Prirucnik za pripremu projekata

5,999 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
5,999
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
7
Actions
Shares
0
Downloads
275
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Prirucnik za pripremu projekata

  1. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA VLADA REPUBLIKE SRBIJE SEKTOR ZA PROGRAMIRANJE I UPRAVLJANJE FONDOVIMA EU I RAZVOJNOM POMOĆI PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (IPA project fiche)Ove smernice predstavljaju inicijativu Jedinice za koordina-ciju razvojne pomoći (DACU - Development Aid Coordina-tion Unit), koje finansira Agencija za međunarodnu pomoćKraljevine Švedske (SIDA - Swedish International Develop-ment Agency)/ Odeljenje za međunarodni razvoj Ujedinje-nog Kraljevstva (DfID - Department for InternationalDevelopment) u okviru „Zajedničkog programa za podrškuMinistarstvu finansija za poboljšanje koordinacije, planira-nja, programiranja i sprovođenja razvojne pomoći“.
  2. 2. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATAFINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPAAutoriSektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomociKontakt adresadacu@mfin.sr.gov.yuIzdavačDIALBeograd , Mutapova 21U okviru projekta koji finansira Evropska unijapreko Evropske agencije za rekonstrukcijuUrednikPeter MikličDizajn i priprema za štampuVojislav IlićPrevodilac na engleskiEurocontract - Konferencijski sistemiLektura / KorekturaEurocontract - Konferencijski sistemiTiraž500 primerakaSuizdavač i štampaGrafolikVojvode Stepe 375ISBN 978-86-87219-00-7CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд
  3. 3. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 3SADRŽAJDEO 1 – UVOD 6 IPA: novi okvir pomoći EU 6 Svrha i ciljna grupa 7 Proces programiranja IPA u Srbiji 8 Struktura smernica 9 Preporuke korisnicima 10DEO 2UPUTSTVO ZA IZRADU NACRTA PREDLOGA IPA PROJEKTA – KOMPONENTA 11 [Osnovne informacije i odgovornosti Institucija] 11 1 Osnovne informacije 12 1.1 KRIS broj 12 1.2 Naslov 12 1.3 Sektor (ELARG statistička šifra) 12 1.4 Lokacija 14 1.5 Telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora 14 1.6 Agencija za sprovođenje projekta 14 1.7 Korisnik projekta 14 [Finansiranje] 15 1.8 Ukupni troškovi 15 1.9 Doprinos EU 16 1.10 Krajnji datum za zaključivanje ugovora 16 1.11 Krajnji datum za izvršavanje ugovora 16 1.12 Krajnji datum za isplate 16 [Opis projekta i njegov okvir] 17 2. Opšti cilj, svrha i strateški okvir projekta 17 2.1 Opšti cilj projekta 17 2.2 Svrha projekta 18 2.3 Veza sa Evropskim partnerstvom 19 2.4 Veza sa MIPD 19 2.5 Veza sa Nacionalnim razvojnim planom (gde je primenjivo) 21 2.6 Veza sa nacionalnim/sektorskim strateškim ili investicionim planovima i strategijama (gde je primenjivo) 21 3. Opis projekta 22 3.1 Istorijat i opravdanost 23 3.2 Procena uticaja projekta 26
  4. 4. 4 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 3.3 Rezultati i merljivi pokazatelji 28 3.4 Aktivnosti 31 3.5 Uslovljenost i redosled obavljanja aktivnosti 36 3.6 Srodne aktivnosti 37 3.7 Stečena iskustva 40 [Budžet i plan njegovog sprovođenja] 42 4. Indikativni budžet 42 5. Indikativni plan sprovođenja 43 [Pitanja koja prožimaju projekat] 44 6.1 Jednake prilike 45 6.2 Životna sredina 45 6.3 Manjine 46 [Obavezni aneksi uz predlog projekta] 47 1. Matrica logičkog okvira 47 2. Ugovoreni iznosi koji se isplaćuju tromesečno tokom celog trajanja programa 48 3. Opis institucionalnog okvira 49 4. Spisak pozivanja na zakone, propise i strateška dokumenta 51 5. Detalji ugovora koji finansira EU 54 DEO 3 – EX ANTE OCENA PREDLOGA IPA PROJEKTA 59 1. Zašto ex ante ocena? 59 2. Zahtevi Evropske komisije u vezi sa spremnošću projekta 60 3. Ocenjivanje predloga IPA projekta u Srbiji 61 3.1 Tehnička ocena 61 3.2 Utvrđivanje kvaliteta predloga projekta 62 3.3 Ex ante ocena spremnosti projekta i pregled prioriteta 63 DEO 4 – ANEKSI UZ VODIČ 64 1. Uredba Saveta (EZ) br. 1085/2006 kojom se utvrđuje Uredba o IPA okviru 64 2. Uredba Saveta (EZ) br. 718/2007 kojom se utvrđuje Uredba o sprovođenju IPA 82 3. Komponenta pomoć tranziciji i izgradnja institucija: svrha i oblik pomoći 151 4. Uzorak predloga IPA projekta – komponenta 1 – centralizovano upravljanje 164
  5. 5. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 55. Različiti tipovi upravljanja spoljnom pomoći EZ 1676. Uzorak institucionalnog okvira i kontrolne liste strukture za upravljanje projektom 1687. Ključni elementi procene institucionalnog kapaciteta 1698. Plan ugovaranja projekta – prema uputstvu PRAG(2006) 1719. Zahtevi kofinansiranja 17810. Nepodobni troškovi 18011. Uzorak matrice IPA logičkog okvira u standardnom formatu 182 11.b Primer logičkih okvira 18312. Deset ključnih faza za izradu logičkog okvira 18813. Uzorak opisa poslova (ugovori o delu) 19214. Kontrolna lista opisa poslova 20115. Uputstva za programe Tvining i Laki Tvining 20416. Uzorak tehničkih specifikacija 20917. Kontrolna lista tehničkih specifikacija ugovora za isporuku 21018. Uzorak obrasca za ocenu IPA PF 21119. Uzorak tabele za obradu preporuka za PF (Vodič EZ) 21520. Elementi ex ante ocene koje treba uzeti u obzir u dokumentima programiranja 21621. Izvori informacija 22122. Rečnik izraza 222
  6. 6. 1 DEO UvodIPA: novi okvir pomoći EUInstrument pretpristupne pomoći (IPA) je nova podrška Evropske zajednice koja trebada pomogne zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, uključujući i Srbiju,da se suoče sa izazovima evropske integracije, da sprovedu reforme koje su potrebneza napredak u procesu stabilizacije i pridruživanja i da stvore osnovu za ispunjavanje za-hteva potrebnih za članstvo u EU (Kopenhagenski kriterijumi).Regulativni okvir Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) utvrđuje se Uredbom Saveta(EZ) br.1085/20061 (Aneks 1).Ona je osmišljena kao jednostavna, jasna i pouzdana uredba, koja zamenjuje ranije dos-tupne zakonske osnove u oblasti pretpristupa (Far, ISPA, SAPARD, Turski instrument,KARDS, pri čemu se ova poslednja prvenstveno sprovodi u Srbiji2).Kao takva, ona predstavlja okvirnu uredbu, kojom se utvrđuju ciljevi i glavni principipretpristupne pomoći i saopštava pet komponenti od kojih se sastoji Instrument pret-pristupne pomoći – IPA komponente.S obzirom na njenu prirodu i strukturu, IPA uredba je dopunjena detaljnim pravilimaza njeno sprovođenje koja usvaja Komisija (Aneks 2). Nacrt ovih pravila za njenosprovođenje urađen je u jednom okviru, koji čini uredbu Komisije koja pokriva svih petIPA komponenti.Kao potencijalni kandidat, Republika Srbija je podobna samo za prve dve komponente.(IPA-I) POMOĆ TRANZICIJI I IZGRADNJA INSTITUCIJA Ova komponenta prevodi prioritete utvrđene Evropskim partnerstvom u tri podkomponente: (1) Političke zahteve, u okviru kojih će se pomoć EZ koristiti za podršku stabilnom, modernom, demokratskom, multietničkom i otvorenom društvu zasnovanom na vladavini prava. Poseban podsticaj će se dati državnoj upravi i reformi sudstva; (2) Društveno-ekonomske zahteve, u okviru kojih će se pomoć EZ koristiti za podršku razvoju društveno-ekonomskog okruženja; (3) Evropske standarde, u okviru kojih će pomoć EZ podržavati i pratiti zemlju u njenom planu evropske integracije (prilagođavanje zakona, potrebe uprave i zahtevi decentralizovanog sistema upravljanja EU fondovima (DIS - Decen- tralised Implementation System)). Detalji u vezi sa principima i namenom ove komponente kao i oblici pomoći predstavljeni su u Aneksu 3.1 Uredba Saveta (EZ) br. 1085/2006 od 17. jula 2006. godine, Službeni list L210, strana 82.2 Od 2000. godine, kroz KARDS program realizovano je ukupno 1,2 milijarde evra.
  7. 7. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 7(IPA-II) PREKOGRANIČNA SARADNJA Ova komponenta se primenjuje na pogranične oblasti između korisnika iz država članica, država kandidata i zemalja u statusu pretpristupa. Kada postane zemlja kandidat, Republika Srbija će biti podobna za ostale tri IPA kom- ponente:(IPA-III) REGIONALNI RAZVOJ Ova komponenta podržava razvoj politike kao i pripremu za sprovođenje i up- ravljanje Evropskim fondom za regionalni razvoj i Kohezionim fondom.(IPA-IV) LJUDSKI RESURSI Ova komponenta podržava razvoj politike i pripremu za sprovođenje i upravl- janje Evropskim društvenim fondom.(IPA-V) RURALNI RAZVOJ Ova komponenta podržava razvoj politike kao i pripremu za sprovođenje i up- ravljanje zajedničkom poljoprivrednom politikom Zajednice.Zemlje potencijalni kandidati i zemlje kandidati koje nisu akreditovane za upravljanje fon-dovima na decentralizovan način (DIS) će ipak biti podobne, prema komponenti I, za merei radnje koje imaju karakter sličan onima raspoloživim prema komponentama III, IV i V.U smislu principa sprovođenja, centralna tačka IPA je da zemljama korisnicama preneseknow-how i iskustvo, podstičući vlasništvo i odgovornost za sprovođenje pomoći nastrani zemalja.Prema tome, u toku trajanja ovog instrumenta očekuje se da decentralizovano upravl-janje postane norma i za zemlje potencijalne kandidate. Međutim, kao i po programuKARDS, programima za zemlje potencijalne kandidate u početku će se upravljati na cen-tralizovanoj dekoncentrisanoj osnovi3, sa jasnom usredsređenošću na to da se zemljamapomogne da postepeno preuzimaju više odgovornosti i da napreduju prema decen-tralizovanom upravljanju.Ovaj proces, nov za Republiku Srbiju, zahteva institucionalne promene i izgradnju ad-ministrativnih kapaciteta za upravljanje svim fazama projektnog ciklusa – programi-ranje koje uključuje identifikaciju, formulaciju, sprovođenje, praćenje i ocenjivanje.Svrha i ciljna grupaGlavna svrha ovih smernica je da poboljšaju doslednost i kvalitet predloga IPA projektatokom celog procesa programiranja.Pošto su osmišljene za državnu upravu Srbije kao korisnika IPA, posebna ciljna grupa či-talaca ovih smernica su: državni IPA koordinator (NIPAK) koji ima glavnu odgovornost u procesu IPA programi- ranja3 Ugovaranje i sprovođenje je u okviru odgovornosti Delegacije EZ u Srbiji.
  8. 8. 8 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA službenici radne grupe resornih ministarstava4 koji se bave programiranjem IPA, ostale ustanove korisnici IPA i osoblje koje radi u jedinicama za sprovođenje projekta5 (PIU) koje će podržavati NAC EZ obezbeđivanjem tehničkih podataka za pripremu projekta. Ove smernice su objavljene na samom početku faze tranzicije Srbije ka decentralizo- vanom sprovođenju podrške EZ. One su namenjene konsolidaciji IPA programiranja u Srbiji razvojem kapaciteta radi poboljšanja kvaliteta predloga IPA projekta koji će se dostaviti EZ. Cilj ovih smernica je da budu operativna alatka za pripremu predloga IPA projekta koji će se dostaviti EZ za finansiranje, koja će se posle registracije nacrta predloga projekta koristiti u ISDAKON informativnom sistemu. Uputstvo za pripremu predloga projekta po ISDAKON IS formatu može se naći na www.europa.sr.gov.yu . One takođe pretpostavljaju da će pripremi razvoja predloga projekta slediti pristup logičkog okvira6. Proces programiranja IPA u Srbiji Godišnje programiranje se odnosi na pripremu i predstavljanje Godišnjeg akcionog programa, uključujući i predloge projekata. Za srpske vlasti, godišnje programiranje podrazumeva tri ključne etape kako bi se došlo u poziciju da se predlog nacionalnog akcionog plana dostavi EZ radi finansiranja, a to su: 1. identifikacija (u okviru koji je utvrdio IPA i njegov višegodišnji indikativni planski dokument (MIPD - Multi-annual Indicative Planning Document)): pregledanje dokumentacije strateškog okvira Evropske komisije (uglavnom Evropskog partnerstva, dokumenta multiindikativnog programiranja i godišnjeg izveštaja o napretku zemlje), kao i nacionalnog strateškog okvira i odnosnih akcionih programa (nacionalnih i sektorskih strategija, godišn- jeg operativnog plana...) radi revizije prioriteta. identifikacija prioritetnih akcija (projekata) za finansiranje u narednoj godini. 2. priprema godišnjeg akcionog programa u vidu logičkih okvira i predloga projekta 3. procenjivanje logičkih okvira i predloga projekta pre dostavljanja EZ Uloge i odgovornosti institucija za identifikaciju prioriteta i formulisanje predloga pro- jekta za finansiranje po IPA tokom procesa programiranja definisane su odlukom Vlade Srbije br. 018-2013/2007-001 u okviru Akcionog plana za IPA programiranje, koji je usvo- jen 26. aprila 2007. godine (može se preuzeti sa veb adrese http://www.evropa.sr.gov/Is- dacon/PublicSite1/index.aspx ) U ovom trenutku, razne etape koje čine proces programiranja, koji je definisan u Ak- cionom planu za programiranje IPA, uloge i odgovornosti umešanih institucija mogu se sumirati kako je navedeno u tabeli u daljem tekstu. 4 Kao što je navedeno u Akcionom planu za IPA programiranje za 2008. godinu u Republici Srbiji 5 U vreme izrade nacrta ovih smernica, PIU još nisu bila osnovana u upravnim strukturama Republike Srbije. Za IPA program za 2007. godinu, NAC su podržali doprinosi iz ISDAKON kontakt tačaka u LM i od nekoliko jedinica za upravljanje ili planiranje iz postojećeg projekta. 6 Za više informacija o ovom konceptu, videti „Logički okvirni pristup; osnovna alatka za upravljanje ciklusom projekta“ – Ministarstvo finansija – Srbija – jun 2007.godine
  9. 9. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 9Buduće uloge i odgovornosti po pitanju upravljanja sredstvima EZ definisaće se u okviruuspostavljanja i sprovođenja DIS pošto Vlada usvoji odnosni akcioni plan i postupke.Na nivou resornih ministarstava ovo može pratiti osnivanje jedinica za sprovođenje pro-jekta (PIU – Project Implementation Unit)7. One će biti odgovorne za izradu nacrta pred-loga projekta (tj. za programiranje, u okviru ukupne odgovornosti i nadzoraNacionalnog IPA koordinatora (NIPAK)) i za sprovođenje i upravljanje programima.Struktura smernicaPriručnik za pripremu predloga IPA projektaPrvi deo uputstva obezbeđuje informacije za nacrt predloga projekta u formatu po IPAzahtevu, i prema preporukama i uputstvima Vodiča kroz programiranje IPA koji jesačinila Evropska komisija (verzija iz aprila 2007. godine).Priručnik je sastavljen prema skici uzorka predloga IPA projekta. Uzorak je priložen uAneksu 4.Svaki odeljak uzorka predloga projekta je definisan, objašnjen i ilustrovan primerompotencijalnog projekta.Primeri, koji se koriste u celom Priručniku, da ilustruju svrhu, izvučeni su iz nacrta pred-loga projekta koji se izrađuje. U fazi razvoja IPA programa za 2007. godinu, ovi predlozipotencijalnih projekata su još uvek u fazi formulisanja i mogu biti značajno izmenjenipre nego što se dostave Evropskoj komisiji. Njihovo uključivanje u ovaj Vodič služiisključivo kao ilustracija.Ovi potencijalni projekti imaju za cilj da pruže podršku Republici Srbiji u sledećim oblas-tima: primer 1 (označen kao Pr.1): izgradnji institucija i kapaciteta na centralnom i lokalnom nivou radi podrške regionalnom društveno-ekonomskom razvoju. primer 2 (označen kao Pr.2): podršci i izgradnji institucija i kapaciteta Poreske uprave na centralnom nivouUputstvo za ex ante ocenu projektaDrugi deo smernica obezbeđuje neophodnu metodologiju za NIPAK i Zajedničkukomisiju za planiranje i izvršavanje (JPEC – Joint Planning and Execution Committee) daizvrše procenu pre sprovođenja projekta.Ovaj proces se zove ex ante ocena ili procenjivanje predloga projekta. On se sastoji odizvršavanja opšte procene spremnosti projekta, tj. njegove važnosti, izvodljivosti i po-tencijalne održivosti, pre dostavljanja EZ i odluke o finansiranju.Svrha ovog procenjivanja je da omogući Nacionalnom IPA koordinatoru (i drugima kojidonose odluke u ovoj fazi ciklusa projekta) da odluče da li ta aktivnost predstavlja odgo-varajuću upotrebu sredstava.7 U vreme izrade nacrta ov, PIU još nisu bila osnovana u upravnim strukturama Republike Srbije. Za IPA program za 2007. godinu, NAK su podržali doprinosi iz ISDAKON kontakt tačaka u LM i od rel- evantnih jedinica za upravljanje ili planiranje projekta u resornim ministarstvima.
  10. 10. 10 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Uzorci kontrolne liste na osnovu standardnih formata prema najboljoj praksi koju pro- moviše EZ i koji su obuhvaćeni smernicama za programiranje IPA priloženi su u aneksima. Preporuke korisnicima Čitanjem Uredbe o IPA okviru i pravila za njeno sprovođenje (Aneksi 1 i 2) obezbeđuju se potrebne informacije o institucionalnom i regulatornom okviru za upravljanje IPA i postupcima opisanim u ovim smernicama. Svim čitaocima se preporučuje da se bar upoznaju sa uvodom u metodologiju upravl- janja projektnim ciklusom (PCM – Project Cycle Management), kao i sa pristupom logičkog okvira, i da dobro poznaju IPA okvir. Funkcije programiranja, zapravo, treba da budu integrisane u opšti PCM za koji je EZ izradila operativne smernice koje se mogu naći na sledećoj veb adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/reports/pcm_guidelines_2004_en.pdf Čitaocima se savetuje da konsultuju priručnik pod naslovom: Pristup logičkog okvira: ključna alatka za upravljanje projektnim ciklusom“ – Sektor za programiranje i upravl- janje fondovima EU i pomoć razvoju, Ministarstvo finansija Republike Srbije – jun 2007. godine koji obezbeđuje opšte informacije i metodologiju za upravljanje projektnim cik- lusom upotrebom pristupa logičkog okvira. Takođe se savetuje da se upoznaju sa Pravilima nabavke EZ i administrativnim smerni- cama (PRAG) koji su izmenjeni u skladu sa novom Finansijskom uredbom EZ (koja je stupila na snagu u januaru 2006. godine) i može se naći na sledećoj veb adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_august2006/index_en.htm Treba imati u vidu da je Evropska komisija uradila i usvojila osnovnu metodologiju funkcija procene, detaljno objašnjenu na sledećoj veb adresi: http://ec.europa.eu/eu- ropeaid/evaluation/index.htm Sem toga, svim korisnicima se savetuje da se upoznaju s velikim brojem informacija koje se nalaze na veb adresama EZ i drugim veb adresama. U Aneksu 21 sumirani su najvažniji izvori informacija. Rečnik izraza Rečnik izraza (Aneks 22) definiše sve izraze koji se obično koriste u IPA „žargonu“, u skladu sa značenjem/kontekstom EU. Ovaj rečnik je potreban, jer veliki broj engleskih termina ima usko definisano značenje u okviru programa pomoći i upravljanja projektima EZ. Značenje određenih izraza se vremenom menja pa je potrebno da se s vremena na vreme ponovo definišu, a isti izraz može imati značenje drugačije od terminologije koju koriste drugi donatori (Svetska banka, USAID, OEBS itd). Redovno ažuriranje Treba imati u vidu da prema prethodnim programima (tj. KARDS) zahtevi u pogledu dokumentacije nisu bili statični i podlegali su promeni kako se program razvijao. Na primer, format predloga projekta menjao se skoro svake godine. Isti principi će važiti i prema IPA programu. Iz tog razloga može biti potrebno da se Op- erativne smernice zajedno sa svim aneksima redovno ažuriraju.
  11. 11. DEO 2Uputstvo za izradu nacrtapredloga IPA projekta – komponenta 1Predlog projekta je zvanični dokument koji jasno utvruju prioriteti (cilj i svrhu), pred-viđene operacije (rezultate i aktivnosti, sredstva i troškove), metode izabrane za njihovosprovođenje kao i uslove, pretpostavke za realizaciju projekta i pokazatelje potrebne zapraćenje i ocenu sprovođenja.Komisija priprema predloge za finansiranje prema predlozima projektaKao što je naglašeno u Vodiču EZ kroz programiranje IPA, predlozi projekta su ključnidokumenti sprovođenja za nacionalne programe.Ovo uputstvo za izradu nacrta predloga IPA projekta zasniva se na uzorku predloga pro-jekta koji je naznačen u pravilima za sprovođenje IPA. Ono prati navedenu strukturupredloga korak po korak.Voditi računa da prema uputstvu EZ, rezime predloga IPA projekta treba da imamaksimalno 15 stranica bez aneksa.[OSNOVNE INFORMACIJEI ODGOVORNOSTI INSTITUCIJA]Ovaj odeljak daje osnovne informacije o projektu (odeljak 1.1 do 1.4) i o odgovornos-tima institucija za sprovođenje i upravljanje projektom (odeljak 1.5 do 1.7).Što se tiče modaliteta ugovaranja i sprovođenja, u perspektivi procesa EU integracije injenih zahteva, jedan od krajnjih ciljeva IPA je da se ojača sistem decentralizovanog up-ravljanja (DIS).U Srbiji kao zemlji potencijalnom kandidatu koja nema DIS, pomoć EU će prvobitno bitiu okviru centralizovanog ili decentralizovanog upravljanja, kao što je sada u okviruKARDS programa, sa jasnom usredsređenošću na to da se pomogne zemlji da poste-peno preuzme više odgovornosti i da joj se pomogne u napretku ka decentralizovanomupravljanju.Postoje četiri moguća mehanizma za sprovođenje programa spoljne pomoći EZ i kon-trolnih postupaka. Objašnjenje raznih tipova upravljanja može se naći u Aneksu 5.Kako bi se jasno identifikovali ključni institucionalni akteri koji su potrebni zasprovođenje i praćenje projekta, preporučuje se da se izradi institucionalni okvir ikontrolna lista strukture upravljanja projektom čiji je uzorak priložen u Aneksu 6.
  12. 12. 12 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1 Osnovne informacije 1.1 KRIS broj Ovaj odeljak navodi pozivni broj projekta koji je registrovan u Opštem Releks informa- tivnom sistemu (KRIS). U okviru sistema centralizovanog upravljanja, ovaj broj naznačava EZ (Delegacija i Centrala). 1.2 Naslov Jednostavnim i kratkim rečima naslov projekta treba da ilustruje svrhu projekta. Pr.1: Program regionalnog društveno- ekonomskog razvoja u Srbiji Pr.2: Dalji razvoj obrazovne funkcije Poreske uprave u Srbiji kroz početnu obuku zaposlenih Naslov treba da bude definisan tako da: doprinosi realizaciji opštih strateških prioriteta Republike Srbije; je u skladu sa strateškim okvirom predloga projekta; po prirodi nije suviše opširan, niti suviše ambiciozan. 1.3 Sektor (ELARG statistička šifra) Navesti ciljni sektor za intervenciju prema ELARG statističkoj kodifikaciji naznačenoj u tabeli u daljem tekstu. Ove statističke šifre moraju se kodirati u vidu HH.UU, gde je HH šifra za osu a UU šifra za sektor kako je naznačeno u tabeli u daljem tekstu8. Svaki predlog projekta može imati samo jednu statističku šifru. Pr.1: 1.3 sektor: 02.22. Ekonomski razvoj Pr.2: 1.3 sektor: 01.32. Napomena: Naznaka sektora za intervenciju sadrži kodifikaciju oblasti intervencije definisana u MIPD_ Politički zahtevi (01), Društveno-ekonomski razvoj (02), Usklađivanje sa pravnim tekovinama (03)_ i sektor intervencija kao što je opisano u daljem tekstu. KODIFIKACIJA OSE INTERVENCIJE U PREDLOGU PROJEKTA Osa 01 Obrađuje političke kriterijume Osa 02 Obrađuje ekonomske kriterijume / Pospešuje društveno-ekonomsko okruženje u zemlji Osa 03 Sposobnost da se prihvate obaveze članstva (zemlje kandidati)/ usklađivanje evrop- skih standarda (zemlje potencijalni kandidati) Osa 04 Programi podrške: učešće u programima Zajednice i agencijama Osa 05 Dijalog civilnog društva Osa 06 Horizontalna i regionalne podrške Osa 07 Aktivnosti podrške 8 Izvod iz Uputstvo za IPA programiranje“, Evropska komisija – april 2007. godine
  13. 13. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 13KODIFIKACIJA SEKTORA U PREDLOZIMA PROJEKTA1 - Slobodno kretanje robe2 - Sloboda kretanja radnika3 - Pravo uspostavljanja i sloboda obezbeđenja usluga4 - Slobodno kretanje kapitala5 - Javna nabavka6 - Zakon o preduzećima7 - Zakon o intelektualnoj svojini8 - Politika konkurentnosti9 - Finansijske usluge10 - Informatičko društvo i mediji11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika13 - Ribarnice14 - Transport15 - Energija16 - Porezi17 - Ekonomska i monetarna politika18 - Statistika19 - Socijalna politika i zapošljavanje20 - Politika preduzeća i industrije21 - Trans-evropske mreže22 - Regionalna politika i koordinacija strukturalnih instrumenata23 - Sudstvo i osnovna prava24 - Pravda, sloboda i bezbednost25 - Nauka i istraživanje26 - Obrazovanje i kultura27 - Životna sredina28 - Zaštita potrošača i zdravstvena zaštita29 - Carina30 - Spoljni odnosi31 - Spoljna politika, politika bezbednosti i odbrane32 - Finansijska kontrola33 - Finansijske i budžetske rezerve34 - Institucije35 -36 - Politički kriterijumi60 - TAEKS61 - Privremene civilne uprave62 - Carine i oporezivanje63 - Pomoć izbeglicama ili interno raseljenim licima ili ugroženim grupama64 - Nuklearna bezbednost70 - Informacije i komunikacije71 - Revizija, praćenje i ocena72 - Administrativna podrška
  14. 14. 14 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Napomena: Kodifikacija sektora od strane GD za proširenje služi za utvrđivanje pouzdane statistike u programima sa navođenjem iznosa IPA podrške koja je odobrena po sektoru. Kategorizacija sektora intervencije može takođe biti koristan parametar za raspodelu po- drške među sektorima, da se u MIPD definišu oblasti prioriteta i dodeljeni iznosi. Na primer, investicioni projekat za učešće u zaštiti životne sredine može se kategorizovati ili kao pro- jekat koji učestvuje u usklađivanju sa pravnim tekovinama u sektoru životne sredine ili u društveno-ekonomskom razvoju u sektoru infrastrukture ili zaštite životne sredine. 1.4 Lokacija Lokacija koju treba naznačiti je naziv zemlje korisnice, u našem slučaju to je Republika Srbija. Pr.1, Pr.2: 1.4 lokacija: Republika Srbija 1.5 Telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora Telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora je strana koja zaključuje ugovor. U zavisnosti od sistema sprovođenja, to je Komisija, telo državne uprave zemlje korisnice ili privatno pravno lice. Ukoliko EZ nije akreditovala DIS, DEC će biti naveden kao telo ovlašćeno za zaključi- vanje ugovora. Pr.1, Pr.2: 1.4 Telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora: EZ Napomena: Prema decentralizovanom sistemu, ako je osnovana Jedinica centralnih finansija i ugov- ora (CFCU – Central Financial and Contracting Unit), ona ima isključivu odgovornost za celokupno raspisivanje tendera, ugovaranje, isplate, računovodstvo i finansijsko izveš- tavanje o svim nabavkama u kontekstu programa koje finansira EU. 1.6 Agencija za sprovođenje projekta Pošto će IPA početi da se sprovodi po centralizovanom dekoncentrisanom upravljanju, DEC je agencija za sprovođenje ovog projekta. Pr.1, Pr.2: 1.6 Agencija za sprovođenje: EZ Napomena: Agencija za sprovođenje je odgovorna za upravljanje i sprovođenje ovog projekta u skladu sa principom stabilnog finansijskog upravljanja. Njene funkcije i zadaci defin- isani su članom 28 Uredbe kojom se utvrđuje sprovođenje IPA (videti Aneks 2). Kada DIS bude uspostavljen, agencija za sprovođenje projekta će biti PIU zadužen za tehničko upravljanje i sprovođenje projekta. 1.7 Korisnik projekta Partneri po ovom projektu/direktni korisnici su ti koji imaju podršku sredstva EZ kako bi upravljali planiranjem i sprovođenjem projekta, tj. obično: ministarstva, agencije za
  15. 15. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 15sprovođenje projekta. Ovaj odeljak takođe treba da sadrži detalje o direktoru projekta. Pr.1: 1.7 Korisnik: Ministarstvo privrede i agencije regionalnog razvoja Pr.2: 1.7 Korisnik: Poreska uprava, Ministarstvo finansija[FINANSIRANJE]Ovaj odeljak daje informacije o finansiranju i ugovornom okviru za upravljanje projektom.Kao što je predviđeno pravilima za sprovođenje IPA, raspoloživost sredstava zasprovođenje projekta reguliše se potpisivanjem Finansijskog sporazuma između Srbijei EZ, kako je regulisano Finansijskom uredbom EZ 1605/2002. „Krajnji rok za zaključi-vanje kroz potpisivanje Finansijskog sporazuma je godina N+1, gde je N godina kadaje preuzeta budžetska obaveza“. Pr.1, Pr.2: Za IPA program 2007 krajnji rok za zaključivanje Finansijskog spo- razuma je 31.decembar 2007 godineImajući u vidu ovaj ugovorni okvir, sledeći navedeni datumi moraju se uzeti u obzir kadgod se programi i projekti osmišljavaju i sprovode. Oni moraju biti navedeni u pred-logu projekta u odeljcima 1.10, 1.11, 1.12.U tabeli u daljem tekstu sumiraju se krajnji rokovi za ugovaranje:POTPISIVANJE KRAJNJI ROK ZAFINANSIJSKOG IZVRŠENJESPORAZUMA UGOVARANJE (U) ISPLATE UGOVORA (IZVRŠ) Centralizovano ili decentralizovano Centralizovano, sa Finansijskim bez FinansijskogGODINA N sporazumom GODINA U+2 GODINA IZVRŠ+1 sporazuma GODINA N+2 GODINA N+1 (N+3 za radove)1.8 Ukupni troškoviNavesti samo ukupne troškove projekta u evrima, bez obzira na izvor sredstava. Pr.1: 1.8 Ukupni troškovi: € 10M Pr.2: 2 Miliona evraNapomena:Informacije koje treba navesti u ovom odeljku proizilaze iz izrade indikativnog budžetaprojekta koji će kasnije biti naveden u predlogu projekta u odeljku 4. Videti takođedeo 2 – odeljak 4 Vodiča kroz ostale detalje o obračunu budžeta.Druge informacije o nacionalnim doprinosima i drugom kofinansiranju trebanavesti u odeljku 4 – Indikativni budžet – predloga projekta.
  16. 16. 16 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1.9 Doprinos EU Navesti samo ukupni budžet IPA sredstava upotrebljen za finansiranje projekta. Pr.1: 1.9 Doprinos EU: €10M Pr.2: 1.9 Doprinos EU: 1 milion evra 1.10 Krajnji datum za zaključivanje ugovora U ovom odeljku navesti krajnji datum (mesec, godina) za zaključivanje poslednjeg ugovora predviđenog aktivnostima po projektu Pr.1, Pr.2: 1.10. Krajnji datum za zaključivanje ugovora: 30. novembar 2010. godine Napomena: Krajnji rok za zaključivanje ugovora utvrđuje krajnji datum za potpisivanje ugovora i donacija. Prema ograničenjima utvrđenim u Finansijskoj uredbi za zaključivanje ugov- ora, krajnji datum za zaključivanje ugovora ni u kom slučaju ne može biti posle Godina N+1 za centralizovane programe bez Finansijskog sporazuma (gde je N godina u kojoj je izvršena budžetska obaveza).9 Godina N+2 za (centralizovane ili decentralizovane) programe sa Finansijskim spo- razumom (gde je N datum zaključivanja Finansijskog sporazuma). Godina N+3 za projekte sa ugovorima za radove po (centralizovanim ili decentralizo- vanim) programima sa Finansijskim sporazumom. Sva sredstva koja nisu ugovorena do tog datuma biće poništena. 1.11 Krajnji datum za izvršavanje ugovora Navesti krajnji datum za izvršavanje ugovora i donacija (mesec, godina) a to je najkas- nije dve godine od krajnjeg datuma za zaključivanje ugovora. Pr.1, Pr.2: 1.11. Krajnji datum za izvršavanje ugovora: 30. novembar 2011. godine Napomena: Prema Uredbi o sprovođenju krajnji rok za izvršenje ugovora može se nastaviti do određenog broja godina od krajnjeg datuma za zaključivanje ugovora Krajnji rok za izvršenje ugovora može se produžiti pre njegovog krajnjeg datuma u opravdanim slučajevima. Datum za izvršenje ugovora za radove može isteći nakon ovog perioda 1.12 Krajnji datum za isplatu Navesti krajnji datum za izvršenje isplate (mesec, godina). Ovaj krajnji rok za isplatu je obično najkasnije godinu dana posle krajnjeg datuma za izvršenje ugovora. Pr.1, Pr.2: 1.12. Krajnji datum za isplatu: 30. novembar 2012. godine 9 Prilično je nejasno koji IPA projekti/programi mogu biti predmet postupka zaključivanja ugovora bez Fi- nansijskog sporazuma.
  17. 17. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 17[OPIS PROJEKTA I NJEGOV OKVIR]Ovaj odeljak predloga projekta daje karakteristike suštine celog predloga. Ne postojeformalna uputstva za dužinu ovog dela predloga projekta, pošto je on moguć u struk-turi projekta, tj. njegovom trajanju, broju i raznovrsnosti aktivnosti.Za definiciju parametara projekta (opštih ciljeva/posebnih ciljeva projekta/očekivanihrezultata/aktivnosti) potrebno je da se koristi matrica logičkog okvira projekta, koja seprilaže uz predlog projekta10.2. Opšti cilj, svrha projekta i strateški okvirOvaj odeljak opisuje kako da se naznači cilj (odeljak 2.1 predloga projekta), svrha pro-jekta (odeljak 2.2) i njegovo strateško okruženje na osnovu kompleta formalnih doku-menata koje je odobrio donator (odeljak 2.3 i 2.4 kao i veze između ciljeva koji susadržani u strateškim dokumentima Republike Srbije i ciljeva predloženog predlogaprojekta (odeljak 2.5 i 2.6)Radi lakšeg snalaženja EZ traži da se, jasno i precizno, u Aneksu 4 predloga projektanaznače pozivanja na zakone, propise i strateška dokumenta relevantna za projekat.Videti odeljak ovih smernica o „obaveznim aneksima“.2.1 Opšti cilj projektaNavesti opšti cilj kome doprinosi predlog projekta. Opšti cilj se može definisati kao nam-eravani fizički, finansijski, institucionalni, društveni, ekološki ili drugi razvojni rezultatiza koje se očekuje da će im projekat doprineti. On je na najvišem hijerarhijskom nivoui opisuje buduću izmenjenu situaciju ili uslove koje projekat teži da ostvari.Pr.1: 2.1 Opšti cilj:Ojačani kapaciteti u Srbiji za razvoj i sprovođenje politike regionalnog razvoja zauravnoteženiji teritorijalni društveno-ekonomski razvojPr.2: 2.1 Opšti cilj:Doprinos uspostavljanju efikasne poreske uprave okrenute prema klijentu uz održa-vanje i povećanje nivoa ubiranja porezaNapomena:Opšti cilj treba navesti kao željeno izmenjeno stanje, a ne kao proces. On treba dabude definisan na nivou gde je moguće proveriti da li se predviđene promene ipoboljšanja dešavaju, i da li je željena situacija bliža nego pre početka projekta.Njega treba navesti na takav način da se istaknu ciljne grupe i odrazi željeni uticajprojekta na krajnje korisnike.10 Za dalje detalje o logičkom okviru vidi odeljak o „obaveznim aneksima uz predlog projekta“
  18. 18. 18 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Opšti cilj mora biti širi od posebnih ciljeva/svrhe predloga projekta, tako da se on obično definiše na nivoima regionalne, nacionalne ili sektorske politike. Međutim, definicija opšteg cilja ne treba da bude data suviše opštim izrazima, kako bi se obezbedila odgo- varajuća podrška i rukovođenje tokom procesa praćenja i ocene sprovođenja. Prema vremenskom okviru opšti cilj se odnosi na planirani završetak projekta u jednom periodu u budućnosti i realizaciju svrhe projekta, pa drugi napori za razvoj, inicijative i/ili projekti utiču na realizaciju ovog cilja. Međutim, on treba da bude definisan na takav način da odnos između sprovođenja projekta i postizanja cilja treba da bude očigledan Ako ne postoji jasna, direktna veza između opšteg cilja projekta i ciljeva IPA programa projekat se smatra nepodobnim za IPA sredstva i neće se dalje razmatrati u procesu procenjivanja. 2.2 Svrha projekta Svrha projekta opisuje javno navedene ciljeve projekta, šta projekat direktno pokušava da postigne što u potpunosti zavisi od planiranih i realizovanih projektnih aktivnosti i postignutih rezultata. Pr.1: 2.2 Svrha projekta: 2.2.1 Komponenta 1: Pomoć razvoju regionalne politike na nacionalnom nivou - Povećani kapaciteti na nacionalnom nivou za planiranje i sprovođenje poli- tike integrisanog regionalnog razvoja 2.2.2 Komponenta 2: Podrška Agencijama za regionalni razvoj i lokalnim učesnicima - Povećani kapaciteti planiranja i sprovođenja razvoja agencija regionalnog razvoja/opština koje učestvuju i drugih lokalnih učesnika Pr.2: 2.2 Svrha projekta: 1. Izgradnja institucija ljudskih resursa u Poreskoj upravi u skladu sa najboljom praksom EU; 2. Povećanje administrativnih kapaciteta za sprovođenje Zakona o oporezivanju, za borbu protiv korupcije, prekograničnog kriminala i izbegavanja plaćanja poreskih obaveza; 3. Poboljšanje i razvoj revizije i funkcija naplate u okviru Poreske uprave Republike Srbije. Napomena: Prema naznakama EZ, svrhu(e) projekta treba definisati tako da: jasno utvrđuju operativnu svrhu projekta, ili izmenjenu situaciju ili uslove koji se očekuju kao rezultat, sprovođenje projektnih aktivnosti, drugim rečima one treba da naznače neposredan razlog za pripremu projekta; identifikuju ciljne grupe i odražavaju njihove potrebe. Kvalitet utvrđivanja potreba treba utvrditi razmatranjem analize učesnika (koju su dostavili PIU kao deo svog pred- loga projekta). Kad se realizuje, svrha projekta predstavlja dobit koju direktni kori- snici postižu korišćenjem usluga ili proizvoda koji su nastali u toku projekta; značajno doprinose postizanju opšteg cilja projekta. Između svrhe(a) projekta i op- šteg cilja mora postojati jasna veza. Ovo treba utvrditi razmatranjem analize pro- blema i razvoja putanje cilja;
  19. 19. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 19 su realistične, ili očekivane u vreme kad se proizvode željeni ishodi projekta, a da su takođe i precizno i merljivo definisane (primeniti pravilo MUDRO (SMART)); su izražene kao željeno promenjeno stanje, a ne proces; predlog projekta ne treba da sadrži više od tri svrhe projekta.Svrha(e) projekta su uvek deo šireg konteksta, tj. one proizilaze iz opšteg cilja i pred-stavljaju njegov logički nastavak. One treba da doprinesu opštem cilju koji proizilazi iznacionalnih i sektorskih politika kao i donatorskog okvira. Prema tome, odeljci od 2.3 do2.6 predloga projekta opisuju kako se projekat integriše u kontekst šire politike istrateške zahteve.2.3 Veza sa Evropskim partnerstvomJasno navesti kako su opšti cilj i svrha projekta odgovor Republike Srbije na neke za-hteve Evropskog partnerstva, i na uslove prema Sporazumu o stabilizaciji ipridruživanju, Nacionalnom planu za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU iPartnerstvu za pristupanje ako se primenjuju.U ovom trenutku, ključno pitanje u ovom odeljku je na koji prioritet Evropskog part-nerstva će projekat odgovoriti?Pr.1: 2.3.3 EP (Evropsko partnerstvo)Ovaj program obrađuje nekoliko ključnih ciljeva istaknutih u Eropskom partnerstvu,posebno one koji su namenjeni: jačanju kapaciteta izrade politike i međuministarskoj koordinaciji na vladinom i lokalnom nivou; usvajanju i sprovođenju reforme decentralizacije koja obezbeđuje sposobnost lokalnih uprava; razvoju pouzdane ekonomske statistike i izgradnji institucionalnih kapaciteta radi izrade i objavljivanja osnovnih statističkih podataka usklađenih sa evropskim stan- dardima.Pr.2: 2.3 Veza sa AP / NPAA / EP / SAAAktivnosti u okviru ovog predloga su usmerene zahtevima Evropskog partnerstva (EP– European Partnership) i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA – Stabilizationand Association Agreement) za jačanje administrativnih kapaciteta državne uprave,kako je razrađeno Nacionalnom strategijom reforme državne uprave.Napomena:Najrelevantniji deo referentnog teksta može se navesti na koncizan način ako jepotrebno.2.4 Veza sa MIPDJasno navesti veze sa strateškim oblastima/sektorom za podršku navedenu u doku-mentu višegodišnjeg indikativnog planiranja (MIPD). Ključni elementi ovih naz-naka treba da odgovore na sledeće pitanje: Kom strateškom prioritetu EUnavedenom u MIPD predlog projekta odgovara?
  20. 20. 20 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Pr.1: 2.4 Veza sa MIPD Dokument višegodišnjeg indikativnog planiranja 2007-2009 (MIPD) obrađuje strateške prioritete i ciljeve koji su predstavljeni u dokumentu Evropskog partnerstva za Srbiju, Akcionom planu Srbije za sprovođenje prioriteta Evropskog partnerstva, kao i drugim relevantnim strateškim dokumentima Vlade Srbije, koja ističu ciljeve programa, očeki- vane rezultate i uslovljenost u prioritetnim oblastima saradnje u periodu 2007-2009. Od posebne važnosti za regionalni i lokalni razvoj su prioriteti EZ, ciljevi i rezultati pred- stavljeni u MIPD u okviru IPA komponente 1 – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (poglavlje 2.2 MIPD) posebno U okviru političkih zahteva poboljšati rad državne uprave Srbije i unaprediti reformu lokalne samouprave Postizanjem ovih ciljeva očekuje se da će Srbija ojačati kapacitete za koordinaciju opšte uprave, mehanizam planiranja, formulisanje i sprovođenje politike na svim nivoima. Takođe se očekuje da će se uspostaviti funkcionalna politika regionalnog razvoja i uvesti NUTS klasifikacija. Predviđeni programi obuhvataju obuku u ekonomskom planiranju i PCM, sprovođenje mera za projekte kofinansiranja koji su realizovani sredstvima EU, podršku politici re- gionalnog razvoja i uravnoteženi teritorijalni razvoj uvođenjem NUTS klasifikacije, jačan- jem ekonomskog planiranja i sprovođenjem, na centralnom i regionalnom nivou, podrške efikasnijem prostornom, katastarskom i opštinskom planiranju i upravljanju i podršku opštinskim i među-opštinskim/prekograničnim projektima. U okviru društveno-ekonomskih zahteva poboljšanje infrastrukture kako bi se unapredile poslovne aktivnosti i javne us- luge Očekivani rezultati u ovoj grupi ciljeva obuhvataju poboljšane uslove rasta i održivog razvoja svih zajednica, pojačana ulaganja i lokalne kapacitete za zapošljavanje i uvođenje promena. Neki od planiranih programa uključuju pomoć malim i srednjim preduzećima i instituci- jama za podršku regionalnom ekonomskom razvoju, mere po pitanju zapošljavanja, ekonomskog razvoja i uključenja u društvo i podršku statističkom zavodu i drugim odgov- ornim institucijama radi poboljšanja obrade i praćenja društveno-ekonomskih podataka. U okviru evropskih standarda: Jačanje struktura evropske integracije radi potvrde kompatibilnosti vladinih politika sa pravnim tekovinama EU i institucijama koje se bave sistemom de- centralizovanog sprovođenja i poboljšanje saradnje među njima. Očekivani rezultat je uspostavljanje administrativnih struktura koje su potrebne za de- lotvorno upravljanje DIS kofinansiranjem. U postizanju ovog cilja EZ će obezbediti pomoć za osnivanje agencija i institucija koje su potrebne za sprovođenje i jačanje SAA pošto se isti potpiše. Pr. 2: 2.4 Veza sa MIPD MIPD navodi sledeće moguće intervecije u oblasti reforme državne uprave: „Poboljšanje budžetskog i fiskalnog upravljanja, pojačanje kapaciteta kontrole i naplate poreske i
  21. 21. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 21carinske uprave, doprinos konsolidaciji naplate prihoda za konsolidovani budžet Srbije,da politika oporezivanja bude dosledna na centralnom i lokalnom nivou i poboljšanjeupravljanja rashodima.“(odeljak 2.2.1.1., strane 15 – 16)Napomena:MIPD je strateški dokument za IPA programiranje koji je usvojila EZ izrađen u kon-sultacijama sa korisnicima. On je ustanovljen za radni period od tri godine, sa godišn-jim revizijama.2.5 Veza sa Nacionalnim razvojnim planom (gde je primenjivo)U ovom odeljku treba jasno naznačiti kako opšti cilj i svrha projekta doprinose real-izaciji prioriteta nacionalnog razvojnog plana. Sve dok Republika Srbija ne usvoji Na-cionalni razvojni plan, ovaj stav treba obeležavati kao neprimenjiv: N/P.Pr. 1, Pr. 2: 2.5 Veza sa nacionalnim razvojnim planom: N/PNapomena:Razvoj Republike Srbije treba da bude regulisan Nacionalnim razvojnim planom kaonajvažnijim dokumentom razvoja11. Postojanje Nacionalnog razvojnog plana je pre-duslov održivog nacionalnog razvoja i preduslov koji stoji na putu ka članstvu u EU.2.6 Veza sa nacionalnim/sektorskim strateškim ili investicionim planovima i strategijama (gde je primenjivo)Jasno naznačiti veze između opšteg cilja i svrhe projekta i prioriteta, investicije i pro-grame definisane u nacionalnom/sektorskom strateškom ili investicionom planu. Akone postoje nacionalni/sektorski investicioni planovi ili izvršene strategije, ovaj pasustreba obeležiti sa N/P.Pr. 1: 2.6 Veza sa nacionalnim/sektorskim strateškim dokumentima/investicionim planovima (prema slučaju)2.6.1. Kao odgovor na Evropsko partnerstvo, plan Vlade Srbije usvojen u aprilu 2006. godine identifikuje sledeće relevantne prioritete: ojačane evropske integracione strukture na svim nivoima i poboljšanu saradnju među njima, jačanje kapaciteta za izradu politike i koordinaciju između ministarstava na nivou Vlade i na lokalnom nivou, jačanje procesa izrade ekonomske politike, jačanje poslovnog okruženja radi unapređenja razvoja privatnog sektora i zapošlja- vanja na konkurentskim tržištima, razvoj pouzdane ekonomske statistike.11 Nacionalni plan se priprema u širokom procesu konsultacija (otvorene rasprave) društveno- ekonomskih partnera i priprema traje od 18 do 36 meseci.
  22. 22. 22 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 2.6.2. Veza sa Nacionalnom strategijom ekonomskog razvoja (NEDS) Strateška uputstva Nacionalne strategije ekonomskog razvoja su: poboljšanje dobrobiti građana, dinamičan ekonomski rast i održivi razvoj. Ključni prioriteti su: uspostavljanje stabilne, efikasne i konkurentne tržišne privrede u procesu pristupa EU i završetak procesa tranzicije Vlada uočava društveno-ekonomske disparitete širom zemlje i određuje kao cilj da se postigne uravnoteženiji regionalni razvoj. Neke ključne etape obuhvataju: izgradnju kapaciteta za sprovođenje regionalnih politika na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, uspostavljanje statističko-analitičke osnove za ocenu regionalne konkurentnosti, praćenje i ocenu u skladu sa standardima EU (NUTS), stvaranje institucionalnih kapaciteta i zakonodavnog okvira za razvoj i spro- vođenje regionalne politike, osnivanje institucionalnih struktura na nacionalnom, regionalnom i lokal- nom nivou, uspostavljanje ekonomskih regiona, definisanje finansijskih mehanizama radi podrške uravnoteženom regional- nom razvoju. Ubrzanje procesa decentralizacije i povećanje finansijke podrške opštinama. Pr. 2: 2.6 Veza sa nacionalnim/sektorskim investicionim planovima (prema slučaju) N/P 3. Opis projekta Pre početka konkretnog rada na ovom odeljku predloga projekta, potrebno je da se identifikuje sledeće: 1. da li se predlog projekta odnosi samo na jedan sektor i nalazi u okviru mandata jedne institucije (npr. zdravstvena zaštita, poljoprivreda i životna sredina)? 2. da li se predlog projekta odnosi na više projekata/programa ili među-sektorske pro- jekte/programe i nalazi u nadležnosti više od jedne institucije (npr. zapošljavanje, vla- davina prava, bezbednost hrane i integrisano upravljanje granicom)? U drugom slučaju institucija koja predlaže predlog projekta prvo treba da uspostavi konsenzus svih drugih institucija koje su relevantne za sprovođenje projekta i opti- mizaciju njegovih potencijalnih uticaja. Iako je komplikovanije, EU preporučuje takvo rešenje projekta.
  23. 23. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 233.1 Istorijat i opravdanost projektaNaznačiti važnost projekta obezbeđenjem prvog preliminarnog opisa sa: kratkim nacrtom karakteristika sektora, kratkim opisom tekućih problema u sektoru(ima) koje predlog projekta pokušava da obradi, i njihovih uzroka, analizom potencijalnih ograničenja i izazova za rešavanje navedenih problema, spiskom uticaja „nultih scenarija“ (u slučaju neizvršenja).Uopšteno, ovo ne treba da bude duže od 2 stranice.Napomena:Ovaj odeljak obezbeđuje dovoljne, koncizne informacije kako bi se ovo pitanjerazumelo. Šta je problem, šta će se postići u kontekstu pravnih tekovina EU, šta trebaprojekat da uradi da se situacija popravi?Pr. 1: 3.1 IstorijatVlada Srbije je počela da uočava potrebu za integrisanom i doslednom regionalnom poli-tikom. Postoji rastuća zabrinutost zbog širenja razlika u društveno-ekonomskom izvrša-vanju i dešavanjima između različitih delova i različitih društvenih grupa u zemlji. PoštoSrbija nastoji da potpunije integriše svoju privredu i tržište u globalni kontekst a posebno najedinstveno tržište EU, imperativ je da se osigura da sve oblasti u zemlji budu u stanju da nanjemu budu konkurentne.Drugi doprinoseći faktor je pristupanje EU. U tom kontekstu, od suštinske važnosti je dobrapriprema za uvođenje pretpristupanja, i konačno, Strukturnih fondova EU. Sprovođenje na-cionalne regionalne politike i priprema za pristupanje zahtevaju značajne napore Vladeradi jačanja institucionalne osnove za upravljanje Strukturnim i Kohezionim fondom.Iako je Vlada Srbije preduzela rad na politici kreiranjem relevantnih strategija (Strategijasmanjena siromaštva, Nacionalni investicioni plan, Strategije za razvoj poljoprivrede i tur-izma, Strategija za stimulaciju i razvoj stranih ulaganja itd.), stvarna skala razlika u razvojuizmeđu regiona u Srbiji nije u potpunosti poznata.Strategija uravnoteženog regionalnog razvoja koju je Vlada usvojila u januaru 2007. go-dine je značajna zato što je to prvi takav dokument koji pokušava da se uhvati u koštac sapitanjima koja su specifična za razvoj regiona. Strategija u velikoj meri obuhvata prioriteterazvoja i intervencije koje imaju za cilj izgradnju opštih razvojnih kapaciteta, smanjenje dis-pariteta i izgradnju potencijala siromašnijih delova zemlje radi konkurentnosti. Ona takođeutvrđuje doslednu jedinstvenu politiku i zakonski okvir regionalnog razvoja kao i strategijuizgradnje institucionalnog okvira.Postojeće agencije za regionalni razvoj tek sada počinju da se razvijaju u nešto slično na-cionalnoj mreži. Uz izuzetak samo nekoliko agencija za regionalni razvoj osnovanih u okviruRSEDP (Kragujevac, Zrenjanin i Leskovac) možda se svega nekoliko drugih sada mogu sma-trati prihvatljivim partnerima u svrhu doprinosa planiranju regionalnog razvoja. Njima ne-dostaju sposobnosti, mandat i finansiranje (videti u daljem tekstu) koji su potrebni da bi postalestabilan partner u procesu opšteg regionalnog razvoja. Međutim, postoji dobra volja i određenorelevantno iskustvo u ovoj oblasti koji mogu da služe kao početna tačka za dalju pomoć.Agencije za regionalni razvoj nemaju jasan Vladin mandat da služe teritorijama na kojimaposluju. U nedostatku zakona o regionalnom razvoju agencije za regionalni razvoj nemoraju da daju formalni doprinos planiranju nacionalnog razvoja ili politike razvoja.
  24. 24. 24 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Iako se nivo sposobnosti koje se odnose na planiranje regionalnog razvoja povećao, sam proces će trajati godinama pre nego što se završi i velika većina pregledanih planova se nikako ne može smatrati „funkcionalnim“ planovima. Sposobnosti koje su potrebne da bi se oni razvili su uglavnom na veoma niskom nivou, postoji problem sa identifikacijom pri- oriteta i njihovom razradom u izvodljive planove. U skoro svim instancama, planovi su razvi- jeni bez razmatranja izvora eventualno raspoloživog finansiranja. U skoro svim slučajevima ne postoje direktne veze u podršci postizanju ciljeva nacionalnog razvoja. Značajna sredstva biće potrebna za obuku ili angažovanje i obuku novog osoblja u agen- cijama za regionalni razvoj koje ispunjavaju određene zahteve u pogledu podobnosti. Jedna od posledica nedostajućeg institucionalnog okvira je nedostatak ovisnih, dugoročnih izvora finansiranja za nadoknadu troškova poslovanja agencija za regionalni razvoj kao i finansija potrebnih za projekat za sprovođenje projekata regionalnog razvoja. Agencije za regionalni razvoj su finansijski neodržive. Akteri sada imaju malo podsticaja da finansijski podržavaju agencije za regionalni razvoj a nacionalna Vlada ne odvaja nikakva sredstva za njihov rad. Opstanak agencija za regionalni razvoj prvenstveno zavisi od donatorskih projekata i komercijalnih delatnosti (usluga za određenu cenu). Na osnovu ovog istorijata jasno je da postoji mogućnost izgradnje na zamahu vladinih obaveza politike i tehničke i finansijske podrške koje su već obezbeđene po raznim programima EAR i drugim donatorskim programima kao i na iskustvima stečenim u nekoliko proteklih godina. Na osnovu ciljeva Strategije za uravnoteženi regionalni razvoj, očekuje se da će Vlada Srbije uskoro izraditi institucionalne sporazume na nacionalnom nivou koji su potrebni za de- lotvornu koordinaciju, upravu i upravljanje integrisanim regionalnim razvojem. Uspešan rad takvog tela će zahtevati sposobnosti i sisteme koji se odnose na ciklus politike (programi- ranje, strateško planiranje i upravljanje) i sisteme za praćenje rezultata i uticaja kao i sposob- nosti konsultacija i izgradnje partnerstva. Iskustvo na ranijim projektima pokazuje da će biti potrebna značajna pomoć kako bi se postigao zadovoljavajući nivo radne autonomije. U velikom broju slučajeva na podnacionalnom nivou, postoji želja raznih aktera ne samo da nastave svoje tekuće aktivnosti već i da ih prošire. Međutim, nivo njihove pripremljenosti da preuzmu obaveze za koordinaciju regionalnog razvoja dramatično se razlikuje u ra- zličitim delovima zemlje. Na primer, jedan broj planova lokalnog razvoja i planova region- alnog razvoja koji su napravljeni širom zemlje je različitog kvaliteta i oni nisu uvek relevantni. Sposobnosti lokalne koordinacije i izradnje partnerstva se sporo razvijaju kako se kultura razmene informacija i među-institucionalne saradnje razvija u severnoj i cen- tralnoj Srbiji i još su uvek u ranoj fazi razvoja u drugim delovima zemlje. Kvalitet lokalnih pružalaca usluga i osoblja sa raspoloživim tehničkim sposobnostima koji je potreban za efikasnu identifikaciju projekta, razvoj, upravljanje i sprovođenje ide sličnim putem. Jedna od posledica nedostajućeg institucionalnog okvira je nedostatak ovisnih, dugoročnih izvora finansiranja za nadoknadu troškova poslovanja agencija za regionalni razvoj kao i finan- sija potrebnih za projekat za sprovođenje projekata regionalnog razvoja. Može se zaključiti da su i nedostatak odgovarajućeg tehničkog znanja i nedovoljni budžet- ski izvori glavne prepreke koje se moraju savladati ako se misli da ove grupe aktera imaju bilo kakvu realnu šansu da se razviju u dinamičnu mrežu agencija za regionalni ekonom- ski razvoj koje su u stanju da ispunjavaju ono što će vremenom postati zahtevniji sklop odgovornosti. U tom smislu nastavak podrške za proširenje agencija za regionalni razvoj širom zemlje i obezbeđenje finansija za projekat, kako se započelo na pilot osnovi u okviru RSEDP, predstavlja logičan produžetak sredstava već odvojenih za podršku društveno- ekonomskom razvoju na podnacionalnom nivou.
  25. 25. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 25Pr.2: 3.1 Istorijat i opravdanostSolunski dnevni red, koji podstiče zemlje u regionu da promovišu principe transparentnosti,odgovornosti i stabilnog upravljanja državnim sektorom, obezbeđuje opštu stratešku smer-nicu za predloženi program u oblasti opšte reforme državne uprave i reforme javnih finan-sija. On je dosledan zahtevima Kopenhagenskih kriterijuma, koji ističu potrebu za efikasnimi dobrim funkcionisanjem državne službe i MIP cilj razvoja odgovorne državne uprave uskladu sa standardima EU. SAP ističe potrebu da se obrade reforme sistema plaćanjadržavne službe i odgovarajućih mera razvoja ljudskih resursa pri čemu Strateški dokumentzemlje poziva na stvaranje nezavisne i efikasne državne službe.Ovaj predlog projekta sadrži stratešku smernicu koja je sadržana u Evropskom partner-stvu o jačanju administrativnih kapaciteta državne uprave, razrađenu u nacionalnojstrategiji reforme državne uprave. Naravno, principi organizacije i funkcionisanja državneuprave u državama članicama EU predstavljaju glavnu početnu tačku i konačni cilj kojeplanirane reforme treba da postignu, pa se dalji razvoj obrazovanja u okviru Poreske up-rave zasniva na evropskom trendu poboljšanja nivoa ekspertize odgovornosti zaposlenih,počev sa ciljem i nepristrasnim kriterijumima za izbor novih zaposlenih po osnovusposobnosti, kroz stalno napredovanje u službi i stvaranje okruženja koje stimuliše mo-tivaciju zaposlenih. Sve ovo ima za cilj uspostavljanje procesa „upravljanja znanjem“ uPoreskoj upravi.U Godišnjem izveštaju o napretku Republike Srbije u 2006. godini u realizaciji prioriteta defin-isanih Evropskim partnerstvom, u tački 4.1.4., koja se odnosi na carine i poreze, navedeno jeda su administrativni kapaciteti u Poreskoj upravi slabi, posebno oni zaduženi za naplatu ireviziju PDV-a i izvršavanje dužnosti. Ova realnost je uglavnom posledica neravnotežeizmeđu broja zaposlenih u osnovnim funkcijama Poreske uprave i velikog broja delatnostiPoreske uprave. Ovi problemi u oblasti ljudskih resursa ogledaju se u nedovoljno velikombroju visokokvalitetnog i obučenog osoblja u centrali Poreske uprave, kao i u nedovoljnombroju obučenog i sposobnog osoblja u pridruženim firmama i filijalama Poreske uprave.Postojeći profili onih koji diplomiraju u ustanovama višeg obrazovanja trenutno neomogućavaju direktno uključivanje diplomiranih ekonomista i pravnika u izvršavanjefunkcija oporezivanja. Prema tome, postoji potreba za povećanom i poboljšanom obukomi podučavanjem. Cilj ovog projekta ja da se obezbedi efikasna realizacija politike zapošlja-vanja u Poreskoj upravi. Obuka mora biti visoko specijalizovana i organizovana pošto pos-toji potreba skraćenja vremena potrebnog za obuku polaznika za poslove procene i naplatejavnih prihoda s obzirom na složenost potrebnog znanja i veština.Ciljna kategorija novozaposlenih mora da bude obučena za potrebne veštine i znanje kojise odnose na poresko materijalno i procesno pravo, kako bi bili u stanju da budu uključeniu osnovne funkcije revizije i naplate.Ovaj projekat će omogućiti uvođenje ove kategorije zaposlenih u tekuće procese poslovanjau mnogo kraćem vremenu i osigurati sistematski završenu potrebnu ekspertizu. Zbogposebnog karaktera potrebnog i neophodnog znanja očekuje se da će, posle šest mesecinovozaposleni u Poreskoj upravi, sticanjem potrebnih informacija o poreskom sistemu iprocedurama u Republici Srbiji, kao i prenošenjem najbolje prakse evropskih poreskih up-rava, biti kvalifikovani za nezavisno izvršenje zadataka. Zapravo, ovaj projekat obrađujerazlike u sposobnostima u ključnoj kategoriji sistema poreske uprave. 120 članova osobljaće predstavljati ciljnu grupu za obuku.U toku početne obuke rad učesnika će pratiti mentori u njihovoj organizacionoj je-dinici. Posle toga, učesnici će biti kvalifikovani da samostalno rade. Postupak
  26. 26. 26 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA organizovanja i realizacije početne obuke obavlja se svake godine, po zapošljavanju po- laznika. Na ovaj način postići će se sistematsko podizanje nivoa institucionalnih kapaciteta Poreske uprave. Poreska uprava ima sopstvene prostorije za sprovođenje ovih aktivnosti, jedan broj pre- davača i jasan koncept predmeta i sadržaja obuke. Jedan od strateških ciljeva Poreske uprave Republike Srbije je da ima upravu orijentisanu prema klijentu osmišljenu po evropskim stan- dardima. Prema tome, potrebno je da se, angažovanjem poreskih stručnjaka i stručnjaka za obuku i iz zemalja EU i iz Srbije, postigne razmena najbolje prakse u obuci za poreske poslove. 3.2 Procena uticaja projekta Ovaj odeljak treba da navede predviđeni uticaj projekta a posebno za katalitički efekat, održivost, preko-granični uticaj (prema slučaju) Pr.1: 3.2 Procena uticaja projekta Dve komponente će doprineti ojačanim kapacitetima razvoja i sprovođenja politike re- gionalnog razvoja u Srbiji za uravnoteženiji teritorijalni društveno-ekonomski razvoj. To se može postići kroz obezbeđenje podrške i na nacionalnom nivou gde se prave opšti društveno-ekonomski ciljevi i prioriteti i na podnacionalnom nivou gde treba razviti i sprovesti vodove projekta koji imaju društveno-ekonomske koristi i za državni i za privatni sektor. Projekti takođe doprinose povećanju konkurentnosti Srbije i treba da služe da se po- mogne smanjenju širenja dispariteta između regiona u zemlji i povećanju društvenog jedin- stva. Efekat ovoga je povećanje životnog standarda lokalnog stanovništva sa povećanjem broja lokalnih investicija. Katalitički efekat - ubrzanje opšteg društveno-ekonomskog razvoja, institucionalnog razvoja, povećani kapacitet apsorpcije EU sredstava. Kapacitet apsorpcije većih, budućih izvora finansiranja se takođe očekuje kao rezultat pro- jekata pošto će se nivo potrebnih sposobnosti verovatno znatno uvećati po završetku projekta. Funkcionalna održivost se postiže institucionalizacijom mreže agencija za regionalni razvoj širom Srbije koje imaju zajedničku viziju i mandat kao i kreiranjem nacionalnog udruženja koje će moći da lobira kod Vlade i deluje kao zastupnik podnacionalnih interesa. Namera usredsređenosti na obuku, mentorisanje i umrežavanje je da ostavi lokalnu bazu znanja i pojača verovatnoću da će sposobnosti, pošto se razviju, biti i ostati kod korisnika. Finansijska održivost agencija za regionalni razvoj obezbediće se finansijskim doprinosima aktera i nacionalne Vlade radi osiguranja njihovog pravilnog i neprekidnog funkcionisanja čak i kada pomoć donatora prestane. Što se tiče prekogranične saradnje, sve što je navedeno dovešće pogranične regione u pozi- ciju da delotvornije i efikasnije učestvuju u programima prekogranične saradnje. Pr.2: 3.2 Procena uticaja projekta Nacionalna strategija Srbije za pristup EU, Akcioni plan za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstva, kao i Strategija za reformu državne uprave u Republici Srbiji, su osnovni nacio- nalni dokumenti koji definišu dalji razvoj u oblasti koja se odnosi na Poresku upravu i zapo- slene u njoj. Primarni ciljevi koje Republika Srbija nastoji da ostvari reformom državne uprave obuhvataju izgradnju demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti,
  27. 27. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 27transparentnosti, rentabilnosti i efikasnosti, kao i izgradnju državne uprave koja je usred-sređena na građane, koja može da pruži visoki nivo usluga. Osnovni principi ove reforme su: • princip decentralizacije, • princip depolitizacije, • princip profesionalizacije, • princip racionalizacije, • princip modernizacije.Princip profesionalizacije podrazumeva stvaranje dobro obučene, odgovorne i efikasne up-rave i direktno je povezan sa principom depolitizacije. Kako bi se ovaj princip ispunio,potrebno je da se obezbedi stalna obuka osoblja tokom njihove cele službe, sa mogućnošćuobezbeđenja prilike za sticanje dodatnog znanja i sposobnosti, na primer znanja o poseb-nim pravima državnih službenika.Što se toga tiče, obuka i usavršavanje zaposlenih imaju za cilj premošćavanje razlika izmeđutrenutnog i željenog stanja profesionalnog nivoa nadležnosti, zajedno sa neprekidnim un-apređenjem opšteg nivoa uprave i stvaranjem uslova da se trenutni položaj izvršava što jemoguće efikasnije.Konačni cilj reforme državne uprave je da obezbedi Srbiji „instrument“ za izradu isprovođenje politike i reformi i obezbeđenje javnih usluga građanima.Reforma Poreske uprave u jačanju svojih kapaciteta i u obezbeđenju naplate poreza dopri-nosi postizanju reformi javnih finansija u optimizaciji dodele javnih sredstava, što vodiekonomskom razvoju i smanjenju siromaštva.Godine 2003. Poreska uprava je po prvi put uvela Odeljenje za komunikacije i obrazovanje.Godine 2005. i 2006. PU je uvela zvanja stalnih koordinatora za obuku odnosno instruktora.Štaviše, u četiri centra za obuku Poreske uprave od 2004. godine obučeno je preko 12.000 po-laznika, a podacima o ovim obukama upravlja i obrađuje ih informativni sistem za upravl-janje obukom Poreske uprave (TRMS).PU planira da, odmah po osmišljavanju Strategije za razvoj Poreske uprave (koje je plani-rano za kraj 2007. godine), pređe na pripremu strategije za obuku njenih zaposlenih, kojaće onda odrediti budžet za obuku za nekoliko godina.Napomena:U ovom kontekstu procena uticaja projekta mora pokazati održivost i vlasništvoprojekta u smislu sposobnosti i posvećenosti tela za sprovođenje da ispostavi merui da nastavi da obezbeđuje usluge i posle perioda donatorske podrške.- Definicijakatalitičkog efekta počiva na „ideji da obezbeđenje zvanične pomoći jednoj zemlji [kojaprolazi kroz proces tranzicije ili reforme] podstiče druge zainteresovane strane da pre-duzimaju akcije [koje joj doprinose]. Posebno, ona počiva na pretpostavci da su, u pravimuslovima, zvanična pomoć i finansiranje privatnog sektora strateške dopune“12. Prematome, o katalitičkom efektu se može razmišljati kao o promeni u planiranim netotokovima privatnog kapitala /delatnosti društveno-ekonomskog razvoja/ institucional-noj reformi koju su izazvali i uslovljenost (procesa stabilizacije i pridruživanja) i fi-nansijska podrška programa za pomoć EU. U ovom smislu, katalitički efekat je meraex ante promene (npr: u investicionim planovima/efektima društveno-ekonomskograzvoja/ institucionalnim reformama...) sa programom EU i bez programa EU.12 „Catalytic Finance: When Does It Work?“ Stephen Morris, Hyun Song Shin, april 2005. godine
  28. 28. 28 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Uticaji projekta mogu se definisati kao pozitivni i negativni, primarni i sekundarni dugoročni efekti koje je projekat proizveo, direktno ili indirektno, nameravano ili nenameravano. Na primer, uticaj institucionalnog razvoja je obim u kom jedan pro- jekat/program popravlja ili slabi sposobnost jedne zemlje ili regiona da efikasnije, prav- ično i održivo koristi svoje ljudske, finansijske i prirodne resurse, kroz: (a) bolju definiciju, stabilnost, transparentnost, primenjivost i predvidivost institucionalnih sporazuma i/ili (b) bolje usaglašavanje misije i kapaciteta jedne organizacije sa njenim mandatom, što proističe iz ovih institucionalnih sporazuma. Ti uticaji mogu da obuhvate nameravane i nenameravane uticaje neke akcije. Procena uticaja projekta će zahtevati definiciju i kategorizaciju aktera koje uključuju sve one pojedince, grupe ljudi, organizacije, institucije i/ili preduzeća koja su na neki način zainteresovana za uspeh ili neuspeh projekta. Kako bi se olakšala identifikacija, svi akteri se mogu podeliti u dve podkategorije: • direktni korisnici ili uživaoci rezultata i/ili efekata predloženog projekta, • drugi ključni igrači koji na neki način doprinose, utiču, ili su zainteresovani za uspeh ili neuspeh predloženog projekta. U svrhu identifikacije aktera, podnosioci zahteva mogu pripremiti upitnik za identi- fikaciju, kategorizaciju i analizu potreba aktera13. Takođe će se koristiti rezultati prethodno sprovedenih analiza aktera. 3.3 Rezultati i merljivi pokazatelji Opisati konkretne usluge/proizvode koji će nastati kao rezultat projekta, i staviti na raspolaganje direktnim korisnicima. Navedeni merivi pokazatelji treba da služe oceni dostignuća rezultata. Rezultati14 se mogu definisati kao direktne (tj. u roku od godinu dana) posledice ak- tivnosti koje će se obaviti i ishodi koje će projekat proizvesti. Na primer, obuka (delat- nost) proizvodi obučene ljude (ishod) što vodi povećanim institucionalnim kapacitetima (rezultat). Rezultate projekta treba: • definisati na takav način da se pokaže vremenski rok za njihovu realizaciju; • na odgovarajući način podeliti u faze i realizovati u toku trajanja projekta; • precizno definisati tako da se mogu dovesti u vezu sa objektivno dokazivim pokazateljima (OVI – Objectively Verifiable Indicators) i njihovim izvorima dokazivanja; • jasno da pokažu konkretne koristi, koje će projekat obezbediti ciljnim (direk- tnim) korisnicima i koje treba da odražavaju potrebe koje je identifikovala analiza aktera; • da budu izraženi kao željeno promenjeno stanje, a ne kao proces. 13 Institucije koje su već uradile spisak i/ili analizu potreba aktera prilikom izrade nacrta GOPA (godišnji op- erativni akcioni plan), ili u okviru nekog drugog postupka, mogu ponovo definisati ovaj spisak tako da on zadovoljava potrebe/zahteve konkretnog predloga projekta. 14 Odnosni izrazi: ishod, efekat, uticaji.
  29. 29. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 29Objektivno dokazivi pokazatelj se može definisati kao kvantitativan ili kvalitativan fak-tor ili promenjiva vrednost koja obezbeđuje jednostavno i pouzdano sredstvo zamerenje dostignuća, radi odražavanja promena povezanih sa intervencijom, ili kaopomoć proceni izvršenja učesnika u razvoju.Prema tome, OVI se mora zasnivati na kvantifikaciji ciljeva (tj. oni moraju obezbeditisredstvo za merenje postizanja opštih ciljeva, svrhe i rezultata) i treba da budu određeni,merljivi, raspoloživi, relevantni i vremenski vezani (SMART).Rezultati i pokazatelji treba da budu naznačeni prema redosledu projektnih aktivnosti.(rezultat 1 da se odnosi na aktivnost 1 itd.)Pr.1: 3.3 Rezultati i merljivi pokazateljipredlog projekta se sastoji iz dve komponente.Komponenta 1: Pomoć politici regionalnog razvoja na nacionalnom nivou iKomponenta 2: Podrška agencijama za regionalni razvoj i relevantnim akterima.Očekivani rezultati i merljivi pokazatelji po komponentamaKOMPONENTA 1: POMOĆ POLITICI REGIONALNOG RAZVOJA NA NACIONALNOM NIVOUOČEKIVANI REZULTATI:1. usvojen relevantni zakonski okvir,2. povećani institucionalni kapacitet novog vladinog tela za podršku integrisanom regio- nalnom razvoju,3. povećano razumevanje među glavnim vladinim učesnicima koji su uključeni u formula- ciju politike regionalnog razvoja, politike i koncepta regionalnog razvoja EZ,4. povećani kapacitet prikupljanja i analize statistike regionalnog razvoja,5. poboljšana koordinacija.MERLJIVI POKAZATELJI ZA PROCENJIVANJE NAPRETKA OBUHVATAJU:1. - nacrte zakona i podzakona usvojene u skupštini,2. - zaposleno osoblje, - obučeno osoblje, - urađena proceduralna uputstva, knjige propisa,3. - politike, koncepte EZ koji počinju da ulaze u glavne tendencije politika regiona- lnog razvoja na nacionalnom nivou, - strategije vladinog sektora koje podržavaju ciljeve nacionalnog razvoja4. - nabavljenu, isporučenu opremu i opremu koja je u upotrebi, - rezultate pregleda, - usvajanje i primenu odgovarajućeg sistema merenja od strane Republičkog sta- tističkog zavoda, - regionalne statističke cifre koje su uočljive u procesu planiranja nacionalnog razvoja,5. - osnivanje grupa za koordinaciju koje se sastaju u redovnim predviđenim inter- valima, - ciljeve nacionalnog razvoja koji uzimaju u obzir regionalne/lokalne prioritete, - regionalne/lokalne planove koji podržavaju ciljeve nacionalnog razvoja.
  30. 30. 30 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA KOMPONENTA 2: PODRŠKA AGENCIJAMA ZA REGIONALNI RAZVOJ I RELEVANTNIM LOKALNIM AKTERIMA OČEKIVANI REZULTATI 1. Povećana efikasnost agencija za regionalni razvoj i relevantnih aktera u vezi sa uprav- ljanjem sredstvima regionalnog razvoja 2. Povećana ulaganja kroz učešće agencija za regionalni razvoj u procesu planiranja na- cionalne politike regionalnog razvoja 3.Poboljšane sposobnosti upravljanja ciklusom projekta u okviru agencija za regionalni razvoj i relevantnih lokalnih aktera 4.Ojačani kapacitet osoblja agencija za regionalni razvoj i lokalnih aktera u upravljanju do- nacijom 5. Pojačana uloga propagiranja agencija za regionalni razvoj na nacionalnom nivou MERLJIVI POKAZATELJI ZA PROCENJIVANJE NAPRETKA OBUHVATAJU: 1. - uspostavljanje komisije za projekat regionalnog aktera, - dodeljene lokalne budžete koji su u skladu sa planovima razvoja, - razvijenu mrežu potvrđenih lokalnih pružalaca usluga, 2. - približavanje ciljeva regionalnog i nacionalnog razvoja, - dostavljene regionalne statističke podatke koji su u skladu sa zahtevima nacio- nalnog statističkog izveštavanja, - agencije za regionalni razvoj koje učestvuju u nacionalnom koordinacionom telu i radnim grupama, - uspostavljene redovne serije sastanaka, radionica i drugih veza sa glavnim re- gionalnim akterima, 3. - osoblje agencija za regionalni razvoj, osoblje opština, poslovna udruženja i druge aktere koji primenjuju savremene alatke i tehnike u vezi sa planiranjem re- gionalnog razvoja, - kvalitet regionalnih projekata koji raste, - povećanje broja eskontljivih projekata, 4. - preduzetu procenu potreba za obukom, - izvršenu obuku, - kvalitet predloga koji su obradile agencije za regionalni razvoj, - broj objavljenih tendera, 5. - osnovano Nacionalno udruženje agencija za regionalni razvoj u koje su se upisale sve agencije za regionalni razvoj, - osnovane tematske/sektorske radne grupe koje se sastaju u redovnim intervalima, - vladinu politiku koja uzima u obzir prioritete lokalnog razvoja. Pr.2: 3.3 Rezultati i merljivi pokazatelji Rezultati i merljivi pokazatelji u odnosu na aktivnost 1: 1. pripremljen godišnji plan i program obuke, 2. pripremljen i odštampan materijal obuke, 3. pripremljeni testovi,
  31. 31. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 314. obučeni instruktori,5. 120+ novo poresko osoblje obučeno prema standardima EU,6. pripremljeni upitnici za ocenu,7. pripremljeni izveštaji o oceni koji sadrže preporuke za ponovno osmišljavanje plana i ma- terijala obuke,8. potpuno nezavisno uključivanje učesnika u obuku za osnovne funkcije poreske uprave,9. poreski inspektori kvalifikovani da nezavisno i na zakonski predviđen način obavljaju po- slove iz nadležnosti poreske uprave, poštujući u potpunosti prava poreskih obveznika,10. preporuke utvrđene u toku ocene projekta biće obuhvaćene budućim godišnjim planovima obuke.Napomena : Informacije obuhvaćene ovim odeljkom definišu etape ili krajnje tačke u okviru pro- jekta, gde neki jasno definisani ishodi moraju da budu utvrđeni, kako bi se po- državalo, usmeravalo i olakšalo upravljanje projektom. Pitanje raspoloživosti podataka (OVI) mora se proveriti zbog izvodljivosti pregledom kolone izvora dokazivosti u logičkom okviru. Predložene OVI koji se ne mogu odmah pratiti ili koji nemaju polazne podatke treba odbaciti. Upravljačke strukture projekta su direktno odgovorne za realizaciju ishoda projekta.3.4 AktivnostiOpisati konkretne aktivnosti i mere koje je potrebno sprovesti kako bi se postigli očeki-vani rezultati i ishodi projekta koji će se platiti iz sredstava projekta.Aktivnost se može opisati kao preduzete radnje ili izvršeni posao kroz koji se ulozi kaošto su sredstva, tehnička pomoć i drugi tipovi resursa mobilišu da bi napravili određenuproduktivnost i rezultate.Ključne projektne aktivnosti treba da: jasno naznače veze sa rezultatima i da budu klasifikovane na odgovarajući način tj. da obavljanje predloženih aktivnosti i ispostavljanje predložene produktivnosti postigne tražene rezultate projekta. budu adekvatne za projekat (mogućnosti sprovođenja aktivnosti treba realno raz- motriti); budu izražene kao proces, a ne kao promenjeno stanje.Opis aktivnosti mora naznačiti precizan spisak ugovora koji će se izvršiti u vezi sa ula-ganjima. Gde je izvodljivo, naznačiće se nacionalno finansirani ugovori koji su istovre-meni sa aktivnošću i navesti izvori kofinansiranja i njihova raspoloživost.Aktivnosti se moraju pozivati na označene odgovarajuće aktivnosti kako je su nave-dene u logičkom okviru.Pr.1: 3.4 AktivnostiKOMPONENTA 1: POMOĆ POLITICI REGIONALNOG RAZVOJA NA NACIONALNOM NIVOU Razvoj relevantnog zakonodavnog okvira Razvoj organizacije, opisi posla, programi rada, uputstva za rad, vertikalne i horizontalne veze
  32. 32. 32 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Preduzimanje procene potreba za obukom i izrada nastavnih planova Preduzimanje razvoja osoblja (radionice, studijska putovanja, seminari) Preduzimanje obuke za upravljanjem ciklusom projekta Izrada uputstava za rad za planiranje regionalnog razvoja, sprovođenje, praćenje i kontrolu Identifikacija odgovarajućih finansijskih mehanizama i podsticaja radi podrške uravnoteženom regionalnom razvoju Kako bi se osiguralo brzo uspostavljanje određene ustanove koja ima slične funkcije kao i vladino telo, direktor ove ustanove će imati punu podršku EU i lokalnih stručnjaka u pre- duzimanju navedenih aktivnosti. Zapošljavanje osoblja će se takođe vršiti paralelno sa us- postavljanjem infrastrukture što prati procena potreba za obukom zaposlenog osoblja i kompletan program obuke, posebno za upravljanje ciklusom projekta. Organizacija radionica, seminara i stručnih putovanja za ključne aktere na nacionalnom nivou Uvod u najbolju praksu koja se odnosi na politiku integrisanog regionalnog razvoja u EU (tj. seminari i radionice za podizanje svesti, publikacije, veb adrese) Zajedno sa direktorom, projektni tim će organizovati seriju radionica i seminara za na- cionalne aktere koji će biti usredsređeni na najbolju praksu EU u politikama i konceptima re- gionalnog razvoja. Rezultati će se širiti putem redovnih biltena, glasnika i on-lajn sredstvima. Uspostavljanje statističko-analitičke polazne osnove za ocenu regionalne konkurentnosti, praćenje i ocena u skladu sa standardima EU. Projekat će tesno sarađivati sa Republičkim zavodom za statistiku radi utvrđivanja stan- dardizovanih savremenih alatki i metoda za prikupljanje i analizu statističkih podataka koji su bitni za ocenu regionalne konkurentnosti. Osnivanje relevantnog Odbora za upravljanje projektom, radnih grupa za vertikalnu i hor- izontalnu koordinaciju delotvornog sprovođenja politike Sve sprovedene aktivnosti nadgledaće Odbor za upravljanje projektom koji se sastoji od glavnih aktera na nacionalnom nivou, donatora i predstavnika agencija za regionalni razvoj. Sporazumi za zaključivanje ugovora su sledeći: Broj ugovora: Jedan ugovor o delu Postupak za podnošenje ponuda: ograničeni međunarodni tender Trajanje: 24 meseca Vrednost ugovora: 2.0 miliona evra Dodela: 30 dana od potpisivanja ugovora KOMPONENTA 2: PODRŠKA AGENCIJAMA ZA REGIONALNI RAZVOJ I RELEVANTNIM LOKALNIM AKTERIMA 1. Povećana efikasnost agencija za regionalni razvoj i relevantnih lokalnih aktera po pitanju upravljanja sredstvima lokalnog razvoja: osnovati komisije regionalnih aktera, preduzeti obuku opštinskog osoblja za planiranje budžeta i finansija, pregledati i pripremiti planove lokalnog i regionalnog razvoja (operativni pro- grami i finansijski planovi),
  33. 33. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 33 pripremiti trogodišnje planove poslovanja, pripremiti uputstva za rad i proceduralna uputstva, organizovati tematske radionice u odnosnim oblastima, pripremiti program sertifikacije za lokalne pružaoce usluga, objavljivati i dostavljati redovne biltene akterima agencija za regionalni raz- voj.2. Povećana ulaganja kroz učešće agencija za regionalni razvoj u procesu planiranja na- cionalne politike regionalnog razvoja: obučiti lokalne aktere za prikupljanje i obradu osnovnih statističkih podataka, podržati osnivanje In-dok centara u agencijama za regionalni razvoj.3. Poboljšane sposobnosti upravljanja ciklusom projekta u okviru agencija za regionalni razvoj i relevantnih lokalnih aktera: pristupiti potrebama za obuku agencija za regionalni razvoj i relevantnih lo- kalnih aktera, osmisliti i obaviti obuku za upravljanje ciklusom projekta.4. Ojačani kapacitet osoblja agencija za regionalni razvoj i relevantnih lokalnih aktera u upravljanju donacijom: osnovati centralnu kancelariju za pripremu projekta za upravljanje donacijom, osmisliti i obaviti obuku agencija za regionalni razvoj i relevantnih lokalnih ak- tera za upravljanje donacijom, objaviti tendere, oceniti primljene ponude, pratiti napredak sprovođenja projekta, održavati informativne seminare za zainteresovane strane.5. Pojačana uloga propagiranja agencija za regionalni razvoj na nacionalnom nivou: pomoći osnivanju Udruženja agencija za regionalni razvoj na osnovu najbolje prakse EU, dostavljati rezultata članovima mreže putem redovnih biltena i drugim sred- stvima, osmisliti i održavati veb adresu Udruženja agencija za regionalni razvoj.Sporazumi za zaključivanje ugovora su sledeći:Broj ugovora: Jedan ugovor o deluPostupak za podnošenje ponuda: ograničeni međunarodni tenderTrajanje: 36 meseciVrednost ugovora: 8.0 miliona evraDodela: 30 dana od potpisivanja ugovoraPr. 2: 3.4 AktivnostiAktivnost 1 Podaktivnost 1: Priprema godišnjeg plana i programa obuke za početnu obuku, koji će imati definisan budžet na osnovu izraženih potreba u Poreskoj upravi u celini. Ovaj godišnji plan i program obuke služiće kao standard koji će razvijati Odeljenje za obuku i ko- munikacije PU. Ova aktivnost se može dalje razložiti na sledeće komponente:
  34. 34. 34 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA • pripremu procene potreba u vezi sa zahtevima za obuku u oblasti početne obuke, • definisanje ciljnih grupa unutar Poreske uprave, • definisanje perioda obuke, • priprema programa obuke, • priprema plana obuke. Podaktivnost 2: Sastavljanje materijala obuke i testova i priprema nastavnih planova obuke koji će biti u skladu sa standardima koje sprovode savremene Poreske uprave u oblasti obuke novih zaposlenih. Nastavni plan obuke će obraditi mesto i ulogu Poreske uprave, pregled poreskog sistema Srbije, baveći se materijalnim propisima za direktne i indirektne poreze (Zakon o PDV-u, porez na imovinu, porez na prihod preduzeća i porez na lične prihode) uz posebno usredsređivanje na određene poreske institucije, predmet oporezivanja, poreskog obveznika, stopu, izuzimanja i podsticaje, baveći se procedural- nim pravom (Zakon o poreskom postupku i Poreskoj upravi, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o upravnom sporu) sa posebnim naglaskom na prava i obaveze poreskih obveznika, šaltersku i terensku reviziju i naplatu, mere i sredstva prinudne naplate, prekršaje i poreska krivična dela. Poseban naglasak će se staviti na izradu kodeksa oporezivanja preduzeća, obezbeđenjem najbolje prakse EU. Ova podaktivnost će se sastojati od pripreme sledećih modula obuke i materijala obuke: • priprema modula obuke za sistem državne uprave, • priprema modula obuke za poreski sistem, • priprema modula obuke za oblike oporezivanja, • priprema modula obuke za poreske procedure i Zakon o poreskoj upravi (poreski postupci, organizacija Poreske uprave, odgovornosti Poreske uprave, funkcije Poreske uprave, poreski prekršaji i poreska krivična dela), • priprema modula obuke za upravni spor, • priprema modula obuke za etički kodeks, • priprema modula obuke za obuku instruktora. Podaktivnost 3: Sprovođenje obuke koje će se obaviti na tri nivoa i u skladu sa planom koji je definisan godišnjim planom obuke. Obuka instruktora PU (TOT –Training of TA Trainers)) – do 20 instruktora, obaviće se u obrazovnom centru PU u Beogradu. Po završetku obuke instruktora PU, obaviće se pilot obuka u obrazovnim centrima PU. Najzad, potpuno razrađena obuka realizovaće se u obrazovnim centrima Poreske uprave u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu (30 učesnika po grupi, tj. 120 učesnika po kursu). Ova podaktivnost se može razložiti na sledeće komponente: • obuka instruktora • pilot obuka • potpuno razrađena obuka Podaktivnost 4: Procena aktivnosti i rezultata obuke praćena preporukama i mogućim ponovnim osmišljavanjem programa i materijala obuke. Ovo će obuhvatiti procenu po prijemu kursa i posle perioda od šest meseci. Ova podaktivnost se može razložiti na sledeće komponente: • topla ocena - po završetku svakog kursa, u skladu sa standardima obavlja se ocena i kursa i predavača;
  35. 35. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 35 • hladna ocena – posle perioda od šest meseci, znanje stečeno za vreme obuke proverava se u svakodnevnom radu zaposlenih. Ona se obavlja upotrebom kom- pleta upitnika za ocenu pripremljenih po ovom projektu; • priprema izveštaja o oceni; • priprema relevantnih preporuka u vezi sa zaključcima izveštaja o oceni; • moguće ponovno osmišljavanje programa obuke, plana obuke i materijala obuke u vezi sa preporukama iz gore navedenih dokumenata.Ova aktivnost će se sprovesti na osnovu jednog ugovora o delu za izgradnju institucija odmilion evra koji finansira EU, dok će se iz nacionalnog javnog doprinosa pokriti smeštaj po-laznika obuke, po danu i drugi opšti troškovi koji se odnose na vođenje obuke.PrimedbaPrecizan spisak budućih ugovora se mora naznačiti na osnovu standardnih tipovaugovora EZ kako predviđa uputstvo PRAG, tj. to mora biti jedan ili više ugovora, i to:ugovori o delu, Tvining sporazumi, ugovori za isporuku, ugovori za radove i/ili planovidonacija. Tabela predstavljena u odeljku 4 predloga projekta sumira te informacije.Prilikom definisanja vremenskog okvira za projektne aktivnosti, potrebno je da se uobzir uzmu granice trajanja projekta prema ograničenjima za zaključivanje ugovora,izvršenje i isplatu koje je utvrdila IPA (navedene u odeljku 1.10 do 1.12 predloga pro-jekta) i to: • za projekte koje finansira Evropska unija, uobičajeno trajanje projekta se kreće između dvanaest i trideset šest meseci. • završetak svih projektnih aktivnosti kako je definisano Finansijskim sporazu- mom koji Vlada potpisuje za određenu budžetsku godinu, i uglavnom pokriva period od 36 meseci. • ako korisnik ne iskoristi sredstva u odnosnom periodu, ona se vraćaju u budžet Evropske unije.Štaviše, vremenski okvir i postupci za zaključivanje ugovora se razlikuju u zavisnosti odtipa pomoći i ugovora koji će se zaključiti, što ima značajan uticaj na plan sprovođenja(koju treba navesti u odeljku 5 predloga projekta). Detaljne informacije o postupku za-ključivanja ugovora mogu se naći u uputstvu PRAG EZ (veb adresa). Primer vremenskogroka i postupaka za zaključivanje ugovora može se naći u Aneksu 8.Projektne aktivnosti mogu se grupisati u „komponente“ prema tome kako doprinoserezultatima i kako će se ugovoriti. Na primer, obuka može biti deo komponente „iz-gradnja kapaciteta“ koja pored obuke sadrži i druge aktivnosti – kao što je uvođenjenove strukture karijere i sistema kontrole kvaliteta, kreiranje sistema transparentnostiu odlukama rukovodstva itd. Sve ove aktivnosti mogu se ugovoriti u okviru istog ugov-ora ili odnosnih ugovora sličnog tipa – npr. ugovor o delu.Veze između formulacije aktivnosti, ishoda i rezultata mogu se ilustrovati kako je nave-deno u tabeli u daljem tekstu:

×