SVOJSTVA UGLJOVODONIKA

Biljana Butorovid
FIZIČKA SVOJSTVA

Fizička svojstva ugljovodonika zavise od broja i
rasporeda ugljenikovih atoma u molekulu, kao
i od način...
AGREGATNO STANJE
Mogu se nadi u sva 3 agregatna stanja.
Alkeni i alkini ključaju na nižim temperaturama
od alkana sa istim...
Agregatno stanje i boja
GASOVITO

TEČNO

ČVRSTO

Alkani

C1 – C4

Alkani

C5 – C17

Alkani

C18 – C∞

Alkeni

C2 – C4

Alk...
RASTVORLJIVOST
Zbog prirode hemijske veze u ugljovodonicima –
kovalentna nepolarna (C-C) i kovalentna slabo
polarna (C-H),...
HEMIJSKA SVOJSTVA
Svi ugljovodonici podležu reakciji OKSIDACIJE ili
SAGOREVANJA na visokoj temperaturi.
Potpunim sagorevan...
SAGOREVANJE UGLJOVODONIKA
Jednačine reakcije sagorevanja:
metana CH4 + 2 O2 → CO2 + 2 H2O
etena
C2H4 + 3 O2 → 2CO2 + 2 H2O...
SUPSTITUCIJA ILI ZAMENA
Ova reakcija karakteristična je za zasidene
ugljovodonike ALKANE, kao i za BENZEN.
U ovoj reakciji...
SUPSTITUCIJA METANA
zamena atoma vodonika atomima hlora

CH4

+ Cl−Cl

→ CH3Cl

metan

hlormetan

CH3Cl + Cl−Cl

→ CH2Cl2
...
ADICIJA
ADICIJA ili DODAVANJE
je reakcija karakteristična za izrazito reaktivnu
dvostruku i trostruku vezu. Ovoj reakciji
...
ADICIJA
U reakciji adicije sa drugim molekulima, u prisustvu katalizatora,
dolazi do raskidanja dvostruke ili trostruke ve...
ADICIJA VODONIKA na ALKENE
Adicijom molekula vodonika na alken nastaje
samo jedan proizvod – odgovarajudi alkan.
Hemijska ...
ADICIJA HLORA na ALKENE
Adicijom molekula hlora na ETEN, u prisustvu katalizatora,
nastaje zasideni derivat alkana – 1,2 –...
ADICIJA NA ALKINE
Adicija na alkine može biti delimična ili potpuna.
Delimičnom adicijom na alkin nastaje nezasideni alken...
ADICIJA VODONIKA na ALKINE
H─C ≡ C─H + H─H → H─C = C─H
ETIN
ӏ ӏ
H H
ETEN
H H
ӏ ӏ
H─C = C─H + H─H → H─C ─ C─H
ETEN
ӏ ӏ
H H
...
ADICIJA HLORA na ALKINE
H─C ≡ C─H + Cl─Cl → H─C = C─H
delimična ili nepotpuna adicija
ETIN
ӏ ӏ
Cl Cl
1,2-dihlorETEN
Cl Cl
...
POLIMERIZACIJA
Polimerizacija je reakcija u kojoj molekuli jedinjenja
male molekulske mase- MONOMERI reaguju
međusobno gra...
POLIMERIZACIJA
Polimerizacijom ETENA nastaje plastična masa POLIETEN,
poznatija kao POLIETILEN (PE).
Polimerizacijom PROPE...
HEMIJSKA SVOJSTVA BENZENA

Molekul benzena je zbog svoje specifične strukture
izuzetno stabilan, a samim tim i slabo reakt...
HEMIJSKE REAKCIJE BENZENA
Podleže reakciji SUPSTITUCIJE uz prisustvo katalizatora.
Proizvodi reakcije mogu biti različiti,...
HEMIJSKE REAKCIJE BENZENA
U posebnim uslovima, uz prisustvo dovoljne količine
energije, benzen podleže i reakciji ADICIJE....
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Svojstva uv

1,718

Published on

Za učenike 8.razreda

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
1,718
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
8
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "Svojstva uv"

  1. 1. SVOJSTVA UGLJOVODONIKA Biljana Butorovid
  2. 2. FIZIČKA SVOJSTVA Fizička svojstva ugljovodonika zavise od broja i rasporeda ugljenikovih atoma u molekulu, kao i od načina na koji su ti atomi vezani.
  3. 3. AGREGATNO STANJE Mogu se nadi u sva 3 agregatna stanja. Alkeni i alkini ključaju na nižim temperaturama od alkana sa istim brojem C – atoma. Tačka topljenja i tačka ključanja se povedavaju sa porastom broja ugljenikovih atoma. Gasoviti ugljovodonici imaju manju gustinu od vazduha, a tečni manju gustinu od vode. *nafta pliva po površini mora
  4. 4. Agregatno stanje i boja GASOVITO TEČNO ČVRSTO Alkani C1 – C4 Alkani C5 – C17 Alkani C18 – C∞ Alkeni C2 – C4 Alkeni C5 – C16 Alkeni C17 – C∞ Alkini C2 – C4 Alkini C1 – C12 Alkini C13 – C∞ BOJA bezbojni bezbojni bezbojni
  5. 5. RASTVORLJIVOST Zbog prirode hemijske veze u ugljovodonicima – kovalentna nepolarna (C-C) i kovalentna slabo polarna (C-H), ugljovodonici se NE RASTVARAJU u vodi i drugim POLARNIM rastvaračima, a DOBRO se rastvaraju u NEPOLARNIM, organskim rastvaračima.
  6. 6. HEMIJSKA SVOJSTVA Svi ugljovodonici podležu reakciji OKSIDACIJE ili SAGOREVANJA na visokoj temperaturi. Potpunim sagorevanjem ugljovodonika nastaju ugljenik(IV) oksid- CO2 i voda. Pri ovoj reakciji oslobađa se velika količina toplote, pa se zbog toga ugljovodonici koriste kao goriva. *Toplotna moć goriva je količina toplote koju prilikom sagorevanja oslobađa 1mol ugljovodonika. Izražava se u kJ/mol.
  7. 7. SAGOREVANJE UGLJOVODONIKA Jednačine reakcije sagorevanja: metana CH4 + 2 O2 → CO2 + 2 H2O etena C2H4 + 3 O2 → 2CO2 + 2 H2O etina 2C2H2 + 5 O2 → 4CO2 + 2 H2O benzena 2C6H6 + 15 O2 → 12CO2 + 6 H2O * Nepotpunim sagorevanjem ugljovodonika (u nedostatku dovoljne količine kiseonika), nastaje smeša ugljenik(II)oksida ili ugljen-monoksida, vodene pare i čađi.
  8. 8. SUPSTITUCIJA ILI ZAMENA Ova reakcija karakteristična je za zasidene ugljovodonike ALKANE, kao i za BENZEN. U ovoj reakciji dolazi do zamene jednog ili više atoma vodonika, atomima drugih elemenata ili atomskim grupama. Nastaju dva proizvoda – supstituisani alkan koji se naziva derivat alkana i sporedni proizvod (zavisi od supstituenta, atoma ili grupe koji zamenjuju vodonik). Pošto su alkani slabo reaktivni, reakcija se odvija u prisustvu svetlosti ili pri visokoj temperaturi.
  9. 9. SUPSTITUCIJA METANA zamena atoma vodonika atomima hlora CH4 + Cl−Cl → CH3Cl metan hlormetan CH3Cl + Cl−Cl → CH2Cl2 hlormetan + HCl dihlormetan CH2Cl2 + Cl−Cl → CHCl3 dihlormetan CHCl3 + HCl + HCl trihlormetan + Cl−Cl → trihlormetan CCl4 + HCl tetrahlormetan
  10. 10. ADICIJA ADICIJA ili DODAVANJE je reakcija karakteristična za izrazito reaktivnu dvostruku i trostruku vezu. Ovoj reakciji podleže i benzen, ali u posebnim uslovima.
  11. 11. ADICIJA U reakciji adicije sa drugim molekulima, u prisustvu katalizatora, dolazi do raskidanja dvostruke ili trostruke veze i vezivanja drugih atoma ili atomskih grupa za C-atome na kojima je bila dvostruka ili trostruka veza. Molekuli koji se dodaju mogu biti : vodonik – hidrogenizacija, hlor – hlorovanje, zatim brom, hlorovodonik i mnogi drugi. * Katalizatori su supstance koje se dodaju reakcionim sistemima da bi hemijska reakcija otpočela ili bila brža, pri čemu oni sami ne učestvuju u toj reakciji.
  12. 12. ADICIJA VODONIKA na ALKENE Adicijom molekula vodonika na alken nastaje samo jedan proizvod – odgovarajudi alkan. Hemijska reakcija adicije vodonika na eten : H H H H ӏ ӏ ӏ ӏ H─ C = C ─H + H─H → H─ C ─ C ─H ETEN ӏ ӏ H H ETAN
  13. 13. ADICIJA HLORA na ALKENE Adicijom molekula hlora na ETEN, u prisustvu katalizatora, nastaje zasideni derivat alkana – 1,2 – dihlorETAN H H H H ӏ ӏ ӏ ӏ H─ C = C ─H + Cl─Cl → H─ C ─ C ─H ETEN ӏ ӏ Cl Cl 1,2- dihlorETAN
  14. 14. ADICIJA NA ALKINE Adicija na alkine može biti delimična ili potpuna. Delimičnom adicijom na alkin nastaje nezasideni alken. Potpunom adicijom, od alkina nastaje alkan ili neki njegov zasideni derivat. Za nepotpunu adiciju na trostruku vezu, za jedan mol alkina potreban je jedan mol reaktanta koji se adira. Pri potpunoj adiciji na jedan mol alkina adiraju se dva mola drugog reaktanta.
  15. 15. ADICIJA VODONIKA na ALKINE H─C ≡ C─H + H─H → H─C = C─H ETIN ӏ ӏ H H ETEN H H ӏ ӏ H─C = C─H + H─H → H─C ─ C─H ETEN ӏ ӏ H H ETAN delimična ili nepotpuna adicija potpuna adicija
  16. 16. ADICIJA HLORA na ALKINE H─C ≡ C─H + Cl─Cl → H─C = C─H delimična ili nepotpuna adicija ETIN ӏ ӏ Cl Cl 1,2-dihlorETEN Cl Cl ӏ ӏ H─C = C─H + Cl─Cl → H─C ─ C─H potpuna adicija ӏ ӏ ӏ ӏ Cl Cl Cl Cl 1,2-dihlorETEN 1,12,2-tetrahlorETAN
  17. 17. POLIMERIZACIJA Polimerizacija je reakcija u kojoj molekuli jedinjenja male molekulske mase- MONOMERI reaguju međusobno gradedi dugačke lance ili trodimenzionalne strukture velike molekulske masePOLIMERE. Polimerizacija se odvija na određenoj temperaturi i pritisku i u prisustvu katalizatora. Reakcija polimerizacije je osnovna reakcija za dobijanje plastičnih masa.
  18. 18. POLIMERIZACIJA Polimerizacijom ETENA nastaje plastična masa POLIETEN, poznatija kao POLIETILEN (PE). Polimerizacijom PROPENA nastaje POLIPROPEN, poznatiji kao POLIPROPILEN. Polimerizacijom HLORETENA (vinilhlorid) nastaje POLIVINILHLORID (PVC). Poznati su vam i BIOLOŠKI ili prirodni polimeri, tzv. BIOMAKROMOLEKULI, kao što su proteini, polisaharidi (skrob, celuloza, glikogen) i drugi.
  19. 19. HEMIJSKA SVOJSTVA BENZENA Molekul benzena je zbog svoje specifične strukture izuzetno stabilan, a samim tim i slabo reaktivan.
  20. 20. HEMIJSKE REAKCIJE BENZENA Podleže reakciji SUPSTITUCIJE uz prisustvo katalizatora. Proizvodi reakcije mogu biti različiti, što zavisi od broja zamenjenih atoma vodonika i od supstituenta (hlor, brom, alkil grupa). C6 H6 + Cl2 → C6 H5Cl + HCl hlorbenzen C6 H6 + 6Cl2 → C6 Cl6 + 6HCl heksahlorbenzen
  21. 21. HEMIJSKE REAKCIJE BENZENA U posebnim uslovima, uz prisustvo dovoljne količine energije, benzen podleže i reakciji ADICIJE. U ovoj hemijskoj reakciji raskidaju se dvostruke veze i od nezasidenog benzena nastaje zasideni cikloalkan. C6 H6 + 3H2 → C6 H12 benzen + 3H2 → cikloheksan
  1. Gostou de algum slide específico?

    Recortar slides é uma maneira fácil de colecionar informações para acessar mais tarde.

×