Svojstva uv
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Like this? Share it with your network

Share
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
1,363
On Slideshare
643
From Embeds
720
Number of Embeds
4

Actions

Shares
Downloads
5
Comments
0
Likes
0

Embeds 720

http://ucimohemijuijosponesto.wordpress.com 660
https://ucimohemijuijosponesto.wordpress.com 45
https://www.google.rs 12
http://www.google.rs 3

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. SVOJSTVA UGLJOVODONIKA Biljana Butorovid
  • 2. FIZIČKA SVOJSTVA Fizička svojstva ugljovodonika zavise od broja i rasporeda ugljenikovih atoma u molekulu, kao i od načina na koji su ti atomi vezani.
  • 3. AGREGATNO STANJE Mogu se nadi u sva 3 agregatna stanja. Alkeni i alkini ključaju na nižim temperaturama od alkana sa istim brojem C – atoma. Tačka topljenja i tačka ključanja se povedavaju sa porastom broja ugljenikovih atoma. Gasoviti ugljovodonici imaju manju gustinu od vazduha, a tečni manju gustinu od vode. *nafta pliva po površini mora
  • 4. Agregatno stanje i boja GASOVITO TEČNO ČVRSTO Alkani C1 – C4 Alkani C5 – C17 Alkani C18 – C∞ Alkeni C2 – C4 Alkeni C5 – C16 Alkeni C17 – C∞ Alkini C2 – C4 Alkini C1 – C12 Alkini C13 – C∞ BOJA bezbojni bezbojni bezbojni
  • 5. RASTVORLJIVOST Zbog prirode hemijske veze u ugljovodonicima – kovalentna nepolarna (C-C) i kovalentna slabo polarna (C-H), ugljovodonici se NE RASTVARAJU u vodi i drugim POLARNIM rastvaračima, a DOBRO se rastvaraju u NEPOLARNIM, organskim rastvaračima.
  • 6. HEMIJSKA SVOJSTVA Svi ugljovodonici podležu reakciji OKSIDACIJE ili SAGOREVANJA na visokoj temperaturi. Potpunim sagorevanjem ugljovodonika nastaju ugljenik(IV) oksid- CO2 i voda. Pri ovoj reakciji oslobađa se velika količina toplote, pa se zbog toga ugljovodonici koriste kao goriva. *Toplotna moć goriva je količina toplote koju prilikom sagorevanja oslobađa 1mol ugljovodonika. Izražava se u kJ/mol.
  • 7. SAGOREVANJE UGLJOVODONIKA Jednačine reakcije sagorevanja: metana CH4 + 2 O2 → CO2 + 2 H2O etena C2H4 + 3 O2 → 2CO2 + 2 H2O etina 2C2H2 + 5 O2 → 4CO2 + 2 H2O benzena 2C6H6 + 15 O2 → 12CO2 + 6 H2O * Nepotpunim sagorevanjem ugljovodonika (u nedostatku dovoljne količine kiseonika), nastaje smeša ugljenik(II)oksida ili ugljen-monoksida, vodene pare i čađi.
  • 8. SUPSTITUCIJA ILI ZAMENA Ova reakcija karakteristična je za zasidene ugljovodonike ALKANE, kao i za BENZEN. U ovoj reakciji dolazi do zamene jednog ili više atoma vodonika, atomima drugih elemenata ili atomskim grupama. Nastaju dva proizvoda – supstituisani alkan koji se naziva derivat alkana i sporedni proizvod (zavisi od supstituenta, atoma ili grupe koji zamenjuju vodonik). Pošto su alkani slabo reaktivni, reakcija se odvija u prisustvu svetlosti ili pri visokoj temperaturi.
  • 9. SUPSTITUCIJA METANA zamena atoma vodonika atomima hlora CH4 + Cl−Cl → CH3Cl metan hlormetan CH3Cl + Cl−Cl → CH2Cl2 hlormetan + HCl dihlormetan CH2Cl2 + Cl−Cl → CHCl3 dihlormetan CHCl3 + HCl + HCl trihlormetan + Cl−Cl → trihlormetan CCl4 + HCl tetrahlormetan
  • 10. ADICIJA ADICIJA ili DODAVANJE je reakcija karakteristična za izrazito reaktivnu dvostruku i trostruku vezu. Ovoj reakciji podleže i benzen, ali u posebnim uslovima.
  • 11. ADICIJA U reakciji adicije sa drugim molekulima, u prisustvu katalizatora, dolazi do raskidanja dvostruke ili trostruke veze i vezivanja drugih atoma ili atomskih grupa za C-atome na kojima je bila dvostruka ili trostruka veza. Molekuli koji se dodaju mogu biti : vodonik – hidrogenizacija, hlor – hlorovanje, zatim brom, hlorovodonik i mnogi drugi. * Katalizatori su supstance koje se dodaju reakcionim sistemima da bi hemijska reakcija otpočela ili bila brža, pri čemu oni sami ne učestvuju u toj reakciji.
  • 12. ADICIJA VODONIKA na ALKENE Adicijom molekula vodonika na alken nastaje samo jedan proizvod – odgovarajudi alkan. Hemijska reakcija adicije vodonika na eten : H H H H ӏ ӏ ӏ ӏ H─ C = C ─H + H─H → H─ C ─ C ─H ETEN ӏ ӏ H H ETAN
  • 13. ADICIJA HLORA na ALKENE Adicijom molekula hlora na ETEN, u prisustvu katalizatora, nastaje zasideni derivat alkana – 1,2 – dihlorETAN H H H H ӏ ӏ ӏ ӏ H─ C = C ─H + Cl─Cl → H─ C ─ C ─H ETEN ӏ ӏ Cl Cl 1,2- dihlorETAN
  • 14. ADICIJA NA ALKINE Adicija na alkine može biti delimična ili potpuna. Delimičnom adicijom na alkin nastaje nezasideni alken. Potpunom adicijom, od alkina nastaje alkan ili neki njegov zasideni derivat. Za nepotpunu adiciju na trostruku vezu, za jedan mol alkina potreban je jedan mol reaktanta koji se adira. Pri potpunoj adiciji na jedan mol alkina adiraju se dva mola drugog reaktanta.
  • 15. ADICIJA VODONIKA na ALKINE H─C ≡ C─H + H─H → H─C = C─H ETIN ӏ ӏ H H ETEN H H ӏ ӏ H─C = C─H + H─H → H─C ─ C─H ETEN ӏ ӏ H H ETAN delimična ili nepotpuna adicija potpuna adicija
  • 16. ADICIJA HLORA na ALKINE H─C ≡ C─H + Cl─Cl → H─C = C─H delimična ili nepotpuna adicija ETIN ӏ ӏ Cl Cl 1,2-dihlorETEN Cl Cl ӏ ӏ H─C = C─H + Cl─Cl → H─C ─ C─H potpuna adicija ӏ ӏ ӏ ӏ Cl Cl Cl Cl 1,2-dihlorETEN 1,12,2-tetrahlorETAN
  • 17. POLIMERIZACIJA Polimerizacija je reakcija u kojoj molekuli jedinjenja male molekulske mase- MONOMERI reaguju međusobno gradedi dugačke lance ili trodimenzionalne strukture velike molekulske masePOLIMERE. Polimerizacija se odvija na određenoj temperaturi i pritisku i u prisustvu katalizatora. Reakcija polimerizacije je osnovna reakcija za dobijanje plastičnih masa.
  • 18. POLIMERIZACIJA Polimerizacijom ETENA nastaje plastična masa POLIETEN, poznatija kao POLIETILEN (PE). Polimerizacijom PROPENA nastaje POLIPROPEN, poznatiji kao POLIPROPILEN. Polimerizacijom HLORETENA (vinilhlorid) nastaje POLIVINILHLORID (PVC). Poznati su vam i BIOLOŠKI ili prirodni polimeri, tzv. BIOMAKROMOLEKULI, kao što su proteini, polisaharidi (skrob, celuloza, glikogen) i drugi.
  • 19. HEMIJSKA SVOJSTVA BENZENA Molekul benzena je zbog svoje specifične strukture izuzetno stabilan, a samim tim i slabo reaktivan.
  • 20. HEMIJSKE REAKCIJE BENZENA Podleže reakciji SUPSTITUCIJE uz prisustvo katalizatora. Proizvodi reakcije mogu biti različiti, što zavisi od broja zamenjenih atoma vodonika i od supstituenta (hlor, brom, alkil grupa). C6 H6 + Cl2 → C6 H5Cl + HCl hlorbenzen C6 H6 + 6Cl2 → C6 Cl6 + 6HCl heksahlorbenzen
  • 21. HEMIJSKE REAKCIJE BENZENA U posebnim uslovima, uz prisustvo dovoljne količine energije, benzen podleže i reakciji ADICIJE. U ovoj hemijskoj reakciji raskidaju se dvostruke veze i od nezasidenog benzena nastaje zasideni cikloalkan. C6 H6 + 3H2 → C6 H12 benzen + 3H2 → cikloheksan