Anoreksija , bulimija

946 views
622 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
946
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
13
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Anoreksija , bulimija

  1. 1. ANOREKSIJA , BULIMIJA I GOJAZNOST
  2. 2. • Anoreksija nervoza (Anorexia nervosa) je psihijatrijska dijagnoza koja opisuje poremećaj u ishrani koji karakteriše niska telesna težina i poremećaj percepcije tela uz opsesivan strah od dobijanja težine.
  3. 3. • Osobe koje pate od anoreksije telesnu težinu često kontrolišu voljnim gladovanjem, bulimijom, povraćanjem, prekomernim vežbanjem, ili kontrolišu težinu drugim merama, kao što su tablete za mršavljenje ili diuretici.
  4. 4. • Prvensteno se javlja kod mladih adolestentih devojaka u zapadnom svetu i ima jednu od najvećih stopa mortaliteta među psihijatrijskim poremećajima, budući da otprilike 10% osoba kojima je dijagnoziran ovaj poremećaj na kraju umre od povezanih faktora.Anoreksija nervoza je složen poremećaj, koji uključuje psihološke, neurobiološke i sociološke komponente.
  5. 5.  Bulimija je patološka potreba za hranom, nekontrolisana proždrljivost, praćena osećanjem nezasite gladi. To je poremećaj u ishrani kod koga se patološki ekscesivan apetit smenjuje sa epizodama pražnjenja – samoizazvane mučnine laksativima, pilulama za dijetu i sl.
  6. 6.  Bulimija obično počinje kao vrsta dijete. Podtipovi uključuju bulimiju sa ili bez pražnjenja ili druga neprilagođena kompulzivna ponašanja.
  7. 7. • Gojaznost (lat. obesitas) je hronična bolest (bolesno stanje), koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne označava se kao gojaznost.
  8. 8. • Epidemija ovog oboljenja je širom sveta u stalnom porastu, pa se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremene civilizacije. Ona dovodi do brojnih i teških komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, delujući istovremeno na dva polja.
  9. 9. • Osim što spada u glavne faktore rizika za nastanak široke lepeze kardiovaskularnih oboljenja, ona deluje i indirektno (agravirajućim efektom) uzrokujući druge bolesti. Na taj način, gojaznost pored očiglednih estetskih, može da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme i da tako utiče na kvalitet života.
  10. 10.  Gojaznost povećava verovatnoću pojave raznih oboljenja, naročito srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, određenih vrsta raka, artroze i astme. Gojaznost je najčešće uzrokovana kombinacijom prekomernog unosa energetski hranljivih materija, nedostatka fizičke aktivnosti i genetske osetljivosti, mada na neke slučajeve su uticali prvenstveno geni, poremećaji endokrinog sistema, lekoviovi ili psihijatrijska bolest.
  11. 11. • Dokazi koji podržavaju stav da neke gojazne osobe jedu malo, a ipak dobijaju na težini usled slabog metabolizma su ograničeni; u proseku, gojazne osobe imaju veći utrošak energije u poređenju sa negojaznim osobama zbog toga što je više energije neiphodno da bi se održavala povećana telesna masa.
  12. 12. Predstavio: Đorđe Vuković • Sajtovi pronalaska informacija • Google Chrome • Vikipedia • Mozila Firefox

×