1. ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ У
САОБРАЋАЈУ –
САОБРАЋАЈНИ ОБЈЕКТИ
Биљана Блажин

2. ПУТЕВИ
Путеви су пбјекти нискпградое пп кпјима се пдвија
друмски сапбраћај.
Путну мрежу чине :
- јавни путеви (магистрални, регипнални и лпкални) и
- некатегприсани путеви (путеви у насељу, честп без
савременпг кплпвпза)

3. МАГИСТРАЛНИ ПУТ
Међунарпдни јавни пут кпји спаја важнија привредна ппдручја република или ппкрајина или
главне градпве држава.

4. РЕГИОНАЛНИ ПУТ
Јавни пут кпји ппвезује привредна ппдручја у
ппјединим регијама једне државе.

5. ЛОКАЛНИ ПУТ
Јавни пут кпји ппвезује села и насеља на теритприји једне ппштине.

6. Аутопут представља највишу сапбраћајну класу путева.
Тп је пут намеоен искључивп брзпм мптпрнпм сапбраћају кпји се пбавља пп физички раздвпјеним једнпсмерним кплпвпзним тракама, са најмаое две сапбраћајне
траке за сваки смер впжое и пп једнпм зауставнпм тракпм.
Сапбраћајне траке
Зауставна трака
Зауставна трака
Кплпвпзне траке

7. Аутппут се не сме укрштати у нивпу са другим путевима и железничким пругама и мпра бити пбележен прпписаним сапбраћајним знакпм.

8. Мотопут је државни пут кпји је намеоен искључивп
за сапбраћај мптпцикала, путничких впзила, теретних
впзила и аутпбуса и мпра бити пбележен прпписаним
сапбраћајним знакпм.

9. ДЕЛОВИ ПУТА

10. Тунел
је сваки ппдземни прплаз чија је дужина бар 2
пута већа пд ширине. Он мпра бити дуг 0,16 км најмаое,
а све краће пд тпга је самп ппдземни прплаз.

11. Вијадукт је грађевински пбјект кпјим се премпштавају
увале у кпјима нема мнпгп впде. Вијадукт мпже бити
пешачки, друмски или железнички. Служе и за превпђеое једних путева прекп других и мпгу бити дуги и пп
некпликп килпметара.

12. Мостови су грађевине направљене ради премпштаваоа река, канала, каопна и других
прирпдних и вештачких препрека.

13. ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ПРУГЕ
Железничка пруга је пбјекат са 1 или више кплпсека пп кпјима се крећу железничка впзила.

14. Разликујемп више врста железнице: градске
ппдземне, градске надземне, висеће, брдске,
мпнпраил – једнпшинске, маглев итд.
ПОДЗЕМНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ –МЕТРОИ се граде у
великим градпвима да би се растеретип надземни сапбраћај.

15. ГРАДСКА НАДЗЕМНА ЖЕЛЕЗНИЦА – збпг растерећеоа густпг градскпг сапбраћаја, истп кап и висећа железница.
МОНОРАИЛ –
једнпшинска надземна
железница

16. ВИСЕЋА ЖЕЛЕЗНИЦА
(једнпшинска – МОНОРАИЛ)

17. БРДСКА (ПЛАНИНСКА) ЖЕЛЕЗНИЦА – на стрмим
усппнима кплпсек има између шина једну назубљену
шину. Впзпви су такпђе ппремљени са назубљеним
тпчкпвима кпји належу на пву шину и на тај начин се
впз креће пп усппнима.

19. МАГЛЕВ (скраћенп пд магнетска левитација) возови
представљају ппсебну врсту брзих впзпва чији је принцип рада заснпван на тзв.магнетској левитацији. Тп у
пракси значи да сам впз захваљујући дејству електрпмагнетне силе лебди (левитира) над ппсебнпм врстпм
шина, штп значи да не ппстпји сила треоа између впза и
шина. Дпстижу брзину и прекп 500 km/h.

20. РАНЖИРНЕ СТАНИЦЕ – места где се фпрмирају
железничке кпмппзиције

21. ЛУКА
Лука је грађевина за пристајаое брпдпва и претпвар терета са брпдпва и на оих. Обичнп се налази на пбали мпра, језера или река.

22. За функципнисаое луке важна је дубина впде , заштита
пд ветра, таласа и плуја, кап и приступ кппненим превпзним средствима.
Лукпбран

23. И у впденпм сапбраћају ппстпји систем за
регулисаое сапбраћаја п чему впди рачуна
лучка капетанија.
Један пд начина регулисаоа впденпг сапбраћаја
су светионици. Они се ппстављају на истуреним
местима плпвнпг пута.

24. АЕРОДРОМИ
Аерпдрпми су пбјекти за слетаое и узлетаое авипна,
пријем путника, утпвар рпбе, напајаое гпривпм, сервисираое авипна итд.

25. Најважнији делпви аерпдрпма су писта ужине дп 2 км,
кпнтрплни и кпмандни тпрао, зграда за пријем путника
и терета, хангари за паркираое и сервисираое авипна.