marginalna efektivnost : marginalnu cenu je moguće izračunati ako se za svaki program iskažu dobra i robe kao i njihove cene na dve kontinualne skale. Na primer usluga javne bezbednosti koju pruža javna i privatna firma (ugovorom). Usluga koja ima viši odnos efektivnost: trošak ima najveću marginalnu efektivnost pa je otuda i najbolja za preporuku. </li></ul><ul><li>Troškovna efektivnost za dve ili više usluge predstavlja cenu po jedinici robe ili usluge koja je odličan indikator za izbor najbolje alternative. </li></ul>
  • 15. Metode i tehnike za preporuku politike <ul><li>S trukturianj e problema : analiza određivanj a granica, klasifikaciona analiza, analiza hijerarhije, analiza višestruke perspektive, analiza argumentacije i argumentacionog mapitanja. </li></ul><ul><li>S pecifikacij a ciljeva : mapiranje ciljeva, pojašnjenje vrednosti i vrednosna kritika. </li></ul><ul><li>Traganje za informacijama, analiza i interpretacija : analiza utvrđivanja granica. </li></ul><ul><li>Procena troškova i dobiti : struktuiranje elemenata troškova, procena troškova i cena iz senke. Revizija troškova i dobiti se radi posebnom metodom i tehnikama. </li></ul><ul><li>Procena rizika i nesigurnosti : procen a izvodljivosti, mapiranje prepreka, analiza osetljivosti i aforteriori analiza. </li></ul><ul><li>Izbor kriterijuma za odlučivanje : pojaš n javanje vrednosti i vrednosn a kritika dok se sam proces preporuke oslanja na analizu uverljivosti (plausaibility). </li></ul><ul><li>Mapiranje ciljeva   </li></ul>
  • 16. <ul><li>Pojašnjenje vrednosti ide dublje u analizu sistema vrednosti svih aktera koji su uključeni u proces kreiranja date politike. Osvetliti pozadinu ponašanja aktera, konflikte itd. Faze: relevantni ciljevi polisi programa, glavni akteri, lista vrednosnih premisa koji leže u osnovni posvećenosti svakog aktera datim ciljevima politike. </li></ul><ul><li>Vrednosna kritika je aktivna metoda: pokreće etičku debatu o tome koliko moramo žrtvovati drugih vrednosti da bismo obezbedili jednakost kao vrednost programa. </li></ul><ul><li>Informacija I je temelj argumentacije C je polisi stav Q ukazuje da je C tačan </li></ul><ul><li>Nalog (W) opravdava , Podrška (B) pojačava argumentaciju naloga </li></ul><ul><li>Izazov (R) ukazuje na specijalne uslove i slučajeve kada je vrednost C sporna </li></ul><ul><li>Struktuiranje elemenata troška je veoma bitna metoda jer je i trošak veoma bitna kategorija pri kreiranju i primeni politike. Ova metoda obuhvata listu, opis i klasifikaciju svih troškova. </li></ul>
  • 17. Grafikon faza i elemenata realizacije vrednosne kritike <ul><li>I Q C </li></ul><ul><li>W R </li></ul><ul><li>B </li></ul><ul><li>I nformacija I je temelj argumentacije , Q ukazuje da je C tačan C je polisi stav . Nalog (W) opravdava kretanje od I ka C. Izazov (R) ukazuje na specijalne uslove (z ašto ? ) i slučajeve kada je vrednost C sporna . Podrška (B) pojačava argumentaciju naloga </li></ul><ul><li>  </li></ul>
  • 18. <ul><li>Procena rizika :identifikuju se problemi i vrednuje stepen rizika. Javne politike teže da kontrolišu i smanje rizike. Nije lako predvideti stepen ozbiljnosti rizika pogotovu u dužim vremenskim projekcijama. </li></ul><ul><li>Analiza osetljivosti : analizira se šansa da se željeni nivo troškova i benefita realizuje u svakoj od polisi alternativa. Nesigurnost oko mogućih posledica svake od alternativa. </li></ul><ul><li>A Forteriori analiza (znači „sa još većom snagom“)ili analiza ojačanih argumenata: pri poređenju dve ili više alternativa politike prednost se daje slabijoj opciji. Ako se i u tim „otežanim uslovima“ po jaču alternativu iskažu njene prednosti nad slabijom, jača alternativa se preporuje. </li></ul><ul><li>Analiza uverljivosti obuhvata istraživanje uzročnih veza i etičkih pitanja u javnoj politici i ispituju sve slabosti: neefikasnost, neefektivnost, isključivost i zatvorenost za sve, neodgovornost, ilegalnost, neizvodivost, nejednakost, neadekvatnost kao i slaba formulacija problema i politike. Obuhvata cost benefit analizu, analizu troška i efektivnosti ali i svaki drugi prisup analizi i preporukama. </li></ul>
  • 19. Nadgledanje polisi rezultata <ul><li>Nadgledanje predstavlja osnovu kreiranja preporuka i realizacije politike. Monitoringom se realizuju četiri osnov n e funkcije u polisi analizi: objašnjenje, računovodstvo, revizija i usaglašavanje. </li></ul><ul><li>usaglašen sa standardima, da politika odgovara korisnicima, da je efektivna i efikasna te da se ponude objašnjenja koje politike rade najbolje, kako i zašto </li></ul><ul><li>Razlikovati u ovom procesu: </li></ul><ul><ul><li>ciljna grupa , korisnici </li></ul></ul><ul><ul><li>r egulacione akcije ,a lokativne akcije </li></ul></ul><ul><ul><li>i nput i polisi proces </li></ul></ul><ul><ul><li>d efinicij a (konstitutivna,operativna), indikator i (indeks) </li></ul></ul><ul><li>Monitoring se realizuje kroz faze. Nabitniji vidovi : računovodstvo socijalnih sistema, socijalni eksperiment, socijalna revizija i praktična sinteza. </li></ul>
  • 20. Računovodstvo socijalnih sistema <ul><li>Računovodstvo socijalnih sistema predstavlja metod praćenja subjektivnih i objektivnih promena u društvenim uslovima kroz vreme, kroz razne oblasti i fokusira se na praćenje razvoja. </li></ul><ul><li>Osnovni analitički instrument je socijalni indikator kao statistička veličina kojom se mere socijalni uslovi i promene za razne segmente društva. Uslovi mogu biti spoljni : fizički i/ili društveni i unutrašnji : subjektivni i perceptivni. </li></ul><ul><li>Teži se da socijalni indikatori budu politički relevantni, fokusirani na ciljeve, na promene, oblikovani da naprave presek, da izraze objektivno ili subjektivno socijalno stanje. Mogu biti: </li></ul><ul><ul><li>objektivni i subjektivni, </li></ul></ul><ul><ul><li>izraženi jedinicom vremena ili vrednostima u kojima su ukrštene razne veličine i </li></ul></ul><ul><ul><li>mogu se odnositi na trenutno kao i na buduće stanje. </li></ul></ul>
  • 21. <ul><li>Socijalni eksperiment je metod kreiranja specifičnih uslova u kojima se mere neki procesi. On je svojevrsna simulacija polisi procesa. </li></ul><ul><li>Bliže: on pokazuje da li neka akcija u oblasti javnih politika ima određene posledice. </li></ul><ul><li>Metod : Uvodi kontrolnu uporednu grupu na kojoj, u odnosu na uzorak, prati razlike u efektima u uslovima kada se na grupu utiče i ne utiče. Identifikovanje razlika i njihovo poređenje. </li></ul><ul><li>Stalno ojačavati unutrašnju vrednost socijalog eksperimenta i sprovoditi ponovna merenja. </li></ul><ul><li>Socijalna revizija identifikuje da li su rezultati politike posledica neadekvatnih inputa ili su rezultat procesa kojima su se resursi ili usluge odvojile od identifikovanih ciljnih grupa i korisnika. </li></ul><ul><li>Metod: Formira se crna kutija : Prate se dva procesa: razdvajanje resursa i proces transformacije. Koriste se kvantitativne metode uz dopunu kvalitativnih analiza. Često čine kombinaciju eksperimentalnih, kvantitativnih, revizionih i kvalitativnih metoda. </li></ul>
  • 22. Istraživačka i praktična sinteza <ul><li>Istraživačka i praktična sinteza sintetizuje informacije u oblasti javnih politika u svim oblastima: socijalne usluge, obrazovanje, tehnologija, znanje, poljoprivreda, opštinske usluge itd. </li></ul><ul><li>Koristi se da istraži kvalitet istraživanja sprovedenih da se polisi proces usmeri prema rezultatima. Ova metoda se oslanja na dva izvora: studije slučaja i istraživačke izveštaje. </li></ul><ul><li>Ovaj metod omogućava obradu mnoštva podataka iz velikog broja studija slučajeva i istraživačkih izveštaja o primeni javnih politika . Jake strane ovog metoda su bogatstvo informacija do kojih se dolazi. Slabost bi bila nepostojanje diskustije o slabostima i jakim stranama tj. uspehu svakog od slučaja ili primera javne politike. </li></ul>
  • 23. Indikatori i kategorije šeme kodiranja slučaja Tip indikatora Indikator Kodirana kategorija Input Adekvatnost resursa Totalno adekvatan Uglavnom adekvatan Nije adekvatan Nedovoljno informacija Proces Uključivanje analitičara javne politike u definisanje problema Donose odluke Utiču na odluke Nemaju uticaj Nedovoljno informacija Rezultat Korišćenje rezultata analize javne politike Visoko Srednje Nisko Nikakvo Nedovoljno informacija
  • 24. <ul><li>Grafički prikazi : prikazuje zavisnost dve ili više varijable (grafik sa stubovima, histogram, poligon frekfence, Lorencova kriva – fenome n se posmatra u 2 vremenska perioda). Histogram prikazuje jedan fenomen na različitim grupama a između stubova ne postoji razmak. Poligon frekfence je linija koja spaja tačke vrha stubova histograma. </li></ul><ul><li>Džini indeks : iskazuje stopu koncentracije neke pojave </li></ul><ul><li>Tabelarni prikaz i Indeksni brojevi (indeks cena na malo itd) </li></ul><ul><li>Analize prekinutih vremenskih serija : identifikuje stepen uticaja neke akcije na uobičajeni tok sprovođenja javne politike . </li></ul><ul><li>Analize kontrolne serije : da li osobine raznih grupa utiču na nezavisne efekte i rezultate javne politike, mimo uobičajenog toka primene javne politike. </li></ul><ul><li>Analiza regresionog diskontuiteta : porede procene rezultata polisi akcija preduzetih između dve ili više grupa, od kojih se na jednoj primenjuju mere a na drugoj ne. </li></ul>Tehnike monitoringa
  • 25. <ul><li>HVALA NA PAŽNJI ! </li></ul>

×