Valenca
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Valenca

on

  • 2,244 views

Za učenike 7. razreda

Za učenike 7. razreda

Statistics

Views

Total Views
2,244
Views on SlideShare
1,338
Embed Views
906

Actions

Likes
0
Downloads
5
Comments
0

4 Embeds 906

http://ucimohemijuijosponesto.wordpress.com 780
https://ucimohemijuijosponesto.wordpress.com 113
https://www.google.rs 12
http://www.google.rs 1

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Valenca Presentation Transcript

  • 1. VALENCA Biljana Butorovid
  • 2. VALENTNOST Valentnost je sposobnost elemenata da se jedini sa drugim elementom. Lat. Valentia – sposobnost.
  • 3. MODELI MOLEKULA – HLOROVODONIKA(H,Cl), VODE, AMONIJAKA ( N, H ) i METANA (C, H)
  • 4. Na osnovu modela molekula sa predhodnog slajda, može se zaključiti : • Atom vodonika se u svim jedinjenjima povezuje samo sa jednim atomom nekog drugog elementa – vodonik je JEDNOVALENTAN. • Na isti način zaključujemo i da je hlor JEDNOVALENTAN. • Atom kiseonika u molekulu vode gradi dve veze – kiseonik je DVOVALENTAN. • Atom azota u molekulu amonijaka NH3 gradi tri veze, pa je on TROVALENTAN. • Atom ugljenika u molekulu metana CH4 gradi četiri veze, pa je on ČETVOROVALENTAN.
  • 5. Zaključujemo da je VALENCA nekog elementa broj elektrona koji učestvuju u građenju hemijske veze, bilo da se ti elektroni otpuštaju, primaju ili udružuju.
  • 6. Kako se označava valenca ? Valenca nekog elementa označava se rimskim brojem, kao na primer : HI ClI , H2I OII , NIII H3I , CIV H4I Neki elementi imaju istu valencu u svim jedinjenjima – STALNU VALENCU, dok neki elementi grade jedinjenja u kojima njihova valenca nije ista – PROMENLJIVA VALENCA
  • 7. ELEMENTI SA STALNOM VALENCOM JEDNOVALENTNI DVOVALENTNI TROVALENTNI VODONIK , H KISEONIK, O ALUMINIJUM, Al NATRIJUM, Na KALCIJUM, Ca KALIJUM, K MAGNEZIJUM, Mg LITIJUM, Li BARIJUM, Ba FLUOR, F ZINK, Zn
  • 8. Neki elementi sa promenljivom valencom UGLJENIK AZOT i FOSFOR SUMPOR GVOŽĐE BAKAR II i IV III i V II, IV i VI II i III I i II Ako u sastav jedinjenja ulazi neki element koji može imati različite valence, onda se u nazivu tog jedinjenja navodi valenca elementa. Na primer : sumpor(IV)oksid, sumpor (VI)oksid, ugljenik(II)oksid, ugljenik(IV)oksid, azot(III)oksid, azo t(V)oksid... U nazivima jedinjenja koja grade elementi sa stalnom valencom ne navodi se njihova valenca.
  • 9. Pisanje molekulske formule na osnovu valence Primer : Napisati formulu jedinjenja elemenata aluminijuma (III) i kiseonika(II) 1. Napisati simbole elemenata Al i O 2. Iznad simbola napisati valence AlIII O II 3. Nadi najmanji zajednički sadržalac (NZS) za valence 3 i 2, a to je 6 4. NZS podeliti valencom elementa, a dobijeni broj zapisati kao indeks : AlIII 6 : 3 = 2 → Al2 O II 6 : 2 = 3 → O3 FORMULA JEDINJENJA JE Al2 O3
  • 10. Određivanje nepoznate valence iz formule jedinjenja Ukoliko imamo formulu jedinjenja koje se sastoji iz dva elementa od kojih je valenca jednog od njih stalna, onda možemo odrediti valencu drugog elementa na slededi način : PRAVILO : Proizvod valence i broja atoma jednog elementa mora biti jednak proizvodu valence i broja atoma drugog elementa. Odrediti valencu S u jedinjenju čija je formula SO3 , ako se zna da je valenca kiseonika II. 1. Napisati formulu jedinjenja i obeležiti nepoznatu valencu sa X - S x O3II 2. Matematički zapisati pravilo X • 1 = 2 • 3 3. Rešenje jednačine je X = 6, a zaključak: valenca sumpora u jedinjenju čija je formula SO3 je VI
  • 11. ZAKLJUČAK Valenca elemenata zavisi od broja valentnih elektrona koji učestvuju u građenju hemijske veze. Kod jedinjenja sa kovalentnom vezom, valenca elementa jednaka je broju valentnih elektrona koje on udružuje gradedi zajedničke elektronske parove. Kod jedinjenja sa jonskom vezom, valenca metala jednaka je broju valentnih elektrona koje on otpušta i postaje katjon, dok je valenca nemetala jednaka broju elektrona koje on prima i postaje anjon. U jonskim jedinjenjima, valenca jona se često naziva i pozitivna ili negativna valenca, odnosno elektrovalenca.