Your SlideShare is downloading. ×
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике инаставна ...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна...
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Kakomotivisatiucenike

4,022

Published on

Published in: Education
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
4,022
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
99
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "Kakomotivisatiucenike"

  1. 1. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике инаставна средства.Na osnovu člana 25 Zakona o izdavačkoj djelatnosti zabranjeno je u cjelosti ilidjelimično preštampavati ili neovlašteno umnožavati/fotokopirati ovu knjigu.Prilikom citiranja odnosno navođenja sadržaja iz ove knjige nužno je poštovati APA-standarde, što znači da se direktno preuzeti tekst mora dati pod znacima navoda saoznakom stranice iz knjige, a više od 500 riječi uz odobrenje autora.Knjigu u tvrdom povezu B5-formata sa 424 stranice možete nabaviti po cijeni od 40 KM(20 eura), na adresi distributera: IZDAVAČKA KUĆA SUZIĆ "BOOKS AND SOUNDS", D.O.O. Novice Cerovića bb, Banja Luka PIB: 402368130007 PDV broj: 402368130007 Matični broj: 11000967 Žrn: 56209900018986-87 (kod Razvojne banke Banja Luka) Tel-fax: 00387-51-307-821 E-mail: xbs@blic.net
  2. 2. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Prof. dr Nenad Suzić Kako motivisati učenike Izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske Srpsko Sarajevo Za izdavača Mr Tomislav Šipovac Urednik Dr Mile Ilić Recenzenti Dr Petar Mandić, predsednik Akademije nauka Republike Srpske Dr Ratko Dunđerović, redovni profesor, Univerzitet Novi Sad Lektor Milutin Vujić Korektor Ranka Suzić Tehnička priprema, korice, kompjuterski slog Veljko Dejanović Štampa "GrafoMark" – Laktaši 2
  3. 3. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Dr Nenad Suzić KAKO MOTIVISATI UČENIKE Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske Srpsko Sarajevo, 1998. godine 3
  4. 4. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. SADRŽAJ KAKO MOTIVISATI UČENIKEPREDGOVOR ............................................................................................. 15POJAM MOTIVACIJE ................................................................................ 20TEORIJE MOTIVACIJE ............................................................................ 24Prva učenja o motivaciji ............................................................................ 24 Rani bihejviorizam ................................................................... 29 Instinktivizam.................................................................................. 33 Psihoanaliza i motivacija ................................................................ 37 Kasni bihejviorizam ....................................................................... 45 Teorija polja Kurta Levina ............................................................. 53 Kognitivistička tumačenja motivacije............................................. 59 Učenje psihologa humanista............................................................ 71 Olportovo učenje....................................................................... 71 Maslov - teorija potreba ili hijerarhija motiva......................... 76 Motivacija postignuća..................................................................... 80 Teorije unutrašnje motivacije ............................................................ 84 Kriteriji razvrstavanja teorija unutrašnje motivacije ..................... 84 Festindžer – kognitivna disonanca................................................... 88 Heb – optimalna budnost ................................................................ 89 Hant – optimalna stimulacija .......................................................... 92 MekKlilend – adaptacioni nivo – postignuće ................................. 97 Berlajn – eksplorativna aktivnost .................................................... 99 Mek Rejnolds – kognitivna inovacija ............................................. 104 Kegan – redukcija neizvesnosti ...................................................... 108 Vajt – kompetencija ........................................................................ 115 Desaj – kompetencija i samodeterminacija .................................... 117 DeČarms – personalna uzročnost..................................................... 122 Čikzentmihalji – flou-doživljaj........................................................ 124 Doprinos dvo-ciljnih teorija motivacije ............................................ 128VANJSKI IZVORI MOTIVACIJE ............................................................ 137 Materijalna nagrada ........................................................................... 139 Školska ocena ...................................................................................... 143 Školska ocena kao postignuće ........................................................ 143 Školska ocena i socijalni ciljevi deteta ........................................... 145 Šta ocenjivati .................................................................................. 149 Pohvala, priznanje .............................................................................. 152 Plaketa, pehar, diploma ..................................................................... 154 Ekskurzija, letovanje, izlet ................................................................. 157 4
  5. 5. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Grafikon školskog uspeha .................................................................. 160 Školska izložba, školski list ................................................................ 162 Školska priredba ................................................................................. 165 MOTIVACIJA I MORAL .......................................................................... 168 Društvene promene, moral i motivacija ........................................... 168 Od dogmatskog ka humanom moralu ............................................... 176 Vrednosti i motivacija ......................................................................... 180 Moral i ponašanje .............................................................................. 191ODNOS MOTIVACIJE I KOGNITIVNOG STILA.................................. 197 Klasifikacije kognitivnih stilova ........................................................ 197 Memorijske strukture, kognitivni stil i motivacija ........................ 204 Pedagoške pouke – veza kognitivnog stila i motivacije ................... 209UTICAJ EMOCIONALNE KLIME NA MOTIVACIJU............................. 211 Emocionalna klima u tradicionalnoj nastavi .................................... 211 Kako graditi emocionalnu klimu koja podupire motivaciju............ 217ALTRUIZAM, EMPATIJA I MOTIVACIJA ............................................. 219 Socijalni ciljevi, altruizam i školsko postignuće - motivacija.......... 219 Empatija i motivacija.......................................................................... 225 Edukacija za empatiju podstiče motivaciju ..................................... 230MOTIVACIJA U CILJNO-VOĐENOM UČENJU .................................... 231 Izvođenje ciljeva učenja ..................................................................... 232 Izvođenje ciljeva učenja – pedagoške pouke za motivaciju ............ 239 Aktivno ciljno učenje .......................................................................... 241 Neke metode, oblici i tehnike učenja u aktivnoj nastavi ................. 244 Izvori motivacije u aktivnom ciljnom učenju .................................. 248 Učenje zasnovano na objašnjenju ..................................................... 250 Kako učenje na osnovu objašnjenja rezultira motivacijom ............ 255 Učenje na osnovu greške .................................................................. 257 Motivacija učenika učenjem na osnovu greške ................................ 262 Ciljno-zasnovana evaluacija .............................................................. 263DETETOVE PREDRASUDE O UČENJU, IMPLICITNE TEORIJE........ 267 Šta su to "implicitne teorije o učenju" ............................................. 267 U korist motivacije i protiv predrasuda o nastavi i učenju ............. 272UČENJE UČENJA ...................................................................................... 274 Značaj učenja učenja .......................................................................... 274 Intuitivna osnova učenja i motivacije ................................................ 280 Jedan konvencionalni program obuke za učenje učenja ................. 288 5
  6. 6. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства.MOTIVACIONA SNAGA HUMORA ....................................................... 291 Humor – neiskorišteni izvor motivacije u nastavi ............................ 291 Legalni i ilegalni humor u nastavi ...................................................... 294 Pedagoški efekti humora u nastavi .................................................... 296 Primjer jedne "radionice" za upotrebu humora u nastavi ............. 299 Didaktička upotreba humora ............................................................ 301POGOVOR .................................................................................................. 305 REZIME ...................................................................................................... 309ZABELEŠKE .............................................................................................. 310LITERATURA ............................................................................................ 311 6
  7. 7. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. CONTENT HOW TO MOTIVATE THE PUPILSPREFACE..................................................................................................... 15MOTIVATION AS A TERM...................................................................... 20THEORIES ABOUT MOTIVATION......................................................... 24The first theories about motivation ......................................................... 24 The early behaviorism.................................................................... 29 Instinctivism .................................................................................. 33 Psycho-analysis and motivation..................................................... 37 The late biheviorism....................................................................... 45 Kurt Lewins theory ....................................................................... 53 Cognitivistic theories about motivation.......................................... 59 The theories of humanistic psychologists........................................ 71 Allports Theory........................................................................ 71 Maslow – Theory of needs or hierarchy of motives................. 76 Motivation of achievement.............................................................. 80 Theories of intrinsic motivation......................................................... 84 Criteria for separation of theories of intrinsic motivation ............. 84 Festinger – cognitive dissonancea.................................................. 88 Hebb – optimal vigilance................................................................. 89 Hunt – optimal stimulation ............................................................ 92 McClelland – adaption level – achievement .................................. 97 Berlyne – explorative activity ....................................................... 99 Mc Reynolds - cognitive inovation ............................................... 104 Kagan – reduction of uncertainty.................................................... 108 Vhite – competency ....................................................................... 115 Deci – competency and self-determination ................................... 117 DeCharms – personal causality ..................................................... 122 Csikszentmihalyi flow-experience .................................................. 124 Contribution of two-goal theories of motivation............................... 128THE EXTERNAL RESOURCES OF MOTIVATION................................ 137 Materijal reword ................................................................................. 139 School mark ......................................................................................... 143 School mark as an achievement....................................................... 143 School mark and social aims of a child .......................................... 145 What to grade ................................................................................. 149 Praise, acknowledgement.................................................................... 152 Medallion, goblet, diploma.................................................................. 154 Excursion, summer vacation, picnic ................................................. 157 7
  8. 8. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Graph of success in school .................................................................. 160 School exibition, school paper ............................................................ 162 School performance ............................................................................. 165MOTIVTION AND MORAL ...................................................................... 168 Social changes, moral and motivation .............................................. 168 From dogmatic to humanistic moral.................................................. 176 Values and motivation ......................................................................... 180 Moral and behavior ............................................................................ 191RELATION BETWEEN MOTIVATION AND COGNITIVE STILES..... 197 Clasifications of cognitive stiles ......................................................... 197 Memory structures, cognitive stile and motivation ......................... 204 Pedagogical lessons – relation between cognitive stile and 209 motivation ............................................................................................INFLUENCE OF EMOTIONAL CLIMATE ON MOTIVATION ............ 211 Emotional climate in treditional schooling ....................................... 211 How to build emotional climate that supports the motivation ..... 217 ALTRUISM, EMPHATY AND MOTIVATION ...................................... 219 Social aims, altruism and school achievement, motivation ............ 219 Empathy and motivation ................................................................... 225 Education for empathy stimulates the motivation .......................... 230 MOTIVATION IN THE GOAL-DRIVEN LEARNING ........................... 231 Deriving the purpose of learning ...................................................... 232 Deriving the purpose of learning – pedagogical lessons about 239 motivation ........................................................................................... Active goal-drivem learning ............................................................... 241 Some methods, forms and techniques in active learning ................. 244 Resources of motivation in active goal-driven learning .................. 248 Explanation-based learning ............................................................... 250 How explanated-based learning results the motivation .................. 255 Learning according to a mistake ....................................................... 257 Motivation of pupils by learning according to a mistake ................ 262 Goal-based evaluation ........................................................................ 263CHILDS PREJUDICES ABOUT LEARNING – "IMPLICIT THEORIES 267 ABOUT LEARNING" ............................................................................... What are "Implicit theories about learning"................................... 267 Contribution to the motivation and against prejudices abou 272 teaching and learning ......................................................................... 8
  9. 9. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства.LEARNING TO LEARN ............................................................................ 274 Importance of learning to learn ......................................................... 274 Intuitive basis of learning and motivation ........................................ 280 One conventional program of education for learning to learn ....... 288MOTIVATIONAL POWER OF HUMOR .................................................. 291 Humor – unused resource of motivation in school ........................... 291 Legal and ilegal humor in schooling .................................................. 294 Pedaggical effects of humor in schooling .......................................... 296 Exaple for one "workshop" using humor in schooling ................... 299 Didactical usage of humor .................................................................. 301 EPILOGUE ................................................................................................. 305 SUMMARY ................................................................................................ 309 NOTES ........................................................................................................ 310REFERENCES ............................................................................................. 311 9
  10. 10. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. O SADRŽAJU Pojam motivacije Nakon uvida u veliki broj teoretskih određenja pojma motiva i motivacijejasno je da se ne može izdvojiti jedna kompletna i kompleksna definicija ovogpojma. Stoga se u ovom radu ide putem određivanja kriterijuma izvođenjadefinicije i izvođenja dosad nespornih elemenata definicije u raznim teorijamamotivacije. Na ovaj način se ovaj pojam šire i neposrednije objašnjava. Teorije motivacije U okviru analize teoretskih učenja o motivaciji polazi se od prvih filozofskihpostavki Dekarta, Spinoze, Lajbnica, Hobsa, Loka i Kanta u kojima se temeljesavremena učenja o motivaciji. Dalje, sledi istorijska geneza od ranog bihevio-rizma, instinktivizma, psihoanalize, kognitivizma, preko humanističke psiholo-gije do savremenih učenja o teorijama unutrašnje motivacije. Na kraju je dataanaliza dvociljnih teorija motivacije i njihovog doprinosa tumačenju ljudskihmotiva. Vanjski izvori motivacije U teoretskim radovima o motivaciji u novije vreme se intentivno govori ounutrašnjim izvorima motivacije a da se gotovo ništa ne kaže o vanjskimizvorima motiva. Niz ovih izvora ovde je razmotren sa teoretskog i praktičnogaspekta, uz ukazivanje na njihov pedagoški značaj. Posebno su izdvojenepedagoške pouke o svakom od ovih izvora motivacije u školskim uslovima. Motivacija i moral Vrednosno-moralna osnova motivacije malo je analizirana je maloanalizirana u većem broju teorija motivacije. Pošto su ljudske vrednostinajznačajnije determinante čovekovog delovanja, one su nezaobilazne priobjašnjavanju motivacije. Ta društvena dimenzija motivacije i istorijskepromene od dogmatskog ka humanom moralu predmet su šire rasprave u ovompodnaslovu. Ovde se ukazuje na neke dimenzije proučavanja motivacije koje tektreba da uslede. Odnos motivacije i kognitivnog stila Odavna se u pedagogiji i psihologiji ističe važnost kognitivnog stila uškolskom učenju, ali se malo radova bavi vezom kognitivnog stila i motivacijeučenika. Analizom niza istraživanja i nastavnih situacija u ovom podnaslovu seizvodi niz korisnih pedagoških pouka o vezi kognitivnog stila i motivacije. Uticaj emocionalne klime na motivaciju U tradicionalnoj nastavi malo pažnje se pridavalo emocionalnoj klimi urazredu. To pitanje nije smatrano važnim aspektom nastave. Tako su generacijenastavnika završile profesionalno obrazovanje a da nisu upoznate sa elementar- 10
  11. 11. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства.nim polazištima i značenjem emocionalne klime za učenje. Ovde se daje nizuputstava koja odgovaraju na pitanje kako graditi emocionalnu klimu kojapomaže motivaciju. Altruizam, empatija i motivacija Ovde se razgraničavaju pojmovi altruizam, empatija i preuzimanje uloge.Dalje, analizira se veza socijalnih ciljeva dece i motivacija. Empatija kao nužanuslov ostvarivanja motivacije u nastavi se analizira teoretski p reko istraživanjaobavljenih u nastavnoj praksi. Na kraju se izvodi niz pretpostavki edukacijenastavnika za motivaciju. Motivacija u ciljno-vođeno učenju Ciljno-vođeno učenje je novo u našoj i svetskoj pedagoškoj i psihološkojliteraturi. Ovde se daje jedan zaokruženi koncept ciljno-vođenog učenja: izvođe-nje ciljeva, aktivno ciljno učenje, učenje zasnovano na obrazloženju, učenje naosnovu greške i ciljno zasnovana evaluacija. Sve to dovedeno je u vezu sa moti-vacijom uz niz instrukcija i pouka, korisnih za nastavnike. Detetove predrasude o učenju – implicitne teorije o učenju Pojam "implicitnih teorija" o učenju je nov u našoj i svetskoj literaturi. Radise o predrasudama koje su dobile teoretska obličja u glavama učenika. Kakoprevazići ova implicitna predubeđenja i razvijati korisne modele motivacije unastavi, pitanje je kome se posvećuje pažnja u ovom podnaslovu. Učenje učenja Polazi se od značaja učenja učenja u današnje vreme kada nastupa dobaučeće civilizacije. Niz pretpostavki za osposobljavanje učenika za samostalni radna nastvanim sadržajima, na problemima, izvodi se i analizira sa pedagoškomotivaciopnog aspekta. Posebno značajna novina je intuitivna osnova učenjakoja je u tradicionalnoj nastavi bila gotovo u potpunosti potisnuta, a u nizusituacija smatrana je i nepoželjnom. Na primeru jednog konvencionalnogprograma učenja učenja daje se pedagoški koristan sistem za učenje učenja. Motivaciona snaga humora Humor je do sada zapostavljan kao predmet seriozne pedagoške analize.Smatralo se da on pre ometa nego potpomaže nastavu. Suprotno ovim shvata-njima, u ovom podnaslovu se analizira niz pedagoški korisnih efekata humora unastavi. 11
  12. 12. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. ABOUT THE CONTENT Motivation as a term After considering many theoretical definitions of the terms motiv andmotivation, we can destinguish one complete and complex definition of the term.This can be done by defining a criteria for deriving a definition and by derivingthe elements of a definition in the various theories of motivation. In that way, theterm can be directly and precisely explained. Theories of motivation In zhe analysis of the theories about motivation, we can start with firstassumptions of some famous phylosophists, who gare the basis for the con-temporary theories about motivation. Than comes the historical genesis of theearly behaviorism, instinctivism, psychoanalisis, cognitivism, humanistic, psy-chology and contemporary, theories about the internal motivation. At the end,we gave an analysisi of the two-goal theories of motivation and their contri-bution to the wxplanations of the human motives. The external resources of motivation The recent theoretical works about motivation explain the internal resourcesof motivationbut say almost nothing about the external resources of motivation.Here, the most of these resources have been considered from the theoretical andpractical aspect, by paing the attention to their pedagogical importance. Thepedagogical lessons about each of these resources of motivation in the schoolongconditions are especially emphasized. Motivation and moral The valuably-moral basis of motivation is minimally analysed in manytheories of motivation. Since the human values are the most importantdeterminants of the human actions, they are unavoidable in the explanations ofmotivation. The social dimension of motivation and the historical change fromdogmatica to humanisitic moral are widely explained in this chapter. Here, wepoint on some dimensions of studing of motivation that are planned to be used. A relationship between motivation and cognitive style For a long time the pedagogy and psychology emphasite the importance ofcognitive style in the school learning, but a small number of the studies considerthe relationship between the cognitive style and motivation of the pupils. Afteranalysing many researches and schooling situations, we have derived manyuseful pedagogical lessons about cognitive stile and motivation. 12
  13. 13. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. An influence of the emotional climate on the motivation The tradicional schooling didnt pay enough attention to the emotionalclimate in a class. That issue hasnt been considered as an important aspect ofschooling. Therefore, the generations of teachers have finished their professionaleducation, without knowing some elementary starting-points and the importanceof the emotional climate for learning. A plenty of instructions, which answer thequestion how to build the emotional climate that helps the motivation, have beengiven here. Altruism, emphaty and motivation The terms altruism, emphaty and taking a role are distinguished here.Further, the analysis of the relatrionship between the social aims of the childrenand motivations is given. The emphaty, as a neccessary condition for realizationof motivation, is analyzedtheoretically, by using some research from the scho-oling practice. At the end, some suggestions for education of the teachers aboutmotivation are given. Motivation in goal-driven learning It is something new in pedagogically-psychological literature. A completedconcept of the goal-driven learning is here: defining the goals, an active learningwith a purpose, learning based on explanation, learning according to a mistake,and evaluation based on a purpose. All that has been brought in a relationshipwith motivation including many instructions and lessons that are useful forteachers. Childs prejudices about learning – implicit theories about learning The term "implicit Theories" in learning is new in both domestic and worldliterature. It concerns the prejudices that have got the theoretical forms in pupilsminds. How to overcome those implicit prejudices and develop the usefulmodels of motivation in schooling is an issue that the most attention has beenpaid on tih chapter. Learnig how to learn The starting point was the importance of learning how to learn in this time oflearning civilization. Many suggestions for training the pupils for the individualwork on the school contents, have been analyzed from the pedagogically moti-vational aspect. A very important innovation is the intuitive basis of learning,which had been put autside in the traditional schooling, and in many situations itwas considered as unwanted issue. By using the example of one conventionalprogram of "learning to learn", pedagogically useful sistem for "learnig to learn"has been given. 13
  14. 14. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Motivational power of humor Humor, as a subject of pedagogical analizys, has been neglected so far. Itwas considered as an obstruction rather than something that is helpful toschooling. Opposite to these opinions, this chapter analyzes some pedagogicallyuseful effects of humor in schooling. 14
  15. 15. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. PREDGOVOR Knjiga dr Nenada Suzića "Kako motivisati učenike" je inteligentno obliko-vana, originalno napisana, marljivo naučno utemeljena, aktuelna i kao takvapredstavlja izazovno osvježenje u našoj pedagoškoj nauci. U ovoj knjizi autorvispreno analizuje, interdisciplinarno obrađuje i smjelo otvara brojna područjamotivacije koja nisu, ovoliko produbljeno i široko, obrađivana u našoj pedagoš-koj i psihološkoj literaturi. Motivacija je zbog toga ostala na marginama inte-resovanja prosvjetnih radnika i zato nije mogla znatnije uticati na podizanjenivoa i kvaliteta nastave i učenja u osnovnim i srednjim školama. Ovim djelom,koje dolazi u pravo vrijeme, biće obogaćena pedagoška teorija, a pedagoškapraksa dobiće podsticajne izvore saznanja koji će doprinijeti osmišljenijem moti-visanju učenika u procesu nastave i učenja. Djelo dr Nenada Suzića sadrži suptilnu analizu pojma motivacije, sistemat-sku obradu teorije motivacije (prva učenja o motivaciji, rani bihejviorizam,instinktivizam, psihoanalitička učenja o motivaciji, kasni bihejviorizam, teorijuKurta Levina, kognitivističko tumačenje motivacije, učenje o motivaciji psiholo-ga humanista Olporta i Maslova i odnos motivacije i postignuća u učenju), pro-dubljenu analizu unutrašnje motivacije i rezultate istraživanja naučnika koji suse njom bavili (Festindžer, Heb, Hant, MekKlilend, Berlajn, Kegan, Vajt, Desaj,De Čarms i Čikzentmihalji), prihvatljivu i za praksu korisnu obradu vanjskihizvora motivacije (materijalna nagrada, školska ocjena, pohvala, priznanje, pla-keta, pehar, diploma, ekskurzija, izlet, ljetovanje, grafikon školskog uspjeha,školska izložba, školski list, školska priredba), pokazao je ulogu morala uprocesu motivacije učenika (motivacija i moral, dogmatski i humanistički moral,vrijednosti i motivacija), obradio je odnos motivacije i kognitivnih stilova(klasifikacija kognitivnih stilova, kognitivni stilovi i motivacija), analizovao jeodnos altruizma, empatije i motivacije (altruizam, empatija i motivacija umeđuzavisnom odnosu, edukacija za emaptiju), pokazao je uticaj emocionalneklime na motivaciju učenika (emocionalna klima u modernoj nastavi), istakao jeulogu motivacije u učenju koje ima precizirane ciljeve (realizacija ciljeva učenjai bitni činioci koji tome doprinose), ukazao je na značaj učenja učenja (intuitivnaosnova učenja i motivacija, program obuke kako treba učiti učenje), obradio jedječije predrasude u vezi sa učenjem (mogućnost suprotstavljanja dječijim pred-rasudama u vezi sa učenjem) i objasnio u čemu je značaj humora u procesumotivacije. Na kraju svakog dijela rada autor je znalački pokazao pedagošku vrijednostpojedinih teorija, naučnika i rezultata njihovih istraživanja, sa finim osjećajemza mjeru ukazao je na ograničenja nekih teorija i uspješno je proanalizirao rezul-tate istraživanja koji se mogu primijeniti u našim uslovima. Gdje je bilo nužno,dao je konkretne programe pedagoškog djelovanja koje može da motiviše uče-nike i doprinese kvalitetu učenja. 15
  16. 16. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Iz analize glavnih dijelova ove knjige može se nedvosmisleno steći uvjerenjeda je autor temeljito proučio djela autora koji su se, direktno ili indirektno, bavilimotivacijom u prošlosti, da je marljivo analizovao djela autora koji se u našemvremenu bave različitim aspektima motivacije, da je vlastite rezultate istraži-vanja vješto ugradio u cjelinu djela i na tim izvorima napisao djelo neprolaznevrijednosti. Unutrašnja i spoljašnja motivacija obrađene su na zanimljiv način, zaključciu vezi sa njihovim pedagoškim značenjem uvjerljivo su izvedeni, a praktičnaprimjena pojedinih programa motivacije data je tako da ju je moguće primijenitiu različitim uslovima praktične pedagoške djelatnosti. Obrađujući na ovakavnačin delikatna pitanja motivacije, autor je dokazao da ima dobar uvid u relevan-tna naučna istraživanja, da raspolaže vrijednim vlastitim istraživanjima, da poz-naje školu i učenike i da može davati kompetentne programe za podizanje nivoai kvaliteta motivacije u procesu učenja. Naučnici koji su do sada kod nas obra-đivali probleme motivacije više su pisali o opštim pitanjima motivacije, kaopedagoškog i psihološkog fenomena, nego što su ukazivali kako je mogućeefikasnije motivisati učenike u nastavi i učenju. Profesoru Suziću se mora odatipriznanje da je našao pravu mjeru između teorije i prakse, nastave i učenja uče-nika, motivacije i njene realizacije u školskom učenju. Sa sigurnošću se može reći da su inteligentno obrađena pitanja motivacije imorala (posebno njihova međuzavisnost), uticaj emocionalne klime na motiva-ciju, tokove i ishode vaspitno-obrazovne djelatnosti. U vezi s ovim altruizam,empatija i motivacija dovedeni su u vezu sa finim smislom za realnost, kao što jedobro istaknut značaj motivacije u učenju kome su precizirani ciljevi. Područja kognitivnih stilova učenja i motivacije i učenja učenja dva supedagoška problema o kojima se malo pisalo u našoj pedagoškoj literaturi, aznačajni su za unapređivanje nastave i učenja. I ova područja dr Suzić je pokazoda poznaje, da je u stanju da njihovu suštinu prihvatljivo prezentuje pedagoškojjavnosti i približi savremenom nastavniku one činjenice koje će mu omogućiti dainovira nastavu i učenje. Sa punom odgovornošću se može tvrditi da je rad dr Nenada Suzića temeljenna naučnom univerzalizmu, otvorenosti prema novim idejama, uvjerenju autorada su nauka i obrazovanje temelj razvoja društva i čovjeka, da obrazovanje trebada bude znatno više okrenuto budućnosti, sposobno da promišlja i daje vizijučovjeka budućnosti. Iz cjeline knjige može se saznati da su sticanje znanja i raz-voj sposobnosti bogatstvo od koga zavisi brzina, smjer i kvalitet razvoja pojedin-ca i društva. Ovim se podržava poznata latinska maksima koja glasi: "Tantumpossumus, quantum scimus" - toliko možemo, koliko znamo. Svjestan ove činje-nice, autor je temeljito obradio učenje učenja koje je bitan činilac permanentnogobrazovanja bez koga se ne može napredovati u informatičkom društvu, global-nom selu i u uslovima "eksplozije" znanja. Autor ove knjige svjestan je činjeniceda vaspitanje nije proces oblikovanja sirovine u određeni proizvod, već proces 16
  17. 17. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства.razvoja ličnosti koja želi da uči, sadržajima učenja pristupa selektivno i ne možese oblikovati po želji vaspitača, bez obzira na njegovu pedagošku virtuoznost.Ljudsko biće bira sebe, želi izgraditi svoju autentičnost, upravljati sobom,ostvarivati svoj identitet i profilirati personalitet. Čitajući ovaj rad, možemo se uvjeriti da je autor izabrao originalan problemistraživanja, da je uspješno primijenio metodologiju naučnog rada, pokazao finismisao za analizu delikatnih pedagoških problema, sigurnost u argumentacijisvojih stavova, odmjerenost u kritici naučnih rezultata drugih autora i uvjerlji-vost u procesu izvođenja zaključaka. To će doprinijeti da se ovo djelo rado čita,višestruko koristi i nađe u bibliotekama naučnika i praktičara jer plijeni bogat-stvom ideja, čistotom misli, vještinom pristupa problemima ličnosti i njenogvaspitanja, ljepotom stila, naučnim poštenjem i finim smislom za mjeru. Ko pročita ovo djelo proširiće svoja znanja, oslobodiće se nekih zabluda imitova koji se mogu naći u teoriji nastave i vaspitanja, biće podstaknut darazmišlja, sam istražuje ili primjenjuje ono što je dr Suzić istražio, doživjećezadovoljstvo saznanja koje doprinosi da se čovjek osjeća potvrđen, uveličan,obogaćen. Petar D. Mandić 17
  18. 18. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. 18
  19. 19. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. 19
  20. 20. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. POJAM MOTIVACIJE Vilius argentum est auro, virtutibus aurum. Srebro je jevtnije od zlata, a zlato od vrline. Uobičajeno je da se ne problematizuje pojam motiv i motivacija. Smatra seda sadržaj, opseg i semantika ovog pojma imaju dobro poznate okvire koji su,za većinu površnih pristupa, ujedno i dovoljno pouzdani. Tek kada pokušamozadovoljiti strožije i obuhvatnije kriterijume definisanja, shvatamo kompleksnosti nedorečenosti u raznim teoretskim pristupima koji se bave pitanjem motivacije. I pored ogromnog broja teoretskih radova i istraživanja, danas ne možemokonstatovati da postoji jedna opšteprihvaćena i kompleksna teorija motivacije izkoje bismo postulirali pojam motivacije. Pred takvu teoriju Gordon Olport (Al-lport, 1961) postavlja više zahteva: a) takva teorija mora poći od aktuelnosti, sadašnjosti motiva; prošlost ne može objasniti motive, moramo uvažiti to da su motivi aktuelni (ibidem, str. 220), b) ova teorija mora priznavati postojanje velikog broja motiva; svođenje na mali broj motiva, redukcionizam ne može objasniti ljudsko ponašanje (ibidem, str. 221), c) namerama, planovima i težnjama, uopšte kognitivnim pro-cesima poje- dinca, treba dati dinamičku snagu planova i ciljeva i d) takva teorija mora biti konkretna u pogledu posebnosti motiva svakog pojedinca; svaki pojedinac ima svoju specifičnu motivacionu osnovu na kojoj opšti zakoni koji vrede za sve ljude daju specifičan odraz (ibidem, str. 222). Olport smatra da su motivi toliko individualni, toliko različiti i specifični daje u njima teško naći zajednička svojstva (ibidem, str. 221). Koliko je bio upravu ilustrativno pokazuje uvid u rečnike psiholoških pojmova i izraza. KodHoresa i Ave Ingliš (English i English, 1972) pojam motiv i motivacija defini-sani su na dve stranice, a samo na jednom mestu se navodi preko trideset pojmo-va kojima se objašnjava motivacija: apet, apetit, žudnja, stav, kompleks, želja...itd. (ibidem, str. 229). U rečniku Dragana Krstića (Крстић, 1988) ovom pojmuse posvećuje širok prostor, a osnovno polazište da je "motiv svesni i nesvesnipovod i podstrek na određenu delatnost" (ibidem, str. 348) ne može zadovoljitikriterijume koje bismo ispostavili na osnovu novijih saznanja o motivaciji.Godinama je psihologija ovaj pojam tumačila u prostoru mehanicističkih obra-zaca. Prvi takav model je psihoanalitički – model parnog kotla. Organizam sepuni, energizuje id-energijom koja se zadržava sublimacijom, katektiranjem,razdruživanjem, a oslobađa ili prazni agresijom, seksom ili na drugi način.Čovekovo ponašanje je motivisano još u ranom detinjstvu ili u prošlosti. 20
  21. 21. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Nakon psihoanalize, bihejviorizam razvija model S-R obrasca koji neki psi-holozi nazivaju "mehanizmom za okidanje", pri čemu je dovoljno dati stimulans(pritisnuti obarač) pa da usledi reakcija ili određeno ponašanje (vidi: Popović,1979, str. 331). Ovaj mehanicizam u tumačenju i definisanju motivacije jedoslovno preselio u rečnike i udžbenike psihologije i pedagogije. Kod Ingliš iIngliš nalazimo da "se draž zamišlja kao okidač motivacije" (English i English,str. 229), a Dragan Krstić navodi sledeće: "U vezi sa ljudima nije strogo izdife-rencirana upotreba termina instinkt, nagon, težnja, interesovanje, pa ni incentiva,ili drugi spoljni okidači" (Крстић, 1988, str. 348). Osim mehanicizma, kao problem pri definisanju motivacije javlja se pitanjeda li je ovaj proces svestan ili nesvestan ili i jedno i drugo. Ako je procesmotivacije svestan i nesvestan ujedno, možemo li tada govoriti o motivaciji kodživotinja. Mnogi psiholozi su se koristili ovim pojmom opisujući ponašanježivotinja u eksperimentalnim uslovima. U eksperimentima Volfa (Wolfe, 1936)i Kaulza (Cowels, 1937) je dokazano da šimpanze, nakon određenog treninga,nauče upotrebljavati žeton da bi pomoću njega došle do hrane, a da su zatimspremne dugotrajno i naporno raditi da bi došle do žetona. Ovo istrajavanje naaktivnosti moderna psihologija motivacije naziva perzistencijom. Ako o motiva-ciji možemo govoriti kod životinja, pitanje je onda u kom kontekstu možemogovoriti o svesnosti u vezi sa pojmom motivacije. Još jedan problem je evidentan u određivanju pojma motivacije. Možemo liprihvatiti tvrdnju da je motiv hipotetički konstrukt ili možemo naći uporišta daje motiv realnost koja nije samo hipotetički konstrukt. Skiner (Skinner, 1966)zahteva da se nauka mora oslanjati samo na dokazive činjenice, a ne na hipote-tičke konstrukte koji se odnose na unutrašnju determinisanost ponašanja pojedin-ca, kao što su: motivi, nagoni, stavovi, emocije, konflikti i slično. Na sličannačin, analizirajući niz definicija ličnosti, Olport (Allport, 1937) zaključuje dasu sve te definicije tautološke i da ličnost nije samo hipotetički konstrukt kojisluži teoretičaru da je objasni, već realnost koja postoji (ibidem, str. 48). Skine-rovu rigidnost naučnici su brzo odbacili, uvidevši korist hipotetičkih konstrukatapri tumačenju realnih pojava. Stoga se, bez oklevanja, možemo opredeliti za Ol-portov pristup i prihvatiti postavku da je motivacija realnost jer je evidentna uponašanju pojedinca, ali i da je hipotetički konstrukt koji opservatoru omoguća-va objašnjenje ponašanja ili stanje jedne osobe. Kako, dakle, uz prethodno navedene probleme, dati "pravo" određenje poj-ma motiv i motivacija? Činjenica je da su, od instinktivizma i psihoanalizenaovamo, mnogi autori i svi psihološki pravci dali svoj doprinos, svoje "zrnceistine" koje pomaže tumačenju motivacije. Ovde nam se čini probitačnim sleditinjihove pozitivne doprinose i, slično Olportovom pristupu, dati nedvojbene kri-terijume, sparive i logične, koji se ne mogu osporiti, ne pledirajući na komplet-nost i završenost ove definicije. 21
  22. 22. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Prvo, motiv je pokretač ponašanja, ali prikazuje i kretanje u ponašanju. La-tinska reč motus = kretnja, tečaj, kretanje, obrt, osećanje, čuvstvo, duševnadelatnost, nagon, nadahnuće, ustanak, buna (Žepić, 1961, str. 219) ukazuje na toda je osnovno značenje, ili koren reči motiv prvenstveno kretanje. U psihologijije dugo preovladavalo shvatanje da je motivacija samo početna faza neke aktiv-nosti ili pripremna faza koja prethodi aktivnosti. To se u nastavu prenelo kaostereotip po kome faza motivisanja traje samo u uvodnom delu nastavnog časa.Proces motivacije nije bio shvaćen kao trajanje, kao priprema, ali i kao izvo-đenje i kao verifikacija efekata aktivnosti, a zatim ponovno vraćanje na aktiv-nost. Ova saznanja o motivaciji kao ciklusu možemo zahvaliti novijim radovimau psihologiji motivacije, a posebno Hekhauzenu (Heckhausen, 1974, str. 152). Drugo, motiv kao pokretač i motivacija kao personalna odrednica ponašanjase, u pravilu, vežu za određeni cilj aktivnosti, a ciljevi su neodvojivi od trenutnihili trajnih potreba pojedinca. "Potrebe i ciljevi su međusobno zavisni – jedno nepostoji bez drugoga" (Kreč i saradn., 1972, str. 71). Autori navode primer vlasti.Ne možemo reći da neko ima potrebu za vlašću ali možemo reći da je vlastcilj preko koga se ostvaruju različite potrebe za afirmacijom, za pripadanjem islično. Istrajavanje na aktivnosti kojoj je cilj vlast prepoznajemo kao motivisanoponašanje. Cilj je krajnji uslov aktivnosti, tvrde Ingliš i Ingliš, te upućuju naalternativu – "ali većina psihologa pretpostavlja, takođe, postojanje jedne per-sonalne ili organske odrednice ponašanja koja nije potpuno funkcija potrebe"(English i English, 1972, str. 299). Mi se, dakle, u tumačenju motiva i motivacijemožemo orijentisati na ciljeve i potrebe individue, ali moramo voditi računa daodređena ponašanja ne mogu biti objašnjena ovom determinisanošću, da nekemotive moramo tumačiti na drugi način. Treće, u odnosu na cilj aktivnosti i potrebe individue možemo govoriti opozitivnim i negativnim motivima. Kada neka aktivnost vodi ka određenomobjektu ili određenim uslovima delovanja, tada govorimo o privlačenju, o pozi-tivnoj motivaciji. Ako je u osnovi ponašanja strah, averzija, negativno vredno-vanje, tada možemo očekivati negativni smer akcije u odnosu na predmet ilisituaciju (Kreč i saradn., 1972, str. 71). Ovaj odnos ne smemo shvatiti strogodeterministički, ali je korisno imati na umu ovo svojstvo ambivalentnosti većegbroja motiva, posebno stoga što je niz teorija motivacije na ovaj način objaš-njavao ukupnu motivaciju čoveka. To su tzv. konfliktne teorije motivacije. Četvrto, motivi deluju dinamično i to kao sistem. Za razliku od crta ili oso-bina ličnosti, kod kojih se traga za nepromenljivošću, motiv može biti relativnotrajna ali dinamična struktura, kao što može biti i trenutna, u okviru datog sis-tema. "Čovekovi motivi obrazuju organizovan i ujednačen sistem" (Kreč isaradn., 1972, str. 71). S obzirom da, analogno Olportovim zahtevima, motivene možemo odvojiti od subjekta motivacije, nužno je da imamo na umu dina-mičnost motivacionih struktura ličnosti u određenoj situaciji. 22
  23. 23. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Peto, motive moramo uzimati u njihovoj aktuelnosti (Allport, 1961, str.220), a njihova veza sa prošlošću za određenog subjekta ima značenje samoukoliko je ta prošlost motivacijom aktuelizovana. Šesto, subjekt motivacije može biti svestan svojih motiva, ali motivi mogudelovati i podsvesno. Kriterij svesno – nesvesno je, za neke autore, diferentiaspecifica između pojma motiv i motivacija (English i English, 1972, str. 298).Ovaj kriterij nije jedini osnov razlikovanja ovih pojmova i nema dovoljnouporišta koja bi opravdala ovaj kriterij i opredelila stanovište u njegovu korist.Upravo taj kriterij je bio predmet sporenja psihologa da li se o motivima imotivaciji može govoriti kada su u pitanju životinje. Predstavnici teorijepotkrepljenja govore o motivaciji kod životinja (Hull, 1943, str. 90-98; Osgud,1963, str. 413-415), a Dejvid Kreč i saradnici (1972), kao i niz drugih psihologaizvan teorije potkrepljenja, govore o motivaciji samo kod ljudi. Pregled kriterija za definisanje pojmova motiv i motivacija 1. Motiv je pokretač ali i motor ponašanja, 2. motivi su vezani uz određeni cilj ili potrebu subjekta, 3. postoje pozitivni i negativni motivi kao i valencija ili usmerenje - pozitivno ili negativno usmereni motivi, 4. motivi deluju dinamično, i to kao sistem, 5. motive moramo uzimati u njihovoj aktuelnosti čak kada se radi i o vezi sa prošlošću, 6. motivi deluju svesno i podsvesno. Ovih šest kriterija čine dovoljno jasne okvire za izvođenje obuhvatnijegodređenja pojma motiv i motivacija, pojmova koji se ne mogu strogorazgraničiti. Iz navedenih kriterija relaciju motiv - motivacija ćemo boljerazumeti na osnovu sledeće tabele.motiv motivacijapokretač, motor kretanjecilj aktivnost usmerena na ciljpotreba ponašanje koje vodi zadovoljavanju potrebeizazov kretanje ka izazovu ili udaljavanje, potiskivanje izazovapojedinačno organizovan i ujednačen sistem, više motivaviše podsvesni, manje svesni više svesna, manje podsvesna 23
  24. 24. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. TEORIJE MOTIVACIJE Salus ubi multa consilia. Gde ima mnogo pouka tamo je i spas. PRVA UČENJA O MOTIVACIJI Interes za uzroke, tok i svrhu ljudskog ponašanja je star koliko i civilizacija.U radovima antičkih filozofa nalazimo niz teoretskih osnova tumačenja ljudskogponašanja. Tu široku starovekovnu, kao ni srednjevekovnu, osnovu tumačenjamotivacije ovde nećemo razmatrati iz jednostavnog razloga: teško je veliki brojteoloških, idealističkih i drugih filozofskih koncepata dovesti u vezu sa moder-nim teorijama motivacije, a ako bismo to i uspeli, dobit ne bi bila naročitoznačajna. Ovde smo se orijentisali na učenja koja su imala neposredni odraz nakasniji nastanak određenih teorija motivacije. U sedamnaestom veku renesansni mislilac, matematičar i filozof, Rene De-kart svojim kreativnim duhom seže do pitanja funkcionisanja nervnog sistema.Ono što će psiholozi kasnije nazvati stimulans Dekart naziva "duh". Strujanjemduha kroz telo objašnjava pokrete tela. Od sprovođenja duha kroz telo zaviseautomatske i uobičajene reakcije. Dekart strogo podvlači razliku u tumačenjuponašanja životinja i ljudi. Tumačeći ponašanje životinja Dekart stvara osnovukasnije refleksološke orijentacije (Pavlov) koja je bila prva osnova bihejvio-rizma. Životinje su obične mašine, smatra Dekart. Nervne i mišićne reakcije suuslovljene funkcionisanjem čulnih organa. U telu životinja postoje stalni, fiksi-rani propusni kanali kojima se odvijaju ovi mehanizmi. Na ovaj način Dekart jeutemeljio rane osnove mehanicizma (Vidi: Marfi, 1963, str. 29). Ljudske postupke Dekart deli u dve kategorije: mehaničke i racionalne. Umehaničkim radnjama se ogleda animalno čovekovo nasleđe. Racionalnost idušu Dekart odvaja od mehaničkog na taj način što smatra da se duša iracionalnost ne mogu prostorno definisati. Racionalnost omogućava čoveku davrši izbor, da prosuđuje i dela po svojoj volji. Odvajanje duše od tela Dekartkasnije uočava kao problem. "Ova žlezda (pinalna žlezda, op. cit.) je na različitenačine aficirana dušom...; ona deluje na duh koji je okružuje kroz pore mozga,koji ga oslobađa dejstvom nerava na mišiće" (ibidem, str. 29). U okviru pojma "strasti", u delu "The Passions of the Soul" (Strasti duše)Dekart traži, takođe, osnovu za tumačenje ljudskog ponašanja. Pojam strasti jeidentičan pojmu emocije, a njih obja-šnjava mehanicistički, strujanjima u moz-gu, kolanjem krvi i reakcijama vitalnih organa. Dekart navodi šest emocija:radoznalost, ljubav, mržnju, želju, radost, tugu. Kombinacijom ovih emocija se 24
  25. 25. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства.mogu dobiti brojni oblici sentimenata, prepoznatljivi u ponašanju čoveka. Racio-nalnim putem čovek procenjuje koliko jedan objekt može pružiti zadovoljstva iod toga zavisi ljubav, a mržnja zavisi od toga koliko jedan objekt može nanetizla (ibidem, str. 30). U Dekartovom pojmu radoznalosti danas prepoznajemo Berlajnovo učenje oeksploraciji i objašnjenje motivacije eksplorativnim ponašanjem čoveka (Ber-lyne, 1966). Svojim učenjem o strastima Dekart je znatno doprineo kasnijimhedonističkim teorijama motivacije, o čemu sledi šira rasprava u ovom radu. Slično Dekartu, holandski filozof Baruh de Spinoza stvara jednu drugačijuosnovu za tumačenje ljudske motivacije - holizam. Duh i telo su jedno:pamćenje je samo sekvenca ukupnih mentalnih zbivanja i ono je analogna sek-venca telesnih zbivanja. Naime, memorija iz tela crpi iskustvo ranijih impresijakoje je telo doživelo. Emocije su značajni pokretači ljudskog ponašanja, ali suiracionalne i vrlo često deluju nesvesno. Stoga emocije često mogu zavaratičoveka. Spinozine ideje su objavljene u njegovom radu "Etics" (Etika) 1877.godine, nakon njegove smrti. Tek kasnije je uočen značaj ovih ideja koje suznačajno uticale na psihološke koncepcije. Spinozine ideje prepoznajemo kasnijekod Frojda i kod niza kasnijih teoretičara motivacije koji su poseban značajpridavali fenomenu "ranog učenja". Lajbnic, ponukan razlikama između Dekartovog i Spinozinog učenja, tražiodgovore na pitanja o uzrocima i svrsi ljudskog ponašanja u odnosu tela i duše.Priklanja se Dekartu, smatrajući nemogućim da nematerijalna duša možedeterminisati materijalno telo. Ovim odbacuje Dekartovu tezu o međudejstvuduše i tela. Čovekovo telo deluje po zakonima mehanike. Radnje ljudskog orga-nizma su mehaničke kao i kod životinja. Međutim, duh ili razum deluje posvojim zakonima. Duh ima svoje posebno iskustvo, a telo svoje. Odnos duha itela on poredi sa dva časovnika. Oba pokazuju isto iako su odvojeni. U delu"Second Explanation of the System of the Communication between Substances"(Drugo objašnjenje komunikacije među supstancama) 1696. godine, Lajbniciznosi postavke koje će kasnije, u osamnaestom i devetnaestom veku, uticati napedagoške i psihološke koncepcije o paralelizmu duše i tela. Lajbnic je klasi-fikovao mentalna zbivanja od svesnih do nesvesnih. Teza o odnosu svesti ipodsvesti u Frojdovoj psihoanalizi i danas snažno utiče na tumačenja ljudskemotivacije. Slično Lajbnicovima radovima u Nemačkoj, Hobs u Engleskoj razvija filo-zofski pravac empirizam, povlačeći razliku između urođene prirode čoveka iproizvoda iskustva. U svome delu "Leviathan" (Levijatan) 1651. godine tumačida određene postupke čoveka (motivaciju) možemo pripisati nerazvijenoj konsti-tuciji ili nasleđu, a najrafiniranije oblike ponašanja čoveka možemo zahvalitiiskustvu ili učenju. Hobsa posebno zanima čovekov društveni život i motivi ilipobude koje se odnose na čovekovu socijalnu prirodu. Kao važan izvormotivacije vidi iščekivanje zadovoljstva i bola. Na primer, strah objašnjava kao 25
  26. 26. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства.percepciju izvora bola i beg od tog izvora. Kao drugi važan izvor motiva vidičežnju za počastima. Kroz glad, žeđ, seksualne potrebe, strah i želju započastima Hobs vidi osnovne motive društvenog ponašanja čoveka, a to kaoosnov društvenog uređenja. Kod Hobsa možemo uočiti tri osnove tumačenjaljudskog ponašanja koje kasnije nalazimo u devetnaestom i dvadesetom veku.Prva osnova je nagonska ili instinktivistička čovekova priroda, a nalazimo jekod Mek Dugala, Votsona, Frojda i teoretičara koji u svome učenju polaze odinstinktivizma. Druga osnova je Hobsovo tumačenje straha kao emocije zasno-vane na nagonima i instinktima. Izraženo najopštijom hedonističkom formom:"težnja ka zadovoljstvu i izbegavanje bola ili neugode", ovo učenje nalazimokod velikog broja psihologa dvadesetog veka: Hal, Skiner, Tolmen, Keli,Festindžer, Kegan i drugi. Treća osnova je Hobsova teza o čovekovoj žudnji započastima kao osnovi njegove motivacije, a u dvadesetom veku je prepoznajemokod Maslova u tezi o samoaktuelizaciji (Maslow, 1967), kod Vajta, u tezi okompetenciji (Whyte, 1959), kod Desaja, u tezi o kompetenciji i samodetermi-naciji (Deci, 1975), i radovima drugih psihologa. Zanimljivo je da ovaj poslednji aspekt čovekovog ponašanja, "težnja za po-častima", dobiva na značaju tek u novijim današnjim radovima psihologa ipedagoga koji se bave proučavanjem fenomena motivacije. Razloga za to je više,a u prvom planu se, po našem mišljenju, ističu sledeći: 1) ovo je najkompleksnijiaspekt motivacije, 2) kao opozicija marksizmu, u dvadesetom veku se razvilasnažna tendencija individualističke orijentacije u društvenim naukama, aproučavanje socijalnih aspekata motivacije je sredinom dvadesetog veka upravilu svrstavano u tzv. "marksističku" opciju, nepopularnu na Zapadu, 3) udrugoj polovini dvadesetog veka dominira smer metrijske orijentacije u svimnaukama, a društvene pojave je najteže meriti i egzaktno kvantitativno doka-zivati; prva merenja motivacije su obavljena u motivaciji postignuća (o čemu ćekasnije biti posebno reči). Kao sledbenik Hobsov Džon Lok daje novi značajni doprinos tumačenjuljudskog ponašanja. U delu "An Essay Concerning Human Understanding" (Esejo razumevanju čoveka) 1690. godine iznosi teze da čovekovim ponašanjem(motivacijom) dominira razum i razumevanje, a ne materijalna korist, kako tvrdiHobs. Svojom orijentacijom na racionalnost čoveka Lok udara temelje kasnijojhumanističkoj orijentaciji u psihologiji i pedagogiji dvadesetog veka (Murray,Allport, Rogers, Maslow, i drugi). Čovekove ideje, smatra Lok, proističu iziskustva, ali ne moraju biti samo proizvod čulnih utisaka, mogu poticati i izrefleksije, iz sopstvenih izvora ljudskog duha. Sve se, ipak, može zahvalitiiskustvu jer se čovek rađa kao "tabula rasa", čista, neispisana ploča. Lok se bavio fenomenom porekla ljudskog saznanja. Smatra da se jednos-tavne ideje, "senzacije" ili oseti mogu shvatiti samo kao iskustvo. One ne nastajukao odraz vanjskih predmeta. Razlikuje primerne i sekundarne kvalitete. Pri-marni kvaliteti, kakvi su obim i kretanje, kod čoveka proizvode ideje. Obeležjapredmeta kao što su boja, okus, kod nas mogu proizvesti ideje koje nisu nimalo 26
  27. 27. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства.slične poznatoj realnosti. Na ovaj način Lok dolazi do teze da su sve čovekoveideje, odnosno misli, proizvod iskustva. To znači da se čovekovo mišljenje svodina asocijacije. Zanimljivo je da se i u savremenim teorijama motivacije susrećuteze da simboli (oblik, boja) mogu biti jači motivatori od supstance (Hall, 1996,str. 165). Tim idejama Lok je utemeljio tri osnovna tumačenja čoveka i njegovogponašanja: idealizam, asocijacionizam i orijentaciju na iskustvo ili prošlost.Svojim radovima Lok je dao snažan osnov za tumačenje ljudskog ponašanja:vezu empirije i mišljenja. Lewinova čuvena spoznajna trijada: od konkretnogopažanja ka aps-traktnom mišljenju, a od ovoga ka praksi, može se prepoznati uLokovim idejama. Lokovo učenje se danas kritikuje po više osnova: idealizam, čovek kao robsvoje prošlosti (vidi: Popović, 1979, str. 302). I pored ovih kritika, nesporan jeLokov snažan uticaj na kasnije teorije koje nastoje objasniti ljudsko ponašanje,odnosno motivaciju. Kao Lajbnic u sedamnaestom veku, Imanuel Kant u osamnaestom vekuzastupa tezu da je organizam samopokretljiv ili samopodsta-knut. Ovu tezu da-nas susrećemo kod većeg broja psihologa u nizu varijanti: optimalna budnost(Hebb, 1966), optimum stimulacije (Hunt, 1971), kognitivna inovacija (McRey-nolds, 1971), flou-doživljaj (Csickszentmihalyi, 1975) Za razliku od svojihprethodnika racionalista, Kant zastupa tezu o duševnim moćima koje proizilazeiz celog organizma: memorija, razmišljanje, volja, vrednosti, moral. Kant jenastojao sve ljudske racionalne moći raščlaniti do neraščlanjivih ili dalje nede-ljivih funkcija. Dobio je tri podvrste mentalnih aktivnosti: saznajne, osećajne ivoljne (htenja). Svaku od ovih mentalnih funkcija Kant analizira u svojimvelikim delima: saznajnu u "Kritici čistog uma" 1781. godine, osećanja i htenjau "Kritici moći suđenja" 1790. godine i u "Kritici praktičnog uma", 1788. godinezahvata afektivnu i aktivnu stranu čovekovih moći. Svojom tezom o jedinstvu dela i percepcije, prakse i duha, Kant je načeosame temelje do tada široko zastupljenog asocijacionizma. Lok je mislio da suboja, obim, okus, kao primarni kvaliteti, nezavisni od subjekta posmatrača. Zarazliku od njega, Kant upozorava da svi primarni kvaliteti za različite subjektepostaju sekundarni. Na primer, za daltonistu boja nema isti primarni kvalitet kaoza druge ljude. Da bi se ovi kvaliteti utvrdili, potreban je, po Kantu, sistematski isređen proračun iskustava, kakav nam pruža samo matematika. Kasnije jeprevladalo uverenje da je naučno samo ono što se da kvantifikovati. Nesporan jeKantov doprinos savremenoj tendenciji kvantifikacije u društvenim naukamakoja je veoma osnažena modernim razvojem statističkih matematičkih modela. Ljudska volja je, po Kantu, slobodna, nezavisna od uzročnosti. Volja je ima-nentna čoveku kao njegova moralna priroda. Tragajući za izvorima i osnovamamorala Kant nas upućuje na procese volje, a ne na saznanje. Tako on odavajaosećanja i volju od saznanja (vidi: Marfi, 1963, str. 50). Kantov doprinos tuma- 27
  28. 28. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства.čenju ljudske motivacije bi se mogao nazvati transcendentalizam. Sve što jetranscendentalno obavezno ima univerzalno značenje. I iskustvo se oslanja natranscedentalne zakone i ne može bez njih. Iskustvo samo za sebe bi, po Kantu,bilo haos da nije ove veze sa transcendentalnim. Duh svoju građu crpi izempirije, ali ima i vlastite moći nadgradnje. Svrha uma ili transcendencije jepraksa. Da bi um delao u praksi, nužno je da se drži moralnog zakona, a tajzakon, kao preporuka za ponašanje, glasi: "Postupaj tako da maksima tvoje voljeuvek može važiti kao princip opšteg zakonodavstva". Drugim rečima, sve štočovek radi treba da bude toliko etički nesporno da bi ga mogli ponoviti iliprimeniti svi ljudi. Kant je ukazao na jednu, do danas malo istraženu, osnovu ljudske motivacije- socijalni aspekt moralnosti. Neke aspekte ovog fenomena susrećemo kodpsihologa humanista: Olporta i Maslova, zatim u teoriji o personalnoj uzročnostiDe Čarmsa (DeCharms, 1968, 1978) i kod drugih teoretičara motivacije. Ipak sujoš uvek ostala nedorečena pitanja delovanja moralnih zakona ili ljudskih vred-nosti na ponašanje. Na primer, uz primenu svih teorija motivacije ne možemoobjasniti motive iranskih mladića koji u religioznom zanosu uz ime Alahajurišaju na minsko polje. Princip opšteg dobra i Kantova teza o "moralnomzakonu" bolje tumače ove motive od svih poznatih teorije motivacije. To samopokazuje da je široko polje i u ovoj naučnoj oblasti tek zasnovano. 28
  29. 29. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. RANI BIHEJVIORIZAM Felix, ljui potuit rerum cognoscere causas. Sretan je onaj koji je mogao saznati uzroke stvari. Bihejvioristička učenja su nastala zahvaljujući otkrićima prirodnih nauka,prvenstveno biologije i hemije. Tropizam kao jedan pravac mehanicističke psi-hologije, daje neposredne osnove bihejviorističkom učenju. Suština tropizma jeu tome da žive organizme ili jedinke možemo shvatiti samo ako ih promatramokao fizički jedno sa okolinom. "Mnogi srodni duhovi u biološkim naukamaprigrabili su novu teoriju i prihvatili se toga da razviju jednu novu naukuobjektivnog ponašanja (behavior) u kojoj su tradicionalni problemi prirodeživota izlagani pojmovima tropizma" (Marfi, 1963, str. 211). Isticanjem fizičkih faktora u odnosu na živi organizam, a u skladu sa meha-nicističkom filozofijom toga vremena, razvio se pravac koji u psihologiji nastojiobjasniti ponašanje čoveka kao reakciju na okolinske draži. Snažan stimulansbihejviorizmu dali su eksperimenti Ivana Petroviča Pavlova (Pavlov, 1927), kojije, na prelasku između XIX i XX veka, eksperimentišući na psima, dokazaopostojanje uslovnog refleksa. Postigavši uslovljenost salivacije (lučenje pljuvač-nih žlezda) korištenjem zvuka, Pavlov je pokazao da se na toj osnovi možerazviti jedna konzistentna teorija o ponašanju ljudi. Iako je svojim studentimasugerisao da se klone psihologije i odbijao, sve do starosti, saradnju sa psiholo-zima, danas ga mnogi pominju kao psihologa, a njegova proučavanja u fiziolo-giji su nezaobilazna kada se govori o bihejviorizmu u psihološkoj i pedagoškojnauci. Mehanicizam i eksperimentalizam u proučavanju učenja i čovekovog pona-šanja uopšte, vodili su ka odbacivanju svesti i svesnosti kao upotrebljivihpojmova u psihlogiji. Utemeljivač bihejviorizma Votson (Watson, 1913, 1919)odbacuje pojmove kao što su imaginacija, predstava, senzacija, introspekcija irazvija teoriju o modifikaciji ljudskog ponašanja s obzirom na okolinskepodražaje, koju on promoviše 1912. godine na Kolumbija univerzitetu, gde ga jetada pozvao Katel. Njegovo delo je izazvalo senzacionalne efekte. Za manje odgodinu dana javilo se stotine radova, eksperimenata i teoretskih postavki kojeponašanje vide kao ključni faktor proučavanja čovekove ličnosti. U čemu je suština ovih radova, eksperimenata i teoretskih postavki i koji jenjihov značaj za psihologiju motivacije? Shvaćeno je da Votsonov rad ouslovljavanju predstavlja putokaz za objektivno proučavanje učenja i drugihpsiholoških procesa. Pas koji je naučio da uz zvuk zvona zadovolji glad, ješćeposle procesa uslovljavanja i meso koje zaudara, a izbegavaće sveže meso ako jeuslovljavan šokom ili kaznom uz drugu vrstu zvuka. Iz ovoga proizilazi da će sečovekova motivacija moći objasniti istorijom prilagođavanja, a da će krize u 29
  30. 30. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства.prilagoćavanju moći objasniti probleme u ponašanju individue, odnosnoodsustvo motivacije ili negativnu motivaciju. Votson traži da se prečiste osnovni pojmovi psihologije i zadrže samo onikoji se mogu izvesti strogim kauzalitetom. Tako je došao do psihologije ranoguslovljavanja, gde se ljudsko ponašanje objašnjava uslovljavanjem u ranomdetinjstvu. U prostoru stimulans reakcija (S-R) ili stimulans - odgovor, Votson objaš-njava i neke mentalne procese. Reči su zamene za određene situacije, izazivajuodgovore koje bi izazvala i situacija, odgovore koji su uslovljeni. Tako suimaginacija i misao smatrani "posledicom" mišićnog rada - govorni organi iostali "mehanizmi" ljudskog organizama simbolizuju i uslovljavaju odre-đenaponašanja (Watson, 1913, str. 158-177). Učenje objašnjava mehanizmom po-kušaja i pogrešaka. Motivi su unutrašnji organski podražaji (viscelarne tenzije)ili drugi poremećaji koji dovode do akcije u vidu pokušaja i pogrešaka. Ovaradnja traje dok tenzija ne bude uklonjena. Votsonovu tezu o učenju pokušajima i pogreškama su mnogi psiholozi kas-nije svrstali u "niže oblike učenja", svojstvene prvenstveno životinjama, a ljudi-ma tek na nižem nivou ili u rudimentarnoj formi. Ovu tezu ne bismo mogligeneralizovati. Beri i Brodbent su pokazali da u kompleksnim industrijskimsituacijama današnjice učenje traži brzu akciju "pokušaja i pogrešaka" radijenego promišljeno i plansko delovanje za koje treba više vremena (Berry andBroadbent, 1984). Stručnjaci agencije" NASSA" su pri konstrukciji vozila zakretanje po površini meseca koristili tehniku "Brain storming" (bura mozga) ukojoj se ideje iznose slobodno ili potpuno necenzurisano - kako kome padne napamet. Ovo nije ništa drugo do kognitivna upotreba metoda pokušaja i pogre-šaka. Ovim bismo, dakle, mogli znatno reafirmisati Votsonovu tezu o unutraš-njoj, viscelarnoj osnovi ljudskih akcija u vidu pokušaja i pogrešaka, posebnotezu o tome da su "reči zamene za određene situacije". Votsonovo učenje kao reprezentativno za bihejviorizam, ne može u potpu-nosti predstavljati Tolmenove, Halove, Skinerove, i stavove drugih bihejviorista.Bihejviorizam daje niz specifičnosti i niz novina koje su dovele do novih teorijamotivacije. Mnoga mesta u teoriji bihejviorističkih autora su poslužila kaoizazov i osnova za nova učenja o ljudskoj motivaciji. Nakon što je 1919. godine objavio udžbenik psihologije, utemeljen na novimbihejviorističkim postavkama, Votson se potpuno posvećuje proučavanju uticajauslovljavanja na učenje kod dece. Njegov eksperiment sa uticajem jakog zvukana bebe u prisustvu ili odsustvu životinja, je u američkoj psihologiji brzoodjeknuo, a imao je znatan uticaj i na pedagoške obrasce. Radi se o sledećem:jednogodišnja beba se ne plaši životinja, ali se plaši jakog zvuka. Votson jeproveo proces uslovljavanja tako što je pojava životinje bila popraćena jakimlupanjem čekića. Uskoro su bebe pokazale simptome straha od životinja i bezlupanja čekića (Watson, 1920). 30
  31. 31. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Ovim je dokazano da uslovljavanje ne izaziva samo spazmičke, viscelarne,motoričke ili fiziološke odgovore, već utiče i na emocije, a time i, najvero-vatnije, na trajnija svojstva ličnosti. Tako je Votson došao do jedne mehanicis-tičke postavke: da je intelekt i sav unutrašnji psihološki svet individue rezultatdelovanja mehanizama koji su odgovori na podražaje. Čak se i mišljenje objaš-njava kao specifični ili "implicitni" odraz mišićnog rada. Tako je postalo poseb-no zanimljivo analizirati rad govornih organa i govor kao fenomen. Odgovor na reči iz okoline ("pasivne govorne navike") i upotreba reči("aktivne govorne navike"), po Holtu (Holt, 1915 - vidi kod: Marfi, 1963) semogu objasniti time da su reči zamena za situacije i one izazivaju odgovore.Votson objašnjava detetovo rano učenje kao draženje rečima, a uslovljavanje jeproces detetovog učenja pokušajima i pogreškama. Kao što se pacov učisnalaženju u podzemnom lavirintu, tako dete uči reči koje vode zadovoljenjupotrebe, odnosno koje daju adekvatan odgovor okoline (lutka, voda, daj i drugereči, dete uči ponavljanjem). Nakon što se govor kod deteta razvije na višemnivou, on se pod društvenom presijom pretvara u dečiji šapat, a zatim, kada seodstrane motorni pokreti usta i grla, on postaje "implicitni govor", odnosnomišljenje. Misli, po nekim predstavnicima onovremenog bihejviorizma, stalnopokušavaju i greše. Misli su usmerene "mentalnim stavovima" ili "motivima". Za njih je motivneka vrsta mentalnog stava koji usmerava misli u određenom pravcu. Motivi su,dakle, stvar verbalne organizacije koja igra svoju ulogu u procesu uslovljavanja,tj. unutrašnji organski nadražaji ili "viscelarne tenzije" koje vode aktivnosti. Pedagoške implikacije Votsonovog učenja 1) Osnovne ideje njegovog dela su usmerene na rasvetljavanje procesa učenja, na učenje u ranom detinjstvu i dalje.Eksperimentalni nalazi i otkrića nekih efekata ranog uslovljavanja su neobično važni za školsku praksu. Generalno uzevši, nalazi o negativnom uslovljavanju se posred- no mogu pre-neti i na školske uslove. Konkretnije rečeno, jasno je da emocije izazivaju i određene somatske reakcije (Votsonov eksperiment sa bebama, životinjama i čekićem), kao i da će emocija straha od neus- peha, od kazne u školi, kod deteta voditi izbegavanju, odsustvu motiva- cije ili negativnoj motivaciji. Ta pouka ni do danas nije u potpunosti shvaćena u našim školama. 2) Votsonov rani bihejviorizam je znatno uticao na kasnije psihološke i pedagoške pravce. Iako je njegovo objašnjenje mišljenja mehanicističko, kod kognitivista kasnije nalazimo određene veze sa ovim učenjem (Festinger, 1957, 1958; Heider, 1958; Weiner, 1972). Isto tako, u teoriji redukcije nagona možemo naći izvesne veze sa Votsonovim učenjem 31
  32. 32. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. (Montgomery, 1952; Harlow, 1953; Butler, 1953). Rani bihejviorizam je uticao na niz drugih psihologa prve polovine dvadesetog veka. 3) Iako je poučna za nastavu, ova teorija se nije bavila modelima primen- ljivim u školskoj praksi. Učenje uslovljavanjem i učenje pokušajima i pogreškama nije nespojivo sa današnjom školskom praksom. Na primer, kada se pokušaji i pogreške primenjuju u "nastavi putem otkrića" ili kada je broj biranja mali, a pravi izbor povratne informacije dat kao nagrada i slično. 4) Votsonov model prenošenja naučnih saznanja sa proučavanja ponašanja životinja na ponašanje i objašnjenje ponašanja ljudi je i do danas ostao inspirativan i koristan. U proučavanju ljudske motivacije to se može potkrepiti nizom primera, što u ovom radu dalje sledi. 32
  33. 33. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. INSTINKTIVIZAM Naturam expellas furca, tamen usque recurrent. Prirodu da izgoniš vilama, opet će se natrag vratiti. Paralelno sa Votsonovim ranim bihejviorizmom nastale su Mek Dugalovainstinktivistička i Frojdova psihoanalitička teorija. Ove teorije su orijentisane naprocese unutar organizma, za razliku od mehanicizma, sadržanog u bihejvioris-tičkom S-R obrascu. Viljem Mek Dugal, dakle, traži pokretače ljudskog ponašanja u instinktima.Kriterij po kome možemo prepoznati instinkte kod čoveka je njihovo prisustvokod viših životinjskih vrsta. Po tom kriteriju on izvodi niz instinkata i emocijakojima nastoji objasniti ljudsko ponašanje: – instinkt bežanja i emocija straha, – instinkt radoznalosti i emocija čuđenja, – instinkt borbenosti i emocija gneva, – instinkt samoponiženja i san afirmacije, – roditeljski instinkt i emocija nežnosti, – instinkt čopora i osećaj sigurnosti, – instinkt sakupljanja, – instinkt stvaranja. Kako instinkti postaju pokretači odnosno kako motivišu ljudsko ponašanje?Kada se nađe pred lavom, pas maše repom, povija noge, spušta uši – demons-trira poniznost pred moćnijim neprijateljem. Dejstvuje instinkt potčinjavanja.Kada se nađe pred pilićima, pas demonstrira sasvim drugačije, superiorno pona-šanje – san o afirmaciji. Kada se nađe iznenada pred jakim, pretećim zvukom,dete manifestuje strah a reaguje bežanjem. U osnovi ljudskih motiva je, po MekDugalu, fundamentala težnja svake jedinke da preživi. Instinkti su urođeni, alipostoji mogućnost modifikacije. Centralni dispozicioni osnov ponašanja ostaje,ali postoje i specifični ciljevi individue koji modifikuju određene instinkte, atime i prateće emocije. Instinktivna ponašanja se mogu razvrstati i generalizovatiza sve individue u odnosu na određene situacije (Mc Dougal, 1908). Ako su instinkti i emocije jasno i jednostavno izraženi, možemo pretposta-viti da će se jedinke u sličnim situacijama ponašati na sličan ili isti način, ali akose instinkti i prateća emocija ne slažu, tada nastaju "lažne emocije", kaže MekDugal. Ove emocije čine ljudsko ponašanje kompleksnim, a motivaciju težom zatumačenje. Na primer, instinkt bežanja se javlja kao posledica emocije straha kod svihviših životinjskih vrsta, a time i čoveka. Međutim, užas kao najviši ili ekstremnistepen straha, može da spreči dejstvo instinkta bežanja tako što dolazi dokočenja lokomotornog aparata. Dakle, jednoznačnost ovih veza ne može dati 33
  34. 34. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства.sva tumačenja ljudske motivacije, a posebno kada se dođe na polje psiho-patologije. Na sličan način možemo ukazati i na kompleksnost veze između instinktaradoznalosti i emocije čuđenja. Radoznalost vodi čuđenju, ali prevelika radoz-nalost može životinju ili čoveka odvesti u smrt. Emocija čuđenja ne mora uvekbiti u vezi sa instinktom radoznalosti, ona može rezultirati i strahom. Na primer,susret sa opasnom životinjom noću i nasamo, kod većine ljudi bi rezultiraočuđenjem i automatski strahom. Tako se kod viših životinjskih vrsta, a i čoveka,u fazi detinjstva javlja ponašanje u kome se meša čuđenje, strah i radoznalost.Takva ponašanja dece odraslima često izgledaju čudna i neobjašnjiva. Postavljase pitanje kako takva naizmenična ponašanja nisu evidentna kod odraslih. MekDugal tvrdi da se ti instinkti i emocije kod odraslih javljaju istovremeno. Naprimer, mlado pseto koje nikad nije videlo ježa primicaće se i odmicati naizme-nično pod dejstvom radoznalosti, čuđenja i straha. Slično je i sa malom decom.Odrasli ljudi će ulaskom u nepoznatu, mračnu spilju, jednovremeno osećatiradoznalost, čuđenje i strah. Instinktima i emocijama, na osnovu Mek Dugalovih postavki, mogu seobjasniti neki psihološki fenomeni: instinkt čopora - kao reakcija zbijanja jedinkiu čopor na emociju straha, tvrdičluk i kleptomanija su ekstremni efekti instinktaposedovanja ili instinkta svojine. Teoretičari su kasnije izveli i druge instinkte naosnovu Mek Dugalovog učenja. Pedagoški značaj Mek Dugalovog instinktivizma 1) Instinktivizam u tumačenju ljudskog ponašanja uvodi emocije i instinkte koji su za S-R modele bihejviorizma nedopustivi. Iako je, kao i Votson, Mek Dugal nastojao tumačiti ljudsko ponašanje na osnovu proučavanja viših životinjskih vrsta, on otvara prostore za nova saznanja i nova tu- mačenja ljudske motiva-cije. Uključivanje instinkta i emocija u objaš- njavanje uzroka i svrhe ljudskog ponašanja je dalo ogroman doprinos sagledavanju ove kompleksne problematike, a kasnije pokrenulo nova teoretska sagledavanja. 2) Mek Dugalovo tumačenje delovanja instinkta i emocija kod dece i kod odraslih je pedagoški izuzetno vredno stoga što objašnjava određene animističke, atavističke i infantilne vidove ponašanja dece. Kod dece se sukcesivno smenjuju čuđenje (emocija), radoznalost (instinkt) i strah (emocija). Čuđenje i radoznalost privlače dete nepoznatom objektu (npr. eksplozivu ili životinji), ali strah izaziva delovanje instinkta bežanja. Tako dete prilazi nepoznatom objektu, zatim se odmiče, opet prilazi i tako dalje. Kod odraslih ovo ponašanje nestaje jer se pomenute emocije i instinkti javljaju istovremeno. Ovaj nalaz je nezaobilazan u tumačenju ponašanja predškolske i osnovnoškolske dece. 34
  35. 35. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. Nastavni sadržaji, koje nastavnik prezentuje učenicima kao novo gradivo, za dete imaju značenje "nepoznatog objekta". Ovaj "nepoznati objekt" kod deteta izaziva emociju čuđenja, instinkt radoznalosti, a emocija straha je uvek latentno prisutna u vidu: straha od neuspeha, straha od kazne slabom ocenom, straha od javnog proskribovanja i slično. Nastava koja je organizovana tako da ukloni ovaj strah, u kojoj se vodi računa o mogućem pojavljivanju straha kod deteta, može dati izuzetno visoke motivacione efekte. U nastavnoj praksi su ove situacije i danas prepoznatljive. Nastavnik koji po završetku elaboracije problema na licima učenika u razredu prepoznaje čuđenje, ali ne i radost i oduševljenje, nego zabrinutost i neobičan mir, gotovo ukočenost, može biti siguran da je njegov nastup rezultirao strahom. Čovek je učeće biće i spoznaja novog uvek biva nagrađena emocijom radosti i oduševljenjem. Oduševljenje i radost se na nižem školskom uzrastu manifestuju vidljivim gestama, žagorom ili potrebom pokazivanja kompetencije. Dakle, strah je pouzdan znak da je koncept nastave promašen i da je negativna motivacija ono što gotovo uvek sledi iza emocije straha. 3) Mek Dugalovo učenje je dalo osnov kasnijem nastanku niza teorija motivacije. Na primer, instinkt radoznalosti i emociju čuđenja prepozna- jemo u Berlajnovoj teoriji eksploracije (Berlyne, 1960, 1966), u teoriji inkongruencije Dembera i Erla (Dember and Earl, 1957) nalazimo vezu između ličnih očekivanja i prirode stimulansa, a u Hebovoj teoriji optimalne budnosti (Hebb, 1966) nalazimo postavku o uticaju imputa na cerebralnu organizaciju, pri čemu i averzija može biti prijatna. Ova teza o "prijatnosti averzije" se može direktno povezati sa Mek Dugalovom postavkom o "lažnim emocijama". U svakom slučaju, instinktivizam je dao niz korisnih sugestija i jedan broj kasnije potvrđenih odgovora na niz pitanja iz sfere motivacije. 4) Mek Dugal je uveo postavku o ciljno opredeljenom ponašanju. Pitanje cilja je jedno od fundamentalnih pitanja u većini teorija motivacije. Centralni dispozicioni osnov ponašanja je, po Mek Dugalu, determinisan instinktima kojima jedinka obezbeđuje svoj opstanak, a niz ostalih ciljeva jedinke je podložno modifikaciji. Tako, na primer, instinkt samo- isticanja kod životinja prepoznajemo najbolje u doba parenja. Kod ljudi je ovaj instinkt doživeo modifikaciju od samoisticanja na ponos. Malo dete je ponosno kada demonstrira novoosvojeno znanje jer mu roditelji i okolina pružaju neskrivene geste podrške, divljenja i oduševljenja. Tako cilj detetovog ponašanja biva determinisan ponosom koji ga vodi onoj vrsti motivisanog ponašanja koja mu obezbeđuje učenje za opstanak u civilizaciji u kojoj živi. Pedagoška korist ovih Mek Dugalovih postavki je izuzetno visoka time što nas orijentiše na uvažavanje ciljeva dečijeg ponašanja, s jedne strane i s druge, upućuje na osnovu ili dispozicije niza 35
  36. 36. Knjiga je objavljena pod naslovom:Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставнасредства. vidova ponašanja. Ove dispozicione osnove mogu objasniti izvestan broj tipičnih reakcija i ponašanja dece u određenim situacijama. U školama te situacije prepoznajemo vrlo često. Nastava koja učeni- ku pomaže da ostvari "ponosno angažovanje" direktno uvažava detetovu iskonsku prirodu i otvara neslućene mogućnosti motivisanja učenika. Ova vrst socijalne promocije može imati i svoje naličje. Ako nastavnik, na primer, previše veže za sebe ovu promociju učenika, on zapravo potpomaže konformizam. Đački kolektiv brzo prozre ovaj konformizam, osuđuje učenika koji se na ovaj način ističe i distancira se od takve afirmacije. Na taj način nastavnikovo ponašanje može u korenu saseći jedan fundamentalni izvor motivacije učenika. 5) Mek Dugalove aplikacije instinkta i emocija na ljudsko pona-šanje se mogu iskoristiti za objašnjenje niza fenomena u sferi pedagoške psiho- patologije. Ponašanje dece u razredu u nekim situacijama je objašnjivo delovanjem instinkta čopora. Kao primer se može naći niz situacija koje ilustruju takvo ponašanje učenika. Autoritarni i strog nastavnik, na primer, traži od učenika poslušnost i pokornost da bi imao povratnu informaciju o moći svoga autoriteta. On kod učenika stimuliše instinkt potčinjavanja. Učenici koji se ističu podaničkim odnosom prema tom nastavniku vrlo brzo postaju neomiljeni ili omraženi u razredu. Zašto? Takav model nastavnikovog delovanja je suprotan prirodnom pozitiv- nom nagonu isticanja, koji kod dece, kako smo ranije videli, biva transformisan u ponos ili "ponosnu angažovanost". Gušeći ovaj nagon, takav nastavnik izaziva otpor učenika i negativno solidarisanje. Tako i odličan učenik može biti omražen u kolektivu i biti izopšten iz igre ili drugih popularnih socijalnih vidova ponašanja dece. Ovakav otpor učenika ima svojstva ponašanja u čoporu (efekat čopora). Kolektivno napuštanje časova, bežanje sa nastave i slično ponašanje učenika, kod takvih nastavnika nisu retka pojava. Ovi demonstrirani ili uočljivi vidovi ponašanja učenika i nisu toliko problematični u odnosu na podsvesne ili skrivene vidove otpora u svesti učenika. Negativna motivacija se sa nastavnika prenosi na nastavne sadržaje, širi na druge nastavne predmete, školu, učenje i tako dalje. 36

×