Your SlideShare is downloading. ×
Prirucnik za pripremu projekata
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×

Introducing the official SlideShare app

Stunning, full-screen experience for iPhone and Android

Text the download link to your phone

Standard text messaging rates apply

Prirucnik za pripremu projekata

4,320
views

Published on

Published in: Education

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
4,320
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
213
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. MINISTARSTVO FINANSIJA VLADA REPUBLIKE SRBIJE SEKTOR ZA PROGRAMIRANJE I UPRAVLJANJE FONDOVIMA EU I RAZVOJNOM POMOĆI PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (IPA project fiche)Ove smernice predstavljaju inicijativu Jedinice za koordina-ciju razvojne pomoći (DACU - Development Aid Coordina-tion Unit), koje finansira Agencija za međunarodnu pomoćKraljevine Švedske (SIDA - Swedish International Develop-ment Agency)/ Odeljenje za međunarodni razvoj Ujedinje-nog Kraljevstva (DfID - Department for InternationalDevelopment) u okviru „Zajedničkog programa za podrškuMinistarstvu finansija za poboljšanje koordinacije, planira-nja, programiranja i sprovođenja razvojne pomoći“.
  • 2. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATAFINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPAAutoriSektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomociKontakt adresadacu@mfin.sr.gov.yuIzdavačDIALBeograd , Mutapova 21U okviru projekta koji finansira Evropska unijapreko Evropske agencije za rekonstrukcijuUrednikPeter MikličDizajn i priprema za štampuVojislav IlićPrevodilac na engleskiEurocontract - Konferencijski sistemiLektura / KorekturaEurocontract - Konferencijski sistemiTiraž500 primerakaSuizdavač i štampaGrafolikVojvode Stepe 375ISBN 978-86-87219-00-7CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд
  • 3. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 3SADRŽAJDEO 1 – UVOD 6 IPA: novi okvir pomoći EU 6 Svrha i ciljna grupa 7 Proces programiranja IPA u Srbiji 8 Struktura smernica 9 Preporuke korisnicima 10DEO 2UPUTSTVO ZA IZRADU NACRTA PREDLOGA IPA PROJEKTA – KOMPONENTA 11 [Osnovne informacije i odgovornosti Institucija] 11 1 Osnovne informacije 12 1.1 KRIS broj 12 1.2 Naslov 12 1.3 Sektor (ELARG statistička šifra) 12 1.4 Lokacija 14 1.5 Telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora 14 1.6 Agencija za sprovođenje projekta 14 1.7 Korisnik projekta 14 [Finansiranje] 15 1.8 Ukupni troškovi 15 1.9 Doprinos EU 16 1.10 Krajnji datum za zaključivanje ugovora 16 1.11 Krajnji datum za izvršavanje ugovora 16 1.12 Krajnji datum za isplate 16 [Opis projekta i njegov okvir] 17 2. Opšti cilj, svrha i strateški okvir projekta 17 2.1 Opšti cilj projekta 17 2.2 Svrha projekta 18 2.3 Veza sa Evropskim partnerstvom 19 2.4 Veza sa MIPD 19 2.5 Veza sa Nacionalnim razvojnim planom (gde je primenjivo) 21 2.6 Veza sa nacionalnim/sektorskim strateškim ili investicionim planovima i strategijama (gde je primenjivo) 21 3. Opis projekta 22 3.1 Istorijat i opravdanost 23 3.2 Procena uticaja projekta 26
  • 4. 4 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 3.3 Rezultati i merljivi pokazatelji 28 3.4 Aktivnosti 31 3.5 Uslovljenost i redosled obavljanja aktivnosti 36 3.6 Srodne aktivnosti 37 3.7 Stečena iskustva 40 [Budžet i plan njegovog sprovođenja] 42 4. Indikativni budžet 42 5. Indikativni plan sprovođenja 43 [Pitanja koja prožimaju projekat] 44 6.1 Jednake prilike 45 6.2 Životna sredina 45 6.3 Manjine 46 [Obavezni aneksi uz predlog projekta] 47 1. Matrica logičkog okvira 47 2. Ugovoreni iznosi koji se isplaćuju tromesečno tokom celog trajanja programa 48 3. Opis institucionalnog okvira 49 4. Spisak pozivanja na zakone, propise i strateška dokumenta 51 5. Detalji ugovora koji finansira EU 54 DEO 3 – EX ANTE OCENA PREDLOGA IPA PROJEKTA 59 1. Zašto ex ante ocena? 59 2. Zahtevi Evropske komisije u vezi sa spremnošću projekta 60 3. Ocenjivanje predloga IPA projekta u Srbiji 61 3.1 Tehnička ocena 61 3.2 Utvrđivanje kvaliteta predloga projekta 62 3.3 Ex ante ocena spremnosti projekta i pregled prioriteta 63 DEO 4 – ANEKSI UZ VODIČ 64 1. Uredba Saveta (EZ) br. 1085/2006 kojom se utvrđuje Uredba o IPA okviru 64 2. Uredba Saveta (EZ) br. 718/2007 kojom se utvrđuje Uredba o sprovođenju IPA 82 3. Komponenta pomoć tranziciji i izgradnja institucija: svrha i oblik pomoći 151 4. Uzorak predloga IPA projekta – komponenta 1 – centralizovano upravljanje 164
  • 5. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 55. Različiti tipovi upravljanja spoljnom pomoći EZ 1676. Uzorak institucionalnog okvira i kontrolne liste strukture za upravljanje projektom 1687. Ključni elementi procene institucionalnog kapaciteta 1698. Plan ugovaranja projekta – prema uputstvu PRAG(2006) 1719. Zahtevi kofinansiranja 17810. Nepodobni troškovi 18011. Uzorak matrice IPA logičkog okvira u standardnom formatu 182 11.b Primer logičkih okvira 18312. Deset ključnih faza za izradu logičkog okvira 18813. Uzorak opisa poslova (ugovori o delu) 19214. Kontrolna lista opisa poslova 20115. Uputstva za programe Tvining i Laki Tvining 20416. Uzorak tehničkih specifikacija 20917. Kontrolna lista tehničkih specifikacija ugovora za isporuku 21018. Uzorak obrasca za ocenu IPA PF 21119. Uzorak tabele za obradu preporuka za PF (Vodič EZ) 21520. Elementi ex ante ocene koje treba uzeti u obzir u dokumentima programiranja 21621. Izvori informacija 22122. Rečnik izraza 222
  • 6. 1 DEO UvodIPA: novi okvir pomoći EUInstrument pretpristupne pomoći (IPA) je nova podrška Evropske zajednice koja trebada pomogne zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, uključujući i Srbiju,da se suoče sa izazovima evropske integracije, da sprovedu reforme koje su potrebneza napredak u procesu stabilizacije i pridruživanja i da stvore osnovu za ispunjavanje za-hteva potrebnih za članstvo u EU (Kopenhagenski kriterijumi).Regulativni okvir Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) utvrđuje se Uredbom Saveta(EZ) br.1085/20061 (Aneks 1).Ona je osmišljena kao jednostavna, jasna i pouzdana uredba, koja zamenjuje ranije dos-tupne zakonske osnove u oblasti pretpristupa (Far, ISPA, SAPARD, Turski instrument,KARDS, pri čemu se ova poslednja prvenstveno sprovodi u Srbiji2).Kao takva, ona predstavlja okvirnu uredbu, kojom se utvrđuju ciljevi i glavni principipretpristupne pomoći i saopštava pet komponenti od kojih se sastoji Instrument pret-pristupne pomoći – IPA komponente.S obzirom na njenu prirodu i strukturu, IPA uredba je dopunjena detaljnim pravilimaza njeno sprovođenje koja usvaja Komisija (Aneks 2). Nacrt ovih pravila za njenosprovođenje urađen je u jednom okviru, koji čini uredbu Komisije koja pokriva svih petIPA komponenti.Kao potencijalni kandidat, Republika Srbija je podobna samo za prve dve komponente.(IPA-I) POMOĆ TRANZICIJI I IZGRADNJA INSTITUCIJA Ova komponenta prevodi prioritete utvrđene Evropskim partnerstvom u tri podkomponente: (1) Političke zahteve, u okviru kojih će se pomoć EZ koristiti za podršku stabilnom, modernom, demokratskom, multietničkom i otvorenom društvu zasnovanom na vladavini prava. Poseban podsticaj će se dati državnoj upravi i reformi sudstva; (2) Društveno-ekonomske zahteve, u okviru kojih će se pomoć EZ koristiti za podršku razvoju društveno-ekonomskog okruženja; (3) Evropske standarde, u okviru kojih će pomoć EZ podržavati i pratiti zemlju u njenom planu evropske integracije (prilagođavanje zakona, potrebe uprave i zahtevi decentralizovanog sistema upravljanja EU fondovima (DIS - Decen- tralised Implementation System)). Detalji u vezi sa principima i namenom ove komponente kao i oblici pomoći predstavljeni su u Aneksu 3.1 Uredba Saveta (EZ) br. 1085/2006 od 17. jula 2006. godine, Službeni list L210, strana 82.2 Od 2000. godine, kroz KARDS program realizovano je ukupno 1,2 milijarde evra.
  • 7. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 7(IPA-II) PREKOGRANIČNA SARADNJA Ova komponenta se primenjuje na pogranične oblasti između korisnika iz država članica, država kandidata i zemalja u statusu pretpristupa. Kada postane zemlja kandidat, Republika Srbija će biti podobna za ostale tri IPA kom- ponente:(IPA-III) REGIONALNI RAZVOJ Ova komponenta podržava razvoj politike kao i pripremu za sprovođenje i up- ravljanje Evropskim fondom za regionalni razvoj i Kohezionim fondom.(IPA-IV) LJUDSKI RESURSI Ova komponenta podržava razvoj politike i pripremu za sprovođenje i upravl- janje Evropskim društvenim fondom.(IPA-V) RURALNI RAZVOJ Ova komponenta podržava razvoj politike kao i pripremu za sprovođenje i up- ravljanje zajedničkom poljoprivrednom politikom Zajednice.Zemlje potencijalni kandidati i zemlje kandidati koje nisu akreditovane za upravljanje fon-dovima na decentralizovan način (DIS) će ipak biti podobne, prema komponenti I, za merei radnje koje imaju karakter sličan onima raspoloživim prema komponentama III, IV i V.U smislu principa sprovođenja, centralna tačka IPA je da zemljama korisnicama preneseknow-how i iskustvo, podstičući vlasništvo i odgovornost za sprovođenje pomoći nastrani zemalja.Prema tome, u toku trajanja ovog instrumenta očekuje se da decentralizovano upravl-janje postane norma i za zemlje potencijalne kandidate. Međutim, kao i po programuKARDS, programima za zemlje potencijalne kandidate u početku će se upravljati na cen-tralizovanoj dekoncentrisanoj osnovi3, sa jasnom usredsređenošću na to da se zemljamapomogne da postepeno preuzimaju više odgovornosti i da napreduju prema decen-tralizovanom upravljanju.Ovaj proces, nov za Republiku Srbiju, zahteva institucionalne promene i izgradnju ad-ministrativnih kapaciteta za upravljanje svim fazama projektnog ciklusa – programi-ranje koje uključuje identifikaciju, formulaciju, sprovođenje, praćenje i ocenjivanje.Svrha i ciljna grupaGlavna svrha ovih smernica je da poboljšaju doslednost i kvalitet predloga IPA projektatokom celog procesa programiranja.Pošto su osmišljene za državnu upravu Srbije kao korisnika IPA, posebna ciljna grupa či-talaca ovih smernica su: državni IPA koordinator (NIPAK) koji ima glavnu odgovornost u procesu IPA programi- ranja3 Ugovaranje i sprovođenje je u okviru odgovornosti Delegacije EZ u Srbiji.
  • 8. 8 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA službenici radne grupe resornih ministarstava4 koji se bave programiranjem IPA, ostale ustanove korisnici IPA i osoblje koje radi u jedinicama za sprovođenje projekta5 (PIU) koje će podržavati NAC EZ obezbeđivanjem tehničkih podataka za pripremu projekta. Ove smernice su objavljene na samom početku faze tranzicije Srbije ka decentralizo- vanom sprovođenju podrške EZ. One su namenjene konsolidaciji IPA programiranja u Srbiji razvojem kapaciteta radi poboljšanja kvaliteta predloga IPA projekta koji će se dostaviti EZ. Cilj ovih smernica je da budu operativna alatka za pripremu predloga IPA projekta koji će se dostaviti EZ za finansiranje, koja će se posle registracije nacrta predloga projekta koristiti u ISDAKON informativnom sistemu. Uputstvo za pripremu predloga projekta po ISDAKON IS formatu može se naći na www.europa.sr.gov.yu . One takođe pretpostavljaju da će pripremi razvoja predloga projekta slediti pristup logičkog okvira6. Proces programiranja IPA u Srbiji Godišnje programiranje se odnosi na pripremu i predstavljanje Godišnjeg akcionog programa, uključujući i predloge projekata. Za srpske vlasti, godišnje programiranje podrazumeva tri ključne etape kako bi se došlo u poziciju da se predlog nacionalnog akcionog plana dostavi EZ radi finansiranja, a to su: 1. identifikacija (u okviru koji je utvrdio IPA i njegov višegodišnji indikativni planski dokument (MIPD - Multi-annual Indicative Planning Document)): pregledanje dokumentacije strateškog okvira Evropske komisije (uglavnom Evropskog partnerstva, dokumenta multiindikativnog programiranja i godišnjeg izveštaja o napretku zemlje), kao i nacionalnog strateškog okvira i odnosnih akcionih programa (nacionalnih i sektorskih strategija, godišn- jeg operativnog plana...) radi revizije prioriteta. identifikacija prioritetnih akcija (projekata) za finansiranje u narednoj godini. 2. priprema godišnjeg akcionog programa u vidu logičkih okvira i predloga projekta 3. procenjivanje logičkih okvira i predloga projekta pre dostavljanja EZ Uloge i odgovornosti institucija za identifikaciju prioriteta i formulisanje predloga pro- jekta za finansiranje po IPA tokom procesa programiranja definisane su odlukom Vlade Srbije br. 018-2013/2007-001 u okviru Akcionog plana za IPA programiranje, koji je usvo- jen 26. aprila 2007. godine (može se preuzeti sa veb adrese http://www.evropa.sr.gov/Is- dacon/PublicSite1/index.aspx ) U ovom trenutku, razne etape koje čine proces programiranja, koji je definisan u Ak- cionom planu za programiranje IPA, uloge i odgovornosti umešanih institucija mogu se sumirati kako je navedeno u tabeli u daljem tekstu. 4 Kao što je navedeno u Akcionom planu za IPA programiranje za 2008. godinu u Republici Srbiji 5 U vreme izrade nacrta ovih smernica, PIU još nisu bila osnovana u upravnim strukturama Republike Srbije. Za IPA program za 2007. godinu, NAC su podržali doprinosi iz ISDAKON kontakt tačaka u LM i od nekoliko jedinica za upravljanje ili planiranje iz postojećeg projekta. 6 Za više informacija o ovom konceptu, videti „Logički okvirni pristup; osnovna alatka za upravljanje ciklusom projekta“ – Ministarstvo finansija – Srbija – jun 2007.godine
  • 9. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 9Buduće uloge i odgovornosti po pitanju upravljanja sredstvima EZ definisaće se u okviruuspostavljanja i sprovođenja DIS pošto Vlada usvoji odnosni akcioni plan i postupke.Na nivou resornih ministarstava ovo može pratiti osnivanje jedinica za sprovođenje pro-jekta (PIU – Project Implementation Unit)7. One će biti odgovorne za izradu nacrta pred-loga projekta (tj. za programiranje, u okviru ukupne odgovornosti i nadzoraNacionalnog IPA koordinatora (NIPAK)) i za sprovođenje i upravljanje programima.Struktura smernicaPriručnik za pripremu predloga IPA projektaPrvi deo uputstva obezbeđuje informacije za nacrt predloga projekta u formatu po IPAzahtevu, i prema preporukama i uputstvima Vodiča kroz programiranje IPA koji jesačinila Evropska komisija (verzija iz aprila 2007. godine).Priručnik je sastavljen prema skici uzorka predloga IPA projekta. Uzorak je priložen uAneksu 4.Svaki odeljak uzorka predloga projekta je definisan, objašnjen i ilustrovan primerompotencijalnog projekta.Primeri, koji se koriste u celom Priručniku, da ilustruju svrhu, izvučeni su iz nacrta pred-loga projekta koji se izrađuje. U fazi razvoja IPA programa za 2007. godinu, ovi predlozipotencijalnih projekata su još uvek u fazi formulisanja i mogu biti značajno izmenjenipre nego što se dostave Evropskoj komisiji. Njihovo uključivanje u ovaj Vodič služiisključivo kao ilustracija.Ovi potencijalni projekti imaju za cilj da pruže podršku Republici Srbiji u sledećim oblas-tima: primer 1 (označen kao Pr.1): izgradnji institucija i kapaciteta na centralnom i lokalnom nivou radi podrške regionalnom društveno-ekonomskom razvoju. primer 2 (označen kao Pr.2): podršci i izgradnji institucija i kapaciteta Poreske uprave na centralnom nivouUputstvo za ex ante ocenu projektaDrugi deo smernica obezbeđuje neophodnu metodologiju za NIPAK i Zajedničkukomisiju za planiranje i izvršavanje (JPEC – Joint Planning and Execution Committee) daizvrše procenu pre sprovođenja projekta.Ovaj proces se zove ex ante ocena ili procenjivanje predloga projekta. On se sastoji odizvršavanja opšte procene spremnosti projekta, tj. njegove važnosti, izvodljivosti i po-tencijalne održivosti, pre dostavljanja EZ i odluke o finansiranju.Svrha ovog procenjivanja je da omogući Nacionalnom IPA koordinatoru (i drugima kojidonose odluke u ovoj fazi ciklusa projekta) da odluče da li ta aktivnost predstavlja odgo-varajuću upotrebu sredstava.7 U vreme izrade nacrta ov, PIU još nisu bila osnovana u upravnim strukturama Republike Srbije. Za IPA program za 2007. godinu, NAK su podržali doprinosi iz ISDAKON kontakt tačaka u LM i od rel- evantnih jedinica za upravljanje ili planiranje projekta u resornim ministarstvima.
  • 10. 10 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Uzorci kontrolne liste na osnovu standardnih formata prema najboljoj praksi koju pro- moviše EZ i koji su obuhvaćeni smernicama za programiranje IPA priloženi su u aneksima. Preporuke korisnicima Čitanjem Uredbe o IPA okviru i pravila za njeno sprovođenje (Aneksi 1 i 2) obezbeđuju se potrebne informacije o institucionalnom i regulatornom okviru za upravljanje IPA i postupcima opisanim u ovim smernicama. Svim čitaocima se preporučuje da se bar upoznaju sa uvodom u metodologiju upravl- janja projektnim ciklusom (PCM – Project Cycle Management), kao i sa pristupom logičkog okvira, i da dobro poznaju IPA okvir. Funkcije programiranja, zapravo, treba da budu integrisane u opšti PCM za koji je EZ izradila operativne smernice koje se mogu naći na sledećoj veb adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/reports/pcm_guidelines_2004_en.pdf Čitaocima se savetuje da konsultuju priručnik pod naslovom: Pristup logičkog okvira: ključna alatka za upravljanje projektnim ciklusom“ – Sektor za programiranje i upravl- janje fondovima EU i pomoć razvoju, Ministarstvo finansija Republike Srbije – jun 2007. godine koji obezbeđuje opšte informacije i metodologiju za upravljanje projektnim cik- lusom upotrebom pristupa logičkog okvira. Takođe se savetuje da se upoznaju sa Pravilima nabavke EZ i administrativnim smerni- cama (PRAG) koji su izmenjeni u skladu sa novom Finansijskom uredbom EZ (koja je stupila na snagu u januaru 2006. godine) i može se naći na sledećoj veb adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_august2006/index_en.htm Treba imati u vidu da je Evropska komisija uradila i usvojila osnovnu metodologiju funkcija procene, detaljno objašnjenu na sledećoj veb adresi: http://ec.europa.eu/eu- ropeaid/evaluation/index.htm Sem toga, svim korisnicima se savetuje da se upoznaju s velikim brojem informacija koje se nalaze na veb adresama EZ i drugim veb adresama. U Aneksu 21 sumirani su najvažniji izvori informacija. Rečnik izraza Rečnik izraza (Aneks 22) definiše sve izraze koji se obično koriste u IPA „žargonu“, u skladu sa značenjem/kontekstom EU. Ovaj rečnik je potreban, jer veliki broj engleskih termina ima usko definisano značenje u okviru programa pomoći i upravljanja projektima EZ. Značenje određenih izraza se vremenom menja pa je potrebno da se s vremena na vreme ponovo definišu, a isti izraz može imati značenje drugačije od terminologije koju koriste drugi donatori (Svetska banka, USAID, OEBS itd). Redovno ažuriranje Treba imati u vidu da prema prethodnim programima (tj. KARDS) zahtevi u pogledu dokumentacije nisu bili statični i podlegali su promeni kako se program razvijao. Na primer, format predloga projekta menjao se skoro svake godine. Isti principi će važiti i prema IPA programu. Iz tog razloga može biti potrebno da se Op- erativne smernice zajedno sa svim aneksima redovno ažuriraju.
  • 11. DEO 2Uputstvo za izradu nacrtapredloga IPA projekta – komponenta 1Predlog projekta je zvanični dokument koji jasno utvruju prioriteti (cilj i svrhu), pred-viđene operacije (rezultate i aktivnosti, sredstva i troškove), metode izabrane za njihovosprovođenje kao i uslove, pretpostavke za realizaciju projekta i pokazatelje potrebne zapraćenje i ocenu sprovođenja.Komisija priprema predloge za finansiranje prema predlozima projektaKao što je naglašeno u Vodiču EZ kroz programiranje IPA, predlozi projekta su ključnidokumenti sprovođenja za nacionalne programe.Ovo uputstvo za izradu nacrta predloga IPA projekta zasniva se na uzorku predloga pro-jekta koji je naznačen u pravilima za sprovođenje IPA. Ono prati navedenu strukturupredloga korak po korak.Voditi računa da prema uputstvu EZ, rezime predloga IPA projekta treba da imamaksimalno 15 stranica bez aneksa.[OSNOVNE INFORMACIJEI ODGOVORNOSTI INSTITUCIJA]Ovaj odeljak daje osnovne informacije o projektu (odeljak 1.1 do 1.4) i o odgovornos-tima institucija za sprovođenje i upravljanje projektom (odeljak 1.5 do 1.7).Što se tiče modaliteta ugovaranja i sprovođenja, u perspektivi procesa EU integracije injenih zahteva, jedan od krajnjih ciljeva IPA je da se ojača sistem decentralizovanog up-ravljanja (DIS).U Srbiji kao zemlji potencijalnom kandidatu koja nema DIS, pomoć EU će prvobitno bitiu okviru centralizovanog ili decentralizovanog upravljanja, kao što je sada u okviruKARDS programa, sa jasnom usredsređenošću na to da se pomogne zemlji da poste-peno preuzme više odgovornosti i da joj se pomogne u napretku ka decentralizovanomupravljanju.Postoje četiri moguća mehanizma za sprovođenje programa spoljne pomoći EZ i kon-trolnih postupaka. Objašnjenje raznih tipova upravljanja može se naći u Aneksu 5.Kako bi se jasno identifikovali ključni institucionalni akteri koji su potrebni zasprovođenje i praćenje projekta, preporučuje se da se izradi institucionalni okvir ikontrolna lista strukture upravljanja projektom čiji je uzorak priložen u Aneksu 6.
  • 12. 12 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1 Osnovne informacije 1.1 KRIS broj Ovaj odeljak navodi pozivni broj projekta koji je registrovan u Opštem Releks informa- tivnom sistemu (KRIS). U okviru sistema centralizovanog upravljanja, ovaj broj naznačava EZ (Delegacija i Centrala). 1.2 Naslov Jednostavnim i kratkim rečima naslov projekta treba da ilustruje svrhu projekta. Pr.1: Program regionalnog društveno- ekonomskog razvoja u Srbiji Pr.2: Dalji razvoj obrazovne funkcije Poreske uprave u Srbiji kroz početnu obuku zaposlenih Naslov treba da bude definisan tako da: doprinosi realizaciji opštih strateških prioriteta Republike Srbije; je u skladu sa strateškim okvirom predloga projekta; po prirodi nije suviše opširan, niti suviše ambiciozan. 1.3 Sektor (ELARG statistička šifra) Navesti ciljni sektor za intervenciju prema ELARG statističkoj kodifikaciji naznačenoj u tabeli u daljem tekstu. Ove statističke šifre moraju se kodirati u vidu HH.UU, gde je HH šifra za osu a UU šifra za sektor kako je naznačeno u tabeli u daljem tekstu8. Svaki predlog projekta može imati samo jednu statističku šifru. Pr.1: 1.3 sektor: 02.22. Ekonomski razvoj Pr.2: 1.3 sektor: 01.32. Napomena: Naznaka sektora za intervenciju sadrži kodifikaciju oblasti intervencije definisana u MIPD_ Politički zahtevi (01), Društveno-ekonomski razvoj (02), Usklađivanje sa pravnim tekovinama (03)_ i sektor intervencija kao što je opisano u daljem tekstu. KODIFIKACIJA OSE INTERVENCIJE U PREDLOGU PROJEKTA Osa 01 Obrađuje političke kriterijume Osa 02 Obrađuje ekonomske kriterijume / Pospešuje društveno-ekonomsko okruženje u zemlji Osa 03 Sposobnost da se prihvate obaveze članstva (zemlje kandidati)/ usklađivanje evrop- skih standarda (zemlje potencijalni kandidati) Osa 04 Programi podrške: učešće u programima Zajednice i agencijama Osa 05 Dijalog civilnog društva Osa 06 Horizontalna i regionalne podrške Osa 07 Aktivnosti podrške 8 Izvod iz Uputstvo za IPA programiranje“, Evropska komisija – april 2007. godine
  • 13. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 13KODIFIKACIJA SEKTORA U PREDLOZIMA PROJEKTA1 - Slobodno kretanje robe2 - Sloboda kretanja radnika3 - Pravo uspostavljanja i sloboda obezbeđenja usluga4 - Slobodno kretanje kapitala5 - Javna nabavka6 - Zakon o preduzećima7 - Zakon o intelektualnoj svojini8 - Politika konkurentnosti9 - Finansijske usluge10 - Informatičko društvo i mediji11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika13 - Ribarnice14 - Transport15 - Energija16 - Porezi17 - Ekonomska i monetarna politika18 - Statistika19 - Socijalna politika i zapošljavanje20 - Politika preduzeća i industrije21 - Trans-evropske mreže22 - Regionalna politika i koordinacija strukturalnih instrumenata23 - Sudstvo i osnovna prava24 - Pravda, sloboda i bezbednost25 - Nauka i istraživanje26 - Obrazovanje i kultura27 - Životna sredina28 - Zaštita potrošača i zdravstvena zaštita29 - Carina30 - Spoljni odnosi31 - Spoljna politika, politika bezbednosti i odbrane32 - Finansijska kontrola33 - Finansijske i budžetske rezerve34 - Institucije35 -36 - Politički kriterijumi60 - TAEKS61 - Privremene civilne uprave62 - Carine i oporezivanje63 - Pomoć izbeglicama ili interno raseljenim licima ili ugroženim grupama64 - Nuklearna bezbednost70 - Informacije i komunikacije71 - Revizija, praćenje i ocena72 - Administrativna podrška
  • 14. 14 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Napomena: Kodifikacija sektora od strane GD za proširenje služi za utvrđivanje pouzdane statistike u programima sa navođenjem iznosa IPA podrške koja je odobrena po sektoru. Kategorizacija sektora intervencije može takođe biti koristan parametar za raspodelu po- drške među sektorima, da se u MIPD definišu oblasti prioriteta i dodeljeni iznosi. Na primer, investicioni projekat za učešće u zaštiti životne sredine može se kategorizovati ili kao pro- jekat koji učestvuje u usklađivanju sa pravnim tekovinama u sektoru životne sredine ili u društveno-ekonomskom razvoju u sektoru infrastrukture ili zaštite životne sredine. 1.4 Lokacija Lokacija koju treba naznačiti je naziv zemlje korisnice, u našem slučaju to je Republika Srbija. Pr.1, Pr.2: 1.4 lokacija: Republika Srbija 1.5 Telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora Telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora je strana koja zaključuje ugovor. U zavisnosti od sistema sprovođenja, to je Komisija, telo državne uprave zemlje korisnice ili privatno pravno lice. Ukoliko EZ nije akreditovala DIS, DEC će biti naveden kao telo ovlašćeno za zaključi- vanje ugovora. Pr.1, Pr.2: 1.4 Telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora: EZ Napomena: Prema decentralizovanom sistemu, ako je osnovana Jedinica centralnih finansija i ugov- ora (CFCU – Central Financial and Contracting Unit), ona ima isključivu odgovornost za celokupno raspisivanje tendera, ugovaranje, isplate, računovodstvo i finansijsko izveš- tavanje o svim nabavkama u kontekstu programa koje finansira EU. 1.6 Agencija za sprovođenje projekta Pošto će IPA početi da se sprovodi po centralizovanom dekoncentrisanom upravljanju, DEC je agencija za sprovođenje ovog projekta. Pr.1, Pr.2: 1.6 Agencija za sprovođenje: EZ Napomena: Agencija za sprovođenje je odgovorna za upravljanje i sprovođenje ovog projekta u skladu sa principom stabilnog finansijskog upravljanja. Njene funkcije i zadaci defin- isani su članom 28 Uredbe kojom se utvrđuje sprovođenje IPA (videti Aneks 2). Kada DIS bude uspostavljen, agencija za sprovođenje projekta će biti PIU zadužen za tehničko upravljanje i sprovođenje projekta. 1.7 Korisnik projekta Partneri po ovom projektu/direktni korisnici su ti koji imaju podršku sredstva EZ kako bi upravljali planiranjem i sprovođenjem projekta, tj. obično: ministarstva, agencije za
  • 15. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 15sprovođenje projekta. Ovaj odeljak takođe treba da sadrži detalje o direktoru projekta. Pr.1: 1.7 Korisnik: Ministarstvo privrede i agencije regionalnog razvoja Pr.2: 1.7 Korisnik: Poreska uprava, Ministarstvo finansija[FINANSIRANJE]Ovaj odeljak daje informacije o finansiranju i ugovornom okviru za upravljanje projektom.Kao što je predviđeno pravilima za sprovođenje IPA, raspoloživost sredstava zasprovođenje projekta reguliše se potpisivanjem Finansijskog sporazuma između Srbijei EZ, kako je regulisano Finansijskom uredbom EZ 1605/2002. „Krajnji rok za zaključi-vanje kroz potpisivanje Finansijskog sporazuma je godina N+1, gde je N godina kadaje preuzeta budžetska obaveza“. Pr.1, Pr.2: Za IPA program 2007 krajnji rok za zaključivanje Finansijskog spo- razuma je 31.decembar 2007 godineImajući u vidu ovaj ugovorni okvir, sledeći navedeni datumi moraju se uzeti u obzir kadgod se programi i projekti osmišljavaju i sprovode. Oni moraju biti navedeni u pred-logu projekta u odeljcima 1.10, 1.11, 1.12.U tabeli u daljem tekstu sumiraju se krajnji rokovi za ugovaranje:POTPISIVANJE KRAJNJI ROK ZAFINANSIJSKOG IZVRŠENJESPORAZUMA UGOVARANJE (U) ISPLATE UGOVORA (IZVRŠ) Centralizovano ili decentralizovano Centralizovano, sa Finansijskim bez FinansijskogGODINA N sporazumom GODINA U+2 GODINA IZVRŠ+1 sporazuma GODINA N+2 GODINA N+1 (N+3 za radove)1.8 Ukupni troškoviNavesti samo ukupne troškove projekta u evrima, bez obzira na izvor sredstava. Pr.1: 1.8 Ukupni troškovi: € 10M Pr.2: 2 Miliona evraNapomena:Informacije koje treba navesti u ovom odeljku proizilaze iz izrade indikativnog budžetaprojekta koji će kasnije biti naveden u predlogu projekta u odeljku 4. Videti takođedeo 2 – odeljak 4 Vodiča kroz ostale detalje o obračunu budžeta.Druge informacije o nacionalnim doprinosima i drugom kofinansiranju trebanavesti u odeljku 4 – Indikativni budžet – predloga projekta.
  • 16. 16 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1.9 Doprinos EU Navesti samo ukupni budžet IPA sredstava upotrebljen za finansiranje projekta. Pr.1: 1.9 Doprinos EU: €10M Pr.2: 1.9 Doprinos EU: 1 milion evra 1.10 Krajnji datum za zaključivanje ugovora U ovom odeljku navesti krajnji datum (mesec, godina) za zaključivanje poslednjeg ugovora predviđenog aktivnostima po projektu Pr.1, Pr.2: 1.10. Krajnji datum za zaključivanje ugovora: 30. novembar 2010. godine Napomena: Krajnji rok za zaključivanje ugovora utvrđuje krajnji datum za potpisivanje ugovora i donacija. Prema ograničenjima utvrđenim u Finansijskoj uredbi za zaključivanje ugov- ora, krajnji datum za zaključivanje ugovora ni u kom slučaju ne može biti posle Godina N+1 za centralizovane programe bez Finansijskog sporazuma (gde je N godina u kojoj je izvršena budžetska obaveza).9 Godina N+2 za (centralizovane ili decentralizovane) programe sa Finansijskim spo- razumom (gde je N datum zaključivanja Finansijskog sporazuma). Godina N+3 za projekte sa ugovorima za radove po (centralizovanim ili decentralizo- vanim) programima sa Finansijskim sporazumom. Sva sredstva koja nisu ugovorena do tog datuma biće poništena. 1.11 Krajnji datum za izvršavanje ugovora Navesti krajnji datum za izvršavanje ugovora i donacija (mesec, godina) a to je najkas- nije dve godine od krajnjeg datuma za zaključivanje ugovora. Pr.1, Pr.2: 1.11. Krajnji datum za izvršavanje ugovora: 30. novembar 2011. godine Napomena: Prema Uredbi o sprovođenju krajnji rok za izvršenje ugovora može se nastaviti do određenog broja godina od krajnjeg datuma za zaključivanje ugovora Krajnji rok za izvršenje ugovora može se produžiti pre njegovog krajnjeg datuma u opravdanim slučajevima. Datum za izvršenje ugovora za radove može isteći nakon ovog perioda 1.12 Krajnji datum za isplatu Navesti krajnji datum za izvršenje isplate (mesec, godina). Ovaj krajnji rok za isplatu je obično najkasnije godinu dana posle krajnjeg datuma za izvršenje ugovora. Pr.1, Pr.2: 1.12. Krajnji datum za isplatu: 30. novembar 2012. godine 9 Prilično je nejasno koji IPA projekti/programi mogu biti predmet postupka zaključivanja ugovora bez Fi- nansijskog sporazuma.
  • 17. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 17[OPIS PROJEKTA I NJEGOV OKVIR]Ovaj odeljak predloga projekta daje karakteristike suštine celog predloga. Ne postojeformalna uputstva za dužinu ovog dela predloga projekta, pošto je on moguć u struk-turi projekta, tj. njegovom trajanju, broju i raznovrsnosti aktivnosti.Za definiciju parametara projekta (opštih ciljeva/posebnih ciljeva projekta/očekivanihrezultata/aktivnosti) potrebno je da se koristi matrica logičkog okvira projekta, koja seprilaže uz predlog projekta10.2. Opšti cilj, svrha projekta i strateški okvirOvaj odeljak opisuje kako da se naznači cilj (odeljak 2.1 predloga projekta), svrha pro-jekta (odeljak 2.2) i njegovo strateško okruženje na osnovu kompleta formalnih doku-menata koje je odobrio donator (odeljak 2.3 i 2.4 kao i veze između ciljeva koji susadržani u strateškim dokumentima Republike Srbije i ciljeva predloženog predlogaprojekta (odeljak 2.5 i 2.6)Radi lakšeg snalaženja EZ traži da se, jasno i precizno, u Aneksu 4 predloga projektanaznače pozivanja na zakone, propise i strateška dokumenta relevantna za projekat.Videti odeljak ovih smernica o „obaveznim aneksima“.2.1 Opšti cilj projektaNavesti opšti cilj kome doprinosi predlog projekta. Opšti cilj se može definisati kao nam-eravani fizički, finansijski, institucionalni, društveni, ekološki ili drugi razvojni rezultatiza koje se očekuje da će im projekat doprineti. On je na najvišem hijerarhijskom nivoui opisuje buduću izmenjenu situaciju ili uslove koje projekat teži da ostvari.Pr.1: 2.1 Opšti cilj:Ojačani kapaciteti u Srbiji za razvoj i sprovođenje politike regionalnog razvoja zauravnoteženiji teritorijalni društveno-ekonomski razvojPr.2: 2.1 Opšti cilj:Doprinos uspostavljanju efikasne poreske uprave okrenute prema klijentu uz održa-vanje i povećanje nivoa ubiranja porezaNapomena:Opšti cilj treba navesti kao željeno izmenjeno stanje, a ne kao proces. On treba dabude definisan na nivou gde je moguće proveriti da li se predviđene promene ipoboljšanja dešavaju, i da li je željena situacija bliža nego pre početka projekta.Njega treba navesti na takav način da se istaknu ciljne grupe i odrazi željeni uticajprojekta na krajnje korisnike.10 Za dalje detalje o logičkom okviru vidi odeljak o „obaveznim aneksima uz predlog projekta“
  • 18. 18 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Opšti cilj mora biti širi od posebnih ciljeva/svrhe predloga projekta, tako da se on obično definiše na nivoima regionalne, nacionalne ili sektorske politike. Međutim, definicija opšteg cilja ne treba da bude data suviše opštim izrazima, kako bi se obezbedila odgo- varajuća podrška i rukovođenje tokom procesa praćenja i ocene sprovođenja. Prema vremenskom okviru opšti cilj se odnosi na planirani završetak projekta u jednom periodu u budućnosti i realizaciju svrhe projekta, pa drugi napori za razvoj, inicijative i/ili projekti utiču na realizaciju ovog cilja. Međutim, on treba da bude definisan na takav način da odnos između sprovođenja projekta i postizanja cilja treba da bude očigledan Ako ne postoji jasna, direktna veza između opšteg cilja projekta i ciljeva IPA programa projekat se smatra nepodobnim za IPA sredstva i neće se dalje razmatrati u procesu procenjivanja. 2.2 Svrha projekta Svrha projekta opisuje javno navedene ciljeve projekta, šta projekat direktno pokušava da postigne što u potpunosti zavisi od planiranih i realizovanih projektnih aktivnosti i postignutih rezultata. Pr.1: 2.2 Svrha projekta: 2.2.1 Komponenta 1: Pomoć razvoju regionalne politike na nacionalnom nivou - Povećani kapaciteti na nacionalnom nivou za planiranje i sprovođenje poli- tike integrisanog regionalnog razvoja 2.2.2 Komponenta 2: Podrška Agencijama za regionalni razvoj i lokalnim učesnicima - Povećani kapaciteti planiranja i sprovođenja razvoja agencija regionalnog razvoja/opština koje učestvuju i drugih lokalnih učesnika Pr.2: 2.2 Svrha projekta: 1. Izgradnja institucija ljudskih resursa u Poreskoj upravi u skladu sa najboljom praksom EU; 2. Povećanje administrativnih kapaciteta za sprovođenje Zakona o oporezivanju, za borbu protiv korupcije, prekograničnog kriminala i izbegavanja plaćanja poreskih obaveza; 3. Poboljšanje i razvoj revizije i funkcija naplate u okviru Poreske uprave Republike Srbije. Napomena: Prema naznakama EZ, svrhu(e) projekta treba definisati tako da: jasno utvrđuju operativnu svrhu projekta, ili izmenjenu situaciju ili uslove koji se očekuju kao rezultat, sprovođenje projektnih aktivnosti, drugim rečima one treba da naznače neposredan razlog za pripremu projekta; identifikuju ciljne grupe i odražavaju njihove potrebe. Kvalitet utvrđivanja potreba treba utvrditi razmatranjem analize učesnika (koju su dostavili PIU kao deo svog pred- loga projekta). Kad se realizuje, svrha projekta predstavlja dobit koju direktni kori- snici postižu korišćenjem usluga ili proizvoda koji su nastali u toku projekta; značajno doprinose postizanju opšteg cilja projekta. Između svrhe(a) projekta i op- šteg cilja mora postojati jasna veza. Ovo treba utvrditi razmatranjem analize pro- blema i razvoja putanje cilja;
  • 19. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 19 su realistične, ili očekivane u vreme kad se proizvode željeni ishodi projekta, a da su takođe i precizno i merljivo definisane (primeniti pravilo MUDRO (SMART)); su izražene kao željeno promenjeno stanje, a ne proces; predlog projekta ne treba da sadrži više od tri svrhe projekta.Svrha(e) projekta su uvek deo šireg konteksta, tj. one proizilaze iz opšteg cilja i pred-stavljaju njegov logički nastavak. One treba da doprinesu opštem cilju koji proizilazi iznacionalnih i sektorskih politika kao i donatorskog okvira. Prema tome, odeljci od 2.3 do2.6 predloga projekta opisuju kako se projekat integriše u kontekst šire politike istrateške zahteve.2.3 Veza sa Evropskim partnerstvomJasno navesti kako su opšti cilj i svrha projekta odgovor Republike Srbije na neke za-hteve Evropskog partnerstva, i na uslove prema Sporazumu o stabilizaciji ipridruživanju, Nacionalnom planu za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU iPartnerstvu za pristupanje ako se primenjuju.U ovom trenutku, ključno pitanje u ovom odeljku je na koji prioritet Evropskog part-nerstva će projekat odgovoriti?Pr.1: 2.3.3 EP (Evropsko partnerstvo)Ovaj program obrađuje nekoliko ključnih ciljeva istaknutih u Eropskom partnerstvu,posebno one koji su namenjeni: jačanju kapaciteta izrade politike i međuministarskoj koordinaciji na vladinom i lokalnom nivou; usvajanju i sprovođenju reforme decentralizacije koja obezbeđuje sposobnost lokalnih uprava; razvoju pouzdane ekonomske statistike i izgradnji institucionalnih kapaciteta radi izrade i objavljivanja osnovnih statističkih podataka usklađenih sa evropskim stan- dardima.Pr.2: 2.3 Veza sa AP / NPAA / EP / SAAAktivnosti u okviru ovog predloga su usmerene zahtevima Evropskog partnerstva (EP– European Partnership) i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA – Stabilizationand Association Agreement) za jačanje administrativnih kapaciteta državne uprave,kako je razrađeno Nacionalnom strategijom reforme državne uprave.Napomena:Najrelevantniji deo referentnog teksta može se navesti na koncizan način ako jepotrebno.2.4 Veza sa MIPDJasno navesti veze sa strateškim oblastima/sektorom za podršku navedenu u doku-mentu višegodišnjeg indikativnog planiranja (MIPD). Ključni elementi ovih naz-naka treba da odgovore na sledeće pitanje: Kom strateškom prioritetu EUnavedenom u MIPD predlog projekta odgovara?
  • 20. 20 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Pr.1: 2.4 Veza sa MIPD Dokument višegodišnjeg indikativnog planiranja 2007-2009 (MIPD) obrađuje strateške prioritete i ciljeve koji su predstavljeni u dokumentu Evropskog partnerstva za Srbiju, Akcionom planu Srbije za sprovođenje prioriteta Evropskog partnerstva, kao i drugim relevantnim strateškim dokumentima Vlade Srbije, koja ističu ciljeve programa, očeki- vane rezultate i uslovljenost u prioritetnim oblastima saradnje u periodu 2007-2009. Od posebne važnosti za regionalni i lokalni razvoj su prioriteti EZ, ciljevi i rezultati pred- stavljeni u MIPD u okviru IPA komponente 1 – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (poglavlje 2.2 MIPD) posebno U okviru političkih zahteva poboljšati rad državne uprave Srbije i unaprediti reformu lokalne samouprave Postizanjem ovih ciljeva očekuje se da će Srbija ojačati kapacitete za koordinaciju opšte uprave, mehanizam planiranja, formulisanje i sprovođenje politike na svim nivoima. Takođe se očekuje da će se uspostaviti funkcionalna politika regionalnog razvoja i uvesti NUTS klasifikacija. Predviđeni programi obuhvataju obuku u ekonomskom planiranju i PCM, sprovođenje mera za projekte kofinansiranja koji su realizovani sredstvima EU, podršku politici re- gionalnog razvoja i uravnoteženi teritorijalni razvoj uvođenjem NUTS klasifikacije, jačan- jem ekonomskog planiranja i sprovođenjem, na centralnom i regionalnom nivou, podrške efikasnijem prostornom, katastarskom i opštinskom planiranju i upravljanju i podršku opštinskim i među-opštinskim/prekograničnim projektima. U okviru društveno-ekonomskih zahteva poboljšanje infrastrukture kako bi se unapredile poslovne aktivnosti i javne us- luge Očekivani rezultati u ovoj grupi ciljeva obuhvataju poboljšane uslove rasta i održivog razvoja svih zajednica, pojačana ulaganja i lokalne kapacitete za zapošljavanje i uvođenje promena. Neki od planiranih programa uključuju pomoć malim i srednjim preduzećima i instituci- jama za podršku regionalnom ekonomskom razvoju, mere po pitanju zapošljavanja, ekonomskog razvoja i uključenja u društvo i podršku statističkom zavodu i drugim odgov- ornim institucijama radi poboljšanja obrade i praćenja društveno-ekonomskih podataka. U okviru evropskih standarda: Jačanje struktura evropske integracije radi potvrde kompatibilnosti vladinih politika sa pravnim tekovinama EU i institucijama koje se bave sistemom de- centralizovanog sprovođenja i poboljšanje saradnje među njima. Očekivani rezultat je uspostavljanje administrativnih struktura koje su potrebne za de- lotvorno upravljanje DIS kofinansiranjem. U postizanju ovog cilja EZ će obezbediti pomoć za osnivanje agencija i institucija koje su potrebne za sprovođenje i jačanje SAA pošto se isti potpiše. Pr. 2: 2.4 Veza sa MIPD MIPD navodi sledeće moguće intervecije u oblasti reforme državne uprave: „Poboljšanje budžetskog i fiskalnog upravljanja, pojačanje kapaciteta kontrole i naplate poreske i
  • 21. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 21carinske uprave, doprinos konsolidaciji naplate prihoda za konsolidovani budžet Srbije,da politika oporezivanja bude dosledna na centralnom i lokalnom nivou i poboljšanjeupravljanja rashodima.“(odeljak 2.2.1.1., strane 15 – 16)Napomena:MIPD je strateški dokument za IPA programiranje koji je usvojila EZ izrađen u kon-sultacijama sa korisnicima. On je ustanovljen za radni period od tri godine, sa godišn-jim revizijama.2.5 Veza sa Nacionalnim razvojnim planom (gde je primenjivo)U ovom odeljku treba jasno naznačiti kako opšti cilj i svrha projekta doprinose real-izaciji prioriteta nacionalnog razvojnog plana. Sve dok Republika Srbija ne usvoji Na-cionalni razvojni plan, ovaj stav treba obeležavati kao neprimenjiv: N/P.Pr. 1, Pr. 2: 2.5 Veza sa nacionalnim razvojnim planom: N/PNapomena:Razvoj Republike Srbije treba da bude regulisan Nacionalnim razvojnim planom kaonajvažnijim dokumentom razvoja11. Postojanje Nacionalnog razvojnog plana je pre-duslov održivog nacionalnog razvoja i preduslov koji stoji na putu ka članstvu u EU.2.6 Veza sa nacionalnim/sektorskim strateškim ili investicionim planovima i strategijama (gde je primenjivo)Jasno naznačiti veze između opšteg cilja i svrhe projekta i prioriteta, investicije i pro-grame definisane u nacionalnom/sektorskom strateškom ili investicionom planu. Akone postoje nacionalni/sektorski investicioni planovi ili izvršene strategije, ovaj pasustreba obeležiti sa N/P.Pr. 1: 2.6 Veza sa nacionalnim/sektorskim strateškim dokumentima/investicionim planovima (prema slučaju)2.6.1. Kao odgovor na Evropsko partnerstvo, plan Vlade Srbije usvojen u aprilu 2006. godine identifikuje sledeće relevantne prioritete: ojačane evropske integracione strukture na svim nivoima i poboljšanu saradnju među njima, jačanje kapaciteta za izradu politike i koordinaciju između ministarstava na nivou Vlade i na lokalnom nivou, jačanje procesa izrade ekonomske politike, jačanje poslovnog okruženja radi unapređenja razvoja privatnog sektora i zapošlja- vanja na konkurentskim tržištima, razvoj pouzdane ekonomske statistike.11 Nacionalni plan se priprema u širokom procesu konsultacija (otvorene rasprave) društveno- ekonomskih partnera i priprema traje od 18 do 36 meseci.
  • 22. 22 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 2.6.2. Veza sa Nacionalnom strategijom ekonomskog razvoja (NEDS) Strateška uputstva Nacionalne strategije ekonomskog razvoja su: poboljšanje dobrobiti građana, dinamičan ekonomski rast i održivi razvoj. Ključni prioriteti su: uspostavljanje stabilne, efikasne i konkurentne tržišne privrede u procesu pristupa EU i završetak procesa tranzicije Vlada uočava društveno-ekonomske disparitete širom zemlje i određuje kao cilj da se postigne uravnoteženiji regionalni razvoj. Neke ključne etape obuhvataju: izgradnju kapaciteta za sprovođenje regionalnih politika na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, uspostavljanje statističko-analitičke osnove za ocenu regionalne konkurentnosti, praćenje i ocenu u skladu sa standardima EU (NUTS), stvaranje institucionalnih kapaciteta i zakonodavnog okvira za razvoj i spro- vođenje regionalne politike, osnivanje institucionalnih struktura na nacionalnom, regionalnom i lokal- nom nivou, uspostavljanje ekonomskih regiona, definisanje finansijskih mehanizama radi podrške uravnoteženom regional- nom razvoju. Ubrzanje procesa decentralizacije i povećanje finansijke podrške opštinama. Pr. 2: 2.6 Veza sa nacionalnim/sektorskim investicionim planovima (prema slučaju) N/P 3. Opis projekta Pre početka konkretnog rada na ovom odeljku predloga projekta, potrebno je da se identifikuje sledeće: 1. da li se predlog projekta odnosi samo na jedan sektor i nalazi u okviru mandata jedne institucije (npr. zdravstvena zaštita, poljoprivreda i životna sredina)? 2. da li se predlog projekta odnosi na više projekata/programa ili među-sektorske pro- jekte/programe i nalazi u nadležnosti više od jedne institucije (npr. zapošljavanje, vla- davina prava, bezbednost hrane i integrisano upravljanje granicom)? U drugom slučaju institucija koja predlaže predlog projekta prvo treba da uspostavi konsenzus svih drugih institucija koje su relevantne za sprovođenje projekta i opti- mizaciju njegovih potencijalnih uticaja. Iako je komplikovanije, EU preporučuje takvo rešenje projekta.
  • 23. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 233.1 Istorijat i opravdanost projektaNaznačiti važnost projekta obezbeđenjem prvog preliminarnog opisa sa: kratkim nacrtom karakteristika sektora, kratkim opisom tekućih problema u sektoru(ima) koje predlog projekta pokušava da obradi, i njihovih uzroka, analizom potencijalnih ograničenja i izazova za rešavanje navedenih problema, spiskom uticaja „nultih scenarija“ (u slučaju neizvršenja).Uopšteno, ovo ne treba da bude duže od 2 stranice.Napomena:Ovaj odeljak obezbeđuje dovoljne, koncizne informacije kako bi se ovo pitanjerazumelo. Šta je problem, šta će se postići u kontekstu pravnih tekovina EU, šta trebaprojekat da uradi da se situacija popravi?Pr. 1: 3.1 IstorijatVlada Srbije je počela da uočava potrebu za integrisanom i doslednom regionalnom poli-tikom. Postoji rastuća zabrinutost zbog širenja razlika u društveno-ekonomskom izvrša-vanju i dešavanjima između različitih delova i različitih društvenih grupa u zemlji. PoštoSrbija nastoji da potpunije integriše svoju privredu i tržište u globalni kontekst a posebno najedinstveno tržište EU, imperativ je da se osigura da sve oblasti u zemlji budu u stanju da nanjemu budu konkurentne.Drugi doprinoseći faktor je pristupanje EU. U tom kontekstu, od suštinske važnosti je dobrapriprema za uvođenje pretpristupanja, i konačno, Strukturnih fondova EU. Sprovođenje na-cionalne regionalne politike i priprema za pristupanje zahtevaju značajne napore Vladeradi jačanja institucionalne osnove za upravljanje Strukturnim i Kohezionim fondom.Iako je Vlada Srbije preduzela rad na politici kreiranjem relevantnih strategija (Strategijasmanjena siromaštva, Nacionalni investicioni plan, Strategije za razvoj poljoprivrede i tur-izma, Strategija za stimulaciju i razvoj stranih ulaganja itd.), stvarna skala razlika u razvojuizmeđu regiona u Srbiji nije u potpunosti poznata.Strategija uravnoteženog regionalnog razvoja koju je Vlada usvojila u januaru 2007. go-dine je značajna zato što je to prvi takav dokument koji pokušava da se uhvati u koštac sapitanjima koja su specifična za razvoj regiona. Strategija u velikoj meri obuhvata prioriteterazvoja i intervencije koje imaju za cilj izgradnju opštih razvojnih kapaciteta, smanjenje dis-pariteta i izgradnju potencijala siromašnijih delova zemlje radi konkurentnosti. Ona takođeutvrđuje doslednu jedinstvenu politiku i zakonski okvir regionalnog razvoja kao i strategijuizgradnje institucionalnog okvira.Postojeće agencije za regionalni razvoj tek sada počinju da se razvijaju u nešto slično na-cionalnoj mreži. Uz izuzetak samo nekoliko agencija za regionalni razvoj osnovanih u okviruRSEDP (Kragujevac, Zrenjanin i Leskovac) možda se svega nekoliko drugih sada mogu sma-trati prihvatljivim partnerima u svrhu doprinosa planiranju regionalnog razvoja. Njima ne-dostaju sposobnosti, mandat i finansiranje (videti u daljem tekstu) koji su potrebni da bi postalestabilan partner u procesu opšteg regionalnog razvoja. Međutim, postoji dobra volja i određenorelevantno iskustvo u ovoj oblasti koji mogu da služe kao početna tačka za dalju pomoć.Agencije za regionalni razvoj nemaju jasan Vladin mandat da služe teritorijama na kojimaposluju. U nedostatku zakona o regionalnom razvoju agencije za regionalni razvoj nemoraju da daju formalni doprinos planiranju nacionalnog razvoja ili politike razvoja.
  • 24. 24 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Iako se nivo sposobnosti koje se odnose na planiranje regionalnog razvoja povećao, sam proces će trajati godinama pre nego što se završi i velika većina pregledanih planova se nikako ne može smatrati „funkcionalnim“ planovima. Sposobnosti koje su potrebne da bi se oni razvili su uglavnom na veoma niskom nivou, postoji problem sa identifikacijom pri- oriteta i njihovom razradom u izvodljive planove. U skoro svim instancama, planovi su razvi- jeni bez razmatranja izvora eventualno raspoloživog finansiranja. U skoro svim slučajevima ne postoje direktne veze u podršci postizanju ciljeva nacionalnog razvoja. Značajna sredstva biće potrebna za obuku ili angažovanje i obuku novog osoblja u agen- cijama za regionalni razvoj koje ispunjavaju određene zahteve u pogledu podobnosti. Jedna od posledica nedostajućeg institucionalnog okvira je nedostatak ovisnih, dugoročnih izvora finansiranja za nadoknadu troškova poslovanja agencija za regionalni razvoj kao i finansija potrebnih za projekat za sprovođenje projekata regionalnog razvoja. Agencije za regionalni razvoj su finansijski neodržive. Akteri sada imaju malo podsticaja da finansijski podržavaju agencije za regionalni razvoj a nacionalna Vlada ne odvaja nikakva sredstva za njihov rad. Opstanak agencija za regionalni razvoj prvenstveno zavisi od donatorskih projekata i komercijalnih delatnosti (usluga za određenu cenu). Na osnovu ovog istorijata jasno je da postoji mogućnost izgradnje na zamahu vladinih obaveza politike i tehničke i finansijske podrške koje su već obezbeđene po raznim programima EAR i drugim donatorskim programima kao i na iskustvima stečenim u nekoliko proteklih godina. Na osnovu ciljeva Strategije za uravnoteženi regionalni razvoj, očekuje se da će Vlada Srbije uskoro izraditi institucionalne sporazume na nacionalnom nivou koji su potrebni za de- lotvornu koordinaciju, upravu i upravljanje integrisanim regionalnim razvojem. Uspešan rad takvog tela će zahtevati sposobnosti i sisteme koji se odnose na ciklus politike (programi- ranje, strateško planiranje i upravljanje) i sisteme za praćenje rezultata i uticaja kao i sposob- nosti konsultacija i izgradnje partnerstva. Iskustvo na ranijim projektima pokazuje da će biti potrebna značajna pomoć kako bi se postigao zadovoljavajući nivo radne autonomije. U velikom broju slučajeva na podnacionalnom nivou, postoji želja raznih aktera ne samo da nastave svoje tekuće aktivnosti već i da ih prošire. Međutim, nivo njihove pripremljenosti da preuzmu obaveze za koordinaciju regionalnog razvoja dramatično se razlikuje u ra- zličitim delovima zemlje. Na primer, jedan broj planova lokalnog razvoja i planova region- alnog razvoja koji su napravljeni širom zemlje je različitog kvaliteta i oni nisu uvek relevantni. Sposobnosti lokalne koordinacije i izradnje partnerstva se sporo razvijaju kako se kultura razmene informacija i među-institucionalne saradnje razvija u severnoj i cen- tralnoj Srbiji i još su uvek u ranoj fazi razvoja u drugim delovima zemlje. Kvalitet lokalnih pružalaca usluga i osoblja sa raspoloživim tehničkim sposobnostima koji je potreban za efikasnu identifikaciju projekta, razvoj, upravljanje i sprovođenje ide sličnim putem. Jedna od posledica nedostajućeg institucionalnog okvira je nedostatak ovisnih, dugoročnih izvora finansiranja za nadoknadu troškova poslovanja agencija za regionalni razvoj kao i finan- sija potrebnih za projekat za sprovođenje projekata regionalnog razvoja. Može se zaključiti da su i nedostatak odgovarajućeg tehničkog znanja i nedovoljni budžet- ski izvori glavne prepreke koje se moraju savladati ako se misli da ove grupe aktera imaju bilo kakvu realnu šansu da se razviju u dinamičnu mrežu agencija za regionalni ekonom- ski razvoj koje su u stanju da ispunjavaju ono što će vremenom postati zahtevniji sklop odgovornosti. U tom smislu nastavak podrške za proširenje agencija za regionalni razvoj širom zemlje i obezbeđenje finansija za projekat, kako se započelo na pilot osnovi u okviru RSEDP, predstavlja logičan produžetak sredstava već odvojenih za podršku društveno- ekonomskom razvoju na podnacionalnom nivou.
  • 25. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 25Pr.2: 3.1 Istorijat i opravdanostSolunski dnevni red, koji podstiče zemlje u regionu da promovišu principe transparentnosti,odgovornosti i stabilnog upravljanja državnim sektorom, obezbeđuje opštu stratešku smer-nicu za predloženi program u oblasti opšte reforme državne uprave i reforme javnih finan-sija. On je dosledan zahtevima Kopenhagenskih kriterijuma, koji ističu potrebu za efikasnimi dobrim funkcionisanjem državne službe i MIP cilj razvoja odgovorne državne uprave uskladu sa standardima EU. SAP ističe potrebu da se obrade reforme sistema plaćanjadržavne službe i odgovarajućih mera razvoja ljudskih resursa pri čemu Strateški dokumentzemlje poziva na stvaranje nezavisne i efikasne državne službe.Ovaj predlog projekta sadrži stratešku smernicu koja je sadržana u Evropskom partner-stvu o jačanju administrativnih kapaciteta državne uprave, razrađenu u nacionalnojstrategiji reforme državne uprave. Naravno, principi organizacije i funkcionisanja državneuprave u državama članicama EU predstavljaju glavnu početnu tačku i konačni cilj kojeplanirane reforme treba da postignu, pa se dalji razvoj obrazovanja u okviru Poreske up-rave zasniva na evropskom trendu poboljšanja nivoa ekspertize odgovornosti zaposlenih,počev sa ciljem i nepristrasnim kriterijumima za izbor novih zaposlenih po osnovusposobnosti, kroz stalno napredovanje u službi i stvaranje okruženja koje stimuliše mo-tivaciju zaposlenih. Sve ovo ima za cilj uspostavljanje procesa „upravljanja znanjem“ uPoreskoj upravi.U Godišnjem izveštaju o napretku Republike Srbije u 2006. godini u realizaciji prioriteta defin-isanih Evropskim partnerstvom, u tački 4.1.4., koja se odnosi na carine i poreze, navedeno jeda su administrativni kapaciteti u Poreskoj upravi slabi, posebno oni zaduženi za naplatu ireviziju PDV-a i izvršavanje dužnosti. Ova realnost je uglavnom posledica neravnotežeizmeđu broja zaposlenih u osnovnim funkcijama Poreske uprave i velikog broja delatnostiPoreske uprave. Ovi problemi u oblasti ljudskih resursa ogledaju se u nedovoljno velikombroju visokokvalitetnog i obučenog osoblja u centrali Poreske uprave, kao i u nedovoljnombroju obučenog i sposobnog osoblja u pridruženim firmama i filijalama Poreske uprave.Postojeći profili onih koji diplomiraju u ustanovama višeg obrazovanja trenutno neomogućavaju direktno uključivanje diplomiranih ekonomista i pravnika u izvršavanjefunkcija oporezivanja. Prema tome, postoji potreba za povećanom i poboljšanom obukomi podučavanjem. Cilj ovog projekta ja da se obezbedi efikasna realizacija politike zapošlja-vanja u Poreskoj upravi. Obuka mora biti visoko specijalizovana i organizovana pošto pos-toji potreba skraćenja vremena potrebnog za obuku polaznika za poslove procene i naplatejavnih prihoda s obzirom na složenost potrebnog znanja i veština.Ciljna kategorija novozaposlenih mora da bude obučena za potrebne veštine i znanje kojise odnose na poresko materijalno i procesno pravo, kako bi bili u stanju da budu uključeniu osnovne funkcije revizije i naplate.Ovaj projekat će omogućiti uvođenje ove kategorije zaposlenih u tekuće procese poslovanjau mnogo kraćem vremenu i osigurati sistematski završenu potrebnu ekspertizu. Zbogposebnog karaktera potrebnog i neophodnog znanja očekuje se da će, posle šest mesecinovozaposleni u Poreskoj upravi, sticanjem potrebnih informacija o poreskom sistemu iprocedurama u Republici Srbiji, kao i prenošenjem najbolje prakse evropskih poreskih up-rava, biti kvalifikovani za nezavisno izvršenje zadataka. Zapravo, ovaj projekat obrađujerazlike u sposobnostima u ključnoj kategoriji sistema poreske uprave. 120 članova osobljaće predstavljati ciljnu grupu za obuku.U toku početne obuke rad učesnika će pratiti mentori u njihovoj organizacionoj je-dinici. Posle toga, učesnici će biti kvalifikovani da samostalno rade. Postupak
  • 26. 26 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA organizovanja i realizacije početne obuke obavlja se svake godine, po zapošljavanju po- laznika. Na ovaj način postići će se sistematsko podizanje nivoa institucionalnih kapaciteta Poreske uprave. Poreska uprava ima sopstvene prostorije za sprovođenje ovih aktivnosti, jedan broj pre- davača i jasan koncept predmeta i sadržaja obuke. Jedan od strateških ciljeva Poreske uprave Republike Srbije je da ima upravu orijentisanu prema klijentu osmišljenu po evropskim stan- dardima. Prema tome, potrebno je da se, angažovanjem poreskih stručnjaka i stručnjaka za obuku i iz zemalja EU i iz Srbije, postigne razmena najbolje prakse u obuci za poreske poslove. 3.2 Procena uticaja projekta Ovaj odeljak treba da navede predviđeni uticaj projekta a posebno za katalitički efekat, održivost, preko-granični uticaj (prema slučaju) Pr.1: 3.2 Procena uticaja projekta Dve komponente će doprineti ojačanim kapacitetima razvoja i sprovođenja politike re- gionalnog razvoja u Srbiji za uravnoteženiji teritorijalni društveno-ekonomski razvoj. To se može postići kroz obezbeđenje podrške i na nacionalnom nivou gde se prave opšti društveno-ekonomski ciljevi i prioriteti i na podnacionalnom nivou gde treba razviti i sprovesti vodove projekta koji imaju društveno-ekonomske koristi i za državni i za privatni sektor. Projekti takođe doprinose povećanju konkurentnosti Srbije i treba da služe da se po- mogne smanjenju širenja dispariteta između regiona u zemlji i povećanju društvenog jedin- stva. Efekat ovoga je povećanje životnog standarda lokalnog stanovništva sa povećanjem broja lokalnih investicija. Katalitički efekat - ubrzanje opšteg društveno-ekonomskog razvoja, institucionalnog razvoja, povećani kapacitet apsorpcije EU sredstava. Kapacitet apsorpcije većih, budućih izvora finansiranja se takođe očekuje kao rezultat pro- jekata pošto će se nivo potrebnih sposobnosti verovatno znatno uvećati po završetku projekta. Funkcionalna održivost se postiže institucionalizacijom mreže agencija za regionalni razvoj širom Srbije koje imaju zajedničku viziju i mandat kao i kreiranjem nacionalnog udruženja koje će moći da lobira kod Vlade i deluje kao zastupnik podnacionalnih interesa. Namera usredsređenosti na obuku, mentorisanje i umrežavanje je da ostavi lokalnu bazu znanja i pojača verovatnoću da će sposobnosti, pošto se razviju, biti i ostati kod korisnika. Finansijska održivost agencija za regionalni razvoj obezbediće se finansijskim doprinosima aktera i nacionalne Vlade radi osiguranja njihovog pravilnog i neprekidnog funkcionisanja čak i kada pomoć donatora prestane. Što se tiče prekogranične saradnje, sve što je navedeno dovešće pogranične regione u pozi- ciju da delotvornije i efikasnije učestvuju u programima prekogranične saradnje. Pr.2: 3.2 Procena uticaja projekta Nacionalna strategija Srbije za pristup EU, Akcioni plan za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstva, kao i Strategija za reformu državne uprave u Republici Srbiji, su osnovni nacio- nalni dokumenti koji definišu dalji razvoj u oblasti koja se odnosi na Poresku upravu i zapo- slene u njoj. Primarni ciljevi koje Republika Srbija nastoji da ostvari reformom državne uprave obuhvataju izgradnju demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti,
  • 27. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 27transparentnosti, rentabilnosti i efikasnosti, kao i izgradnju državne uprave koja je usred-sređena na građane, koja može da pruži visoki nivo usluga. Osnovni principi ove reforme su: • princip decentralizacije, • princip depolitizacije, • princip profesionalizacije, • princip racionalizacije, • princip modernizacije.Princip profesionalizacije podrazumeva stvaranje dobro obučene, odgovorne i efikasne up-rave i direktno je povezan sa principom depolitizacije. Kako bi se ovaj princip ispunio,potrebno je da se obezbedi stalna obuka osoblja tokom njihove cele službe, sa mogućnošćuobezbeđenja prilike za sticanje dodatnog znanja i sposobnosti, na primer znanja o poseb-nim pravima državnih službenika.Što se toga tiče, obuka i usavršavanje zaposlenih imaju za cilj premošćavanje razlika izmeđutrenutnog i željenog stanja profesionalnog nivoa nadležnosti, zajedno sa neprekidnim un-apređenjem opšteg nivoa uprave i stvaranjem uslova da se trenutni položaj izvršava što jemoguće efikasnije.Konačni cilj reforme državne uprave je da obezbedi Srbiji „instrument“ za izradu isprovođenje politike i reformi i obezbeđenje javnih usluga građanima.Reforma Poreske uprave u jačanju svojih kapaciteta i u obezbeđenju naplate poreza dopri-nosi postizanju reformi javnih finansija u optimizaciji dodele javnih sredstava, što vodiekonomskom razvoju i smanjenju siromaštva.Godine 2003. Poreska uprava je po prvi put uvela Odeljenje za komunikacije i obrazovanje.Godine 2005. i 2006. PU je uvela zvanja stalnih koordinatora za obuku odnosno instruktora.Štaviše, u četiri centra za obuku Poreske uprave od 2004. godine obučeno je preko 12.000 po-laznika, a podacima o ovim obukama upravlja i obrađuje ih informativni sistem za upravl-janje obukom Poreske uprave (TRMS).PU planira da, odmah po osmišljavanju Strategije za razvoj Poreske uprave (koje je plani-rano za kraj 2007. godine), pređe na pripremu strategije za obuku njenih zaposlenih, kojaće onda odrediti budžet za obuku za nekoliko godina.Napomena:U ovom kontekstu procena uticaja projekta mora pokazati održivost i vlasništvoprojekta u smislu sposobnosti i posvećenosti tela za sprovođenje da ispostavi merui da nastavi da obezbeđuje usluge i posle perioda donatorske podrške.- Definicijakatalitičkog efekta počiva na „ideji da obezbeđenje zvanične pomoći jednoj zemlji [kojaprolazi kroz proces tranzicije ili reforme] podstiče druge zainteresovane strane da pre-duzimaju akcije [koje joj doprinose]. Posebno, ona počiva na pretpostavci da su, u pravimuslovima, zvanična pomoć i finansiranje privatnog sektora strateške dopune“12. Prematome, o katalitičkom efektu se može razmišljati kao o promeni u planiranim netotokovima privatnog kapitala /delatnosti društveno-ekonomskog razvoja/ institucional-noj reformi koju su izazvali i uslovljenost (procesa stabilizacije i pridruživanja) i fi-nansijska podrška programa za pomoć EU. U ovom smislu, katalitički efekat je meraex ante promene (npr: u investicionim planovima/efektima društveno-ekonomskograzvoja/ institucionalnim reformama...) sa programom EU i bez programa EU.12 „Catalytic Finance: When Does It Work?“ Stephen Morris, Hyun Song Shin, april 2005. godine
  • 28. 28 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Uticaji projekta mogu se definisati kao pozitivni i negativni, primarni i sekundarni dugoročni efekti koje je projekat proizveo, direktno ili indirektno, nameravano ili nenameravano. Na primer, uticaj institucionalnog razvoja je obim u kom jedan pro- jekat/program popravlja ili slabi sposobnost jedne zemlje ili regiona da efikasnije, prav- ično i održivo koristi svoje ljudske, finansijske i prirodne resurse, kroz: (a) bolju definiciju, stabilnost, transparentnost, primenjivost i predvidivost institucionalnih sporazuma i/ili (b) bolje usaglašavanje misije i kapaciteta jedne organizacije sa njenim mandatom, što proističe iz ovih institucionalnih sporazuma. Ti uticaji mogu da obuhvate nameravane i nenameravane uticaje neke akcije. Procena uticaja projekta će zahtevati definiciju i kategorizaciju aktera koje uključuju sve one pojedince, grupe ljudi, organizacije, institucije i/ili preduzeća koja su na neki način zainteresovana za uspeh ili neuspeh projekta. Kako bi se olakšala identifikacija, svi akteri se mogu podeliti u dve podkategorije: • direktni korisnici ili uživaoci rezultata i/ili efekata predloženog projekta, • drugi ključni igrači koji na neki način doprinose, utiču, ili su zainteresovani za uspeh ili neuspeh predloženog projekta. U svrhu identifikacije aktera, podnosioci zahteva mogu pripremiti upitnik za identi- fikaciju, kategorizaciju i analizu potreba aktera13. Takođe će se koristiti rezultati prethodno sprovedenih analiza aktera. 3.3 Rezultati i merljivi pokazatelji Opisati konkretne usluge/proizvode koji će nastati kao rezultat projekta, i staviti na raspolaganje direktnim korisnicima. Navedeni merivi pokazatelji treba da služe oceni dostignuća rezultata. Rezultati14 se mogu definisati kao direktne (tj. u roku od godinu dana) posledice ak- tivnosti koje će se obaviti i ishodi koje će projekat proizvesti. Na primer, obuka (delat- nost) proizvodi obučene ljude (ishod) što vodi povećanim institucionalnim kapacitetima (rezultat). Rezultate projekta treba: • definisati na takav način da se pokaže vremenski rok za njihovu realizaciju; • na odgovarajući način podeliti u faze i realizovati u toku trajanja projekta; • precizno definisati tako da se mogu dovesti u vezu sa objektivno dokazivim pokazateljima (OVI – Objectively Verifiable Indicators) i njihovim izvorima dokazivanja; • jasno da pokažu konkretne koristi, koje će projekat obezbediti ciljnim (direk- tnim) korisnicima i koje treba da odražavaju potrebe koje je identifikovala analiza aktera; • da budu izraženi kao željeno promenjeno stanje, a ne kao proces. 13 Institucije koje su već uradile spisak i/ili analizu potreba aktera prilikom izrade nacrta GOPA (godišnji op- erativni akcioni plan), ili u okviru nekog drugog postupka, mogu ponovo definisati ovaj spisak tako da on zadovoljava potrebe/zahteve konkretnog predloga projekta. 14 Odnosni izrazi: ishod, efekat, uticaji.
  • 29. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 29Objektivno dokazivi pokazatelj se može definisati kao kvantitativan ili kvalitativan fak-tor ili promenjiva vrednost koja obezbeđuje jednostavno i pouzdano sredstvo zamerenje dostignuća, radi odražavanja promena povezanih sa intervencijom, ili kaopomoć proceni izvršenja učesnika u razvoju.Prema tome, OVI se mora zasnivati na kvantifikaciji ciljeva (tj. oni moraju obezbeditisredstvo za merenje postizanja opštih ciljeva, svrhe i rezultata) i treba da budu određeni,merljivi, raspoloživi, relevantni i vremenski vezani (SMART).Rezultati i pokazatelji treba da budu naznačeni prema redosledu projektnih aktivnosti.(rezultat 1 da se odnosi na aktivnost 1 itd.)Pr.1: 3.3 Rezultati i merljivi pokazateljipredlog projekta se sastoji iz dve komponente.Komponenta 1: Pomoć politici regionalnog razvoja na nacionalnom nivou iKomponenta 2: Podrška agencijama za regionalni razvoj i relevantnim akterima.Očekivani rezultati i merljivi pokazatelji po komponentamaKOMPONENTA 1: POMOĆ POLITICI REGIONALNOG RAZVOJA NA NACIONALNOM NIVOUOČEKIVANI REZULTATI:1. usvojen relevantni zakonski okvir,2. povećani institucionalni kapacitet novog vladinog tela za podršku integrisanom regio- nalnom razvoju,3. povećano razumevanje među glavnim vladinim učesnicima koji su uključeni u formula- ciju politike regionalnog razvoja, politike i koncepta regionalnog razvoja EZ,4. povećani kapacitet prikupljanja i analize statistike regionalnog razvoja,5. poboljšana koordinacija.MERLJIVI POKAZATELJI ZA PROCENJIVANJE NAPRETKA OBUHVATAJU:1. - nacrte zakona i podzakona usvojene u skupštini,2. - zaposleno osoblje, - obučeno osoblje, - urađena proceduralna uputstva, knjige propisa,3. - politike, koncepte EZ koji počinju da ulaze u glavne tendencije politika regiona- lnog razvoja na nacionalnom nivou, - strategije vladinog sektora koje podržavaju ciljeve nacionalnog razvoja4. - nabavljenu, isporučenu opremu i opremu koja je u upotrebi, - rezultate pregleda, - usvajanje i primenu odgovarajućeg sistema merenja od strane Republičkog sta- tističkog zavoda, - regionalne statističke cifre koje su uočljive u procesu planiranja nacionalnog razvoja,5. - osnivanje grupa za koordinaciju koje se sastaju u redovnim predviđenim inter- valima, - ciljeve nacionalnog razvoja koji uzimaju u obzir regionalne/lokalne prioritete, - regionalne/lokalne planove koji podržavaju ciljeve nacionalnog razvoja.
  • 30. 30 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA KOMPONENTA 2: PODRŠKA AGENCIJAMA ZA REGIONALNI RAZVOJ I RELEVANTNIM LOKALNIM AKTERIMA OČEKIVANI REZULTATI 1. Povećana efikasnost agencija za regionalni razvoj i relevantnih aktera u vezi sa uprav- ljanjem sredstvima regionalnog razvoja 2. Povećana ulaganja kroz učešće agencija za regionalni razvoj u procesu planiranja na- cionalne politike regionalnog razvoja 3.Poboljšane sposobnosti upravljanja ciklusom projekta u okviru agencija za regionalni razvoj i relevantnih lokalnih aktera 4.Ojačani kapacitet osoblja agencija za regionalni razvoj i lokalnih aktera u upravljanju do- nacijom 5. Pojačana uloga propagiranja agencija za regionalni razvoj na nacionalnom nivou MERLJIVI POKAZATELJI ZA PROCENJIVANJE NAPRETKA OBUHVATAJU: 1. - uspostavljanje komisije za projekat regionalnog aktera, - dodeljene lokalne budžete koji su u skladu sa planovima razvoja, - razvijenu mrežu potvrđenih lokalnih pružalaca usluga, 2. - približavanje ciljeva regionalnog i nacionalnog razvoja, - dostavljene regionalne statističke podatke koji su u skladu sa zahtevima nacio- nalnog statističkog izveštavanja, - agencije za regionalni razvoj koje učestvuju u nacionalnom koordinacionom telu i radnim grupama, - uspostavljene redovne serije sastanaka, radionica i drugih veza sa glavnim re- gionalnim akterima, 3. - osoblje agencija za regionalni razvoj, osoblje opština, poslovna udruženja i druge aktere koji primenjuju savremene alatke i tehnike u vezi sa planiranjem re- gionalnog razvoja, - kvalitet regionalnih projekata koji raste, - povećanje broja eskontljivih projekata, 4. - preduzetu procenu potreba za obukom, - izvršenu obuku, - kvalitet predloga koji su obradile agencije za regionalni razvoj, - broj objavljenih tendera, 5. - osnovano Nacionalno udruženje agencija za regionalni razvoj u koje su se upisale sve agencije za regionalni razvoj, - osnovane tematske/sektorske radne grupe koje se sastaju u redovnim intervalima, - vladinu politiku koja uzima u obzir prioritete lokalnog razvoja. Pr.2: 3.3 Rezultati i merljivi pokazatelji Rezultati i merljivi pokazatelji u odnosu na aktivnost 1: 1. pripremljen godišnji plan i program obuke, 2. pripremljen i odštampan materijal obuke, 3. pripremljeni testovi,
  • 31. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 314. obučeni instruktori,5. 120+ novo poresko osoblje obučeno prema standardima EU,6. pripremljeni upitnici za ocenu,7. pripremljeni izveštaji o oceni koji sadrže preporuke za ponovno osmišljavanje plana i ma- terijala obuke,8. potpuno nezavisno uključivanje učesnika u obuku za osnovne funkcije poreske uprave,9. poreski inspektori kvalifikovani da nezavisno i na zakonski predviđen način obavljaju po- slove iz nadležnosti poreske uprave, poštujući u potpunosti prava poreskih obveznika,10. preporuke utvrđene u toku ocene projekta biće obuhvaćene budućim godišnjim planovima obuke.Napomena : Informacije obuhvaćene ovim odeljkom definišu etape ili krajnje tačke u okviru pro- jekta, gde neki jasno definisani ishodi moraju da budu utvrđeni, kako bi se po- državalo, usmeravalo i olakšalo upravljanje projektom. Pitanje raspoloživosti podataka (OVI) mora se proveriti zbog izvodljivosti pregledom kolone izvora dokazivosti u logičkom okviru. Predložene OVI koji se ne mogu odmah pratiti ili koji nemaju polazne podatke treba odbaciti. Upravljačke strukture projekta su direktno odgovorne za realizaciju ishoda projekta.3.4 AktivnostiOpisati konkretne aktivnosti i mere koje je potrebno sprovesti kako bi se postigli očeki-vani rezultati i ishodi projekta koji će se platiti iz sredstava projekta.Aktivnost se može opisati kao preduzete radnje ili izvršeni posao kroz koji se ulozi kaošto su sredstva, tehnička pomoć i drugi tipovi resursa mobilišu da bi napravili određenuproduktivnost i rezultate.Ključne projektne aktivnosti treba da: jasno naznače veze sa rezultatima i da budu klasifikovane na odgovarajući način tj. da obavljanje predloženih aktivnosti i ispostavljanje predložene produktivnosti postigne tražene rezultate projekta. budu adekvatne za projekat (mogućnosti sprovođenja aktivnosti treba realno raz- motriti); budu izražene kao proces, a ne kao promenjeno stanje.Opis aktivnosti mora naznačiti precizan spisak ugovora koji će se izvršiti u vezi sa ula-ganjima. Gde je izvodljivo, naznačiće se nacionalno finansirani ugovori koji su istovre-meni sa aktivnošću i navesti izvori kofinansiranja i njihova raspoloživost.Aktivnosti se moraju pozivati na označene odgovarajuće aktivnosti kako je su nave-dene u logičkom okviru.Pr.1: 3.4 AktivnostiKOMPONENTA 1: POMOĆ POLITICI REGIONALNOG RAZVOJA NA NACIONALNOM NIVOU Razvoj relevantnog zakonodavnog okvira Razvoj organizacije, opisi posla, programi rada, uputstva za rad, vertikalne i horizontalne veze
  • 32. 32 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Preduzimanje procene potreba za obukom i izrada nastavnih planova Preduzimanje razvoja osoblja (radionice, studijska putovanja, seminari) Preduzimanje obuke za upravljanjem ciklusom projekta Izrada uputstava za rad za planiranje regionalnog razvoja, sprovođenje, praćenje i kontrolu Identifikacija odgovarajućih finansijskih mehanizama i podsticaja radi podrške uravnoteženom regionalnom razvoju Kako bi se osiguralo brzo uspostavljanje određene ustanove koja ima slične funkcije kao i vladino telo, direktor ove ustanove će imati punu podršku EU i lokalnih stručnjaka u pre- duzimanju navedenih aktivnosti. Zapošljavanje osoblja će se takođe vršiti paralelno sa us- postavljanjem infrastrukture što prati procena potreba za obukom zaposlenog osoblja i kompletan program obuke, posebno za upravljanje ciklusom projekta. Organizacija radionica, seminara i stručnih putovanja za ključne aktere na nacionalnom nivou Uvod u najbolju praksu koja se odnosi na politiku integrisanog regionalnog razvoja u EU (tj. seminari i radionice za podizanje svesti, publikacije, veb adrese) Zajedno sa direktorom, projektni tim će organizovati seriju radionica i seminara za na- cionalne aktere koji će biti usredsređeni na najbolju praksu EU u politikama i konceptima re- gionalnog razvoja. Rezultati će se širiti putem redovnih biltena, glasnika i on-lajn sredstvima. Uspostavljanje statističko-analitičke polazne osnove za ocenu regionalne konkurentnosti, praćenje i ocena u skladu sa standardima EU. Projekat će tesno sarađivati sa Republičkim zavodom za statistiku radi utvrđivanja stan- dardizovanih savremenih alatki i metoda za prikupljanje i analizu statističkih podataka koji su bitni za ocenu regionalne konkurentnosti. Osnivanje relevantnog Odbora za upravljanje projektom, radnih grupa za vertikalnu i hor- izontalnu koordinaciju delotvornog sprovođenja politike Sve sprovedene aktivnosti nadgledaće Odbor za upravljanje projektom koji se sastoji od glavnih aktera na nacionalnom nivou, donatora i predstavnika agencija za regionalni razvoj. Sporazumi za zaključivanje ugovora su sledeći: Broj ugovora: Jedan ugovor o delu Postupak za podnošenje ponuda: ograničeni međunarodni tender Trajanje: 24 meseca Vrednost ugovora: 2.0 miliona evra Dodela: 30 dana od potpisivanja ugovora KOMPONENTA 2: PODRŠKA AGENCIJAMA ZA REGIONALNI RAZVOJ I RELEVANTNIM LOKALNIM AKTERIMA 1. Povećana efikasnost agencija za regionalni razvoj i relevantnih lokalnih aktera po pitanju upravljanja sredstvima lokalnog razvoja: osnovati komisije regionalnih aktera, preduzeti obuku opštinskog osoblja za planiranje budžeta i finansija, pregledati i pripremiti planove lokalnog i regionalnog razvoja (operativni pro- grami i finansijski planovi),
  • 33. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 33 pripremiti trogodišnje planove poslovanja, pripremiti uputstva za rad i proceduralna uputstva, organizovati tematske radionice u odnosnim oblastima, pripremiti program sertifikacije za lokalne pružaoce usluga, objavljivati i dostavljati redovne biltene akterima agencija za regionalni raz- voj.2. Povećana ulaganja kroz učešće agencija za regionalni razvoj u procesu planiranja na- cionalne politike regionalnog razvoja: obučiti lokalne aktere za prikupljanje i obradu osnovnih statističkih podataka, podržati osnivanje In-dok centara u agencijama za regionalni razvoj.3. Poboljšane sposobnosti upravljanja ciklusom projekta u okviru agencija za regionalni razvoj i relevantnih lokalnih aktera: pristupiti potrebama za obuku agencija za regionalni razvoj i relevantnih lo- kalnih aktera, osmisliti i obaviti obuku za upravljanje ciklusom projekta.4. Ojačani kapacitet osoblja agencija za regionalni razvoj i relevantnih lokalnih aktera u upravljanju donacijom: osnovati centralnu kancelariju za pripremu projekta za upravljanje donacijom, osmisliti i obaviti obuku agencija za regionalni razvoj i relevantnih lokalnih ak- tera za upravljanje donacijom, objaviti tendere, oceniti primljene ponude, pratiti napredak sprovođenja projekta, održavati informativne seminare za zainteresovane strane.5. Pojačana uloga propagiranja agencija za regionalni razvoj na nacionalnom nivou: pomoći osnivanju Udruženja agencija za regionalni razvoj na osnovu najbolje prakse EU, dostavljati rezultata članovima mreže putem redovnih biltena i drugim sred- stvima, osmisliti i održavati veb adresu Udruženja agencija za regionalni razvoj.Sporazumi za zaključivanje ugovora su sledeći:Broj ugovora: Jedan ugovor o deluPostupak za podnošenje ponuda: ograničeni međunarodni tenderTrajanje: 36 meseciVrednost ugovora: 8.0 miliona evraDodela: 30 dana od potpisivanja ugovoraPr. 2: 3.4 AktivnostiAktivnost 1 Podaktivnost 1: Priprema godišnjeg plana i programa obuke za početnu obuku, koji će imati definisan budžet na osnovu izraženih potreba u Poreskoj upravi u celini. Ovaj godišnji plan i program obuke služiće kao standard koji će razvijati Odeljenje za obuku i ko- munikacije PU. Ova aktivnost se može dalje razložiti na sledeće komponente:
  • 34. 34 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA • pripremu procene potreba u vezi sa zahtevima za obuku u oblasti početne obuke, • definisanje ciljnih grupa unutar Poreske uprave, • definisanje perioda obuke, • priprema programa obuke, • priprema plana obuke. Podaktivnost 2: Sastavljanje materijala obuke i testova i priprema nastavnih planova obuke koji će biti u skladu sa standardima koje sprovode savremene Poreske uprave u oblasti obuke novih zaposlenih. Nastavni plan obuke će obraditi mesto i ulogu Poreske uprave, pregled poreskog sistema Srbije, baveći se materijalnim propisima za direktne i indirektne poreze (Zakon o PDV-u, porez na imovinu, porez na prihod preduzeća i porez na lične prihode) uz posebno usredsređivanje na određene poreske institucije, predmet oporezivanja, poreskog obveznika, stopu, izuzimanja i podsticaje, baveći se procedural- nim pravom (Zakon o poreskom postupku i Poreskoj upravi, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o upravnom sporu) sa posebnim naglaskom na prava i obaveze poreskih obveznika, šaltersku i terensku reviziju i naplatu, mere i sredstva prinudne naplate, prekršaje i poreska krivična dela. Poseban naglasak će se staviti na izradu kodeksa oporezivanja preduzeća, obezbeđenjem najbolje prakse EU. Ova podaktivnost će se sastojati od pripreme sledećih modula obuke i materijala obuke: • priprema modula obuke za sistem državne uprave, • priprema modula obuke za poreski sistem, • priprema modula obuke za oblike oporezivanja, • priprema modula obuke za poreske procedure i Zakon o poreskoj upravi (poreski postupci, organizacija Poreske uprave, odgovornosti Poreske uprave, funkcije Poreske uprave, poreski prekršaji i poreska krivična dela), • priprema modula obuke za upravni spor, • priprema modula obuke za etički kodeks, • priprema modula obuke za obuku instruktora. Podaktivnost 3: Sprovođenje obuke koje će se obaviti na tri nivoa i u skladu sa planom koji je definisan godišnjim planom obuke. Obuka instruktora PU (TOT –Training of TA Trainers)) – do 20 instruktora, obaviće se u obrazovnom centru PU u Beogradu. Po završetku obuke instruktora PU, obaviće se pilot obuka u obrazovnim centrima PU. Najzad, potpuno razrađena obuka realizovaće se u obrazovnim centrima Poreske uprave u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu (30 učesnika po grupi, tj. 120 učesnika po kursu). Ova podaktivnost se može razložiti na sledeće komponente: • obuka instruktora • pilot obuka • potpuno razrađena obuka Podaktivnost 4: Procena aktivnosti i rezultata obuke praćena preporukama i mogućim ponovnim osmišljavanjem programa i materijala obuke. Ovo će obuhvatiti procenu po prijemu kursa i posle perioda od šest meseci. Ova podaktivnost se može razložiti na sledeće komponente: • topla ocena - po završetku svakog kursa, u skladu sa standardima obavlja se ocena i kursa i predavača;
  • 35. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 35 • hladna ocena – posle perioda od šest meseci, znanje stečeno za vreme obuke proverava se u svakodnevnom radu zaposlenih. Ona se obavlja upotrebom kom- pleta upitnika za ocenu pripremljenih po ovom projektu; • priprema izveštaja o oceni; • priprema relevantnih preporuka u vezi sa zaključcima izveštaja o oceni; • moguće ponovno osmišljavanje programa obuke, plana obuke i materijala obuke u vezi sa preporukama iz gore navedenih dokumenata.Ova aktivnost će se sprovesti na osnovu jednog ugovora o delu za izgradnju institucija odmilion evra koji finansira EU, dok će se iz nacionalnog javnog doprinosa pokriti smeštaj po-laznika obuke, po danu i drugi opšti troškovi koji se odnose na vođenje obuke.PrimedbaPrecizan spisak budućih ugovora se mora naznačiti na osnovu standardnih tipovaugovora EZ kako predviđa uputstvo PRAG, tj. to mora biti jedan ili više ugovora, i to:ugovori o delu, Tvining sporazumi, ugovori za isporuku, ugovori za radove i/ili planovidonacija. Tabela predstavljena u odeljku 4 predloga projekta sumira te informacije.Prilikom definisanja vremenskog okvira za projektne aktivnosti, potrebno je da se uobzir uzmu granice trajanja projekta prema ograničenjima za zaključivanje ugovora,izvršenje i isplatu koje je utvrdila IPA (navedene u odeljku 1.10 do 1.12 predloga pro-jekta) i to: • za projekte koje finansira Evropska unija, uobičajeno trajanje projekta se kreće između dvanaest i trideset šest meseci. • završetak svih projektnih aktivnosti kako je definisano Finansijskim sporazu- mom koji Vlada potpisuje za određenu budžetsku godinu, i uglavnom pokriva period od 36 meseci. • ako korisnik ne iskoristi sredstva u odnosnom periodu, ona se vraćaju u budžet Evropske unije.Štaviše, vremenski okvir i postupci za zaključivanje ugovora se razlikuju u zavisnosti odtipa pomoći i ugovora koji će se zaključiti, što ima značajan uticaj na plan sprovođenja(koju treba navesti u odeljku 5 predloga projekta). Detaljne informacije o postupku za-ključivanja ugovora mogu se naći u uputstvu PRAG EZ (veb adresa). Primer vremenskogroka i postupaka za zaključivanje ugovora može se naći u Aneksu 8.Projektne aktivnosti mogu se grupisati u „komponente“ prema tome kako doprinoserezultatima i kako će se ugovoriti. Na primer, obuka može biti deo komponente „iz-gradnja kapaciteta“ koja pored obuke sadrži i druge aktivnosti – kao što je uvođenjenove strukture karijere i sistema kontrole kvaliteta, kreiranje sistema transparentnostiu odlukama rukovodstva itd. Sve ove aktivnosti mogu se ugovoriti u okviru istog ugov-ora ili odnosnih ugovora sličnog tipa – npr. ugovor o delu.Veze između formulacije aktivnosti, ishoda i rezultata mogu se ilustrovati kako je nave-deno u tabeli u daljem tekstu:
  • 36. 36 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA AKTIVNOSTI ISHOD REZULTATI Obuka Obučeni službenici Povećani kapacitet uprave Izrada nacrta sekundarnog Nova struktura karijere za državne Povećani kapacitet uprave zakonodavstva uvedene službenike Provera kvaliteta izveštaja Sistem kontrole kvaliteta uveden Povećani kapacitet uprave ministarstava Lista potencijalnih projekta (pro- Obavljanje geotehničkih studija Studija izvodljivosti urađena ject pipline) za EU pretpristupna sredstva Povećana sposobnost otkrivanja Isporuka/modernizacija opreme Osnovana savremena laboratorija hemijskog zagađenja Unapređena transportna infra- Kraća vremena putovanja za Izgradnja puteva struktura teretna vozila 3.5 Uslovljenost i redosled obavljanja aktivnosti Navesti uslove koji se moraju ispuniti pre sprovođenja projekta, naglasiti rizike (kao što su institucionalni, zakonodavni i fizički zahtevi), njihovu verovatnoću i kontra mere koje će biti usvojene, kao i zahtev za kofinansiranje iz nacionalnog budžeta, očekivana ula- ganja korisnika. Pr.1: 3.6 Uslovljenost i redosled obavljanja aktivnosti Za komponentu 1: Vlada Srbije mora zvanično imenovati korisnika (tj. resorno ministarstvo koje će biti odgovorno za integrisani regionalni razvoj) pre početka projekta; uspostaviti zakonsku osnovu za stvaranje nacionalnog tela za koordinaciju integrisanog regionalnog razvoja pre nego što projekat počne; odgovarajuće prostorije koje moraju biti na raspolaganju do vremena kada projekat počinje; budžet za plate osoblja koji mora biti određen i raspoloživ do vremena kada projekat počne. Za komponentu 2: svaka agencija za regionalni razvoj mora biti u potpunosti osnovana kao neprofitabilna organizacija; akcionari u agencijama za regionalni razvoj moraju obuhvatiti najmanje 2/3 svih opština u regionu do početka projekta; godišnji finansijski doprinos i/ili doprinos u naturi akcionara agencijama za regionalni razvoj mora biti dovoljan za pokriće plata neophodnog osoblja i osnovnih troškova poslo- vanja kao što je navedeno u planu poslovanja ili prognozi budžeta agencije za regionalni razvoj za minimalni period od tri godine; profil agencije za regionalni razvoj kako je naveden (tj. izjava o zadatku, osnovni plan poslo- vanja, opis aktivnosti, dokumenta o osnivanju) mora odražavati jasnu posvećenost i razumevanje najbolje prakse EU od strane agencije za regionalni razvoj; najviše jedna agen- cija za regionalni razvoj će biti podobna za učešće u projektu sa istog teritorijalnog područja. Pr.2: 3.5 Uslovljenost i redosled obavljanja aktivnosti Uspeh projekta umnogome zavisi od angažovanja Poreske uprave, tj. od blagovremenog obezbeđenja specijalizovanog osoblja, odgovarajućeg kancelarijskog prostora i obezbeđenja
  • 37. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 37i osiguranja međuodeljenske saradnje za vreme njegovog sprovođenja. Takođe, potrebno jenastaviti aktivnosti na izmenama Uredbe o organizaciji i internoj klasifikaciji poslova uPoreskoj upravi, kako bi se obezbedila kritična masa stalnih predavača. Na tekućem nivou sačetiri stalna predavača, realizacija predloga projekta bila bi direktno potkopana.Ovi uslovi će biti detaljno navedeni u posebnom Memorandumu o razumevanju pre početkaprojekta.PrimedbeUslovljenost definiše one faktore koji su spoljni (tj. van uticaja institucija odgovarajućihza sprovođenje projekta), koji se moraju ispuniti kako se ne bi štetilo sprovođenju pro-jekta. Uslovljenost jednog projekta može se podeliti u dve kategorije. Preduslovi – relevantni za početak projekta, moraju se ispuniti pre nego što EZ odobri sredstva za projekat. Zajednički preduslovi su pitanja koja se razmatraju prilikom definisanja predloga projekta, bez obzira na oblast rada na koju se relevantni pro- jekat odnosi. Pretpostavke – relevantne u toku veka projekta, pratiće se tokom celog sprovođenja. Pretpostavke napravljene na svakom nivou logike intervencije će se razmatrati, počev od projektnih aktivnosti. Pošto se navedene aktivnosti uspešno obave, mora se raz- motriti koji faktori mogu značajno uticati na postizanje rezultata a koji su van obima projekta. Mora se potvrditi da li su napravljene pretpostavke opravdane u kontekstu institucionalnog ustrojstva Srbije. Ako se pretpostavke zasnivaju na izradi nacrta i us- vajanju novog zakonodavstva (i primarnog i sekundarnog), one moraju biti realis- tične u odnosu na plan rada Vlade za donošenje novog zakonodavstva. Potvrdu pretpostavki treba ponoviti na nivoima svrhe projekta i opštih ciljeva. Svaka pret- postavka koja se smatra kritičnom za uspeh projekta može postati preduslov koji se mora ispuniti pre nego što projekat može da počne.Analiza rizika se može se obaviti da bi se kompletirao ovaj odeljak i kako bi se analiziraliili procenili faktori koji štete ili će verovatno štetiti uspešnom postizanju ciljeva inter-vencije (u logičkom okviru, rizici se pretvaraju u pretpostavke). Analiza rizika je detaljanpregled potencijalnih neželjenih i negativnih posledica za ljudski život, zdravlje, imov-inu ili životnu sredinu koje su nastupile intervencijama razvoja. To je sistematski pos-tupak za obezbeđenje informacija koje se odnose na te neželjene posledice i proceskvantifikacije verovatnoća i očekivanih uticaja za identifikovane rizike. Ova analiza jetakođe deo šire procene institucionalnog okvira i kapaciteta.Na primer, procena institucionalnog rizika je analiza institucija i ograničenja kapaciteta,koja ističe kritične institucionalne faktore podložne uticaju na delotvornost/efikasnostsprovođenja i održivost rezultata.Opis institucionalnog okvira projekta treba priložiti uz predlog projekta (videti odel-jak ovih smernica o „Obaveznim aneksima uz predlog projekta“). Informacije o tomekako da se izrade procena i opis institucionalnog okvira date su u Aneksu 7 ovog Vodiča.3.6 Srodne aktivnostiPredstaviti način na koji bi predloženi projekat doprineo planiranim ili tekućim pro-jektima, ili predstaviti nastavak prethodnih projekata u okviru predloženeoblasti rada.
  • 38. 38 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Ove naznake imaju prvenstveno za cilj da se izbegne moguće preklapanje ili dupliranje određenih projekata, što bi dovelo do neekonomične potrošnje i finansijskih, ljudskih i drugih materijalnih resursa. One takođe pomažu da se maksimalno uveća uticaj svih reformskih aktivnosti u jednoj oblasti. Pr.1: 3.6 Srodne aktivnosti Program regionalnog društveno-ekonomskog razvoja (RSEDP), 2003-2006, 7,8 miliona evra (ugovor o delu od 2,4 miliona evra, 5,2 miliona evra u donacijama. RSEDP program (RSEDP – Regional Socio-Economic Development Programme) je počeo u septembru 2003. godine u tri geografska područja odgovornosti: Južna Srbija, Centralna Srbija i Banat na severu. Opšti cilj projekta je da doprinese ekonomskom i društvenom jedin- stvu svih grupa stanovništva u Srbiji promovisanjem regionalnog ekonomskog razvoja. RSEDP (a) je promovisao partnerski pristup ekonomskom i društvenom planiranju zasno- van na području u Srbiji i (b) osnovao Fond za regionalni društveno-ekonomski razvoj koji isplaćuje sredstva za pojedinačne projekte. Ukupno 59 finansiranih projekata doprinelo je izgradnji lokalne poslovne infrastrukture, razvoju ljudskih resursa, sposobnostima u vezi sa poslom i preduzetničkih sposobnosti, kao i izgradnji kapaciteta poslovnog sektora uvođen- jem standarda kvaliteta kao što su ISO/HACCP. Kamen temeljac RSEDP je proces razvoja i usvajanja planova integrisanog društveno- ekonomskog razvoja za tri geografska regiona; podržana transformacija agencija za mala i srednja preduzeća u Banatu (Zrenjanin), i u Šumadiji i Pomoravlju (Kragujevac) u agencije za regionalni razvoj i osnivanje nove agencije za regionalni razvoj u Leskovcu za Južnu Srbiju. Program unapređenja i obnove opština (MIR) u Južnoj Srbiji – faza II, 2005-2007, 10,142.970 miliona evra. Projekat je sproveo UNDP, a finansirale su ga Vlada Srbije (€ 1, 000.000), Austrijska agencija za razvoj (€ 1, 500.000), Evropska agencija za rekonstrukciju (€ 6, 500.000), Sida (€ 1, 016.971) i Norveška vlada (€ 125.999). MIR 2 je osmišljen da doprinosi Vladinom sektoru decentralizacije i razvoja opština i pred- stavlja drugu fazu programa koji je počeo 2003. godine sa geografskim usredsređenjem na Južnu Srbiju15. Svrha projekta je da opštine Južne Srbije, pojedinačno i zajednički, planiraju i preduzimaju strateške radnje za postizanje održivog ekonomskog i društvenog razvoj re- giona i da ispunjavaju svoje obaveze prema građanima. Aktivnosti prema MIR Faza II su organizovane u četiri glavne komponente: 1) regionalna saradnja radi razvoja, 2) strateško planiranje opštine radi razvoja, 3) poboljšano opštinsko upravljanje i uprava i 4) poboljšano pružanje opštinskih administrativnih usluga. Ove četiri komponente prožimaju dva pitanja koja MIR Faza II teži da promoviše: jednakost polova i zaštita životne sredine. Uticaj do sada: sprovedeno 145 projekata u okviru prve faze i otvoreno 1515 radnih mesta. Program RAZMENA, 2004-2006, 10 miliona evra (od kojih 3,3 miliona evra za 2 tendera) Program RAZMENA je počeo 2004. godine, njim je upravljala Stalna konferencija gradova i opština (SCTM – Standing Conference of Towns and Municipalities) a finansirala ga je Evrop- 15 Jablanički i Pčinjski okrug, 13 opština
  • 39. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 39ska agencija za rekonstrukciju (EAR – European Agency for Reconstruction) iz programaKARDS EZ za 2004. godinu. Cilj projekta je bio da doprinese naporima Srbije ka evropskoj in-tegraciji jačanjem kapaciteta lokalne samouprave prema standardima EZ. Svrha projektaje bila da podstiče inovacije i poboljšanja u sektoru lokalne uprave u Srbiji primenom dobreevropske prakse lokalne uprave u opštinama u Srbiji kroz i) izgradnju kapaciteta ljudskihresursa u lokalnim organima Srbije, kroz pristup kolega –kolegi u kom se angažuje eksper-tiza lokalne uprave iz partnerskih zemalja EU, i ii) podrška poboljšanjima lokalne uprave u up-ravljanju i organizaciji opštinske uprave i pružanju usluga lokalne uprave. Aktivnost ekonomskog rasta opština (MEGA – Municipal Economic Growth Activ- ity), 2005-i dalje u tokuRazvija sposobnosti lokalnih uprava i lokalnih poslovnih grupa da podstiču ekonomski rastkreiranjem okruženja koje je naklonjeno poslu gde lokalni privatni sektor cveta.Komponente projekta su (i) podrška politici posredovanja na nacionalnom nivou kojaomogućava lokalni ekonomski razvoj, (ii) Pružanje pomoći i obuke gradovima i opštinamaradi podrške ekonomskom razvoju u njihovim zajednicama (iii) olakšice za razvoj privatnogsektora stvaranjem raznih lokalnih olakšica kao što su industrijski/naučni/tehnološki/izvozni/skladišni/turistički parkovi, okruzi za unapređenje posla (BID – Business Improvement District)i poslovni inkubatori (BI – Business Incubator) (iv) izgradnja opštinskih kapaciteta u oblas-tima kao što su: strateško planiranje, formulacija i sprovođenje poslovne regeneracije, pro-grami zadržavanja i privlačenja, promocija i marketing, više „investitoru naklonjenih“ procesa,i povezivanje poslova sa finansijskim institucijama.Rezultati do danas: MEGA je radila sa deset opština u Srbiji i postigla neke vrlo vidljive rezul-tate, kao što je osnivanje kancelarija lokalnog razvoja (LED – Local Development Offices) ušest opština i izrada planova lokalnog razvoja. Podrška demokratskoj lokalnoj upravi i decentralizaciji ($ 10, 882, 000).Kao dodatak aktivnosti MEGA, USAID će pokrenuti program veza između gradova radi bra-timljenja opština iz Srbije sa američkim gradovima, promovišući najbolju američku praksuu lokalnom ekonomskom razvoju i promovišući bilateralne veze između Sjedinjenih Amer-ičkih Država i Srbije. USAID će nastaviti podršku radi izbora opština koje predstavljaju cen-tre regionalnog ekonomskog razvoja kroz aktivnost MEGA i program veza između gradova,bratimljenjem srpskih opština sa američkim gradovima. Očekuje se da će pomoć opštin-skom razvoju biti dopunjena dodatnim zajmovima koje nude razne lokalne banke. Raz-matraju se druge aktivnosti radi poboljšanja poslovnog okruženja koje bi mogle obuhvatitiproširenje MEGA programa na druge opštine, uz podršku dodatne tehničke pomoći i iz-gradnju kapaciteta nacionalnih i opštinskih institucija za unapređenje trgovine.Pr.2: 3.6 Srodne aktivnostiOd avgusta 2002. godine, pomoću Evropske agencije za rekonstrukciju i drugih donatora,EU podržava razvoj obrazovanja u okviru projekta „Modernizacija Poreske uprave Repub-like Srbije“, : osnivanjem četiri obrazovna centra Poreske uprave u Beogradu, Novom Sadu, Kragu- jevcu i Nišu; obukom koordinatora obuke PU za pripremu materijala za obuku;
  • 40. 40 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA obavljanjem obuka u oblasti informacione tehnologije (IT); obukom instruktora; obezbeđenjem softvera za upravljanje obrazovanjem. Predlog projekta Poreske uprave, izrada početne obuke, bili bi prirodni nastavak dela pro- jekta „Modernizacija Poreske uprave“, jer bi to bio sistematski završetak funkcije obrazo- vanja u Poreskoj upravi. Ovo bi dovelo do maksimalnog uticaja aktivnosti opšte reforme u ovoj oblasti. Napomena: Ne treba navesti samo spisak drugih projekata već i opis načina/puteva za završetak, jačanje ili nastavak sprovođenja predloga projekta ili za doprinos naporima koji su već započeti ili su planirani u okviru drugih, tekućih ili planiranih projekata. Prema tome, EZ preporučuje16: da se navedu drugi prethodni, tekući ili planirani programi i projekti u oblasti određenog podsektora, bilo da su finansirani spoljnim (donatorskim) ili internim (na- cionalnim) sredstvima, kako bi se identifikovale veze i komplementarni ciljevi sa pred- loženim projektom; da se navede da li su donatori aktivni u ovoj oblasti. Ako su ovi donatori države član- ice EU, ukratko opisati njihove aktivnosti i objasniti kakva je koordinacija donatora predviđena za ovu operaciju; da se, gde je relevantno, uporede odredbe sprovođenja za predloženi projekat sa onim koje su usvojene za tekuće ili planirane aktivnosti Vlade/ustanove koja ima slične funkcije i/ili drugih donatora, objasnivši gde one mogu da utiču na izbor meh- anizama obezbeđenja za projekat; da se objasne komplementarnosti i dodata vrednost intervencije EZ (pozvati se, kako je relevantno, na prethodno iskustvo, uporediti prednosti itd.) 3.7 Stečena iskustva Opisati prethodno iskustvo, slabosti, pozitivno iskustvo i preporuke iz prethodno sprovedenih projekata, kao i druge preduzete aktivnosti i napore, koji se tiču oblasti pomoći na koju se predlog projekta odnosi tj. ilustrovati stečena iskustva iz prethodnih KARDS projekata u sličnim oblastima, koji su bili uspesi i greške u prošlim projektima, koje elemente treba ponoviti a koje treba izbeći itd. Pr. 1: 3.7 Stečena iskustva Kako bi se povećala efikasnost sprovođenja projekta, važno je da se uzme u obzir iskustvo stečeno u toku sprovođenja RSEDP projekta u tri pilot regiona. Za opštu strategiju sprovođenja, pokazalo se da je za tim presudno da razvije veoma bliske radne odnose sa svim opštinama i drugim akterima na podnacionalnom nivou. Poverenje i dobra volja stvoreni za vreme procesa pomogli su da se na minimum svedu neki rizici sprovođenja predviđeni u vezi sa saradnjom lokalnih aktera sa projektnim timom. Još jedan relevantan faktor uspeha projekta bila je spremnost opština da finansijski po- mognu agencije za regionalni razvoj. Iz tog razloga, predloženi projekat definiše obezbeđenu 16 Izvor: Smernice IPA programiranja, Evropska komisija, radni dokument, april 2007
  • 41. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 41dovoljnu finansijsku podršku opština kao jedan od kriterijuma podobnosti za agencije za re-gionalni razvoj kada je reč o učešću u projektu. Međutim, da bi se uspostavio dovoljan pro-tok sredstava, od suštinske je važnosti da agencije za regionalni razvoj ostanu usredsređenena osnovne aktivnosti i da se ne mešaju u sprovođenje projekta i obezbeđenje profesional-nih usluga, što su zadaci koje treba prepustiti aktivnostima lokalnog privatnog sektora.Što se tiče iskustava stečenih u sprovođenju planova donacija, opšti zaključak iz RSEDP jeda je bilo više podobnih projekata nego raspoloživih sredstava. Takođe je primećeno da biuticaj projekta bio znatno oslabljen da nije bilo pratećih finansijskih podsticaja kako je pred-viđeno planom donacije.Pr. 2: 3.7 Stečena iskustvaNedavni izveštaj o oceni EAR o programu poreske uprave EU istakao je da buduće pro-gramiranje treba da se usredsredi na ključne institucionalne reforme pre nego naobezbeđenje opreme.Ovaj izveštaj je takođe preporučio da Agencija više koristi institu-cionalne procene i nacrte sprovođenja kako bi se zakašnjenja u početku sprovođenja svelana minimum. Ova iskustva dalje naglašavaju potrebu da se podrška usredsredi na bitneoblasti reforme državne uprave uključujući državnu službu, razvoj ljudskih resursa (obuka,napredovanje u karijeri), koordinaciju u izradi politike između ministarstava i donatora,budžetski proces/sprovođenje budžeta i kontrolu javnih finansija. Pomoć treba krojiti premakapacitetu apsorpcije korisnika.Napomena:Stečena iskustva se mogu definisati kao generalizacije na osnovu iskustava ocene uprojektima, programima ili politikama koja se izdvajaju iz posebnih okolnosti u širesituacije. Iskustva često osvetljavaju snage ili slabosti u pripremi, osmišljavanju isprovođenju koje utiču na izvršenje, ishod i uticaj.Definicija i opis stečenih iskustava treba da budu što je moguće precizniji, pošto onipredstavljaju osnovu za uspešnu identifikaciju daljih koraka koji će se preduzeti usprovođenju reformi u oblasti rada.Pozivati se, ako su dostupni, na nalaze prethodnih podataka praćenja i ocene koji suprikupljeni bilo interno ili iz spoljnih izvora. Prema tome, veoma se preporučuje da seprethodno pripreme(pribave): dokumenta koja se odnose na prethodno sprovedene projekte u odnosnim oblas- tima rada (izveštaji o spoljnom praćenju, završni izveštaji, izveštaji o oceni prethod- nih projekata itd.); studije, ocene i moguće preporuke stručnjaka (i domaćih i međunarodnih), koje se odnose na dalje promovisanje oblasti rada u kojoj se priprema nacrt predloga pro- jekta, a koje su od važnosti za predmet predloga projekta.
  • 42. 42 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA [BUDŽET I PLAN NJEGOVOG SPROVOĐENJA] U ovom odeljku se navodi raspodela budžeta projekta po aktivnostima kao i vremen- ski okvir za njegovo sprovođenje. Podaci koje treba dati zasnivaće se na koncepciji projekta navedenoj u matrici logičkog okvira. U zavisnosti od tipa pomoći i projekta, definicija indikativnog budžeta zahtevaće pre- liminarne studije. 4. Indikativni budžet U ovom odeljku se tačno određuje raspodela potrebnih finansijskih sredstava – opšti troškovi naznačeni u odeljku 1.8 – za svaku planiranu aktivnost (u odeljku 3.4) i prema izvorima finansiranja. On se može naznačiti u vidu tabele kao što je ilustrovano u primerima navedenim u daljem tekstu. Pr. 1: *izraženo u % Ukupnih troškova Pr. 2: *izraženo u % Ukupnih troškova Napomena: Potrebno je, stoga, da se razmotri kako se projekat može podeliti u razne ugovore prema predloženim aktivnostima. Troškovi projekta moraju biti dovoljni da se obave predložene aktivnosti, da se ostvare planirani ishodi i tako postignu potrebni rezultati. Iz ukupnog budžeta projekta već navedenog u odeljku 1.8 predloga projekta, treba
  • 43. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 43odrediti sredstva za svaki predviđen ugovor, i kad je izvodljivo, naznačiti izvore finan-siranja (nacionalni doprinos, IFI, drugi donatori).Ukupni troškovi projekta treba da budu neto iznos PDV-a i ili drugih poreza. Ako tonije slučaj, iznos PDV i razloge zašto ga treba smatrati podobnim treba jasno navesti.Što se tiče zahteva za kofinansiranje, pri čemu je to opšti princip za sve aktivnosti kojedobijaju pomoć prema IPA, u okviru centralizovanog upravljanja projektom, Komisijaodlučuje o stopi doprinosa zajednice. Objašnjenje zahteva za kofinansiranje dato je uAneksu 9.Detaljno objašnjenje izvučeno iz Vodiča EZ kroz programiranje u kome se nalaze de-talji o nepodobnim izdacima u obračunu budžeta priloženo je u Aneksu 10.Opšti budžet projekta može obuhvatiti samo sredstva po tenderu upotrebom proce-dura EZ (tj. sredstva se ne mogu dodeliti za direktnu upotrebu). Praktični vodič krozpostupke zaključivanja ugovora koji se finansiraju iz opšteg budžeta Evropske zajed-nice u kontekstu spoljnih akcija (PRAG) predviđa operativni okvir za obračun budžetaza ugovore u sistemu centralizovanog upravljanja (Aneks 21 navodi relevantne vebadrese za više izvora informacija).5. Indikativni plan sprovođenjaNa osnovu projektnih aktivnosti i spiska prethodno opisanih ugovora, ovaj odeljak trebada naznači vremenski okvir za zaključenje ugovora i tenderske procedure koje će se koris-titi (pozivanjem na uputstvo PRAG), u formatu tabele kako je navedeno u daljem tekstu.Uz predlog projekta mora se priložiti tabela koja sadrži iznose, u evrima, koji će se ugovoritii isplatiti tromesečno u toku trajanja celog projekta. (Videti odeljak u obaveznim aneksima)T= datum potpisivanja finansijskog sporazuma i xQ jednako broju (x) tromesečja (Q) posle TPr. 1: Tabela sa vremenskim okvirom za zaključivanje ugovora Potpisivanje Ugovori Početak tendera Završetak projekta ugovoraUGOVOR 1.1 T + 1Q T+2Q T+8Q- UGOVOR O DELUUGOVOR 2.1 T + 1Q T+2Q T + 12 Q- UGOVOR O DELUPr. 2: Tabela sa vremenskim okvirom za zaključivanje ugovora Potpisivanje Ugovori Početak tendera Završetak projekta ugovoraUGOVOR 1.1 T + 1Q T+2Q T+9Q- UGOVOR O DELUPrimedbe U principu, svi projekti treba da budu spremni za tender u prvom trome- sečju po potpisivanju finansijskog sporazuma.
  • 44. 44 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Svaki IPA projekat se može sprovesti kroz jedan ili nekoliko ugovora. Na primer, projekat, koji podrazumeva i pripremu planova i izgradnju na osnovu tih planova, obično se sprovodi kroz dva ugovora. Prvo, planovi su usluga i, prema tome, sprovešće se na osnovu ugovora o delu. Drugo, planirana izgradnja će biti predmet ugovora za radove. U ovom primeru je jasno da su oba ugovora jednako važna i oba su potrebna za posti- zanje svrhe projekta. Štaviše, partneri koji učestvuju u sprovođenju i direktori projekta moraju usklađivati rokove aktivnosti prema oba ugovora jer su ishodi ugovora o delu presudne ulazne vred- nosti za ugovor za radove. Pojedinačni ugovarač se ne može smatrati odgovornim za koordinaciju svih aktivnosti i proveru kvaliteta svih rezultata koji nastanu u toku sprovođenja projekta koji se sastoji od nekoliko ugovora. Jasno je da je ovo odgovornost institucije korisnika i posebnog odeljenja za sprovođenje projekta u ovim institucijama. Kao što je detaljno predviđeno u uputstvu PRAG, EZ priznaje 4 tipa ugovora i 6 različi- tih tender procedura. Na osnovu primera KARDS projekata, za koje je zaključivanje ugovora regulisano u okviru uputstva PRAG kao i za IPA projekte, Aneks 8 predstavlja ove različite tender procedure, njihov predviđeni vremenski okvir, zajedno sa tipom ugovorne dokumentacije koja je potrebna za tender. [PITANJA KOJA PROŽIMAJU PROJEKAT] Ovaj odeljak treba da ilustruje kako projektni pristup obrađuje pitanja koja prožimaju projekat, gde je izvodljivo: npr. uključenje etničkih manjina, svođenje na minimum nepo- voljnih uticaja na životnu sredinu i obezbeđenje jednakih prilika za muškarce i žene. Pr. 2: 6.1 Pitanja koja prožimaju projekat (prema slučaju) Zajednička izjava o politici razvoja Saveta i Evropske komisije od 10. novembra 2000. godine utvrđuje da će se jedan broj pitanja koja prožimaju projekat usmeriti na saradnju u razvoju i pomoć EZ. U projektu će se pitanja koja ga prožimaju obraditi tako da budu u skladu sa najboljim stan- dardima i praksom EU u toj oblasti i na način koji pokazuje kako će se njima baviti u pro- jektnom okviru, njegovim aktivnostima i rezultatima. Pitanja koja prožimaju projekat obradiće se na proaktivan način, a predstavljaće posebnu komponentu projekata (na svim nivoima razvoja projekta, počev od faze identifikacije pro- jekta). Sinergije između projekata i njihovih ciljeva će biti naznačene i razvijene. Takođe, moraju se pregledati ciljevi i aktivnosti projekata kako bi se osiguralo da oni neće negativno uticati na jednakost polova, uključenje manjina i životnu sredinu. Najzad, korisnik će proveriti da njegovi ciljevi, politike i intervencije imaju pozitivan uticaj i da su u skladu sa glavnim principima jednakosti polova, uključenja manjina i životne sredine.
  • 45. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 456.1 Horizontalne oblastiNavesti kako će se poštovati horizontalne oblasti i jednakost što se tiče polova kao imanjina u fazi sprovođenja.Pr. 1: 6.1. Horizontalne oblastiDiskriminacije neće biti sve vreme tokom sprovođenja projekta po osnovu zdravstvenogstanja, rase, pola, seksualne opredeljenosti, maternjeg jezika, religije, političkog ili drugogmišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, rođenja ili drugog statusa. U toku sprovođenjaprojekta obezbediće se jednake prilike za sve. Zakoni EU i nacionalni zakoni i propisi koji seodnose na jednake prilike strogo će se poštovati. Jednake prilike za muškarce i žene zaučestvovanje u projektu meriće se evidencijom zaposlenih stručnjaka i konsultanata.Pr. 2: Horizontalne oblastiObuka osoblja Poreske uprave, kao deo opšte reforme i modernizacije državne službe imaćeza cilj obezbeđenje jednakih prilika za žene u smislu pristupa zapošljavanju, promocije, jed-nakih plata i društvenih doprinosa. Jednak tretman i prilike za žene treba da se realizujukroz odredbe koje uzimaju u obzir radne kapacitete i porodične obaveze. Posebno, o nas-tavnim planovima i obezbeđenju mehanizama (mesto i dinamika) programa obuke zadržavne službenike treba razmišljati tako da budu povoljni za učešće žena.Napomena: Ovim pitanjem koje prožima projekat treba se baviti posebno u odnosu na pro- grame društveno-ekonomske pomoći.6.2 Životna sredinaDetaljno navesti kako/u kojoj meri sprovođenje projekta ima za cilj da svede na mini-mum nepovoljne uticaje na životnu sredinu.Pr. 1: 6.2 Životna sredinaRazmatranja životne sredine će se obraditi tokom sprovođenja projekta. Aktivnosti obukeće obezbediti da pitanja životne sredine budu u glavnim tendencijama PCM a posebno kadase razmatraju predlozi donacija gde će procene uticaja na životnu sredinu pratiti predloge,prema slučaju. Korisniku će se pomoći da sprovede međunarodni sistem procene životnesredine radi utvrđivanja u kojim se oblastima mogu napraviti poboljšanja u vezi sa pitan-jima životne sredine.Pr. 1: 6.2 Životna sredinaN/PPrimedbaProcena uticaja na životnu sredinu je obavezna s obzirom na novo zakono-davstvo i finansijske predloge za ulaganja.
  • 46. 46 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 6.3 Manjine Navesti kako će se brige manjina i ugroženih grupa odražavati u svim aktivnostima predloga projekta. Pr. 1: 6.3 Manjine Program će biti osmišljen u saradnji sa lokalnim akterima sa namerom da se stvore prilike za zapošljavanje manjina i ugroženih grupa. Preduzeće se obimna procena izazova sa ko- jima se suočavaju manjine i ugrožene grupe. Aktivnosti kao što su obuka za pružaoce usluga da osmisle i drže kurseve obuke prema posebnim potrebama ugroženih grupa, biće deo programa. Sva uputstva za rad i postupke će imati odeljke kako da se obrađuju potrebe manjina i ugroženih grupa. Sprovešće se podupirući mehanizam ocene radi obrade uticaja ovih mera. Pr. 2: 6.3 Manjine Pošto je jedan od ciljeva projekta promovisanje Poreske uprave orijentisane prema koris- niku, obuka takođe može da sadrži informacije o tome kako da se poboljša i obezbedi prav- ičan pristup poreskim uslugama za muškarce i žene, etničke manjine i ljude sa posebnim potrebama. Mnoge ugrožene kategorije (Romi, interno raseljena lica, izbeglice itd.) nemaju pristup uslugama na koje imaju pravo zbog nedostatka informacija o pravima/obavezama, nemogućnosti da se nose sa postupcima prijavljivanja itd. (što opet, odražava i jača nji- hovu obeleženost kao marginalne grupe). Napomena: Ovo pitanje koje prožima projekat je od posebne važnosti kada se odnosi na pro- jekte javnih usluga, zakonodavnih pitanja i društveno-ekonomskog razvoja.
  • 47. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 47[OBAVEZNI ANEKSI UZ PREDLOG PROJEKTA]1. Matrica logičkog okviraU IPA okviru, projektne ideje koje obećavaju iz identifikovanih strateških prioritetnihoblasti (posebno iz MIPD) se pripremaju u vidu rezimea upotrebom pristupa logičkogokvira. Logički okvir se mora priložiti uz prvi nacrt predloga projekta koji se pod-nosi EU NAC / DEC/EAR kao predlog projekta radi procenjivanja. Uzorak standardnoglogičkog okvira za predlog IPA projekta je predstavljen u Aneksu 11.Pr. 1 i Pr. 2: Logički okvir zasnovan na dva predloga projekta koristi se kao primer u ovomcelom vodiču a priložen je u Aneksu 11b.Napomena:Logički okvir sumira najvažnije informacije o projektu u vidu standardnog tabelarnogformata koji definiše logiku „vertikalne“ intervencije (počev od opšteg cilja(eva) pro-grama do pojedinačnih projektnih aktivnosti) i logiku „horizontalnog“ planiranja kojepokazuju: kako će se cilj meriti, koji će se izvori overe koristiti i procene koje su izvršene.Logički okvir treba koristiti za pripremu, sprovođenje i ocenu projekta. On igra ulogu usvakoj fazi ciklusa projekta i utvrđuje šta projekat pokušava da postigne, sadrži objek-tivno dokazive pokazatelje kako bi se omogućilo merenje ostvarenja ciljeva i efektivnopraćenje a formira i osnovu za naknadnu ocenu. Njega treba ažurirati u toku sprovođenja:rezultati i aktivnosti se mogu promeniti kako projekat napreduje, ali svrha projekta ne bitrebalo da se menja.Prema preporukama Vodiča EZ kroz programiranje IPA17, postupak pripreme logičkog okvirapredloga projekta može se sumirati u 10 ključnih faza kako je opisano u Aneksu 12.Važna napomena:18Postupak sastavljanja logičkog okvira je važan kao i njegov sadržaj. Njega treba sastavitiu ranoj fazi procesa planiranja vašeg projekta i razraditi ga, što bi bilo idealno, uz učešćesvih interesnih grupa i institucija koje će sprovoditi projekat ili na koje će on uticati.Logički okvir treba pripremiti pre izrade predloga projekta19. On će veoma do-prineti izradi doslednog projekta sa merljivim ciljevima koji u potpunosti uzimaju uobzir procene i rizike.Iscrpno uputstvo u kome je detaljno naveden pristup logičkog okvira i metod za razradulogičkog okvira može se naći u sledećem vodiču: „Pristup logičkog okvira: ključna alatkaza upravljanje ciklusom projekta“ (Sektor za programiranje i upravljanje sredstvima EUi pomoć razvoju, Ministarstvo finansija Republike Srbije – jun 2007. godine).17 Vodič EZ kroz programiranje IPA – knjiga 1 )str. 326 – 332) – april 2007. godine18 Izvod iz Vodiča EZ kroz programiranje IPA, knjiga 1 – Evropska Komisija – april 2007. godine19 Ako postoje neki potprojekti, oni mogu imati svoje sopstvene logičke okvire, ali nije potrebno da se oni dostave sa predlogom glavnog projekta
  • 48. 48 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Ukratko, logika matrice logičkog okvira je sledeća: • Ako su ispunjeni preduslovi, onda mogu početi projektne aktivnosti. • Aktivnosti koriste sredstva, i ako su pretpostavke tačne, one će postići rezultate. • Najčešće je potrebno nekoliko aktivnosti da bi se postigao rezultat. Drugim rečima, svaki rezultat mora skupiti najmanje jednu aktivnost. • Rezultati se mere pokazateljima, i ako su pretpostavke tačne, oni će omogućiti da se realizuje svrha projekta. • Svrha projekta se meri pokazateljima, i ako su pretpostavke tačne, ona će do- prineti opštem cilju, mereno pokazateljima. 2 Ugovoreni iznosi koji se isplaćuju tromesečno tokom celog trajanja programa Ovaj aneks uz predlog projekta sastoji se od tabelarnog prikaza ugovorenih iznosa koji se isplaćuju tromesečno, tokom celog trajanja programa. Iznose treba prikazati u tabelarnom formatu kako je navedeno u daljem tekstu. Pr. 1: iznosi su navedeni u milionima evra Pr. 1: ugovoreni iznosi (u hiljadama €) koji se isplaćuju tromesečno po projektu
  • 49. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 493 Opis institucionalnog okviraOvi aneksi opisuju institucionalni okvir projekta kako je navedeno u sledećem uzorku. Format ovog odeljka nije bio dostupan u vreme izrade ovih smernica.Prema tome, sadržaj ovog odeljka može varirati u zavisnosti od tumačenja. On se možerazumeti kao opis institucionalnog okvira u smislu strukture i organizacije kao što jeopisano na slici u daljem tekstu, ali takođe i kao opis procene institucionalnih i organi-zacionih kapaciteta (videti primedbe u daljem tekstu za više informacija).Pr. 2: 3 – Opis institucionalnog okviraPoreska uprava je zadužena za sprovođenje i praćenje ovog projekta. Poreska uprava spadau nadležnost Ministarstva finansija. Rad, mandat i ovlašćenja Ministarstva su regulisana Za-konom o ministarstvima (usvojen 15. maja 2007. godine) (Službeni glasnik Republike Srbijebr. 48/07)) – tj. Član 6 Organizaciona šema Ministarstva finansija data je u daljem tekstu.Napomena:Analiza institucionalnog okvira usredsređuje se na procenu strukture zvaničnih i nez-vaničnih pravila i propisa u okviru kojih moraju da rade pojedinačne organizacije (npr.veze između organizacija i uticaj okvirne politike, pravo, kultura i konvencija).Opis institucionalnog okvira zahteva izradu procene kapaciteta da bi se: • pomoglo identifikaciji aktera partnera i procenili institucionalni kapaciteti za pružanje usluga i upravljalo promenom; • identifikovale i osmislile relevantne i izvodljive projektne intervencije, koje uzimaju u obzir apsorpcioni kapacitet i efektivno podržavaju lokalne insti- tucije i organizacije radi pružanja održivog toka koristi i • podržala procena pitanja dobre uprave (uključujući organizacionu adekvatnost, odgovornost i transparentnost).
  • 50. 50 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Prema tome, procenu institucionalnog kapaciteta treba započeti u ranoj fazi projek- tnog ciklusa, već kod izrade logičkog okvira projekta, na nivou faze analize problema. Institucionalna procena se može završiti u proceni organizacionih kapaciteta, koja se zatim usredsređuje na mešavinu tehničkih i upravljačkih nadležnosti u okviru jedne agen- cije, što stvara ili ograničava njihove kapacitete sprovođenja (npr. rukovođenje, izrada politike, finansijsko upravljanje, upravljanje ljudskim resursima i tehničkim kapacitetima). Postoji čitav niz alatki koje su na raspolaganju radi pomoći analizi institucionalnih i orga- nizacionih kapaciteta: mogu se primeniti mnogi elementi teorije sistema, teorije upravl- janja, teorije učenja i ponašanja itd. Takođe se mogu koristiti posebne metadologije kao što je analiza aktera i SWOT analiza (snage, slabosti, prilike, pretnje), snimanje životne sre- dine, analiza skale problema, prinudna – terenska analiza, izrada mapa procesa, alatke procene učešća itd. radi podrške proceni institucionalnih i organizacionih kapaciteta. Procena institucionalnih i organizacionih kapaciteta može se koristiti u raznim fazama projektnog ciklusa. U toku identifikacije projekta, ona se preduzima kako bi pomogla u utvrđivanju: kapaciteta raznih (potencijalnih) organizacija koje mogu učestvovati u projektu (uključujući i pružanje isporuka i/ili upravljanje procesima promena), ona stoga može da podrži izbor odgovarajućih partnera za sprovođenje projekta, verovatne važnosti određene projektne ideje u institucionalnim i organizacionim potrebama. U fazi formulacije projekta, institucionalna analiza se preduzima radi obaveštenja o donošenju odluke i da bi pomogla utvrđivanju pitanja kao što su: dalja identifikacija i izbor institucionalnih partnera, definisanje posebnih uloga i odgovornosti raznih organizacija/aktera u vezi sa spo- razumima o upravljanju, koordinaciji i finansiranju, moduliranje obima projekta (uključujući i nivoe finansiranja) tako da uzme u obzir ograničenja kapaciteta, dalje osmišljavanje/određivanje elemenata za izgradnju institucionalnih/organiza- cionih kapaciteta projekta (ciljeva i strategija), uključujući realistične zahteve za vre- menske okvire i sredstva i osmišljavanje odgovarajuće strategije održivosti projekta, pomoć pri formulisanju izvodljive strategije sprovođenja. U toku sprovođenja, institucionalna analiza služi za praćenje: planiranih promena u institucionalnim i organizacionim kapacitetima, promena u institucionalnom radnom okruženju u kom se projekat obavlja ali na koje on nema direktnog uticaja. Za osoblje koje je uključeno u programiranje IPA i upravljanje ciklusom projekta, na- jkorisnija stvar je da razume tip pitanja koja treba postaviti i na koja treba dobiti odgov- ore kako je navedeno u tabeli priloženoj u Aneksu 7. 20 Ponekad može biti poželjno/potrebno da se obavi stručna ekspertiza/ulaganje. Priprema odgovarajućeg projektnog zadatka zahteva da ekspertizu može obaviti NIPAK uz podršku odnosnih direktora projekta (u lokalnom upravljanju).
  • 51. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 514 Spisak pozivanja na zakone, propise i strateška dokumentaU ovom aneksu se mora navesti spisak pozivanja na zakone, propise i strateška doku-menta relevantna za predlog projekta.Spisak pozivanja se može navesti ili u obliku liste ili u obliku tabele kako je predloženou daljem tekstu. Spisak pozivanja na relevantne zakone i propise[navesti naziv zakona i propisarelevantnih za projekat, datumusvajanja, broj službenog glas- [Ukratko navesti veze između zakona i propisa i predloga projekta.]nika- da se dokument lakšenađe]Pr.1:• Ustav Republike Srbije, 2006• Zakon o finansiranju lokalne samouprave, 2006• Zakon o lokalnoj samoupravi, Član 94: Republika Srbija vodi računa o uravnoteženom i održivom re- 2002, i Zakon o izmenama Za- gionalnom razvoju, u skladu sa zakonom kona o lokalnoj samoupravi, 2004• Zakon o slobodnim zonama, 2006Pr.2: • Ustav Republike SrbijeOpšti deo: • Zakon o primeni Ustava Republike Srbije • Nacionalna strategija za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji • Akcioni plan za sprovođenje Evropskog partnerstva • Zakon o državnoj upraviDržavna uprava/Poreska up- • Zakon o državnim službenicimarava: • Zakon o platama državnih službenika • Uredba o klasifikaciji državnih službenika • Uredba o ocenjivanju rada državnih službenika • Zakon o poreskom postupku i poreskoj upravi • Zakon o PDV-u • Zakon o primeni poreza • Zakon o porezu na prihod • Zakon o porezu na imovinu • Zakon o porezu za korišćenje, održavanje i posedovanje roba • Zakon o porezu na pojedinačni prihod • Propis o evidenciji transakcija preko fiskalnih kasa sa fiskalnom memori- jom i planu uvođenja takvih kasa • Zakon o igrama na sreću Spisak pozivanja na strateška dokumenta [Kratko i jasno navesti veze sa dokumentima na koje se pozivalo, uključu-[Navesti naziv dokumenta] jući i oznaku dela(ova)/poglavlja/ odeljka, prema slučaju]
  • 52. 52 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Pr.1: Ovaj program obrađuje nekoliko ključnih ciljeva kako je naglašeno u Evropskom partnerstvu, posebno one namenjene: • jačanju kapaciteta izrade politike i saradnje među ministarstvima na nivou vlade i lokalnom nivou, • usvajanju i sprovođenju reforme decentralizacije uz obezbeđenje održivosti lokalnih uprava, Evropsko partnerstvo • izradi pouzdane ekonomske statistike i izgradnji institucionalnih kapaciteta radi pripreme i objavljivanja osnovnih statističkih podataka usklađenih sa evropskim standardima. Pr.2: Aktivnosti po ovom predlogu su usmerene ka zahtevima Evropskog partnerstva i SAA o jačanju administrativnog kapaciteta državne uprave, kako je razrađeno u Na- cionalnoj strategiji reforme državne uprave. Pr.1: Dokument višegodišnjeg indikativnog planiranja (MIPD) obrađuje strateške prior- itete i ciljeve koji su predstavljeni u dokumentu Evropskog partnerstva za Srbiju, Ak- cionom planu Srbije za sprovođenje prioriteta Evropskog partnerstva, kao i drugim relevantnim strateškim dokumentima Vlade Srbije, koja ističu ciljeve programa, očekivane rezultate i uslovljenost u prioritetnim oblastima saradnje za period 2007- 2009. godine. Od posebne važnosti za oblast regionalnog i lokalnog razvoja su prioriteti EZ, kao i ciljevi i rezultati predstavljeni u MIPD u okviru IPA komponente 1 – Pomoć tranziciji i institucionalna izgradnja (poglavlje 2.2, MIPD) koji obuhvataju u okviru političkih zahteva: • unapređenje rada državne uprave Srbije i • napredak reforme lokalne samouprave. Postizanjem ovih ciljeva, od Srbije se očekuje da ojača kapacitet opšte koordinacije Vlade, mehanizam planiranja, formulaciju i sprovođenje politike na svim nivoima. Od nje se takođe očekuje da uspostavi funkcionalnu politiku regionalnog razvoja i uvede NUTS klasifikaciju. Predviđeni programi obuhvataju obuku u oblasti ekonomskog planiranja i PCM, sprovođenja mera za projekte kofinansiranja koji se realizuju sredstvima EU, podrške politici regionalnog razvoja i uravnoteženog teritorijalnog razvoja uvođenjem NUTS klasifikacije, jačanja i sprovođenja ekonomskog planiranja na centralnom i regional- nom nivou, podrške efikasnijem prostornom, katastarskom i opštinskom planiranju i u oblasti upravljanja i podrške opštinskom i međuopštinskom/prekograničnom projektu. MIPD 2007-2009 U okviru društveno-ekonomskih zahteva • unapređenje infrastrukture sa ciljem promovisanja poslovnih aktivnosti i javnih us- luga. Očekivani rezultati u ovoj grupi ciljeva obuhvataju poboljšane uslove za rast i održivi razvoj svih zajednica, pojačane investicije i lokalne kapacitete zapošljavanja i uvođenja novina. Neki planirani programi obuhvataju pomoć malim i srednjim preduzećima i institu- cijama za podršku regionalnom ekonomskom razvoju, mere po pitanju zapošlja- vanja, ekonomskog razvoja i društvenog uključenja i podršku statističkom zavodu i drugim odgovornim ustanovama za unapređenje obrade i praćenja društveno- ekonomskih podataka. U okviru evropskih standarda • jačanje struktura evropske integracije za potvrdu kompatibilnosti vladinih politika sa pravnim tekovinama EU i sa institucijama koje se bave sistemom decentralizo- vanog sprovođenja i unapređuju saradnju između njih. Očekivani rezultat je osnivanje administrativnih struktura koje su potrebne za efek- tivno upravljanje DIS i kofinansiranje. Pr.2: MIPD navodi sledeće kao moguće oblasti intervencije na polju reforme državne up- rave: „Unapređenje upravljanja budžetom i fiskalnom politikom, pojačanje ka- paciteta poreske i carinske uprave za kontrolu i naplatu poreza, doprinos konsolidaciji naplate prihoda za konsolidovani budžet Srbije, doslednost poreske politike na centralnom i lokalnom nivou i unapređenje upravljanja izdacima.“ (odel- jak 2.2.1.1., str. 15-16)
  • 53. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 53 Pr.1: Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji su počeli u oktobru 2005. godine su naknadno obustavljeni u maju 2006. godine pošto Srbija i Crna GoraSporazum o stabilizaciji i nisu ispunile dogovorene političke uslove da bi se proces nastavio. Savet podržavapridruživanju (prema odluku Komisije da se pregovori obnove sa izmenjenim mandatom pregovora zaslučaju) Srbiju (usvojena posle odvajanja Crne Gore), čim se ovi uslovi ispune. Pr.2: N/P Pr.1: akcioni plan za sprovođenje Evropskog partnerstva Kao odgovor na Evropsko partnerstvo, plan Vlade Srbije koji je usvojen u aprilu 2006. godine identifikuje sledeće relevantne prioritete: • ojačane strukture evropske integracije na svim nivoima i poboljšanu saradnju među njima,Nacionalni akcioni plan • jačanje kapaciteta za izradu politike i saradnje među ministarstvima na nivouza integraciju u EU vlade i lokalnom nivou, • ojačan proces izrade ekonomske politike, • jačanje poslovnog okruženja radi promovisanja razvoja privatnog sektora i za- pošljavanja na konkurentnim tržištima, • izradu pouzdane ekonomske statistike.Nacionalni plan zausaglašavanje sa Pr.1, pr.2 : N/Ppravnim tekovinama EUNacionalni/sektorski Pr.1, pr.2 : N/Pinvesticioni plan Strateški smerovi Nacionalne strategije ekonomskog razvoja su: • poboljšanje dobrobiti građana, • dinamičan ekonomski rast i • održivi razvoj. Ključni prioriteti su: • uspostavljanje stabilne, efikasne i konkurentne tržišne privrede u procesu pris- tupa EU i • završetak procesa tranzicije.Pr.1:Veza sa Nacionalnom Vlada uočava društveno-ekonomske disparitete širom zemlje i određuje cilj dastrategijom ekonomskog se postigne uravnoteženiji regionalni razvoj. Neke ključne etape obuhvataju:razvoja (NEDS – National • izgradnju kapaciteta za sprovođenje regionalnih politika na nacionalnom, re-Economic Development gionalnom i lokalnom nivou,Strategy) • uspostavljanje statističko-analitičke osnove za ocenu regionalne konkurentnosti, • praćenje i ocenu u skladu sa standardima EU (NUTS), • stvaranje institucionalnih kapaciteta i zakonodavnog okvira za razvoj i sprovođenje regionalne politike, • osnivanje institucionalnih struktura na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, • uspostavljanje ekonomskih regiona, • definisanje finansijskih mehanizama radi podrške uravnoteženom regionalnom razvoju, • ubrzanje procesa decentralizacije i povećanje finansijke podrške opštinama. Pr.1: Projekat je direktno povezan sa sledećim ključnim strategijama i akcionim planovima Vlade: • Strategija reforme državne uprave, • Strategija ekonomskog razvoja Južne Srbije, • Strategija za razvoj i podsticanje stranih investicija,Ostale sektorske strate- • izrada Strategije državne statistike,gije/akcioni planovi • Planovi lokalnog razvoja koje je usvojila lokalna uprava/opštine širom Srbije, • Nacionalna strategija zapošljavanja u periodu 2005-2010, • PRSP strategija i izveštaji o sprovođenju. Pr.2: Pored navedenih, takođe je važna Strategija za razvoj državne uprave ...
  • 54. 54 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 5 Detalji ugovora koje finansira EU Prema slučaju, za svaki predlog projekta potreban je paket detaljnih dokumenata koji se odnosi na tip predviđenog ugovora. Pr.1: Detalji ugovora koje finansira EU Komponenta 1: Pomoć politici regionalnog razvoja na nacionalnom nivou Projekat će se sastojati od tehničke pomoći, dugoročne i kratkoročne, koja se obezbeđuje centralnom organu isključivo odgovornom za koordinaciju politika integrisanog region- alnog razvoja na nacionalnom nivou. Očekuje se da će projekat početi posle Projekta 2 i da će trajati 24 meseca. Ukupan budžet za Komponentu 1 je 1,0 miliona evra Komponenta 2:_Podrška agencijama za regionalni razvoj Komponenta 2 će obezbediti tehničku pomoć za približno deset agencija za regionalni razvoj kao i za njihove aktere na lokalnom nivou kao što su opštine i drugi relevantni lokalni organi. Predviđeno je da će biti obezbeđena direktna finansijska podrška agencijama za re- gionalni razvoj za pokriće troškova njihovog poslovanja u periodu od tri godine. Obezbediće se tehnička pomoć u vidu domaćih dugoročnih savetnika i kratkoročne eksper- tize za svaku agenciju za regionalni razvoj koja je podobna za učestvovanje u projektu. Savetnici će se nalaziti na terenu i imaće podršku odeljenja za upravljanje programom koje se nalazi u Beogradu (idealno je da se nalazi u istim prostorijama kao i relevantno određeno Vladino telo). Kancelarija za pripremu projekta takođe će se nalaziti u odeljenju za upravl- janje projektom i biće odgovorna za plan donacije i aktivnosti u vezi sa obukom. Ukupan budžet za Komponentu 2 je 8,0 miliona evra Na terenu će glavni naglasak biti na izgradnji agencija za regionalni razvoj koje učestvuju u projektu na dosledan način širom zemlje sa ciljem da se stvori održiva mreža profesion- alaca koji su propisno kvalifikovani za proces planiranja regionalnog razvoja. Povećani lokalni kapaciteti će se postići značajnim sredstvima koja će se kanalisati u obuku u oblasti širokog spektra tehničkih i praktičnih kvalifikacija koje će biti potrebne lokalnim akterima da bi radili na efikasniji način kao i za razvoj struktura, postupaka, sistema i alatki koji su bitni za planiranje i upravljanje regionalnim razvojem. Onoliko koliko je moguće, učiniće se svi napori da se promoviše mentorisanje manje razvi- jenih agencija za regionalni razvoj od strane razvijenijih, kao i za uspostavljanje veza sa drugim agencijama za regionalni razvoj u državama članicama EU. Umrežavanje igra uočljivu ulogu u projektu tako da se informacije, iskustva i ideje mogu razmenjivati na aktuelniji način. Pr.2: Detalji ugovora (*) koje finansira EU, prema slučaju: Za ugovore Poreske uprave: izveštaj o zadacima koji se očekuje od ugovarača Podaktivnost 1: Priprema godišnjeg plana i programa obuke za početnu obuku, koji će imati budžet definisan na osnovu izraženih potreba u Poreskoj upravi u celini. Ovaj godišnji plan i program obuke će služiti kao standard koji će razvijati Odeljenje za obuku i komunikacije PU. Ova aktivnost se može dalje razložiti na sledeće komponente: • pomoć u pripremi procene potreba u vezi sa zahtevima za obuku u oblasti početne obuke,
  • 55. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 55 • saveti po pitanju definisanja perioda obuke, • priprema programa obuke, • priprema plana obuke. Podaktivnost 2: Sastavljanje materijala obuke i testova i priprema nastavnih planova obuke koji će biti u skladu sa standardima koje sprovode savremene poreske uprave u oblasti obuke novih zaposlenih. Nastavni plan obuke će obraditi mesto i ulogu poreske uprave, pregled poreskog sistema Srbije, baveći se materijalnim propisima za direktne i indirektne poreze (Zakon o PDV-u, porez na imovinu, porez na prihod preduzeća i porez na lične prihode) uz posebno usredsređivanje na posebne poreske institucije, predmet oporezivanja, poreskog obveznika, stopu, izuzimanja i podsticaje, baveći se procedural- nim pravom (Zakon o poreskom postupku i poreskoj upravi, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o upravnom sporu) sa posebnim naglaskom na prava i obaveze poreskih obveznika, šaltersku i terensku reviziju i naplatu, mere i sredstva prinudne naplate, prekršaje i poreska krivična dela. Poseban naglasak će se staviti na izradu kodeksa oporezivanja preduzeća, obezbeđenjem najbolje prakse EU. Ova podaktivnost će se sastojati od pripreme sledećih modula obuke i materijala obuke: • priprema modula obuke za sistem državne uprave, • priprema modula obuke za poreski sistem, • priprema modula obuke za oblike oporezivanja, • priprema modula obuke za poreske procedure i Zakon o poreskoj upravi (poreski postupci, organizacija Poreske uprave, odgovornosti Poreske uprave, funkcije Poreske uprave, poreski prekršaji i poreska krivična dela), • priprema modula obuke za upravni spor, • priprema modula obuke za etički kodeks, • priprema modula obuke za obuku instruktora, • priprema kompleta testova za ceo nastavni plan. Podaktivnost 3: Sprovođenje obuke koja će se obaviti na tri nivoa i u skladu sa dinamikom koja je definisana u godišnjem planu obuke.Obuka instruktora PU – do 20 instruktora, obaviće se u obrazovnom centru PU u Beogradu.Po završetku obuke instruktora PU, obaviće se pilot obuka u obrazovnim centrima PU.Najzad, ova podaktivnost se može razložiti na sledeće komponente: • Obuku instruktora, • Pilot obuku. Podaktivnost 4: Procena aktivnosti i rezultata obuke praćena preporukama i mogućim ponovnim osmišljavanjem programa i materijala obuke. Ovo će obuhvatiti procenu po prijemu kursa i posle perioda od šest meseci. Ova podaktivnost se može razložiti na sledeće komponente: • Priprema hladne ocene – posle perioda od šest meseci, znanje stečeno za vreme obuke proverava se u svakodnevnom radu zaposlenih što se obavlja upotrebom kompleta upitnika za ocenu pripremljenih po ovom projektu; • Priprema izveštaja o oceni; • Priprema relevantnih preporuka u vezi sa zaključcima izveštaja o oceni; • Moguće ponovno osmišljavanje programa obuke, plana obuke i materijala obuke u vezi sa preporukama iz navedenih dokumenata.U daljem tekstu se nalaze informacije koje se odnose na najčešće zahteve u vezi sadetaljima ugovora u okviru pomoći EZ, u zavisnosti od tipa predloga projekta.
  • 56. 56 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Ugovori o delu Za ugovore o delu EZ traži da se uz predlog projekta priloži izveštaj o zadacima koji se očekuju od izvođača, a koji će biti detaljno objašnjeni u opisu poslova. Napomena: Ugovori o delu primenjuju se na zapošljavanje spoljnih stručnjaka (= konsultanata) iz privatnog sektora i pokrivaju „kratkotrajne“ aktivnosti kao što su obuka, obezbeđenje tehničke pomoći, sprovođenje studija, izrada zakonodavstva itd. Detalji o aktivnostima, produktivnosti i rezultatima koji će biti ostvareni ugovorom dati su u Opisu poslova (ToR – Terms of Reference). Opis poslova obezbeđuje detaljan opis zadataka koji će biti preduzeti i očekivane produktivnosti (konkretni proizvodi) koje će se ostvariti u okviru ugovora da bi se postigli očekivani rezultati. On će biti deo pravnog ugovora, koji će telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora postići sa pružaocem usluga. Standardni uzorak opisa poslova EU priložen je u Aneksu 13. Može se konsultovati i uputstvo koje pomaže pri izradi opisa poslova. Tvining programi Za Tvining program EZ zahteva da se uz predlog projekta priloži izveštaj o zadacima koji se očekuju od vođe projekta, lokalnog savetnika za Tvining i kratkoročno angažo- vanih stručnjaka. Kontrolna lista dobrog programa Tvining/Laki Tvining • Predmet se jasno odnosi na pravne tekovine EU, pogodan je za standardni Tvining/Laki Tvining, jer se potrebna ekspertiza nalazi u državnom sektoru, odsustvo tenderske procedure je opravdano • Jasna i izričita identifikacija korisnika i dokaz o vlasništvu • Jasan, opravdan i merljiv operativni rezultat i referentne tačke, u skladu sa ap- sorpcionim kapacitetom korisnika • Bez horizontalnog zakonskog usklađivanja ili mešavine različitih, nevezanih predmeta Napomena: Tvining i Laki Tvining su jedan od glavnih instrumenata obezbeđenja institucionalne iz- gradnje. Oni se zasnivaju na saradnji između državnih uprava u državama članicama i zeml- jama kandidatima kao i zemljama potencijalnim kandidatima i usredsređeni su na postizanje obaveznog rezultata u smislu sposobnosti da se primeni deo pravnih tekovina EU. Opšta pravila za Tvining i Laki Tvining su utvrđena u daljem tekstu i treba ih strogo poš- tovati. Osnovne karakteristike standardnog Tvininga su: a) Minimalno trajanje 12 meseci a maksimalno 24 meseca. On obavezno uključuje b) Rezidentni savetnik za Tvining (RTA – Resident Twinning Advisor) iz država članica i vođu projekta i iz država članica i iz zemalja potencijalnih kandidata/zemalja kandi- data, pored paketa kratkoročnih zadataka i obuke,
  • 57. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 57c) Faza ugovaranja, gde partneri iz država članica i zemalja potencijalnih kandi- data/zemalja kandidata zajednički definišu plan radova.RTA obično provodi najmanje dvanaest uzastopnih meseci na radu u zemlji potencijal-nom kandidatu/zemlji kandidatu, ali mogu da postoje i izuzetni slučajevi gde se pris-ustvo RTA može smanjiti; to može biti, na primer, stalno prisustvo RTA na početku, uperiodu od možda četiri do šest meseci da da početni impuls projektu, posle čega slediposeta istog stručnjaka svih sledećih meseci od najviše nedelju dana da se osigura dase impuls održi.Ovo „ublažavanje“ zahteva u pogledu RTA mora se koristiti veoma promišljeno i na os-novu pažljive analize. To ni u kom slučaju ne sme da postane norma i izbriše korist kojudokazano donosi dugoročno prisustvo RTA. Komisija mora doneti odluku o trajanju bo-ravka RTA u zemlji kandidatu u fazi programiranja i vrlo striktno pratiti njeno sprovođenje.Laki Tvining zadržava suštinu Tvininga, ali se razlikuje od klasičnog Tvininga u dvapogleda.1) Njegov cilj su aktivnosti manjeg obima, gde bi bilo disproporcionalno da postoji rezi- dentni savetnik za Tvining (RTA) za uobičajeni minimalni dvanaestomesečni period.2) Pristup je jednostavniji za državu članicu, od koje se jedino traži da garantuje ula- ganje u projekat. Obavezan rezultat je isključiva odgovornost zemlje korisnice.U okviru Lakog Tvininga, država članica, na primer, obezbeđuje stručnjake iz državneslužbe koji posećuju jednom ili više puta u kratkom roku (na primer, u periodu od ponedelju ili dve dana) i/ili, ređe, stručnjake iz državne službe koji borave u dužim,prelaznim periodima.Laki Tvining se može primenjivati na sva institucionalna pitanja koja pokreću pravnetekovine EU u onoj meri u kojoj je predmet koji se tretira ograničenog obima i zemljepotencijalni kandidati/zemlje kandidati preuzimaju odgovornost za započinjanje ivođenje reformskog procesa, samo uz ad hoc pomoć iz zemlje članice. Verovatnije je daće ovo biti prikladnije za pitanja posebnog sprovođenja. Takvi projekti su ograničenina osam meseci i € 250.000.Opis poslova za projekte Lakog Tvininga treba, prema tome, da jasno odražava sposob-nost korisnika da preuzme potpunu odgovornost za postizanje obaveznog rezultata,kao i za obezbeđenje dokaza da se projekat uklapa u strategiju korisnika.Za detaljnije informacije u vezi sa pripremom i sprovođenjem Tvining projekata, poz-vati se na Uputstvo za Tvining koje se može naći na sledećoj veb adresi: http://ec.eu-ropa.eu/enlargement/financial_assistance/institution_building/twinning_en.htmDetaljne smernice za programiranje projekata Tvining i Laki Tvining izvučene izVodiča kroz programiranje IPA i nalaze se u Aneksu 15.Plan donacijaZa planove donacija EZ zahteva da se uz predlog projekta priloži pregled komponentiplanova.Napomena:Planovi donacija se obično koriste za raspodelu relativno malih novčanih iznosa,obično neprofitabilnim organizacijama/nevladinim organizacijama.
  • 58. 58 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Donacije se mogu koristiti za obezbeđenje usluga, isporuke i radove, a korisnici donacije se moraju pridržavati postupaka predviđenih uputstvom PRAG. Dalje informacije o primaocima, tehničkim karakteristikama i karakteristikama za up- ravljanje planovima donacija u okviru IPA mogu se konsultovati u Aneksu 3. Ugovori za radove i isporuku Za ugovore za radove, EU zahteva da se uz predlog projekta priloži: 1) Pregled usluga koje će se izvršiti za deo ugovora za usluge – kao što je navedeno u gornjem tekstu 2) Referentnu listu studije izvodljivosti, kao i tehničke specifikacije i pregled cena za in- vesticiju ili deo ugovora za građevinske radove 3) Odeljak o kriterijumima ulaganja koji se primenjuju na sve ugovore za infrastrukturu i građevinske radove sa naznakom: • Stope prinosa, • Kofinansiranja, • Usklađenosti sa odredbama o državnoj pomoći, • Vlasništva nad sredstvima (tekućih i po završetku projekta). Napomena: Za zahteve za kofinansiranje, opšte je pravilo da doprinos Zajednice treba uskladiti sa nacionalnim sredstvima. Međutim, u slučaju centralizovanog ili zajedničkog upravl- janja, na Komisiji je da odluči o stopama doprinosa Zajednice (ovo će biti utvrđeno u predlogu projekta i u odluci Komisije o finansiranju). Uzorci standardnog tender dosijea za radove ili isporuku koji sadrži i tehničke speci- fikacije (TS – Technical Specification) su dostupni na EUROPEAID veb adresi Evropske komisije kako je naznačeno u Aneksu 16. Da bi se dobila bolja predstava o tome šta po- drazumeva izrada tehničke specifikacije, videti takođe kontrolnu listu za tehničke speci- fikacije za ugovor za isporuku prema uputstvu PRAG EU u Aneksu 17.
  • 59. DEO 3Ex ante ocena predloga IPA projektaOvo uputstvo za ex ante ocenu ima dvostruki cilj. Prvo, cilj mu je da podrži izradu predlogaprojekta obezbeđenjem alatki za samoprocenu predloga. Drugo, ono obezbeđuje potrebneinformacije za NIPAK, SEIO (SEIO – Serbian European Integration Office) i Komisiju za ocenuprojekta prilikom procene kvaliteta predloga projekta u raznim fazama ocenjivanja.1 Zašto ex ante ocena?Evropska komisija, uz podršku Suda revizora, neprestano promoviše razvoj kulture iprakse ocene uopšteno, a posebno ex ante ocene21. Finansijska uredba (br. 1605/2002)koja se primenjuje na IPA uredbu sadrži pozivanje na ex ante ocenu.Zapravo, rastući je broj primera projekata koji su finansirani isključivo na osnovupotreba bez odgovarajuće spremnosti, pripreme ili vlasništva i koji su znatno kasnili ilisu propali za vreme sprovođenja. Ovo je zauzvrat ozbiljno uticalo na zaključivanje ugov-ora i potrošnju isplata i uticalo na efikasnost i delotvornost pomoći EU.Prema tome, ex ante ocena je uključena u okvir za identifikaciju projekata i programa zasaradnju po IPA i kao pomoć njihovom osmišljavanju i praćenju i oceni u budućnosti.Svrha ex ante ocene (koja se takođe zove ocenjivanje) je da se proceni važnost predlogaprojekta, njegova izvodljivost (efikasnost izrade, delotvornost), mogući uticaj i održivost,u procesu što je moguće više sistematski i objektivno.Prema preporučenoj najboljoj praksi EU22 , ex ante ocena omogućava onima koji suuključeni u osmišljavanje projekata i programa saradnje da: provere da su ciljevi programa ili projekta jasni i dosledni (kratkoročna ili dugoročna potreba koju treba obraditi, ciljevi koje treba postići) i da je predloženi nivo sredstava dovoljan u odnosu na nameravane rezultate (iznos sredstava, sredstva za osoblje i drugi administrativni izdaci koje treba odrediti u skladu sa principom rentabilnosti), kvantifikuju predviđene uticaje na praktičan način, definišu pokazatelje koji su potrebni za praćenje sprovođenja projekta ili programa (čak da se uspostavi i sistem praćenja) i ocene njeni efekti (u okviru njene buduće ex post ocene), uzmu u obzir rizike, povezane sa predlozima i raspoložive alternativne opcije.21 Beli papir „Reformisanje Komisije“, COM(2000)200, 1. mart 2000. godine; Saopštenje „Fokus na rezultate: jačanje ocene aktivnosti Komisije“, SEC(2000)105122 Izvor: „Dobra praksa za uključenje principa ex ante ocene u osmišljavanje projekata i programa saradnje“ – jun 2005. godine, Evropska komisija, Kancelarija za saradnju po pitanju evropske pomoći, Odeljenje za procenu.
  • 60. 60 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Ex ante ocena ne zahteva da se preduzme određeni postupak za prikupljanje i analizu informacija. Potrebne informacije su obično već prikupljene, ili zapravo analizirane, u toku pripreme projekta ili programa kako predviđa proces upravl- janja projektom. Ove informacije se prikupljaju uspostavljanjem veza između faza/etapa u ex ante kon- trolnoj listi i onih u pristupu logičkog okvira. 2 Zahtevi Evropske komisije u vezi sa spremnošću projekta Prema preporukama Vodiča EZ kroz programiranje IPA koji je urađen na nivou Evropske komisije, projekte ne treba finansirati ako nisu spremni na odgovarajući način. U fazi ocenjivanja, procena spremnosti projekta, koju kontroliše Grupa za podršku kvalitetu, postaje „težak“ uslov i ključni kriterijum za odlučivanje da li projekat treba uključiti u godišnji program ili ne. Prema tome, kada se ocenjuju prioritetni projekti, Komisija za ocenu projekata posvećuje posebnu pažnju ključnim kriterijumima i zahtevima Grupe za podršku kvalitetu EZ koji su navedeni u daljem tekstu23. Ukoliko u toku programiranja nisu obezbeđeni minimalni elementi, projekat ne treba finansirati. Ovi elementi obuhvataju: • jasno utvrđene ciljeve i rezultate koje treba postići po svakom projektu, • kao opšte pravilo, ni jedan projekat po nekom programu neće sadržati više od dva ili tri tendera, izuzeci se mogu predvideti ali je potrebno da ih Komisija prethodno odobri, • racionalizaciju redosleda projekata kako bi se izbeglo osmišljavanje programa gde komponenta ulaganja zavisi od ishoda ugovora PU koji se finansira u okviru istog programa uz rizik da komponenta ulaganja ne bude ugovorena u vremenskom okviru programa, • u planiranju projekata, moraju se pažljivo razmotriti iskustva stečena iz prethodnih projekata, • punu analizu povezanih aktivnosti, koordinaciju sa drugim projektima, uključujući i koordinaciju sa drugim donatorima koji obezbeđuju pomoć u istoj oblasti izbegavajući svako preklapanje, • za investicione projekte (investiciona izgradnja) ili komponentu projekta, jasnu angažovanost na strani nacionalnih organa radi blagovremenog izvršenja postupaka za akviziciju zemljišta i obezbeđenje potrebnih ljudskih resursa koji će upravljati uređajima koji su nabavljeni (npr. oprema za labora- toriju za kontrolu hrane, veterinarski uređaji, uređaji za carinu, metrologiju), • i dalje, za projekte investicione izgradnje ili komponente projekata koji pokri- vaju specijalizovanu opremu ili sa značajnim namenjenim iznosom, konačno 23 Izvod iz Vodiča EZ za programiranje IPA – april 2007. godine
  • 61. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 61 odobrenje predloga odnosnog projekta podleže prethodnom podnošenju odgovarajuće studije tržišta. Sve potrebne izuzetke od ovog pravila NIPAK mora opravdati Evropskoj komisiji u pisanoj formi, • i dalje, za projekte investicione izgradnje ili komponente projekata koji pokri- vaju ugovore za radove, konačno odobrenje predloga odnosnog projekta koje podleže prethodnom podnošenju odgovarajuće studije tržišta. Sve potrebne izuzetke od ovog pravila NIPAK mora opravdati Evropskoj komisiji u pisanoj formi, • Projektne zadatke, smernice za tenderske procedure i tehničke specifikacije koje treba pripremiti paralelno sa procesom programiranja i završiti ih pre potpisivanja Finansijskog sporazuma. NIPAK će Evropskoj komisiji opravdati sve potrebne izuzetke od ovog pravila u pisanoj formi.Spremnost projekta treba razmatrati zajedno sa važnošću/političkom potrebom za projekte.Negativne odluke o projektima zbog nedovoljne spremnosti moraju se odbraniti hi-jerarhijski u slučaju političkog pritiska ili u slučaju da zemlje ne preduzmu potpunuraspodelu. Sredstva se mogu obezbediti sledeće godine pošto se ispune uslovi iobezbedi da data tema ostane prioritet u kontekstu dokumenta višegodišnjeg indika-tivnog planiranja (MIPD). Dokumenta višegodišnjeg indikativnog planiranja sepripremaju za svaku zemlju za trogodišnji radni period uz godišnje revizije i odobrenjeprojekata koji se pomeraju za kasnije i nisu spremni do sledeće odluke o finansiranju,istovremeno paralelno određujući dodatna sredstva za pripremu projekta. Višegodišnjeindikativno planiranje se sprovodi kroz godišnje odluke o finansiranju, ako je potrebno,u nekoliko delova, čime se omogućava neprekidno programiranje na osnovu potrebai spremnosti. To omogućava nastavak sprovođenja spremnih projekata, pomerajući pro-jekte koji još nisu spremni u kasniju fazu programiranja.3 Ocenjivanje predloga IPA projekta u SrbijiPrema IPA akcionom planu 2008 koji je Vlada usvojila, postoje tri faze ex ante ocenepredloga projekta:1) Tehnička ocena koju obavlja NIPAK2) Prvo utvrđivanje kvaliteta koje obavljaju NIPAK i SEIO3) Ex ante ocena spremnosti projekta i pregled prioriteta koje obavlja komisije za ocenu projekta.3.1 Tehnička ocenaU ovoj fazi proverava se podobnost predloga. Ova faza ima za cilj proveruusklađenosti sa administrativnim zahtevima nazavisno od kvaliteta i spremnostiprijava za projekat (usklađenost predloga projekta sa predviđenim uzorkompredloga projekta i njegovo popunjavanje).
  • 62. 62 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Usvajanje zahteva za projekat zavisi samo od pozitivnog/negativnog odgovora na određeni broj pitanja formalne usklađenosti. U sledeću fazu procene treba zatim da pređu samo predlozi usvojeni prilikom provere podobnosti. Obrazac za utvrđivanje priložen u Aneksu 18 treba da podržava tehničku ocenu pred- loga projekta. 3.2 Utvrđivanje kvaliteta predloga projekta Kako je predviđeno Akcionim planom za IPA 2008, utvrđivanje kvaliteta obavljaju NIPAK i SEIO, na osnovu dostavljene ideje projekta i logičkih okvira kako bi se identifikovao širi spisak nacrta predloga projekta. Ukratko, predlozi se procenjuju prema sledećim kriterijumima: usklađenost predloga projekta sa predviđenim uzorkom predloga projekta i kako je on popunjen, jasan opis aktivnosti i rezultata, merljivost i važnost pokazatelja za postizanje ciljeva, nepreklapanje ili dupliranje sa prethodnim programima pomoći EU (KARDS ili IPA), drugim bilateralnim ili multilateralnim programima saradnje i intervencijama koje se finansiraju iz nacionalnih sredstava, definicija direktnog korisnika pomoći. Obrazac za utvrđivanje priložen u Aneksu 18 treba da podržava utvrđivanje kvaliteta predloga projekta. Na osnovu ove prve procene, spisak izabranih predloga projekta se dalje razrađuje u potpune predloge IPA projekta. Ova faza ocene je strateška ocena koja obuhvata sve pozicije koje definišu usklađenost predloženog projekta sa IPA okvirom. Cilj je da se utvrdi da li je predloženi projekat relevantan za prioritete i mere određenog IPA programa, ali i da se takođe utvrdi da li se predlog pravilno uklapa u političko, geografsko, društeno-ekonomsko i kulturno okruženje gde će se razvijati. Strateška ocena je odlučujući faktor koji se sprovodi pre i nezavisno od utvrđivanja tehničkog kvaliteta predloga. Pre: Ako predlog nije relevantan jer se ne uklapa u programske okvire, ili ako nije odgovarajući ili nema dovoljan prioritet ili stratešku vrednost za okruženje gde će se razvijati, ne vredi utvrđivati njegov operativni kvalitet. U ovim uslovima projekat treba odmah odbaciti. S druge strane, ako se projekat smatra dovoljno relevantnim, ako je projekat interesantan za program, svi operativni nedostaci utvrđeni u toku opera- tivne ocene mogu biti predmet preporuka da bi se ispravili u toku perioda prego- varanja o ugovoru, umesto da budu direktni uzrok odbacivanja. Nezavisno: Visok operativni kvalitet predloga može lako da ometa činjenica da pro- jekat neće doneti nikakvu realnu korist zajednicama gde će se obavljati, posebno ako ocenjivač ima snažne tehničke predrasude.
  • 63. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 633.3 Ex ante ocena spremnosti projekta i pregled prioritetaKomisija za ocenu projekta obavlja drugu ex ante ocenu spremnosti projekta i pregledprioriteta kako bi se identifikovao spisak predloga projekta, na osnovu potpunihpredloga IPA projekta, koji će biti integrisani u godišnji akcioni program koji sedostavlja EZ.Ova faza treba da oceni predloge projekta u smislu njihovog operativnog kvaliteta.Operativna ocena odnosi se na utvrđivanje valjanosti (održivosti) i izvodljivosti pred-loženog projekta (efikasnosti), kao i njegove profitabilnosti, ne samo u novčanomsmislu, već i u smislu upotrebljenih sredstava u odnosu na postignute rezultate (de-lotvornost). Planiranje, struktura zadatka, kalendari, isporuke i faze, struktura upravl-janja ili angažovanost partnera su samo neke pozicije koje treba uzeti u obzir prilikomodlučivanja da predlog odlučuje o finansiranju EU, jer što su bolje osmišljene ove pozi-cije projekat ima više šansi da uspe.Jedan od najobjektivnijih načina, a prema tome i najpošteniji, je da se prioriteti dodelegrupi projekata koji su svi podobni i svi relevantni.Dobra praksa operativne ocene zahteva da ovaj proces obavljaju osobe sa pravimtehničkim iskustvom (kolege) i znanjem o specifičnom sadržaju svakog predloga.Da bi se obavila ova ocena preporučuje se da PEC obrati pažnju na ocenu spremnostiprojekta i zahteve koji su predviđeni Vodičem EZ kroz programiranje a kako je sumi-rano u prethodnom odeljku.Na osnovu najbolje prakse EU i referentne dokumentacije navedene u gornjem tekstu,obrazac za utvrđivanje, priložen u Aneksu 18, ima za cilj da se koristi kao uzorak zaex ante ocenu predloga IPA projekta.Uzorak tabele za razmatranje preporuka priložen je u Aneksu 19.Na osnovu najbolje prakse EU, Aneks 20 opisuje razne faze koje treba razmotriti u pro-cesu ex ante ocene i daje spisak pitanja koja dozvoljavaju potvrdu svih elemenata exante ocene koja se mogu uzeti u obzir u osmišljavanju projekata i programa saradnje24.Ova kontrolna lista nije namenjena da bude dodatak raznim upotrebama koje su većpredviđene za fazu identifikacije projekata i uglavnom koristi glavne elemente pristupalogičkog okvira. Nivo detalja sa kojim se kontrolna lista koristi može da varira u zavis-nosti od dubine i složenosti projekta ili programa koji se razmatraju.24 Isto kao u gornjem tekstu
  • 64. 4 DEO Aneksi uz vodič1 Uredba o IPA okviru – Uredba Saveta (EZ) br. 1085/2006UREDBA SAVETA (EZ) br. 1085/2006od 17. jula 2006. godinekojom se utvrđuje Instrument pretpristupne pomoći (IPA)SAVET EVROPSKE UNIJE,imajući u vidu Ugovor o osnivanju Evropske zajednice, a posebno član 18,imajući u vidu predlog Komisije,imajući u vidu mišljenje Evropskog parlamenta25,imajući u vidu mišljenje Odbora regiona26,s obzirom na to da je:(1) kako bi se poboljšala efikasnost spoljne pomoći Zajednice, predviđen novi okvir za programiranje i pružanje pomoći. Ovaj instrument predstavlja jedan od opštih in- strumenata koji direktno podržavaju politike Evropske spoljne pomoći;(2) članom 49 Ugovora o Evropskoj uniji predviđeno da svaka evropska država koja poš- tuje principe slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, i vladavinu prava može da podnese zahtev za članstvo u Uniji;(3) zahtev Republike Turske za članstvo u Evropskoj uniji Savet Evrope usvojio u Helsinkiju 1999. godine. Pretprijemna pomoć stoji na raspolaganju Republici Turskoj od 2002. godine. Savet Evrope je u Briselu 16-17. decembra 2004. godine preporučio da se započnu pregovori sa Turskom oko pristupanja;(4) na sastanku u Santa Mario da Feira, 20. juna 2000. godine, Savet Evrope naglasio da su zemlje Zapadnog Balkana potencijalni kandidati za članstvo u Evropskoj uniji;(5) na sastanku u Solunu, 19. i 20. juna 2003. godine, Savet Evrope podsetio na zaključke sa sastanka u Kopenhagenu u decembru 2002. godine i Briselu u martu 2003. godine i ponovio svoju rešenost da u potpunosti i na delotvoran način podrži evropsku per- spektivu zemalja Zapadnog Balkana, naznačivši da će one postati sastavni deo Evropske unije, pošto ispune utvrđene kriterijume;(6) Savet Evrope u Solunu 2003. godine takođe naveo da će proces stabilizacije i pris- tupanja predstavljati opšti okvir za evropski put zemalja Zapadnog Balkana sve do njihovog budućeg pristupanja;25 Mišljenje od 5. jula 2006. godine (koje još nije objavljeno u Službenom glasniku).26 Sl. list C 231, 20. 9. 2005, str. 67
  • 65. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 65(7) u uredbi o zaključcima Saveta Evrope iz Soluna Evropski parlament priznao da se svaka zemlja Zapadnog Balkana kreće prema pristupanju, ali je istovremeno insisti- rao da svaku zemlju treba ceniti po njenim sopstvenim zaslugama;(8) sve zemlje Zapadnog Balkana se prema tome mogu smatrati zemljama potencijal- nim kandidatima; međutim, treba napraviti jasnu razliku između zemalja kandidata i zemalja potencijalnih kandidata;(9) Savet Evrope u Briselu 17- 18. juna 2004. godine preporučio da treba započeti pre- govore za pristupanje sa Hrvatskom;(10) Savet Evrope u Briselu 15-16. decembra 2005. godine odlučio da dodeli status zemlje kandidata Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji;(11) dalje, Savet Evrope u Briselu 16-17. decembra 2004. godine preporučio da se para- lelno sa pregovorima o pristupanju, Evropska unija uključi u intenzivni politički i kulturni dijalog sa svakom zemljom kandidatom;(12) u interesu jasnosti i doslednosti pomoći Zajednice, da se pomoć zemljama kandi- datima kao i potencijalnim kandidatima dodeljuje u kontekstu jasnog okvira, ko- risteći prednosti iskustava stečenih iz prethodnih instrumenata pretpristupanja kao i Uredbu Saveta (EZ) br. 2666/2000 od 5. decembra 2000. godine o pomoći za Al- baniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Saveznu Republiku Jugoslaviju i Bivšu Ju- goslovensku Republiku Makedoniju27. Pomoć takođe treba da bude dosledna politici razvoja Zajednice u skladu sa članom 181a Ugovora o EZ;(13) pomoć zemljama kandidatima kao i zemljama potencijalnim kandidatima treba da nastavi da ih podržava u njihovim naporima za jačanje demokratskih institucija i vladavine prava, reformi državne uprave, obavljanju ekonomskih reformi, pošto- vanju ljudskih kao i manjinskih prava, unapređenju jednakosti polova, podršci razvoju građanskog društva i unapređenju regionalne saradnje kao i pomirenju i obnovi, i doprinese održivom razvoju i smanjenju siromaštva u ovim zemljama, pa prema tome treba da ima za cilj da podržava široki opseg mera institucionalne iz- gradnje;(14) pomoć zemljama kanditatima treba dalje da bude usredsređena na usvajanje i sprovođenje pravnih tekovina EU u potpunosti, a posebno na pripremu zemalja kandidata za sprovođenje poljoprivredne politike i politike jedinstva Zajednice;(15) pomoć zemljama potencijalnim kanditatima može takođe da obuhvati određeno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, kao i podršku investicionim projektima, posebno sa ciljem izgradnje kapaciteta upravljanja u oblastima razvoja regiona, ljudskih resursa i ruralnom razvoju;(16) pomoć treba da se obezbeđuje na osnovu sveobuhvatne višegodišnje strategije koja odražava prioritete procesa stabilizacije i pristupanja, kao i strateške prioritete procesa pretpristupanja;(17) kako bi se pomoglo ovoj strategiji u finansijskom delu, a ne dovodeći u pitanje povlastice budžetskog organa, Komisija treba da predstavi svoje namere o finan- sijskim izdvajanjima koja će biti predložena za naredne tri godine putem više- godišnjeg indikativnog finansijskog okvira, kao sastavnog dela svog godišnjeg paketa proširenja;27 Sl. list L 306, 7. 12. 2000. godine, str. 1, Uredba kako je izmenjena poslednji put Uredbom (EZ) br. 2112/2005 (Sl. list L 344, 27. 12. 2005. godine, str. 23).
  • 66. 66 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (18) pomoć tranziciji i institucionalna izgradnja i komponenti prekogranične saradnje treba da budu dostupne svim zemljama korisnicama, kako bi im se pomoglo u procesu tranzicije i približavanja EU, kao i radi podsticanja regionalne saradnje između njih; (19) komponenta regionalnog razvoja, komponenta razvoja ljudskih resursa i kompo- nenta ruralnog razvoja treba da budu dostupne samo zemljama kandidatima akreditovanim za upravljanje sredstvima na decentralizovan način, kako bi im se pomoglo da se pripreme za vreme posle pristupanja, posebno za sprovođenje poli- tike jedinstva i politike ruralnog razvoja Zajednice; (20) zemlje potencijalni kandidati i zemlje kandidati koje nisu akreditovane za upravl- janje sredstvima na decentralizovan način treba, međutim, da budu podobne, u okviru komponente pomoći tranziciji i institucionalne izgradnje, za mere i ak- tivnosti prirode slične onima koje će biti dostupne u okviru komponente region- alnog razvoja, komponente razvoja ljudskih resursa i komponente ruralnog razvoja; (21) pomoć treba upravljati u skladu sa pravilima spoljne pomoći koja su sadržana u Uredbi Saveta (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 od 25. juna 2002. godine o Finansijskoj uredbi koja se primenjuju za opšti budžet Evropskih zajednica28, korišćenjem struk- tura koje su dokazale svoju vrednost u procesu pretpristupanja, kao što je decen- tralizovano upravljanje, Tvining i TAEKS (Instrument razmene informacija o tehničkoj pomoći), ali takođe dozvoliti novotarske pristupe kao što je sprovođenje u državama članicama putem zajedničkog upravljanja u slučaju prekograničnih programa na spoljnim granicama Evropske unije. Prenos znanja i stručnosti u vezi sa sprovođenjem pravnih tekovina EU, iz država članica sa relevantnim iskustvom korisnicima Uredbe, treba da bude posebno koristan u ovom kontekstu; (22) aktivnosti potrebne za sprovođenje ove Uredbe su mere upravljanja koje se odnose na sprovođenje programa sa značajnim budžetskim implikacijama. Zbog toga ih treba usvojiti u skladu sa Odlukom Saveta 1999/468/EZ od 28. juna 1999. godine koja utvrđuje postupke za primenu ovlašćenja sprovođenja prenetih na Komisiju29, dostavljanjem dokumenata višegodišnjeg indikativnog planiranja Odboru za up- ravljanje projektom; (23) godišnje ili višegodišnje programe na horizontalnoj osnovi i osnovi po zemlji za sprovođenje pomoći u okviru komponente pomoći tranziciji i institucionalne iz- gradnje i komponente prekogranične saradnje, takođe treba dostaviti Odboru za upravljanje projektom u skladu sa Odlukom 1999/468/EZ; (24) višegodišnje programe za sprovođenje komponente regionalnog razvoja, kom- ponente razvoja ljudskih resursa i komponente ruralnog razvoja, takođe treba dostaviti Odboru za upravljanje projektom, u skladu sa Odlukom 1999/468/EZ. Pošto će ove aktivnosti biti tesno usklađene sa praksom strukturnog fonda i fonda ruralnog razvoja, one treba da, što je više moguće, koriste postojeće odbore koji su osnovani za strukturne fond i fond ruralnog razvoja; (25) gde Komisija sprovodi ovu uredbu putem centralizovanog upravljanja, treba da vodi najveću brigu o tome da zaštiti finansijke interese Zajednice, posebno primenom prav- ila i standarda pravnih tekovina EU u tom smislu, a gde Komisija sprovodi ovu uredbu putem drugih oblika upravljanja, finansijske interese Zajednice treba zaštiti za- ključenjem odgovarajućih sporazuma koji sadrže dovoljno garancija u tom smislu; 28 Sl. list L 248, 16. 9. 2002. godine, str. 1. 29 Sl. list L 184, 17. 7. 1999. godine, str. 23.
  • 67. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 67(26) pravila koja utvrđuju podobnost učestvovanja u tenderima i dodelu ugovora, kao i pravila koja se odnose na poreklo isporuka treba utvrditi u skladu sa nedavnim do- gađanjima u okviru Evropske unije koja se odnose na oslobađanje pomoći, ali treba ostaviti prostora da se reaguje na nova događanja u ovoj oblasti;(27) kada zemlja korisnica krši principe na kojima je Evropska unija osnovana, ili kada nedovoljno napreduje u vezi sa Kopenhagenskim kriterijumima i prioritetima utvrđenim Evropskim partnerstvom ili Partnerstvom radi pristupanja, Savet mora, na osnovu predloga Komisije, da bude u stanju da preduzme potrebne mere. Treba obezbediti kompletne i hitne informacije Evropskom parlamentu;(28) treba predvideti mogućnost da Savet izmeni ovu uredbu putem pojednostavljenog postupka u vezi sa statusom zemlje korisnice kako je definisano uredbom;(29) zemlje korisnice prema drugim instrumentima regionalne spoljne pomoći treba da budu, po osnovu reciprociteta, u mogućnosti da učestvuju u aktivnostima po ovoj uredbi, gde to nudi dodatnu vrednost na račun regionalne, prekogranične, transnacionalne ili globalne prirode aktivnosti o kojima je reč;(30) pošto cilj ove uredbe, naime, progresivno usklađivanje zemalja korisnica sa stan- dardima i politikom Evropske unije, uključujući, gde odgovara, i pravne tekovine EU, u pogledu članstva, države članice ne mogu dovoljno da postignu, on se prema tome može bolje postići na nivou Zajednice, Zajednica može usvojiti mere u skladu sa principom subsidiarnosti kako je predviđeno članom 5 Ugovora o EZ. U skladu sa principom proporcionalnosti kako je predviđeno tim članom, uredba ne ide van onoga što je potrebno da bi se ovaj cilj postigao;(31) s obzirom da član 181a Ugovora o EZ predviđa da mere u oblasti ekonomske, fi- nansijske i tehničke saradnje sa trećim zemljama treba da dopunjuju one koje obavljaju države članice, Komisija i države članice su rešene da obezbede sarad- nju, jedinstvo i dopunjavanje njihove pomoći, u skladu sa utvrđenim smernicama EU 2001 za jačanje operativne koordinacije između Zajednice i država članica u oblasti spoljne pomoći, posebno kroz redovne konsultacije i često razmene rele- vantnih informacija u raznim fazama ciklusa pomoći;(32) referentni finansijski iznos, u smislu tačke 38 Institucionalnog sporazuma od 17. maja 2006. godine između Evropskog parlamenta, Saveta i Komisije o budžetskoj disciplini i stabilnom finansijskom upravljanju30, je uključen u ovu uredbu za sve vreme trajanja instrumenta, a da time ne ugrožava ovlašćenja budžetskih organa koja su definisana Ugovorom o EZ.(33) institucija novog sistema pretpristupne pomoći Zajednice stvara potrebu da se ukine Uredba Saveta (EEZ) br. 3906/89 od 18. decembra 1989. godine o ekonomskoj pomoći Republici Mađarskoj i Narodnoj Republici Poljskoj31, Uredba Komisije (EZ) br. 2760/98 od 18. decembra 1998. godine koja se odnosi na sprovođenje programa preko- granične saradnje u okviru programa FARE 32, Uredba Saveta (EZ) br. 1266/1999 od 21. juna 1999. godine o koordinacionoj pomoći zemljama kandidatima u okviru pret-30 Sl. list C31 Sl. list L 375, 23. 12. 1989. godine, str.11, Uredba kako je izmenjena poslednji put Uredbom (EZ) br. 2257/2004 (Sl. list L 389, 31. 12. 2004. godine, str. 1).32 Sl. list L 345, 19. 12. 1998. godine, str.49, Uredba kako je izmenjena poslednji put Uredbom (EZ) br.1045/2005 (Sl. list L 172, 5. 7. 2005. godine, str. 78).
  • 68. 68 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA pristupne strategije33, Uredba Saveta (EZ) br. 1267/1999 od 21. juna 1999. godine o in- strumentu za strukturne politike pretpristupanja34, Uredba Saveta (EZ) br. 1268/1999 od 21. juna 1999. godine o podršci Zajednice merama pretpristupanja za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj u zemljama kandidatima iz centralne i istočne Evrope u periodu pretpristupanja35, Uredba Saveta (EZ) br. 555/2000 od 13. marta 2000. godine o sprovođenju delatnosti u okviru pretpristupne strategije za Republiku Kipar i Re- publiku Maltu36, Uredba Saveta (EZ) br. 2500/2001 od 17. decembra 2001. godine o pretpristupnoj finansijskoj pomoći Turskoj37 i Uredba Saveta (EZ) br. 2112/2005 od 21. novembra 2005. godine o pristupu spoljnoj pomoći Zajednice. Na isti način, ova Ure- dba treba da zameni Uredbu Saveta (EZ) br. 2666/2000 od 5. decembra 2000. godine o pomoći Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Saveznoj Republici Jugoslaviji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji38, koja ističe 31. decembra 2006. godine, USVOJIO JE OVU UREDBU: 33 Sl. list L 161, 26. 6. 1999. godine, str.68, 34 Sl. list L 161, 26. 6. 1989. godine, str. 73, Uredba kako je izmenjena poslednji put Uredbom (EZ) br. 2112/2005 (Sl. list L 344, 27. 12. 2005. godine, str. 23). 35 Sl. list L 161, 26. 6. 1989. godine, str. 87, Uredba kako je izmenjena poslednji put Uredbom (EZ) br. 2112/2005 36 Sl. list L 68, 16. 3. 2000. godine, str. 3, Uredba kako je izmenjena poslednji put Uredbom (EZ) br. 769/2004 (Sl. list L 123, 27. 4. 2004. godine, str. 1). 37 Sl. list L 342, 27. 12. 2001. godine, str. 1, Uredba kako je izmenjena poslednji put Uredbom (EZ) br. 2112/2005 38 Sl. list L 306, 7. 12. 2000. godine, str. 1, Uredba kako je izmenjena poslednji put Uredbom (EZ) br. 2112/2005.
  • 69. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 69NASLOV I – OPŠTE ODREDBEČlan 2Obim1. Pomoć će se, prema slučaju, koristiti u zemljama korisnicama koje su navedene u Aneksu I i II radi podrške sledećim oblastima: (a) jačanju demokratskih institucija, kao i vladavini prava, uključujući i njegovu primenu; (b) promovisanju i zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i povećanju poš- tovanja prava manjina, promovisanju jednakosti polova i nepostojanja diskriminacije; (v) reformi državne uprave, uključujući uspostavljanje sistema koji omogućava decentralizaciju upravljanja pomoći zemlji korisnici u skladu sa pravilima utvrđenim Uredbom (EZ, Euroatom) br. 1605/2002; (g) ekonomskoj reformi; (d) razvoju građanskog društva; (đ) uključenju u društvo; (ž) pomirenju, merama izgradnje poverenja i obnove; (z) regionalnoj i prekograničnoj saradnji.2. U slučaju zemalja navedenih u Aneksu I pomoć će se takođe koristiti za podršku sledećim oblastima: (a) usvajanju i sprovođenju pravnih tekovina EU; (b) podršci politici razvoja kao i pripremi za sprovođenje u upravljanje zajed- ničkom politikom jedinstva i poljoprivrednom politikom Zajednice.3. U slučaju zemalja navedenih u Aneksu II, pomoć će se takođe koristiti za podršku sledećim oblastima: (a) progresivnom usklađivanju sa pravnim tekovinama EU; (b) društvenom, ekonomskom i teritorijalnom razvoju uključujući, između os- talog, aktivnosti u vezi sa infrastrukturom i investicijama, posebno u oblas- tima regionalnog razvoja, razvoja ljudskih resursa i ruralnog razvoja.Član 3Komponente1. Pomoć će se programirati i sprovoditi prema sledećim komponentama: (a) Pomoć tranziciji i izgradnja institucija, (b) Prekogranična saradnja, (v) Regionalni razvoj, (g) Razvoj ljudskih resursa, (d) Ruralni razvoj.2. Komisija će obezbediti koordinaciju i jedinstvo pomoći odobrene po raznim komponentama.
  • 70. 70 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 3. Komisija će usvojiti pravila za sprovođenje ove uredbe u skladu sa postupkom utvrđenim članovima 4 i 7 Odluke 1999/468/EZ. U tom smislu, Komisiji će pomagati IPA odbor o kome je reč u članu 14(1). Period utvrđen članom 4(3) Odluke 1999/468/EZ iznosi dva meseca. Član 4 Politički okvir pomoći Pomoć po ovoj uredbi obezbediće se u skladu sa okvirom opšte politike pretpristu- panja, definisanim Evropskim partnerstvom i Partnerstvom radi pristupanja, uz dužno poštovanje izveštaja o strateškom dokumentu koji su sadržani u paketu godišnjeg proširenja Komisije. Član 5 Informacije o predloženim indikativnim finansijskim izdvajanjima 1. Sa ciljem podrške strateškom planiranju kako je predviđeno članom 6, Komisija će godišnje dostavljati Evropskom parlamentu i Savetu svoje namere za finansijska izd- vajanja koja će predložiti za naredne tri godine, u vidu višegodišnjeg indikativnog fi- nansijskog okvira, uzimajući u obzir finansijski okvir, kao i Evropsko partnerstvo, Partnerstva za pristupanje, izveštaje i strateški dokument. 2. Ovaj višegodišnji indikativni finansijski okvir će predstavljati nameru Komisije za izd- vajanje sredstava, raščlanjen po komponentama, zemlji i aktivnosti više zemalja. On će biti razrađen na osnovu ciljeva i transparentnih kriterijuma, uključujući procenu potreba, apsorpcioni kapacitet, poštovanje uslovljenosti i kapaciteta upravljanja. Dužna pažnja će se takođe posvetiti izuzetnim merama pomoći ili programima privre- menog odgovora usvojenim Uredbom koja utvrđuje instrument stabilnosti. 3. Višegodišnji indikativni finansijski okvir biće obuhvaćen godišnjim paketom proširenja Komisije, uz zadržavanje trogodišnjeg vidokruga planiranja. Član 6 Planiranje pomoći 1. Pomoć po ovoj uredbi obezbeđuje se na osnovu dokumenata višegodišnjeg indika- tivnog planiranja koje zemlja utvrđuje u čestim konsultacijama sa nacionalnim or- ganima kako bi se podržale nacionalne strategije i obezbedilo angažovanje i uključenje zemlje o kojoj je reč. Civilno društvo i drugi akteri će se udružiti, prema slučaju. Takođe će se uzeti u obzir i drugi programi pomoći. 2. Za zemlje navedene u Aneksu I, pomoć će se posebno zasnivati na partnerstvima radi pristupanja. Pomoć će pokrivati prioritete i opštu strategiju koji proizilaze iz re- dovne analize stanja u svakoj zemlji i na koju se moraju skoncentrisati pripreme za pristupanje. Pomoć će se planirati u odnosu na kriterijume koje je Savet Evrope defin- isao u Kopenhagenu u junu 1993. godine i napredak učenjem u usvajanju i primeni pravnih tekovina EU, kao i u odnosu na regionalnu saradnju. 3. Za zemlje navedene u Aneksu II, pomoć će se posebno zasnivati na partnerstvima radi pristupanja. Pomoć će pokrivati prioritete i opštu strategiju koji proizilaze iz re- dovne analize stanja u svakoj zemlji a na koju se moraju skoncentrisati pripreme za
  • 71. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 71 dalju integraciju u Evropsku uniju. Pomoć će se planirati u odnosu na kriterijume koje je Savet Evrope definisao u Kopenhagenu u junu 1993. godine i napredak učenjem u usvajanju i primeni pravnih tekovina EU, uključujući i regionalnu saradnju.4. Dokumenta višegodišnjeg indikativnog planiranja predstavljaće indikativna izdva- janja za glavne prioritete u okviru svake komponente, uzimajući u obzir indikativni pregled po zemlji i po komponenti predložen u višegodišnjem indikativnom finan- sijskom okviru. Ona će takođe utvrditi, na odgovarajući način, sva sredstva obezbeđena za programe između više zemalja i programe horizontalnih inicijativa.5. Dokumenta višegodišnjeg indikativnog planiranja će se utvrditi u skladu sa tro- godišnjom perspektivom. Ona će se revidirati svake godine.6. Komisija će usvojiti dokumenta višegodišnjeg indikativnog planiranja i godišnje izveštaje po njima u skladu sa postupkom o kome je reč u članu 14 (2)(a).Član 7Programiranje1. Pomoć po ovoj uredbi obezbediće se kroz višegodišnje ili godišnje programe, utvrđene po zemlji i po komponenti, ili, na odgovarajući način, po grupi zemalja ili po temi u skladu sa prioritetima definisanim dokumentima višegodišnjeg indikativnog planiranja.2. Programi će detaljno predvideti ciljeve kojima se teži, oblasti intervencije, očekivane rezultate, postupke upravljanja i ukupan iznos planiranog finasiranja. Oni će sadržati sažet opis tipova delatnosti koje će se finansirati, naznaku izdvojenih iznosa za svaki tip delatnosti i indikativni raspored sprovođenja. Gde je relevantno, oni će sadržati rezultate svih iskustava stečenih na osnovu prethodne pomoći. Ciljevi će biti određeni, relevantni i merljivi i imaće vremenski vezane referentne tačke.3. Komisija će usvojiti višegodišnje ili godišnje programe i svaku njihovu reviziju, u skladu sa postupcima predviđenim članom 14(2).
  • 72. 72 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA NASLOV II – PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA ODREĐENE KOMPONENTE Član 8 Komponenta pomoći tranziciji i izgradnja institucija 1. Komponenta pomoći tranziciji i izgradnja institucija pomoći će zemljama navedenim u Aneksima I i II u ostvarivanju ciljeva utvrđenih članom 2. 2. Ona se, između ostalog, može koristiti za finansiranje kapaciteta i institucionalne iz- gradnje, kao i za ulaganje u onoj meri u kojoj ovo drugo nije obuhvaćeno članovima 9 do12. 3. Pomoć po ovoj komponenti može takođe podržavati učešće zemalja navedenih u Aneksima I i II u programima Zajednice i agencijama. Sem toga, pomoć se može obezbediti za regionalne i horizontalne programe. Član 9 Komponenta prekogranične saradnje 1. Komponenta prekogranične saradnje može podržavati zemlje navedene u Aneksima I i II u prekograničnoj i, prema slučaju, transnacionalnoj i međuregionalnoj saradnji među njima i između njih i država članica. 2. Takva saradnja će imati za cilj da promoviše dobre susedske odnose, podsticanje sta- bilnosti, bezbednost i prosperitet u zajedničkom interesu svih zemalja o kojima je reč, i da podstiče njihov harmonični, uravnotežen i održiv razvoj. 3. U slučaju prekogranične saradnje sa državama članicama, pravila koja regulišu fi- nansijske doprinose Evropskog fonda za regionalni razvoj i ova uredba će biti rele- vantne odredbe, kao i član 21 Uredbe Saveta (EZ) br. 1083/2006 od 11. jula 2006. godine koje utvrđuju opšte odredbe o Evropskom fondu za regionalni razvoj, evrop- skom društvenom fondu i Kohezionom fondu39. 4. Saradnja će se koordinirati drugim instrumentima Zajednice za prekograničnu, transnacionalnu i međuregionalnu saradnju. U slučaju prekogranične saradnje sa državama članicama, ova saradnja će pokrivati regione na obe strane odnosne granice ili granica, bilo da su kopnene ili pomorske. 5. U okviru cilja ovog člana, ova komponenta se može, između ostalog koristiti za fi- nansiranje kapaciteta i institucionalne izgradnje kao i za investiranje. Član 10 Komponenta regionalnog razvoja 1. Komponenta regionalnog razvoja će podržavati zemlje navedene u Aneksu I u razvoju politike kao i u pripremama za sprovođenje i upravljanje politikom jedinstva Zajednice, posebno u njihovim pripremama za Evropski fond za regionalni razvoj i Kohezioni fond. 39 Videti stranu 25 ovog Sl. lista
  • 73. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 732. Ona može posebno doprinositi finansiranju tipa aktivnosti predviđenih Uredbom (EZ) br. 1081/2006 Evropskog parlamenta i Saveta od 5. jula 2006. godine o Evrop- skom fondu za regionalni razvoj40 i Uredbom Saveta (EZ) br. 1084/2006 od 11. jula 2006* kojom se osniva Kohezioni fond41.Član 11Komponenta razvoja ljudskih resursa1. Komponenta razvoja ljudskih resursa će podržavati zemlje navedene u Aneksu I u razvoju politike kao i u pripremama za sprovođenje i upravljanje politikom jedinstva Zajednice, posebno u njihovim pripremama za Evropski društveni fond.2. Ona može posebno doprineti finansiranju tipa aktivnosti predviđenih Uredbom (EZ) br. 1081/2006 Evropskog parlamenta i Saveta od 5. jula 2006. godine o Evropskom društvenom fondu42.Član 12Komponenta ruralnog razvoja1. Komponenta ruralnog razvoja će podržavati zemlje navedene u Aneksu I u razvoju politike kao i u pripremama za sprovođenje i upravljanje zajedničkom poljoprivred- nom politikom Zajednice. Ona će posebno doprineti održivom prilagođavanju poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti i pripremama zemalja kandidata za sprovođenje pravnih tekovina EU koje se odnose na zajedničku poljoprivrednu poli- tiku i odnosne politike.2. Ona može posebno doprineti finansiranju tipa aktivnosti predviđenih Uredbom (EZ) br. 1698/2005 od 20.septembra 2005. godine Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD) 43 o podršci ruralnom razvoju.40 Videti stranu 1 ovog Sl. lista41 Videti stranu 79 ovog Sl. lista42 Videti stranu 12 ovog Sl.lista43 Sl. list L 277, 21.10.2005, str.1.
  • 74. 74 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA NASLOV III – UPRAVLJANJE I SPROVOĐENJE PROJEKTA Član 13 Upravljanje pomoći, izveštavanje 1. Komisija će biti odgovorna za sprovođenje ove uredbe, postupajući u skladu sa pos- tupcima predviđenim članom 14 i sprovodeći pravila predviđena članom 3(3). 2. Aktivnostima u okviru ove uredbe upravljaće se, pratiće se, ocenjivaće se i o njima izveštavati u skladu sa Uredbom (EZ, Euroatom) br. 1605/2002. Finansiranja Zajednice mogu posebno imati oblik finansijskih sporazuma između Zajednice i zemlje korisnice, ugovora za nabavku ili sporazuma o donaciji sa telima nacionalnog ili međunarodnog državnog sektora ili pravnim licima odgovornim za izvršenje aktivnosti, ili oblik ugov- ora o radu. Za prekogranične programe sa državama članicama prema članu 9 ove ure- dbe, zadaci sprovođenja se mogu delegirati državama članicama, u kom slučaju će se izvršavati putem zajedničkog upravljanja u skladu sa relevantnim odredbama Uredbe (EZ Euroatom) br. 1605/2002. U slučaju zajedničkog upravljanja, organ upravljanja će ra- diti u skladu sa principima i pravilima utvrđenim Uredbom (EZ) br. 1083/2006. 3. Komisija može takođe primati i upravljati sredstvima od drugih donatora, u vidu pri- hoda usmerenih u skladu sa članom 18 Uredbe (EZ Euroatom) br. 1605/2002, kako bi se sprovele aktivnosti sa ovim donatorima. 4. U opravdanim slučajevima Komisija može, u skladu sa članom 54 Uredbe (EZ Eu- roatom) br. 1605/2002, odlučiti da poveri zadatke državnog organa, a posebno za- datke za sprovođenje budžeta telima navedenim u članu 54(2) te Uredbe. Telima definisanim članom 54(2)(v) te Uredbe mogu biti povereni zadaci državnog organa ako su oni priznatog međunarodnog statusa, ako se pridržavaju međunarodno priz- natih sistema upravljanja i kontrole, i ako ih nadzire državni organ. 5. Budžetske obaveze za aktivnosti koje traju duže od jedne finansijske godine mogu se raspodeliti na nekoliko godina na godišnje rate. 6. Komisija svake godine šalje izveštaj Evropskom parlamentu i Savetu o sprovođenju pomoći Zajednice po ovoj Uredbi. Izveštaj sadrži informacije o aktivnostima koje su finansirane tokom godine i rezultate praćenja, i daje procenu rezultata postignutih u sprovođenju pomoći. Član 14 Odbori 1. Osnovaće se IPA odbor koji će sačinjavati predstavnici zemalja članica a kojim će predsedavati predstavnik Komisije. On će posebno pomagati Komisiji u obezbeđenju koordinacije i doslednosti pomoći odobrene u okviru različitih komponenata kako je predviđeno članom 3(2). IPA odbor usvaja svoja proceduralna pravila. 2. (a) Komisija će usvojiti dokumenta višegodišnjeg indikativnog planiranja i godišnje izveštaje o njima kako se zahteva članom 6 ove uredbe i programe koji se odnose na pomoć koja se obezbeđuje po članovima 8 i 9 ove uredbe, u skladu sa pos- tupkom utvrđenim članovima 4 i 7 Odluke 1999/468/EZ. Komisiji će u tome po-
  • 75. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 75 magati IPA odbor. Period utvrđen članom 4(3) odluke 1999/468/EZ iznosi mesec dana. (b) Komisija će usvojiti programe koji se odnose na pomoć koja se predviđa članom 10 ove uredbe, u skladu sa postupkom utvrđenim članovima 4 i 7 odluke 1999/468/EZ. Komisiji će u tome pomagati Odbor za koordinaciju sredstava kao što je predviđeno članom 103 Uredbe (EZ) br. 1083/2006.Period utvrđen članom 4(3) odluke 1999/468/EZ iznosi mesec dana. (v) Komisija će, pošto konsultuje odbor predviđen članom 147 Ugovora o EZ, usvo- jiti programe koji se odnose na pomoć koja se predviđa članom 11 ove uredbe, u skladu sa postupkom utvrđenim članovima 4 i 7 odluke 1999/468/EZ. Komisiji će u tomu pomagati Odbor za koordinaciju sredstava kao što je predviđeno članom 103 Uredbe (EZ) br. 1083/2006.Period utvrđen članom 4(3) odluke 1999/468/EZ iznosi mesec dana. (g) Komisija će usvojiti programe koji se odnose na pomoć predviđenu članom 12 ove uredbe, u skladu sa postupkom utvrđenim članovima 4 i 7 odluke 1999/468/EZ. Komisiji će u tome pomagati Odbor za ruralni razvoj definisan članom 190 Uredbe (EZ) br. 1698/2005.Period utvrđen članom 4(3) odluke 1999/468/EZ iznosi mesec dana.3. Komisija će usvojiti finansijske odluke koje nisu obuhvaćene višegodišnjim ili godišn- jim programima, u skladu sa postupkom predviđenim stavom 2(a) ovog člana.4. Komisija će usvojiti izmene višegodišnjih i godišnjih programa i odluke o kojima je reč u stavu 3 kada one ne predstavljaju značajne izmene prirode prvobitnih programa i aktivnosti a, što se tiče finansijskog elementa, gde ne prelaze 20% ukupnog iznosa usvojenog za program ili aktivnost o kojima je reč, do iznosa od 4 miliona evra. Odbor koji je dao mišljenje o prvobitnom programu ili aktivnosti obavestiće se o svim od- lukama o izmenama.5. Posmatrač Evropske investicione banke će učestvovati u postupcima odbora u vezi sa pitanjima koja se odnose na banku.Član 15Tipovi pomoći1. Pomoć u okviru ove uredbe može se, između ostalog, koristiti za finansiranje inves- ticija, ugovore za nabavku, donacije sa subvencijama kamatne stope, posebne zaj- move, garancije za zajmove i finansijsku pomoć, budžetsku podršku, i druge posebne oblike budžetske pomoći, i doprinos kapitalu međunarodnih finansijskih institucija ili banaka za regionalni razvoj u onoj meri u kojoj je finansijski rizik Zajednice ograničen na iznos ovih sredstava. Budžetska pomoć će biti vanredna, sa preciznim ciljevima i odnosnim referentnim tačkama, i uslovljena upravom za javne finansije države korisnice koja je dovoljno transparentna, pouzdana i efikasna, i na dobro definisanim sektorskim ili makroekonomskim politikama u principu odobrena od strane utvrđenih međunarodnih finansijskih institucija. Isplata
  • 76. 76 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA budžetske pomoći zavisiće od zadovoljavajućeg napretka ka postizanju ciljeva u smislu uticaja i rezultata. 2. Pomoć se može sprovoditi merama saradnje sa upravom koje uključuju stručnjake iz javnog sektora delegirane iz država članica. Komisija će utvrditi pravila za sprovođenje po kojim će se sprovoditi takvi projekti. 3. Pomoć se takođe može koristiti za pokriće troškova učešća Zajednice u međunarod- nim misijama, inicijativama ili organizacijama aktivnim u interesu zemlje korisnice, uključujući i administrativne troškove. 4. U principu, finansiranja od strane Zajednice se neće koristiti za plaćanje poreza, ca- rina ili dažbina u zemljama korisnicama navedenim u Aneksima I i II. Član 16 Mere podrške Pomoć se takođe može koristiti za pokriće troškova aktivnosti povezanih sa pripremom, praćenjem, kontrolom, revizijom i ocenom koji su direktno potrebni za upravljanje pro- gramom i ostvarivanje njegovih ciljeva, posebno za studije, sastanke, informacije i pub- licitet, troškova za informatičke mreže koje imaju za cilj razmenu informacija, kao i svih drugih troškova administrativne i tehničke pomoći kojom Komisija može raspolagati za upravljanje programom. Ona takođe pokriva troškove administrativne podrške u svrhu prenošenja upravljanja programom na Delegacije Komisije u trećim zemljama. Član 17 Sprovođenje pomoći 1. Komisija i zemlje korisnice će zaključiti okvirne sporazume za sprovođenje pomoći. 2. Sporazumi o subvencijama koji se odnose na sprovođenje pomoći zaključiće se između Komisije i zemlje korisnice ili njenih organa za sprovođenje pomoći kako je potrebno. Član 18 Zaštita finansijskih interesa Zajednice 1. Svi sporazumi koji proizilaze iz ove uredbe sadržaće odredbe koje obezbeđuju za- štitu finansijskih interesa Zajednice, posebno u vezi sa proneverom, korupcijom i drugim nepravilnostima u skladu sa Uredbom Saveta (EZ, Euroatom) br. 2988/1995 od 18. decembra 1995. godine o zaštiti finansijskih interesa Zajednice44, Uredbom Saveta (EZ, Euroatom) br. 2185/1996 od 11. novembra 1996. godine koja se odnosi na provere na licu mesta i preglede koje obavlja Komisija radi zaštite finansijskih interesa Zajednice od pronevere i drugih nepravilnosti45 i Uredbom (EZ) br. 1073/1999 Evrop- skog parlamenta i Saveta od 25. maja 1999. godine koja se tiče istraga koje sprovodi Evropska kancelarija za borbu protiv pronevere (OLAF)46. 44 Sl. list L 312, 23. 12. 1995, str. 1. 45 Sl. list L 292, 15. 11. 1996, str. 2. 46 Sl. list L 136, 31.5.1999, str. 1.
  • 77. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 772. Sporazumi će izričito predvideti da Komisija i Sud revizora imaju ovlašćenje da vrše reviziju, na osnovu dokumenata i na licu mesta, svih izvođača i podisporučilaca koji su primili sredstva Zajednice. Oni će takođe izričito ovlastiti Komisiju da vrši proveru i preglede na licu mesta kako je utvrđeno Uredbom (EZ, Euroatom) br. 2185/1996.3. Prava Komisije i Suda revizora obezbediće svi ugovori koji proističu iz sprovođenja po- moći, kako je predviđeno stavom 2, i u toku i po sprovođenju ugovora.Član 19Pravila učešća i porekla, podobnost za donacije1. Učešće u dodeli ugovora za nabavku ili donacije koji se finansiraju po ovoj uredbi biće otvoreno za sva fizička lica koja su državljani i pravna lica koja su osnovana u državi članici, zemlji koja je korisnik ove uredbe, zemlji koja je korisnik Evropskog instrumenta o susedstvu i partnerstvu ili državi članici Evropskog ekonomskog područja.2. Učešće u dodeli ugovora za nabavku ili donaciju koji se finansiraju po ovoj uredbi biće otvoreno za sva fizička lica koja su državljani i pravna lica koja su osnovana u nekoj drugoj zemlji sem onih koje su navedene u stavu 1, gde je uspostavljen reci- pročan pristup njihovoj spoljnoj pomoći.Recipročni pristup spoljnoj pomoći Zajednice će se ustanoviti putem posebne odlukekoja se odnosi na zemlju o kojoj je reč ili regionalne grupe zemalja. Takvu odlukuKomisija će usvojiti u skladu sa postupkom utvrđenim članom 14 (2)(a) i koja će biti nasnazi u periodu od minimalno godinu dana.Odobrenje recipročnog pristupa spoljnoj pomoći Zajednice zasnivaće se na poređenjuizmeđu Zajednice i drugih donatora i nastaviće se na sektorskom nivou ili nivou celezemlje, bilo da je ona zemlja donator ili zemlja primalac. Odluka o odobrenju ovog rec-iprociteta zemlji donatoru zasnivaće se na transparentnosti, doslednosti i proporcional-nosti pomoći koju taj donator obezbeđuje, uključujući i njenu kvalitativnu i kvantitativnuprirodu. Zemlje korisnice će se konsultovati u postupku opisanom u ovom stavu.3. Učešće u dodeli ugovora za nabavku ili donaciju koji se finansiraju u okviru ove ure- dbe biće otvoreno i međunarodnim organizacijama.4. Stručnjaci predloženi u kontekstu postupaka dodele ugovora ne moraju ispunjavati uslov državljanstva iz stavova 1 i 2.5. Sve isporuke i materijali nabavljeni po ugovoru koji se finansira po ovoj uredbi moraju biti poreklom iz Zajednice ili iz podobne zemlje prema stavovima 1 ili 2. Izraz „poreklo“ u svrhe ove uredbe definisan je relevantnim zakonodavstvom Zajednice o pravilima porekla za carinske namene.6. Komisija može, u propisno dokazanim izuzetnim slučajevima, odobriti učešće fizičkim licima koja nisu državljani i pravnim licima koja su osnovana u drugim zemljama a ne u onim koje se navode u stavovima 1 i 2, ili nabavku isporuka i materijala dru- gačijeg porekla od onog utvrđenog stavom 5. Izuzeća mogu biti opravdana na os- novu neraspoloživosti proizvoda i usluga na tržištima zemalja o kojima je reč, zbog izuzetne hitnosti, ili ako pravila o podobnosti onemogućavaju realizaciju projekta, programa ili delatnosti ili je čine izuzetno teškom.7. U skladu sa članom 114 Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002, fizička lica mogu primati donacije.
  • 78. 78 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 8. Kad god sredstva Zajednice pokrivaju delatnost koja se obavlja preko međunarodne organizacije, učešće u odgovarajućim postupcima za zaključivanje ugovora biće otvoreno svim fizičkim ili pravnim licima koja su podobna shodno stavovima 1 i 2, kao i svim fizičkim ili pravnim licima koja su podobna shodno pravilima te organi- zacije, vodeći računa da se osigura jednak tretman svih donatora. Ista pravila se pri- menjuju u vezi sa isporukama, materijalima i stručnjacima. Kad god sredstva Zajednice pokrivaju delatnost koju kofinansira država članica sa trećom zemljom, shodno reciprocitetu kako je definisano stavom 2, ili sa regionalnom organizacijom, učešće u odgovarajućim postupcima za zaključivanje ugovora će biti otvoreno svim fizičkim ili pravnim licima koja su podobna shodno stavovima 1, 2 i 3, kao i svim fizičkim ili pravnim licima koja su podobna shodno pravilima te države članice, treće zemlje ili regionalne organizacije. Ista pravila se primenjuju u vezi sa isporukama, materijalima i stručnjacima. Član 20 Doslednost, kompatibilnost i koordinacija 1. Programi i projekti koji se finansiraju u okviru ove uredbe biće dosledni politici EU. Oni će biti u skladu sa sporazumima koje su Zajednica i njene države članice zaključile sa zemljama korisnicama i poštovaće obaveze u okviru multilateralnih sporazuma o ko- jima su one strane u sporazumu. 2. Komisija i države članice će osigurati doslednost između pomoći Zajednice koja se obezbeđuje u okviru ove uredbe i finansijske pomoći koju Zajednica i države članice obezbeđuju putem drugih unutrašnjih ili spoljnih finansijskih instrumenata, kao i one koju obezbeđuje Evropska investiciona banka. 3. Komisija i države članice će osigurati koordinaciju svojih odnosnih programa pomoći sa ciljem da se poveća delotvornost i efikasnost u pružanju pomoći u skladu sa utvrđenim smernicama za jačanje operativne koordinacije u oblasti spoljne pomoći, i za harmonizaciju politika i postupaka. Koordinacija će uključivati redovne kon- sultacije i česte razmene relevantnih informacija u raznim fazama ciklusa pomoći, posebno na terenskom nivou i predstavljaće ključnu etapu u procesima programi- ranja država članica i Zajednice. 4. Komisija će, u sponi sa državama članicama preduzeti korake potrebne da se obezbedi pravilna koordinacija i harmonizacja i saradnja sa multilateralnim i region- alnim organizacijama i licima, kao što su međunarodne finansijske institucije, agen- cije Ujedinjenih nacija, fondovi i programi i donatori van EU. Član 21 Obustava pomoći 1. Poštovanje principa demokratije, vladavine prava i ljudskih i manjinskih prava i os- novnih sloboda suštinski je element za primenu ove uredbe i odobrenje pomoći po njoj. Pomoć Zajednice za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Bivšu Ju- goslovensku Republiku Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju, uključujući Kosovo takođe će podlegati uslovima koje je Savet utvrdio u svojim Zaključcima od 29. aprila 1997. godine, posebno što se tiče obaveze primalaca da sprovedu demokratske, ekonomske i institucionalne reforme.
  • 79. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 792. Kada zemlja korisnica ne poštuje ove principe ili obaveze sadržane u odnosnom part- nerstvu sa EU, ili gde je napredak prema izvršenju kriterijuma pridruživanja nedo- voljan, Savet, postupajući po predlogu Komisije, može kvalifikovanom većinom preduzeti odgovarajuće korake u vezi sa bilo kojom pomoći odobrenom u okviru ove uredbe. Evropski parlament će u potpunosti i odmah biti obavešten o svim odlukama donetim u ovom kontekstu.Član 22OcenaKomisija će redovno ocenjivati rezultate i efikasnost politike i programa i delotvornostprogramiranja da bi se utvrdilo da li su ispunjeni ciljevi kako bi bila u mogućnosti da for-muliše preporuke radi poboljšanja budućih delatnosti. Komisija će odborima o kojimaje reč u članu 14 slati relevantne izveštaje o oceni na raspravu. Ovi rezultati će se zatimuneti u rešenje programa i izdvajanje sredstava.
  • 80. 80 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA NASLOV IV – PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 23 Status zemlje korisnice Ako se zemlji korisnici navedenoj u Aneksu II dodeli status kandidata za pristupanje EU, Savet će, postupajući prema predlogu Komisije kvalifikovanom većinom prebaciti tu zemlju iz Aneksa II u Aneks I. Član 24 Odredba o ukrštanju sa drugim instrumentima pomoći Kako bi se obezbedila doslednost i efikasnost pomoći Komisije, Komisija može odlučiti u skladu sa postupkom o kome je reč u članu 14(2)(a), da i treće zemlje, teritorije i regioni mogu imati koristi od aktivnosti u okviru ove uredbe, ako projekat ili program o kome je reč ima regionalni, prekogranični, transnacionalni ili globalni karakter. Pri tome, Komisija će se truditi da se izbegavaju dupliranja sa drugim instrumentima spoljne finansijske pomoći. Član 25 Prelazne odredbe 1. Počev od 1. januara 2007. godine ukidaju se Uredbe (EEZ) br. 3906/1989, (EZ) br. 2760/1998, (EZ) br. 1266/1999, (EZ) br. 1267/1999, (EZ) br. 1268/1999, (EZ) br. 555/2000, (EZ) br. 2500/2001 i (EZ) br. 2112/2005. Ove uredbe, kao i Uredba (EZ) br. 2666/2000, nastavljaju da se primenjuju na zakon- ska akta i obaveze sprovođenja budžeta za godine koje prethode 2007. godini, i na primenu člana 31 Zakona koji se odnosi na uslove pristupanja Republike Bugarske i Rumunije i podešavanja ugovorima na osnovu kojih je osnovana Evropska unija47 . 2. Ako budu potrebne posebne mere radi olakšanja prelaska sa sistema utvrđenog Ure- dbama (EEZ) br. 3906/1989, (EZ) br. 2760/1998, (EZ) br. 1266/1999, (EZ) br. 1267/1999, (EZ) br. 1268/1999, (EZ) br. 555/2000, (EZ) br. 2666/2000 ili (EZ) br. 2500/2001 na sis- tem utvrđen ovom Uredbom, Komisija će usvojiti takve mere u skladu sa postupcima predviđenim članom 14 ove uredbe. Član 26 Referentni finansijski iznos Referentni finansijski iznos za sprovođenje ove uredbe u periodu 2007 – 2013 iznosiće 11 468 miliona evra. Godišnja izdvajanja odobriće budžetski organ u granicama finan- sijskog okvira. Član 27 Pregled Komisija će do 31. decembra 2010. godine Evropskom parlamentu i Savetu dostaviti 47 Sl. list L 157, 21.6.2005, str. 203.
  • 81. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 81izveštaj koji ocenjuje sprovođenje ove uredbe u prve tri godine, ako je pogodno, sa za-konskim predlogom kojim se uvode potrebne izmene ove uredbe.Član 28Stupanje na snaguOva uredba stupa na snagu sledećeg dana po objavljivanju u Službenom listu Evropske unije.Primenjivaće se od 1. januara 2007. godine do 31. decembra 2013. godine.Ova uredba je obavezujuća u celini i direktno se primenjuje u svim državama članicama.Sačinjeno u Briselu, dana 17. jula 2006. godineZa SavetPredsednikE. TUOMIOJAAneks 1 Hrvatska Turska Bivša Jugoslovenska Republika MakedonijaANEKS II Albanija Bosna i Hercegovina Crna Gora Srbija, uključujući Kosovo4848 Kako je definisano Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN
  • 82. 82 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 2 Uredba Saveta (EZ) br. 718/2007 kojom se utvrđuje Uredba o sprovođenju IPA Uredba Komisije (EZ) br. 718/2007 od 12. juna 2007. godine kojom se sprovodi Uredba Saveta (EZ) br. 1085/2006 o utvrđivanju instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) Službeni list L 170, 29/06/2007 str. 0001 – 0066 Uredba Komisije (EZ) br. 718/2007 od 12. juna 2007. godine kojom se sprovodi Uredba Saveta (EZ) br. 1085/2006 za utvrđivanje instrumenta pret- pristupne pomoći (IPA) SADRŽAJ Deo I Zajedničke odredbe Naslov I Principi i opšti okvir pomoći Poglavlje I Predmet i principi Poglavlje II Opšti okvir za sprovođenje pomoći Naslov II Zajednička pravila za sprovođenje pomoći Poglavlje I Principi Poglavlje II Sistemi upravljanja i kontrole Odeljak 1 Decentralizovano upravljanje Odeljak 2 Drugi oblici upravljanja Poglavlje III Finansijski doprinos Evropske zajednice Poglavlje IV Finansijsko upravljanje Odeljak 1 Budžetske obaveze Odeljak 2 Pravila decentralizovanog upravljanja Odeljak 3 Pravila centralizovanog i zajedničkog upravljanja Poglavlje V Ocena i praćenje Poglavlje VI Javnost i vidljivost Deo II Posebne odredbe Naslov I Komponenta pomoć tranziciji i izgradnja institucija Poglavlje I Predmet pomoći i podobnost Poglavlje II Programiranje Poglavlje III Sprovođenje Odeljak 1 Okvir sprovođenja i principi Odeljak 2 Finansijsko upravljanje Odeljak 3 Ocena i praćenje Naslov II Komponenta prekogranične saradnje Poglavlje I Predmet pomoći i podobnost Poglavlje II Programiranje Odeljak 1 Programi Odeljak 2 Aktivnosti Poglavlje III Sprovođenje Odeljak 1 Opšte odredbe Odeljak 2 Prekogranični programi između zemalja korisnica i zemalja članica Odeljak 3 Prekogranični programi između zemalja korisnica Naslov III Komponente regionalnog razvoja i razvoja ljudskih resursa Poglavlje I Predmet pomoći i podobnost Odeljak 1 Komponenta regionalnog razvoja Odeljak 2 Komponenta razvoja ljudskih resursa Poglavlje II Programiranje Poglavlje III Sprovođenje
  • 83. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 83 Odeljak 1 Opšta pravila Odeljak 2 Finansijsko upravljanje Odeljak 3 Ocena i praćenje Naslov IV Komponenta ruralnog razvoja Poglavlje I Predmet pomoći i podobnost Odeljak 1 Predmet pomoći Odeljak 2 Opšti zahtevi u pogledu podobnosti i intenziteta pomoći Odeljak 3 Podobnost i posebni zahtevi za pomoć po prioritetnoj osi 1 Odeljak 4 Podobnost i posebni zahtevi za pomoć po prioritetnoj osi 2 Odeljak 5 Podobnost i posebni zahtevi za pomoć po prioritetnoj osi 3 Odeljak 6 Tehnička pomoć Poglavlje II Programiranje Poglavlje III Sprovođenje Odeljak 1 Principi i finansijsko upravljanje Odeljak 2 Ocena i praćenje Deo III Završne odredbe Aneks Kriterijumi akreditacijeKOMISIJA EVROPSKIH ZAJEDNICA,Imajući u vidu Ugovor o osnivanju Evropske zajednice,Imajući u vidu Uredbu Saveta (EZ) br. 1085/2006 od 17. jula 2006. godine kojom se utvrđuje instru-ment pretpristupne pomoći (IPA) [1] i posebno njen član 3(3),S obzirom na to da je:(1) Svrha Uredbe (EZ) br. 1085/2006 (u daljem tekstu zvana IPA uredba) da obezbedi pretpris- tupnu pomoć zemljama korisnicama i da ih podrži u njihovoj tranziciji sa Aneksa II na Aneks I te uredbe i kroz članstvo u Evropskoj uniji(2) IPA uredba jedini instrument pretpristupa za period od 2007. do 2013. godine, pravila pro- gramiranja i pružanja pomoći u okviru te uredbe treba usmeriti i spojiti u jednu uredbu za sprovođenje pomoći koja pokriva pet komponenti utvrđenih IPA uredbom (u daljem tekstu zvane IPA komponente).(3) Za obezbeđenje koherentnosti, koordinacije i efikasnosti, posebno u kontekstu akcionog plana Komisije prema Okviru integrisane interne kontrole, zajednička pravila za sprovođenje pomoći po IPA uredbi su potrebna za svih pet IPA komponenti. Specifične karakteristike po- jedinačnih IPA komponenti ipak treba uzeti u obzir.(4) Razlike u društveno-ekonomskom, kulturnom i političkom kontekstu u okviru zemalja koris- nica takođe treba uzeti u obzir, pošto takve razlike pokreću potrebu za specifičnim pristupom i različitom podrškom u zavisnosti od toga da li je status zemlje- zemlja kandidat ili potenci- jalni kandidat, u zavisnosti od političkog i ekonomskog konteksta, potreba i kapaciteta preuz- imanja i upravljanja.(5) Pomoć odobrena po IPA uredbi treba da bude u skladu sa politikama i aktivnostima Zajednice u oblasti spoljne pomoći.(6) Pomoć treba da bude u okviru obima koji je utvrđen članom 2 IPA uredbe. Cilj treba da bude podrška širokom opsegu mera institucionalne izgradnje u svim zemljama korisnicama. Ona treba da ojača demokratske institucije i vladavinu prava, reformiše državnu upravu, sprovede ekonomske reforme, poštuje ljudska i manjinska prava, podstiče jednakost polova i neposto- janje diskriminacije, unapređuje građanska prava i razvoj građanskog društva, podržava naprednu regionalnu saradnju i pomirenje i rekonstrukciju, i doprinosi održivom razvoju i smanjenju siromaštva, kao i visokom nivou zaštite životne sredine u ovim zemljama.(7) Pomoć zemljama kandidatima treba dodatno da bude usredsređena na usvajanje i sprovođenje kompletnih pravnih tekovina Evropske unije, i usklađenost sa kriterijumima pridruživanja; ona takođe treba da pomogne zemljama članicama u programiranju, up- ravljanju i sprovođenju Evropskog fonda za regionalni razvoj, Kohezionog fonda, Evrop- skog socijalnog fonda i Fonda za ruralni razvoj koji će im biti na raspolaganju posle pridruživanja.
  • 84. 84 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (8) Pomoć zemljama potencijalnim kandidatima treba da promoviše stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama Evropske unije i približavanje Kriterijumima pridruživanja kao i ak- tivnostima prirode slične onima koje će biti na raspolaganju državama kandidatima po IPA komponentama koje se odnose na regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj. (9) Da bi se garantovala doslednost, komplementarnost i koncentracija pomoći, koherentnost i koordinacija aktivnosti obavljenih u datoj zemlji po različitim IPA komponentama treba da budu osigurani na nivou višegodišnjeg planiranja koje je predviđeno članom 6 IPA uredbe. (10) Komisija i zemlje korisnice treba da potpišu okvirne sporazume kako bi se utvrdili principi nji- hove saradnje po ovoj uredbi. (11) Mora biti jasno koji se metodi upravljanja utvrđeni Uredbom Saveta (EZ, Euroatom) br.1605/2002 od 25. juna 2002. godine o Finansijskoj uredbi koja se primenjuje na opšti budžet Evropskih zajednica [2] u odnosu na svaku komponentu kako je predviđeno IPA uredbom. (12) Posebno, pošto IPA uredba predviđa pomoć u kontekstu procesa pretpristupanja, u njenom sprovođenju treba primenjivati decentralizovano upravljanje fondovima gde je moguće, da bi se podsticalo da zemlje korisnice budu vlasnici upravljanja pomoći. Međutim, treba da bude moguća i primena centralizovanog, zajedničkog i podeljenog upravljanja, već kako odgovara. (13) U slučaju decentralizovanog upravljanja, odnosne uloge i zahtevi Komisije i zemalja korisnica moraju biti jasni. Odredbe koje se odnose na zemlje korisnice treba da budu obuhvaćene okvirnim, sektorskim ili sporazumima o finansiranju. (14) Potrebno je utvrditi detaljna pravila za finansijsko upravljanje sredstvima prema IPA uredbi prema kojima će se metod upravljanja primenjivati na sprovođenje pomoći. Obaveze zemalja korisnica u ovom pogledu treba da budu utvrđene okvirnim, sektorskim ili sporazumima o fi- nansiranju . (15) Pored opšte ocene IPA uredbe kako je predviđeno članom 22 iste, pomoć prema navedenoj uredbi treba redovno pratiti i ocenjivati. Programi posebno treba da budu predmet ocene posebnih odbora za praćenje, a sveopšte sprovođenje pomoći prema IPA uredbi treba da bude nadzirano na redovnoj osnovi. (16) Prisutnost programa IPA pomoći i njihov uticaj na građane zemalja korisnica je od suštinske važnosti kako bi javnost bila upoznata sa aktivnostima EU i kako bi se kreirala dosledna slika mera o kojima je reč u svim zemljama korisnicama, u skladu sa akcionim planom Komisije „Evropa koja komunicira“, bela knjiga Komisije o politici evropske komunikacije i komu- nikacijske strategije proširenja za period od 2005. do 2009. godine. (17) Pošto se IPA uredba primenjuje od 1. januara 2007. godine, pravila Komisije za sprovođenje te uredbe treba takođe da se primenjuju od 1. januara 2007. godine. (18) Odredbe utvrđene ovom uredbom su u skladu sa mišljenjem IPA odbora,
  • 85. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 85USVOJILA JE OVU UREDBU:DEO I ZAJEDNIČKE ODREDBENASLOV I PRINCIPI I OPŠTI OKVIR POMOĆIPOGLAVLJE I Predmet i principiČlan 1PredmetOva uredba utvrđuje pravila za sprovođenje pomoći koja regulišu obezbeđenje pretpristupne po-moći Zajednice koja je utvrđena Uredbom Saveta (EZ) br. 1085/2006 (IPA), IPA uredba.Član 2DefinicijeU svrhe ove uredbe, primenjuju se sledeće definicije:1. „zemlja korisnica“: bilo koja zemlja navedena bilo u Aneksu I ili II uz IPA uredbu;2. „paket proširenja“: komplet dokumenata koji Komisija svake godine prezentira Savetu i Evrop- skom parlamentu, čiji se strateški i politički deo sastoji od revizija, prema slučaju, od partner- stava za pridruživanje i evropskih partnerstava, redovnih izveštaja koje država utvrđuje i strateških dokumenata Komisije. Višegodišnji indikativni finansijski okvir dopunjava ovaj paket;3. „okvirni sporazum“: sporazum zaključen između Komisije i zemlje korisnice a primenjuje se na sve IPA komponente, koji utvrđuje principe saradnje zemlje korisnice i Komisije prema ovoj uredbi;4. „sektorski sporazum“: sporazum koji se odnosi na posebnu IPA komponentu, sastavljen, prema slučaju, između Komisije i zemlje korisnice, kojim se utvrđuju relevantne odredbe koje se moraju poštovati, a koje nisu sadržane u posebnom okvirnom sporazumu određene zemlje ni u sporazumima o finansiranju;5. „sporazum o finansiranju“: godišnji ili višegodišnji sporazum zaključen između Komisije i zemlje korisnice, na osnovu finansijske odluke Komisije kojom se odobrava doprinos Komisije ekonomskom programu ili aktivnostima u okviru ove uredbe;6. „nepravilnost“: svako kršenje neke odredbe pravila i ugovora koja se primenjuju a koje je posledica nekog akta ili propusta ekonomskog izvršioca koje ima, ili bi imalo, štetan uticaj na opšti budžet Evropske unije time što bi se opšti budžet zadužio nekom neopravdanom stavkom;7. „finansijska godina“: od 1. januara do 31. decembra;8. „krajnji korisnik“: telo ili firma, bilo državna ili privatna, koji su odgovorni za pokretanje ili pokretanje i sprovođenje aktivnosti. U kontekstu planova pomoći, krajnji korisnici su državne ili privatne firme koje obavljaju pojedinačni projekat i primaju javnu pomoć;9. „doprinos Zajednice“: deo podobnih troškova koje finansira Zajednica;10. „račun u evrima“: kamatonosni bankarski račun koji je otvorio nacionalni fond u nekoj finan- sijskoj ili državnoj instituciji, u ime zemlje korisnice i na njenu odgovornost radi prijema is- plata od Komisije:11. „javna potrošnja“: svaki javni doprinos finansiranju aktivnosti koje vode poreklo od Evropske zajednice ili budžeta državnih organa zemlje korisnice i svaki doprinos finansiranju aktivnosti čije je poreklo u budžetu državnih pravnih tela ili udruženja jednog ili više regionalnih ili lokalnih organa ili državnih tela;12. „ukupna potrošnja“: javna potrošnja i svaki privatni doprinos finansiranju aktivnosti.Član 3Principi pomoćiKomisija će osigurati da se sledeći principi primenjuju po pitanju pomoći prema IPA uredbi:• Odobrena pomoć će poštovati principe doslednosti, komplementarnosti, ko-ordinacije, part- nerstva i koncentracije.• Pomoć će biti dosledna politikama EU i podržavaće usklađenost sa pravnim tekovinama Evropske unije.• Pomoć će biti u skladu sa budžetskim principima koji su utvrđeni Uredbom Saveta (EZ, Eu- roatom) br. 1605/2002.• Pomoć će biti dosledna potrebama identifikovanim u procesu proširenja i kapacitetima preuzimanja zemlje korisnice. Ona će takođe uzimati u obzir stečena iskustva.
  • 86. 86 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA • Veoma će se ohrabrivati da zemlja korisnica bude vlasnik programiranja i sprovođenja po- moći, a obezbediće se i odgovarajuća vidljivost intervencije EU. • Aktivnost će biti pravilno pripremljena, sa jasnim i dokazivim ciljevima, koji treba da se postignu u datom periodu. • Svaka diskriminacija po osnovu pola, rase ili etničkog porekla, religije ili verovanja, starosti ili seksualne opredeljenosti sprečavaće se u toku raznih faza sprovođenja pomoći. • Ciljevima pretpristupne pomoći će se težiti u okviru održivog razvoja i kampanje radi posti- zanja cilja Zajednice da se zaštiti i poboljša životna sredina. Član 4 Prioriteti pomoći Pomoć za datu zemlju korisnicu će se zasnivati na prioritetima koji su naznačeni u sledećim doku- mentima, gde isti postoje: • Evropsko partnerstvo, • Partnerstvo radi pridruživanja, • Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije • Izveštaji i strateški dokument sadržani u godišnjem paketu proširenja Komisije, • Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, • Okvir pregovaranja. Takođe će se uzeti u obzir prioriteti utvrđeni nacionalnim strategijama gde su oni kompatibilni cil- jevima i obimu pretpristupa kako je utvrđeno IPA uredbom. POGLAVLJE II – OPŠTI OKVIR SPROVOĐENJA POMOĆI Član 5 Višegodišnji indikativni dokumenti planiranja 1. Višegodišnji indikativni dokument planiranja će obezbediti neophodnu doslednost i kom- plementarnost između IPA komponenti u datoj zemlji korisnici. U njemu posebno treba da se ogledaju principi utvrđeni članom 9. 2. U skladu sa odredbom člana 20(3) IPA uredbe i u kontekstu konsultacije koja je navedena u članu 6(1) te uredbe, Komisija nastoji da obezbedi dovoljno vremena za relevantne učesnike, uključujući i države članice, da daju svoj komentar ovog dokumenata. 3. Višegodišnji indikativni dokumenti planiranja obuhvataju, za svaku zemlju o kojoj je reč: (a) opšti istorijat, uključujući i kratak opis procesa konsultacija sa i u okviru zemlje korisnice; (b) opis ciljeva saradnje Evropske unije u zemlji o kojoj je reč; (v) usaglašenu procenu izazova, potreba i relativne važnosti prioriteta pomoći; (g) pregled prethodne saradnje i saradnje koja je u toku sa Evropskom unijom, uključujući analizu potreba i kapaciteta preuzimanja i stečenih iskustava, i relevantnih aktivnosti drugih donatora, gde su takve informacije raspoložive; (d) za svaku komponentu, opis kako se usaglašena procena o kojoj je reč u tački (v) u gornjem tekstu prevodi u strateške izbore i opis glavnih oblasti koje su izabrane za pomoć u zemlji o kojoj je reč, kao i očekivanih rezultata; (đ) indikativna izdvojena finansijska sredstva za glavne oblasti intervencije prema svakoj IPA komponenti. 4. Regionalni i horizontalni programi mogu se pokriti posebnim i određenim više-korisničkim višegodišnjim indikativnim dokumentima planiranja. Član 6 Višegodišnji ili godišnji programi 1. Višegodišnja indikativna dokumenta planiranja sprovode se kroz višegodišnje ili, u zavisnosti od komponente, godišnje programe, kako je utvrđeno članom 7 IPA uredbe. 2. Višegodišnji programi ili godišnji programi sastoje se od dokumenata koje je dostavila zemlja korisnica, ili koje je pripremila Komisija u slučaju regionalnih i horizontalnih programa, a koje je Komisija usvojila. Programi predstavljaju dosledan komplet osa prioriteta, svih odgovara- jućih mera ili aktivnosti i opis finansijskog doprinosa koji su potrebni kako bi se sprovele strate- gije definisane u višegodišnjim indikativnim dokumentima planiranja. Programi su dalje podeljeni na ose prioriteta, od kojih svaka definiše globalni cilj koji treba da se postigne, i koje se, u zavisnosti od razmatrane IPA komponente, sprovode kroz mere koje se opet mogu razdvojiti u aktivnosti, ili direktno kroz aktivnosti.
  • 87. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 87 Aktivnosti obuhvataju jedan projekt ili grupu projekata koje sprovodi Komisija, ili koje pokreće ili pokreće i sprovodi jedan ili više krajnjih korisnika, koje omogućavaju postizanje ciljeva mere i/ili prioritetne ose na koju se odnose.3. U skladu sa članom 20 IPA uredbe, relevantni učesnici, uključujući i zemlje članice, konsultuju se u toku procesa programiranja, u skladu sa odredbama koje su utvrđene u Delu II. Komisija i/ili zemlja korisnica nastoje da odvoje dovoljno vremena da zainteresovane strane daju svoje komentare u ovom kontekstu.Član 7Okvirni sporazumi i sektorski sporazumi1. Komisija i zemlja korisnica zaključuju okvirni sporazum, kako bi se utvrdila i kako bi se do- govorile o pravilima saradnje koja se odnosi na finansijsku pomoć EU zemlji korisnici. Gde je potrebno, okvirni sporazum se može dopuniti sektorskim sporazumom, ili sektorskim spo- razumima, koji pokrivaju posebne odredbe komponente.2. Pomoć prema IPA uredbi se može dodeliti zemlji korisnici jedino pošto se zaključi okvirni spo- razum o kome je reč u stavu 1 i pošto isti stupi na snagu. Gde je sa zemljom korisnicom zaključen sektorski sporazum, pomoć prema IPA uredbi može se jedino dodeliti, prema IPA komponenti koju razmatra sektorski sporazum, pošto na snagu stupe okvirni sporazum i sektorski sporazum. Odstupanjem od prvog stava, gde okvirni sporazum nije zaključen ili gde okvirni sporazum na snazi zaključen prema Uredbi Saveta (EEZ) br. 3906/89 [3], (EZ) br. 1267/1999 [4], (EZ) br. 1268/1999 [5], (EZ) br. 2500/2001 [6] ili (EZ) br. 2666/2000 [7] ne sadrži minimalne odredbe navedene u stavu 3, ove minimalne odredbe će biti utvrđene u sporazumima o finansiranju.3. Okvirni sporazum posebno utvrđuje odredbe koje se odnose na: (a) opšta pravila finansijske pomoći Zajednice; (b) utvrđivanje struktura i tela koja su potrebna za upravljanje a koja su navedena u članovima 21, 32 i 33 i svih drugih posebnih tela; (v) zajedničke odgovornosti gore navedenih struktura, organa i tela, u skladu sa principima koji su navedeni u članovima 22, 23, 24, 25, 26, 28 i 29; (g) zahtevi i uslovi kontrole za: (i) akreditaciju i praćenje nacionalnog službenika za odobravanje od strane nadležnog službenika za akreditaciju, u skladu sa principima koji su navedeni u članovima 11, 12 i 15; (ii) akreditaciju i praćenje akreditacije operativnih struktura od strane nacionalnog službenika za odobravanje, u skladu sa principima koji su navedeni u članovima 11, 13 i 16; (iii) prenošenje upravljačkih ovlašćenja Komisije, u skladu sa principima koji su navedeni u članovima 11, 14 i 17; (d) utvrđivanje godišnje izjave o usklađenosti od strane nacionalnog službenika za odobra- vanje, kako je navedeno u članu 27; (đ) pravila nabavke, u skladu sa Uredbom (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 i Uredbom Komisije (EZ, Euroatom) br. 2342/2002 [8] kojom se utvrđuju detaljna pravila za sprovođenje Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002; (e) završetak programa kako je utvrđeno članovima 47 i 56; (ž) definicije nepravilnosti u skladu sa članom 2, pronevere, i aktivne i pasivne korupcije, u skladu sa onim koje su sadržane u zakonodavstvu Zajednice; obaveza zemlje korisnice da preduz- ima odgovarajuće preventivne mere protiv aktivne i pasivne korupcije, mere protiv pronevere i korektivne radnje; pravila za obnovu fondova u slučaju nepravilnosti ili pronevere; (z) obnove i finansijske ispravke i podešavanja, u skladu sa članovima 49 i 50; (i) pravila nadzora, kontrole i revizije koja primenjuju Komisija i Evropski sud revizora; (j) propisi o porezima, carinama i drugim fiskalnim dažbinama; (k) zahtevi u pogledu informacija i publiciteta.4. Sektorski sporazum koji se odnosi na određenu IPA komponentu i koji dopunjava okvirni spo- razum može biti zaključen, gde odgovara. Ne dovodeći u pitanje odredbe utvrđene okvirnim sporazumom, on obuhvata detaljne i posebne odredbe za upravljanje, ocenu i kontrolu kom- ponente o kojoj je reč.5. U datoj zemlji korisnici okvirni sporazum se primenjuje na sve sporazume o finansiranju kako je predviđeno članom 8. Tamo gde postoji, sektorski sporazum koji se tiče date komponente primenjuje se na sve sporazume o finansiranju zaključene u okviru te komponente.
  • 88. 88 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Član 8 Odluke i sporazumi o finansiranju 1. Odluke Komisije kojima se usvajaju višegodišnji ili godišnji programi ispunjavaju zahteve koji su potrebni za donošenje odluka o finansiranju u skladu sa članom 75(2) Uredbe (EZ, Eu- roatom) br.1605/2002. 2. Kada se to zahteva odlukom o finansiranju, Komisija i zemlja korisnica o kojoj je reč zaključuju sporazum o finansiranju . Sporazumi o finansiranju se mogu zaključiti na godišnjoj ili više- godišnjoj osnovi u skladu sa članom 39. 3. Svaki program čini sastavni deo finansijskog sporazuma. 4. Sporazumi o finansiranju utvrđuju: (a) odredbe kojima zemlja korisnica prihvata pomoć Zajednice i saglašava se sa pravilima i postupcima koji se tiču raspodele te pomoći; (b) uslove pod kojima se upravlja pomoć, uključujući relevantne metode i odgovornosti za sprovođenje godišnjeg ili višegodišnjeg programa i/ili aktivnosti; (v) odredbe zemlje korisnice koje se odnose na utvrđivanje i redovno ažuriranje detaljnog plana sa indikativnim referentnim tačkama i rokovima za postizanje decentralizacije bez ex ante kontrola od strane Komisije kao što se navodi u članovima 14 i 18. NASLOV II – ZAJEDNIČKA PRAVILA SPROVOĐENJA POMOĆI POGLAVLJE I – Principi Član 9 Doslednost sprovođenja pomoći 1. Pomoć prema IPA uredbi je dosledna i koordinirana u okviru i između IPA komponenti, i na nivou planiranja i na nivou programiranja. 2. Svako preklapanje radnji koje pokrivaju različite komponente se izbegava a troškovi po više od jedne aktivnosti se ne finansiraju. Član 10 Opšti principi sprovođenja pomoći 1. Sem ako nije drugačije predviđeno stavovima 2, 3 i 4, decentralizovano upravljanje se, kada Komisija prenosi upravljanje određenim radnjama na zemlju korisnicu, pri čemu zadržava sveopštu konačnu odgovornost za izvršenje opšteg budžeta u skladu sa članom 53c Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 i relevantnim odredbama Ugovora EZ, primenjuje na sprovođenje pomoći prema IPA uredbi. U svrhe pomoći prema IPA uredbi, decentralizovano upravljanje pokriva najmanje tendere, ugovaranje i plaćanja. U slučaju decentralizovanog upravljanja, aktivnosti se sprovode u skladu sa odredbama utvrđenim članom 53c Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002. 2. Centralizovano upravljanje onako kako je definisano članom 53a Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 može se koristiti prema komponenti tranzicione pomoći i institucionalne izgrad- nje, posebno za regionalne i horizontalne programe, i prema komponenti prekogranične saradnje. Ono se takođe može koristiti za tehničku pomoć prema bilo kojoj IPA komponenti. U okviru centralizovanog upravljanja, aktivnosti se sprovode u skladu sa odredbama utvrđenim članovima 53(a), 53a i 54 do 57 Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002. 3. Zajedničko upravljanje, kako je definisano članom 53d Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 može se koristiti prema komponenti tranzicione pomoći i institucionalne izgradnje, posebno za regionalne i horizontalne programe, za programe u koje su uključene međunarodne orga- nizacije. U slučaju zajedničkog upravljanja sa međunarodnim organizacijama, aktivnosti se sprovode u skladu sa odredbama utvrđenim članom 53(c) i 53d Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002. 4. Podeljeno upravljanje, kako je definisano članom 53b Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 može se koristiti prema komponenti prekogranične saradnje, za prekogranične programe u koje su uključene zemlje članice. U okviru podeljenog upravljanja sa nekom državom članicom, aktivnosti se sprovode u skladu sa odredbama utvrđenim članom 53(b) i 53b i Naslovom II Deo dva Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002.
  • 89. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 89POGLAVLJE II – Sistemi upravljanja i kotroleOdeljak 1– Decentralizovano upravljanjePododeljak 1– Akreditacija i prenošenje ovlašćenja za upravljanjeČlan 11Opšti uslovi1. Pre donošenja odluke o prenošenju ovlašćenja za upravljanje na zemlju korisnicu u vezi sa nekom komponentom, programom, ili merom, Komisija se uverava da ta zemlja ispunjava uslove o ko- jima je reč u članu 56(2) Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002, posebno što se tiče uspostavljenih sistema upravljanja i kontrole, i da su akreditacije utvrđene članovima 12 i 13 na snazi.2. U tu svrhu, sistemi upravljanja i kontrole uspostavljeni u zemlji korisnici obezbeđuju efikasne kontrole najmanje u oblastima utvrđenim Aneksom. Odredbe o drugim oblastima koje su utvrđene sektorskim ili finansijskim sporazumima primenjuju se pored ove Uredbe.3. Gde je određenim licima data odgovornost za neku delatnost u odnosu na upravljanje, sprovođenje i kontrolu programa, zemlja korisnica omogućava tim licima da izvršavaju svoje dužnosti u vezi sa tom odgovornošću, uključujući i slučajeve gde nema hijerarhijske veze između njih i tela koja učestvuju u toj aktivnosti. Zemlja korisnica tim licima posebno obezbeđuje ovlašćenje da uspostavljaju, kroz formalne radne dogovore između njih i tela o kojima je reč: (a) odgovarajući sistem za razmenu informacija, uključujući ovlašćenje da traže informacije i pravo pristupa dokumentima i osoblju na licu mesta, ako je potrebno; (b) standarde koji moraju biti ispunjeni; (v) postupke koji se moraju poštovati.4. Svi drugi posebni uslovi neke komponente koji su utvrđeni sektorskim sporazumima ili spo- razumima o finansiranju primenjuju se pored ove Uredbe.Član 12Akreditacija nacionalnog službenika za odobravanje i nacionalnog fonda1. Nadležni službenik za akreditaciju o kome je reč u članu 24 je odgovoran za akreditaciju na- cionalnog službenika za odobravanje kako je opisano u članu 25, i kao načelnika nacionalnog fonda u skladu sa članom 25(2)(a) i što se tiče njegove dužnosti da ispunjava obaveze utvrđene članom 25(2)(b). Akreditacija nacionalnog službenika za odobravanje pokriva nacionalni fond kako je opisano u članu 26.2. Pre akreditacije nacionalnog službenika za odobravanje, nadležni službenik za akreditaciju se uverava da su ispunjeni uslovi utvrđeni članom 11, na osnovu mišljenja revizora koje je sas- tavio spoljni revizor funkcionalno nezavisan od svih aktera u sistemima upravljanja i kontrole. Mišljenje revizora se zasniva na pregledu koji je obavljen prema međunarodno priznatim re- vizorskim standardima.3. Nadležni službenik za akreditaciju obaveštava Komisiju o akreditaciji nacionalnog službenika za odobravanje najkasnije do obaveštenja o akreditaciji prve operativne strukture kako je opisano u članu 13(3). Nadležni službenik za akreditaciju obezbeđuje sve relevantne prateće informacije koje traži Komisija.4. Nadležni službenik za akreditaciju odmah obaveštava Komisiju o svim izmenama koje se tiču nacionalnog službenika za odobravanje ili nacionalnog fonda. Kada izmena pogađa na- cionalnog službenika za odobravanje ili nacionalni fond u vezi sa primenjivim uslovima kako je utvrđeno članom 11, nadležni službenik za akreditaciju šalje Komisiji procenu okolnosti te izmene na važnost akreditacije. Gde je takva izmena znatna, nadležni službenik za akreditaciju takođe obaveštava Komisiju o svojoj odluci koja se tiče akreditacije.Član 13Akreditacija operativne strukture1. Nacionalni službenik za odobravanje je odgovoran za akreditaciju operativnih struktura o ko- jima je reč u članu 28.2. Pre akreditacije operativne strukture nacionalni službenik za odobravanje se uverava da je op- erativna struktura o kojoj je reč ispunila sve uslove utvrđene članom 11. Ovo uveravanje je potkrepljeno mišljenjem revizora koje je sastavio spoljni revizor funkcionalno nezavisan od svih aktera u sistemima upravljanja i kontrole. Mišljenje revizora se zasniva na pregledima koji su obavljeni prema međunarodno priznatim revizorskim standardima.3. Nacionalni službenik za odobravanje obaveštava Komisiju o akreditaciji operativnih struk- tura i obezbeđuje sve relevantne prateće informacije koje traži Komisija, uključujući i opis sistema upravljanja i kontrole.
  • 90. 90 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Član 14 Prenošenje ovlašćenja za upravljanje od strane Komisije 1. Pre prenošenja ovlašćenja za upravljanje, Komisija razmatra akreditacije o kojima je reč u članovima 12 i 13 i pregleda postupke i strukture svih tela ili organa o kojima je reč u okviru zemlje korisnice. Ovo može obuhvatiti overe na licu mesta od strane njenih službi ili onih koje su podugovarača revizorske firme. 2. Komisija može, u svojoj odluci da prenese ovlašćenja za upravljanje, utvrditi dodatne uslove, radi obezbeđenja ispunjenja uslova o kojima je reč u članu 11. Ovi dodatni uslovi moraju biti ispunjeni u određenom periodu koji će Komisija utvrditi kako bi prenošenje ovlašćenja za up- ravljanje ostalo na snazi. 3. Odlukom Komisije o prenošenju ovlašćenja za upravljanje utvrdiće se spisak ex ante kontrola, ako su potrebne, koje će obaviti Komisija prilikom tendera, objavljivanja tendera i dodele ugov- ora i donacija. Ovaj spisak se može razlikovati od komponente do komponente ili od programa do programa. Ex ante kontrole se primenjuju, u zavisnosti od komponente ili programa, dok Komisija ne dozvoli decentralizovano upravljanje bez ex ante kontrola o kojima je reč u članu 18. 4. Odlukom Komisije mogu se utvrditi odredbe koje se odnose na obustavu ili povlačenje prenošenja ovlašćenja za upravljanje u odnosu na određena tela ili organe. Član 15 Povlačenje ili obustava akreditacija nacionalnog službenika za odobravanje i nacionalnog fonda 1. Pošto Komisija prenese ovlašćenja za upravljanje, nadležni službenik za akreditaciju je odgov- oran da prati da se održava stalno ispunjavanje svih uslova ove akreditacije i obaveštava Komisiju o svim značajnim izmenama u vezi sa njom. 2. Ako neki uslov koji se primenjuje utvrđen članom 11 nije ispunjen, ili se više ne ispunjava, nadležni službenik za akreditaciju ili obustavlja ili povlači akreditaciju nacionalnog službenika za odobravanje i odmah obaveštava Komisiju o svojoj odluci i o razlozima svoje odluke. Nadležni službenik za akreditaciju se uverava da su ovi uslovi ponovo ispunjeni pre obnavl- janja akreditacije. Ovo uveravanje je potkrepljeno mišljenjem revizora kako je predviđeno članom 12(2). 3. Kada nadležni službenik za akreditaciju povuče ili obustavi akreditaciju nacionalnog službenika za odobravanje, primenjuju se odredbe ovog stava. Komisija će prestati da vrši prenose sredstava zemlji korisnici u periodu kada akreditacija nije na snazi. U periodu kada akreditacija nije na snazi, svi računi u evrima ili računi u evrima za kompo- nente o kojima se radi su blokirani i Nacionalni fond ne vrši nijednu isplatu sa ovih računa u evrima koji su blokirani, a Zajednica ih neće smatrati pogodnom za finansiranje. Ne dovodeći u pitanje bilo koje finansijske korekcije, Komisija može izvršiti finansijske korek- cije kako je predviđeno članom 49 protiv zemlje korisnice zbog njenog prethodnog nepoš- tovanja uslova za prenošenje ovlašćenja za upravljanje. Član 16 Povlačenje ili obustava akreditacija operativnih struktura 1. Pošto Komisija prenese ovlašćenja za upravljanje, nacionalni službenik za odobravanje je odgovoran za praćenje stalnog održavanja i ispunjavanje svih uslova ove akreditacije i obaveš- tava nadležnog službenika za akreditaciju o svim značajnim izmenama u vezi sa njom. 2. Ako neki uslov utvrđen članom 11 nije ispunjen, ili se više ne ispunjava, nacionalni službenik za odobravanje ili obustavlja ili povlači akreditaciju operativne strukture o kojoj je reč i odmah obaveš- tava Komisiju i nadležnog službenika za akreditaciju o svojoj odluci i o razlozima svoje odluke. Nacionalni službenik za odobravanje se uverava da su ovi uslovi ponovo ispunjeni pre ob- navljanja akreditacije. Ovo uveravanje je potkrepljeno mišljenjem revizora kako je predviđeno članom 13(2). 3. Kada nacionalni službenik za odobravanje povuče ili obustavi akreditaciju operativne struk- ture, primenjuju se odredbe ovog stava. Komisija ne vrši nikakve prenose sredstava za programe ili aktivnosti koje sprovodi operativna struktura o kojoj je reč kada je njena akreditacija obustavljena ili povučena. Ne dovodeći u pitanje bilo koje finansijske korekcije, Komisija može izvršiti finansijske korek- cije kako je predviđeno članom 49 protiv zemlje korisnice zbog njenog prethodnog nepoš- tovanja zahteva i uslova za prenošenje ovlašćenja za upravljanje. Kada akreditacija nije na snazi nijedna nova zakonska obaveza operativne strukture o kojoj je reč se ne smatra pogodnom.
  • 91. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 91Nacionalni službenik za odobravanje je odgovoran za preduzimanje svih odgovarajućih sigurnosnihmera koje se tiču plaćanja koje je izvršila ili ugovora koje je potpisala operativna struktura o kojima je reč.Član 17Povlačenje ili obustava prenošenja ovlašćenja za upravljanje1. Komisija prati poštovanje uslova utvrđenih članom 11.2. Bez obzira na odluku nadležnog službenika za akreditaciju da održava, obustavi ili povuče akreditaciju nacionalnog službenika za odobravanje ili odluku nacionalnog službenika za odobravanje da obustavi ili povuče akreditaciju operativne strukture, Komisija može da obus- tavi ili povuče izdavanje ovlašćenja za upravljanje u bilo kom trenutku, posebno u slučaju da neki od uslova navedenih u članu 11 nije ispunjen, ili se više ne ispunjava.3. Kada Komisija povuče ili obustavi prenošenje ovlašćenja za upravljanje, primenjuju se odredbe ovog stava. Komisija će prestati da vrši prenose sredstava zemlji korisnici. Ne dovodeći u pitanje bilo koje finansijske korekcije, Komisija može izvršiti finansijske korek- cije kako je predviđeno članom 49 protiv zemlje korisnice zbog njenog prethodnog nepoš- tovanja uslova za prenošenje ovlašćenja za upravljanje. Komisija može utvrditi druge okolnosti takve obustave ili povlačenja posebnom odlukom Komisije.Član 18Decentralizacija bez ex ante kontrola od strane Komisije1. Decentralizacija bez ex ante kontrola od strane Komisije je cilj za sprovođenje svih IPA kom- ponenti gde se pomoć sprovodi na decentralizovanoj osnovi u skladu sa članom 10. Rok za postizanje ovog cilja može varirati u zavisnosti od IPA komponente o kojoj se radi.2. Pre prestanka ex ante kontrola utvrđenih odlukom Komisije o prenošenju ovlašćenja za up- ravljanje, Komisija će se uveriti u efikasno funkcionisanje sistema upravljanja i kontrole o kojima se radi u skladu sa relevantnim propisima Zajednice i relevantnim nacionalnim propisima.3. Komisija posebno prati kako zemlja korisnica sprovodi detaljan plan koji je obuhvaćen spo- razumom o finansiranju utvrđenim članom 8 (4)(c), koja može da se pozove na fazno odri- canje od raznih tipova ex ante kontrola.4. Komisija posvećuje dužnu pažnju rezultatima koje je zemlja korisnica postigla u ovom kon- tekstu, posebno u obezbeđenju pomoći i u postupku pregovaranja.Član 19Mere protiv pronevere1. Zemlje korisnice obezbeđuju istragu i efikasno rešavanje svih sumnjivih slučajeva pronevere i nepravilnosti i obezbeđuju funkcionisanje mehanizama kontrole i izveštavanja koji su ekvi- valentni onima o kojima je reč u Uredbi Komisije (EZ) br.1828/2006 [9]. U slučaju sumnje da postoji pronevera ili nepravilnost, Komisija se o tome obaveštava bez odlaganja.2. Štaviše, zemlje korisnice preduzimaju sve odgovarajuće mere radi sprečavanja i suzbijanja svake aktivne ili pasivne korupcije u bilo kojoj fazi postupka nabavke ili postupka dodele donacije ili u toku sprovođenja odgovarajućih ugovora.Član 20Trag revizijeNacionalni službenik za odobravanje obezbeđuje da su dostupne sve relevantne informacije kako bi seu svakom trenutku osigurao dovoljno detaljan trag revizije. Ova informacija sadrži pisane dokaze oodobrenju zahteva za isplatu, knjiženju i isplati takvih zahteva i o obrađivanju avansa, garancija i dugova.Pododeljak 2 – Strukture i telaČlan 21Naimenovanje1. Zemlja korisnica imenuje sledeća razna tela i organe : (a) nacionalnog IPA koordinatora (b) strateškog koordinatora za komponentu regionalnog razvoja i komponentu razvoja ljudskih resursa,
  • 92. 92 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (v) nadležnog službenika za akreditaciju, (g) nacionalnog službenika za odobravanje, (d) nacionalni fond, (đ) operativnu strukturu prema IPA komponenti ili programu, (e) revizorsko telo. 2. Zemlja korisnica obezbeđuje da se odgovarajuća podela dužnosti primenjuje na tela i organe pod tačkama (a) do (e) stava 1, u skladu sa članom 56(2) Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002. 3. Komisija prenosi ovlašćenja za upravljanje na zemlju korisnicu u skladu sa članom 14 ove ure- dbe, tek pošto budu naimenovana i uspostavljena tela i organi o kojima je reč u stavu 1. Član 22 Funkcije i odgovornosti nacionalnog IPA koordinatora 1. Nacionalnog IPA koordinatora imenuje zemlja korisnica. On je službenik visokog ranga u vladi ili državnoj upravi zemlje korisnice, koji obezbeđuje sveopštu koordinaciju pomoći prema IPA uredbi. 2. On posebno: (a) obezbeđuje partnerstvo između Komisije i zemlje korisnice i tesnu vezu između opšteg procesa pridruživanja i korišćenja pomoći prema IPA uredbi; (b) snosi sveopštu odgovornost za: • doslednost i koordinaciju programa predviđenih ovom uredbom, • godišnje programiranje komponente tranzicione pomoći i institucionalne iz- gradnje na nacionalnom nivou, • koordinaciju učešća zemlje korisnice u relevantnim prekograničnim programima, i sa zemljama članicama i sa drugim zemljama korisnicama kao i u programima transnacionalnih, međuregionalnih ili morskih basena prema drugim instrumen- tima Zajednice. Nacionalni IPA koordinator može odrediti zadatke koji se odnose na ovu koordinaciju koordinatoru za prekograničnu saradnju, (v) sastavljanje i, pošto ih pregleda IPA komisija za praćenje, dostavljanje Komisiji IPA godišn- jih i završnih izveštaja o sprovođenju pomoći kako je definisano članom 61(3) uz kopiju na- cionalnom službeniku za odobravanje. Član 23 Funkcije i odgovornosti strateškog koordinatora 1. Zemlja korisnica imenuje strateškog koordinatora kako bi se obezbedila koordinacija kom- ponente regionalnog razvoja i komponente razvoja ljudskih resursa u okviru odgovornosti nacionalnog IPA koordinatora. Strateški koordinator je lice u okviru državne uprave zemlje korisnice, koje nije direktno uključeno u sprovođenje komponenti o kojima je reč. 2. Strateški koordinator posebno: (a) koordinira pomoć odobrenu prema komponenti regionalnog razvoja i komponenti razvoja ljudskih resursa; (b) priprema nacrte strateškog okvira doslednosti kako je definisano članom 154; (v) obezbeđuje koordinaciju između sektorskih strategija i programa. Član 24 Odgovornosti nadležnog službenika za akreditaciju 1. Nadležnog službenika za akreditaciju imenuje zemlja korisnica. On je službenik visokog ranga u vladi ili državnoj upravi zemlje korisnice. 2. Nadležni službenik za akreditaciju je odgovoran za izdavanje, praćenje i obustavu ili povlačenje akreditacije nacionalnog službenika za odobravanje i nacionalnog fonda u skladu sa članovima 12 i 15. Član 25 Funkcije i odgovornosti nacionalnog službenika za odobravanje 1. Nacionalnog službenika za odobravanje imenuje zemlja korisnica. On je službenik visokog ranga u vladi ili državnoj upravi zemlje korisnice. 2. Nacionalni službenik za odobravanje : (a) kao upravnik nacionalnog fonda, snosi sveopštu odgovornost za finansijsko upravljanje sredstvima EU u zemlji korisnici. On je odgovoran za zakonitost i regularnost osnovnih transakcija; (b) je odgovoran za efikasno funkcionisanje sistema upravljanja i kontrole prema IPA uredbi.
  • 93. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 933. U svrhe stava 2(a), nacionalni službenik za odobravanje posebno izvršava sledeće zadatke: (a) obezbeđuje garanciju za regularnost i zakonitost osnovnih transakcija; (b) priprema i dostavlja Komisiji overene izveštaje o troškovima i zahtevima za plaćanje. Na- cionalni službenik za odobravanje snosi sveopštu odgovornost za tačnost zahteva za plaćanje i za prenos sredstava operativnim strukturama i/ili krajnjim korisnicima; (v) potvrđuje postojanje i tačnost kofinansirajućih elemenata; (g) obezbeđuje identifikaciju i hitno obaveštavanje o nekoj nepravilnosti; (d) vrši finansijska prilagođavanja koja su potrebna u vezi sa otkrivenim nepravilnostima, prema odredbama člana 50; (đ) je kontakt za finansijske informacije koje se razmenjuju između Komisije i zemlje korisnice.4. U svrhe stava 2(b), nacionalni službenik za odobravanje posebno izvršava sledeće zadatke: (a) odgovoran je za izdavanje, praćenje i obustavu ili povlačenje akreditacije operativnih struk- tura; (b) obezbeđuje postojanje i efikasno funkcionisanje sistema upravljanja pomoći prema IPA uredbi; (v) obezbeđuje da je sistem interne kontrole koji se odnosi na upravljanje sredstvima de- lotvoran i efikasan; (g) izveštava o sistemima upravljanja i kontrole; (d) obezbeđuje da odgovarajući sistem izveštavanja i informisanja funkcioniše; (đ) prati nalaze revizorskih izveštaja revizorskog tela, u skladu sa članom 30(1); (e) odmah obaveštava Komisiju, uz kopiju o obaveštenju nadležnom službeniku za akred- itaciju, o svim značajnim izmenama koje se odnose na sisteme upravljanja i kontrole.5. Shodno odgovornostima koje su utvrđene stavovima 2(a) i (b), nacionalni službenik za odobra- vanje sastavlja godišnju izjavu o usklađenosti, kako je definisano članom 27.Član 26Nacionalni fondNacionalni fond je telo koje se nalazi na nivou državnog ministarstva države korisnice sa centralnombudžetskom nadležnošću.Nacionalni fond postupa kao centralni trezor i zadužen je za zadatke finansijskog upravljanja po-moći prema IPA uredbi, u okviru odgovornosti nacionalnog službenika za odobravanje.On je posebno odgovoran za organizaciju bankarskih računa, potraživanje sredstava od Komisije,odobravanje prenosa sredstava koja su dobijena od Komisije operativnim strukturama ili krajnjim ko-risnicima i finansijsko izveštavanje Komisiji.Član 27Izjava o usklađenosti koju izdaje nacionalni službenik za odobravanje1. U skladu sa članom 25(5) nacionalni službenik za odobravanje daje godišnju izjavu o upravl- janju koja ima formu izjave o usklađenosti koja se dostavlja Komisiji do 28. februara svake go- dine. On prosleđuje kopiju izjave o usklađenosti nadležnom službeniku za akreditaciju.2. Izjava o usklađenosti se zasniva na stvarnom nadzoru sistema upravljanja i kontrole koji vrši nacionalni službenik za odobravanje tokom finansijske godine.3. Izjava o usklađenosti se priprema kako je predviđeno okvirnim sporazumom i sadrži: (a) potvrdu efikasnog funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole; (b) potvrdu koja se odnosi na zakonitost i regularnost osnovnih transakcija; (v) informacije koje se odnose na sve izmene u sistemima i kontrolama i elemente pratećih računovodstvenih informacija.4. Ako potvrde koje se traže u skladu sa tačkama (a) i (b) stava 3 nisu dostupne, nacionalni službenik za odobravanje obaveštava Komisiju o razlozima i mogućim posledicama, kao i o radnjama koje se preduzimaju kako bi se ta situacija ispravila i zaštitili interesi Zajednice. On kopiju ove informacije prosleđuje nadležnom službeniku za akreditaciju.Član 28Funkcije i odgovornosti operativne strukture1. Za svaku IPA komponentu ili program uspostavlja se operativna struktura koja se bavi up- ravljanjem i sprovođenjem pomoći prema IPA uredbi. Operativna struktura je telo ili skup tela u okviru uprave zemlje korisnice.2. Operativna struktura je odgovorna za upravljanje i sprovođenje jednog ili više programa o kojima je reč u skladu sa principom stabilnog finansijskog upravljanja. U ove svrhe, ona obavlja određeni broj funkcija koje obuhvataju:
  • 94. 94 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (a) pripremu godišnjih ili višegodišnjih programa; (b) praćenje programa sprovođenja i usmeravanje rada sektorskog odbora za praćenje kako je definisano članom 59, posebno obezbeđenjem dokumenata koji su potrebni za praćenje kvaliteta sprovođenja programa; (v) pripremu sektorskih godišnjih i završnih izveštaja o sprovođenju kako je definisano članom 61(1) i, pošto ih pregleda sektorski odbor za praćenje, njihovo dostavljanje Komisiji, na- cionalnom IPA koordinatoru i nacionalnom službeniku za odobravanje; (g) obezbeđenje da se aktivnosti biraju za finansiranje i odobravaju u skladu sa kriterijumima i mehanizmima koji se primenjuju na programe, i da su u skladu sa relevantnim propisima Zajednice i relevantnim nacionalnim propisima; (d) uspostavljanje postupaka da se osigura zadržavanje svih dokumenata koji su potrebni da bi se obezbedio odgovarajući trag revizije u skladu sa članom 20; (đ) organizovanje tenderskih procedura, procedura dodele donacije, ugovaranja koja slede, izvršavanje plaćanja krajnjem korisniku i nadoknadu istih; (e) obezbeđenje da sva tela koja su uključena u sprovođenje aktivnosti vode poseban računovodstveni sistem ili poseban računovodstveni šifrarnik; (ž) obezbeđenje da nacionalni fond i nacionalni službenik za odobravanje dobiju sve potrebne informacije o postupcima i overama koje se obavljaju u vezi sa troškovima; (z) uspostavljanje, održavanje i ažuriranje sistema izveštavanja i informisanja; (i) vršenje overa kako bi se obezbedilo da su prijavljeni troškovi zaista nastali u skladu sa pri- menjivim propisima, da su proizvodi ili usluge pruženi u skladu sa odlukom o odobrenju i da su zahtevi krajnjeg korisnika za plaćanje tačni. Ove overe pokrivaju administrativne, fi- nansijske, tehničke i fizičke aspekte aktivnosti, prema slučaju; (j) obezbeđenje interne revizije njenih konstitutivnih tela; (k) obezbeđenje izveštavanja o nepravilnostima; (l) obezbeđenje usaglašenosti sa zahtevima u pogledu informacija i publiciteta. 3. Šefovi tela koja čine operativnu strukturu se jasno određuju i odgovorni su za zadatke koji se dodeljuju njihovim odnosnim telima, u skladu sa članom 11(3). Član 29 Funkcije i odgovornosti revizorskog tela 1. Zemlja korisnica će odrediti revizorsko telo funkcionalno nezavisno od svih aktera u sistemima upravljanja i kontrole i koje se pridržava međunarodno priznatih revizorskih standarda. Revi- zorsko telo je odgovorno za potvrdu efikasnog i stabilnog funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole. 2. Revizorsko telo će, u okviru odgovornosti svog šefa posebno: (a) u toku svake godine utvrđivati i izvršavati godišnji plan revizorskog posla koji obuhvata revizije sa ciljem da se potvrdi: • efikasno funkcionisanje sistema upravljanja i kontrole, • pouzdanost računovodstvenih informacija dostavljenih Komisiji. Revizorski posao obuhvata revizije odgovarajućeg uzorka aktivnosti i transakcija i pregled postupaka. Godišnji plan revizorskog posla dostavlja se nacionalnom službeniku za odobravanje i Komisiji pre početka godine o kojoj je reč. (b) dostavljati sledeće: • godišnji izveštaj o revizorskim aktivnostima prema modelu koji se nalazi u okvirnom sporazumu, sa prikazanim resursima koje je koristilo revizorsko telo i kratkim pregledom svih slabosti utvrđenih u sistemima upravljanja ili kontrole ili u nalazima o transakcijama iz revizija obavljenih u skladu sa godišnjim planom re- vizorskog posla u toku prethodnog dvanaestomesečnog perioda, koji se završava 13. septembra predmetne godine. Godišnji izveštaj o revizorskim aktivnostima dostavlja se Komisiji, nacionalnom službeniku za odobravanje i nadležnom službeniku za akreditaciju, do 31. decembra svake godine. Prvi takav izveštaj pokriva period od stupanja ove uredbe na snagu do 30. novembra 2007. godine, • godišnje mišljenje o tome da li sistemi upravljanja i kontrole funkcionišu efikasno, koje je dato u okvirnom sporazumu, i da li su u skladu sa zahtevima ove uredbe i/ili drugih sporazuma između Komisije i zemlje korisnice. Ovo mišljenje upućuje se Komisiji, nacionalnom službeniku za odobravanje i nadležnom službeniku za akreditaciju. Ono pokriva isti period i ima isti krajnji rok kao i godišnji izveštaj o re- vizorskim aktivnostima,
  • 95. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 95 • mišljenje o svim završnim izveštajima o troškovima koje je Komisiji dostavio na- cionalni službenik za odobravanje radi završetka nekog programa ili nekog njegovog dela. Prema slučaju, završni izveštaj o troškovima može sadržati zahteve za plaćanja u vidu računa koji se dostavljaju godišnje. Mišljenje o bilo kom završnom izveštaju o troškovima treba da bude prema modelu koji je dat u aneksu uz okvirni sporazum. Ono obrađuje važnost zahteva za konačno plaćanje i tačnost finansijskih informacija i, prema slučaju potkrepljuje ga završni izveštaj o revizorskim aktivnostima. Ono se šalje Komisiji i nadležnom službeniku za akreditaciju u isto vreme kao i relevantni završni izveštaj o troškovima koji je dostavio nacionalni službenik za odobravanje, ili bar u roku od 3 meseca od dostavljanja tog završnog izveštaja o troškovima. Dalji posebni zahtevi u pogledu godišnjeg plana revizorskog posla i/ili izveštaja i mišljenja koji su navedeni u stavu (b) mogu se utvrditi sektorskim sporazumom ili sporazumom o finansiranju. Što se tiče metodologije revizorskog posla, izveštaja i revizorskih mišljenja koja su potrebna prema ovom članu, revizorsko telo se pridržava međunarodnih standarda o reviziji, posebno što se tiče oblasti procene rizika, materijalnosti revizije i uzimanja uzoraka. Ta metodologija može se dopuniti daljim uputstvima i definicijama od Komisije, posebno u odnosu na odgo- varajući opšti pristup uzimanju uzoraka, nivoima pouzdanosti i materijalnosti.Član 30Postupak posle izveštaja revizorskog tela1. Po prijemu izveštaja i mišljenja o kojima je reč u prvoj i drugoj alineji člana 29(2)(b), nacionalni službenik za odobravanje: (a) odlučuje o tome da li su potrebna unapređenja sistema upravljanja i kontrole, evidentira odluke u tom smislu i obezbeđuje blagovremeno sprovođenje tih unapređenja; (b) vrši potrebna prilagođavanja zahteva za plaćanjem koja se upućuju Komisiji.2. Komisija može da odluči ili da sama preduzima propratnu radnju u odgovoru na izveštaje i mišljenja, na primer pokretanjem postupka finansijske korekcije, ili da traži od zemlje korisnice da preduzme takvu radnju, obaveštavajući nacionalnog službenika za odobravanje i nadležnog službenika za akreditaciju o svojoj odluci.Član 31Posebna telaSa opštim okvirom koji su definisale strukture i tela kako je izneto u članu 21, funkcije opisane učlanu 28 mogu se grupisati i preneti posebnim telima u okviru ili van prvobitno naimenovanih op-erativnih struktura. Ovo grupisanje i prenos će poštovati odgovarajuće razdvajanje dužnosti kojenameće Uredba (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 i obezbediti da konačna odgovornost za funkcijeopisane u navedenom članu ostaju kod prvobitno naimenovane strukture. Takvo restrukturiranjemora biti regulisano pisanim sporazumima i podleže akreditaciji koju vrši nacionalni službenik zadavanje ovlašćenja i prenošenju upravljanja od strane Komisije.Odeljak 2 – Drugi oblici upravljanjaČlan 32Strukture i organi centralizovanog ili zajedničkog upravljanja1. U slučaju centralizovanog ili zajedničkog upravljanja zemlja korisnica imenuje nacionalnog IPA koordinatora koji postupa kao predstavnik zemlje korisnice pred Komisijom. On obezbeđuje da se održava tesna veza između Komisije i zemlje korisnice, što se tiče i opšteg procesa pridruživanja i pristupne pomoći EU po IPA. Nacionalni IPA koordinator je takođe odgovoran za koordinaciju učešća zemlje korisnice u rel- evantnim prekograničnim programima, i sa zemljama članicama i sa drugim zemljama koris- nicama, kao i u programima transnacionalnih, međuregionalnih ili pomorskih basena prema drugim instrumentima Zajednice. On može odrediti zadatke koji se odnose na ovu drugu odgovornost koordinatoru prekogranične saradnje.2. U slučaju komponente prekogranične saradnje, operativne strukture određuje i uspostavlja zemlja korisnica, u skladu sa odredbama člana 139.Član 33Strukture i tela podeljenog upravljanjaU slučaju prekograničnih programa koji se sprovode kroz podeljeno upravljanje sa nekom zemljomčlanicom, uspostavljaju se sledeće strukture u jednoj od zemalja članica koja učestvuje u preko-graničnom programu , kao što je utvrđeno članom 102:
  • 96. 96 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA • upravno telo, • telo za sertifikaciju, • revizorsko telo. POGLAVLJE III – Finansijski doprinos Evropske zajednice Član 34 Podobnost troškova 1. U slučaju decentralizovanog upravljanja, bez obzira na akreditacije koje vrše nadležni službenik za akreditaciju i nacionalni službenika za odobravanje, potpisani ugovori i prilozi, nastali troškovi i plaćanja koja su izvršila nacionalna tela nisu podobna za finansiranje prema IPA uredbi pre nego što Komisija prenese upravljanje na te strukture i tela, sem ako nije dru- gačije predviđeno stavom. Krajnji rok za podobnost troškova utvrđuje se Delom II ili u sporazumima o finansiranju gde je potrebno. 2. Tehnička pomoć radi podrške uspostavljanju sistema upravljanja i kontrole može biti podobna pre početnog prenošenja upravljanja, za troškove nastale posle 1. januara 2007. godine. Objavljivanje poziva za dostavljanje ponuda ili poziva za tendere može takođe biti podobno pre početnog prenošenja upravljanja i posle 1. januara 2007. godine, pod uslovom da ovo početno prenošenje upravljanja bude uspostavljeno u vremenskim rokovima definisanim u klauzuli o rezervi koja se ubacuje u aktivnosti ili pozive u pitanju, i pod uslovom da Komisija prethodno odobri dokumenta o kojima je reč. Pozivi za dostavljanje ponuda ili pozivi za ten- dere mogu se poništiti ili izmeniti u zavisnosti od odluke o prenošenju upravljanja. 3. Sledeći troškovi nisu podobni prema IPA uredbi: (a) porezi, uključujući i poreze na dodatnu vrednost; (b) carinske i uvozne dažbine, ili neke druge dažbine; (v) kupovina, izdavanje ili najam zemljišta i postojećih objekata; (g) novčane kazne, finansijski penali i troškovi sudskog postupka; (d) troškovi poslovanja; (đ) troškovi polovne opreme; (e) bankarski troškovi, troškovi garancija i slični troškovi; (ž) troškovi konverzije, troškovi i gubici u konverziji povezani sa bilo kojim posebnim računima komponente u evrima, kao i drugi čisto finansijski troškovi; (z) doprinos u naturi 4. Troškovi koji se finansiraju prema ovoj uredbi ne podležu nikakvom drugom finansiranju iz budžeta Zajednice. Član 35 Obrada prihoda 1. Prihodi u svrhe ove Uredbe obuhvataju dobit ostvarenu nekim poslovanjem, u periodu nje- govog kofinansiranja, od prodaje, najma, usluga, troškova učlanjenja ili drugih ekvivalentnih prihoda uz izuzetak: (a) prihoda ostvarenih u toku ekonomskog veka kofinansiranih investicija u slučaju investi- cije u firme; (b) prihoda ostvarenih u okviru mere finansijskog inženjeringa, uključujući rizični kapital i sredstva iz zajma, sredstva garancije i lizing; (v) prema slučaju, doprinose iz privatnog sektora kofinansiranju poslovanja, koji će biti prikazani zajedno sa javnim doprinosom u finansijskim tabelama programa. 2. Prihodi definisani u stavu 1 predstavljaju dobit koja se oduzima od iznosa podobnog troška za poslovanje o kome je reč. Najkasnije do završetka programa, takvi prihodi se oduzimaju iz relevantnog podobnog troška poslovanja u celini ili pro-rata, u zavisnosti od toga da li su oni ostvareni u potpunosti ili samo delimično kroz kofinansirano poslovanje. 3. Ovaj član ne važi za : • komponentu ruralnog razvoja, • infrastrukture koje stvaraju prihod kako je definisano članom 150.
  • 97. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 97Član 36Prihod od kamateSvaka kamata ostvarena na nekom posebnom računu komponente u evrima ostaje svojina zemljekorisnice. Kamata nastala prema nekom programu koji finansira Zajednica, utvrđuje se isključivo zataj program, što se smatra resursom zemlje korisnice u vidu nacionalnog javnog doprinosa i pri-javljuje se Komisiji, u vreme konačnog završetka programa.Član 37Finansiranje Zajednice1. Finansijski doprinos Zajednice za troškove prema višegodišnjim ili godišnjim programima utvrđuje se u skladu sa izdvojenim sredstvima predloženim u višegodišnjem indikativnom fi- nansijskom okviru prema članu 5 IPA uredbe.2. Sva poslovanja koja primaju pomoć prema raznim IPA komonentama zahtevaju nacionalne doprinose i doprinose Zajednice.Član 38Intenzitet pomoći i stopa doprinosa Zajednice1. Doprinos zajednice se obračunava u odnosu na podobne troškove kako je definisano u Delu II za svaku IPA komponentu.2. Odluke o finansiranju kojima se usvajaju godišnji ili višegodišnji programi za svaku IPA kom- ponentu utvrđuju maksimalni iznos doprinosa Zajednice i naknadnu maksimalnu stopu za svaku osu prioriteta.POGLAVLJE IV – Finansijsko upravljanjeOdeljak 1– Budžetske obavezeČlan 39Principi1. Budžetska obaveza koja odgovara iznosu zakonske obaveze, koja ima oblik sporazuma o fi- nansiranju sa zemljom korisnicom o kojoj se radi, usvaja se na osnovu odluka o finansiranju kojima se usvajaju godišnji programi.2. Odluke o finansiranju kojima se usvajaju višegodišnji programi mogu predvideti zaključenje više- godišnjih zakonskih obaveza koje imaju oblik sporazuma o finansiranju sa tom zemljom korisnicom. Budžetska obaveza koja odgovara iznosu zakonske obaveze može u takvim slučajevima biti razbijena na nekoliko godina u godišnje rate, gde odluka o finansiranju tako predviđa i uzi- majući u obzir višegodišnji indikativni finansijski okvir. Odgovarajuća odluka o finansiranju i sporazum o finansiranju utvrđuju ovo razbijanje u odgovarajućim finansijskim tabelama.Odeljak 2 – Propisi decentralizovanog upravljanjaČlan 40Plaćanja1. Komisija plaća doprinose Zajednice u granicama raspoloživih sredstava. U slučaju više- godišnjih programa, svako plaćanje se utvrđuje najranijim otvorenim budžetskim obavezama te IPA komponente.2. Plaćanja imaju oblik predfinansiranja, privremenih plaćanja i plaćanja konačne razlike.3. Do 28. februara svake godine, zemlja korisnica šalje Komisiji prognozu svojih verovatnih zahteva za plaćanjem za finansijsku godinu o kojoj je reč i za sledeću finansijsku godinu, u odnosu na svaku IPA komponentu ili program. Komisija može tražiti ažuriranje prognoze na odgovarajući način.4. Razmena informacija koje se tiču finansijskih transakcija između Komisije i organa i struktura o kojima je reč u članu 21 obavlja se, prema slučaju elektronskim sredstvima, upotrebom pro- cedura dogovorenih između Komisije i zemlje korisnice.5. Kombinovana ukupna predfinansiranja i privremena plaćanja neće prelaziti 95% doprinosa Zajednice kako je utvrđeno u finansijskoj tabeli svakog programa.6. Kada se dostigne plafon o kome je reč u stavu 5, nacionalni službenik za odobravanje nas- tavlja da prenosi Komisiji svaki overeni izveštaj o troškovima kao i informacije o nadok- nađenim iznosima.
  • 98. 98 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 7. Iznosi utvrđeni u programima koje je dostavila zemlja korisnica, u overenim izveštajima o troškovima, u zahtevima za plaćanje i u troškovima navedenim u izveštajima o sprovođenju, denominiraju se u evre. Zemlje korisnice konvertuju iznose nastalih troškova u nacionalnoj va- luti u evre upotrebom mesečnog knjigovodstvenog kursa evra koji je Komisija utvrdila za mesec u kom je trošak evidentiran u računima operativne strukture o kojoj je reč. 8. Komisija vrši plaćanja nacionalnom fondu na račun u evrima, u skladu sa odredbama utvrđenim članovima 41, 42, 43, 44 i 45 i u okviru sektorskih sporazuma ili sporazuma o finansiranju. Jedan račun u evrima otvara se za svaki predmetni IPA program ili, prema slučaju, IPA komponentu i koristi se isključivo za transakcije koje se odnose na taj program ili komponentu. 9. Zemlje korisnice obezbeđuju da krajnji korisnici primaju ukupan iznos javnog doprinosa na vreme i u potpunosti. Nema nikakvih posebnih troškova niti drugih troškova istog značenja koji bi umanjili ove iznose za krajnje korisnike. 10. Trošak se može nadoknaditi iz finansiranja koja vrši Zajednica samo ako je nastao u i ako ga je platio krajnji korisnik. Troškovi koje su platili krajnji korisnici se dokazuju primljenim faktu- rama ili računovodstvenim dokumentima ekvivalentne dokazive vrednosti ili drugim rele- vantnim dokumentima, gde, prema programu, pomoć nije funkcija troška. Trošak mora da overi nacionalni službenik za odobravanje. Član 41 Prihvatljivost zahteva za plaćanje Kako bi Komisija odobrila zahtev za plaćanje, moraju se ispuniti minimalni zahtevi utvrđeni članovima 42(1), 43(1) i 45(1). Član 42 Predfinansiranje 1. U slučaju zahteva za plaćanje predfinansiranja, minimalni zahtevi o kojima je reč u članu 41 su sledeći: (a) da je nacionalni službenik za odobravanje obavestio Komisiju o otvaranju tog računa u evrima; (b) da su akreditacije koje je ispostavio nadležni službenik za akreditaciju i nacionalni službenik za odobravanje na snazi i da dalje važi prenošenje upravljanja od strane Komisije; (v) da je relevantni sporazum o finansiranju stupio na snagu. 2. Isplate predfinansiranja predstavljaju dati procenat doprinosa Zajednice programu o kome je reč, kako je predviđeno u Delu II ove uredbe. U slučaju višegodišnjih programa predfinan- siranje se može podeliti na nekoliko finansijskih godina. 3. Ukupan iznos isplaćen na ime predfinansiranja doznačuje se Komisiji ako se u roku od 15 meseci od datuma kada Komisija isplaćuje prvi iznos predfinansiranja ne pošalje nijedan za- htev za plaćanje za taj program. Doprinos Zajednice tom programu neće biti pogođen tom doznakom. 4. Ukupan iznos predfinansiranja se plaća najkasnije kad se program završi. Tokom trajanja pro- grama nacionalni službenik za odobravanje koristi isplatu predfinansiranja samo da plati do- prinos Zajednice troškovima u skladu sa ovom uredbom. Član 43 Privremena plaćanja 1. U slučaju zahteva za plaćanje privremene isplate, minimalni zahtevi o kojima je reč u članu 41 su sledeći: (a) da je nacionalni službenik za odobravanje poslao Komisiji zahtev za plaćanje i izveštaj o troškovima koji se odnosi na isplatu o kojoj se radi; izveštaj o troškovima će overiti na- cionalni službenik za odobravanje; ; (b) da je plafon pomoći Zajednice prema svakoj osi prioriteta, kako je utvrđeno u odluci Komisije o finansiranju, ispoštovan; (v) da je operativna struktura poslala Komisiji sektorske godišnje izveštaje o sprovođenju o kojima je reč u članu 61(1), uključujući i najnoviji; (g) da je revizorsko telo poslalo Komisiji, u skladu sa prvom i drugom alinejom člana 29(2)(b), najnoviji godišnji izveštaj o revizorskim aktivnostima i mišljenje o usklađenosti sistema upravljanja i kontrole sa zahtevima ove uredbe i/ili zahtevima bilo kog sporazuma između Komisije i zemlje korisnice; (d) da su akreditacije koje su ispostavili nadležni službenik za akreditaciju i nacionalni službenik za odobravanje na snazi, i da i dalje važi prenošenje upravljanja od strane Komisije.
  • 99. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 99 Ako jedan ili više uslova navedenih u ovom stavu nije ispunjen, država korisnica, kada to od nje traži Komisija i u roku koji odredi Komisija, preduzima potrebne mere da popravi ovu situaciju.2. Ako se pokaže da pravila koja se primenjuju nisu ispoštovana ili da se sredstva zajednice nepravilno koriste, Komisija može smanjiti privremene isplate zemlji korisnici ili ih privremeno obustaviti, u skladu sa odredbama člana 46. Ona će o tome obavestiti zemlju korisnicu na odgovarajući način.3. Obustava ili smanjenje privremenih isplata su u skladu sa principom proporcionalnosti i ne ugrožavaju odluke o usklađenosti i odluke o plaćanjima sa računa i finansijske korekcije.Član 44Obračun plaćanjaPlaćanja se obračunavaju na osnovu doprinosa Zajednice finansiranju poslovanja u pitanju do iznosakoji se dobija primenom kofinansirajuće stope utvrđene za svaku osu prioriteta u odluci o finansir-anju za svaki podoban trošak, shodno maksimalnom doprinosu Zajednice koji je pridodat svakoj osiprioriteta.Član 45Isplata konačne razlike1. U slučaju isplate konačne razlike, primenjuje se krajnji rok utvrđen članom 166 Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 a minimalni zahtevi o kojima je reč u članu 41 su sledeći: (a) da je nacionalni službenik za odobravanje poslao Komisiji zahtev za konačno plaćanje i za- vršni izveštaj o troškovima; završni izveštaj o troškovima će overiti nacionalni službenik za odobravanje; ; (b) da je operativna struktura poslala Komisiji sektorske završne izveštaje za taj program, o kojima je reč u članu 61(1); (v) da je revizorsko telo poslalo Komisiji, u skladu sa trećom alinejom člana 29(2)(b), mišljenje o završnom izveštaju o troškovima potkrepljeno završnim izveštajem o reviziji; (g) da su akreditacije koje su ispostavili nadležni službenik za akreditaciju i nacionalni službenik za odobravanje na snazi, i da i dalje važi prenošenje upravljanja od strane Komisije.2. Onaj deo budžetskih obaveza koji se odnosi na višegodišnje programe koji su još uvek otvoreni dana 31. decembra 2017. godine, za koje dokumenta o kojima je reč u stavu 1 neće biti preneta Komisiji do 31. decembra 2018. godine, automatski se ponovo prihvata.Član 46Obustava plaćanja1. Komisija može obustaviti sva ili deo plaćanja kada: (a) postoji ozbiljan nedostatak u sistemu upravljanja i kontrole programa koji ugrožava pouz- danost postupka za overu plaćanja i za koji nisu preduzete korektivne mere; ili (b) kada je trošak u overenom izveštaju o troškovima povezan sa ozbiljnom nepravilnošću koja nije ispravljena; ili (v) su potrebna pojašnjenja koja se odnose na informacije sadržane u izjavi o troškovima.2. Zemlja korisnica će imati priliku da podnese svoja zapažanja u roku od dva meseca pre nego što Komisija odluči o obustavi u skladu sa članom 1.3. Komisija će okončati obustavu kada zemlja korisnica preduzme potrebne mere da ispravi taj nedostatak, nepravilnost ili nejasnoću o kojoj je reč u stavu 1. Ako zemlja korisnica ne preduzme ove mere, Komisije može odlučiti da poništi ceo ili deo do- prinosa Zajednice programu u skladu sa članom 51.Član 47Završetak programa1. Pošto Komisija dobije zahtev za konačno plaćanje, program se smatra završenim čim nastane jedna od sledećih situacija: • kada Komisija plati konačnu razliku koja prispeva za plaćanje, • kada Komisija izda nalog za naknadu, • kada Komisija prestane da ima obavezu raspodele.2. Završetak nekog programa ne ugrožava pravo Komisije da preduzme finansijsku korekciju u kasnijoj fazi.3. Završetak nekog programa ne ugrožava obaveze zemlje korisnice da nastavi da i dalje čuva odnosna dokumenta, u skladu sa članom 48.
  • 100. 100 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Član 48 Zadržavanje dokumenata Zemlja korisnica zadržava sva dokumenta koja se odnose na dati program najmanje tri godine po za- vršetku programa. Ovaj period se prekida ili u slučaju zakonskog postupka ili na osnovu propisno motivisanog zahteva Komisije. Član 49 i1. Kako bi se osiguralo da se sredstva koriste u skladu sa pravilima koja se primenjuju, Komisija primenjuje postupke saldiranja računa ili mehanizme finansijske korekcije u skladu sa članovima 53b(4) i 53c(2) Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 i kao što je detaljno navedeno u okviru ili, tamo gde postoje, sektorskim sporazumima. 2. Finansijska korekcija može da nastane posle: (a) identifikacije određene nepravilnosti, uključujući proneveru; ili (b) identifikacije neke slabosti ili nedostatka u sistemima upravljanja i kontrole zemlje koris- nice. 3. Ako Komisija nađe da su troškovi po programima koje pokriva ova uredba nastali na način kojim se krše pravila koja se primenjuju, ona će odlučiti o iznosima koji će se isključiti iz fi- nansiranja Zajednice. 4. Obračun i utvrđivanje bilo koje takve korekcije, kao i odnosnih naknada, vrši Komisija, prema kriterijumima i postupcima predviđenim članovima 51, 52 i 53. Druge odredbe o finansijskim korekcijama koje su sadržane u sektorskim ili sporazumima o finansiranju primenjuju se pored ove uredbe. Član 50 Finansijska prilagođavanja 1. Nacionalni službenik za odobravanje, koji prvenstveno snosi odgovornost za ispitivanje nepravilnosti, vrši finansijska prilagođavanja gde se otkriju nepravilnosti ili nemar u poslo- vanju ili operativnim programima, tako što će poništiti ceo ili deo doprinosa Zajednice poslo- vanju ili operativnim programima o kojima je reč. Nacionalni službenik za odobravanje uzima u obzir prirodu i težinu nepravilnosti i finansijski gubitak za doprinos Zajednice. 2. U slučaju nepravilnosti nacionalni službenik za odobravanje nadoknađuje Zajednici doprinos isplaćen korisniku u skladu sa nacionalnim postupcima naknade. Član 51 Kriterijumi finansijskih korekcija 1. Komisija može izvršiti finansijske korekcije poništenjem celog ili dela doprinosa Zajednice nekom programu, u situacijama o kojima je reč u članu 49 (2). 2. Kada su identifikovani pojedinačni slučajevi nepravilnosti, Komisija uzima u obzir sistematsku prirodu nepravilnosti da bi utvrdila da li treba primeniti finansijsku korekciju koja se ne menja ili ekstrapoliranu finansijsku korekciju. 3. Komisija, kada odlučuje o iznosu korekcije uzima u obzir prirodu i težinu nepravilnosti i/ili obim i finansijske implikacije slabosti ili nedostataka utvrđenih u sistemu upravljanja i kont- role u tom programu. Član 52 Postupak finansijske korekcije 1. Pre donošenja odluke o finansijskoj korekciji Komisija obaveštava nacionalnog službenika za odobravanje o svojim privremenim zaključcima i traži njegove komentare u roku od dva meseca. Kada Komisija predlaže finansijsku korekciju na bazi ekstrapolacije ili po nepromenjivoj stopi, zemlja korisnica će imati priliku da utvrdi stvarni obim nepravilnosti pregledom date doku- mentacije. U dogovoru sa Komisijom zemlja korisnica može ograničiti obim ovog pregleda na odgovarajući deo ili uzorak date dokumentacije. Sem u propisno opravdanim slučajevima, vreme dozvoljeno za ovaj pregled neće prelaziti period od dva meseca posle dvomesečnog perioda o kome je reč u prvom podstavu. 2. Komisija uzima u obzir svaki dokaz koji dostavi zemlja korisnica u vremenskom roku koji je naveden u stavu 1. 3. Komisija nastoji da donese odluku o finansijskoj korekciji u roku od 6 meseci posle otvaranja postupka kako je utvrđeno stavom 1.
  • 101. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 101Član 53Otplata1. Svaka utplata opštem budžetu Evropske Unije vrši se pre datuma dospeća koji je naveden u nalogu za naknadu koji je sastavljen u skladu sa članom 72 Uredbe (EZ, Euroatom) br.1605/2002. Datum prispeća za plaćanje je poslednji dan drugog meseca posle izdavanja ovog naloga.2. Svako odlaganje otplate ima za posledicu kamatu na račun zakasnelog plaćanja, počev od datuma dospeća i sa završetkom na dan stvarne otplate. Stopa te kamate je jedan i po pro- centnog poena iznad stope koju primenjuje Evropska centralna banka u njenim glavnim op- eracijama refinansiranja prvog radnog dana meseca u kom pada datum prispeća za plaćanje.Član 54Ponovno korišćenje doprinosa Zajednice1. Sredstva iz doprinosa Zajednice poništena prema članu 49 uplaćuju se u budžet Zajednice, za- jedno sa kamatom na ista.2. Doprinos poništen ili povraćen u skladu sa članom 50 ne može se ponovo koristiti za delatnost ili delatnosti koje se bile predmet povraćaja ili prilagođavanja, niti za, gde je povraćaj ili pri- lagođavanje vršeno zbog sistemske nepravilnosti, postojeće delatnosti u okviru cele ili dela ose prioriteta u kojima je sistematska nepravilnost nastala.Odeljak 3 – Pravila centralizovanog i zajedničkog upravljanjaČlan 55Plaćanja1. Plaćanje doprinosa Zajednice Komisija vrši u okvirima ograničenja raspoloživih sredstava.2. U skladu sa članom 81 Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002, plaćanja se vrše podnošenjem dokaza da je relevantna delatnost u skladu sa odredbama IPA uredbe, ove uredbe, ugovora ili donacije.3. Raspodele sredstava potrebnih za pokriće troškova koji su naznačeni u godišnjim programima su dostupne obavljanjem jedne ili više sledećih radnji: plaćanjem celog iznosa koji prispeva za plaćanje, predfinansiranjem, jednim ili više privremenih plaćanja, i plaćanjem iznosa razlike koji prispeva za plaćanje.4. Komisija vrši plaćanja u evrima na račun u evrima kad god je to moguće.Član 56Završetak programa1. Program se završava kada se završe sva plaćanja i donacije koje se obezbeđuju po programu.2. Pošto se primi zahtev za konačno plaćanje, ugovor ili donacija se smatraju završenim čim nas- tane jedan od doagađaja o kojima je reč u članu 47(1).3. Završetak ugovora ili donacije ne ugrožava pravo Komisije da preduzme finansijsku korekciju u kasnijoj fazi.POGLAVLJE V – Ocena i praćenjeČlan 57Ocena1. Ocena ima za cilj da poboljša kvalitet, efikasnost i doslednost pomoći iz fondova Zajednice i strategiju i sprovođenje programa.2. Dokumenta višegodišnjeg indikativnog planiranja, kako je opisano u članu 5, podležu re- dovnoj ex ante oceni, koju obavlja Komisija.3. Komisija može takođe da obavlja strateške ocene.4. Programi su predmet ex ante ocena, kao i privremenih i, gde je relevantno, ex post ocena u skladu sa posebnim oredbama utvrđenim po svakoj IPA komponenti u Delu II i članu 21 Ure- dbe Komisije (EZ, Euroatom) br. 2342/2002.5. U periodu sprovođenja programa, obaviće se najmanje jedna privremena ocena, a posebno kada se praćenjem programa otkrije znatno odstupanje od prvobitno utvrđenih ciljeva.6. Ex post ocena sprovođenja pomoći je u okviru odgovornosti Komisije. Ex post ocena obuh- vata specifične rezultate IPA komponente koji se mogu identifikovati. U slučaju zajed- ničkog upravljanja, ex post ocena se može zajednički obaviti sa drugim donatorima.
  • 102. 102 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 7. Rezultati ex ante i privremene ocene uzimaju se u obzir u ciklusu programiranja i sprovođenja pomoći. 8. Komisija će razviti metode ocene, uključujući standarde kvaliteta a koristeći objektivne i merljive indikatore. Član 58 Praćenje u slučaju decentralizovanog upravljanja 1. U slučaju decentralizovanog upravljanja, zemlja korisnica, u roku od šest meseci po stupanju ove uredbe na snagu, osniva IPA odbor za praćenje, u dogovoru sa nacionalnim IPA koordinatorom i Komisijom, kako bi se obezbedila doslednost i koordinacija u sprovođenju IPA komponenti. 2. IPA odbor za praćenje se uverava u sveopštu efikasnost, kvalitet i doslednost sprovođenja svih programa i delatnosti u smislu postizanja ciljeva koji su utvrđeni sporazumima o finansiranju kao i u dokumentima višegodišnjeg indikativnog planiranja. U ovu svrhu, on će se oslanjati na elemente koje daje sektorski odbor za praćenje, kako je predviđeno članom 59(3). 3. IPA odbor za praćenje može davati predloge Komisiji, nacionalnom IPA koordinatoru i na- cionalnom službeniku za odobravanje za sve radnje kako bi se obezbedila doslednost i koor- dinacija između programa i delatnosti koje se sprovode po raznim komponentama, kao i za korektivne mere van komponenti koje su potrebne kako bi se obezbedilo postizanje global- nih ciljeva obezbeđene pomoći, i kako bi se poboljšala njena sveopšta efikasnost. On takođe može davati predloge relevantnom(im) sektorskom(im) odboru(ima) za odluke po pitanju ko- rektivnih mera radi obezbeđenja postizanja ciljeva programa i poboljšanja efikasnosti pomoći koja se obezbeđuje po programu ili IPA komponenti(komponentama) o kojima se radi. 4. IPA odbor za praćenje usvaja svoja interna proceduralna pravila u skladu sa mandatom odb- ora za praćenje koji utvrđuje Komisija, i u okviru institucionalnog, zakonskog i finansijskog okvira zemlje korisnice o kojoj je reč. 5. Sem ako nije drugačije predviđeno mandatom odbora za praćenje koji određuje Komisija, primenjuju se odredbe ovog stava. IPA odbor za praćenje među svojim članovima ima predstavnike Komisije, nacionalnog IPA koordinatora, nacionalnog službenika za odobravanje, predstavnike operativnih struktura i strateškog koordinatora. Jedan predstavnik Komisije i nacionalni IPA koordinator ko-predsedavaju sastancima IPA odb- ora za praćenje. IPA odbor za praćenje se sastaje najmanje jednom godišnje. Sastanci se takođe mogu sazivati u međuvremenu, posebno na tematskoj osnovi. Član 59 Sektorski odbori za praćenje u slučaju decentralizovanog upravljanja 1. IPA odboru za praćenje pomažu sektorski odbori za praćenje koji se osnivaju po IPA kompo- nenti u roku od šest meseci po stupanju ove Uredbe na snagu, u skladu sa posebnim odred- bama koje su utvrđene u Delu II. Sektorski odbori za praćenje se priključuju programima ili komponentama. Oni uključuju predstavnike civilnog društva, prema slučaju. 2. Svaki sektorski odbor za praćenje se uverava u efikasnost i kvalitet sprovođenja programa i de- latnosti o kojima je reč, u skladu sa posebnim odredbama koje su utvrđene za svaku kompo- nentu u Delu II, i za odnosne sektorske i/ili sporazume o finansiranju. On može da daje predloge Komisiji i nacionalnom IPA koordinatoru, uz kopiju nacionalnom službeniku za odobravanje, radi odluka po pitanju korektivnih mera kako bi se obezbedilo postizanje cil- jeva programa i poboljšala efikasnost obezbeđene pomoći. 3. Sektorski odbori za praćenje podnose izveštaje IPA odboru za praćenje. Oni IPA odboru za praćenje posebno dostavljaju informacije koje se odnose na: (a) napredak u sprovođenju programa, putem ose prioriteta i, gde je relevantno, putem mera i delatnosti. Ovo obuhvata postignute rezultate, finansijske pokazatelje sprovođenja po- moći, i druge faktore i utvrđuje se sa ciljem da se unapredi sprovođenje programa; (b) sve aspekte funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole koje postavi revizorsko telo, na- cionalni službenik za odobravanje ili nadležni službenik za akreditaciju. Član 60 Praćenje u slučaju centralizovanog i zajedničkog upravljanja U slučaju centralizovanog i zajedničkog upravljanja, Komisija može preduzeti sve radnje koje su potrebne za praćenje tog programa. U slučaju zajedničkog upravljanja, ove radnje se mogu obavl- jati zajedno sa međunarodnom(im) organizacijom(ama) u pitanju.
  • 103. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 103Član 61Godišnji i završni izveštaji o sprovođenju1. Operativne strukture sastavljaju sektorski godišnji izveštaj i sektorski završni izveštaj o sprovođenju programa za koje su odgovorne, u skladu sa postupcima definisanim u Delu II za svaku IPA komponentu. Sektorski godišnji izveštaji o sprovođenju pokrivaju finansijsku godinu. Sektorski završni izveš- taji o sprovođenju pokrivaju ceo period sprovođenja i mogu da obuhvate poslednji sektorski godišnji izveštaj.2. Izveštaji o kojima je reč u stavu 1 šalju se nacionalnom IPA koordinatoru, nacionalnom službeniku za odobravanje i Komisiji, pošto ih pregledaju sektorski odbori za praćenje.3. Na osnovu izveštaja o kojima je reč u stavu, nacionalni IPA koordinator šalje Komisiji i na- cionalnom službeniku za odobravanje, pošto ih pregleda IPA odbor za praćenje, godišnje i za- vršne izveštaje o sprovođenju pomoći po IPA uredbi.4. Godišnji izveštaj o sprovođenju o kome je reč u stavu 3, koji treba poslati do 31. avgusta svake godine, a po prvi put 2008. godine, sintetizuje razne sektorske godišnje izveštaje koji su izdati po raznim komponentama i sadrži informacije o: (a) napretku u sprovođenju pomoći Zajednice, u odnosu na prioritete koji su utvrđeni doku- mentom višegodišnjeg indikativnog planiranja i raznim programima; (b) finansijskom sprovođenju pomoći Zajednice.5. Završni izveštaj o sprovođenju o kome je reč u stavu 3 pokriva ceo period sprovođenja i može da sadrži poslednji godišnji izveštaj naveden u stavu 4.POGLAVLJE VI – Publicitet, vidljivostČlan 62Informacije i publicitet1. U slučaju centralizovanog i zajedničkog upravljanja, informacije o programima i delatnostima obezbeđuje Komisija, uz pomoć nacionalnog IPA koordinatora, prema slučaju. U slučaju de- centralizovanog upravljanja, i u svim slučajevima programa ili dela programa po komponenti prekogranične saradnje koji se ne sprovode podeljenim upravljanjem, zemlja korisnica i na- cionalni IPA koordinator obezbeđuju informacije o i obelodanjuju programe i aktivnosti. U slučaju podeljenog upravljanja, države članice, zemlje korisnice i upravljačko telo o kome je reč u članu 103, obezbeđuju informacije o i obelodanjuju programe i aktivnosti. Informacije će se upućivati građanima i korisnicima, sa ciljem osvetljavanja uloge Zajednice i obezbeđenja transparentnosti.2. U slučaju decentralizovanog upravljanja, operativne strukture su odgovorne za organizovanje objavljivanja spiska krajnjih korisnika, naziva aktivnosti i iznosa koji je Zajednica izdvojila za aktivnosti. One će se postarati da je krajnji korisnik obavešten da je prihvatanje sredstava takođe prihvatanje njegovog uključenja u spisak korisnika koji se objavljuje. Svi lični podaci sadržani u ovom spisku obrađuju se u skladu sa zahtevima Uredbe (EZ) br. 45/2001 Evropskog parlamenta i Saveta [10].3. U skladu sa članom 90 Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1650/2002, Komisija objavljuje relevantne informacije o ugovorima. Komisija objavljuje rezultate tenderskih procedura u Službenom listu Evropske unije, na veb adresi EuropeAid i u svim dugim odgovarajućim medijima, u skladu sa ugovornim procedurama koje se primenjuju za spoljnje poslove Zajednice.Član 63Vidljivost1. Komisija i relevantna nacionalna, regionalna ili lokalna tela zemalja korisnica se dogovaraju o doslednim aktivnostima kako bi u zemljama korisnicama stavili na raspolaganje i obelodanili informacije o pomoći po IPA uredbi. Postupci za sprovođenje tih aktivnosti su predviđeni sektorskim i sporazumima o finansiranju.2. Sprovođenje aktivnosti o kojima je reč u stavu 1 je u okviru odgovornosti krajnjih korisnika, a finansira se iz iznosa dodeljenog relevantnim programima ili aktivnostima.
  • 104. 104 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA DEO II – POSEBNE ODREDBE NASLOV I – KOMPONENTA TRANZICIONE POMOĆI I INSTITUCIONALNA IZGRADNjA POGLAVLjE I – Predmet pomoći i podobnost Član 64 Oblasti pomoći 1. Pomoć po ovoj komponenti može se odobriti zemljama korisnicama posebno u sledećim oblastima: (a) jačanje demokratskih institucija i vladavine prava; (b) unapređenje i zaštita osnovnih prava i sloboda sadržanih u Evropskoj povelji o osnovnim pravima; (v) reforma državne uprave; (g) reforma u oblasti pravde i unutrašnjih poslova, kao što je reforma pravnog sistema, poli- cije, tužilaštva, sudstva, kazneno-popravnog sistema i carine i sistema za kontrolu granice, sa posebnim naglaskom na poboljšanju borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, terorizma, i nelegalnih migracija, i uspostavljanje informativnog sistema povezanog sa ovim oblastima; (d) modernizacija regulativnog okvira, uključujući podršku za ulaganja u opremanje ključnih institucija čije infrastrukture i kapacitet prate i primenjuju jačanje potrebe za zakono- davstvom; (đ) uspostavljanje i jačanje sistema finansijske kontrole; (ž) jačanje tržišne privrede, posebno pomaganjem samo-organizovanja privrednih aktera i di- rektnom podrškom privrednoj delatnosti, uključujući pomoć privatnom sektoru i poma- ganjem u restrukturiranju industrije, kao i unošenjem raznovrsnosti u privredu, modernizacijom ključnih sektora i poboljšanjem određenih oblasti; (z) razvoj civilnog društva i dijaloga između vladinih i nevladinih tela radi unapređenja demokratije, vladavine prava, ljudskih prava, poštovanja i zaštite manjina, kao i dijaloga u civilnom društvu; (i) uspostavljanje društvenog dijaloga kao elementa dobre uprave i unapređenje pravičnih i dobrih uslova rada; (j) unapređenje integracije manjina, pomirenja i mera za izgradnju poverenja na svim nivoima društva; (k) politika životne sredine, na osnovu visokog nivoa zaštite, unapređenja principa da za- gađivači plaćaju kazne, održivog korišćenja prirodnih resursa, efikasnosti energije, ob- novljivih resursa i progresivnog usvajanja politike Zajednice na svim nivoima uključujući i klimatske promene; (l) poboljšanje pristupa finansijskim olakšicama za mala i srednja preduzeća i državnu upravu; (lj) institucionalna izgradnja u oblasti nuklearne bezbednosti, upravljanja radioaktivnim ot- padom i zaštita od radijacije, u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i najboljom praksom Evropske unije; (m) podrška učestvovanju u programima Zajednice, posebno u onim koji imaju za cilj povećanje svesti o pripadnosti Evropi, i priprema za učestvovanje u agencijama Zajednice. 2. Pored oblasti koje su obuhvaćene stavom 1, pomoć se takođe može dodeliti po ovoj kompo- nenti zemljama korisnicama koje su navedene u Aneksu II Uz IPA uredbu za sledeće oblasti: (a) u skladu sa članom 2(3) (b) IPA uredbe, društveni, privredni i teritorijalni razvoj uključujući, između ostalog, ulaganja u oblastima regionalnog razvoja, razvoja ljudskih resursa i ru- ralnog razvoja; (b) uklanjanje prepreka za uključenje u društvo i podrška tržištima rada, posebno kroz mere koje imaju za cilj poboljšanje životnog standarda, borbu protiv nezaposlenosti i jačanje ljudskih resursa; (v) pomoć produktivnom sektoru i uslugama i poboljšanje poslovnih infrastruktura; (g) prilagođavanje, reforma ili, prema slučaju, uspostavljanje obrazovnih sistema i sistema profesionalne obuke; (d) poboljšanje pristupa transportnim, informativnim, energetskim i drugim mrežama , i nji- hovo međusobno povezivanje, (đ) reforma zdravstvenih sistema; (e) poboljšanje informativnih i komunikacijskih sistema.
  • 105. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 105Član 65Oblici pomoći1. Pomoć po ovoj komponenti se može posebno obezbediti kroz: (a) administrativne mere saradnje u svrhu obuke i razmene informacija u koje su uključeni stručnjaci iz javnog sektora koji su upućeni iz zemalja članica ili međunarodnih organi- zacija, posebno kroz programe Tvining, Laki Tvining i TAIEKS; (b) tehničku pomoć; (v) ulaganja u regulatornu infrastrukturu, uključujući spoljne multilateralne institucije, posebno radi podrške usaglašavanju sa normama i standardima Evropske unije. Ovo je us- mereno na ključne regulatorne institucije i urađeno na bazi jasne strategije za reformu- državne uprave u usaglašavanje sa pravnim tekovinama Evropske unije; (g) planove donacija; (d) olakšice za pripremu projekta; (đ) sprovođenje finansijskih olakšica u saradnji sa finansijskih institucijama; (e) budžetsku podršku, u skladu sa odredbama člana 15(1) IPA uredbe.2. Za zemlje korisnice koje su navedene u Aneksu II uz IPA uredbu, pomoć po ovoj komponenti se takođe može obezbediti kroz mere i radnje slične prirode kao što su one predviđene kom- ponentama regionalnog razvoja, razvoja ljudskih resursa i ruralnog razvoja, uključujući ak- tivnosti tipa investicija.3. Pomoć se može takođe koristiti za pokriće troškova doprinosa Zajednice međunarodnim mis- ijama, inicijativama ili organizacijama koje su aktivne u interesu zemlje korisnice, uključujući i administrativne troškove.Član 66Podobnost troškova1. Troškovi po ovoj komponenti su podobni ako su nastali pošto su nabavke, ugovori i donacije potpisani, izuzev u slučajevima koji su izričito predviđeni Uredbom (EZ, Euroatom) br. 1605/2002.2. Pored pravila koja su utvrđena članom 34(3), sledeći troškovi nisu podobni: (a) bilo kakvi troškovi lizinga; (b) troškovi amortizacije.3. Odstupanjem od člana 34(3), odluke o tome da li su sledeći troškovi podobni donosiće se od slučaja do slučaja: (a) troškovi poslovanja, uključujući i troškove najma, koji se isključivo odnose na period kofi- nansiranja delatnosti; (b) porezi na dodatu vrednost, ako su ispunjeni sledeći uslovi: (i) ako ne postoji povraćaj poreza na dodatu vrednost na neki način; (ii) ako je utvrđeno da njih snosi krajnji korisnik i (ii) ako su oni jasno naznačeni u predlogu projekta.Član 67Intenziteti pomoći i stopa doprinosa Zajednice1. U svrhe ove komponente, podobni troškovi kako su definisani članom 38(1) zasnivaju se na javnoj potrošnji u slučaju decentralizovanog upravljanja, i na ukupnoj potrošnji u slučaju cen- tralizovanog i zajedničkog upravljanja. U slučaju decentralizovanog upravljanja, pored opštih pravila koja su utvrđena članom 37 i 38, na pomoć po ovoj komponenti primenjuje se ovaj stav. U slučaju donacija, od krajnjih korisnika se može tražiti da doprinesu podobnim troškovima aktivnosti. U slučaju investicione aktivnosti, doprinos Zajednice ne prelazi 75% javne potrošnje, pri čemu se ostalih 25% obezbeđuje iz javnih fondova u zemlji korisnici. U izuzetnim i opravdanim slučajevima, međutim, doprinos Zajednice može da pređe 75% javne potrošnje. Aktivnosti institucionalne izgradnje zahtevaju stepen kofinansiranja od strane krajnjeg koris- nika i/ili javnih fondova u zemlji korisnici. U opravdanim slučajevima, međutim, aktivnosti iz- gradnje institucija mogu se finansirati do 100% iz fondova Zajednice. Pomoć koja se obezbeđuje kroz mere administrativne saradnje o kojima je reč u članu 65(1) (a) može se 100% finansirati iz fondova Zajednice.2. U slučaju centralizovanog ili zajedničkog upravljanja, Komisija odlučuje o stopi doprinosa Za- jednice, koji može iznositi 100% podobnih troškova.
  • 106. 106 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA POGLAVLJE II – Programiranje Član 68 Okvir programiranja U principu, pomoć ima oblik: • nacionalnih programa, • regionalnih i horizontalnih programa i olakšica. Član 69 Nacionalni program 1. Komisija usvaja nacionalne programe godišnje na osnovu predloga projekata zemlje koris- nice, u kojima su uzeti u obzir principi i prioriteti utvrđeni dokumentom višegodišnjeg in- dikativnog planiranja o kome je reč u članu 5. 2. U predlozima projekata se posebno navode ose prioriteta koje treba da budu pokrivene u zemlji korisnici o kojoj je reč, a koji mogu obuhvatiti oblasti pomoći utvrđene članom 64. Pri izradi nacrta predloga projekata konsultuju se relevantni učesnici. 3. Svake godine, posle razgovora između Komisije i zemlje korisnice o predlozima projekata, zemlja korisnica dostavlja Komisiji predlog projekta. Predlog projekta sadrži jasno navedene ose prioriteta, predviđene aktivnosti i metode izabrane za njihovo sprovođenje. Komisija priprema predloge za finansiranje u odnosu na predlog projekta. 4. Predlozi za finansiranje usvajaju se na osnovu odluke o finansiranju, u skladu sa članom 8. 5. Komisija i zemlja korisnica potpisuju sporazum o finansiranju kako je predviđeno članom 8. Član 70 Učešće u programima Zajednice u okviru nacionalnih programa 1. Pomoć se može odobriti radi podrške učešću zemalja korisnica u programima Zajednice. Učešće će biti utvrđeno u nacionalnim programima. 2. Ukupna sredstva koja se daju na ime podrške Zajednice učešću u programima Zajednice ne prelaze granicu utvrđenu nacionalnim programom. 3. Učešće zemalja korisnica u programima Zajednice će biti prema posebnim uslovima koji se utvrđuju za svaki takav program u memorandumu o razumevanju koji zaključuju Komisija i zemlja korisnica, u skladu sa sporazumima koji utvrđuju opšte principe za učešće zemalja ko- risnica u programima Zajednice. On sadrži odredbe i o ukupnom iznosu doprinosa zemlje ko- risnice i iznosu koji se finansira iz pomoći po IPA uredbi. Član 71 Učešće u agencijama Zajednice u okviru nacionalnih programa 1. Pomoć se može odobriti radi podrške učešću zemalja korisnica u agencijama Zajednice. Učešće će biti utvrđeno u nacionalnim programima. 2. Zemlje korisnice mogu biti pozvane da učestvuju na ad hoc osnovi u radu raznih agencija Za- jednice. Troškovi njihovog učešća mogu se finansirati iz pomoći koja se obezbeđuje po IPA uredbi na način sličan onome koji se primenjuje za učešće u programima Zajednice. Član 72 Regionalni i horizontalni programi 1. Komisija sastavlja regonalne i horizontalne programe, potpuno u skladu sa i u koordinaciji sa nacionalnim programima, na osnovu relevantnih dokumenata višegodišnjeg indikativnog planiranja i konsultujući se sa relevantnim učesnicima. 2. Regionalni i horizontalni programi su osmišljeni da unapređuju regionalnu saradnju i jačaju razmene između zemalja u zemljama korisnicama i da podržavaju inicijative koje podstiču zemlje korisnice da sarađuju u oblastima od zajedničkog interesa. 3. Regionalni program pokriva zemlje korisnice na Zapadnom Balkanu. Ovaj program ima posebno za cilj pomirenje, rekonstrukciju i političku saradnju u regionu sa ciljem da podržava sprovođenje Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu. 4. Horizontalni programi pokrivaju neke ili sve zemlje korisnice u oblastima od zajedničkog in- teresa gde se pomoć može sprovoditi efikasnije i ekonomičnije kroz takve programe pre nego kroz nacionalne programe. 5. U okviru regionalnih horizontalnih programa, pomoć se može odobriti u oblastima kao što su olakšice za pripremu projekata, podrška civilnom društvu, carine, podrška malim i srednjim preduzećima, finansijske olakšice za opštine i opštinska infrastruktura, statistika, nuklearna bezbednost, informisanje i komunikacije.
  • 107. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 107POGLAVLJE III – Sprovođenje pomoćiOdeljak 1 – Okvir sprovođenja i principiČlan 73Opšti principi1. Pomoć po ovoj komponenti se odobrava kroz centralizovano, decentralizovano ili zajedničko upravljanje u skladu sa članom 53 Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002.2. Cilj je decentralizovano upravljanje gde se radi o nacionalnim programima.3. Komisija sprovodi regionalne i horizontalne programe na centralizovanoj osnovi ili zajed- ničkim upravljanjem sa međunarodnim organizacijama kako je definisano članom 43d Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002.Član 74Struktura i tela u slučaju centralizovanog i zajedničkog upravljanjaU slučaju centralizovanog ili zajedničkog upravljanja, nacionalni IPA koordinator je jedina kontaktosoba Komisije u skladu sa članom 32.Član 75Struktura i tela u slučaju decentralizovanog upravljanja1. Gde, u slučaju decentralizovanog upravljanja, u skladu sa članom 22 (2)(b), nacionalni IPA ko- ordinator vrši svoju dužnost programiranja ove komponente na nacionalnom nivou, on obavlja sledeće zadatke: (a) Organizuje pripremu predloga projekta o kojima je reč u članu 69. (b) Izrađuje i dostavlja Komisiji predloge projekta o kojima je reč u članu 69. (v) Prati tehničko izvršenje nacionalnih programa.2. U skladu sa članom 31, operativna struktura se sastoji od jedne ili više agencija za sprovođenje pomoći, koje će biti osnovane u okviru nacionalne uprave države korisnice ili pod njenom di- rektnom kontrolom. Nacionalni službenik za odobravanje, pošto konsultuje nacionalnog IPA koordinatora, određuje programske službenike sa ovlašćenjima koji će voditi agencije za sprovođenje pomoći. Programski službenici sa ovlašćenjima su službenici u okviru državne uprave zemlje korisnice. Oni su odgovorni za aktivnosti koje obavljaju agencije za sprovođenje pomoći u skladu sa članom 28.3. Programski službenici sa ovlašćenjima određuju više programske službenike u okviru na- cionalne uprave. U okviru odgovornosti programskog službenika sa ovlašćenjima u pitanju, viši programski službenici obavljaju sledeće zadatke: (a) odgovorni su za tehnički aspekt aktivnosti u okviru nadležnih ministarstava, (b) pomažu programskim službenicima sa ovlašćenjima da dobro i na vreme pripreme i sprovedu aktivnosti na tehničkom nivou, (v) zaduženi su za koordinaciju sa svakom osom prioriteta kako je utvrđeno u predlogu pro- jekta zemlje korisnice.Član 76Akreditacija operativne strukture i prenošenje ovlašćenja za upravljanje1. Gde sredstvima Zajednice upravljaju postojeća nacionalna tela u zemljama korisnicama po Uredbi (EEZ) br. 3906/89 ili Uredbi (EZ) br. 2500/2001 pre datuma stupanja na snagu ove ure- dbe, ta tela (u ovom tekstu zvana „postojeća nacionalna tela“) upravljaju sredstvima u okviru komponente tranzicione pomoći i institucionalne izgradnje, dok Komisija ne usvoji odluku o prenosu ovlašćenja za upravljanje.2. Ni u kom slučaju postojeća nacionalna tela ne mogu upravljati sredstvima u okviru kompo- nente tranzicione pomoći i institucionalne izgradnje, bez prenošenja ovlašćenja za upravl- janje po ovoj uredbi više od godinu dana od stupanja na snagu ove uredbe.3. Komisija odlučuje da li će preneti ovlašćenja za upravljanje na postojeća nacionalna tela posebno uzimajući u obzir spisak odstupanja dostavljen u skladu sa stavom 4 i odluku koju je doneo nacionalni službenik za odobravanje u skladu sa stavom 5.4. Nacionalni službenik za odobravanje vrši procenu operativne strukture, koja obuhvata i pos- tojeća nacionalna tela, uzimajući u obzir zahteve o kojima je reč u članu 11. On posebno utvrđuje spisak svih zahteva po ovoj uredbi, kako je utvrđeno članom 11, kojih se operativna struktura ne pridržava, na osnovu mišljenja spoljnog revizora funkcionalno nezavisnog od svih aktera u sistemu upravljanja i kontrole. Spisak odstupanja šalje se Komisiji najkasnije 4 meseca po stupanju ove uredbe na snagu.
  • 108. 108 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 5. Gde se nepridržavanje o kome je reč u stavu 4 smatra kompatibilnim efikasnom i doslednom funkcionisanju operativnih struktura, nacionalni službenik za odobravanje može odlučiti da akredituje nadležna tela po ovoj uredbi Najkasnije 5 meseci po stupanju ove uredbe na snagu, on šalje Komisiji odluku koja se odnosi na akreditaciju nadležnih tela. Ova odluka sadrži detaljan plan, sa ciljevima vezanim rokom, koji iznosi korake koje treba preduzeti kako bi se ispravilo nepridržavanje utvrđeno spiskom o kome je reč u stavu 4. Ovaj detaljan plan se dogovara sa Komisijom. 6. Gde se nepridržavanje o kome je reč u stavu 4 ne smatra kompatibilnim efikasnom i doslednom funkcionisanju operativne strukture, nacionalni službenik za odobravanje nastavlja sa utvrđi- vanjem akreditacije za operativnu strukturu o kojoj je reč, u skladu sa odredbama člana 13. 7. U slučaju da Komisija odluči da prenese ovlašćenja za upravljanje na postojeća nacionalna tela po ovoj uredbi, odluka Komisije može predvideti dalje uslove za nacionalna tela. U slučaju daljih uslova Komisija određuje vremenski rok u kome nacionalna tela treba da se pridržavaju istih kako bi prenošenje ovlašćenja za upravljanje ostalo na snazi. Odlukom Komisije će takođe biti predviđene ex ante kontrole o kojima je reč u članu 14(3). 8. Bez obzira na odluku nacionalnog službenika za odobravanje, Komisija može odlučiti da zadrži, obustavi ili povuče prenošenje ovlašćenja za upravljanje na neko od tela u pitanju u bilo kom trenutku. 9. U svim fazama, nacionalni službenik za odobravanje obezbeđuje da zemlja korisnica dostavlja sve informacije koje Komisija traži Član 77 Principi sprovođenja pomoći u slučaju Tvining projekata 1. Tvining projekti se utvrđuju u vidu donacije, kojom se izabrane administracije zemlje članice saglašavaju da će obezbeđivati potrebno stručno mišljenje javnog sektora u vezi sa naknadom tako nastalih troškova. Donacija može posebno da obezbedi dugoročno zaduženje jednog službenika koji je imen- ovan za stalno pružanje saveta upravi zemlje korisnice u svojstvu savetnika za Tvining pro- jekat sa prebivalištem u zemlji korisnici. Donacija za Tvining projekat utvrđuje se u skladu sa relevantnim odredbama Dela I, naslov VI o donacijama po Uredbi (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 i Uredbi Komisije (EZ, Euroatom) br. 2342/2002. 2. Komisija utvrđuje i redovno ažurira uputstvo za Tvining projekat koje posebno sadrži sistem fiksnih troškova i cena koje zemlje članice treba da nadoknade za pruženo stručno mišljenje javnog sektora. Član 78 Principi sprovođenja u slučaju učešća u programima i agencijama Zajednice U slučaju učešća u programima i agencijama Zajednice, sprovođenje se sastoji od plaćanja dela finan- sijskog doprinosa zemlje korisnice koji se finansira po IPA budžetu programa ili agencije. Plaćanje vrši na- cionalni fond u slučaju decentralizovanog upravljanja i Komisija u slučaju centralizovanog upravljanja Odeljak 2 – Finansijsko upravljanje Član 79 Plaćanja u okviru decentralizovanog upravljanja 1. Odstupanjem od člana 40(6), kada se postigne plafon od 95%, nacionalni službenik za odobra- vanje dostavlja novi overeni izveštaj o troškovima i informacije o nadoknađenim iznosima kada zahteva isplatu konačne razlike. 2. Predfinansiranje u principu predstavlja 50% doprinosa Zajednice programu u pitanju. Ono se može plaćati u godišnjim ratama. Vrednost od 50% može se povećati ako nacionalni službenik za odobravanje pokaže da rezultirajući iznos neće pokrivati predfinansiranje ugovora i donacija potpisanih na nacionalnom nivou. 3. Iznos koji će se predfinansirati obračunava se kao suma procene iznosa koji će se ugovoriti po godini, i stvarnog iznosa za koji se pristupilo ugovornim obavezama u prethodnim godinama. Uz izuzetak onoga što se odnosi na učešće u programima i agencijama Zajednice, predfinan- siranje se plaća pošto se objavi prvi tender ili poziv za podnošenje ponuda. 4. Plaćanja za učešće u programima i agencijama Zajednice mogu iznositi 100% vrednosti do- prinosa Zajednice u vezi sa ovim učešćem.
  • 109. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 109Član 80Zadržavanje dokumenataOdstupanjem od člana 48, pisane podatke o celokupnoj nabavci, donaciji i postupku ugovaranja poovoj komponenti zadržava operativna struktura u periodu od najmanje 7 godina od isplate razlikeugovora.Član 81Vlasništvo nad kamatomOdstupanjem od člana 36, kamata nastala po osnovu nekog programa koji finansira Zajednica pri-javljuje se Komisiji kad god se zahtev za plaćanjem dostavlja Komisiji.Odeljak 3 – Ocena i praćenjeČlan 82Ocena1. Svi programi u okviru komponente tranzicione pomoći i institucionalne izgradnje podležu privremenoj i/ili ex post oceni, u skladu sa članom 21 Uredbe Komisije (EZ, Euroatom) br. 2342/2002.2. Privremene i ex post ocene obaviće se pre prenošenja ovlašćenja za upravljanje na zemlju ko- risnicu. Njih obavlja Komisija. Posle prenošenja ovlašćenja za upravljanje, odgovornost za obavljanje privremenih ocena je na zemlji korisnici, bez ugrožavanja prava Komisije da vrši bilo kakvu ad hoc privremenu ocenu programa koju smatra potrebnom. Ex post ocena ostaje prerogativ Komisije čak i posle prenošenja ovlašćenja za upravljanje na zemlju korisnicu.3. U skladu sa članom 32 IPA uredbe, izvršni kratki pregledi u vezi sa izveštajima o privremenoj oceni i ex post oceni dostavljaju se IPA odboru na raspravu.Član 83Praćenje1. U slučaju decentralizovanog upravljanja, u skladu sa članom 59, nacionalni IPA koordinator utvrđuje sektorski odbor za praćenje komponente tranzicione pomoći i institucionalne iz- gradnje, u daljem tekstu zvani „TAIB odbor“.2. TAIB odbor se sastaje najmanje dva puta godišnje na inicijativu zemlje korisnice ili Komisije. On će sastaviti svoj pravilnik, u skladu sa mandatom sektorskog odbora za praćenje koji je us- postavila Komisija, i u institucionalnim, zakonskim i finansijskim okvirima zemlje korisnice o kojoj je reč. On usvaja ovaj pravilnik u dogovoru sa nacionalnim IPA koordinatorom i na- cionalnim službenikom za odobravanje i IPA odborom za praćenje.3. Nacionalni IPA koordinator predsedava TAIB odborom. Njegovi članovi su nacionalni službenik za odobravanje, programski službenici sa ovlašćenjima i, prema slučaju, drugi predstavnici op- erativne strukture, predstavnici Komisije kao i, prema slučaju, predstavnici međunarodnih fi- nansijskih institucija i civilnog društva koje je odredila zemlja korisnica u dogovoru sa Komisijom.4. U skladu sa članom 59 (2), TAIB odbor se uverava u delotvornost i kvalitet programa i aktivnosti o kojima je reč, posebno: (a) pregledanjem izveštaja o stanju sprovođenja u kojima je detaljno naveden finansijski i op- erativni napredak programa; (b) pregledanjem postizanja ciljeva i rezultata programa; (v) pregledanjem planova nabavke kao i relevantnih preporuka za ocenu; (g) razgovorima o problematičnim pitanjima i aktivnostima; (d) predlaganjem korektivnih radnji, prema slučaju; (đ) pregledanjem slučajeva pronevere i nepravilnosti i prikazivanjem mera koje su preduzete za nadoknadu sredstava i kako bi se izbeglo ponavljanje sličnih slučajeva; (e) pregledanjem godišnjeg plana revizorskog posla koji je pripremilo revizorsko telo i nalaza i preporuka izvršenih revizija.5. TAIB odbor prati sve programe koji su u toku po ovoj komponenti. U slučaju, između ostalog aktivnosti ulaganja, prenosa sredstava ili privatizacija, zemlja korisnica prati programe do nji- hovog završetka i obaveštava TAIB odbor o svim izmenama u rezultatima ovih programa koji značajno ugrožavaju njihov uticaj, održivost i vlasništvo.
  • 110. 110 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 6. TAIB odboru mogu da pomažu sektorski pododbori za praćenje, koje zemlja korisnica us- postavlja za praćenje programa i aktivnosti ove komponente, grupisanih po sektorima praćenja. Pododbori podnose izveštaj TAIB odboru. Oni sastavljaju i usvajaju svoj interni pravil- nik, u skladu sa mandatom koji utvrđuje Komisija. Član 84 Sektorski godišnji i završni izveštaji o sprovođenju 1. U slučaju decentralizovanog upravljanja, operativna struktura šalje Komisiji, nacionalnom IPA koordinatoru i nacionalnom službeniku za odobravanje sektorski godišnji izveštaj do 30. juna svake godine. Sektorski završni izveštaj dostavlja se Komisiji, nacionalnom IPA koordinatoru i nacionalnom službeniku za odobravanje najkasnije 6 meseci po završetku programa. Sektorski završni izveš- taj pokriva ceo period sprovođenja pomoći i sadrži poslednji sektorski godišnji izveštaj. TAIB odbor razmatra sektorske izveštaje pre njihovog dostavljanja Komisiji, nacionalnom IPA koordinatoru i nacionalnom službeniku za odobravanje. Sektorski izveštaji sadrže sledeće informacije: (a) kvantitativne i kvalitativne elemente napretka u sprovođenju programa, osa prioriteta ili aktivnosti, u odnosu na posebne ciljeve koji se mogu potvrditi; (b) detaljne informacije o finansijskom sprovođenju programa; (v) informacije o koracima koje su preduzeli operativna struktura ili TAIB odbor radi obezbeđenja kvaliteta i delotvornosti sprovođenja, posebno: (i) mere praćenja i ocene, uključujući i odredbe o prikupljanju podataka; (ii) pregled svih značajnih problema na koje se naišlo u sprovođenju programa i svih naknadno preduzetih mera; (iii) korišćenje tehničke pomoći; (g) informacije o aktivnostima radi obezbeđenja informacija o programu i njegovom obelo- danjivanju, u skladu sa članom 62. NASLOV II – KOMPONENTA PREKOGRANIČNE SARADNJE POGLAVLJE I – Predmet pomoći i podobnost Član 85 Dodatne definicije za komponentu prekogranične saradnje U svrhe ovog Naslova, pored definicija predviđenih članom 2, „zemlje učesnice“ znače države član- ice i/ili države korisnice koje učestvuju u prekograničnom programu po ovoj komponenti. Član 86 Oblasti i oblici pomoći Komponenta prekogranične saradnje obezbeđuje pomoć za sledeće: (a) prekograničnu saradnju između jedne ili više država članica i jedne ili više zemalja korisnica; (b) prekograničnu saradnju između dve ili više zemalja korisnica. 2. Pomoć Komisije po stavu 1 ima za cilj jačanje prekogranične saradnje kroz zajedničke lokalne i regionalne inicijative, kombinovanjem i spoljne pomoći i ciljeva ekonomske i društvene doslednosti. Posebno, saradnja teži jednom ili više od sledećih širih ciljeva: (a) unapređenju održivog privrednog i društvenog razvoja u širim oblastima; (b) zajedničkom radu radi suočavanja sa zajedničkim izazovima u oblastima kao što su živ- otna sredina, prirodno i kulturno nasleđe, javno zdravlje i sprečavanje i borba protiv or- ganizovanog kriminala; (v) obezbeđenju efikasnih i bezbednih granica; (g) unapređenju zajedničkih akcija malog obima koje uključuju lokalne aktere iz pograničnih područja. 3. Ciljevima o kojima je reč u stavu 2 može se posebno težiti: (a) podsticanjem preduzetništva, posebno, razvojem malih i srednjih preduzeća, turizma, kul- ture i malogranične trgovine; (b) podsticanjem i unapređenjem zajedničke zaštite i upravljanja prirodnim i kulturnim resur- sima kao i prevencijom prirodnih i tehnoloških rizika; (v) podržavanjem veza između gradskih i ruralnih sredina; (g) smanjenjem izolacije kroz poboljšani pristup transportnim, informativnim i komunika- cionim mrežama i uslugama, i pograničnim vodama, otpadu i energetskim sistemima i uređajima;
  • 111. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 111 (d) razvojem saradnje, kapaciteta i zajedničkog korišćenja infrastruktura posebno u sektorima kao što su zdravstvo, kultura, turizam i obrazovanje; (đ) unapređenjem zakonske i administrativne saradnje; (e) obezbeđenjem efikasnog upravljanja granicom, olakšicama u legalnoj trgovini i prelaz- ima, obezbeđenjem granica od krijumčarenja, trgovine ljudima, organizovanog kriminala, prenosivih bolesti i ilegalne migracije, uključujućii tranzitnu migraciju; (ž) podsticanjem pograničnih kontakata na regionalnom i lokalnom nivou, unapređenjem razmena i produbljivanjem privredne, društvene, kulturne i obrazovne saradnje između lokalnih zajednica; (z) unapređenjem integracije prekograničnih tržišta rada, inicijativa lokalnog zapošljavanja, jednakosti polova i jednakih prilika, obuke i uključivanja u društvo: (i) unapređenjem razmene ljudskih resursa i uređaja za istraživanje i tehnološki razvoj.4. Komponenta prekogranične saradnje može takođe podržavati, prema slučaju učešće podob- nih područja zemalja korisnica u transnacionalnim i međuregionalnim programima u okviru ciljeva evropske teritorijalne saradnje Strukturnih fondova i u programima multilateralnog morskog basena u okviru Uredbe (EZ) br. 1638/2006 Evropskog parlamenta i Saveta[11]. Prav- ila koja regulišu učešće zemalja korisnica u gore navedenim programima utvrđuju se u rele- vantnim sporazumima o finansiranju.Član 87PartnerstvoOdredbe člana 11(1) i (2) Uredbe Saveta (EZ) br. 1083/2006 [12] primenjuju se uz odgovarajućeizmene na države članice i zemlje korisnice u kontekstu prekogranične saradnje o kojoj je reč u članu86 (1).Član 88Teritorijalna podobnostU svrhe prekogranične saradnje o kojoj je reč u članu 86(1)(a), oblasti podobne za finansiranje susledeće: (a) regioni NUTS nivoa 3 ili, u odsustvu NUTS klasifikacije, ekvivalenta područja duž kopnenih granica između Zajednice i zemalja korisnica; (b) regioni NUTS nivoa 3 ili, u odsustvu NUTS klasifikacije, ekvivalenta područja duž morskih granica između Zajednice i zemalja korisnica, kao opšte pravilo do maksimalno 150 kilo- metara, uzimajući u obzir moguća prilagođavanja koja su potrebna za obezbeđenja doslednosti i kontinuiteta mera saradnje. Odmah po stupanju ove uredbe na snagu, Komisija usvaja spisak podobnih područja u Za- jednici i u zemljama korisnicama. Ovaj spisak važi od 1. januara 2007. godine do 31. decem- bra 2013. godine. U svrhe prekogranične saradnje o kojoj je reč u članu 86(1)(b), podobne oblasti za finansiranje su sledeće: (a) regioni NUTS nivoa 3 ili, u odsustvu NUTS klasifikacije, ekvivalenta područja duž kopnenih granica između zemalja korisnica; (b) regioni NUTS nivoa 3 ili, u odsustvu NUTS klasifikacije, ekvivalenta područja duž morskih granica između zemalja korisnica, kao opšte pravilo do maksimalno 150 kilometara, uzi- majući u obzir moguća prilagođavanja koja su potrebna za obezbeđenja doslednosti i kon- tinuiteta mera saradnje. Spisak podobnih regiona je uključen u relevantne prekogranične programe o kojima je reč u članu 94.3. U svrhe učešća u programima o kojima je reč u članu 86(4), podobni regioni zemalja korisnica utvrđuju se u relevantnom dokumentu programiranja, prema slučaju.Član 89Podobnost troškova1. Troškovi po ovoj komponenti su podobni ako su stvarno plaćeni između 1. januara 2007. godine i 31. decembra treće godine posle poslednje budžetske obaveze, za aktivnosti ili deo aktivnosti sprovedenih u okviru država članica, a koji su nastali posle potpisivanja sporazuma o finansiranju za aktivnosti ili deo aktivnosti sprovedenih u okviru zemalja korisnica.2. Pored pravila utvrđenih članom 34(3) sledeći troškovi nisu podobni: (a) kamata na dug; (b) kupovina zemljišta u iznosu koji prelazi 10% podobnih troškova aktivnosti o kojoj je reč.
  • 112. 112 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 3. Odstupanjem od člana 34(3), podobni su sledeći troškovi: (a) porezi na dodatu vrednost, ako su ispunjeni sledeći uslovi (i) ako ne postoji povraćaj poreza na dodatu vrednost na neki način; (ii) ako je utvrđeno da njih snosi krajnji korisnik, i (iii) ako su oni jasno naznačeni u predlogu projekta. (b) dažbine za transnacionalne finansijske transakcije; (v) gde sprovođenje neke aktivnosti zahteva da se otvori poseban račun ili računi, bankarski troškovi za otvaranje i održavanje računa; (g) honorari za pravne savete, troškovi notara, troškovi tehničkih ili finansijskih stručnjaka i troškovi računovodstva ili revizije, ako su direktno povezani sa kofinansiranom aktivnošću i potrebni za njenu pripremu ili sprovođenje; (d) troškovi garancija koje obezbeđuje banka ili druge finansijske institucije, u onom obimu u kom su takve garancije potrebne po nacionalnom zakonodavstvu ili zakonodavstvu Za- jednice (đ) režijski troškovi, pod uslovom da se zasnivaju na realnim troškovima koji se pripisuju sprovođenju aktivnosti u pitanju. Paušalni iznosi zasnovani na prosečnim troškovima ne mogu prelaziti 25% onih direktnih troškova aktivnosti koji mogu uticati na nivo režijskih troškova. Ovaj obračun se propisno dokumentuje i periodično revidira. 4. Pored tehničke pomoći za prekogranični program o kom je reč u članu 94, podobni su sledeći troškovi koje plaćaju državni organi u pripremi ili sprovođenju neke aktivnosti: (a) troškovi profesionalnih usluga koje pruža javni organ sem krajnjeg korisnika u pripremi ili sprovođenju neke aktivnosti; (b) troškovi obezbeđenja usluga koje se odnose na pripremu i sprovođenje neke aktivnosti koju obezbeđuje javni organ koji je i sam finansijski korisnik i koji izvršava neku aktivnost za svoj račun bez pozivanja na druge spoljnje pružaoce usluga ako su to dodatni troškovi i odnose se ili na trošak stvarno i direktno plaćen za kofinansiranu aktivnost. Taj državni organ u pitanju ili fakturiše troškove o kojima je reč u tački (a) ovog stava krajnjem korisniku ili overava te troškove na bazi dokumenata ekvivalentne vrednosti koja se može dokazati što omogućava identifikaciju stvarnih troškova koje je taj organ platio za tu aktivnost. Troškovi o kojima je reč u tački (b) ovog stava moraju se potvrditi putem dokumenata koji omogućavaju identifikaciju stvarnih troškova koje je državni organ platio za tu aktivnost. 5. Bez ugrožavanja odredaba stavova 1 do 4, zemlje učesnice u prekograničnom programu mogu utvrditi dalja pravila o podobnosti troškova. Član 90 Intenziteti pomoći i stopa doprinosa Zajednice 1. U svrhe ove komponente, podobni troškovi kako su definisani članom 38(1) zasnivaju se ili na javnoj potrošnji ili na ukupnim troškovima, kako se zemlje učesnice dogovore i kako se utvrdi u prekograničnom programu. 2. Doprinos Zajednice za prekogranične programe na nivou ose prioriteta ne prelazi plafon od 85% podobnih troškova. 3. Doprinos Zajednice za svaku osu prioriteta nije manji od 20% podobnih troškova. 4. Nijedna aktivnost nema koristi od više kofinansirajuće svote od one koja se odnosi na osu pri- oriteta u pitanju. 5. U periodu podobnosti o kome je reč u stavu 1 člana 89, pored odredaba člana 34(4): (a) aktivnost može dobiti pomoć Zajednice samo po jednom prekograničnom programu is- tovremeno; (b) aktivnost ne dobija pomoć za vrednost koja je veća od ukupne izdvojene javne potrošnje. 6. Za državnu pomoć preduzećima u smislu člana 87 ugovora, javna pomoć dodeljena po preko- graničnim programima poštuje plafone državne pomoći. POGLAVLJE II – Programiranje Odeljak 1 – Programi Član 91 Priprema i odobrenje prekograničnih programa 1. Pomoć prekograničnoj saradnji o kojoj je reč u članu 86 (1) u principu se dodeljuje u okviru višegodišnjih programa za prekograničnu saradnju, u daljem tekstu zvani „prekogranični pro- grami “.
  • 113. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1132. Prekogranični programi se sastavljaju za svaku granicu ili grupu granica odgovarajućim grupisan- jem u regionima na nivou NUTS 3 ili, u odsustvu NUTS klasifikacije, ekvivalentnim oblastima.3. Zemlje učesnice zajednički sastavljaju svaki prekogranični program, u saradnji sa partnerima o kojima je reč u članu 11 uredbe (EZ) br. 1083/2006.4. Zemlje učesnice zajednički dostavljaju Komisiji predlog prekograničnog programa, koji sadrži sve elemente o kojima je reč u članu 94.5. Komisija ocenjuje predloženi prekogranični program kako bi utvrdila da li on sadrži sve ele- mente o kojima je reč u članu 94 i da li on doprinosi ciljevima i prioritetima relevantnog doku- menta(dokumenata) višegodišnjeg indikativnog planiranja o kojima je reč u članu 5. Kada Komisija smatra da prekogranični program ne sadrži sve elemente o kojima je reč u članu 94 ili ako nije u skladu sa ciljevima i prioritetima dokumenta(dokumenata) višegodišnjeg in- dikativnog planiranja, ona može pozvati zemlje učesnice da obezbede sve potrebne dodatne informacije i, prema slučaju, da revidiraju predloženi program na odgovarajući način,6. Komisija usvaja prekogranični program na osnovu odluke.Član 92Sporazumi o finansiranju1. Za prekogranične programe koji se odnose na saradnju o kojoj je reč u članu 86(1)(a), za- ključuju se višegodišnji sporazumi o finansiranju između Komisije i svake zemlje korisnice koja učestvuje u programu, na osnovu odluke o kojoj je reč u članu 91(6). Gde se prekogranični program sprovodi po prelaznim dogovorima o kojima je reč u članu 99, godišnji sporazumi o finansiranju zaključuju se između Komisije i svake zemlje korisnice koja učestvuje u programu. Svaki takav sporazum o finansiranju pokriva doprinos Zajednice za zemlju korisnicu i godinu u pitanju kako je predviđeno planom finansiranja o kome je reč u članu 99(2).2. Za prekogranične programe koji se odnose na saradnju o kojoj je reč u članu 86(1)(b), za- ključuju se godišnji sporazumi o finansiranju između Komisije i svake zemlje korisnice koja učestvuje u programu, na osnovu odluke o kojoj je reč u članu 91(6). Svaki takav sporazum o finansiranju pokriva doprinos Zajednice za zemlju korisnicu i godinu u pitanju kako je pred- viđeno planom finansiranja o kome je reč u članu 94(2), drugi podstav.Član 93Revizija prekograničnih programa1. Na inicijativu zemalja učesnica ili Komisije a u dogovoru sa zemljama učesnicama, preko- granični programi se mogu ponovo razmotriti i ako je potrebno, preostali deo programa rev- idirati, u jednom ili više sledećih slučajeva: (a) da bi se ažurirao plan finansiranja prema reviziji višegodišnjeg indikativnog finansijskog okvira o kome je reč u članu 5 IPA uredbe; (b) posle značajnih društveno-ekonomskih promena; (v) kako bi se više ili drugačije uzele u obzir veće promene u Zajednici, nacionalnim ili re- gionalnim prioritetima; (g) u svetlu ocene o kojoj je reč u članu 109 ili članu 141; (d) posle poteškoća u sprovođenju; (đ) posle raskida prelaznih dogovora o kojima je reč u članu 100 ili neke druge izmene odred- aba o sprovođenju pomoći uključujući i prelazak zemalja korisnica sa centralizovanog na decentralizovano upravljanje.2. Komisija usvaja revidirani prekogranični program na osnovu odluke a novi sporazum(i) o fi- nansiranju kako je navedeno u članu 92 zaključuju se na odgovarajući način. Gde su rele- vantne, primenjuju se odredbe člana 9(3) IPA uredbe.Član 94Sadržaj prekograničnih programa1. Svaki prekogranični program sadrži sledeće informacije: (a) spisak podobnih oblasti koje program pokriva u skladu sa članom 88, uključujući fleksi- bilne oblasti o kojima je reč u članu 97; (b) analizu situacije oblasti podobnih za saradnju u smislu prednosti i mana i srednjoročne potrebe i ciljeve koji proističu iz te analize; (v) opis strategije saradnje i prioritete i mere izabrane za pomoć, s obzirom na relevantni doku- ment (a) višegodišnjeg indikativnog planiranja zemalja korisnica i druge relevantna na- cionalna i regionalna strateška dokumenta kao i rezultate iz ex ante ocene o kojoj je reč u članu 109 ili članiu 141;
  • 114. 114 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (g) informacije o osama prioriteta, odnosnim merama i njihovim specifičnim ciljevima. Ti cil- jevi se kvantifikuju korišćenjem ograničenog broja indikatora za ishod i rezultate, uzima- jući u obzir princip proporcionalnosti. Indikatori omogućavaju merenje napretka u odnosu na situaciju osnovice i efikasnost ciljeva kojima se sprovode prioriteti; pravila o podob- nosti troškova o kojima je reč u članu 89; (d) specifičnu osu prioriteta tehničke pomoći koja pokriva aktivnosti pripreme, upravljanja, praćenja, procene, informisanja i kontrole koje se odnose na sprovođenje programa za- jedno sa aktivnostima za jačanje administrativnog kapaciteta za sprovođenje programa do maksimalno 10% doprinosa Zajednice koji je izdvojen za taj program. U izuzetnim sluča- jevima, prema dogovoru između Komisije i zemalja učesnica, iznos iznad 10% doprinosa Zajednice za taj program može se izdvojiti za ovaj prioritet: (đ) informacije o komplementarnosti sa merama koje finansiraju druge IPA komponente ili drugi instrumenti Zajednice, gde je relevantno; (e) odredbe sprovođenja prekograničnog programa, uključujući: (i) imenovanje struktura i tela predviđenih članom 102 i, prema slučaju, članom 139 od strane zemalja učesnica; (ii) opis sistema praćenja i ocene; (iii) prema slučaju, informacije o nadležnom telu koje prima isplate koje vrši Komisija i telu ili telima koja su odgovorna za plaćanja korisnicima; (iv) prema slučaju, definiciju postupaka mobilizacije i cirkulacije finansijskih tokova kako bi se obezbedila njihova transparentnost (v) elemente čiji je cilj obezbeđivanje publiciteta i informacija o prekograničnom programu o kojima je reč u članu 62; (vi) prema slučaju, opis postupaka koji su dogovoreni između Komisije i zemalja učesnica za razmenu kompjuterizovanih podataka. 2. Štaviše, prekogranični programi koji se tiču saradnje o kojoj je reč u članu 86(1)(a), sadrže fi- nansijski plan zasnovan na višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru bez rasčlanjivanja po zemljama učesnicama, koji sadrži tabelu koja razvrstava iznos doprinosa Zajednice i njenu stopu za svaku godinu pokrivenu višegodišnjim indikativnim finansijskim okvirom i za svaku osu prioriteta, kao i iznos koji finansiraju nacionalne strane u programu. Prekogranični programi koji se tiču saradnje o kojoj je reč u članu 86(1)(b), sadrže finansijski plan zasnovan na višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru koji sadrži tabelu za svaku zemlju učesnicu koja predviđa iznos doprinosa Zajednice i njenu stopu za svaku godinu pokrivenu višegodišnjim indikativnim finansijskim okvirom i za svaku osu prioriteta, kao i, prema slučaju, iznos koji finansiraju nacionalne strane u programu. Odeljak 2 – Aktivnosti Član 95 Izbor aktivnosti 1. Prekogranični programi finansiraju zajedničke aktivnosti koje su zemlje učesnice zajednički iz- abrale na osnovu jednog poziva za podnošenje ponuda koji pokriva celu podobnu oblast. Zemlje učesnice mogu takođe identifikovati zajedničke aktivnosti van poziva za podnošenje ponuda. U tom slučaju zajednička aktivnost se posebno navodi u pograničnom programu ili, ako je dosledna prioritetu ili merama prekograničnog programa identifikuje se u bilo kom trenutku posle usvajanja programa odlukom koju donosi zajednički odbor za praćenje o kome je reč u članu 110 ili u članu 142. 2. Aktivnosti izabrane za prekogranične programe obuhvataju krajnje korisnike iz najmanje dve zemlje učesnice koje sarađuju na bar dva sledeća načina za svaku aktivnost: zajednički razvoj, zajedničko sprovođenje, zajedničko osoblje i zajedničko finansiranje. 3. Za prekogranične programe koji se tiču saradnje o kojoj je reč u članu 86(1)(a), izabrane ak- tivnosti uključuju korisnike za najmanje jednu državu članicu koja učestvuje i jednu od ze- malja korisnica koje učestvuju u programu. 4. Izabrane aktivnosti koje ispunjavaju gore navedene uslove mogu se sprovoditi u jednoj zemlji pod uslovom da donose jasnu prekograničnu korist. 5. Svaki program utvrđuje pravila za izbor aktivnosti koja sprečavaju dupliranje napora u ra- zličitim prekograničnim programima bilo da su u okviru IPA ili drugih instrumenata Zajednice.
  • 115. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 115Član 96Odgovornosti glavnog korisnika i drugih korisnika1. Za prekogranične programe koji se tiču saradnje o kojoj je reč u članu 86(1)(a), krajnji korisnici neke aktivnosti imenuju glavnog korisnika između sebe pre dostavljanja predloga aktivnosti. Glavni korisnik preuzima sledeće odgovornosti: (a) on pravi dogovore za svoje odnose sa krajnjim korisnicima koji učestvuju u aktivnosti na osnovu sporazuma koji sadrži, između ostalog, odredbe koje garantuju stabilno finansi- jsko upravljanje sredstvima izdvojenim za tu aktivnost, uključujući i dogovore za povraćaj nepravilno isplaćenih iznosa; (b) on je odgovoran za obezbeđenje sprovođenja cele aktivnosti; (v) on je odgovoran za prenos doprinosa Zajednice krajnjim korisnicima koji učestvuju u ak- tivnostima; (g) on obezbeđuje da se troškovi prezentirani od strane krajnjih korisnika koji učestvuju u ak- tivnosti plate u svrhu sprovođenja aktivnosti i odgovara na aktivnosti dogovorene između krajnjih korisnika koji učestvuju u aktivnosti; (d) on potvrđuje troškove prezentirane od strane krajnjih korisnika koji učestvuju u aktivnosti overe od strane kontrolora o kojima je reč u članu 108.2. Za prekogranične programe koji se tiču saradnje o kojoj je reč u članu 86(1) (a) koji se sprovode po prelaznim dogovorima utvrđenim u članu 99: (a) krajnji korisnici aktivnosti u državama članicama koje učestvuju u programima imenuju između sebe glavnog korisnika pre dostavljanja predloga aktivnosti. Glavni korisnik preuz- ima odgovornosti pod tačkama (a) do (d) stava 1 za deo aktivnosti koji se obavlja u zeml- jama članicama; (b) krajnji korisnici aktivnosti u zemljama korisnicama koje učestvuju u programima imenuju između sebe glavnog korisnika pre dostavljanja predloga aktivnosti. Glavni korisnik preuz- ima odgovornosti pod tačkama (a) do (g) stava 1 za deo aktivnosti koji se obavlja u zeml- jama članicama. Glavni korisnici država članica i zemalja korisnica koje učestvuju u programu obezbeđuju tesnu koordinaciju u sprovođenju aktivnosti.3. Za prekogranične programe koji se tiču saradnje o kojoj je reč u članu 86(1)(a), krajnji korisnici neke aktivnosti u svakoj zemlji korisnici koja učestvuje u programu imenuju glavnog koris- nika između sebe pre dostavljanja predloga aktivnosti. Glavni korisnik preuzima odgovornosti navedene pod tačkama (a) do (g) stava 1 za deo aktivnosti koji se obavlja u odnosnoj zemlji. Glavni korisnici zemalja korisnica koje učestvuju u programu obezbeđuju tesnu koordinaciju sprovođenja aktivnosti.3. Svaki krajnji korisnik koji učestvuje u aktivnosti je odgovoran za nepravilnosti u troškovima koje je prijavio.Član 97Posebni uslovi koji regulišu lokaciju aktivnosti1. U opravdanim slučajevima iz sredstava Zajednice mogu se finansirati troškovi nastali u ak- tivnostima sprovođenja ili delovima aktivnosti do granice od 20% iznosa doprinosa Zajed- nice prekograničnom programu u regionima NUTS nivoa 3 ili, u odsustvu NUTS klasifikacije, ekvivalentnim područjima, uz područja podobna za taj program. U izuzetnim slučajevima prema dogovoru između Komisije i zemalja učesnica ova fleksibilnost može se proširiti na re- gione NUTS nivoa 2 ili, u odsustvu NUTS klasifikacije, ekvivalentna područja u kojima se nalaze podobne oblasti. Na nivou projekta, u izuzetnim slučajevima troškovi partnera koji se nalaze van oblasti po pro- gramu kako je definisano u prvom podstavu mogu biti podobni, ako je projekat mogao da postigne svoje ciljeve sa tim učešćem partnera.2. Zemlje učesnice svakog programa obezbeđuju zakonitost i pravilnost ovih troškova. Izbor aktivnosti van podobnih oblasti o kojima je reč u stavu 1 potvrđuju: (a) telo za upravljanje o kome je reč u članu 102 za programe ili deo programa koji se sprovode podeljenim upravljanjem sa državama članicama; (b) operativne strukture o kojima je reč u članu 28 za programe ili deo programa koji se sprovode u zemljama korisnicama u okviru decentralizovanog upravljanja; (v) Komisija za programe ili deo programa koji se sprovode u zemljama korisnicama u okviru centralizovanog upravljanja.
  • 116. 116 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA POGLAVLJE III – Sprovođenje Odeljak 1 – Opšte odredbe Član 98 Modaliteti sprovođenja 1. Za prekograničnu saradnju o kojoj je reč u članu 86(1)(a), programi se u principu sprovode kroz podeljeno upravljanje sa državama članicama od strane tela o kojima je reč u članu 102 koja snose odgovornost za sprovođenje prekograničnog programa u državama članicama i zemljama korisnicama koje u njemu učestvuju. Zbog toga, države članice i zemlje korisnice koje učestvuju u prekograničnom programu moraju biti u stanju da sprovode ceo program na celoj podobnoj teritoriji prema odredbama o kojima je reč u odeljku 2 ovog poglavlja. Pre usvajanja prekograničnog programa u skladu sa članom 91(6), Komisija može da zahteva od zemalja učesnica bilo koju informaciju za koju smatra da je potrebna da se utvrdi kapacitet tela o kojima je reč u članu 102 radi poštovanja obaveza utvrđenih pod odeljkom 2 ovog poglavlja. Gde države članice i zemlje korisnice koje učestvuju u prekograničnom programu još nisu spremne da sprovedu ceo program prema ovim modalitetima, primenjuju se prelazni do- govori utvrđeni članom 99. 2. Za prekograničnu saradnju o kojoj je reč u članu 86(1)(b), programi se sprovode u okviru cen- tralizovanog ili decentralizovanog upravljanja u skladu sa članom 53 Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002, sa Komisijom odnosno nacionalnim službenikom za odobravanje i operativnim strukturama u svakoj zemlji učesnici koji snose odgovornost za sprovođenje programa u odnosnoj zemlji. U ovom kontekstu, prekogranični programi se sprovode prema odredbama o kojima je reč u odeljku 3 ovog poglavlja. Za prekograničnu saradnju o kojoj je reč u članu 86(1)(b), za sve zemlje korisnice cilj je de- centralizovano upravljanje. Član 99 Prelazni dogovori 1. Za prekograničnu saradnju o kojoj je reč u članu 86(1)(a), gde zemlje koje učestvuju u pro- gramu još nisu spremne da sprovedu ceo prekogranični program u podeljenom upravljanju sa državama članicama prema odredbama utvrđenim odeljkom 2 ovog poglavlja, program se sprovodi prema prelaznim dogovorima utvrđenim ovim članom. 2. Plan finansiranja koji je obuhvaćen prekograničnim programom o kome je reč u prvom pod- stavu člana 94(2) sadrži: (a) tabelu sa svim državama članicama koje učestvuju u programu i (b) tabelu za svaku zemlju korisnicu koja učestvuje u programu. 3. Deo prekograničnog programa koji se tiče država članica koje učestvuju u programu sprovodi se prema odredbama o kojima je reč u odeljku 2 ovog poglavlja. Deo prekograničnog programa koji se tiče zemalja korisnica koje učestvuju u programu sprovodi se prema odredbama o kojima je reč u odeljku 3 ovog poglavlja, uz izuzetak člana 142. Primenjuju se odredbe koje se odnose na zajednički odbor za praćenje iz člana 110. 4. Odredbe o sprovođenju pomoći koje su sadržane u prekograničnom programu o kojima je reč u članu 94(1) (ž) prave razliku između modaliteta koji se primenjuju na države članice koje učestvuju u programu i onih koji se primenjuju na zemlje korisnice koje učestvuju u programu. 5. Posle izbora zajedničkih aktivnosti u skladu sa odredbama člana 95, telo za upravljanje do- deljuje donaciju glavnom korisniku država članica koje učestvuju u programu. U slučaju decentralizovanog upravljanja, operativne strukture u zemljama korisnicama koje učestvuju u programu dodeljuju donacije glavnim korisnicima iz njihovih odnosnih zemalja. U slučaju centralizovanog upravljanja, Komisija dodeljuje donacije glavnom korisniku u svakoj zemlji korisnici koja učestvuje u programu. Član 100 Raskid prelaznih dogovora 1. Kada su zemlje učesnice spremne da se prebace na sprovođenje kroz podeljeno upravljanje u skladu sa stavom 1 člana 98, one dostavljaju Komisiji revidirani prekogranični program koji obuhvata plan finansiranja zasnovan na višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru za sledeće tri godine, zajedno sa revidiranim opisom sistema upravljanja i kontrole uz revidirani izveštaj i mišljenje u skladu sa članom 117.
  • 117. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 117 Komisija ponovo razmatra prekogranični program i ocenjuje dokumenta dostavljena u skladu sa članom 117. Ona odlučuje da li će usvojiti novu odluku kojom se program menja tako da se može sprovesti prema dogovorima o kojima je reč u članu 98(1).2. Budžetske obaveze za deo programa koji se odnosi na zemlje korisnice koje učestvuju u pro- gramu koje su preuzete u vreme prelaznih dogovora sprovode se prema odredbama o ko- jima je reč u članu 99.Odeljak 2 – Prekogranične programi između zemalja korisnica i država članicaPododeljak 1 – Sistemi upravljanja i kontroleČlan 101Opšti principiSistemi upravljanja i kontrole prekograničnih programa utvrđenih od strane zemalja učesnicaobezbeđuju: (a) definiciju funkcija tog tela u upravljanju i kontroli i dodelu funkcija u okviru svakog tela; (b) poštovanje principa razdvajanja funkcija između i u okviru takvih tela; (v) postupke za obezbeđenje tačnosti i regularnosti prijavljenih troškova u okviru preko- graničnog programa; (g) pouzdane računovodstvene sisteme i sisteme praćenja i finansijskog izveštavanja u kom- pjuterizovanoj formi; (d) sistem izveštavanja i praćenja gde odgovorno telo poverava izvršenje zadataka drugom telu; (đ) dogovore za reviziju funkcionisanja sistema; (e) sisteme i postupke za obezbeđenje odgovarajućeg traga revizije; (ž) postupke izveštavanja i praćenja neregularnosti i povraćaja nepravilno isplaćenih iznosa.Član 102Imenovanje tela1. Zemlje koje učestvuju u prekograničnom programu imenuju jedno telo za upravljanje i jedno telo za sertifikaciju i jedno revizorsko telo, a sva će se nalaziti u jednoj od država članica koje učestvuju u prekograničnom programu. Telo za sertifikaciju prima plaćanja koja je izvršila Komisija i, po opštem pravilu, vrši plaćanja glavnom korisniku, u skladu sa odredbama utvrđenim članom 104. Telo za upravljanje, pošto se konsultuje sa zemljama koje učestvuju u prekograničnom pro- gramu, osniva zajednički tehnički sekretarijat. Zajednički tehnički sekretarijat pomaže telu za upravljanje i zajedničkom odboru za praćenje o kojima je reč u članu 110 i, prema slučaju, re- vizorskom telu i telu za sertifikaciju, u obavljanju njihovih odnosnih dužnosti. Zajednički tehnički sekretarijat može imati antena telo osnovano u drugim zemljama koje učestvuju u programu.2. Revizorskom telu za prekogranični program pomaže grupa revizora koja se sastoji od pred- stavnika svake zemlje koja učestvuje u programu i obavljanju dužnosti predviđenih članom 105. Grupa revizora će biti osnovana najkasnije u roku od tri meseca od odluke kojom se odobrava prekogranični program. Ona sastavlja svoj sopstveni pravilnik. Njom predsedava revizorsko telo za prekogranični program. Zemlje učesnice mogu jednoglasno odlučiti da revizorsko telo bude ovlašćeno da direktno obavlja dužnosti predviđene članom 105 na celoj teritoriji koju program pokriva bez potrebe za grupom revizora kako je definisano u prvom podstavu. Revizori su nezavisni od kontrolnog sistema o kome je reč u članu 108.3. Svaka zemlja koja učestvuje u prekograničnom programu imenuje predstavnike koji sede u zajedničkom odboru za praćenje o kome je reč u članu 110.4. Gde jedan ili više zadataka tela za upravljanje ili tela za sertifikaciju obavlja jedno prelazno telo, odnosni dogovori se zvanično beleže u pisanoj formi. Odredbe ove uredbe koje se odnose na telo za upravljanje, telo za sertifikaciju i revizorsko telo primenjuju se na to prelazno telo.Član 103Funkcije tela za upravljanje1. Telo za upravljanje je odgovorno za upravljanje i sprovođenje prekograničnog programa u skladu sa principom stabilnog finansijskog upravljanja, a posebno za:
  • 118. 118 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (a) obezbeđenje da se aktivnosti za finansiranje biraju u skladu sa kriterijumima koji se pri- menjuju na prekogranični program i da su u skladu sa primenjivim pravilima Komisije i na- cionalnim pravilima za ceo period njihovog sprovođenja; (b) obezbeđenje postojanja sistema za praćenje i čuvanje računovodstvene evidencije svake aktivnosti po prekograničnom programu u kompjuterizovanom obliku i da se prikupljaju podaci o sprovođenju koji su potrebni za finansijsko upravljanje, praćenje, potvrde, reviz- ije i procenu; (v) potvrda regularnosti troškova. Zbog toga, ono se uverava da su troškovi svakog krajnjeg koris- nika koji učestvuje u nekoj aktivnosti potvrđeni od strane kontrolora o kome je reč u članu 108; (g) obezbeđenje da se aktivnosti sprovode prema odredbama javne nabavke o kojima je reč u članu 121; (d) obezbeđenje da krajnji korisnici i druga tela uključena u sprovođenje aktivnosti vode ili poseban računovodstveni sistem ili odgovarajuću računovodstveni šifarnik za sve transak- cije koje se odnose na aktivnost bez ugrožavanja nacionalnih računovodstvenih pravila; (đ) obezbeđenje da se ocene prekograničnih programa obavljaju u skladu sa članom 109; (e) uspostavljanje postupaka da se obezbedi da se svi dokumenti koji se odnose na troškove i revizije koje su potrebne za osiguranje odgovarajućeg traga revizije čuvaju u skladu sa za- htevima člana 134; (ž) obezbeđenje da telo za sertifikaciju dobija sve potrebne informacije o postupcima i potvr- dama koji se vrše u vezi sa troškovima u svrhu sertifikacije; (z) vođenje posla zajedničkog tela za praćenje i da mu se dostavljaju dokumenti potrebni da se omogući praćenje kvaliteta sprovođenja prekograničnog programa u svetlu njegovih specifičnih ciljeva; (i) sastavljanje i, posle odobrenja od strane zajedničkog odbora za praćenje, dostavljanje Komisiji godišnjih i završnih izveštaja o sprovođenju o kojima je reč u članu 112; (j) obezbeđenje usklađenosti sa zahtevima informisanja i obelodanjivanja koji su utvrđeni članom 62. 4. Telo za upravljanje određuje dogovore za sprovođenje za svaku aktivnost, prema slučaju, u do- govoru sa glavnim korisnikom. Član 104 Funkcije tela za sertifikaciju Telo za sertifikaciju prekograničnog programa je posebno odgovorno za: (a) sastavljanje i dostavljanje Komisiji overenih izveštaja o troškovima i zahteva za plaćanje; (b) overu da je: (i) izveštaj o troškovima tačan, da je rezultat pouzdanih računovodstvenih sistema i da se zasniva na pratećim dokumentima koji se mogu potvrditi (ii) prijavljeni trošak u skladu sa primenjivim pravilima Komisije i nacionalnim pravilima i da je nas- tao u vezi sa aktivnostima koje su izabrane za finansiranje u skladu sa kriterijumima koji se primen- juju na program i koji su u skladu sa pravilima Komisije i nacionalnim pravilima; (v) obezbeđenje da je u svrhe sertifikacije primilo odgovarajuće informacije od tela za up- ravljanje o postupcima i overama koje se obavljaju u vezi sa troškovima koji su obuhvaćeni izveštajima o troškovima; (g) uzimanje u obzir u svrhe sertifikacije rezultata svih revizija izvršenih od strane i u okviru odgovornosti tela za reviziju; (d) vođenje računovodstvene evidencije troškova prijavljenih Komisiji u kompjuterizovanom obliku. Tela za upravljanje i tela za reviziju imaju pristup svim ovim informacijama. Na os- novu pisanog zahteva Komisije telo za sertifikaciju obezbeđuje Komisiji informacije, u roku od 10 radnih dana od prijema zahteva ili u nekom dogovorenom periodu, u svrhe obavl- janja provera dokumentacije i na licu mesta; (đ) vođenje računa za iznose koji su povraćeni i povučeni posle poništenja celog ili dela doprinosa za neku aktivnost. Povraćeni iznosi se uplaćuju generalnom budžetu Evropske unije pre za- vršetka prekograničnog programa njihovim oduzimanjem iz sledećeg izveštaja o troškovima; (e) dostavljanje Komisiji, do 28. februara svake godine izjave koja identifikuje sledeće za svaku osu prioriteta prekograničnog programa: (i) iznose povučene iz izveštaja o troškovima koji su dostavljeni u toku prethodne godine posle poništenja celog ili dela javnog doprinosa za neku aktivnost; (ii) povraćene iznose koji su oduzeti iz ovih izveštaja o troškovima; (iii) izveštaj o iznosima koji se vraćaju do 31. decembra prethodne godine klasi- fikovan po godini u kojoj su izdati nalozi za povraćaj.
  • 119. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 119Član 105Funkcije revizorskog tela1. Revizorsko telo za prekogranični program je funkcionalno nezavisno od tela za upravljanje i tela za sertifikaciju i posebno je odgovorno za: (a) obezbeđenje da se revizije vrše radi potvrde efikasnog funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole prekograničnog programa; (b) obezbeđenje da se revizije vrše na aktivnostima na osnovu odgovarajućeg uzorka radi potvrde prijavljenih troškova; (v) do 31. decembra svake godine od godine posle usvajanja prekograničnog programa do četvrte godine posle poslednje budžetske obaveze: (i) dostavljanje Komisiji godišnjeg kontrolnog izveštaja koji utvrđuje nalaze reviz- ija obavljenih u prethodnom dvanaestomesečnom periodu koji se završava 30. juna godine u pitanju i izveštava o svim nedostacima utvrđenim u sistemima za upravljanje i kontrolu programa. Prvi izveštaj koji se dostavlja do 31. decembra godine posle usvajanja programa, pokriva period od 1. januara godine usvajanja do 30. juna godine posle usvajanja programa. Informacije koje se odnose na re- vizije obavljene posle 1. jula četvrte godine posle poslednje budžetske obaveze sadržane su u završnom kontrolnom izveštaju koji potkrepljuje izjavu o završetku o kojoj je reč u tački (g) ovog stava. Ovaj izveštaj zasniva se na revizijama sis- tema i revizijama aktivnosti obavljenih po tačkama (a) i (b); (ii) izdavanje mišljenja, na osnovu kontrola i revizija koje su obavljene u okviru nje- gove odgovornosti, da li sistem upravljanja i kontrole funkcioniše efikasno kako bi se obezbedila dovoljna garancija da su izveštaji o troškovima prezentirani Komisiji tačni i kao posledicu toga dovoljna garancija da su osnovne transakcije zakonite i regularne. Kada se zajednički sistem primenjuje na nekoliko IPA prekograničnih programa, informacije o kojima je reč u tački (i) mogu se grupisati u jedan izveštaj, a mišl- jenje i izjava koji se izdaju po tački (ii) mogu pokrivati sve prekogranične pro- grame o kojima se radi. (g) dostavljanje Komisiji najkasnije do 31. decembra pete godine posle poslednje budžetske obaveze izjave o završetku kojom se utvrđuje važnost zahteva za plaćanjem konačne raz- like i zakonitost i regularnost osnovnih transakcija koje pokriva završni izveštaj o troškovima, koju prati završni kontrolni izveštaj. Ova izjava o završetku zasniva se na celom revizorskom poslu koji je obavljen od strane i u okviru odgovornosti revizorskog tela.2. Revizorsko telo obezbeđuje da ceo revizorski posao vodi računa o međunarodno priznatim re- vizorskim standardima.3. Gde se revizije i kontrole o kojima je reč u stavu 1, tačke (a) i (b) obavljaju od strane tela koje nije revizorsko telo, revizorsko telo obezbeđuje da ta tela imaju potrebnu funkcionalnu neza- visnost.4. Ako otkrivene slabosti u sistemima upravljanja ili kontrole ili nivo neregularnih troškova ne dozvoljava pribavljanje nekvalifikovanog mišljenja o godišnjem mišljenju o kome je reč u stavu 1 tačka (v) ili u izjavi o završetku o kojoj je reč u stavu 1 tačka (g), revizorsko telo daje ra- zloge i ocenjuje obim problema i njegov finansijski uticaj.Član 106Trag revizijeU svrhe revizija o kojima je reč u članu 101 (1) (b), trag revizije se smatra adekvatnim gde je, za preko-granični program u pitanju on u skladu sa sledećim kriterijumima: (a) dozvoljava da se zbirni iznosi overeni Komisiji poravnaju sa detaljnom računovodstvenom evidencijom i pratećim dokumentima koja imaju telo za sertifikaciju, telo za upravljanje, prelazna tela i glavni korisnik što se tiče aktivnosti kofinansiranih po prekograničnom pro- gramu; (b) dozvoljava potvrdu plaćanja javnog doprinosa glavnom korisniku i svakom krajnjem ko- risniku; (v) dozvoljava potvrdu primene kriterijuma izbora koji su utvrđeni od strane zajedničkog odb- ora za praćenje prekograničnog programa; (g) sadrži, u vezi sa svakom aktivnošću tehničke specifikacije i plan finansiranja, dokumenta koja se tiču odobrenja donacije, dokumenta koja se odnose na postupke javne nabavke, izveštaje o napretku i izveštaje o obavljenim potvrdama i revizijama.
  • 120. 120 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Član 107 Revizije 1. Revizije o kojima je reč u članu 105(1) (b) obavljaju se svakih dvanaest meseci od 1. jula go- dine posle usvajanja prekograničnog programa na uzorku aktivnosti koje su izabrane metodom koji je utvrdilo ili odobrilo revizorsko telo u dogovoru sa Komisijom. Revizije se vrše na licu mesta na osnovu dokumentacije i evidencije koje ima krajnji korisnik. Zemlje učesnice obezbeđuju odgovarajuću raspodelu tih revizija u toku perioda sprovođenja projekta. 2. Revizije potvrđuju da su ispunjeni sledeći uslovi: (a) aktivnost ispunjava kriterijume izbora prekograničnog programa i sprovedena je u skladu sa odlukom o odobrenju i ispunjava sve primenjive uslove koji se tiču njene funkcional- nosti i upotrebe ili ciljeva koji treba da se postignu; (b) prijavljeni trošak odgovara računovodstvenoj evidenciji i pratećim dokumentima koje ima krajnji korisnik; (v) trošak prijavljen od strane krajnjeg korisnika je u skladu sa pravilima Zajednice i nacional- nim pravilima; (g) javni doprinos je plaćen krajnjem korisniku u skladu sa članom 40 (1). 3. Gde izgleda da su otkriveni problemi sistematski po prirodi i zbog toga imaju rizik za druge aktivnosti po prekograničnom programu revizorsko telo obezbeđuje da se obavi dalji pre- gled, uključujući dodatne revizije gde je potrebno radi utvrđivanja obima takvih problema. Nadležna tela preduzimaju potrebne preventivne i korektivne radnje. 4. Vrši se revizija najmanje 5% ukupnog troška koji je prijavio glavni korisnik i koji je potvrđen Komisiji u završnom izveštaju o troškovima u skladu sa stavom 2 pre završetka prekograničnog programa. Član 108 Sistem kontrole 1. Kako bi se trošak potvrdio, svaka zemlja učesnica uspostavlja kontrolni sistem koji omogućava isporuku kofinansiranih proizvoda i usluga, valjanost troškova prijavljenih za aktivnosti ili de- love aktivnosti sprovedene na njenoj teritoriji i usklađenost takvih troškova i odnosnih ak- tivnosti, ili delova tih aktivnosti, sa Zajednicom, gde je relevantno i njenim nacionalnim pravilima. U ovu svrhu svaka zemlja učesnica imenuje kontrolore odgovorne za potvrdu zakonitosti i regularnosti prijavljenog troška od strane svakog prijavljenog korisnika koji učestvuje u ak- tivnosti. Zemlje učesnice mogu odlučiti da imenuju jednog kontrolora za celu oblast pro- grama. Gde se potvrda isporuke kofinansiranih proizvoda i usluga može obaviti samo u odnosu na celu aktivnost, takvu potvrdu vrši kontrolor zemlje učesnice gde se nalazi glavni korisnik ili od strane tela za upravljanje. 2. Svaka zemlja učesnica obezbeđuje da kontrolori mogu potvrditi trošak u periodu od tri meseca od datuma njegovog dostavljanja kontrolorima od strane glavnog korisnika. Pododeljak 2 – Ocena i praćenje Član 109 Ocena 1. Ocena ima za cilj da poboljša kvalitet, efikasnost i doslednost pomoći iz fondova Zajednice i strategiju i sprovođenje prekograničnog programa uzimajući u obzir ciljeve održivog razvoja i relevantno zakonodavstvo Zajednice koje se odnosi na uticaj na životnu sredinu i stratešku procenu životne sredine. 2. Zemlje učesnice zajednički obavljaju ex ante ocenu koja pokriva svaki prekogranični program Ex ante ocene imaju za cilj optimizaciju izdvajanja budžetskih resursa po prekograničnim pro- gramima i poboljšanje kvaliteta programiranja. One identifikuju i ocenjuju disparitete, nes- tašice i potencijal razvoja, cilj koji treba postići, očekivane rezultate, kvantifikovane ciljeve, doslednost sa relevantnim dokumentom(ima) višegodišnjeg indikativnog planiranja, dodatu vrednost Zajednice, stečena iskustva iz prethodnog programiranja i kvalitet postupaka za sprovođenje, praćenje, ocenu i finansijsko upravljanje. Ex ante ocena se prilaže uz prekogranični program.
  • 121. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1213. U toku perioda programiranja zemlje učesnice vrše ocene povezane sa praćenjem preko- graničnog programa posebno gde praćenje otkriva značajno udaljavanje od prvobitno utvrđenih ciljeva ili gde su dati predlozi za reviziju prekograničnog programa. Rezultati se šalju zajedničkom odboru za praćenje za prekogranični program i Komisiji. Gde rezultati vode reviziji ostalog dela programa o kojoj je reč u članu 93, o njima se raspravlja u okviru IPA odbora u vreme dostavljanja revidiranog prekograničnog programa.4. Ocene vrše stručnjaci ili tela, unutrašnji ili spoljašnji, funkcionalno nezavisni od tela za serti- fikaciju i revizorskog tela o kojima je reč u članu 102. Rezultati se objavljuju prema pravilima koja se primenjuju za pristup dokumentima.5. Ocena se finansira iz budžeta za tehničku pomoć o kojoj je reč u članu 94(1) (đ).Član 110Zajedničko telo za praćenje1. Zemlje učesnice uspostavljaju zajedničko telo za praćenje za svaki prekogranični program u roku od tri meseca od datuma obaveštenja zemljama učesnicama o odluci kojom se odobrava prekogranični program. Zajedničko telo za praćenje se sastaje najmanje dva puta godišnje na inicijativu zemalja učes- nica ili Komisije. U slučaju prekograničnog programa koji se sprovodi prema prelaznim dogovorima o kojima je reč u članu 99, za zemlje korisnice gde je pomoć sprovedena na decentralizovanoj osnovi, za- jedničko telo za praćenje ispunjava ulogu sektorskog tela za praćenje o kome je reč u članu 59.2. Svaki zajednički odbor za praćenje sastavlja svoj pravilnik u okviru institucionalnog zakon- skog i finansijskog okvira zemalja učesnica i u skladu sa mandatom zajedničkog odbora za praćenje koji je odredila Komisija, kako bi sproveo svoje misije u skladu sa ovom uredbom. On ga usvaja u dogovoru sa odborom za upravljanje a, u slučaju programa koji se sprovodi prema prelaznim dogovorima o kojima je reč u članu 99, u dogovoru sa nacionalnim IPA koordina- torom zemlje korisnice koja učestvuje u programu.3. Zajedničkim odborom za praćenje predsedava predstavnik jedne od zemalja učesnica ili odb- ora za upravljanje. Pri odlučivanju o njegovom sastavu u skladu sa članom 102(3), zemlje učesnice posvećuju dužnu pažnju odredbama člana 87.4. Komisija učestvuje u radu zajedničkog odbora za praćenje u savetodavnom svojstvu. Pred- stavnik Evropske investicione banke i Evropskog investicionog fonda može učestvovati u save- todavnom svojstvu u onim prekograničnim programima za koje Evropska investiciona banka ili Evropski investicioni fond daju doprinos.5. Zajednički odbor za praćenje se uverava u efikasnost i kvalitet sprovođenja prekograničnog programa u skladu sa sledećim odredbama: (a) on razmatra i odobrava kriterijume za izbor aktivnosti koje finansira prekogranični pro- gram i odobrava sve revizije ovih kriterijuma u skladu sa potrebama programiranja; (b) on periodično pregleda napredak prema postizanju specifičnih ciljeva prekograničnog programa na osnovu dokumenata koje je dostavio odbor za upravljanje i, u slučaju pro- grama koji se sprovodi prema prelaznim dogovorima o kojima je reč u članu 99, opera- tivne strukture u zemljama korisnicama koje učestvuju u programu; (v) on pregleda rezultate sprovođenja, posebno postizanje ciljeva utvrđenih za svaku osu pri- oriteta i ocene o kojima je reč u članu 57(4) i članu 109; (g) on razmatra i odobrava godišnje i završne izveštaje o sprovođenju o kojima je reč u članu 112 i, u slučaju programa koji se sprovodi prema prelaznim dogovorima o kojima je reč u članu 99, on pregleda izveštaje o kojima je reč u članu 144; (d) on je obavešten o godišnjem kontrolnom izveštaju, o kome je reč u članu 105(1) (v) i, prema slučaju, u slučaju programa sprovedenog prema prelaznim dogovorima o kojima je reč u članu 99, o godišnjem izveštaju(ima) o revizorskom poslu o kojima je reč u članu 29(2) (b) prva alineja, i o relevantnim komentarima koje Komisija može da da posle pregleda ovih izveštaja; (đ) on je odgovoran za izbor aktivnosti ali može delegirati ovu funkciju kontrolnoj komisiji koja mu podnosi izveštaj; (e) on može da predloži svaku reviziju ili pregled prekograničnog programa koji će verovatno omogućiti postizanje ciljeva o kojima je reč u članu 86(2) ili da poboljša svoje upravljanje uključujući i finansijsko upravljanje; (ž) on razmatra i odobrava svaki predlog za izmenu sadržaja prekograničnog programa.
  • 122. 122 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Član 111 Dogovori za praćenje 1. Odbor za upravljanje i zajednički odbor za praćenje obezbeđuju kvalitet sprovođenja preko- graničnog programa 2. Odbor za upravljanje i zajednički odbor za praćenje vrše praćenje pozivanjem na finansijske pokazatelje, kao i pokazatelje o kojima je reč u članu 94(1)(g). 3. Razmena podataka između Komisije i odbora o kojima je reč u članu 102 u svrhe praćenja vrši se elektronskim putem. Član 112 Godišnji izveštaj i završni izveštaj o sprovođenju programa 1. Najkasnije do 30. juna svake godine, odbor za upravljanje dostavlja Komisiji godišnji izveštaj o sprovođenju prekograničnog programa koji je odobrio zajednički odbor za praćenje. Prvi godišnji izveštaj dostavlja se u drugoj godini posle usvajanja programa. Odbor za upravljanje dostavlja završni izveštaj o sprovođenju prekograničnog programa na- jkasnije do 31. decembra četvrte godine posle poslednje budžetske godine. 2. Izveštaji o kojima je reč u stavu 1 sadrže sledeće informacije: (a) napredak postignut u sprovođenju prekograničnog programa i prioritete u odnosu na nji- hove specifične ciljeve koji se mogu potvrditi sa kvalifikacijom kad god i gde god se oni prepuštaju kvantifikaciji, koristeći pokazatelje o kojima je reč u članu 94(1) (g) na nivou ose prioriteta; (b) finansijsko sprovođenje prekograničnog programa, detaljno navodeći za svaku osu prioriteta: (i) trošak koji je platio korisnik uključen u zahtev za plaćanjem poslat odboru za upravljanje i odgovarajući javni doprinos; (ii) ukupna plaćanja koja su primljena od Komisije i kvantifikaciju finansijskih pokazatelja o kojima je reč u članu 111(2); i (iii) trošak koji je platio odbora odgovoran za plaćanja korisnicima (v) korake koje je preduzeo odbor za upravljanje ili zajednički odbor za praćenje radi obezbeđenja kvaliteta i efikasnosti sprovođenja, posebno: (i) mere praćenja i ocene, uključujući i dogovore o prikupljanju podataka; (ii) rezime važnih problema na koje se naišlo u sprovođenju prekograničnog pro- grama i svih preduzetih mera, uključujući odgovor na komentare po članu 113, prema slučaju; (iii) upotrebu tehničke pomoći; (g) mere preduzete radi obezbeđenja informacija i obelodanjivanja prekograničnog programa; (d) informacije o važnim problemima koji se odnose na usklađenost sa pravilima Zajednice na koje se naišlo u sprovođenju prekograničnog programa i mere preduzete radi njihovog rešavanja; (đ) upotreba pomoći koja je, posle finansijskih korekcija o kojima je reč u članu 138 bila na raspolaganju odboru za upravljanje ili drugom javnom telu u periodu sprovođenja preko- graničnog programa; (e) u slučaju programa koji se sprovodi prema prelaznim dogovorima o kojima je reč u članu 99 napredak postignut prema sprovođenju u okviru podeljenog upravljanja na celoj teri- toriji preko prekograničnog programa. Prema slučaju, informacije o kojima je reč u tačkama (a) do (e) ovog stava mogu se davati u formi rezimea. Informacije o kojima je reč u tačkama (v) do (đ) ne moraju se uključivati ako nije bilo znača- jne izmene od prethodnog izveštaja. 3. Komisija obaveštava zemlje učesnice o svom mišljenju o sadržaju godišnjeg izveštaja o sprovođenju koji je dostavio odbor za upravljanje u roku od tri meseca od datuma prijema. Za završni izveštaj o prekograničnom programu vremenski rok je maksimalno pet meseci od datuma prijema izveštaja. Ako Komisija ne odgovori u utvrđenom roku, izveštaj se smatra pri- hvaćenim. Član 113 Godišnji pregled programa 1. Svake godine, kada se dostavi godišnji izveštaj o sprovođenju o kome je reč u članu 112, Komisija i odbor za upravljanje pregledaju napredak postignut u sprovođenju prekograničnog programa, glavne rezultate postignute tokom prethodne godine, finansijsko sprovođenje i druge faktore radi poboljšanja sprovođenja.
  • 123. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 123 Bilo koji aspekt aktivnosti sistema upravljanja i kontrole pokrenut u prošlogodišnjem kon- trolnom izveštaju, o čemu je reč u članu 105(1)(v)(i), može se takođe pregledati.2. Posle pregleda o kome je reč u stavu 1, Komisija može dati komentare zemljama učesnicama i odboru za upravljanje, koji o njima obaveštavaju zajednički odbor za praćenje. Zemlje učes- nice obaveštavaju Komisiju o radnji koja je preduzeta kao odgovor na ove komentare.Pododeljak 3 – Odgovornost zemalja učesnica i KomisijeČlan 114Upravljanje i kontrola1. Zemlje učesnice su odgovorne za upravljanje i kontrolu prekograničnog programa posebno kroz sledeće mere: (a) obezbeđenje da su sistemi upravljanja i kontrole za prekogranični program uspostavljeni u skladu sa članovima 101 i 105 i da funkcionišu efikasno; (b) sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje nepravilnosti i nepravilno isplaćenih iznosa za povraćaj zajedno sa kamatom na zakasnela plaćanja, prema slučaju oni će o njima obavestiti Komisiju i stalno obaveštavati Komisiju o napredovanju upravnih i zakonskih postupaka.2. Bez ugrožavanja odgovornosti zemalja učesnica za otkrivanje i korekciju nepravilnosti i za povraćaj nepropisno plaćenih iznosa, odbor za sertifikaciju obezbeđuje povraćaj svakog iznosa koji je isplaćen kao posledica nepravilnosti od strane glavnog korisnika. Krajnji koris- nici će isplatiti glavnom korisniku nepropisno isplaćene iznose u skladu sa sporazumom koji postoji između njih. Ako glavni korisnik ne uspe u obezbeđenju otplate od krajnjeg korisnika, zemlja učesnica na čijoj se teritoriji nalazi relevantni krajnji korisnik će odboru za sertifikaciju doznačiti iznos nepropisno plaćen tom krajnjem korisniku.Član 115Opis sistema upravljanja i kontrole1. Pre isplate predfinansiranja o kome je reč u članu 128, države članice na čijoj se teritoriji nalazi odbor za upravljanje dostavljaju Komisiji opis sistema upravljanja i kontrole, koji posebno pokriva organizaciju i postupke: (a) odbora za upravljanje i sertifikaciju i prelaznog tela o kojima je reč u članu 102 (b) revizorskog tela i svih drugih organa koji vrše revizije u okviru njihove odgovornosti o čemu je reč u članu 102.2. Što se tiče odbora za upravljanje, odbora za sertifikaciju i svakog prelaznog tela, države član- ice koje se navode u stavu 1 obezbeđuju Komisiji sledeće informacije: (a) opis zadataka koji su im povereni; (b) organizacionu šemu tela, dodeljene zadatke između ili u okviru njihovih ministarstava, i in- dikativni broj izdvojenih radnih mesta; (v) postupci za izbor i odobrenje aktivnosti; (g) postupci po kojima se primaju, verifikuju i potvrđuju zahtevi korisnika za doznaku, i pos- tupci po kojima se odobravaju, izvršavaju i unose u račune plaćanja korisnicima; (d) postupci po kojima se sastavljaju, overavaju i dostavljaju Komisiji izveštaji o troškovima; (đ) pozivanje na pisane postupke utvrđene u svrhe tačaka (v), g) i (d); (ž) pravila podobnosti koja su utvrdile zemlje učesnice i koja se primenjuju na prekogranični program; (z) sistem za vođenje detaljne računovodstvene evidencije o aktivnostima u okviru preko- graničnog programa.3. Što se tiče revizorskog tela i drugih tela, države članice pomenute u stavu 1 Komisiji dostavl- jaju sledeće informacije: (a) opis zadataka i odnosa u njima; (b) organizacionu šemu revizorskog tela i svakog tela koje je uključeno u obavljanje revizija koje se odnose na prekogranični program, sa opisom kako se obezbeđuje njihova nezav- isnost, indikativni broj dodeljenih radnih mesta i kvalifikacije osoblja; (v) postupci za praćenje sprovođenja preporuka i korektivnih mera koje proističu iz revizorskih izveštaja; (g) postupci za pripremu godišnjeg izveštaja o kontroli i izjave o završetku programa.
  • 124. 124 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Član 116 Procena sistema upravljanja i kontrole 1. Opis o kome je reč u članu 115 prati izveštaj u kome se iznose rezultati procene uspostavljenih sistema i daje mišljenje o njihovoj usklađenosti sa članovima 101 i 105. Ako mišljenje sadrži rezerve, u izveštaju se naznačava ozbiljnost nedostatka. Zemlja učesnica u pitanju izveštava Komisiju o korektivnim merama koje treba preduzeti i rasporedu njihovog sprovođenja, i naknadno dostavlja potvrdu o sprovođenju mera i o povlačenju odnosnih rezervi. 2. Izveštaj i mišljenje o kojima je reč u prethodnom stavu utvrđuju revizorsko telo ili državno ili privatno revizorsko telo koje je funkcionalno nezavisno od odbora za upravljanje i sertifikaciju koji obavljaju njegov posao vodeći računa o međunarodno priznatim standardima revizije. 3. Gde je sistem upravljanja i kontrole u suštini isti kao onaj za pomoć odobrenu po Uredbi (EZ) br. 1083/2006, mogu se uzeti u obzir revizije koje su obavili nacionalni revizor i revizor Zajed- nice u odnosu na taj sistem u svrhe utvrđivanja izveštaja i mišljenja o kojima je reč u stavu 1. 4. Izveštaj o kome je reč u stavu 1 smatra se prihvaćenim, i izvršiće se isplata predfinansiranja, u sledećim okolnostima: (a) u roku od dva meseca od datuma prijema izveštaja kada u mišljenju u kome je reč u gorn- jem tekstu nema rezervi i ako Komisija nema zapažanja; (b) ako izveštaj sadrži rezerve, pošto Komisija potvrdi da su sprovedene korektivne mere koje se tiču ključnih elemenata, i odnosne rezerve povuku, i ako Komisija nema zapažanja u roku od dva meseca od datuma potvrde. Član 117 Zahtevi za prelazak sa prelaznih dogovora 1. U slučaju prekograničnog programa koji se sprovodi prema prelaznim dogovorima o kojima je reč u članu 99, kada su zemlje učesnice spremne da pređu na modalitete za sprovođenje o kojima je reč u članu 98(1), one Komisiji dostavljaju revidirani opis sistema upravljanja i kon- trole, koji prate izveštaj i mišljenje u skladu sa članom 116(1). 2. Kada mišljenje sadrži rezerve, odluka Komisije kojom se program menja može biti doneta samo ako Komisija dobije potvrdu da su sprovedene korektivne mere koje se tiču ključnih el- emenata sistema i da je odnosna rezerva povučena. Član 118 Zaključci i saopštavanje dogovora između zemalja učesnica Pored informacija navedenih u članu 115(2) i 839, opis sistema upravljanja i kontrole sadrži i do- govore postignute između zemalja učesnica kako bi se telu za upravljanje, telu za sertifikaciju i revi- zorskom telu omogućilo da obavljaju svoje dužnosti koje proističu iz Uredbe i da se obezbedi da će se zemlje učesnice pridržavati svojih obaveza povraćaja plaćanja o kojima je reč u članu 115. Član 119 Odgovornosti Komisije 1. Komisija se uverava, u skladu sa postupkom koji je predviđen članom 116, da su zemlje učes- nice uspostavile sisteme upravljanja i kontrole koji su u skladu sa članovima 101 i 105 i da, na osnovu godišnjeg izveštaja o kontroli i godišnjeg mišljenja revizorskog tela kako je predviđeno članom 105(1)(c) i svojih sopstvenih revizija, obično sistemi funkcionišu efikasno u periodu sprovođenja prekograničnih programa. 2. Bez ugrožavanja revizija koje su izvršile zemlje učesnice, službenici Komisije i ovlašćeni pred- stavnici Komisije mogu obaviti revizije na licu mesta kako bi se potvrdilo efikasno funkcionisanje sistema upravljanja i kontrole, a one mogu da sadrže revizije aktivnosti koje su obuhvaćene prekograničnim programima, uz prethodno obaveštenje od najmanje 10 radnih dana, sem u izuzetnim slučajevima. Službenici i ovlašćeni predstavnici zemalja učesnica mogu učestvovati u tim revizijama. Službenici Komisije i ovlašćeni predstavnici Komisije, koji su propisno ovlašćeni da vrše re- vizije na licu mesta, imaju pristup knjigama i svoj drugoj dokumentaciji, uključujući pripreml- jenu ili primljenu dokumentaciju i sadržinske podatke evidentirane u elektronskoj formi, koji se odnose na troškove koji se finansiraju iz fondova Zajednice. Ta ovlašćenja za revizije ne ugrožavaju primenu nacionalnih odredbi koje rezervišu određene postupke za agente koje posebno imenuje domaće zakonodavstvo. 3. Komisija može tražiti od neke zemlje učesnice da obavi reviziju na licu mesta radi potvrđi- vanja delotvornog funkcionisanja sistema ili korekcija jedne ili više transakcija. Službenici Komisije ili ovlašćeni predstavnici Komisije mogu učestvovati u tim revizijama.
  • 125. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 125Član 120Saradnja sa revizorskim telimaKomisija i revizorska tela prekograničnih programa sarađuju radi koordinacije svojih odnosnihplanova revizije i metoda revizije i odmah razmenjuju rezultate revizija sistema upravljanja i kontrolekako bi se resursi upotrebili na najbolji mogući način i izbeglo nepotrebno dupliranje posla.Komisija i revizorska tela se redovno sastaju a najmanje jednom godišnje sem ako nije drugačije do-govoreno, kako bi se zajedno pregledali godišnji izveštaj o kontroli i mišljenje podneto prema članu105 i razmenila mišljenja o drugim pitanjima koja se odnose na poboljšanje upravljanja i kontroleprekograničnih programa.Član 121Nabavka1. Za dodelu ugovora za usluge, isporuku i rad, postupci nabavke se pridržavaju odredaba Poglavlja 3 Dela 2, Naslov IV Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 i Poglavlja 3 Dela 2, Naslov III Uredbe (EZ, Euroatom) br. 2342/2002, kao i Odluke Komisije C (20026) 117 od 24. januara 2006. godine o pravilima i procedurama koji se primenjuju na ugovore za usluge, is- poruku i rad koji se finansiraju iz opšteg budžeta Evropskih zajednica u svrhe saradnje sa trećim zemljama. Ove odredbe se primenjuju u celom području prekograničnog programa, i na teritorijama država članica i na teritorijama zemalja korisnica.2. Odredbe prema stavu 1 obuhvaćene su pisanim sporazumom koji se zaključuje između ze- malja učesnica kako je objašnjeno članom 118.3. U slučaju prekograničnih programa koji se sprovode prema prelaznim dogovorima o kojima je reč u članu 99, stav 1 se ne primenjuje na deo programa koji se sprovodi na teritoriji država članica sem ako države članice koje u njemu učestvuju ne odluče drugačije.Pododeljak 4 – Finansijsko upravljanjeČlan 122Zajednička pravila za plaćanja1. Komisija vrši plaćanja doprinosa iz fondova Zajednice u skladu sa budžetskim raspodelama. Svako plaćanje će se uputiti na najranije otvorene budžetske obaveze.2. Plaćanja imaju formu predfinansiranja, privremenog plaćanja i plaćanja konačne razlike. Ona se vrše telu koje su odredile zemlje učesnice.3. Najkasnije do 30. aprila svake godine, odbor za sertifikaciju šalje Komisiji privremeno pred- viđanje svojih verovatnih zahteva za plaćanje za tekuću finansijsku godinu i sledeću finansi- jsku godinu.4. Sve razmene koje se odnose na finansijske transakcije između Komisije i tela i organa koje su odredile zemlje učesnice vrše se elektronskim putem. U slučajevima više sile, a posebno kada zajednički kompjuterizovani sistem ne funkcioniše ili nema trajne veze, odbor za sertifikaciju može proslediti izveštaj o troškovima i zahtev za plaćanje u odštampanom primerku.Član 123Zajednička pravila za obračun privremenih plaćanja i plaćanja konačne razlikePrivremena plaćanja i plaćanje konačne razlike obračunavaju se primenom kofinansirajuće stope zasvaku osu prioriteta na podobne troškove navedene pod tom osom prioriteta u svakom izveštaju otroškovima koji je overio odbor za sertifikaciju.Međutim, doprinos Komisije kroz privremena plaćanja i plaćanja konačne razlike neće biti veći odjavnog doprinosa i maksimalnog iznosa pomoći iz fondova Komisije za svaku osu prioriteta kako jeutvrđeno odlukom Komisije kojom se prekogranični pogram odobrava.Član 124Izveštaj o troškovima1. Svi izveštaji o troškovima sadrže, za svaku osu prioriteta, ukupan iznos podobnih troškova, u skladu sa članom 89 koji se plaća krajnim korisnicima u sprovođenju aktivnosti i odgovarajući javni doprinos koji se plaća ili prispeva za plaćanje krajnjim korisnicima prema uslovima koji regulišu javne troškove. Troškovi koje plaćaju krajnji korisnici se opravdavaju primljenim fak- turama ili računovodstvenim dokumentima jednake dokazive vrednosti.
  • 126. 126 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 2. Kada se doprinos iz fondova Zajednice obračunava u vezi sa članom 90(2), ni jedna informa- cija o troškovima sem javnih troškova ne ugrožava obračunati iznos koji prispeva za plaćanje na osnovu zahteva za plaćanjem. Član 125 Akumulacija predfinansiranja i privremenih plaćanja Primenjuju se odredbe utvrđene članom 40(5) uz odgovarajuće izmene. Član 126 Celovitost plaćanja korisnicima Primenjuju se odredbe utvrđene članom 40(9) uz odgovarajuće izmene. Član 127 Upotreba evra 1. Iznosi navedeni u podnetim prekograničnim programima zemalja učesnica, overenim izveš- tajima o troškovima, zahtevu za plaćanje i troškovima navedenim u godišnjem i završnom izveštaju o sprovođenju, su u apoenima u evrima. 2. Odluke Komisije o prekograničnim programima, obaveze Komisije i plaćanja, izražavaju se i obavljaju u evrima. 3. Glavni korisnici projekata koji uključuju krajnje korisnike u zemljama učesnicama koje nisu usvojile evro kao svoju valutu na dan zahteva za plaćanje, pretvaraju u evre iznose troškova koji su napravljeni u nacionalnoj valuti. Ti iznosi se pretvaraju u evre upotrebom mesečnog računovodstvenog deviznog kursa Kimisije u mesecu u kom glavni korisnik podnosi zahtev za plaćanje odboru za upravljanje. Ovaj kurs Komisija objavljuje u elektronskoj formi svakog meseca. 4. Kada evro postane valuta zemlje učesnice, nastavlja se sa primenom postupka konverzije o kome je reč u stavu 3 na sve troškove koje je telo za sertifikaciju evidentiralo na računima pre datuma stupanja na snagu fiksnog kursa konverzije između nacionalne valute i evra. Član 128 Predfinansiranje 1. Posle odluke Komisije kojom se odobrava prekogranični program, i po prihvatanju izveštaja o kome je reč u članu 116, Komisija isplaćuje jedan predfinansirajući iznos telu koje je odredila zemlja korisnica. Iznos predfinansiranja programu iznosi 25% prve tri budžetske obaveze. Iznos predfinansiranja može se isplatiti u dve rate, ako je potrebno s obzirom na raspoloživost budžetske obaveze. 2. Ukupan iznos koji se isplaćuje kao predfinansiranje doznačava Komisiji telo koje su imenovale zemlje učesnice ako se zahtev za plaćanje po prekograničnom programu ne pošalje u roku od dvadeset četiri meseca od dana kada Komisija plaća prvu ratu predfinansirajućeg iznosa. Član 129 Kamata Primenjuju se odredbe utvrđene članom 36 uz odgovarajuće izmene. Član 130 Saldiranje Iznos koji je plaćen na ime predfinansiranja se potpuno saldira sa računa Komisije kada se preko- granični program završi u skladu sa članom 133. Član 131 Prihvatljivost zahteva za prevremeno plaćanje 1. Svako privremeno plaćanje koje Komisija izvrši podleže ispunjenu sledećih uslova: (a) Komisiji se moraju poslati zahtev za plaćanjem i izveštaj o troškovima u skladu sa članom 124; (b) Komisija nije platila više od maksimalnog iznosa pomoći iz fondova Zajednice kako je utvrđeno u odlukama Komisije kojim se prekogranični program odobrava u toku celog perioda za svaku osu prioriteta; (v) odbor za upravljanje mora poslati Komisiji najnoviji godišnji izveštaj o sprovođenju u skladu sa članom 112;
  • 127. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 127 (g) odsustvo razumnog mišljenja Komisije u vezi sa kršenjem Ugovora po članu 226, što se tiče aktivnosti u pitanju za koje se prijavljuju troškovi u zahtevu za plaćanjem.2. Ako jedan ili više uslova o kojima je reč u stavu 1 nisu ispunjeni, Komisija obaveštava zemlje učesnice i odbor za sertifikaciju u okviru krajnjeg roka od mesec dana kako bi se mogle pre- duzeti potrebne mere da se ta situacija ispravi.Član 132Datum dostavljanja zahteva za privremena plaćanja i odlaganja plaćanja1. Odbor za sertifikaciju šalje Komisiji zahteve za privremena plaćanja za svaki prekogranični program, što je brže moguće, u tri navrata godišnje. Za plaćanje koje Komisija treba da izvrši u tekućoj godini, poslednji dan za dostavljanje zahteva je 31. oktobar.2. Prema raspoloživim sredstvima, i zbog odsustva obustave plaćanja u skladu sa članom 136, Komisija vrši privremena plaćanja najkasnije dva meseca posle datuma kada je zahtev za plaćanje koji ispunjava gore navedene uslove o kojima je reč u članu 131, evidentiran kod Komisije.Član 133Uslovi za plaćanje konačne razlike1. Komisija plaća konačnu razliku pod uslovom da: (a) odbor za sertifikaciju pošalje zahtev za plaćanje koji se sastoji od sledećih dokumenata do 31. marta pete godine posle poslednje budžetske obaveze: (i) zahtev za plaćanje konačne razlike i izveštaj o troškovima u skladu sa članom 124; (ii) završni izveštaj o sprovođenju prekograničnog programa, uključujući informa- cije utvrđene članom 112; (iii) izjavu o završetku o kojoj je reč u članu 105(1)(g); i (b) nema razložnog mišljenja Komisije u vezi sa kršenjem po članu 226 ugovora, što se tiče mišljenja za koje se troškovi u pitanju prijavljuju u zahtevu za plaćanje.2. Propust da se Komisiji pošalje neki od gore navedenih dokumenata o kojima je reč u stavu 1, ima automatski za posledicu otkazivanje konačne razlike, u skladu sa članom 137.3. Komisija obaveštava zemlje učesnice o svom mišljenju o sadržaju izjave o završetku u roku od pet meseci od datuma njenog prijema. Izjava o završetku se smatra prihvaćenom u odsustvu zapažanja Komisije u roku od pet meseca.4. Shodno raspoloživim sredstvima, Komisija plaća konačnu razliku u roku od četrdeset pet dana od sledeća dva datuma, koji pada kasnije: (a) datum kada prihvati krajnji izveštaj u skladu sa članom 112 i (b) datum kada prihvati izjavu o završetku.5. Ne ugrožavajući stav 6, razlika budžetske obaveze se poništava dvanaest meseci posle plaćanja konačne razlike. Prekogranični program se smatra završenim kada dođe do jednog od sledećih slučajeva: (a) isplata konačne razlike koju Komisija utvrdi na osnovu dokumenata o kojima je reč u stavu jedan; (b) dostavljanje debit note za sume koje je Komisija neblagovremeno platila zemljama učes- nicima u vezi sa prekograničnim programom; (v) poništenje konačne razlike budžetske obaveze. Komisija obaveštava zemlje učesnice o datumu završetka prekograničnog programa u krajn- jem roku od dva meseca.6. Bez obzira na rezultate bilo koje revizije koju je izvršila Komisija ili Evropski sud revizora, kon- ačna razlika koju Komisija plaća za prekogranični program može se izmentiti u roku od devet meseci od datuma njenog plaćanja ili, gde postoji negativna razlika koju treba da doznače zemlje učesnice, u roku od devet meseci od datuma izdavanja debit note. Ta izmena razlike ne utiče ne datum završetka prekograničnog programa kako je utvrđeno stavom 5.Član 134Raspoloživost dokumenata1. Ne ugrožavajući pravila koja regulišu pomoć države po članu 87 Ugovora, odbor za upravljanje obezbeđuje da sva prateća dokumenta koja se tiču troškova i revizija po prekograničnom pro- gramu u pitanju budu dostupna Komisiji i Sudu revizora u periodu od tri godine posle za- vršetka prekograničnog programa kako je definisano članom 133(5). Ovaj period se prekida ili u slučaju zakonskog postupka ili na osnovu propisno mo- tivisanog zahteva Komisije.
  • 128. 128 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 2. Dokumenti se čuvaju ili u vidu originala ili kao overene verzije koje su u skladu sa originalima na opšteprihvaćenim medijima za prenos podataka. 3. Odbor za upravljanje vodi evidenciju tela koja drže originalna prateća dokumenta koja se odnose na troškove i provere, a sastoje se od: (a) dokumenata u vezi sa određenim nastalim troškom i prijavljenim plaćanjima izvršenim u okviru pomoći a koji su potrebni za dovoljan trag revizije uključujući dokumenta koja pred- stavljaju dokaz stvarne isporuke proizvoda ili usluga koji se kofinasiraju; (b) izveštaja i dokumenata koji se odnose na provere izvršene od strane tela o kojima je reč u članu 102. 4. Odbor za upravljanje obezbeđuje da dokumenti navedeni u stavu 1 budu na raspolaganju za pregled, a izvodi ili kopije istih se dostavljaju licima i telima koja na to imaju pravo, uključu- jući najmanje ovlašćeno osoblje odbora za upravljanje, odbora za sertifikaciju, prelaznih tela i revizorskog tela i ovlašćene službenike Zajednice i njihove ovlašćene predstavnike. 5. Opšteprihvaćenim medijima za prenos podataka koji su navedeni u stavu 2 smatra se naj- manje sledeće: (a) fotokopije originalnih dokumenata; (b) mikrofiševi originalnih dokumenata; (v) elektronske verzije originalnih dokumenata; (g) dokumenti koji postoje samo u elektronskoj verziji. 6. Postupak za sertifikaciju usklađenosti dokumenata koji se čuvaju na opšteprihvaćenim medi- jima za prenos podataka sa originalnim dokumentima utvrđuju nacionalni organi i obezbeđuju da su verzije u skladu sa nacionalnim zakonskim zahtevima i da se na njih može oslanjati u svrhe revizije. 7. Kada dokumenti postoje samo u elektronskoj verziji, kompjuterski sistem koji se koristi mora ispunjavati prihvaćene bezbedonosne standarde koji obezbeđuju da su dokumenti koji se čuvaju u skladu sa nacionalnim zakonskim zahtevima i da se na njih može oslanjati u svrhe re- vizije. Član 135 Prekid krajnjeg roka plaćanja 1. Krajnji rok za plaćanje može prekinuti službenik za odobravanje nalogom u smislu Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 u maksimalnom periodu od šest meseci ako: (a) u izveštaju nacionalnog ili revizorskog tela Komisije postoji dokaz koji ukazuje na znača- jan nedostatak u funkcionisanju sistema upravljanja i kontrole; (b) na osnovu naloga službenika za odobravanje mora da izvrši dodatne potvrde na osnovu informacija koje uoči a koje ga upozoravaju da je trošak u overenom izveštaju o troškovima povezan sa ozbiljnom nepravilnošću koja nije ispravljena. 2. Zemlje učesnice i odbor za sertifikaciju se odmah obaveštavaju o razlozima prekida. Prekid se završava čim zemlje učesnice preduzmu potrebne mere. Član 136 Obustava plaćanja 1. Komisija može obustaviti sva ili deo privremenih plaćanja na nivou osa prioriteta kada: (a) postoji ozbiljan nedostatak u sistemu upravljanja i kontrole programa koji ugrožava pouz- danost postupka za overu plaćanja i za koji nisu preduzete korektivne mere ili (b) kada je trošak u overenom izveštaju o troškovima povezan sa ozbiljnom nepravilnošću koja nije ispravljena; ili (v) kada zemlje učesnice ozbiljno prekrše svoje obaveze po članu 114. 2. Komisija može odlučiti da obustavi sva ili deo privremenih plaćanja nakon što da zemljama učesnicima mogućnost da prezentiraju svoja opažanja u periodu od dva meseca. 3. Komisija će obustaviti prekid svih ili dela privremenih plaćanja kada zemlje učesnice pre- duzmu mere potrebne da se omogući da se obustava ukine. Ako zahtevane mere nisu pre- duzete od strane zemalja učesnica, Komisija može doneti odluku da poništi ceo ili deo doprinosa Zajednice prekograničnom programu u skladu sa članom 138. Član 137 Automatsko oslobađanje od obaveza Automatsko i krajnje oslobađanje od obaveze za neki deo budžetske obaveze za prekogranični pro- gram vrši se po pravilima koja su utvrđena u stavu 3 člana 166 Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002.
  • 129. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 129Član 138Finansijske korekcije i nepravilnosti1. U svrhe finansijskih korekcija, relevantne odredbe sadržane u članovima 98, 99, 100, 101 i 102 Uredbe (EZ) br. 1083/2006 primenjuju se uz odgovarajuće izmene.2. U svrhe nepravilnosti, primenjuju se uz odgovarajuće izmene relevantne odredbe sadržane u članovima 27 do 34 Uredbe Komisije (EZ) br. 1828/2006 [13] koje utvrđuju pravila za sprovođenje Uredbe (EZ) br. 1083/2006 i Uredbe (EZ) 1080/2006 Evropskog parlamenta i Saveta.Odeljak 3 – Prekogranični programi između zemljama korisnicamaPododeljak 1 – Sistemi upravljanja i kontroleČlan 139Strukture i tela1. Za svaki prekogranični program, svaka zemlja korisnica učesnica u programu ustanovljava operativnu strukturu za deo programa koji se na nju odnosi.2. Dužnosti operativnih struktura obuhvataju pripremu prekograničnih programa u skladu sa članom 91.3. Operativne strukture zemalja korisnica učesnica u programu tesno sarađuju u programiranju i sprovođenju relevantnog prekograničnog programa.4. Za svaki prekogranični program između zemljama korisnicama, relevantne operativne struk- ture uspostavljaju zajednički tehnički sekretarijat da pomaže operativnim strukturama i za- jedničkom odboru za praćenje o kome je reč i članu 142 u obavljanju njihovih odnosnih dužnosti. Zajednički tehnički sekretarijat može imati antena telo uspostavljeno u svakoj zemlji učesnici.5. U slučaju decentralizovanog upravljanja, funkcije i odgovornosti operativnih struktura su, uz odgovarajuće izmene, navedene u članu 28. Pored toga, primenjivaće se sledeće odredbe: (a) operativne strukture u svakoj zemlji korisnici učesnici u programu sadrže jednu agenciju za sprovođenje programa koja se osniva u okviru nacionalne uprave ili pod njenom direk- tnom kontrolom. (b) nacionalni službenik za odobravanje u svakoj zemlji korisnici učesnici u programu određuje, posle konsultacija sa IPA koordinatorom, programskog službenika sa ovlašćen- jima da rukovodi agencijom za sprovođenje. Programski službenici sa ovlašćenjima su službenici državne uprave zemalja korisnica. Oni su odgovorni za aktivnosti koje obavljaju agencije za sprovođenje. (v) agencije za sprovođenje su odgovorne za objavljivanje tendera i ugovaranja, aspekte računovodstva plaćanja i finansijskog izveštavanja o nabavkama usluga, zaliha, radova i donacija za deo prekograničnog programa koji se tiče odnosne zemlje. Prema slučaju, primenjuju se odredbe utvrđene članom 76 uz odgovarajuće izmene.6. U slučaju centralizovanog upravljanja funkcije i odgovornosti operativnih struktura se definišu u relevantnim prekograničnim programima, osim objavljivanja tendera, ugovaranja i plaćanja, što je u okviru odgovornosti Komisije.Član 140Uloga Komisije u izboru aktivnosti1. U slučaju centralizovanog upravljanja, Komisija: (a) odobrava kriterijume za izbor aktivnosti koje se finansiraju prema prekograničnom pro- gramu; (b) potpisuje pozive za podnošenje ponuda i prijave za iste (smernice za ponuđače) pre ob- javljivanja; (v) gde je relevantno, potpisuje sastav odbora za upravljanje kome je poverena selekcija ak- tivnosti; (g) zvanično potvrđuje aktivnosti koje je izabrao odbor za zajedničko praćenje kao što je nave- deno u članu 142. U svakom slučaju, Komisija zadržava pravo konačnog odobravanja neke od izabranih aktivnosti koju finansira.2. U slučaju decentralizovanog upravljanja pravo Komisije da izvrši ex ante kontrolu izbora ak- tivnosti se definiše u odluci Komisije o prenošenju upravljanja u skladu sa članom 14(3).
  • 130. 130 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Pododeljak 2 – Ocena i praćenje Član 141 Ocena Primenjuje se član 109 uz odgovarajuće izmene. Međutim, u slučaju centralizovanog upravljanja, ocene o kojima je reč u članu 109(3) se sprovode u okviru odgovornosti Komisije. U tom slučaju, odredbe o kojima je reč u članu 109(4) i članu 109(5) se ne primenjuju. U slučaju prekograničnih programa između zemalja korisnica, Komisija će u dogovoru sa zemljama korisnicama odlučiti da li je potrebno sprovesti ex ante ocenu o kojoj je reč u članu 109(2), uzima- jući u obzir sredstva Zajednice izdvojena za taj program i u skladu sa principom proporcionalnosti. Ex ante ocena može da se obavlja uz podršku Komisije. U slučaju decentralizovanog upravljanja, Komisija može izvršiti ad hoc privremene ocene koje sma- tra potrebnim. Član 132 Zajednički odbor za praćenje 1. U slučaju prekograničnih programa, zemlje korisnice koje u njemu učestvuju osnivaju zajed- nički odbor za praćenje svakog prekograničnog programa. Ovaj zajednički odbor za praćenje vrši ulogu sektorskog odbora za praćenje o kome je reč u članu 59. Odstupanjem od člana 59(1), zajednički odbor za praćenje se osniva u roku od tri meseca posle stupanja na snagu prvog sporazuma o finansiranju koji se odnosi na taj program. Zajednički odbor za praćenje se sastaje najmanje dva puta godišnje na inicijativu zemalja učesnica ili Komisije. 2. Svaki zajednički odbor za praćenje sastavlja svoj pravilnik u skladu sa mandatom odbora za praćenje koji utvrđuje Komisija, i u okviru institucionalnog, zakonskog i finansijskog okvira zemlje korisnice učesnice o kojoj je reč, da bi sproveo svoju misiju u skladu sa ovom ured- bom. On usvaja ovaj pravilnik. 3. Zajedničkim odborom za praćenje predsedava predstavnik jedne od zemalja učesnica. Svaka zemlja učesnica imenuje svoje predstavnike uključujući predstavnike operativne struk- ture koja je odgovorna za program, da budu u zajedničkom odboru za praćenje. Što se tiče sastava zajedničkog odbora za praćenje, obratiće se dužna pažnja na odredbe člana 87. 4. Komisija učestvuje u radu zajedničkog odbora za praćenje u savetodavnom svojstvu. 5. Zajednički odbor za praćenje se uverava u efikasnost i kvalitet sprovođenja prekograničnog programa u skladu sa sledećim odredbama: (a) on razmatra i odobrava kriterijume za izbor aktivnosti koje finansira prekogranični pro- gram i odobrava sve revizije ovih kriterijuma u skladu sa potrebama programiranja; (b) on periodično pregleda napredak prema postizanju specifičnih ciljeva prekograničnog programa na osnovu dokumenata koje su dostavile operativne strukture zemalja koris- nica koje učestvuju u programu; (v) on pregleda rezultate sprovođenja, posebno postizanje ciljeva utvrđenih za svaku osu pri- oriteta i ocene o kojima je reč u članu 57(4) i članu 141; (g) on razmatra godišnje i završne izveštaje o sprovođenju programa o kojima je reč u članu 144; (d) on je obavešten, prema slučaju, o godišnjem izveštaju(ima) o revizorskom poslu o kojima je reč u članu 29(2) (b) prva alineja, i o relevantnim komentarima koje Komisija može da da posle razmatranja ovog izveštaja; (đ) on je odgovoran za izbor aktivnosti ali može delegirati ovu funkciju kontrolnoj komisiji; (e) on može da predloži svaku reviziju ili pregled prekograničnog programa koji će verovatno omogućiti postizanje ciljeva o kojima je reč u članu 86(2) ili da poboljša svoje upravljanje uključujući i finansijsko upravljanje; (ž) on razmatra i odobrava svaki predlog za izmenu sadržaja prekograničnog programa. Član 143 Zajednički zadaci operativnih struktura i zajedničkog odbora za praćenje Operativne strukture zemalja korisnica koje učestvuju u programu i zajedničkog odbora za praćenje obezbeđuju kvalitet sprovođenja prekograničnog programa. One prate program pozivanjem na pokazatelje o kojima je reč u članu 94(1) (d) i u slučaju decentralizovanog upravljanja na finansijske pokazatelje, predviđene prekograničnim programom.
  • 131. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 131Član 144Godišnji izveštaj i završni izveštaj o sprovođenju1. Operativne strukture zemalja korisnica koje učestvuju u prekograničnom programu šalju Komisiji i nadležnim nacionalnim IPA koordinatorima godišnji izveštaj i završni izveštaj o sprovođenju prekograničnog programa pošto ih pregleda zajednički odbor za praćenje. U slučaju decentralizovanog upravljanja, izveštaji se takođe šalju odnosnim nacionalnim službenicima za odobravanje. Godišnji izveštaj se dostavlja do 30. juna svake godine i po prvi put u drugoj godini posle us- vajanja prekograničnog programa. Završni izveštaj se dostavlja najkasnije šest meseci po završetku prekograničnog programa.2. Izveštaji o kojima je reč u stavu 1 sadrže sledeće informacije: (a) napredak postignut u sprovođenju prekograničnog programa i prioritete u odnosu na nji- hove specifične ciljeve koji mogu da se potvrde, sa kvantifikacijom, gde i kada oni podležu kvantifikaciji, upotrebom pokazateljao kojima je reč u članu 94(1) (g) na nivou ose prior- iteta; (b) detaljne informacije o finansijskom sprovođenju prekograničnog programa; (v) koraci koje su preduzele operativne strukture i/ili zajednički odbor za praćenje kako bi se obezbedio kvalitet i doslednost sprovođenja programa, posebno: (i) mere praćenja i ocene, uključujući i odredbe o prikupljanju podataka; (ii) pregled svih značajnih problema na koje se naišlo u sprovođenju programa i svih naknadno preduzetih mera; (iii) korišćenje tehničke pomoći; (g) mere preduzete za obezbeđenje informacija o prekograničnom programu i njegovo obelo- danjivanje. Prema slučaju, informacije o kojima je reč u tačkama (a) do (g) ovog stava mogu se dati u formi kratkog pregleda. Izveštaji sadrže informacije o kojima je reč u tački (b) samo u slučaju decentralizovanog upravljanja. Informacije o kojima je reč u tački (v) ne moraju se uključivati ako nije bilo značajne izmene od prethodnog izveštaja.Podpoglavlje 3 – Finansijsko upravljanjeČlan 145DonacijePosle izbora zajedničkih aktivnosti u skladu sa odredbama člana 95, operativne strukture u slučajudecentralizovanog upravljanja i Komisija u slučaju centralizovanog upravljanja izdaju donacijuglavnom korisniku zemlje korisnice koja učestvuje u tom programu.Član 146Pravila koja se primenjujuU slučaju decentralizovanog upravljanja, primenjuju se odredbe člana 79 stavovi (1), (2) i (3) i 80.NASLOV III – KOMPONENTE REGIONALNOG RAZVOJA I RAZVOJA LJUDSKIH RESURSAPOGLAVLJE 1 – Cilj pomoći i podobnostOdeljak 1 – Komponenta regionalnog razvojaČlan 147Oblasti i forme pomoći1. Komponenta regionalnog razvoja može podržavati aktivnosti u okviru sledećih prioriteta: (a) transportne infrastrukture, posebno međusobne veze i međusobnu operativnost između nacionalnih mreža i između nacionalnih i trans-evropskih mreža; (b) mere koje se odnose na životnu sredinu za upravljanje otpadom, vodosnabdevanje, gradske otpadne vode i kvalitet vazduha, obnovu zagađenih mesta i zemljišta, oblasti koje se odnose na održivi razvoj koji predstavlja korist za životnu sredinu, naime efikasnost en- ergije i obnovljivu energiju; (v) aktivnosti koje podstiču regionalnu konkurenciju i produktivnu sredinu, i podstiču kreiranje i čuvanje održivog zapošljavanja, što posebno uključuje:
  • 132. 132 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (i) obezbeđenje poslovnih i tehnoloških usluga za preduzeća posebno u oblasti upravljanja, istraživanja i razvoja tržišta i umrežavanja; (ii) pristup i upotreba informativnih i komunikacionih tehnologija; (iii) unapređenje tehnološkog razvoja, istraživanja i inovacija uključujući saradnju sa tercijalnim obrazovnim i istraživačkim institucijama i istraživačkim i tehnološkim centrima; (iv) razvoj poslovnih mreža i grupa; (v) kreiranje i razvoj finansijskih instrumenata koji olakšavaju pristup revolving fi- nansiranju kroz zajednički kapital, kreditne i garancijske fondove; (vi) obezbeđenje lokalnih infrastruktura i usluga koje doprinose lakšem osnivanju, razvoju i proširenju novih i postojećih poslova; (vii) infrastrukture za obrazovanje i obuku gde su potrebne za regionalni razvoj i u tesnoj koordinaciji sa komponentom razvoja ljudskih resursa. 2. U okviru ove komponente, tehnička pomoć se može dodeliti za pripremne studije i tehničku podršku za podobne aktivnosti, uključujući i one koje su potrebne za njihovo sprovođenje. Tehnička pomoć može takođe da finansira pripremne aktivnosti, aktivnosti upravljanja, praćenja, ocene, informisanja i kontrole i aktivnosti za jačanje administrativnog kapaciteta za sprovođenje pomoći po IPA uredbi koja se obezbeđuje kroz ovu komponentu. Član 148 Podobnost troškova 1. Troškovi po ovoj komponenti su podobni ako su nastali po potpisivanju sporazuma o finan- siranju posle usvajanja relevantnog programa. U slučaju većih projekata o kojima je reč u članu 157, troškovi nisu podobni dok Komisija ne donese odluku kojom odobrava veći pro- jekat, kao što je predviđeno članom 157(3). 2. Pored pravila koja su utvrđena članom 34(3), sledeći troškovi nisu podobni: (a) troškovi održavanja i najma; (b) troškovi amortizacije infrastruktura. Član 149 Intenziteti pomoći i stopa doprinosa Zajednice 1. U svrhe ove komponente, podobni troškovi kako su definisani članom 38(1) se zasnivaju na javnim troškovima. 2. Doprinos Zajednice ne prelazi plafon od 75% podobnih troškova na nivou ose prioriteta. U izuzetnim i opravdanim slučajevima, s obzirom na obim ose prioriteta ovaj plafon može dostići 85%. 3. Nijedna aktivnost nema korist od više stope kofinansiranja od one koja se odnosi na osu pri- oriteta o kojoj se radi. Član 150 Projekti koji donose prihode 1. U svrhe ove komponente, projekat koji donosi prihod znači svaku aktivnost predloženu za pretpristupnu pomoć koja uključuje ulaganje u infrastrukturu, čija upotreba je predmet troškova koje direktno snose korisnici i koja donosi prihode, ili svaka aktivnost koja po- drazumeva prodaju ili najam zemljišta ili objekata. 2. Javni troškovi projekata koji donose prihode koji se koriste za obračun doprinosa Zajednice u skladu sa članom 149, su jednaki diskontnoj vrednosti investicionih troškova predloženog projekta umanjeni za diskontnu vrednost neto prihoda, obračunati oduzimanjem troškova poslovanja iz globalnih prihoda od ulaganja tokom odgovarajućeg referentnog perioda u za- visnosti od finansijskih karakteristika projekta. 3. Kada svi investicioni troškovi nisu podobni za kofinansiranje neto prihod se izdvaja na prin- cipu pro rata za podobne i nepodobne delove investicionih troškova. 4. Pri obračunu operativne strukture vode računa o referentnom periodu koji odgovara kate- goriji predmetnog ulaganja, kategoriji projekta, zaradi koja se obično očekuje od kategorije tog ulaganja i o primeni principa da zagađivači plaćaju kazne, i, o plaćanjima dozvola posebno u sektoru životne sredine.
  • 133. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 133Odeljak 2 – Komponenta razvoja ljudskih resursaČlan 151Oblasti i forme pomoći1. Komponenta razvoja ljudskih resursa doprinosi jačanju privrednog i društvenog jedinstva kao i prioriteta Evropske strategije za zapošljavanje na polju zapošljavanja, obrazovanja i obuke i uključivanja u društvo.2. Posebno, opseg ove komponente obuhvata pomoć licima i usredsređuje se na sledeće prior- itete, preciznu kombinaciju i koncentraciju koje zavise od ekonomskih i društvenih speci- fičnosti svake zemlje korisnice: (a) povećanja prilagodljivosti radnika, preduzeća i preduzetnika, sa ciljem unapređenja plaćanja unapred i pozitivnog upravljanja ekonomskom promenom, posebno promo- visanjem: (i) doživotnog učenja i povećanim ulaganjem u ljudske resurse od strane pre- duzeća i radnika; (ii) projektovanja i širenja inovativnih i produktivnijih oblika radnih organizacija; (b) pojačanja pristupa zapošljavanju i održivom uključivanju u tržište rada onih koji traže posao i neaktivnih ljudi, sprečavanja nezaposlenosti, posebno dugoročne i nezaposlenosti mladih ljudi, podsticanje aktivnog starenja i produženje radnog veka, povećanje učešća na tržištu rada posebno unapređenjem: (i) kreiranja, modernizacije i jačanja institucija tržišta rada; (ii) sprovođenja aktivnih i preventivnih mera koje obezbeđuju rano utvrđivanje potreba; (iii) poboljšanja pristupa zaposlenju i povećanja održivog učešća i napretka žena u zapošljavanju; (iv) povećanje učešća migranata u zapošljavanju čime se jača njihova društvena integracija; (v) olakšanja geografske i profesionalne mobilnosti radnika i integracija preko- graničnih tržišta rada; (v) jačanje društvenog uključenja i integracije ugroženih lica, sa ciljem njihove održive inte- gracije u zapošljavanje i borba protiv svih oblika diskriminacije na tržištu rada, posebno promovisanjem: (i) puteva za integraciju i ponovno stupanje ugroženih lica na posao; (ii) prihvatanje različitosti na radnom mestu i nediskriminacija; (g) unapređenje partnerstva, paktova i inicijativa kroz umrežavanje relevantnih učesnika, kao što su društveni partneri i nevladine organizacije na nacionalnom, regionalnom, lokalnom nivou radi pokretanja reformi u oblasti zapošljavanja i uključivanja u tržište rada; (d) proširenje i pojačanje ulaganja u ljudski kapital, posebno promovisanjem: (i) kreiranja, uvođenja i sprovođenja reformi u sistemima obrazovanja i obuke,kako bi se razvila povezanost zaposlenosti i tržišta rada; (ii) povećanog učešća u obrazovanju i obuci tokom životnog ciklusa; (iii) razvoja ljudskih potencijala u istraživanju i inovacijama; (iv) aktivnosti umrežavanja između viših obrazovnih institucija, istraživačkih i tehnoloških centara i preduzeća; (đ) jačanje institucionalnih kapaciteta i efikasnosti javne administracije i javnih servisa na na- cionalnom, regionalnom i lokalnom nivou i, gde je potrebno, društvenih partnera i nevla- dinih organizacija u cilju reformi i dobre uprave u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i obuke, kao i u socijalnim oblastima.3. Na inicijativu zemlje korisnice, tehnička pomoć se može odobriti u okviru ove komponente radi podrške pripremi, upravljanju, praćenju, administrativnoj podršci, informisanju, oceni i kontroli programa, i pripremnim aktivnostima sa ciljem budućeg upravljanja Evropskim struk- turalnim fondovima.4. Pomoć treba da se usredsredi na politike i aktivnosti koje imaju potencijala da budu pokre- tači promene politike i koje podstiču dobru upravu i partnerstvo.Član 152Podobnost troškova1. Sledeći troškovi su podobni za aktivnosti u okviru člana 151: (a) troškovi amortizacije pod sledećim kumulativnim uslovima:
  • 134. 134 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (i) nijedna nacionalna niti donacija Zajednice ne doprinosi prihodu od investicija u vezi s njom; (ii) troškovi amortizacije se izračunavaju prema primenjivim odnosnim nacional- nim računovodstvenim pravilima; (iii) troškovi vezani isključivo za period kofinansiranja aktivnosti u pitanju; (b) u slučaju donacija, indirektni troškovi utvrđeni na paušalnoj osnovi do 20% iznosa direkt- nih troškova neke aktivnosti, pod uslovom da su nastali u skladu sa nacionalnim pravil- ima, uključujući računovodstvena pravila; (v) kupovina nameštaja, opreme, adaptacija i modernizacija postojećih infrastruktura, pod uslovom: (i) da je iznos za tu aktivnost ograničen na 15% iznosa finansiranja u okviru IPA ure- dbe za svaku osu prioriteta programa po ovoj komponenti; (ii) da su ulaganja neophodna za zadovoljavajuće sprovođenje programa po ovoj komponenti i da doprinose povećanju uticaja pomoći; (iii) da je ocena, izvedena u okviru odgovornosti operativne strukture, pokazala da je kupovina prihvatljivija od drugih rešenja u smislu najbolje novčane vrednosti. 2. Odstupanjem od člana 34(3), takođe mogu biti podobni sledeći troškovi: (a) porezi, uključujući poreze na dodatnu vrednost, ako nisu naplativi ni na koji način i ako je ustanovljeno da ih snosi krajnji korisnik, (b) troškovi poslovanja, uključujući troškove najma, posebno one iz perioda kofinansiranja aktivnosti, (v) davanja ili uzimanja u najam, pod uslovom da se odnose isključivo na period kofinansiranja aktivnosti, ako su prihvatljivija od drugih rešenja u smislu najbolje novčane vrednosti. Član 153 Intenzitet pomoći i stopa doprinosa Zajednice 1. U svrhe ove komponente, podobni troškovi kako su definisani članom 38(1) zasnivaju se ili na javnoj potrošnji ili na ukupnim troškovima, pri čemu se izbor odnosi na dati program u celini. 2. Doprinos Zajednice ne prelazi plafon od 85% podobnih troškova na nivou ose prioriteta. 3. Nijedna aktivnost nema iznos kofinansiranja veći od onog koji se odnosi na osu prioriteta o kojoj je reč. POGLAVLJE II – Programiranje Član 154 Strateški okvir doslednosti 1. Zemlje korisnice, na osnovu dokumenta o višegodišnjem indikativnom planiranju, sastavljaju strateški okvir doslednosti o kome razgovaraju sa Komisijom. Strateški okvir doslednosti pred- stavlja referentni dokument za programiranje komponente regionalnog razvoja i komponente razvoja ljudskih resursa. 2. Strateški okvir doslednosti uključuje: (a) kratku analizu, kojom se ističu prednosti, mane, mogućnosti i pretnje u podobnim sek- torima i tematskim prioritetima, po komponentama regionalnog razvoja i razvoja ljudskih resursa, gde zemlja korisnica namerava da usmeri svoju pomoć; (b) opis ciljeva koji treba da se postignu po komponentama regionalnog razvoja i razvoja ljud- skih resursa, u skladu sa relevantnim nacionalnim prioritetima i prioritetima Zajednice, kao što je utvrđeno u prvom dokumentu višegodišnjeg indikativnog planiranja; (v) spisak programa, sa kratkim opisom glavnih osa prioriteta u okviru svakog programa; (g) indikativni prikaz finansijskih izdvajanja između osnovnih programa, koji pokriva tro- godišnji period u skladu sa višegodišnjim indikativnim finansijskim okvirom i dokumentom višegodišnjeg indikativnog planiranja i indikativnu budžetsku razliku između osnovnih programa za narednu godinu u okviru svake komponente. 3. Sem toga, strateški okvir doslednosti sadrži, gde je relevantno, odredbe o: (a) koordinaciji sa drugim nacionalnim programima koje pomažu međunarodne finansijske in- stitucije, ili sa drugom relevantnom spoljnom pomoći; (b) koordinaciji sa drugim IPA komponentama, posebno sa komponentom ruralnog razvoja. 4. Strateški okvir doslednosti je preduslov za odobrenje programa po komponentama ruralnog razvoja i razvoja ljudskih resursa. On se dostavlja Komisiji pre, ili, najkasnije, zajedno sa dostavl- janjem prvog programa po ovim komponentama na odobrenje.
  • 135. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1355. Strateški okvir doslednosti priprema strateški koordinator, u okviru opšte odgovornosti na- cionalnog IPA koordinatora.Član 155Operativni programi1. Pomoć se sprovodi kroz višegodišnje operativne programe. Ove operativne programe pripremaju operativne strukture. Oni se utvrđuju u tesnoj saradnji sa Komisijom i relevant- nim učesnicima a odobravaju na osnovu odluke Komisije, a u skladu sa članom 8(1).2. Operativni programi sadrže: (a) procenu srednjoročnih potreba i ciljeva kojom se ističu prednosti, mane, mogućnosti i pret- nje u relevantnim sektorima i temama i regionima; (b) pregled konsultacija relevantnih društveno-ekonomskih partnera i, gde je relevantno, predstavnika civilnog društva; (v) opis izabranih strateških prioriteta s obzirom na strateški okvir doslednosti i sektorske, tem- atske i/ili geografske mehanizme koncentracije pomoći, kao i rezultata ex ante ocene o kojoj je reč u članu 57(4) i 166; (g) informacije o osi prioriteta, odnosnim merama i njihovim specifičnim ciljevima. Ti ciljevi se kvantifikuju, prema potrebi, upotrebom ograničenog broja pokazatelja rezultata. Ovi pokazatelji omogućavaju određivanje napretka sprovođenja izabranih mera, uključujući doslednost ciljeva koji su priključeni osi prioriteta i merama; (d) kada je namera da se sprovedu neke mere kroz planove pomoći za preduzeća, opisuju se odnosni modaliteti; (đ) opis aktivnosti tehničke pomoći, koja se preduzima u okviru određene ose prioriteta. Po- drška Zajednice za ovu osu prioriteta može biti najviše 6% doprinosa Zajednice koji se izd- vaja za operativni program. U izuzetnim slučajevima i kada je opravdano s obzirom na obim programa, ovaj plafon može da dosegne 10%; (e) naznaku, za svaku namravanu meru krajnjih korisnika, očekivanih modaliteta izbora i even- tualnih odnosnih specifičnih kriterijuma izbora; (ž) finansijsku tabelu koja predviđa za svaku godinu koju pokrivaju višegodišnji indikativni fi- nansijski okviri, za svaku osu prioriteta i na indikativan način, za svaku odnosnu meru: (i) ukupan iznos doprinosa Zajednice; (ii) nacionalni doprinos, sa označavanjem drugih spoljnih doprinosa gde je pri- menjivo. Kada se doprinos Zajednice, u okviru komponente razvoja ljudskih resursa, obračunava pozivanjem na ukupne troškove, tabela daje indikativni prikaz nacionalnog doprinosa između njenih javnih i privatnih komponenti; (iii) rezultirajuća stopa doprinosa Zajednice; (z) predložene indikatore i modalitete ocene i praćenja, uključujući indikativne aktivnosti i planiranje ocene; (i) indikativnu listu glavnih projekata za komponentu regionalnog razvoja, pro- praćenu njihovim tehničkim i finansijskim karakteristikama, uključujući očeki- vane izvore finansiranja, kao i indikativne rasporede njihovog sprovođenja; (j) opis relevantnih struktura i tela za upravljanje i kontrolu operativnog programa, u skladu sa članovima 21 do 26, 28, 29 i 31.Član 156Revizija operativnih programa1. Na inicijativu zemlje korisnice ili Komisije, operativni programi se mogu ponovo razmotriti i, gde je to potrebno, preostali deo programa revidirati. Ovaj pregled može posebno da se obavlja u sledećim slučajevima: (a) posle značajnih društveno-ekonomskih promena; (b) kako bi se više ili drugačije uzele u obzir veće promene u zajednici ili nacionalnim prioritetima; (v) posle godišnje revizije dokumenta višegodišnjeg indikativnog planiranja; (g) u svetlu ocene o kojoj je reč u članu 166(2); (d) posle poteškoća u sprovođenju.2. Odluka Komisije po zahtevu za reviziju bilo kog operativnog programa usvaja se što je pre moguće posle njenog zvaničnog dostavljanja od strane strateškog koordinatora u koordi- naciji sa nacionalnim IPA koordinatorom.3. Kada revizija jednog operativnog programa, o kojoj je reč u stavu 1 prevazilazi podoban obim po ovom programu svi dodatni troškovi u vezi sa istom su podobni od datuma us- vajanja odluke Komisije.
  • 136. 136 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Član 157 Glavni projekti po komponenti regionalnog razvoja 1. Kao deo jednog operativnog programa pomoć po komponenti regionalnog razvoja može da finansira glavne projekte. 2. Glavni projekat se sastoji od serije radova, aktivnosti ili usluga i namenjen je, po sebi, posti- zanju definitivnog i nedeljivog zadatka precizne ekonomske ili tehničke prirode koji ima jasno naznačene ciljeve i čija ukupna vrednost prelazi € 10 miliona. 3. Glavni projekti se dostavljaju Komisiji na odobrenje od strane relevantne operativne struk- ture. Odluka kojom se projekat odobrava definiše fizički cilj i podobne troškove na koje se pri- menjuje stopa kofinansiranja za osu prioriteta. Posle nje sledi bilateralni sporazum sa zemljom korisnicom, koji predviđa ove elemente. 4. Prilikom dostavljanja glavnog projekta Komisiji, operativna struktura obezbeđuje sledeće in- formacije: (a) informacije o telu koje će biti odgovorno za sprovođenje; (b) informacije o prirodi ulaganja i opis njegovog finansijskog obima i lokaciji; (v) rezultate studija izvodljivosti; (g) raspored sprovođenja projekta pre završetka odnosnog operativnog programa; (d) ocenu društveno-ekonomske razlike aktivnosti, na osnovu analize isplativosti i uključujući procenu rizika, i procenu očekivanog uticaja na sektor u pitanju na društveno-ekonom- sku situaciju zemlje korisnice i, gde aktivnost uključuje prenos aktivnosti iz regiona u državi članici, društveno-ekonomski uticaj na taj region; (đ) analizu uticaja na životnu sredinu; (e) finansijski plan, koji pokazuje ukupne očekivane finansijske doprinose i planirani dopri- nos po IPA uredbi, kao i druga sredstva Zajednice i druga spoljna sredstva. Finansijski plan podržava potreban doprinos po IPA donaciji kroz analizu finansijske sprovodljivosti. POGLAVLJE III – Sprovođenje Odeljak 1 – Opšta pravila Član 158 Izbor aktivnosti 1. Sve aktivnosti koje nisu glavni projekti i koje sprovode finansijski korisnici koji nisu nacionalni organi biraju se na osnovu poziva za dostavljanje ponuda. Kriterijume izbora sastavlja oper- ativna struktura i objavljuju se sa pozivom za dostavljanje ponuda. 2. Operativna struktura osniva odbor za izbor za svaki poziv za podnošenje ponuda, koji analizira i bira ponude i rezultate preporučuje operativnoj strukturi. Operativna struktura odlučuje da li da odobri rezultate postupka izbora i navodi razloge svoje odluke. Sastav odbora za izbor i modaliteti njegovog funkcionisanja definisani su u relevantnom spo- razumu o finansiranju. Član 159 Instrumenti finansijskog inženjeringa 1. Kao deo operativnog programa, doprinos Zajednice može finansirati troškove koji se odnose na aktivnost koja sadrži doprinose za podršku instrumentima finansijskog inženjeringa za pre- duzeća kao što su sredstva rizičnog kapitala, sredstva garancija i sredstva zajma. Prednost imaju mala i srednja preduzeća. 2. Detaljna pravila sprovođenja utvrđuju se u sporazumu o finansiranju posle usvajanja opera- tivnog programa koji obezbeđuje doprinos Zajednice instrumentima finansijskog inžen- jeringa. Odeljak 2 – Finansijsko upravljanje Član 160 Plaćanja 1. Bez obzira na član 40(5), kombinovani ukupni iznos predfinansiranja i privremenih plaćanja ne prelazi 90% doprinosa Zajednice, kako je utvrđeno u finansijskoj tabeli operativnih programa.
  • 137. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1372. Sve razmene koje se odnose na finansijske transakcije između Komisije i organa i tela o kojima je reč u članu 21 vrše se elektronskim sredstvima, kako je predviđeno sporazumom o finan- siranju.3. Pored odredaba člana 42 plaćanja za isplate predfinansiranja iznose 30% doprinosa Zajed- nice za prve tri godine tog programa, i vrše se pošto se ispune uslovi utvrđeni članom 42(1). Gde je potrebno, s obzirom na raspoloživost budžetske obaveze, predfinansiranje može biti izvršeno u dve rate.Član 161Prihvatljivost zahteva za plaćanje1. U slučaju zahteva za isplatu privremenog plaćanja, pored odredaba koje su utvrđene članom 43(1), odredbe ovog stava primenjuju se u okviru komponenti regionalnog razvoja i razvoja ljudskih resursa. Zahtev za plaćanje se ne može prihvatiti ako su plaćanja obustavljena u skladu sa članom 163. zahtev za plaćanje potvrđuje da su svi zahtevi utvrđeni članom 43(1) i u ovom stavu ispunjeni. Overeni izveštaj o troškovima o kome je reč u članu 43(1) sastavlja se po osi i merama prior- iteta. Nacionalni službenik za odobravanje potvrđuje da je izveštaj o troškovima tačan, da je rezultat pouzdanih računovodstvenih sistema i da se zasniva na dokazivim dokumentima. Nacionalni službenik za odobravanje šalje ovaj dokument Komisiji zajedno sa: (a) uverenjem o troškovima, koje potvrđuje da su prijavljeni troškovi u skladu sa nacionalnim pravilima i pravilima Zajednice koja se primenjuju i da su nastali u vezi sa aktivnostima iz- abranim za finansiranje u skladu sa kriterijumima koji se primenjuju na program i koji su skladu sa relevantnim pravilima Zajednice i nacionalnim pravilima koja se primenjuju; (b) kompjuterizovanim spiskom aktivnosti po merama i odgovarajući trošak, uključujući do- prinos po IPA uredbi, javnim nacionalnim i, kada je primenjivo, privatnim doprinosima; (v) detaljima iznosa koji se vraćaju posle otkazivanja celog ili dela doprinosa Zajednice za neku aktivnost; (g) obimom fondova Zajednice u posebnom računu za komponentu u evrima na dan posled- njeg zaduženja na koje se ovaj izveštaj odnosi i nastale kamate.2. U slučaju zahteva za plaćanje konačne razlike, pored odredaba koje su utvrđene članom 45(1), pri- menjuju se odredbe ovog stava po komponentama regionalnog razvoja i razvoja ljudskih resursa. Da bi zahtev za plaćanje bio prihvatljiv, doprinos Zajednice po osi prioriteta je u skladu sa fi- nansijskom tabelom operativnog programa. Overeni izveštaj o troškovima o kome je reč u članu 45(1) sastavlja nacionalni službenik za odobravanje i šalje ga Komisiji u skladu sa zahtevima stava 1 ovog člana. Komisija obaveštava zemlju korisnicu o svojim zaključcima o sadržaju mišljenja revizorskog tela o kome je reč u članu 45 (1)(v). Ovo mišljenje se smatra prihvaćenim ako nema zapažanja Komisije u roku od pet meseci od datuma njegovog prijema.Član 162Krajnji rokovi za plaćanje1. Nacionalni fond se stara da se zahtevi za privremena plaćanja za svaki operativni program šalju Komisiji tri puta godišnje. Za plaćanja koja Komisija vrši u datoj godini zahtev za plaćanje se podnosi do 31. oktobra te godine.2. Shodno raspoloživim sredstvima Komisija vrši privremeno plaćanje najkasnija dva meseca posle datuma kada se zahtev za plaćanje koji ispunjava uslove o kojima je reč u članovima 43(1) i 161(1) evidentira kod Komisije.3. Shodno raspoloživim sredstvima Komisija vrši plaćanje konačne razlike pošto se ispune sledeći uslovi: (a) da je Komisija prihvatila sektorski završni izveštaj o sprovođenju u skladu sa odredbama člana 169(4) i (5); (b) da je Komisija prihvatila mišljenje koje je izdalo revizorsko telo kako je predviđeno članom 45(1) (v) i odnosnim izveštajem o poslu kako je utvrđeno članom 29(2) (b) prva crtica.4. Krajnji rok za plaćanje može prekinuti službenik za odobravanje na osnovu ovlašćenja Komisije u smislu Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 za maksimalno šest meseci ako: (a) se u izveštaju nacionalnog ili Komisijinog tela za reviziju nalazi dokaz koji ukazuje na znača- jan nedostatak u funkcionisanju sistema upravljanja i kontrole; ili (b) na osnovu naloga službenik za odobravanje mora da izvrši dodatne potvrde na osnovu informacija koje uoči a koje ga upozoravaju da je trošak u overenom izveštaju o troškovima povezan sa ozbiljnom nepravilnošću koja nije ispravljena; ili
  • 138. 138 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (v) su potrebna objašnjenja koja se odnose na informacije sadržane u izjavi o troškovima. Nacionalni IPA koordinator i nacionalni službenik za odobravanje se odmah obaveštavaju o ra- zlozima prekida. Prekid se završava čim zemlja korisnica preduzme potrebne mere. Član 163 Obustava plaćanja Odredbe navedene u članu 46 primenjuju se na sve ili deo privremenih plaćanja na nivou osa pri- oriteta ili programa. Član 164 Završetak programa 1. Operativni program se završava prema odredbama člana 47 (1), pri čemu Komisija utvrđuje plaćanje konačne razlike na osnovu dokumenata o kojima je reč u članu 45(1) i 161(2). Komisija obaveštava zemlju korisnicu o datumu završetka operativnog programa. 2. Bez obzira na rezultate bilo koje revizije koju je izvršila Komisija ili Evropski sud revizora, kon- ačna razlika koju Komisija plaća za operativni program može se izmeniti u roku od devet meseci od datuma njenog plaćanja ili, gde postoji negativna razlika koju treba da doznači zemlja korisnica, u roku od devet meseci od datuma izdavanja naloga za povraćaj. Ta izmena razlike ne utiče na datum završetka operativnog programa kako je utvrđeno stavom 1. Član 165 Ponovno korišćenje doprinosa Zajednice Zemlja korisnica obaveštava Komisiju o tome kako predlaže da ponovo koristi sredstva otkazana u skladu sa članom 54 i, prema slučaju, da izmeni finansijski plan pomoći, u skladu sa odredbama člana 156. Odeljak 3 – Ocena i praćenje Član 166 Ocena 1. Zemlje korisnice vrše posebno ex ante ocenu svakog operativnog programa. Međutim, u opravdanim slučajevima i u dogovoru sa Komisijom zemlje korisnice mogu izvršiti jednu ex ante ocenu koja pokriva više od jednog operativnog programa. Ex ante ocene se vrše u okviru odgovornosti operativne strukture. Ex ante ocene imaju za cilj optimizaciju izdvajanja budžetskih resursa po operativnim pro- gramima i poboljšanje kvaliteta programiranja. One identifikuju i ocenjuju disparitete, nes- tašice i potencijal za razvoj, ciljeve koji treba postići, očekivane rezultate, kvantifikovane ciljeve, doslednost, ako je potrebno, predložene strategije i kvaliteta postupaka za sprovođenje, praćenje, ocenu i finansijsko upravljanje. Ex ante ocena se prilaže uz operativni (e) program (e) na koji se odnosi. 2. U toku perioda programiranja zemlje korisnice vrše ocene povezane sa praćenjem operativnih programa posebno gde praćenje otkriva značajno udaljavanje od prvobitno utvrđenih ciljeva ili gde su dati predlozi za reviziju operativnih programa kao što je navedeno u članu 156. Rezultati se šalju sektorskom odboru za praćenje operativnog programa i Komisiji. 3. Ocene vrše stručnjaci ili tela, unutrašnji ili spoljašnji, funkcionalno nezavisni od tela o kojima je reč u članu 21. Rezultati se objavljuju prema pravilima koja se primenjuju za pristup doku- mentima. Član 167 Sektorski odbor za praćenje 1. U skladu sa članom 59, operativna struktura osniva sektorski odbor za praćenje za svaki pro- gram. Jedan sektorski odbor za praćenje može biti osnovan za nekoliko programa u okviru iste komponente. Ovaj odbor se sastaje najmanje dva puta godišnje na inicijativu zemlje koris- nice ili Komisije. 2. Svaki sektorski odbor za praćenje sastavlja svoj pravilnik u skladu sa mandatom odbora za praćenje koji utvrđuje Komisija, i u okviru institucionalnog, zakonskog i finansijskog okvira dotične zemlje korisnice. On usvaja ovaj pravilnik u dogovoru sa operativnom strukturom i IPA odborom za praćenje, kako bi izvršio svoju misiju u skladu sa ovom Uredbom. 3. Sektorskim odborom za praćenje kopredsedava šef operativne strukture i Komisija. Njegov sastav određuje operativna struktura, u dogovoru sa Komisijom.
  • 139. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 139 Sektorski odbor za praćenje uključuje Komisiju, nacionalnog IPA koordinatora, strateškog ko- ordinatora za komponente regionalnog razvoja i razvoja ljudskih resursa, operativnu strukturu programa. Prema slučaju on takođe uključuje predstavnike civilnog društva i društveno- ekonomskih partnera. Predstavnik Evropske investicione banke može učestvovati u saveto- davnom svojstvu u onim operativnim programima za koje Evropska investiciona banka daje doprinos.4. Sektorski odbor za praćenje: (a) razmatra i odobrava opšte kriterijume za izbor aktivnosti, u skladu sa, gde je relevantno, članom 155(2) (e) u roku od šest meseci od stupanja na snagu sporazuma o finansiranju prema programu i odobrava sve revizije ovih kriterijuma u skladu sa potrebama pro- gramiranja; (b) pregleda na svakom sastanku napredak ka postizanju specifičnih ciljeva operativnog pro- grama na osnovu dokumenata koje je dostavila operativna struktura; (v) razmatra na svakom sastanku rezultate sprovođenja posebno postizanje ciljeva koji su utvrđeni za svaku osu prioriteta i mere i privremene ocene o kojima je reč u članu 57(5). On vrši ovo praćenje pozivanjem na indikatore o kojima je reč u članu 155(2)(g); (g) pregleda sektorske godišnje i završne izveštaje o sprovođenju o kojima je reč u članu 169; (d) je obavešten o godišnjem izveštaju o aktivnostima o kome je reč u prvoj alineji člana 29(2) (b), ili o delu izveštaja koji se odnosi na operativni program o kome je reč i o svim rele- vantnim komentarima koje Komisija može da da posle pregleda tog izveštaja ili u vezi sa tim delom izveštaja; (đ) razmatra predlog za izmenu sporazuma za finansiranje programa.5. Sektorski odbor za praćenje takođe može da predloži operativnoj strukturi svaku reviziju ili pre- gled programa koji verovatno može omogućiti postizanje ciljeva programa o kojima je reč u članu 155(2) (a) ili radi poboljšanja svog upravljanja uključujući i njegovo finansijsko upravljanje.Član 168Dogovori za praćenjeRazmena podataka između Komisije i zemalja korisnica u svrhe praćenja obavlja se elektronski, kakoje predviđeno sporazumima o finansiranju.Član 169Sektorski godišnji i završni izveštaji o sprovođenju1. Do 30. juna svake godine i po prvi put do 30.juna 2008. godine, operativna struktura dostavlja sektorski godišnji izveštaj Komisiji i nacionalnom IPA koordinatoru. Sektorski završni izveštaj dostavlja se Komisiji i nacionalnom IPA koordinatoru najkasnije 6 meseci posle konačnog datuma podobnosti troškova. Sektorski završni izveštaj pokriva ceo period sprovođenja i sadrži poslednji sektorski godišnji izveštaj. Sektorski izveštaji se utvrđuju u odnosu na programe u pitanju.2. Sektorske izveštaje pregleda sektorski odbor za praćenje pre njihovog prenošenja Komisiji i nacionalnom IPA koordinatoru.3. Sektorski izveštaji sadrže sledeće: (a) kvantitativne i kvalitativne elemente o napretku u sprovođenju operativnog programa, osa prioriteta mera i gde je relevantno aktivnosti ili grupa aktivnosti, u odnosu na njihove posebne ciljeve koje se mogu potvrditi sa kvantifikacijom kada je moguće, korišćenjem pokazataelja navedenih u članu 155(2) (g) na odgovarajućem nivou. Gde je relevantno po komponenti razvoja ljudskih resursa statistika se razlaže po polu; (b) finansijsko sprovođenje operativnog programa sa detaljima svake ose prioriteta i mere: (i) ukupne troškove isplaćene od krajnjih korisnika i uključene u zahteve za plaćanje koje Komisiji šalje nacionalni fond; (ii) ukupne troškove stvarno napravljene i plaćene od strane nacionalnog fonda sa odgovarajućim javnim ili javnim i privatnim doprinosom. Njih prati kompjuter- ski izrađen spisak aktivnosti tako da se mogu pratiti iz budžetske obaveze od strane zemlje korisnice do konačnih plaćanja; (iii) ukupna plaćanja primljena od Komisije. Prema slučaju, finansijsko sprovođenje se može prikazati kroz glavne oblasti intervencije o čemu je reč u članu 5(3)(đ), i regioni gde je pomoć koncentrisana; (v) u informativne svrhe, indikativni predlog izdvajanja po IPA uredbi, za komponentu re- gionalnog razvoja, po kategorijama, u skladu sa detaljnim spiskom koji se nalazi u sporazumu o finansiranju;
  • 140. 140 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (g) korake koje je preduzela operativna struktura ili sektorski odbor za praćenje radi obezbeđenja kvaliteta i delotvornosti sprovođenja, posebno: (i) mere praćenja i ocene, uključujući i odredbe o prikupljanju podataka; (ii) pregled svih značajnih problema na koje se naišlo u sprovođenju operativnog programa i svih naknadno preduzetih mera; (iii) korišćenje tehničke pomoći; (d) aktivnosti radi obezbeđenja informacija o programu i njegovom obelodanjivanju, u skladu sa članom 62; (đ) prema slučaju, za komponentu regionalnog razvoja, napredak i finansiranje glavnih projekata; (e) prema slučaju, za komponentu razvoja ljudskih resursa, sintezu sprovođenja: (i) usmeravanja polova kao i specifične radnje u vezi sa polovima; (ii) radnje za povećanje učešća migranata u zapošljavanju i time jačanje njihove društvene integracije; (iii) radnje za jačanje integracije u zapošljavanje i time poboljšanje uključivanja manjina u društvo; (iv) radnje za jačanje integracije u zapošljavanje i društveno uključenje drugih ugroženih grupa, uključujući lica sa invaliditetima. Informacije o kojima je reč u tačkama (g), (e) ovog stava ne uključuju se ako nije bilo znača- jne izmene od prethodnog izveštaja. 4. Sektorski izveštaji se smatraju prihvatljivim ako sadrže sve odgovarajuće informacije navedene u stavu 3. Nacionalnog IPA koordinatora i operativnu strukturu Komisija obaveštava o prihvatljivosti sektorskog godišnjeg izveštaja u roku od deset radnih dana od datuma njegovog prijema. 5. Nacionalni IPA koordinator i operativna struktura su takođe obavešteni o mišljenju Komisije o sadržaju prihvatljivog sektorskog godišnjeg izveštaja u roku od dva meseca od datuma pri- jema. Za sektorski završni izveštaj o operativnom programu, ova informacija se obezbeđuje u roku od maksimalno pet meseci od datuma prijema prihvatljivog izveštaja. NASLOV IV – KOMPONENTA RURALNOG RAZVOJA POGLAVLJE I – Predmet pomoći i podobnost Odeljak 1 – Predmet pomoći Član 170 Dodatne definicije komponente ruralnog razvoja U svrhe ovog naslova, pored definicija navedenih u članu 2, primenjuju se sledeće definicije: 1. „Standardi Zajednice“: standardi koje je Komisija utvrdila u oblastima zaštite životne sredine, javnog zdravlja, zdravlja biljaka i životinja, dobrobiti životinja i bezbednosti; 2. „Planinske oblasti“: oblasti o kojima je reč u prvom podstavu člana 50(2) Uredbe Saveta (EZ) br. 1698/2005 [14]; 3. „Mladi poljoprivrednik“: poljoprivrednik ispod 40 godina starosti u vreme kada se donese od- luka o dodeli podrške, koji ima odgovarajuće profesionalne veštine i nadležnost. Član 171 Oblasti i oblici pomoći 1. Pomoć po ovoj komponenti doprinosi postizanju sledećih ciljeva: (a) poboljšanju tržišne efikasnosti i sprovođenju standarda Zajednice; (b) pripremnim radnjama za sprovođenje agro-ekoloških mera i strategijama lokalnog ru- ralnog razvoja; (v) razvoju ruralne privrede. 2. Pomoć koja pokriva ciljeve utvrđene u tački (a) stava 1, u daljem tekstu zvana „osa prioriteta“, odobrava se kroz sledeće mere: (a) ulaganja u poljoprivredu radi restrukturiranja i unapređenja standarda Zajednice; (b) podršku za uspostavljanje grupa proizvođača; (v) ulaganja u preradu i marketing poljoprivrede i ribarskih proizvoda radi restrukturiranja ovih delatnosti i radi njihovog podizanja na standarde Zajednice. 3. Pomoć koja pokriva cilj utvrđen u tački (b) stava 1, u daljem tekstu zvana „osa prioriteta 2“, dodeljuje se kroz sledeće mere: (a) radnjama za unapređenje životne sredine i prirode; (b) pripremom i sprovođenjem lokalnih strategija ruralnog razvoja.
  • 141. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1414. Pomoć koja pokriva cilj utvrđen u tački (v) stava 1, u daljem tekstu zvana „osa prioriteta 3“, do- deljuje se kroz sledeće mere: (a) poboljšanjem i razvojem ruralnih infrastruktura; (b) raznovrsnošću i razvojem ruralnih privrednih aktivnosti; (v) poboljšanjem obuke.Odeljak 2 – Opšti zahtevi u pogledu podobnosti i intenziteta pomoćiČlan 172Podobnost troškova1. Pored troškova koji su navedeni u članu 34(2), troškovi o kojima je reč u stavu 3 (v) smatraju se podobnim po ovoj komponenti. Mere tehničke pomoći koje su podobne po članu 34(2) su one o kojima je reč u članu 182.2. Pored odredbi člana 34(3), sledeći troškovi nisu podobni u okviru ove komponente: (a) kupovina prava za poljoprivrednu proizvodnju, kupovina životinja, godišnjih biljaka i nji- hovo sađenje; (b) svi troškovi održavanja, amortizacije i troškovi najma; (v) svi troškovi koje je napravila državna uprava u upravljanju i sprovođenju pomoći.3. Bez obzira na odredbe člana 34(3) u slučaju ulaganja: (a) podobni troškovi su ograničeni na izgradnju ili poboljšanje nepokretne imovine; (b) kupovina ili lizing-kupovina novih mašina i opreme uključujući kompjuterski softver do tržišne vrednosti sredstva smatraju se podobnim; drugi troškovi u vezi sa ugovorom o lizingu kao što su margina davaoca lizinga, kamata na refinansiranje, režijski troškovi i troškovi osiguranja, nisu podobni; (v) opšti troškovi vezani za izdatke o kojima je reč u tačkama (a) i (b), kao što su honorari arhitekata, inženjera i drugih konsultanata, studija izvodljivosti, sticanja patentnih prava i licenci su podobni do plafona od 12% od troškova o kojima je reč u tačkama (a) i (b). Detaljne odredbe za sprovođenje ovog stava utvrđuju se sektorskim sporazumima kako je definisano članom 7 ili sporazumima o finansiranju kako je definisano članom 8.4. investicioni projekti ostaju podobni za finansiranje od strane Komisije pod uslovom da ne pretrpe značajnu izmenu u roku od pet godina pošto operativna struktura izvrši konačno plaćanje.Član 173Intenziteti pomoći i stopa doprinosa Zajednice1. U svrhe ove komponente, podobni troškovi kako su definisani članom 38(1) obračunavaju se na osnovu javne potrošnje kako je definisano članom 2.2. Javna potrošnja u principu ne prelazi plafon od 50% ukupnih podobnih troškova investiranja. Međutim, taj plafon se podiže na: (a) 55% za ulaganja u poljoprivredna preduzeća mladih poljoprivrednika; (b) 60% za ulaganja u poljoprivredna preduzeća u planinskim područjima; (v) 65% za ulaganja u poljoprivredna preduzeća u planinskim područjima mladih poljoprivrednika; (g) 75% za ulaganja o kojima je reč u stavu 4 (g) i za ulaganja u poljoprivredna preduzeća radi sprovođenja Uputstva Saveta 91/676 (EEZ)[15], shodno postojanju nacionalne strategije za njeno sprovođenje; (d) 100% za ulaganja u infrastrukturu koja ne donose znatan neto prihod; (đ) 100% za mere o kojima je reč u članu 182.3. Pri određivanju stope javne potrošnje u svrhe stava 2, neće se uzimati u obzir nacionalna pomoć radi olakšanja pristupa zajmovima koji se dodeljuju bez doprinosa Zajednice kako je predviđeno po IPA uredbi.4. Doprinos Zajednice u principu ne prelazi plafon od 75% podobnih troškova. Međutim, taj pla- fon se podiže na: (a) 80% za mere koje pokriva osa prioriteta 2 o kojoj je reč u članu 171(3); (b) 80% u slučaju delatnosti iz člana 182, gde se ove delatnosti ne preduzimaju na inicijativu Komisije; (v) 100% u slučaju delatnosti iz člana 182, gde se ove delatnosti ne preduzimaju na inicijativu Komisije; (g) 85% % u slučaju investicionih projekata koji se sprovode u područjima gde Komisija određuje da je došlo do posebnih prirodnih katastrofa.
  • 142. 142 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Odeljak 3 – Podobnost i posebni zahtevi pomoći po osi prioriteta 1 Član 174 Ulaganja u poljoprivredna preduzeća 1. Pomoć o kojoj je reč u članu 171(2)(a) dodeljuje se za investicije u materijalnu ili nemateri- jalnu aktivu u poljoprivrednim preduzećima radi njihovog podizanja na standarde Zajednice i radi poboljšanja njihovog opšteg poslovanja. 2. Pomoć po ovoj meri može se odobriti poljoprivrednim preduzećima: (a) za koja se može pokazati perspektiva ekonomske opravdanosti na kraju realizacije investicije; (b) koja su u skladu sa minimalnim nacionalnim standardima koji se odnose na zaštitu živo- tne sredine, javnog zdravlja, zdravlja biljaka i životinja, dobrobiti životinja i bezbednosti, u vreme kada se donosi odluka da se odobri pomoć. 3. Odstupanjem od tačke (b) stava 2, gde su minimalni nacionalni standardi zasnovani na stan- dardima Zajednice uvedeni neposredno po prijemu zahteva, pomoć se može dodeliti bez obzira na neusklađenost sa ovim standardima pod uslovom da preduzeće ispunjava nove standarde do kraja realizacije investicije. Dalje, Komisija može na osnovu propisnog zahteva iz zemlje korisnice, dozvoliti odstupanje od tačke (b) stava 2 u vezi sa nepridržavanjem minimalnih nacionalnih standarda zasnovanih na standardima Zajednice uvedenim u nacionalno zakonodavstvo do godinu dana pre da- tuma dostavljanja zahteva. 4. Pomoć se odobrava pod uslovom da su investicije u skladu sa relevantnim standardima Za- jednice na kraju njihove realizacije. 5. Zemlje korisnice utvrđuju granice za ukupnu investiciju podobnu za pomoć. One će utvrditi odgovarajuće standarde koji se odnose na profesionalne veštine poljoprivrednika i nadležnost koju poljoprivrednici moraju da ispoštuju da bi bili podobni za pomoć. Član 175 Podrška za osnivanje grupa proizvođača 1. Pomoć o kojoj je reč u članu 171(2)(b) može se dodeliti radi olakšanja osnivanja i administra- tivnog rada grupa proizvođača u svrhe: (a) adaptiranja proizvodnje i učinka članova grupa proizvođača tržišnim zahtevima; (b) zajedničkog iznošenja robe na tržište, uključujući pripremu za prodaju, centralizaciju pro- daje i isporuku velikih količina kupcima; (v) utvrđivanja zajedničkih pravila o informacijama o proizvodnji, uz poseban osvrt na žetvu i raspoloživost. 2. Pomoć po ovoj meri ne dodeljuje se grupama proizvođača koje su zvanično priznate od strane relevantnog nacionalnog tela zemlje korisnice pre 1. januara 2007. godine i/ili pre odobrenja programa o kome je reč u članu 184. Profesionalne i/ili međuprofesionalne organizacije koje predstavljaju jedan ili više sektora ne kvalifikuju se kao grupe proizvođača. 3. Pomoć se dodeljuje kao paušalna pomoć u godišnjim ratama za prvih 5 godina posle datuma kada je grupa proizvođača priznata. Ona se obračunava na osnovu godišnje proizvodnje koju je grupa plasirala na tržištu i ispunjava sledeće zahteve: (a) iznos za prvu, drugu, treću, četvrtu i petu godinu do 5%, 5%, 4%, 3% i 2%, vrednosti tržišne proizvodnje do 1 milion evra, (b) iznos za prvu, drugu, treću, četvrtu i petu godinu do 2,5%, 2,5%, 2,0%, 1,5% i 1,5% vrednosti tržišne proizvodnje koja prelazi 1 milion evra. (v) podleže plafonu za svaku organizaciju proizvođača od: • EUR 100.000 za prvu godinu •EUR 100.000 za drugu godinu •EUR 80.000 za treću godinu •EUR 60.000 za četvrtu godinu •EUR 50.000 za petu godinu. Član 176 Investicije u preradu i marketing poljoprivrede i proizvoda ribarstva 1. Pomoć o kojoj je reč u članu 171(2) (v) dodeljuje se za investicije u materijalnu ili nematerijalnu aktivu u preradi i marketingu poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, koje pokriva aneks I uz Ugovor. Ta pomoć ima za cilj da pomaže preduzećima u podizanju na standarde Za- jednice i da poboljša njihovo opšte poslovanje. Investicije moraju da doprinose poboljšanju situacije osnovnog sektora poljoprivredne proizvodnje. Investicije na nivou trgovine na malo isključuju se iz pomoći.
  • 143. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1432. Pomoć po ovoj meri može se odobriti za investicije u preduzeća: (a) za koja se može pokazati perspektiva ekonomske opravdanosti na kraju realizacije inves- ticije, i (b) koja su u skladu sa minimalnim nacionalnim standardima koji se odnose na zaštitu živ- otne sredine, javnog zdravlja, zdravlja biljaka i životinja, dobrobiti životinja i bezbednosti, u vreme kada se donosi odluka da se odobri pomoć.3. Odstupanjem od tačke (b) stava 2, gde su minimalni nacionalni standardi zasnovani na stan- dardima Zajednice uvedeni neposredno po prijemu zahteva, pomoć se može dodeliti bez obzira na neusklađenost sa ovim standardima pod uslovom da preduzeće ispunjava nove standarde do kraja realizacije investicije. Dalje, Komisija može na osnovu propisnog zahteva iz zemlje korisnice, dozvoliti odstupanje od tačke (b) stava 2 u vezi sa nepridržavanjem minimalnih nacionalnih standarda zasnovanih na standardima Zajednice uvedenim u nacionalno zakonodavstvo do godinu dana pre da- tuma dostavljanja zahteva.4. Pomoć se može dodeliti investicijama u ustanove koje su deo preduzeća: (a) koje zapošljavaju manje od 250 ljudi i koje imaju godišnji obrt koji ne prelazi 50 miliona evra, i/ili ukupni godišnji bilans koji ne prelazi 43 miliona evra, uz davanje prioriteta inves- ticijama koje imaju za cilj da usklade ustanovu sa svim relevantnim standardima Zajednice ili (b) koje zapošljavaju manje od 750 ljudi i koje imaju godišnji obrt koji ne prelazi 200 miliona evra, gde je svrha investicije da se ustanova dovede u sklad sa relevantnim standardima Za- jednice.5. Komisija može na osnovu propisnog zahteva iz zemlje korisnice odlučiti da se pomoć može takođe dodeliti preduzećima koja nisu obuhvaćena stavom 4 za investicije koje su potrebne za ispunjavanje posebnih standarda Zajednice koji podrazumevaju posebno skupe investi- cije. Takva pomoć se može dodeljivati samo preduzećima koja su navedena u nacionalnom planu za podizanje na standarde Zajednice posebno namenjene da se ustanova uskladi sa relevantnim standardima Zajednice u celini. U takvim slučajevima pomoć se dodeljuje po stopi od polovine pomoći koja je na raspolaganju za preduzeća navedena u stavu 4.6. Zemlje korisnice utvrđuju granice za ukupnu investiciju podobnu za pomoć po ovoj meri.7. Pomoć za investicije u preduzeća o kojima je reč u tački (a) stava 4, dodeljuje se pod uslovom da su takve investicije u skladu sa relevantnim standardima Zajednice na kraju njihove real- izacije.Odeljak 3 – Podobnost i posebni zahtevi pomoći po osi prioriteta 2Član 177Priprema za sprovođenje radnji koje se odnose na životnu sredinu i prirodu1. Da bi se zemlje korisnice pripremile za sprovođenje radnji iz ose 2 Uredbe Saveta (EZ) br. 1698/2005, pomoć o kojoj je reč u članu 171(3) (a) dodeljuje se pilot projektima iz člana 39 i 40 Uredbe Saveta (EZ) br. 1698/2005.2. Takve radnje imaju za cilj razvoj praktičnog iskustva u sprovođenju akcija radi poboljšanja živ- otne sredine i prirode, i na nivou uprave i na nivou farme.Član 178Priprema i sprovođenje strategija lokalnog ruralnog razvoja1. Pomoć o kojoj je reč u članu 171(3) (b) dodeljuje se u skladu sa članom 61 Uredbe Saveta (EZ) br. 1698/2005.2. Pomoć podržava: (a) sprovođenje projekata saradnje u skladu sa prioritetima o kojima je reč u članu 171(1) i u smislu člana 65 Uredbe Saveta (EZ) br. 1698/2005; (b) vođenje lokalnih privatno-državnih partnerstava koja se takođe nazivaju „lokalne akcione grupe“, sticanje veština, aktivnosti u vezi sa podizanjem svesti i promotivnih događaja radi postizanja ciljeva iz člana 171(1).3. Detaljne odredbe za sprovođenje ove mere dogovaraju se sa zemljom korisnicom. One su u skladu sa relevantnim propisima koji važe za Evropski poljoprivredni fonda za ruralni razvoj kako je uređeno Uredbom Saveta (EZ) br. 1698/2005.
  • 144. 144 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Odeljak 5 – Podobnost i posebni zahtevi pomoći po osi prioriteta 3 Član 179 Poboljšanje i razvoj ruralne infrastrukture 1. Pomoć o kojoj je reč u članu 171(4)(a), može se obezbediti za investicije koje imaju za cilj poboljšanje i razvoj ruralne infrastrukture: (a) obrađivanjem regionalnih dispariteta i povećanjem privlačnosti ruralnih područja za pri- vatna lica i preduzetništvo; (b) obezbeđenjem uslova za razvoj ruralnih privreda. 2. Prioritet se daje investicijama za snabdevanje vodom i energijom, upravljanje otpadom, lokalni pristup informativnim i komunikacionim tehnologijama, lokalni pristup putevima od posebne važnosti za lokalni i privredni razvoj, i, infrastrukture protivpožarne zaštite koje su opravdane zbog rizika od šumskih požara. 3. Gde su lokalne strategije ruralnog razvoja iz člana 171(3)(b) utvrđene, investicije koje podržava ovaj član moraju biti u skladu sa tim strategijama. Član 180 Raznolikost i razvoj ruralnih privrednih delatnosti 1. Pomoć iz člana 171(4)(b), može se obezbediti za investicije koje imaju za cilj raznolikost i razvoj ruralnih privrednih delatnosti: (a) pokretanjem privredne delatnosti; (b) stvaranjem mogućnosti zapošljavanja; (v) diversifikacijom u nepoljoprivredne delatnosti. 2. Prioritet se daje investicijama za stvaranje mikro i malih preduzeća, zanatstva i ruralnog tur- izma radi unapređenja preduzetništva i razvoja ekonomske proizvodnje. 3. Gde su strategije lokalnog ruralnog razvoja o kojima je reč u članu 171(3)(b) utvrđene, inves- ticije iz ovog člana moraju biti u skladu sa ovim strategijama. Član 181 Poboljšanje obuke 1. Pomoć se može dodeliti radi doprinosa poboljšanju profesionalnih veština i nadležnosti lica koja su angažovana u poljoprivrednom, prehrambenom i šumarskom sektoru i drugih ekonomskih aktera koji rade u oblastima koje pokriva ova komponenta. Pomoć se ne dodeljuje kursevima ili obuci koji čine deo normalnih programa ili sistema obra- zovanja na nivoima srednje škole ili višim nivoima. 2. Zemlje korisnice razrađuju strategiju obuke za sprovođenje aktivnosti predviđenih stavom 1. Strategija sadrži kritičku procenu postojećih struktura obuke, analizu potreba za obukom i cil- jeva. Ona takođe utvrđuje komplet kriterijuma za izbor onih koji obezbeđuju obuku. Odeljak 6 – Tehnička pomoć Član 182 Opseg i sprovođenje 1. Pomoć se može dodeliti za delatnosti koje se odnose na pripremu, praćenje, ocenu, informa- cije i kontrolu koje su potrebne za sprovođenje programa. Ove delatnosti posebno uključuju: (a) sastanke i druge delatnosti koje su potrebne za oslobađanje od odgovornosti sektorskog odbora za praćenje za ovu komponentu, kao što su studije koje se ugovaraju i realizuju preko stručne pomoći; (b) kampanje informisanja i publiciteta; (v) prevođenje na zahtev Komisije, ne uključujući ono koje je potrebno shodno primeni okvirnog, sektorskog sporazuma i sporazuma o finansiranju; (g) posete i seminare; (d) aktivnosti u vezi sa pripremom mera u programu radi obezbeđenja njihove efikasnosti, uključujući one mere čija primena je predviđena u kasnijoj fazi; (đ) privremenu ocenu programa; (e) osnivanje i rad nacionalne mreže za koordinaciju aktivnosti razvijenih po članu 178 kao i buduće nacionalne ruralne razvojne mreže u skladu sa članom 68 Uredbe Saveta (EZ) br. 1698/2005;
  • 145. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1452. Sektorski odbor za praćenje ove komponente konsultuje se po pitanju aktivnosti tehničke pomoći. Svaku aktivnost odobrava predsedavajući sektorskog odbora za praćenje pre njenog sprovođenja.3. Svaka poseta i seminar iz stava 1(g) koji nisu obavljeni na inicijativu Komisije zahtevaju da se sektorskom odboru za praćenje ove komponente dostavi pisani izveštaj.Član 183Evropska mreža ruralnog razvojaZemlje korisnice i organizacije osnovane u zemljama korisnicama i uprave zemalja korisnica aktivne uoblasti ruralnog razvoja imaju pristup Evropskoj mreži ruralnog razvoja koja je osnovana po članu 67 Ure-dbe Saveta (EZ) br. 1698/2005. Relevantne detaljne odredbe dogovaraju se sa zemljama korisnicama.POGLAVLJE II – ProgramiranjeČlan 184Programi1. Mere u okviru komponente ruralnog razvoja su predmet programa koji se sastavlja na na- cionalnom nivou za poljoprivredu i ruralni razvoj (u daljem tekstu zvani „program“) koji pokriva ceo period sprovođenja IPA. Program pripremaju relevantni organi koje je odredila zemlja ko- risnica i dostavlja se Komisiji pošto se konsultuju odgovarajuće zainteresovane strane.2. Svaki program sadrži: (a) kvantifikovani opis tekućeg stanja koji pokazuje disparitete, nedostatke i potencijal razvoja, glavne rezultate prethodnih aktivnosti koje je preduzela Zajednica i druge bilateralne i multulateralne pomoći, finansijske resurse i procenu raspoloživih rezultata; (b) Opis predložene nacionalne strategije ruralnog razvoja zasnovan na analizi postojeće situacije u ruralnim područjima i na dubinskoj analizi sektora u pitanju, što podrazumeva nezavisnu ekspertizu. Treba dostaviti opis postojeće strategije obuke iz člana 81(2). Na- cionalna strategija ruralnog razvoja takođe obuhvata kvantifikovane ciljeve sa naznakom za svaku od osa prioriteta utvrđenih u članu 171(1) određenih pokazatelja praćenja i ocene, objašnjenje kako se opšti strateški pristup i sektorske strategije identifikovane u doku- mentu višegodišnjeg indikativnog planiranja zemlje korisnice prevode u posebne radnje u okviru komponente ruralnog razvoja; (v) objašnjenje kako se opšti strateški pristup i sektorske strategije identifikovane u doku- mentu višegodišnjeg indikativnog planiranja zemlje korisnice prevode u određene radnje u okviru komponente ruralnog razvoja; (g) indikativnu opštu finansijsku tabelu koja sumira nacionalne, Komisijine i, prema slučaju, privatne finansijske resurse koji su predviđeni i odgovaraju svakoj meri ruralnog razvoja, kao i stopu kofinansiranja Evropske unije po osi; (d) opis mera izabranih iz člana 171 koji sadrži: • definiciju krajnjih korisnika, • geografski obim, • kriterijume podobnosti, • kriterijume rangiranja za projekte koji se biraju, • pokazatelje praćenja, • kvantifikovane ciljne pokazatelje (đ) opis operativne strukture za sprovođenje programa, uključujući praćenje i ocenu; (e) nazive organa i tela koji su odgovorni za sprovođenje programa; (ž) rezultate konsultacija i odredbe usvojene za povezivanje relevantnih organa i tela kao i odgovarajuće ekonomske, društvene i partnere u oblasti životne sredine; (z) rezultate i preporuke ex ante ocene programa uključujući opis daljih koraka koje preduzi- maju zemlje korisnice na osnovu preporuka.3. U svom programu zemlje korisnice obezbeđuju da se prioritet da merama za sprovođenje standarda Zajednice i za poboljšanje tržišne efikasnosti, i merama za stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja u ruralnim područjima.4. U svom programu, zemlje korisnice obezbeđuju usklađenost sa odredbama dokumenta više- godišnjeg indikativnog planiranja.5. Sem ako nije drugačije dogovoreno sa Komisijom, zemlje korisnice dostavljaju svoje pred- loge programa najkasnije šest meseci po stupanju ove uredbe na snagu.
  • 146. 146 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Član 185 Usvajanje i izmene programa 1. Programe u okviru komponente ruralnog razvoja Komisija usvaja u roku od šest meseci od dostavljanja predloga programa pod uslovom da su dostupne sve relevantne informacije. Posebno, Komisija ocenjuje predloženi program radi utvrđivanja da li je on dosledan ovoj uredbi. 2. Program može biti izmenjen ako je potrebno da se uzmu u obzir: (a) relevantne nove informacije i rezultati koji se odnose na sprovođenje radnji u pitanju, uključujući rezultate praćenja i ocene, kao i potrebu za prilagođavanjem iznosa dostupne pomoći; (b) napredovanje zemlje korisnice ka pridruživanju kako je navedeno u glavnim dokumen- tima pridruživanja, uključujući i dokument višegodišnjeg indikativnog planiranja. 3. Svaki predlog izmena zemlja korisnica dostavlja Komisiji i propisno ga obrazlaže, a on sadrži i sledeće informacije: (a) razloge za predloženu izmenu; (b) očekivane efekte izmene; (v) izmenjene finansijske tabele i tabele mera, gde su predložene izmene finansijske prirode. 4. Značajne izmene u okviru značenja člana 14(4) IPA uredbe uključuju izmene koje po- drazumevaju izmene finansijskih pregleda u osama prioriteta iz člana 171(1) ili stopu kofi- nansiranja po osi ili uključenje novih mera. 5. Komisija može tražiti od zemalja korisnica da podnesu predlog za izmenu programa gde je rel- evantno zakonodavstvo Komisije izmenjeno. POGLAVLJE III – Sprovođenje Odeljak 1 – Principi i finansijsko upravljanje Član 186 Principi sprovođenja 1. Sprovođenje ove komponente zemlje korisnice obavljaju na osnovu decentralizovanog up- ravljanja bez ex ante kontrola iz člana 18. 2. Dalje odredbe mogu se utvrditi u sektorskim sporazumima i sporazumima o finansiranju iz člana 7 i 8. Odredbe su dosledne relevantnim pravilima koja se primenjuju na programe ruralnog razvoja u državama članicama. Član 187 Obračun plaćanja Odstupanjem od člana 44, doprinos Zajednice programima po ovoj komponenti obračunava se pri- menom stope kofinansiranja koja je utvrđena za svaku osu prioriteta u odluci o finansiranju podobnog troška koji je overen u svakoj izjavi o trošku, shodno maksimalnom doprinosu Zajednice koji se priključuje svakoj osi prioriteta. Član 188 Predfinansiranje 1. U svrhe ove komponente plaćanja predfinansiranja mogu iznositi do 30% doprinosa Zajed- nice za prve tri godine programa u pitanju. Shodno raspoloživosti budžetskih raspodela pred- finansiranje se može platiti u dve ili više rata. 2. U slučajevima kada iznosi koji se plaćaju za predfinansiranje iz stava 1 nisu dovoljni za obezbeđenje blagovremene isplate potraživanja krajnjih korisnika, ovi iznosi se mogu uvećati prema odredbama koje su utvrđene sektorskim sporazumom ili sporazumom o finansiranju u periodu sprovođenja radi pokrića takvih potreba, pod uslovom da kumulativni iznos plaćanja za predfinansiranje na prelazi 30% doprinosa Zajednice za tri poslednje godine kako je utvrđeno finansijskom odlukom kojom se usvajaju višegodišnji programi. 3. Prvu ratu predfinansiranja Komisija isplaćuje kada se ispune uslovi utvrđeni članom 42(1). Do- datne rate se mogu platiti na osnovu zahteva zemlje korisnice u skladu sa zahtevima koji su predviđeni stavovima 1 i 2.
  • 147. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 147Član 189Saldiranje računaDetaljne odredbe za saldiranje računa utvrđuju se u sektorskom sporazumu i sporazumu o finansir-anju, iz člana 7 i 8. One su dosledne relevantnim pravilima koja se primenjuju na Evropskipoljoprivredni fond za ruralni razvoj kako je utvrđeno Uredbom Saveta (EZ) br. 1290/2005 [16] ipropisima koji utvrđuju detaljna pravila za njenu primenu. One mogu posebno predvideti kon-sultacije Komisije o poljoprivrednim fondovima.Član 190Kriterijumi finansijskih korekcijaOdstupanjem od člana 51(2), Komisija primenjuje, u zavisnosti od nalaza ili paušalne korekcije ilitačne korekcije ili korekcije na bazi ekstrapolacije nalaza.Odeljak 2 – Ocena i praćenjeČlan 191Ex ante, privremene i ex post ocene1. U skladu sa članom 57 program podleže ex ante, ex post i prema slučaju, privremenim oce- nama koje su uradili nezavisni ocenjivači u okviru odgovornosti zemlje korisnice.2. Ocene utvrđuju sprovođenje programa ka postizanju ciljeva navedenih u članu 12 IPA uredbe.3. Detaljni modaliteti ovih ocena mogu se utvrditi u sektorskim sporazumima ili sporazumima o finansiranju, iz člana 7 i 8. Ovi modaliteti su dosledni relevantnim pravilima koja se primen- juju na programe ruralnog razvoja u državama članicama.Član 192Sektorski odbor za praćenje1. U skladu sa odredbama člana 59 zemlja korisnica osniva sektorski odbor za praćenje.2. Sektorski odbor za praćenje sastoji se od predstavnika relevantnih organa i tela i odgovara- jućih ekonomskih, društvenih i partnera iz oblasti životne sredine. Sektorski odbor za praćenje sastavlja i odobrava svoj pravilnik.3. Sektorskim odborom za praćenje predsedava predstavnik države korisnice. Komisija učestvuje u radu sektorskog odbora za praćenje.4. Napredak, efikasnost i doslednost programa u odnosu na njegove ciljeve meri se pomoću pokazatelja koji se odnose na polaznu situaciju kao i na finansijsko izvršenje, učinke, rezul- tate i uticaj programa.Član 193Sektorski godišnji izveštaj1. U okviru ove komponente sektorski godišnji izveštaji o kojima je reč u članu 61(1) dostavljaju se Komisiji i nacionalnom IPA koordinatoru u roku od šest meseci od kraja svake pune kalen- darske godine sprovođenja programa. (a) ti izveštaji sadrže informacije koje se odnose na ostvarivanje napretka, pokrivajući posebno, postizanje utvrđenih ciljeva, probleme na koje se naišlo u upravljanju programom, i mere koje su preduzete, finansijsko izvršenje, kao i praćenje i ocenu obavljenih aktivnosti. (b) sektorske godišnje izveštaje pregleda sektorski odbor za praćenje pre njihovog dostavl- janja.2. Sektorski završni izveštaj se, pošto ga pregleda sektorski odbor za praćenje, dostavlja Komisiji i nacionalnom IPA koordinatoru najkasnije šest meseci posle krajnjeg datuma podobnosti troškova po ovom programu.Član 194Dalje odredbe za praćenje i izveštavanjeDalje odredbe za praćenje i izveštavanje mogu se predvideti sektorskim sporazumima i sporazu-mima o finansiranju o kojima je reč u članu 7 i 8. One su dosledne relevantnim pravilima koja se pri-menjuju na programe ruralnog razvoja u državama članicama.
  • 148. 148 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA DEO III – ZAVRŠNE ODREDBE Član 195 Stupanje na snagu Ova uredba stupa na snagu prvog dana po njenom objavljivanju u Službenom listu Evropske unije. Ona se primenjuje od 1. januara 2007. godine. Ova uredba je u potpunosti obavezujuća i direktno se primenjuje u svim državama članicama. Sačinjeno u Briselu, dana 12. juna 2007. godine. Za Komisiju Oli REN Član Komisije [1] Sl. list L 210, 31.7.2006, str.82 [2] Sl. list L 248, 16.09.2002, str.1. Uredba izmenjena uredbom (EZ, Euroatom) br. 1995/2006 (Sl. list L 390, 30.12.2006, str.1). [3] Sl. list L 375, 23.12.1989, str.11. [4] Sl. list L 161, 26.6.1999, str.73. [5] Sl. list L 161, 26.6.1999, str.87 [6] Sl. list L 342, 27.12.2001, str. 1. [7] Sl. list L 306, 07.12.2000, str.1. [8] Sl.list L 357, 31.12.2002, str.1. [9] Sl. list L 371, 27.12.2006, str.1. [10] Sl. list L 8, 12.1.2001, str.1. [11] Sl.list L 310, 9.11.2006, str. 1. [12] Sl.list L 210, 31.7.2006, str.25. [13] Sl.list L 371, 27.12.2006, str.1. [14] Sl.list L 277, 21.10.2005, str. 1. [15] Sl. list L 375, 31.12.1991, str.1. [16] Sl. list L 209, 11.8.2005, str.1. ANEKS – KRITERIJUMI AKREDITACIJE Standardni spisak oblasti i odnosnih zahteva o kojima je reč u članu 11(2) 1. Sredina u kojoj se vrši kontrola (osnivanje i upravljanje organizacijom i osobljem) (a) Etika i politike integriteta • da se obezbedi kultura za organizaciju koju zahteva vrhunsko upravljanje se po- drazumeva kroz organizaciju (b) Upravljanje nepravilnostima i izveštavanje • da se obezbedi da se eventualno uočene nepravilnosti koje smanjuju nivo orga- nizacije saopštavaju na odgovarajući način i prate, uključujući zaštitu „dojavljivača“ (v) Planiranje osoblja, zapošljavanje, obuka i ocenjivanje (uključujući i upravljanje osetljivim mestima) • da se obezbedi odgovarajući broj i kvalitet osoblja na svim nivoima (g) Osetljive funkcije i sukob interesa • da se obezbedi da se osoblje na „osetljivim mestima“ identifikuje (npr. na onim mestima a gde osoblje može postati ranjivo zbog nepovoljnog uticaja prirode njihovih kontakata sa trećim licima ili informacija koje imaju); • da se obezbedi da se odgovarajuće kontrole (uključujući, prema slučaju, politike rotacije) primenjuju na osetljivim mesta; • da se obezbedi postojanje postupaka za identifikaciju i izbegavanje sukoba interesa. (d) Uspostavljanje zakonskih osnova za tela i pojedince • da se obezbedi da tela i pojedinci imaju puna zakonska ovlašćenja za obavljanje svojih funkcija. (đ) Zvanično uspostavljanje nadležnosti, odgovornosti, delegirane odgovornosti i svakog dru- gog potrebnog odnosnog tela za sve zadatke i položaje u celoj organizaciji:
  • 149. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 149 • da se obezbedi da nijedan član osoblja ne sumnja u obim svoje odgovornosti. Za obaveze ili plaćanja na koje su se obavezali trećim licima, jedan direktor treba da bude odgovoran za sve aspekte transakcije; • izveštaji o misiji, opisi posla, itd. su ažurirani i poznati.2. Planiranje/upravljanje rizikom (planiranje intervencija) (a) Identifikacija rizika, procena i upravljanje • da se obezbedi da se rizici identifikuju i njima upravlja, posebno da se odgovara- jući kontrolni resursi primenjuju u svim oblastima, u funkciji važnosti različitih rizika koje ublažavaju. (b) Postavljanje ciljeva i izdvajanje sredstava za ciljeve • da se obezbedi da se odgovarajući (i merljivi) ciljevi na nivoima učinka i uticaja us- postave na svim nivoima i da se razumeju u celoj organizaciji; • da se obezbedi da se resursi izdvoje na odgovarajući način u odnosu na one cil- jeve koji predstavljaju principe transparentnog stabilnog finansijskog upravljanja • da se obezbedi jasnoća odgovornosti za ove ciljeve. (v) Planiranje procesa sprovođenja • da se obezbede jasne faze planiranja koje su potrebne za ispostavljanje ciljeva – uključujući određivanje vremenskih rokova i odgovornost za svaku fazu, i analize kritične putanje gde je to potrebno.3. Kontrolne aktivnosti (sprovođenje intervencija) (a) Postupci potvrde • da se obezbede duple provere svih faza u transakciji (ex ante i gde je potrebno ex post). (b) Postupci nadzora zadataka od strane nadležnog rukovodstva da upravlja zadacima koji su dodeljeni podređenima (uključujući godišnje izjave o usklađenosti od podređenih aktera) • da se obezbedi da aktivni nadzor podržava odgovornost – a ne samo da se sma- tra pasivnim ili teoretskim konceptom. (v) Pravila za svaki tip nabavke i poziva za donacije • da se obezbedi odgovarajući pravni okvir za procese svih takvih obaveza. (g) Postupci (uključujući spiskove provera) za svaku fazu nabavke i poziva za donacije (npr. tehničke specifikacije, odbori za procenu, izveštavanje o izuzecima, itd.) • da se obezbedi da je svakom članu osoblja jasno koje su njegove odgovornosti u ovim oblastima. (d) Pravila i postupci propagande • da se obezbedi da se ovi zahtevi Komisije ispune. (đ) Postupci plaćanja (uključujući postupke za potvrdu učinka, i/ili uslova podobnosti, „na licu mesta“ gde je potrebno) • da se obezbedi da se plaćanja vrše samo za opravdane zahteve za plaćanje koji is- punjavaju sve ugovorne zahteve. (ž) Postupci za praćenje ispostavljanja kofinansiranja • da se obezbedi da se ovi zahtevi Komisije ispune. (z) Budžetski postupci radi obezbeđenja raspoloživosti sredstava (uključujući sredstva koja su potrebna za održavanje sprovođenja ako finansiranje od strane Komisije kasni ili je odbi- jeno) • da se obezbedi da nacionalno telo može da ispuni svoje lokalne ugovorne obaveze bez obzira na kašnjenja ili prekide u finansiranju od strane Komisije. (e) Postupci za kontinuitet poslovanja • da se obezbedi da se identifikuju značajni rizici za kontinuitet (npr. koji se odnose na gubitak podataka, odsustvo pojedinaca, itd.) i da se planovi za slučaj nepred- viđenih okolnosti sprovedu gde je moguće. (i) Računovodstveni postupci • da se obezbedi potpuno i transparentno računovodstvo prema priznatim računovodstvenim principima. (j) Postupci sravnjenja • da se obezbedi da se kad god je moguće računovodstveni bilansi sravne na os- novu informacija treće strane. (k) Izveštavanje o izuzecima, između ostalog, izuzeci od normalnih postupaka odobreni na odgo- varajućem nivou, neodobreni izuzeci i greške kontrole kad god se identifikuju • da se obezbedi da se odstupanja od normalne prakse uvek evi- dentiraju i čuvaju i revidiraju na odgovarajućim nivoima.
  • 150. 150 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA (l) Sigurnosni postupci (IT i drugi) • da se obezbedi da se aktiva i podaci čuvaju na sigurnom od interferencije ili fiz- ičkog oštećenja. (lj) Postupci arhiviranja • da se obezbedi raspoloživost dokumenata – bar za pregled od strane Komisije za koji se moraju čuvati u potrebnim periodima. (m) Razdvajanje dužnosti • da se obezbedi da kada se različiti zadaci u toku iste transakcije dodeljuju ra- zličitom osoblju kako bi se obezbedile neke automatske unakrsne kontrole. (n) Izveštavanje o slabostima interne kontrole • da se obezbedi da se registruju uočene slabosti interne kontrole iz bilo kog izvora i da se odgovori upravljanja beleže i prate. 4. Praćenje aktivnosti (nadzor intervencija) (a) Interna revizija uključujući vođenje revizorskih izveštaja i preporuka (Primedba: drugačije od kontrolnih aktivnosti i nadzora upravljanja) • da se obezbedi da vrhunski direktori dobiju neke nezavisne preglede funkcionisanja njihovih sistema na podređenim nivoima. Može obuhvatiti proveru transakcije ex post ali bi trebalo da bude više usredsređeno na delotvornost i efikasnost sistema i koncepciju organizacije. (b) Ocena • da se obezbedi da vrhunski direktori dobiju informacije koje se odnose na pro- cenu uticaja intervencija (pored drugih informacija koje dobijaju o zakonitosti, regularnosti i operativnim postupcima). 5. Komunikacija (da se obezbedi da svi akteri dobijaju informacije koje su potrebne za ispun- jenje njihove uloge) Redovni sastanci radi koordinacije između različitih tela radi razmene informacija o svim as- pektima planiranja i sprovođenja, npr.: (i) Redovno izveštavanje o statusu planiranja programa i projekata (ii) Redovno izveštavanje o sprovođenju projekta u poređenju sa planom sprovođenja • Procesi ugovaranja (između ostalog) • Napredak svakog tendera u odnosu na plan • Sistematska analiza grešaka saopštenih na svakom nivou (npr. od strane verifika- tora, ex ante kontrolora, revizora, itd.) • Realizacija ugovora • Troškovi kontrola u odnosu na koristi (iii) Redovno izveštavanje na svim odgovarajućim nivoima o efikasnosti i dosled- nosti interne kontrole • da se obezbedi da svo osoblje na svim nivoima dobija odgovarajuće redovne in- formacije kako bi ispunjavalo svoje dužnosti.
  • 151. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1513 Komponenta pomoći tranziciji i izgradnja institucija: svrha i oblik pomoći[Ova beleška se zasniva i izvučena je iz Vodiča EZ kroz programiranje IPA – mart 2007(str. 8-9, 35-48)]Principi pomoćiKao što je utvrđeno Uredbom (EZ) br. 1085/2006, komponenta TAIB u principu pokrivasve aktivnosti izgradnje institucija ili mera u vezi sa pravnim tekovinama EU i ulaganjimakoja se na nju odnose, kao i na aktivnosti kojima se zemlje korisnice podržavaju radipoštovanja kriterijuma definisanih na sastanku Saveta Evrope u Kopenhagenu u junu1993. godine.TAIB komponenta se primenjuje i na zemlje potencijalne kandidate i zemlje kandidate.Uopšteno, TAIB komponenta će pomoći zemljama u izgradnji svojih administrativnih isudskih kapaciteta. TAIB komponenta će takođe pomoći zemljama da ispune političke,ekonomske i kriterijume koji se odnose na pravne tekovine za članstvo (kriterijumi pris-tupanja). Mere institucionalne izgradnje i ulaganja povezana sa ovim merama su naraspolaganju svim zemljama korisnicima.TAIB komponenta će takođe pomoći svim zemljama korisnicama da učestvuju u pro-gramima Zajednice i da se pripreme za učešće u agencijama Zajednice, koje čine važanaspekt pravnih tekovina EU. Štaviše, učešće u programima Zajednice i priprema za agen-cije Zajednice pre pristupanja mogu se smatrati merom institucionalne izgradnje suigeneris, jer je to povoljno za osnivanje administrativnih struktura koje omogućavajustanovništvu zemlje korisnice da počne da ubire svu korist od ovih programa i agencijapri pristupanju.Za zemlje potencijalne kandidate, pomoć u okviru TAIB komponente će imati za ciljda podstiče stabilizaciju, obnovu i pomirenje i promoviše ekonomski i društveni razvojširom Zapadnog Balkana (odražavajući KARDS ciljeve). Ova komponenta će takođe po-držati institucionalnu izgradnju (i „meku“, u smislu znanja, i „tvrdu“, u smislu fizičkog ula-ganja) radi jačanja političkih kriterijuma iz Kopenhagena, pojačanja administrativnih isudskih kapaciteta i selektivnog promovisanja usklađivanja sa pravnim tekovinama EU.Pošto komponente III, IV i V ostaju rezervisane za zemlje kandidate, važno je primetitida se zemljama potencijalnim kandidatima po ovoj komponenti pomoći tranziciji i iz-gradnje institucija, može ponuditi pristup merama veoma slične prirode onima u okvirukomponenti III, IV i V. Ovo uključuje podršku pripremi za sprovođenje komponenti odIII do V prilikom sticanja statusa kandidata uključujući i mogućnost strateškog pro-gramiranja. ELARG tim određene zemlje će prema tome nastojati da obezbedi da se omerama predloženim u okviru komponente I za zemlje potencijalne kandidate, a kojebi se mogle nastaviti u okviru komponente od III do V, pošto se odobri status kandi-data, odlučuje i da se sprovode u tesnim konsultacijama sa relevantnim Generalnim di-rektoratom.Pomoć zemljama potencijalnim kandidatima takođe će biti osmišljena da ih približistatusu kandidata i konačno članstvu. Poseban naglasak će se staviti na ključnezahteve kao što su ispunjavanje Kopenhagenskih političkih kriterijuma, pro-
  • 152. 152 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA movisanje zahteva građanskog društva i dijaloga i obavljanje reforme državne uprave. Štaviše, ako zemlja treba da se pripremi za status zemlje kandidata u okviru IPA, posebne napore treba posvetiti uspostavljanju potrebnih finansijskih, računovod- stvenih i revizorskih sistema. Dok je decentralizacija cilj za sve zemlje korisnice, za zemlje kandidate to je preduslov za korist od komponenti III, IV i V. Zemlje potencijalne kandi- date, prema tome, treba podsticati da teže akreditaciji za decentralizovano upravljanje što je pre moguće, u skladu sa zahtevima decentralizovanog upravljanja predviđenim u Uredbi za sprovođenje IPA. Svrha pomoći za zemlje potencijalne kandidate i zemlje kandidate Bilo koja oblast pravnih tekovina EU gde je potrebno usaglašavanje (uključujući ula- ganje u pravne tekovine), je, u principu, podobna. Prioritet treba dati pitanjima koja su kao prioritet uključena u Evropska partnerstva kroz Partnerstva radi pristupanja, i re- dovne izveštaje. Oblici pomoći i primeri mera koji se mogu finansirati za zemlje potencijalne kandidate u okviru komponente I (tranzicija i izgradnja institucija) su prikazani u tabeli u daljem tekstu (imati u vidu da navedene primere mera ne treba striktno povezivati sa oblikom pomoći). Oblici pomoći Postoji dvanaest oblika pretpristupne pomoći koji su dostupni i zemljama potencijalnim kandidatima i zemljama kandidatima, kao što je ilustrovano u tabeli u daljem tekstu. Jedanaesti i dvanaesti oblik su dostupni samo zemljama potencijalnim kandidatima. Oni se sastoje od a) pomoći koja se obezbeđuje merama slične prirode kao što su one predviđene u okviru komponenti regionalnog i ruralnog razvoja i razvoja ljudskih resursa i b) pomoći kojom se pokrivaju troškovi doprinosa Zajednice međunarodnim misijama, inicijativama ili organizacijama aktivnim u interesu zemalja korisnica (privremene civilne uprave). Prema tome, zemlje potencijalni kandidati mogu imati ko- risti od pomoći u svim poljima na koja cilja IPA.
  • 153. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 153 IPA Komponenta-1 (pomoć tranziciji i izgradnja institucija) za zemlje potencijalne kandidateOblici pomoći Primeri mera1. Tvining/Laki Tvining • jačanje demokratskih institucija i vladavine prava; • promocija i zaštita osnovnih prava i sloboda2. TAEKS sadržanih u Evropskoj povelji o osnovnim pravima, uključujući i jednakost polova; • reforma državne uprave;3. Tehnička pomoć • reforma u oblasti pravde i unutrašnjih poslova kao što je reforma pravnog sistema, policije, tužilaštva,4. Ulaganje u pravne tekovine EU (uključujući ula- sudstva, kaznenih sistema i carina i sistema za kon- ganje u vezi sa regulativom) trolu granice, sa posebnim naglaskom na un- apređenje borbe protiv korupcije, organizovanog5. Planovi donacija kriminala i terorizma, ilegalne migracije, uključujući i uspostavljanje informativnih sistema koji su povezani sa ovim oblastima;6. Mogućnosti za pripremu projekta • modernizacija regulativnog okvira, uključujući po- dršku za investicije u opremanje ključnih institucija7. Finansijske olakšice u saradnji sa međunarodnim čije infrastrukture ili kapaciteti služe za praćenje i finansijskim institucijama podsticanje potrebe za jačanjem zakonodavstva; • uspostavljanje ili jačanje sistema finansijske kontrole;8. Finansijski doprinos za učešće u programima i • jačanje tržišne ekonomije, posebno pomaganjem agencijama Zajednice samoorganizovanja ekonomskih aktera i direktnom podrškom ekonomskim aktivnostima, uključujući pomoć privatnom sektoru i pomoć u industrijskom9. Pomoć u vidu budžetske podrške (u izuzetnim restrukturiranju, kao i uvođenje novina u okolnostima) ekonomiju, modernizaciju ključnih sektora i poboljšanje specifičnih oblasti;10. Tehnička pomoć za jačanje administrativnih ka- • razvoj građanskog društva i dijaloga između vladinih paciteta državne uprave i usluge i nevladinih tela radi unapređenja demokratije, vla- davine prava, ljudskih prava, poštovanja i zaštite manjina, kao i dijaloga građanskog društva; • uspostavljanje društvenog dijaloga radi promocije pravičnih i fer radnih uslova; • promocija integracije manjina, pomirenja i mera iz- gradnje poverenja na svim nivoima društva; • politika zaštite životne sredine, zasnovana na vi- sokom nivou zaštite, promocija principa da zagađi- vači plaćaju kazne, održivo korišćenje prirodnih resursa, energetska efikasnost, obnovljivi izvori i progresivna integracija u politiku EU u svim oblas- tima uključujući i klimatske promene; • poboljšanje pristupa finansijskim olakšicama za mala i srednja preduzeća i državne uprave; • izgradnja institucija u oblasti nuklearne bezbed- nosti, upravljanja radioaktivnim otpadom i zaštite od radijacije, u skladu sa pravnim tekovinama i na- jboljim praksama Evropske unije; • podrška za učestvovanje u programima Zajednice i priprema za učestvovanje u agencijama Zajednice.11. Podrška u ekonomskom i društvenom jedinstvu, Pored navedenih oblasti, pomoć zemljama potenci- regionalnom i ruralnom razvoju i razvoju ljudskih jalnim kandidatima u okviru ove komponente resursa (IPA- III, IV, V- tip pomoći – investiciona takođe će pokrivati (tip mera komponenti III, IV i V), između ostalog: podrška i planovi donacija). • društveni, ekonomski i teritorijalni razvoj, uključu- jući, između ostalog, ulaganja u oblasti regionalnog razvoja, razvoja ljudskih resursa i ruralnog razvoja.12. Pomoć za pokriće troškova doprinosa Zajednice Uključivanje u društvo: međunarodnim misijama, inicijativama ili organi- • podrška proizvodnom sektoru i uslugama i zacijama aktivnim u interesu zemalja korisnica poboljšanje poslovnih infrastruktura; • adaptacija, reforma ili, prema slučaju, osnivanje obrazovnih sistema i sistema profesionalne obuke; • poboljšanje pristupa, i međusobnog povezivanja sa, transportnim, informativnim, energetskim i drugim mrežama; • reforma zdravstvenog sistema; • poboljšanje informativnih i komunikacijskih i infor- mativnih sistema
  • 154. 154 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1. Tvining/Laki Tvining Tvining i Laki Tvining su jedan od glavnih instrumenata ispostavljanja institucionalne izgradnje. Zasnivaju se na saradnji između državnih uprava u državama članicama i zemljama kandidatima kao i zemljama potencijalnim kandidatima i usredsređeni su na postizanje obaveznog rezultata u smislu kapaciteta za sprovođenje dela pravnih tekov- ina EU. Opšta pravila Tvininga i Lakog Tvininga data su u daljem tekstu i treba ih se revnosno držati. Standardni Tvining: Osnovne karakteristike su: a) minimalno trajanje 12 meseci a obavezno obuhvata b) rezidentnog savetnika za Tvining (RTA) iz države članice i vođe projekta i iz država članica i iz zemalja potencijalnih kandidata i zemalja kandidata, pored paketa kratkoročnih zadataka i obuke, i v) fazu ugovaranja gde partneri iz država članica i zemalja potencijalnih kandidata/zemalja kandidata zajednički definišu plan radova. RTA normalno provode najmanje 12 uzastopnih meseci na radu u zemljama potenci- jalnim kandidatima/zemljama kandidatima, mada mogu da postoje izuzetni slučajevi gde se prisustvo RTA može smanjiti. Na primer, RTA može da bude stalno prisutan na početku, u periodu od možda 4 do 6 meseci da da početni impuls projektu, posle čega sledi poseta istog stručnjaka svih sledećih meseci od najviše nedelju dana da se osigura da se impuls održi. Ovo „ublažavanje“ zahteva u pogledu RTA mora se koristiti veoma promišljeno i na os- novu pažljive analize. To ni u kom slučaju ne sme da postane norma i da izbriše koristi koje dokazano donosi dugoročno prisustvo RTA. Komisija mora doneti odluku o tra- janju boravka RTA u zemlji kandidatu u fazi programiranja i vrlo striktno pratiti njeno sprovođenje. Laki Tvining zadržava suštinu Tvininga, ali se razlikuje od klasičnog Tvininga u dva pogleda. Njegov cilj su aktivnosti manjeg obima, gde bi bilo disproporcionalno da pos- toji rezidentni savetnik za Tvining (RTA) za uobičajeni minimalni dvanaestomesečni pe- riod. Pristup je jednostavniji za državu članicu, od koje se jedino traži da garantuje ulaganje u projekat. Obavezan rezultat je isključiva odgovornost zemlje korisnice. Opis poslova projekata Lakog Tvininga treba, prema tome, jasno da odražava sposobnost korisnika da preuzme potpunu odgovornost za postizanje obaveznog rezultata, kao i za obezbeđenje dokaza da se projekat uklapa u strategiju korisnika. Laki Tvining se može primenjivati na sva institucionalna pitanja koja pokreću pravne tekovine EU u onoj meri u kojoj je predmet koji se tretira ograničenog obima i zemlje potencijalni kandidati/zemlje kandidati preuzimaju odgovornost za započinjanje i vođenje reformskog procesa, samo uz ad hoc pomoć iz zemlje članice. Verovatnije je da će ovo biti prikladnije za pitanja posebnog sprovođenja. Takvi projekti su ograničeni na osam meseci i € 250.000. U okviru Lakog Tvininga, država članica obezbeđuje stručnjake iz državne službe koji posećuju jednom ili više puta u kratkom roku (na primer u periodu od po nedelju ili dve dana) i/ili, ređe, stručnjake iz državne službe koji borave u dužim, prelaznim periodima. Gde je potrebno, on takođe može uključivati dodatne usluge kao što su analize tek- stova i ispostavljanje dokumenata, organizovanje dešavanja (radionice, seminari i posete) i prevođenje za iste.
  • 155. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 155Za detaljnije informacije u vezi sa pripremom i sprovođenjem Tvining projekata, ELARGkoordinatori određene zemlje kao i oni koji su uključeni u planiranje i pripremu pro-jekta u zemljama korisnicama IPA treba da se pozivaju na uputstvo za Tvining. Kontrolna lista dobrih Tvining/Laki Tvining projekata (videti Aneks 13) Predmet se jasno odnosi na pravne tekovine EU, pogodan je za standardni Tvining/Laki Tvining, jer se potrebna ekspertiza nalazi u državnom sektoru, odsustvo tenderske procedure je opravdano Jasna i izričita identifikacija korisnika i dokaz o vlasništvu Jasan, opravdan i merljiv operativni rezultat i referentne tačke, u skladu sa ap- sorpcionim kapacitetom korisnika Bez horizontalnog zakonskog usklađivanja ili mešavine različitih, nevezanih predmetaTAEKSPriroda, obim i sadržaj pomoći po TAEKS programu progresivno se proširuju od 1996.godine radi podrške približavanju nacionalnog zakonodavstva zakonu EU i njegovomsprovođenju i stavljanju na snagu. Praćenje napretka i procena kapaciteta, kao ipriprema strategija za tretiranje preostalih potreba nasuprot celokupnim pravnimtekovinama takođe su obuhvaćeni.Aktivnosti po TAEKS programu obuhvataju seminare, radionice, angažovanje stručn-jaka i studijske posete, obezbeđenje alatki i informatičkih proizvoda za, između ostalog,prevođenje i koordinaciju i praćenje programa u tesnoj saradnji sa državama članicamai službama Komisije.Ove aktivnosti dopunjuju nacionalne programe koje finansira Komisija i usmerene suna nacionalne uprave, sudstvo, skupštine, regionalnu i lokalnu upravu, državna pravnalica kao i društvene partnere i organizacije privatnog sektora.Uz finansije iz IPA, TAEKS može da nastavi da odgovara zahtevima iz zemalja korisnicasa posebnim osvrtom na potrebe naznačene u stalnom procenjivanju i praćenju službiKomisije. Praćenje aktivnosti pomoći biće ojačano a posebne radionice, aktivnostitehničke obuke i programi regionalne obuke će biti urađeni.Aktivnosti se pokreću na osnovu zahteva iz zemalja korisnica ili evropskih institucija i naosnovu potreba kako je naznačeno praćenjem i procenjivanjem službi Komisije. Poredekspertize koja je dostupna u okviru Komisije i drugih relevantnih EU i međunarodnihtela, TAEKS mnogo crpi iz iskustva i saradnje država članica i njihovih državnih službi.Stručnjaci iz relevantnih državnih i poludržavnih sektora u državama članicamaučestvuju u seminarima, radionicama, u angažovanju stručnjaka i stručnim revizijama,čime omogućavaju korisnicima da direktno sarađuju sa ustanovama koje imaju sličnefunkcije (na istom nivou) u državama članicama i koje se bave istim zadacima pre-vođenja, primene i izvršavanja pravnih tekovina EU. U tom smislu, uspostavljena je bazapodataka država članica.TAEKS sarađuje sa upravama država članica radi utvrđivanja studijskih poseta zvaničnikaiz zemalja korisnica ustanovama sa sličnim funkcijama u Evropskoj uniji, radi sticanjakonkretnog praktičnog iskustva u sprovođenju pravnih tekovina EU.
  • 156. 156 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Kontinuitet je obezbeđen rešavanjem pitanja koja se odnose na uvođenje pravnih tekovina EU, korišćenjem stalnih timova stručnjaka iz država članica. Ovo omogućava stalna kratkoročna savetovanja po određenom rasporedu koja dopunjuju Tvining i druge dugoročnije inicijative. Glavna uloga TAEKSA po pitanju tehničke pomoći je da rešava problem i da je kataliza- tor. TAEKS postupa kao dopuna nacionalnim programima i koordinisan je sa njima, odgovarajući na pojedinačne zahteve koji nisu pokriveni ovim programima na osnovu radnji skrojenih posebno za svaku zemlju u oblasti pravnih tekovina EU. Tehnička pomoć Za vreme programiranja, treba obaviti pažljivu analizu da li se institucionalna izgradnja bolje obezbeđuje kroz Tvining ili kroz tehničku pomoć (TA - Technical Assistance). Pro- gramiranje treba da da prednost Tviningu, kao najboljem sredstvu za prenošenje stručnog znanja iz državnog sektora, obezbeđenje pomoći u izgradnji institucija. Među- tim, tehnička pomoć (uključuje konsultante, univerzitete, nevladine organizacije itd.) može da se koristi gde Tvining nije odgovarajući (npr. delatnost bi u zemlji članici bila obavljena pre od strane ugovarača nego zvaničnika/ cilj projekta nije usklađivanje za- konodavstva sa pravnim tekovinama EU , većina profila stručnjaka jasno traži iskustvo iz privatnog sektora pre nego iz državnog). Ulaganje u pravne tekovine EU (uključujući ulaganje u regulativu) Suštinska podrška, u tesnoj saradnji sa mekom institucionalnom izgradnjom, zaista služi za isporuku opreme koja direktno pomaže instituciji u vršenju njenih funkcija (uglavnom usklađenost sa praćenjem) za deo pravnih tekovina EU, na primer u oblas- tima kao što su: • organizacije kritičnih normi i standarda (npr. oprema za laboratorijsko ispiti- vanje kao potpora industrijskim standardima); • projekti u oblasti pravde i unutrašnjih poslova (JNA - Justice and Home Af- fairs). Ovo takođe može obuhvatiti prekogranične i druge JHA strukture. Posebnu pažnju treba posvetiti projektima koji se odnose na buduće spoljne granice Unije; • bezbednost hrane, javno zdravlje, veterinarske kontrole; • IT sistemi za carinu i oporezivanje. Na podršku se može gledati kao na ulaganje (a ne na meku izgradnju institucija) ako dostiže sticanje imovine (i pokretne i nepokretne) i ako može kao takva da se pojavi u računima korisnika. Što se tiče IT opreme, izrada softvera se smatra tehničkom pomoći gde se nabavka soft- verskih paketa, licenci ili opreme smatra ulaganjem. Međutim, u oba slučaja moraju se ispuniti minimalni nacionalni zahtevi kofinansiranja. Takvo ulaganje mora se kofinansirati iz nacionalnih državnih sredstava (videti odeljak IX). Nijedno finansiranje se neće razmatrati ukoliko nije povezano sa institucionalnom izgradnjom i strategijom reforme koje se mogu jasno pratiti. Strategija i IPA podrška za istu, moraju se utvrditi predlogom projekta i moraju poticati iz jasne analize potreba ili čak studije izvodljivosti. Logički okvir treba da sadrži jasno definisane i merljive indika-
  • 157. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 157tore koji se odnose na institucionalni razvoj kao i na isporuku opreme na nivou ak-tivnosti, rezultata i svrhe projekta. Oprema sama po sebi neće dostići ciljeve Evropskogpartnerstva, Akcionog plana(AP – Action Plan)/Nacionalnog programa za usvajanjepravnih tekovina EU (NPAA – National Programme for Adoption of the Acquis Com-munautaire) za ciljnu instituciju. Ovo je posebno tačno za podršku u oblasti JHA.Katalitički efekat predviđenih investicija kao i dodatni princip (činjenica da IPA podrškanije zamena za donatorsko finansiranje iz drugih izvora državnog ili privatnog sektora)treba da budu jasno pokazani.Planovi donacijaPlanovi donacija po IPA komponenti I imaće za cilj da doprinesu konsolidaciji i širenjupolitičkih reformi i usaglašavanju sa EU i jačanju kontakata i međusobne razmene iskus-tava između građanskog društva u državama članicama i zemlji korisnici.Pristup planova donacija se takođe primenjuje na komponentu izgradnje kapaciteta uokviru IPA komponente II, gde program treba da bude, gde je moguće usredsređen natri oblasti: mala i srednja preduzeća, razvoj ljudskih resursa i poslovna struktura.Tačnije – ali ne isključivo – planovi donacija imaće za cilj da podržavaju razvoj sledećihprioriteta: 1. demokratiju koja funkcioniše 2. vladavinu prava 3. ljudska prava 4. uključenje u društvo 5. zaštitu manjina 6. zaštitu potrošača 7. zaštitu životne sredine 8. podsticanje društveno-ekonomskog razvoja zemaljaPrimaoci donacija će biti nevladine organizacije, društveni partneri (sindikati i udruženjaposlodavaca), dobrovoljne organizacije koje predstavljaju društvene i ekonomske učes-nike (na primer, organizacije potrošača), regionalni organi, gradske i lokalne zajednice,tradicionalne organizacije kroz koje građani učestvuju u lokalnom i opštinskom životu(npr. omladinska ili porodična udruženja), univerziteti, verske zajednice i mediji... Poli-tičke partije su isključene iz finansiranja.Tehničke karakteristike planova donacijaPlanovi donacija treba da budu dobro usmereni (kako bi se izbegli problemi u izborui sprovođenju) i pravilno ocenjeni (na osnovu odgovarajuće studije tržišta ili sličnimpostupkom) kako bi se osiguralo da će raspoloživa sredstva biti proporcionalna i ko-risna za potrebe i moguće zahteve.Finansiranje mora biti zasnovano na projektu, za delatnosti koje obezbeđuju konkretnei merljive rezultate, donoseći jasnu dodatnu vrednost i dopunsku vrednost već posto-jećim aktivnostima primalaca donacije.Planovi donacija ne treba da obezbeđuju „institucionalno finansiranje“, tj. finan-siraju troškove rada institucija građanskog društva.
  • 158. 158 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Kako bi se obezbedila koncentracija i uticaj i administrativni troškovi održavali na prih- vatljivom nivou, maksimalna veličina plana donacije je obično 2 miliona evra (IPA do- prinos) a minimalna veličina plana donacije je obično 50.000 evra (IPA doprinos). Niža minimalna veličina se može dozvoliti kada se planom donacije upravlja u decentrali- zovanom režimu od strane relevantne operativne strukture. Od krajnjih korisnika se, u principu, zahteva da doprinose podobnim operativnim troškovima. U izuzetnim slučajevima, tehnička pomoć koja pomaže u sprovođenju i praćenju planova donacije posebno u vezi sa finansijskom kontrolom, može se finansirati iz pro- grama ( maksimalno 7% IPA doprinosa). Upravljanje planovima donacija Upravljanje planovima donacije je veoma intenzivan mehanizam rada. Oni treba da se prvenstveno sprovode gde se pomoć upravlja u decentralizovanom režimu. Kada je pomoć kojom se upravlja u decentralizovanom režimu predmet ex ante kontrole, Delegacije EZ treba da utvrde upravni kapacitet agencija za sprovođenje za efikasno up- ravljanje planovima donacije i obezbeđenje stabilnog finansijskog upravljanja. Kada je pomoć kojom se upravlja u centralizovanom režimu, uključenje planova donacija u komponentu I Nacionalnih programa, između ostalog, podleže kapacitetu usluge u pitanju (delegacija EZ ili Centrala) da se nosi sa upravljanjem planom. U oba slučaja, planovi donacija se sprovode u skladu sa odeljkom 6 Praktičnog vodiča kroz postupke ugovaranja koji se finansira iz opšteg budžeta Evropskih zajednica u kon- tekstu spoljnih aktivnosti (veza sa AIDCO veb stranicom: http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_august2006/index_en.htm). Olakšice za pripremu projekta U okviru Nacionalnog programa – komponenta I, olakšice za pripremu projekta mogu biti zamišljene kao fleksibilna alatka sa ciljem da jačaju sposobnost organa da pripreme projekte koji pomažu zemlji da ispuni čitav opseg svojih evropskih ili pristupnih part- nerstava. Projekti će zauzvrat biti finansirani u okviru IPA i/ili finansiranja primaoca i/ili doprinosa međunarodnih finansijskih institucija. Preciznije, olakšice za pripremu projekta će se primenjivati ad hoc, bilo da je reč o kratkoročnoj ili dugoročnoj pomoći sa ciljem da: • podrži zemlje korisnice u osmišljavanju delotvornih strateških planova u ra- zličitim sektorskim oblastima, što često prate detaljnije investicione strate- gije; • podrži NIPAK u planiranju i programiranju projekata koji se finansiraju u okviru IPA pomaganjem aktera konsultacijama, savetima kako da izrade nacrt predloga projekta i njihove anekse; • obezbedi stručnu pomoć u izradi tenderskih dokumenata za sprovođenje projekata koji se finansiraju u okviru IPA; • pripremi potrebne kapacitete i sisteme za izgradnju radi dalje decentralizacije; • izradi nacrt tehničkih specifikacija projekata.
  • 159. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 159Pomoć u okviru olakšica za pripremu projekta se preporučuje u visoko tehničkim oblas-tima (npr. u vezi sa pitanjima o kvalitetnoj infrastrukturi, kao primer, bavljenje stan-dardizacijom, merenjima, pregledom, kontrolom u oblasti hrane, veterine, carine).Olakšice za pripremu projekta moraju se pažljivo programirati i sprovoditi radi održanjai jačanja vlasništva nad upravljanjem programom u zemlji korisnici.Olakšice za pripremu projekta sastojaće se od posebno izdvojenih iznosa sredstava kojipokrivaju finansiranje kratkoročne ili dugoročne tehničke pomoći (okvirni ugovarači ilidrugi) koja obično iznose od 50.000 – 200.000 evra po jednom projektu, ili više od toga,ako je opravdano u slučaju aktivnosti pripreme složenijeg projekta.! Olakšice za pripremu projekata ne mogu se koristiti za finansiranje investicija(isporuka ili radova).FINANSIJSKA OLAKŠICA KOD MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA – D3Finansijski doprinos za učešće u programima i agencijama ZajedniceFinansijski doprinos u okviru nacionalnih programa za učešće u programima ZajednicePomoć može podržavati učešće zemalja korisnica u programima Zajednice. To učešćeće biti utvrđeno nacionalnim programima.Ukupna podrška Zajednice za učešće u programima Zajednice neće prelazitiograničenje utvrđeno nacionalnim programom.Učešće zemalja korisnica u programima Zajednice poštovaće posebne uslove utvrđeneza svaki program u memorandumu o razumevanju. Ovaj memorandum o razumevanjuZajednica i zemlja korisnica će zaključiti u skladu sa sporazumima kojima se utvrđujuopšti principi učešća zemalja korisnica u programima Zajednice. On će sadržati odredbei o ukupnom iznosu doprinosa zemlje korisnice i o iznosu koji se finansira po osnovu po-moći u okviru IPA Uredbe.Finansijski doprinos u okviru nacionalnih programa za učešće u agencijama ZajednicePomoć se takođe može koristiti za podršku zemljama korisnicama za njihovo učešće uagencijama Zajednice. To učešće će biti utvrđeno nacionalnim programima.Zemlje korisnice se pozivaju da po ad hoc osnovi učestvuju u radu raznih agencija Za-jednice. Troškovi njihovog učešća mogu se finansirati iz pomoći koja se obezbeđuje uokviru IPA uredbe na sličan način kao za učešće u programima Zajednice.
  • 160. 160 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 2. Budžetska pomoć U izuzetnim okolnostima, pomoć takođe može biti budžetska. Ova podrška ima za cilj da ispravi strukturne probleme koji su centralni za uspeh ciljeva pomoći EZ u određenom sektoru, na primer, reforma penzionog sistema. Takva pomoć zahteva da se precizni ciljevi i odnosne referentne tačke temeljno prate, uz moguće uključenje drugih delegacija Komisije. Plaćanja se vrše u nekoliko rata, a svaka zavisi od ispunjenja poseb- nih ciljeva i referentnih tačaka. Budžetska podrška se isplaćuje na račun Trezora (konsolidovani fond, Trezor ili odgo- varajuće) zemlje korisnice. Finansijska sredstva tako preneta mešaju se sa domaćim sredstvima na raspolaganju radi pomoći opštem budžetu u skladu sa postupcima up- ravljanja javnim finansijama zemlje korisnice. Ona, prema tome, treba da zavisi od do- voljno transparentne, pouzdane i efikasne uprave javnim finansijama zemlje korisnice. Štaviše, budžet zemlje korisnice treba da vode dobro definisane sektorske i makroekonomske politike koje su posle njihovog utvrđivanja odobrile međunarodne finansijske institucije. Prednost budžetske podrške je u tome što ona ima potencijalno veći strukturni uticaj na sektor od finansiranja projekta i što pojačava vlasništvo na strani korisnika, kao i u tome što skreće pažnju na važnost poboljšanja u upravljanju javnim finansijama za opšte upravljanje javnim sektorom. Njena mana je u tome što klasična finansijska kon- trola obično nije primenjiva, kada se isplate vrše u državni budžet. Umesto toga isplata budžetske pomoći uslovljena je ispunjenjem odnosnih referentnih tačaka, a što se tiče načina njenog sprovođenja u smislu finansijske uredbe on je obično „centralizovano direktan“. U programiranju aktivnosti u oblasti budžetske podrške treba da postoje tesne veze sa Generalnim direktoratom za ekonomske i finansijske poslove (DG ECFIN – Directorate General for Economic and Financial Affairs). Olakšica tehničke pomoći za jačanje upravnog kapaciteta državne uprave i usluga U okviru Nacionalnog programa – komponenta I, okvir za pomoć jačanju upravnog ka- paciteta može se predvideti za pomoć državnoj upravi i državnim službama na svim nivoima, posebno u vezi sa pripremom upravljanja strukturnim fondovima i fondovima za ruralni razvoj. Olakšica tehničke pomoći za jačanje upravnog kapaciteta sastojaće se od iznosa neizdvo- jenih sredstava koji pokrivaju finansiranje kratkoročne tehničke pomoći (okvirni ugovarači ili drugi) i projekata Laki Tvining, u iznosu između 50.000 i 200.000 evra po jednoj aktivnosti. ! Olakšica tehničke pomoći za jačanje upravnog kapaciteta ne može se koristiti za finansiranje investicija (isporuka ili radova).
  • 161. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 161Podrška zemljama potencijalnim kandidatima u ekonomskom i društvenomjedinstvu, regionalnom razvoju, razvoju ljudskih resursa i ruralnom razvoju (IPAIII, IV i V tip pomoći) – investiciona podrška i planovi donacija! Ovaj odeljak važi samo za zemlje potencijalne kandidate zbog činjenice da semere navedene u daljem tekstu finansiraju u okviru komponenti III, IV i V zazemlje kandidate.Za zemlje potencijalne kandidate, IPA predviđa podršku razvoju politike i investiranju49u oblastima ekonomskog i društvenog jedinstva uključujući, ne samo, premošćavanjeprema politikama regionalnog razvoja, razvoja ljudskih resursa i ruralnog razvoja kojese primenjuju posle pristupanja.Na taj način zemlje potencijalni kandidati mogu imati koristi od mera koje su sličneonima predviđenim u okviru IPA komponenti III, IV i V za zemlje kandidate, ali bez za-hteva po pitanju upravljanja koji važe za ove komponente.Sledeći ciljevi se mogu podržavati na osnovu jasno sastavljene vladine strategije. Pomoćformulaciji politike i izgradnji upravnih kapaciteta treba obezbediti za svaki cilj kako jepotrebno: poboljšanjem infrastrukture koja je od centralnog značaja za jačanje ekonomske delatnosti i društvenog jedinstva, uključujući na lokalnom i regionalnom nivou, do- prinos regionalnom razvoju; poboljšanjem standarda životne sredine, uključujući kofinansiranje infrastrukture, sa posebnim naglaskom na jačanje principa da zagađivači plaćaju kazne i obradu prekograničnih efekata (internacionalizacija spoljnih efekata); jačanjem ruralnog razvoja, poboljšanjem koncepcijskih sposobnosti, sposobnosti strateškog planiranja i sprovođenja, podrškom merama za jačanje proizvodnje, pre- rade i distribucije, kao i podsticanjem ekonomskih novina u ruralnim oblastima; jačanjem razvoja ljudskih resursa (aktivnosti tipa Evropskog društvenog fonda), radi podrške zapošljavanju i uključenju u društvo.Ovim aktivnostima se može stremiti i u okviru programa zemlje kao i u regionalnomprogramu kako bi se obezbedio najveći uticaj sa oganičenim raspoloživim sredstvima.Mere treba obično da budu u okviru prioriteta i Evropskih partnerstava i u okviru jasnogvladinog strateškog sektorskog programa i da se usredsrede na ograničeni broj prior-iteta. Ove mere će se takođe predviđati za budućnost i smatrati osnovom onih koje ćese sprovoditi u okviru komponenti od III do V, pošto se zemlji da status kandidata i poštouspostavi odgovarajuće strukture upravljanja i sistem kontrole. Zbog toga se veomapreporučuje da se za dobrobit dotične zemlje pre odlučivanja o ovim merama konsul-tuju Generalni direktorat za poljoprivredu (DG AGRI – Directorate General for Agricul-ture), Generalni direktorat za zapošljavanje (DG EMPL – Directorate General forEmployment) i Generalni direktorat za regionalnu politiku (DG REGIO – Directorate Gen-eral for Regional Policy).49 Podrška se može smatrati investicijom ako dostiže vrednost sticanja aktive (pokretne i nepokretne) i ako može da se kao takva pojavi u računima korisnika.
  • 162. 162 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Investiciona podrška (ugovori za isporuku i radove): Kada je reč o investicijama, koordinatori zemlje treba da proveravaju da li se poštuju sledeći principi. Svi investicioni projekti treba da imaju podršku sveobuhvatne investicione strategije širom odnosnog sektora ako ona postoji. Službenici sa ovlašćenjima treba da budu sudija po pitanju ove doslednosti i treba da, uopšteno i što je više moguće, budu povezani sa programiranjem, sprovođenjem i upravljanjem. Sve investicione projekte treba da podržava odgovarajuća analiza potreba ako ne i studija izvodljivosti, uključujući prikaz indikativnog budžeta, kao i naznaku krajnjeg ko- risnika i vlasnika investicije, uključujući i troškove održavanja i poslovanja radi održivosti. Ukupni troškovi projekta treba da budu jasno naznačeni kao izvori njihovog finansiranja (EU, nacionalni, međunarodne finansijske institucije, privatni). Ekonomska analiza investicionih projekata je važna (posebno za poslovnu infrastruk- turu) i treba da prati Vodič kroz analizu isplativosti većih projekata koja se koristi u kontekstu regionalne politike EU. (Shodno tome, svaki projekat koji pokazuje ekonom- sku stopu povraćaja manju od 5% (u stvarnom smislu, u evrima) ili negativnu ekonom- sku neto sadašnju vrednost, posle eskontovanja referentne tačke 5% (u stvarnom smislu eskontne stope, treba pažljivo ponovo osmisliti ili čak odbaciti). Investicione projekte treba programirati u skladu sa principom partnerstva, koji se koristi za strukturne fondove. Za projekte infrastrukture, treba poštovati zahteve Uputstva za procenu uticaja na živ- otnu sredinu, broj 85/337/EEZ, koje je izmenjeno Uputstvom 97/11/EZ. Aneksi I i II uz Up- utstvo iz 1997. godine definišu slučajeve gde je potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Korisnici treba da naznače da li je moguće alternativno finansiranje njihovih investi- cionih projekata ili da li se čeka na IPA odluku. Koordinatori zemlje treba da budu svesni opasnosti „situacije kada zbog velikog zaduživanja vlade postoji veoma malo novca“ za finansiranje privatnog ili državnog sektora. Situacija kada zbog velikog zaduživanja vlade postoji veoma malo novca može takođe da bude „strateška“, tj. treba razmotriti opcije finansiranja koje mogu postepeno da se dograđuju u slučaju da nema raspoloživog IPA finansiranja. Dozvoljen je samo jednostavan finansijski inženjering, npr. kad IPA obezbeđuje donaciju povezanu sa kreditnom linijom kojom upravlja banka. Razvoj takvih donacija mora, međutim, da poštuje principe katalitičkog uticaja i dopunske vrednosti i da bude dosledan nivou zrelosti lokalnog tržišta i da uzima u obzir propuste tržišta, potrebu za in- stitucionalnom izgradnjom, tip potrebnog kapitala, prisustvo banaka u stranom vlas- ništvu i pristup zajedničkom kapitalu. Međunarodne finansijske ustanove se mogu pozivati da sarađuju sa nacionalnim organima radi osmišljavanja takvih planova i radi uključenja u složeniji finansijski inženjering ( akcijska sredstva, planovi garancije itd). Međutim, ovi planovi treba takođe da budu dosledni principima katalitičkog uticaja i dop- unske vrednosti. Što je više moguće, projekte ove prirode treba koordinirati sa aktivnos- tima koje se finansiraju iz olakšice za mala i srednja preduzeća, kojom upravljaju Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i KfV/Centralna evropska banka. Investicije treba da proizvedu opipljive rezultate koji se mogu potvrditi jasnim pokaza- teljima. Odgovarajuća vidljivost date podrške EU mora se obezbediti za svaki investi- cioni projekat.
  • 163. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 163Investiciona podrška: planovi donacija:Kako bi se ohrabrile inicijative od pojedinačnog ka opštem i sproveli relativno mali pro-jekti koji ne mogu biti identifikovani na početku ili su suviše mali da bi se rentabilnosproveli na pojedinačnoj osnovi, ohrabrivaće se planovi donacija, posebno gde se sred-stvima pomoći upravlja u decentralizovanom režimu.Potencijalni korisnici planova donacija mogu biti: lokalni i regionalni organi; nevladine organizacije ili neprofitabilne organizacije, udruženja i fondacije (NGO i NPO), kao što su organizacije podrške poslovanju, agencije lokalnih preduzeća, agen- cije za razvoj, privredne komore, turističke agencije, institucije za obrazovanje i obuku, udruženja proizvođača, radnički sindikati; agencije za upravljanje vodama zemlje i regionalnim vodama, agencije za upravljanje otpadnim vodama, agencije za zaštitu reka i zaštitu od poplava, uprave nacionalnih parkova (odgovorne na centralnom, regionalnom i opštinskom nivou), lokalne šumske uprave,... ; kompanije za upravljanje javnim putevima i železnicom; lokalna pravna lica za uspostavljanje lokalne uprave; agencije za zapošljavanje.Što se tiče tehničkih aspekata i upravljanja planovima donacija, primenjuju se odredbeobuhvaćene tačkom viii (planovi donacija za građansko društvo).Što se tiče mera strukturnih fondova u regionima unutar EU, planovi donacija za inves-ticije mogu se koristiti za obezbeđenje podrške državnim ili privatnim akterima. Zaplanove koji uključuju privatna preduzeća, potrebno je i nacionalno kofinansiranje i pri-vatno kofinansiranje i oni moraju biti u skladu sa pravilima državne pomoći.Pomoć za pokriće troškova doprinosa Zajednice međunarodnim misijama, inici-jativama ili organizacijama koje su aktivne u interesu zemalja korisnica.Ova pomoć ima za cilj obezbeđenje podrške privremenim civilnim upravama. DoprinosEU može pokrivati administrativne troškove.
  • 164. 164 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 4 Uzorak predloga projekta IPA – komponenta 1 – centralizovano upravljanje Standardni sadržajni predlog projekta – IPA centralizovani programi (najviše 12/15 strana bez aneksa) 1. Osnovne informacije 1.1 KRIS broj: 1.2 Naslov: 1.3 ELARG statistička šifra: 1.4 Lokacija: Dogovori o sprovođenju: 1.5 Telo za zaključivanje ugovora (EZ) 1.6 Agencija za sprovođenje projekta 1.7 Korisnik (uključujući detalje o menadžeru projekta): Finansiranje: 1.8 Ukupni troškovi (bez PDV): 1.9 Doprinos EU: 1.10 Krajnji datum za zaključivanje ugovora: 1.11 Krajnji datum za izvršavanje ugovora: 1.12 Krajnji datum za isplate: 2. Opšti cilj i svrha projekta 2.1 Opšti cilj: 2.2 Svrha projekta: 2.3 Veza sa AP/ NPAA/ EP/ SAA 2.4 Veza sa MIPD 2.5 Veza sa nacionalnim razvojnim planom (gde je primenjivo) 2.6 Veza sa nacionalnim/sektorskim investicionim planovima (gde je primenjivo) 3. Opis projekta 3.1 Istorijat i opravdanost 3.2 Procena uticaja projekta, katalitičkog efekta, održivosti i prekograničnog uticaja (gde je primenjivo) 3.3 Rezultati i merljivi pokazatelji: Rezultati i merljivi pokazatelji za aktivnost 1 Rezultati i merljivi pokazatelji za aktivnost 2 ...
  • 165. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 165 3.4 Aktivnosti: Aktivnost 1 (uključujući uloge = detaljna lista ugovora u vezi sa njom/ uključujući, prema slučaju, ugovore finansirane od strane države u vezi sa aktivnošću, kao i identifikaciju izvora kofinansiranja i njegovu dostupnost) Aktivnost 2 ... 3.5 Uslovljenost i redosled obavljanja aktivnosti 3.6 Srodne aktivnosti 3.7 Stečena iskustva4. Indikativni budžet (izraženo u evrima) Neto iznosi PDV-a *izraženo u % od ukupnih troškova5. Indikativni plan sprovođenja (periodi podeljeni u tromesečja)U principu svi projekti treba da budu spremni za tender u prvom tromesečju po potpi-sivanju Finansijskog sporazuma.6. Pitanja koja prožimaju projekat (prema slučaju) 6.1 Jednake prilike 6.2 Životna sredina 6.3 Manjine
  • 166. 166 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA ANEKSI 1. Logički okvir u standardnom formatu: videti smernicu u odeljku o obaveznim anek- sima i uzorak u Aneksu 11 ovog Uputstva 2. Tromesečno ugovoreni i naplaćeni iznosi tokom celog trajanja programa, videti smer- nicu u odeljku „Obavezni aneksi uz predlog projekta“ ovog Uputstva 3. Pozivanje na zakone, propise i strateške dokumente, videti smernicu u odeljku „Obavezni aneksi uz predlog projekta“ ovog Uputstva 4. Detalji o ugovorima koje finansira EU gde je moguće, videti smernicu u odeljku „Obavezni aneksi uz predlog projekta“ ovog Uputstva.
  • 167. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1675 Različiti tipovi upravljanja spoljnom pomoći EZ Aneks: Različiti tipovi upravljanja spoljnom pomoći EZPostoje četiri moguća mehanizma za sprovođenje postupaka nabavke i kontrole poprogramima spoljne pomoći EZ.1) Centralizovano upravljanje: EZ je telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora i donosi odluke za i u korist zemlje korisnice. Pravila nabavke. U ovom slučaju aktivnosti koje treba da izvrši telo ovlašćeno za zaključivanje ugo- vora treba tumačiti kao da ih obavlja EZ, koja postupa za i u ime zemlje korisnice;2) Centralizovano indirektno ili decentralizovano upravljanje: primenjuje se centra- lizovani pristup. U ovom slučaju, telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora će biti lice kome će Komisija delegirati svoje prioritete: (i) Centralizovano indirektno upravljanje u vidu sprovođenja preko agencija Zajednice, tela Zajednice ili tela nacionalnog državnog sektora kako je defi- nisano članom 54 Uredbe (EZ) 1605/2002, tj. Evropska agencija za rekon- strukciju je agencija Zajednice koja je odgovorna za upravljanje KARDS nacionalnim programima. (ii) Centralizovano dekoncentrisano (razvijeno) upravljanje u vidu sprovođe- nja od strane Delegacije Zajednice, tj. ovaj mehanizam sprovođenja će re- gulisati sprovođenje IPA programa dok EZ ne akredituje decentralizovani sistem sprovođenja Republike Srbije. Međutim, u prelaznom periodu isticanja mandata Evropske agencije za rekonstruk- ciju50 (EAR) i uvođenja Delegacije EZ moraju se izvršiti posebne mere: EAR je odgo- vorna za programiranje, a Delegacija EZ će biti telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora. Delegacija EZ će biti odgovorna za izdavanje poziva za tendere, prijem po- nuda, predsedavanje komisijom za ocenu ponuda, odlučivanje o rezultatima ten- derskih procedura, potpisivanje ugovora i prenos sredstava.3) Decentralizovano upravljanje: Ex ante odluke koje se tiču izbora, nuđenja i ugovaranja projekta i programa donosi centralno odeljenje za finansiranje i ugovaranje kao telo ovlašćeno za ugovaranje a one moraju biti dostavljene EZ i/ili njenoj delegaciji u zemlji korisnici radi odobrenja. Delegacija EZ je deo interne kontrole Komisije i ne treba je smatrati delom internog kontrolnog sistema nacionalne uprave. Mada delegacija EZ potpisuje ugovore, ona nije strana koja zaključuje ugovor. To znači da nacionalna uprava ima sva prava i duž- nosti (a preuzima i sve rizike) kao prava strana koja zaključuje ugovor i mora da snosi potpunu odgovornost za potpisane ugovore. Ex post odluke predviđene finansijskim sporazumom donosi telo ovlašćeno za za- ključivanje ugovora bez prethodnog obraćanja EZ.4) Zajedničko upravljanje: Zajedničko upravljanje je dopuna centralnom upravljanju tako što je Komisija telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora i zajednički upravlja sred- stvima sa jednom međunarodnom organizacijom.50 Njen mandat za upravljanje programom KARDS produžen je do 2008. godine
  • 168. 168 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 6 Uzorak institucionalnog okvira i kontrolne liste strukture za upravljanje projektom Odgovornosti korisnika u upravljanju projektom Naziv/institucija Uslovljenost i moguća pitanja Lice(a) odgovorno za kontakte sa agencijom(ama) za finansiranje/pripremu projekta i pregovaranje Lice(a) odgovorno za strateško up- ravljanje, sprovođenje i kontrolu projekta i izvođače radova (uključujući donošenje odluka za „korektivne radnje„) Lice(a) odgovorno za dnevno/op- erativno upravljanje i kontrolu projekata i razne izvođače radova koji prisustvuju sastancima Odb- ora za upravljanje projektom Lice(a) odgovorno za praćenje projekta i izveštavanje nacional- nim i međunarodnim finansijerima Organizacija upravljanja korisničkim projektom Planirane aktivnosti Uslovljenost i pitanja Organizacija kontakata sa akcionarima Sastanci Odbora za upravljanje projektom
  • 169. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1697 Ključni elementi procene institucionalnog kapacitetaOvaj spisak pitanja naznačenih u tabeli u donjem tekstu51 daje se kao opšti vodič zatipove pitanja koja se mogu postaviti i na koja treba odgovoriti prilikom preduzimanjaprocene institucionalnog i organizacionog kapaciteta.Stoga ga treba smatrati naznakom tipova pitanja koja se moraju razmotriti u obavljanjuprocene organizacionog kapaciteta, a ne nacrtom upitnika.Važnost svakog pitanja zavisiće od prirode predloženog projekta i organizacija koje seprocenjuju.Prema tome, prva faza u korišćenju takve kontrolne liste je da se utvrdi da li je svako pi-tanje relevantno, i ako je relevantno, da li ga treba prilagoditi tako da odgovara speci-fičnim okolnostima upita.ORGANIZACIONI PITANJA ZA PROCENUELEMENTI ZAANALIZUSPOLJNI ASPEKTI JEDNE ORGANIZACIJESpoljni faktori Kako zakonski okvir deluje na funkcionisanje organizacije? Kako politička klima deluje na funkcionisanje organizacije? Kako makroekonomski i finansijski uslovi utiču na funkcionisanje or- ganizacije? Postoje li drugi društveno-kulturni uticaji na rad organizacije, npr. odnos prema korupciji?Povezanost/ odnos Da li je organizacija okrenuta prema spolja?sa drugim organizacijama Da li obraća dovoljno pažnje izgradnji i održavanju delotvornih odnosa sa drugim ključnim akterima? Kakvi su njeni odnosi sa ključnim finansijskim institucijama/dona- torima? Kakvi su njeni odnosi sa telima koja prave politiku? Kakvi su njeni odnosi sa NVO i grupama građanskog društva? Kako spoljni akteri shvataju organizaciju (da li ona ima dobar imidž)? Da li spoljni akteri razumeju i prihvataju misiju organizacije?Viđenja klijenata/korisnika Da li su organizaciji poznate potrebe/zahtevi ciljnih grupa/klijenata? Koliko je adekvatan odnos između ciljnih grupa/korisnika i organi- zacije? Koliko su korisnici zadovoljni uslugama koje pruža organizacija? Da li organizacija adekvatno procenjuje potrebe ciljne grupa/klijenta?51 Izvod iz „Smernica za upravljanje ciklusom projekta“, Evropska komisija, mart 2004. godine
  • 170. 170 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA UNUTRAŠNJI ASPEKTI JEDNE ORGANIZACIJE Stil i kultura upravljanja Da li organizacija ima jako i delotvorno vođstvo? Da li je rukovodstvo dobro obavešteno o delatnostima organizacije? Da li je pažnja rukovodstva adekvatno podeljena na unutrašnje i spoljne odnose/interese? Da li postoji odgovarajuća ravnoteža između podele odgovornosti i održa- vanja opšte kontrole rada osoblja? Da li postoji kultura orijentisana prema usluzi? Da li se odluke donose blagovremeno? Da li je rukovodstvo adekvatno odgovorno za svoje odluke i rad? Da li se osoblje adekvatno obaveštava o odlukama rukovodstva? Da li u okviru organizacije postoji kultura učenja? Organizaciona struktura Da li postoji opis strukture organizacije sa podelom ovlašćenja, odgov- ornosti i delatnosti za svako odeljenje, sektor ili jedinicu? Da li organizacija funkcioniše u skladu sa formalnom strukturom? Da li se struktura donošenja odluke zasniva na jasnoj podeli odgovornosti? Da li je podela odgovornosti i zadataka jasna osoblju i da li je razume? Da li postoji dovoljna organizacija između odeljenja/jedinica? Izrada politike i planiranje Da li organizacija ima jasno definisanu misiju koju rukovodstvo i osoblje razume i podržava? Da li se misija adekvatno prevodi u organizacionu politiku, strategije i planove? Da li politika i strategija predviđaju jasno definisane i realistične ciljeve razvoja? Da li se strategija pretvara u dobro definisane godišnje planove sprovođenja i operativne budžete? Da li postoji strukturiran proces za praćenje i pregled sprovođenja opera- tivnih planova i planova podešavanja u svetlu naučenih lekcija? Da li je organizacija delotvorno realizovala prethodne planove i budžete? Da li u okviru organizacije postoji kapacitet za ocenu i da li se naučene lek- cije vraćaju u izradu politike – bilo zvanično ili nezvanično? Da li postoji politika jednakih prilika, koja obezbeđuje jednakost na osnovu polova, rase, vere ili invaliditeta? Sistemi, uključujući Da li organizacija ima finansijske i godišnje izveštaje koje je odobrio neza- finansijsko upravljanje visni revizor? Da li su oni odgovarajućeg kvaliteta? i odgovornost Da li su iskustva drugih aktera (uključujući donatore) u vezi sa upravljanjem fondovima od strane organizacije zadovoljavajuća? Da li organizacija obezbeđuje redovne informacije o odgovarajućem kvalitetu svojih delatnosti i dostignuća? Da li su osnovni upravni i finansijski sistemi upravljanja i postupci doku- mentovani? Da li postoji jasan sistem planiranja rada i praćenja rada koji adekvatno uključuje osoblje organizacije? Da li direktori i osoblje razumeju i primenjuju ove sisteme? Da li su postupci nabavke odgovarajući? Upravljanje osobljem, Da li organizacija ima politiku upravljanja ljudskim resursima, i ako je ima, obuka i motivacija koliko je ona adekvatna? Da li osoblje ima opise radnog mesta/opise poslova, i ako ima, da li su oni jasni i korisni? Da li su plate/nagrađivanje osoblja odgovarajući? Da li su uspostavljeni odgovarajući podsticaji za motivaciju osoblja? Da li se rad osoblja procenjuje periodično, i da li su ovi sistemi odgovara- jući i delotvorni? Kakav je status postupaka angažovanja osoblja? Da li su prihodi osoblja na zadovoljavajućim nivoima? Da li su osoblju dostupne odgovarajuće prilike za obuku? Da li u okviru organizacije postoji politika jednakosti polova? Da li je uspostavljen sistem i politika zdravstvenog osiguranja i bezbed- nosti osoblja? Da li je osoblje adekvatno motivisano?
  • 171. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1718 Plan ugovaranja projekta – prema uputstvu PRAG (2006)Plan ugovaranja KARDS projekta – prema uputstvu PRAG (2006)Navedeni plan je predviđen za KARDS projekte koje je ugovorila Evropska agencija zarekonstrukciju, na osnovu primene uputstva PRAG 2006.Za centralizovano ili decentralizovano sprovođenje IPA projekata, uputstvo PRAG ostajena snazi pa se, prema tome, može predvideti isti vremenski okvir.Usluge > €200.000 –ograničeni međunarodni tenderUkupan predviđeniminimalni vremenski rok6 meseci (6,5) nakonpripreme/odobrenja Obavezni rokoviOpisa poslova (tenderskadokumentacija) do Predviđeni vremenski rok/prostorpotpisivanja ugovora =početak usluga
  • 172. 172 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Usluge < €200.000 – postupak pregovaranja sa konkurentima Ukupan predviđeni minimalni vremenski rok 2,5 meseca (3,5) nakon Obavezni rokovi pripreme/odobrenja Opisa poslova (tenderska dokumentacija) do Predviđeni vremenski rok/prostor potpisivanja ugovora = početak usluga
  • 173. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 173Isporuke > €150.000 – otvoreni međunarodni tenderUkupan predviđeniminimalni vremenski rok5 meseci (5,5) nakon Obavezni rokovipripreme/odobrenjaOpisa poslova (tenderskadokumentacija) do Predviđeni vremenski rok/prostorpotpisivanja ugovora =početak isporuka
  • 174. 174 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Isporuke < €150.000 ali > €30.000 – otvoreni lokalni tender Ukupan predviđeni minimalni vremenski rok 3 meseca (3,5) nakon Obavezni rokovi pripreme/odobrenja Opisa poslova (tenderska dokumentacija) do Predviđeni vremenski rok/prostor potpisivanja ugovora = početak isporuka Isporuke < €30.000 – postupak pregovaranja sa konkurentima
  • 175. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 175Ukupan predviđeniminimalni vremenski rok3 meseca nakon Obavezni rokovipripreme/odobrenjaOpisa poslova (tenderskadokumentacija) do Predviđeni vremenski rok/prostorpotpisivanja ugovora =početak isporukaRadovi > €5,000.000 – otvoreni međunarodni tenderUkupan predviđeniminimalni vremenski rok6 meseci nakon Obavezni rokovipripreme/odobrenjaOpisa poslova (tenderskadokumentacija) do Predviđeni vremenski rok/prostorpotpisivanja ugovora =početak usluga
  • 176. 176 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Radovi < €5,000.000 ali > €300.000 – otvoreni lokalni tender Ukupan predviđeni minimalni vremenski rok 4 meseca nakon Obavezni rokovi pripreme/odobrenja Opisa poslova (tenderska dokumentacija) do Predviđeni vremenski rok/prostor potpisivanja ugovora = početak usluga
  • 177. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 177Radovi < €300.000 – postupak pregovaranja sa konkurentimaUkupan predviđeniminimalni vremenski rok3 meseca nakon Obavezni rokovipripreme/odobrenjaOpisa poslova (tenderskadokumentacija) do Predviđeni vremenski rok/prostorpotpisivanja ugovora =početak isporuke
  • 178. 178 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 9 Zahtevi kofinansiranja (Izvod iz Vodiča kroz programiranje IPA za komponente I i II, Evropska komisija, april 2007. godine) Opšti princip Sve delatnosti po kojima se prima pomoć u okviru IPA zahtevaju nacionalne doprinose i doprinose Komisije (Član 37 Pravila o sprovođenju IPA). Sva kofinansiranja u decentralizovanom upravljanju treba obezbediti na zajedničkoj osnovi. Paralelno kofinansiranje prihvataće se samo kao izuzetak i prema konkret- nom slučaju. U svim slučajevima predlozi projekta treba da naznače korišćeni tip ko- finansiranja (zajednički ili paralelni). Kofinansiranje u okviru centralizovanog upravljanja se može obezbediti na paralelnoj osnovi pošto je Komisija telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora. Međutim, u slučaju donacija, krajnji korisnici treba da doprinesu troškovima projekta, shodno članu 169 Finansijske uredbe i članu 253 Pravila za sprovođenje Finansijske uredbe. Ovi članovi dozvoljavaju odstupanje od zahteva po pitanju kofinansiranja u slučaju humanitarne pomoći, kriznih situacija, poslova koje proizilaze iz sprovođenja finansijskih spo- razuma sa trećim zemljama i poslova sa međunarodnim organizacijama u okviru značenja člana 43 Pravila za sprovođenje Finansijske uredbe. Iznos kofinansiranja treba da bude jasno određen kao i stepen sigurnosti takvog ko- finansiranja (tj. za nacionalne javne fondove: da li je ono već rezervisano u lokalnom ili nacionalnom budžetu; za zajmove međunarodnih finansijskih institucija: da li su oni već odobreni/ili se procenjuju). U svrhu procene ukupnih podobnih izdataka (na osnovu čega se izračunava doprinos Zajednice), pravila podobnosti koja se primenjuju na sredstva nacionalnog kofinan- siranja su ista kao za IPA sredstva. Prema tome, troškovi navedeni u članovima 34 i 66 Pravila za sprovođenje IPA ne treba smatrati nacionalnim podobnim kofinansiranjem. Ovo obuhvata PDV, koji se generalno ne može smatrati nacionalnim kofinansiranjem. Zahtevi kofinansiranja se razlikuju prema tipu upravljanja programom: Centralizovano i zajedničko upravljanje (član 67.3 Pravila za sprovođenje IPA): Komisija odlučuje o stopi doprinosa Zajednice Decentralizovano upravljanje (Član 67.2 Pravila za programiranje IPA): Ulaganje: doprinos Zajednice ne sme prelaziti 75% javnih troškova, pri čemu se ostalih 25% obezbeđuje iz javnih sredstava u zemlji korisnici (zajmovi međunarodnih finan- sijskih institucija mogu se smatrati javnim sredstvima ako ih isplaćuju ili za njih garan- tuju nacionalni organi). U izuzetnim i opravdanim slučajevima, doprinos Zajednice može prelaziti 75%. Troškove za opremu (za regulativnu infrastrukturu ili ekonomsko- društveni odbor (ESC – Economic and Social Committee)) i tehničku pomoć za po-
  • 179. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 179 dršku ulaganju (npr. preliminarna studija izvodljivosti/nadzor radova/tehničke speci- fikacije) treba smatrati investicionom podrškom u predlogu projekta. Donacije: od krajnjih korisnika se može tražiti da doprinesu podobnim troškovima aktivnosti. Uopšteno, krajnji korisnici moraju dati doprinos od najmanje 10 proce- nata projekta, i za projekte ulaganja i za projekte institucionalne izgradnje. Aktivnosti institucionalne izgradnje: zahtevaju da krajnji korisnik i/ili javna sredstva obezbede određeni stepen kofinansiranja. U izuzetnim i opravdanim slučajevima, ak- tivnosti se mogu finansirati 100% iz sredstava Zajednice. Administrativna saradnja (aktivnosti tipa Tvining i TAEKS) mogu se 100% finansir- ati iz sredstava Zajednice. Ako je reč o Tviningu, jasno navesti očekivani budžet za ko- finansiranje ugovora za Tvining. Imati u vidu da doprinosi u naturi nisu podobni.U okviru komponente I, doprinos Zajednice je procenat od: • ukupnog iznosa podobnih troškova u slučaju centralizovanog upravljanja, • ukupnog iznosa podobnih javnih troškova u slučaju decentralizovanog Upra- vljanja.
  • 180. 180 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 10 Nepodobni troškovi (Izvod iz Vodiča Evropske komisije za programiranje IPA - april 2007. godine – strana 67)) • Sledeći troškovi nisu podobni po IPA uredbi: • porezi, uključujući i poreze na dodatu vrednost; • carine i uvozne takse, ili neki drugi izdaci; • kupovina, najam ili zakup zemljišta i postojećih objekata; • kazne, finansijski penali i sudski troškovi; • troškovi poslovanja; • polovna oprema; • bankarski troškovi, troškovi garancija i slični izdaci; • troškovi konverzije, izdaci za i gubici na kursevima u vezi sa posebnim raču- nima u evrima neke komponente, kao i drugi čisto finansijski troškovi; • doprinosi u naturi; Pored utvrđenih pravila, sledeći troškovi se neće finansirati u okviru komponente I: • troškovi zakupa; • troškovi amortizacije. Odstupanjem od ovog pravila, sledeći troškovi u okviru komponente I će biti podobni od slučaja do slučaja: • troškovi poslovanja, uključujući troškove najma, koji se isključivo odnose na period kofinansiranja delatnosti. Ovo odstupanje primenjuje se samo na pro- jekte tipa privreme civilne uprave; • porezi na dodatu vrednost, ako je ispunjen uslov da se porezi na dodatu vred- nost ne mogu povratiti ni na koji način. Utvrđeno je da njih snosi krajnji ko- risnik, i oni su jasno naznačeni u predlogu projekta. Pored utvrđenih pravila, sledeći troškovi se neće finansirati u okviru komponente II: • kamata na dug; • kupovina zemljišta u iznosu koji prelazi 10% ukupnih podobnih troškova de- latnosti o kojoj je reč. Odstupanjem od ovog pravila, sledeći troškovi u okviru komponente II će biti podobni od slučaja do slučaja: • porezi na dodatnu vrednost, ako je ispunjen uslov da se ne mogu povratiti ni na koji način. Utvrđeno je da njih snosi krajnji korisnik, i oni su jasno naznačeni u predlogu projekta; • izdaci za transnacionalne finansijske transakcije;
  • 181. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 181• kada sprovođenje neke aktivnosti traži da se otvori poseban račun ili računi, bankarski troškovi za otvaranje i vođenje računa;• troškovi pravnih konsultacija, troškovi javnog beležnika, troškovi tehničkih ili finansijskih stručnjaka, i troškovi računovodstva ili revizije, ako su direktno povezani sa saradnjom na kofinansiranju i potrebni za njegovu pripremu ili sprovođenje;• troškovi garancija koje obezbeđuje banka ili druge finansijske institucije, u onom obimu u kom su garancije potrebne na osnovu nacionalnog zakona ili zakona Zajednice;• režijski troškovi, pod uslovom da se zasnivaju na realnim troškovima koji se pripisuju sprovođenju delatnosti o kojima je reč pri čemu normirane kvote na bazi prosečnih troškova ne smeju prelaziti 25% direktnih troškova jedne aktivnosti koji mogu da utiču na nivo režijskih troškova. Obračun će se propisno dokumentovati i periodično revidirati.
  • 182. 182 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 11 Uzorak matrice IPA logičkog okvira u standardnom formatu
  • 183. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 18311b Primer logičkih okvira
  • 184. 184 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA
  • 185. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 185
  • 186. 186 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPAPr. 2: Logički okvir za projekat poreske uprave
  • 187. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 187
  • 188. 188 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 12 Deset ključnih faza za izradu logičkog okvira Prema preporukama Vodiča EZ kroz programiranje IPA52, deset ključnih faza za izradu logičkih okvira predloga projekta može se sumirati na sledeći način. Voditi računa da navedene reference (kućica...) određuju kućicu logičkog okvira koji je postavljen kao cilj u fazama pripreme. 1. Identifikovati i sastati se sa akterima radi izrade analize aktera. 2. Dogovoriti se oko korisnika i ciljnih grupa na osnovu analize aktera. 3. Zajedno sa svim relevantnim akterima definisati tekuće probleme u prioritetnom sek- toru. Obaviti SWOT analizu u prioritetnom sektoru. 4. Zajedno sa akterima pripremiti Pregled problema i Pregled ciljeva u prioritetnom sektoru. Izabrati (a) problem(e) koje će projekat obraditi i naznačiti opšte ciljeve (kućica 1) i svrhu(e) projekta (kućica 2) predloga projekta. Ova faza se može odrediti kao „drvo ciljeva“ (da se koristi kao radna alatka, ali ne i da se uključi u zvanični predlog projekta) Opšti cilj – samo u izuzetnim situacijama može da postoji više ciljeva – treba objasniti zašto je vaš projekat važan za društvo u smislu dugoročnih dobiti za korisnike i širih dobiti za druge grupe. 52 Izvod iz Vodiča EZ kroz programiranje IPA – knjiga 1 (str. 326 – 332)
  • 189. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 189 Primedba Sam projekat ne postiže opšti cilj, već će takođe biti potrebni uticaji drugih programa i projekata. Prema tome, projekat će dati samo jedan od nekoliko do- prinosa opštem cilju, kao što je pokazano u navedenom tekstu. Primedba Opšti cilj će često biti primena poglavlja pravnih tekovina EU ili ispunjenje jednog ili više Kopenhagenskih kriterijuma. Ako je opšti cilj sprovođenje poglavlja pravnih tekovina EU a svrha projekta je sprovođenje određenog dela pravnih tekovina EU, onda pretpostavke na nivou svrhe projekta matrice logičkog okvira mora da sadrže sprovođenje preostalog dela tog poglavlja. Svrha projekta je jedan centralni cilj vašeg projekta u smislu održivih dobiti koje treba pružiti korisnicima projekta. Svrha projekta se može izvući iz suštin- skog problema koji projekat pokušava da obradi. Na primer, problem izražen kao „Finansijska kontrola je nepouzdana, preterano centralizovana i proizvodi rezultate koji su prekasni da ih koriste oni koji prave politiku“ može se navesti kao svrha projekta „Povećani vremenski okviri i pouzdanost finansijske kontrole sa pravilno određenim funkcijama“. Ako postoji više svrha, verovatno je da će se svrhe ponavljati, ili se preklapati sa rezultatima, ili projekat pokušava da obradi previše problema odjednom pa ga treba podeliti. Primedba Mora da postoji jasna razlika između svrhe i rezultata. Ako rezultati vode svrhi projekta bez pretpostavki u redu rezultata logičkog okvira, onda ili svrha nije do- voljno ambiciozna, ili obrnuto, rezultati su preambiciozni. Na primer, rezultat „Funkcionisanje nacionalne mreže laboratorija za ispitivanje i tela za sertifikaciju i inspekciju“ praktično nije prepoznatljiv u odnosu na svrhu projekta „Razvijene tehničke i upravljačke sposobnosti tela infrastrukture kvaliteta“. Svrhu treba for- mulisati u duhu „Primenjene pravne tekovine EU za slobodno kretanje roba u relevantnim sektorima“. Primedba Svrha projekta plus pretpostavke u istom redu matrice logičkog okvira vode opštem cilju.5. Identifikovati komponente projekta i rezultate (kućica 3) koje očekujete u okviru svake komponente. Rezultati su ono za šta su direktori projekta odgovorni kako bi se ostvario datum za završetak projekta.
  • 190. 190 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Rezultati vode ka uticaju i održivosti šta je postignuto šta se menja šta traje Primedba Rezultati plus pretpostavke u istom redu matrice logičkog okvira treba da dovedu do ostvarenja svrhe projekta, pod uslovom da su pretpostavke tačne. 6. Navesti glavne delatnosti (kućica 4) koje su potrebne za ostvarenje potrebnih pro- jektnih ishoda (direktni rezultati aktivnosti) i realizaciju predviđenih rezultata (ishod opštije prirode definisan na nivou svakog cilja). Aktivnosti su specifični zadaci koji se preduzimaju u toku trajanja projekta kako bi se postigli rezultati. Aktivnosti treba da naznače šta lice ili organizacija odgov- orna za projekat treba da uradi, i kako će se isporučiti roba i pružiti usluge po projektu. 9. Navesti preduslove (kućica 5) za početak projekta. Navesti glavne pretpostavke (kućice 6 – 8) i rizike u postizanju ciljeva projekta na svakom nivou projekta (ak- tivnosti, rezultati, svrha projekta, opšti cilj). EZ traži da se svi „rizici“ izraze kao „pret- postavke“. Pretpostavke su spoljni faktori koji mogu da utiču na napredak ili uspeh vašeg projekta nad kojima direktor projekta nema direktnu kontrolu. O ovim faktorima se ponekad govori kao o „rizicima i pretpostavkama“, ali Komisija traži da svi „rizici“ budu izraženi kao „pretpostavke“. Preduslovi su zahtevi koji se moraju ispuniti pre nego što projekat može da počne. 7. Detaljno navesti uloge, sredstva (kućica 7) koja su potrebna za obavljanje navedenih aktivnosti (tehnička pomoć, isporuka opreme, radovi). Sredstva su potrebni ulozi (kao što je osoblje, oprema, novac i materijali). Sred- stva treba da navedu glavne resurse koji će se primenjivati: na primer, sporazum o Tviningu sa jednom agencijom za regionalni razvoj i dva kratkoročna savet- nika, obuka, laboratorijska oprema. Nema potrebe da se u ovoj kućici detaljno navode troškovi. Sredstva treba navesti sa dovoljno detalja u odeljku o ak- tivnostima predloga projekta (videti odeljak 3.4 Aneksa 6) kako bi se obezbedila garancija da postoji pouzdana osnova za predviđene opšte troškove projekta.
  • 191. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 191 Primedba Rezultati plus pretpostavke u istom redu matrice logičkog okvira treba da dovedu do ostvarenja svrhe projekta, pod uslovom da su pretpostavke tačne. Kofinansiranje i srodne aktivnosti koje su važne za rezultate treba da budu uključeni pod pretpostavkama u ovom redu.8. Dati predračun troškova (kućica 8) za preduzimanje planiranih aktivnosti i svih drugih uloga koji su potrebni za projekat (oprema, radovi, itd.). Sabrati troškove i dati predračun ukupnog budžeta projekta. Iznose treba navesti u evrima.9. Detaljno navesti objektivno proverene pokazatelje (kućica 9-11-13) i izvor njihove potvrde (kućica 10-12-14). Objektivno promenjivi pokazatelji pokazuju da li su ciljevi postignuti na svakom nivou hijerarhije logičkog okvira u određeno vreme. Objektivno promenjivi pokazatelji obezbeđuju osnovu za osmišljavanje i odgovarajuće praćenje sistema praćenja. Izvori potvrde su sredstva kojima će se zabeležiti pokazatelji ili etape i staviti na raspolaganje direktorima projekta ili onima koji procenjuju izvršenje vašeg projekta. Iskustvo je pokazalo da oni koji osmišljavaju projekat imaju najveću poteškoću sa pokazateljima. Evo nekoliko tačaka koje treba imati na umu: Pokazatelji su način merenja obima dostignuća projekta. Oni su potrebni za logički okvir u fazi rezultata, svrhe projekta i opšteg cilja. Neki pokazatelji se mogu lako naći u okviru projekta i njegovih aktivnosti (kao što su osnovne mere uloga, ishoda i rezultata, i informacije iz analize rentabilnosti). Ali u drugim slučajevima, pokazatelji za ishode i još češće rezultati ili uticaji moraju da se nalaze van projekta, na primer, u nacionalnim statistikama. Neki pokazatelji su pogodni za praćenje napretka projekta kad je on u toku, dok su drugi pogodniji za upotrebu u oceni pošto se projekat završi. Pokazatelji rezultata tipično opisuju u brojkama neku meru konkretnih aktivnosti (na primer, fizička infrastruktura, obuka, savet) koje se predlažu ili postižu, kao što je dužina puta u km, industrijskog parka u kvadratnim metrima, broj škola itd. Pokazatelji opšteg cilja tipično opisuju doprinos globalnim ciljevima neke mere, prioriteta ili programa, kao što je neto broj stvorenih poslova, proizvedeni ek- stra BDP (u evrima), itd.10. Rezimirati navedene informacije u matrici logičkog okvira.
  • 192. 192 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 13 Uzorak Opisa poslova (ugovori o delu) Standardni uzorak Opisa poslova naveden u daljem tekstu može se naći na Europeaid veb stranici Evropske komisije: http://ec.europa.eu/europeaid/tender/ practical_guide _august2006/ annexes_services_en.htm . Videti anekse uz Praktični vodič – Aneks „Dosije standardnog tendera za usluge“ u Odeljku B. OPIS POSLOVA [Kako da popunite ovaj standardni Opis poslova: Elementi unutar <> zagrada moraju se popuniti naznačenim informacijama, prema potrebi, za svaki tenderski postupak. Izrazi unutar [ ] zagrada bi trebalo da budu uključeni samo ako je to odgovarajuće. Sav drugi tekst je potrebno izmeniti samo u izuzetnim slučajevima, u zavisnosti od zahteva određenog tenderskog postupka. U konačnoj verziji svakog kompleta Opisa poslova, molimo da zapamtite da izbrišete ovaj stav, bilo koji drugi tekst koji je istaknut žutom bojom i sve takve zagrade. ] <Sadržaj koji treba uneti> 1. ISTORIJAT 1.1. Zemlja korisnica <Naziv> 1.2. Telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora <Naziv> 1.3. Relevantni istorijat zemlje <Dati pregled posebnih karakteristika zemalja relevantnih za izvršenje predloženog projekta. On bi trebalo da obuhvati sve globalne i nacionalne ekonomske i društvene faktore koji bi mogli da utiču na predloženi projekat.> 1.4. Tekuće stanje poslova u relevantnom sektoru <Opisati tekuću situaciju u sektoru ili institucionalnoj oblasti u kojoj će se odvijati pred- loženi projekat. Ovaj odeljak ne bi trebalo da bude duži od polovine stranice. Obuhva- titi: • nacionalne/lokalne politike i strategije i/ili ekonomske podatke za taj sektor ili institucionalnu oblast, • poreklo i neposrednu prošlost sadašnjih organizacionih struktura, institucija i operativnih sistema u tom sektoru ili institucionalnoj oblasti i, ako je odgo- varajuće i nije pokriveno na drugom mestu u ovom opisu poslova, • odgovornosti i mandat institucija, • kapacitet i ograničenja ljudskih resursa, • razvoj infrastrukture,
  • 193. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 193 • razvoj tržišta, • informacione sisteme i tokove, • utvrđivanje prioriteta i odlučivanje, • pristup identifikovanim, prioritetnim društvenim grupama, • finansijske strukture i tokovi.>1.5. Povezani programi i ostale aktivnosti donatora<Identifikovati i opisati vezu, ako postoji, između predloženog ugovora i aktivnosti iprograma drugih izvora spoljne pomoći u istom sektoru>2. CILJEVI UGOVORA I OČEKIVANI REZULTATI2.1. Opšti ciljeviOpšti ciljevi projekta čiji će deo sačinjavati ovaj ugovor su sledeći: • <cilj 1> • <cilj 2 itd.>2.2. Posebni ciljeviCiljevi ovog ugovora [koji ne moraju biti ciljevi projekta] su sledeći: • <cilj 1> • <cilj 2 itd.>2.3. Rezultati koje treba da postigne konsultant< Ovi rezultati mogu biti predstavljeni ili po redosledu važnosti ili po hronološkom re-dosledu, prema slučaju> • <rezultat 1> • <rezultat 2 itd.>3. PRETPOSTAVKE I RIZICI3.1. Pretpostavke na kojima počiva intervencija po projektu< Uneti elemente iz logičkog okvira koji su pripremljeni za projekat kao deo finansijskogpredloga>3.2. Rizici< Uneti elemente iz logičkog okvira koji su pripremljeni za projekat kao deo finansi-jskog predloga>4. OBIM RADOVA4.1. Opšti deo4.1.1. Opis projekta< prema slučaju, ali se preporučuje maksimalno 2 stranice>4.1.2. Geografska oblast koja treba da bude pokrivena< prema slučaju>4.1.3. Ciljne grupe< prema slučaju>4.2. Posebne aktivnosti< Jasna i detaljna lista zadataka koji treba da budu preuzeti da bi se postigli ciljeviugovora i/ili opis poslova konsultanta. Zadaci bi trebalo da budu navedeni ili po re-dosledu važnosti ili po hronološkom redosledu. Oni treba da obuhvate sve izveš-taje koje konsultant treba da pripremi (pored privremenih i konačnih
  • 194. 194 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA izveštaja o kojima je reč u odeljku 7.1. ovog opisa poslova). Svi zadaci koji zahtevaju posebnu stručnost trebalo bi da budu jasno naznačeni. Prema slučaju, plan za završe- tak raznih aktivnosti bi trebalo ovde da bude određen. Ovaj odeljak treba da sadrži samo glavne upravljačke, ekonomske, institucionalne, i tehničke zahteve (+ kriterijume) koji se odnose na projektne aktivnosti. On može da se bavi pitanjem određivanja faza projekta, ili njegovom organizacijom u odvojene kom- ponente. Ne bi trebalo da propisuje previše pojedinosti. Od ponuđača zavisi da li će da pripreme svoje detaljne organizacione i metodološke i tehničke predloge koji su potrebni da se ispune opšti zahtevi opisani u ovom opisu poslova. Za ugovore koji obuhvataju elemenat nadzora napredovanja ugovarača na drugim ugov- orima (na primer, radovi ili isporuke), zadaci službenika za nadzor trebalo bi da obuhvataju opis vrsta kontrole koju on/ona mora da obavi. Kada službenik za nadzor izda potvrdu, on/ona mora da bude uveren da postoji relevantan, pouzdan i dovoljan dokaz da su: • zadaci propisno izvršeni i • iznos(i) koje potražuje ugovarač(i) zaista i neophodno nastali u skladu sa za- htevima ugovora koji on/ona nadgleda. U pripremi ovog odeljka, posebnu pažnju treba obratiti na obezbeđenje održivosti i širenje informacija o rezultatima projekta. Konsultant mora isto tako da poštuje na- jnovije smernice o vidljivosti koje se odnose na potvrdu da EC finansira projekat.> 4.3. Upravljanje projektom 4.3.1. Odgovorno telo < Identitet posebnog odeljenja tela ovlašćenog za zaključivanje ugovora/ zemlje ko- risnice (ili njegovog odnosnog zastupnika, prema slučaju) koji će biti odgovoran za up- ravljanje ugovorom/projektom> 4.3.2. Upravljačka struktura < Opisati upravljačku strukturu tela ovlašćenog za zaključivanje ugovora/ uprave zemlje korisnice, uključujući sve relevantne procese donošenja odluka koji mogu da budu uključeni u upravljanje projektom. Uključiti informaciju o osnovnoj upravljačkoj struk- turi projekta (na primer, jedinica za upravljanja projektom, grupa za upravljanje) i plani- ranje projekta. Naznačiti one odluke koje direktor projekta može sam da donese (kao što je navedeno u članu 8 Posebnih uslova) i one na koje on/ona mora da se poziva, na primer, na kolegu višeg ranga ili odbor za upravljanje projektom> 4.3.3. Olakšice koje Telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora i/ili druge strane treba da obezbede < prema slučaju> 5. LOGISTIKA I VREMENSKI ROKOVI 5.1. Lokacija < Identifikovati lokaciju (tj. veliki/mali grad) operativne baze projekta, svaku(e) drugu(e) lokacije gde bi bilo odgovarajuće da se obezbede kratkoročni unosi i/ili gde pilot pro- jekti mogu da budu uspostavljeni podstiču se(na primer, regioni ili susedne zemlje sa prekograničnom saradnjom)>
  • 195. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1955.2. Datum početka i period izvršenjaNameravani datum početka je <datum> a period izvršenja ugovora će biti <broj>meseci od tog datuma. Molimo pozovite se na članove 4 i 5 Posebnih uslova za stvarnidatum početka i period izvršenja.<Ako je namera da se dodeli ugovor za dodatne usluge u zavisnosti od ishoda prvo-bitnog ugovora, kao što je za drugu fazu studije ili aktivnosti, to mora ovde da budenavedeno. Mogućnost dodatnih usluga koje se nabavljaju postupkom pregovaranja injihovi procenjeni troškovi moraju da budu jasno naznačeni, prema slučaju.>6. ZAHTEVI6.1. Osoblje6.1.1. Ključni stručnjaciSvi stručnjaci koji imaju presudnu ulogu u izvršavanju ugovora se navode kao ključnistručnjaci. Profili ključnih stručnjaka za ovaj ugovor su kako sledi.< Identifikovati profile koji se traže za sve ključne stručnjake sve do preporučenog mak-simuma od 6 ključnih stručnjaka – u suprotnom maksimalni bodovi će biti zanemarljivii procena će biti teška. Kvalifikacije koje se traže mogu da obuhvataju profesionalnetehničke kvalifikacije, veštine upravljanja timom, komunikacione veštine, i/ili jezičkeveštine, po potrebi , Iako nije neophodno da se detaljno identifikuju sva ključna radnamesta, preporučuje se da budete što je moguće jasniji kako bi garantovali pravičnutehničku procenu. Zapamtite da treba shodno tome da stavite bodove u tabeli zaocene. Preporučuje se da precizno vremensko angažovanje stručnjaka bude ostavljenonahođenju ponuđača. Međutim, možda bi bilo korisno da se odredi neki apsolutni min-imum za doprinos ključnih stručnjaka koji bi se smatrao primerenim.>< Minimalni procenat vremena tokom kojeg bi stručnjaci trebalo da rade u zemlji ko-risnici mogao bi da se definiše, na primer na 75%, da bi se ograničila mogućnost dastručnjaci provode veći deo vremena izvan zemlje korisnice za koju se pretpostavlja dajoj pružaju tehničke savete.>Ključni stručnjak 1: Vođa timaKvalifikacije i veštine< prema slučaju>Opšte profesionalno iskustvo< prema slučaju>Posebno profesionalno iskustvo< prema slučaju>Ključni stručnjak 2: < na primer Viši stručnjak za pravna pitanja>Kvalifikacije i veštine< prema slučaju>Opšte profesionalno iskustvo< prema slučaju>Posebno profesionalno iskustvo>< prema slučaju>Ključni stručnjak 3: <itd.>Informacije o angažovanju stručnjaka
  • 196. 196 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1) Radni dani: izvršenje ugovora (pa shodno tome i plaćanje) zasniva se samo na rad- nim danima. Konsultant će biti plaćen samo za dane kada je stvarno radio na os- novu dnevnog iznosa honorara koji je sadržan u prikazu budžetu ( aneks V). Ponuđači moraju da daju radnu listu u vidu priloga « Procena broja radnih dana» koja je sadržana u tabeli u Aneksu V uz njihovu organizaciju i metodologiju (Aneks III ) da bi pokazali usklađenost između predložene metodologije i onoga što stručnjaci daju. Nije potrebno da se predvide odredbe o odmoru stručnjaka. O tome treba da odluče ponuđači. Pravo na godišnje odmore za dugoročno angažovane stručnjake je ograničeno maksimalno na 60 dana. Ugovor o tehničkoj pomoći baziran na hono- raru je prema definiciji ugovor prema kome se stvarni broj dana kada su radili svakog meseca za svaku kategoriju stručnjaka može razlikovati od broja dana procenjenih za svaki mesec u organizaciji i metodologiji i raščlanjenom budžetu. Stvarna angažovanja koja se zahtevaju za zadatke koji su definisani u opisu poslova mogu samo da budu određena za vreme trajanja ugovora. Tokom tehničke procene, jedini aspekt koji bi trebalo da se razmatra za neključne stručnjake je da li je broj radnih dana predviđen za svaki mesec, za svaku vrstu stručn- jaka koji je predložen u organizaciji i metodologiji (Aneks III) dovoljan za postizanje zahteva opisa poslova. To se ocenjuje na osnovu identifikovanih profila u opisu poslova i/ili organizaciji i metodologiji. 2) Pravo na godišnji odmor stručnjaka koje zapošljava davalac usluga se određuje nji- hovim ugovorom o zaposlenju sa davaocem usluga a ne ugovorom o delu između tela ovlašćenog za zaključivanje ugovora i konsultanta. Međutim, telo ovlašćeno za za- ključivanje ugovora je u mogućnosti da odredi kada stručnjaci uzimaju godišnji odmor pošto to zavisi od odobrenja direktora projekta, koji će oceniti svaki takav zahtev prema potrebama projekta dok traje ugovor. Iz očiglednih razloga, dan godišnjeg odmora se ne smatra radnim danom. Sve ovo je jasno izneto u Opštim uslovima kao što sledi. Član 21 Radno vreme Radni dani i radni sati konsultanta i osoblja konsultanta u zemlji tela ovlašćenog za za- ključivanje ugovora će biti fiksni na osnovu zakona, propisa i običaja zemlje tela ovlašćenog za zaključivanje ugovora i zahteva usluga. Član 22 Pravo na odsustvo 22.1 Godišnji odmor koji se uzima tokom perioda izvršenja ugovora mora da bude u vreme koje odobri direktor projekta. 22.2. Za ugovor koji se bazira na honoraru, iznos honorara treba da uzima u obzir i godišnji odmor sve do 2 meseca za osoblje konsultanta tokom perioda izvršenja ugovora. Kao posledica toga, dani koji budu korišćeni na ime godišnjeg odmora neće se smatrati radnim danima. 22.3. Osoblje konsultanta neće imati pravo na obezbeđeno bolovanje ili neredovno odsustvo, međutim, direktor projekta može, po svom isključivom nahođenju, bilo iz razloga saosećanja ili iz drugog razloga, dozvoliti osoblju konsultanta da uzme
  • 197. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 197 neplaćeni odmor tokom perioda izvršenja ugovora. Sve se zasniva na radnim danima kako bi se izbeglo utvrđivanja kada su radne nedelje, nacionalni praznici, itd. u zemlji korisnici datog ugovora. Iznos honorara za sve stručnjake mora da obuhvata sve « administrativne troškove zaposlenja odnosnih stručnjaka, kao što su troškovi preseljenja i repatrijacije [uključujući letove do i iz zemlje korisnice po dovođenju stručnjaka i prestanku njihovog angažovanja], smeštaj, dodatke za iseljenje, odsustvo, zdravstveno os- iguranje i druge povlastice koje proizilaze iz zaposlenja koje stručnjacima do- deljuje konsultant». Iz ovog razloga nikakvo dalje preciziranje prava na godišnji odmor ne sme da se pominje u ugovoru o delu. Međutim, važno je da se ustanovi koliko puta svaki kratko angažovani stručnjak treba da bude angažovan (pošto su putovanja uključena u iznos honorara, broj letova će imati uticaj na iznos honorara)3) Tabela rasporeda predviđenog broja radnih dana koja mora da bude priložena uz Aneks III daje direktnu osnovu za obračun maksimalne vrednosti ugovora. Direktor projekta može da koristi ažuriranu tabelu za praćenje protoka gotovine koju pod- nese konsultant sa fakturama kako bi pratio stvarni broj radnih dana koji su navedeni u fakturi i kako bi proverio da li se ugovor odvija u okviru budžeta. To je veoma ko- risno iz perspektive finansijskog upravljanja. Pošto su predviđeni radni dani na mesečnoj bazi, tabela može da se koristi samo da bi unapred ukazala na bilo koje probleme tokom sprovođenja ugovora, posebno zato što automatski obračunava razilaženja od prvobitnih procena. Obično bi direktor projekta trebalo da bude u mogućnosti da vidi i objasni zašto je došlo do razmi- moilaženja ali, ako ne može, on/ona mogu dalje da ispituju situaciju. To je osnova računovodstva za potrebe uprave.6.1.2. Ostali stručnjaciBiografije stručnjaka osim ključnih stručnjaka se ne pregledaju pre potpisivanja ugovora.One ne bi trebalo da budu uključene u tenderima.Konsultant će odabrati i unajmiti druge stručnjake ako je potrebno prema profilima kojisu identifikovani u organizaciji i metodologiji < u/ili ovom opisu poslova>. Ti profili morajuda naznače da li ih treba smatrati dugoročnim/kratkoročnim stručnjacima, međunarod-nim/lokalnim i višeg ranga/nižeg ranga tako da bi bilo jasno koji bi se iznos honorara uraščlanjenom budžetu primenjivao na svaki profil. U svrhu ovog ugovora, međunarodnistručnjaci se smatraju onim stručnjacima čije je stalno boravište izvan zemlje korisnicedok se lokalni stručnjaci smatraju stručnjacima čije je stalno boravište u zemlji korisnici.Konsultant bi trebalo da obrati pažnju na potrebu da se obezbedi aktivno učešće lokalneprofesionalne kvalifikovane radne snage tamo gde je raspoloživa, i odgovarajućemešavine međunarodnog i lokalnog osoblja u projektnim timovima. Svi stručnjaci morajuda budu nezavisni i bez konflikta interesa u odgovornostima koje im se dodeljuju.Postupak selekcije koji koristi konsultant da bi odabrao druge stručnjake biće trans-parentan, i zasnivaće se na unapred određenim kriterijumima, uključujući profe-sionalne kvalifikacije, jezičke veštine i radno iskustvo. Nalazi komisije koja vrši
  • 198. 198 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA selekciju će biti zabeleženi. Selekcija stručnjaka će zavisiti od odobrenja Organa ovlašćenog za sklapanje ugovora. Primiti k znanju da državni službenici i drugo osoblje državne uprave zemlje korisnice ne mogu da budu regrutovani kao stručnjaci. 6.1.3 Pomoćno osoblje i oni koji daju podršku projektu < prema slučaju> [Ako je reč o ugovoru na bazi honorara: Smatra se da su troškovi onih koji daju podršku projektu uključeni u iznos honorara. [Ako je reč o ugovoru na bazi honorara, konsultant treba da obezbedi i pomoćno osoblje: Troškovi za pomoćno osoblje moraju da budu uključeni u iznose honorara za stručnjake.] 6.2. Kancelarije < Konsultant/zemlja korisnica/ telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora> treba da obez- bedi kancelarije razumnog standarda i približno 10 kvadratnih metara za svakog stru- čnjaka koji radi na ugovoru. [Ako je reč o ugovoru na bazi honorara, kancelarije treba da obezbedi konsultant: Opcija 1: Trošak kancelarijskog smeštaja treba da bude pokriven iznosom honorara stručnjaka. Opcija 2: Trošak kancelarijskog smeštaja treba da bude pokriven odredbom o nepredviđenim troškovima. Cena po kvadratnom metru mora da bude u skladu sa cenom koja preovlađuje na lokalnom tržištu za kancelarije razumnog standarda.] 6.3. Olakšice koje treba da obezbedi konsultant Konsultant će obezbediti da stručnjaci imaju odgovarajuću podršku i da su adekvatno opremljeni. Posebno će obezbedi da postoji dovoljno adminstrativnih, sekretarskih i prevodilačkih mogućnosti, kako bi stručnjacima mogli da se usredsrede na svoje pri- marne odgovornosti. Isto tako mora da izvrši prenos sredstava koja su potrebna da se pruži podrška njihovim aktivnostima na osnovu ugovora i da obezbedi da su njegovi službenici redovno i na vreme plaćeni. < Navesti šta bi bilo potrebno u vezi sa zalihama, uslugama, dokumentacijom, logis- tičkom podrškom itd. za uspešan ishod ugovora, naznačujući izvor (na primer konsul- tant/zemlja korisnica/telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora/...) Trebalo bi da se te stavke daju u maksimalnim detaljima, posebno za one elemente koje treba da obezbedi Konsultant u okviru iznosa honorara za stručnjake.> Ako je konsultant konzorcijum, sporazumi bi trebalo da omoguće maksimalnu fleksibilnost u sprovođenju ugovora. Treba izbegavati sporazume koji nude svakom članu konzorcijuma fiksni procenat radova koji bi trebalo da budu preduzeti na osnovu ovog ugovora. 6.4. Oprema Nikakva oprema ne treba da se kupuje u ime tela ovlašćenog za zaključivanje ugov- ora/zemlje korisnice kao deo ovog ugovora o delu ili da se prenese na telo ovlašćeno za zaključivanje ugovora/zemlju korisnicu po završetku ovog ugovora. Bilo koja oprema
  • 199. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 199koja se odnosi na ovaj ugovor koju treba da pribavi zemlja korisnica mora da bude ku-pljena sredstvima na osnovu postupka posebnog tendera za nabavke (isporuke).[Ako je reč o ugovoru na bazi honorara6.5. Nepredviđeni trošakOdredba o nepredviđenim troškovima pokriva podoban nepredviđeni trošak koji na-stane na osnovu ovog ugovora. Ona se ne može koristiti za troškove koje bi trebalo dapokrije konsultant kao deo svojih iznosa honorara, kao što je u navedenom tekstu de-finisano. Njena upotreba je regulisana odredbama u Opštim uslovima i primedbom uAneksu V ovog Ugovora. Ona pokriva: • Putne troškove i naknade za troškove života za specijalne zadatke koji treba da budu preduzeti kao deo ovog ugovora od baze operacija u zemlji kori- snici. Ne treba davati nikakvu finansijsku procenu. • < Stavka 2 itd Ne treba davati nikakvu finansijsku procenu>Odredba o nepredviđenim troškovima za ovaj ugovor je evra < iznos >.Ovaj iznos mora da bude uključen bez izmena u prikaz budžeta.Bilo koja naknada za troškove života koja treba da bude plaćena za specijalne zadatkekoji se preduzimaju kao deo ovog ugovora od baze operacija u zemlji korisnici ne smeda pređe iznose dnevnica objavljenih na veb adresi http://europa.eu.int/cmm/euro-peaid/index_en.htm na početku svakog specijalnog zadatka.]Primedbe koje sadrže uputstvo kako da se proceni odredba o nepredviđenim tro-škovimaSvi troškovi koji se odnose na obezbeđivanje međunarodnih stručnjaka, uključujući pu-tovanje od/do zemlje korisnice i troškove života kada se već nađu tamo, odvojeno od po-sebnih zadataka koji su definisani u ovom opisu poslova) moraju da budu uključeni uiznose honorara. Ovo izričito objašnjenje u primedbama u pregledu budžeta je kako sledi: • odredba o nepredviđenim troškovima ne pokriva putovanje do/od zem- lje korisnice za međunarodne stručnjake (koji nisu angažovani za zada- tke u okviru ovog ugovora).Ovi troškovi mobilizacije i prestanka mobilizacije su uključeni u iznos honorara. U tomsmislu ne postoji razlika koja treba da se pravi između dugoročnih i kratkoročnih stru-čnjaka. Jedino iznosi dnevnica i putni troškovi koji treba da budu pokriveni odredbomo nepredviđenim troškovima su troškovi koji se odnose na posebne zadatke iz bazeoperacija u zemlju korisnicu koji se zahtevaju ovim opisom poslova. • troškovi života koji se plaćaju stručnjacima na posebnim zadacima koji zahtevaju noćenje van baze operacija u zemlji korisnici ne smeju da pre- laze iznos dnevnice koji je objavljen na veb adresihttp://europa.eu.int/cmm/europeaid/index_en.htm za svaku noć izvan radne baze.Zapamtite da iznos koji je određen u opisu poslova prema odredbi o nepredviđenim tro-škovima predstavlja jednostavno gornju granicu nepredviđenih troškova. On ne mora dabude tačno predviđen i ne smeta ako su stvarni troškovi veći ili manji nego predviđeni iz-nosi za komponente, pod uslovom da je dozvoljena razumna margina greške.Nigde u ovom opisu poslova ili u tenderskom dosijeu ne sme da se pojavi nekidetaljan obračun po odredbi o nepredviđenim troškovima, u suprotnomiznosi koji budu izneti postaju zakonski obavezujući.
  • 200. 200 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 7.IZVEŠTAJI 7.1. Zahtevi izveštavanja Molimo pozovite se na član 26 Opštih uslova. Privremeni izveštaji o napredovanju radova moraju da budu pripremljeni svakih šest meseci tokom perioda izvršenja ugov- ora. Uz njih treba da bude priložena i odgovarajuća faktura. Mora da postoji i konačni izveštaj o napredovanju radova i konačna faktura na kraju perioda izvršenja ugovora. Nacrt konačnog izveštaja o napredovanju radova mora da bude podnet najmanje mesec dana pre kraja perioda izvršenja ugovora. Primiti k znanju da su ovi privremeni i konačni izveštaji o napredovanju radova dodatni uz bilo koji drugi koji se zahteva prema odeljku 4.2. ovog opisa poslova. [Ako je reč o ugovoru na bazi honorara Pored toga, uz svaki od navedenih izveštaja o napredovanju radova mora da se pod- nese i ažuriran finansijski izveštaj. Ažurirani finansijski izveštaj mora da sadrži detalje o vremenu angažovanja stručnjaka i nepredviđene troškove. Uz konačni izveštaj o napre- dovanju radova mora da bude priložena i konačna faktura i potvrda o reviziji (kao što je definisano članom 30 Opštih uslova i u skladu sa uzorkom u Aneksu VI ugovora) kojim se potvrđuje krajnja potvrđena vrednost ugovora.] 7.2. Podnošenje i odobravanje izveštaja o napredovanju radova <Broj primeraka> izveštaja o napredovanju radova koji se pominju u navedenom tek- stu moraju da bude podnet direktoru projekta koji je naveden u ugovoru. Izveštaji o napredovanju radova moraju da budu napisani na engleskom jeziku. Direktor projekta je odgovoran za odobravanje izveštaja o napredovanju radova. 8.PRAĆENJE I OCENA 8.1.Definicija pokazatelja < Posebne mere izvršenja koje su odabrane zato što daju valjane, korisne, praktične i uporedive mere napredovanja radova u pravcu postizanja očekivanih rezultata. Mogu biti kvantitativne: mere količine, uključujući statističke izjave, ili kvalitativne: mišl- jenja i opažanja izvedena iz subjektivnih analiza> 8.1. Posebni zahtevi < prema slučaju>
  • 201. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 20114 Kontrolna lista Opisa poslovaOpis poslova je pisani dokument koji predstavlja svrhu i obim ocene, metode koje će sekoristiti, standard na osnovu kog će se vršiti procene i analize, izdvojene resurse i vreme,i zahteve u pogledu izveštavanja. Druga dva izraza koja se ponekad koriste sa istimznačenjem su „obim radova“ i „mandat ocene“. Po opštem pravilu, nacrt Opisa poslova treba proveriti radi usklađenosti sa uzorkom najnovijeg uputstva PRAG. Treba imati u vidu da se ovi uzorci peri- odično pregledaju i da podležu promeni.1. IstorijatDa li vam informacija u ovom sektoru obezbeđuje odgovarajuće razumevanje: okruženja tekućeg projekta, ko su partnerske institucije i korisnici koji imaju interes u projektu, ključnih problema kojima treba da se pozabavi projekat, napretka koji je učinjen ili preduzetih radnji, ukoliko su preduzete, do danas da bi pokušali da se situacija popravi, ostalih odnosnih KARDS projekata i aktivnosti donatora?2. Ciljevi ugovoraPosebni ciljevi:Da li ovaj odeljak jasno i logički definiše: sveobuhvatne ciljeve projekta i kako će oni doprineti postizanju programskih ciljeva (da li su oni izvedeni iz Strateškog plana?), svrhu projekta i kako ona može da doprinese poboljšanju postojeće situacije, zašto bi resurse trebalo angažovati za preduzimanje ovog projekta?Zadaci koje konsultant treba da postigne: da li ovaj odeljak sadrži količinski date ciljeve? ako sadrži, da li postoji jasna veza između utvrđenih ciljeva i količinski datih ciljeva?Učinci i terminske isporuke:Da li ovaj odeljak obezbeđuje adekvatno precizirane informacije u vezi sa: onim što će biti proizvedeno kao rezultat zadataka/aktivnosti koje preduzmu kon- sultanti da li ova ulaganja mogu da budu overena i izmerena (tj. broj obučenih instruktora, urađena strategija, uspostavljene operativne jedinice za upravljanje programom (PMU – Project Management Unit) itd.)?
  • 202. 202 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 3. Pretpostavke i rizici Da li opis poslova navodi važne pretpostavke i rizike date u Memorandumu o finan- siranju (tj. neuspeh u usvajanju relevantnog zakonodavstva, druge stavke)? Da li Opis poslova navodi važne pretpostavke i rizike o nivou projekta/programa (tj. obavezu institucije primaoca da obezbedi lokalna sredstva potrebna za sprovođenje projekta)? 4. Obim posla Da li ovaj odeljak daje adekvatne detaljne informacije o: Opštem delu Podacima koji se odnose na projekat, npr. geografske podatke o ciljnim grupama, kategoriji usluge koja se pruža; Posebnim aktivnostima Jasno utvrđenom i detaljnom spisku zadataka koje treba preduzeti kako bi se postigli ciljevi projekta i/ili opis posla konsultanta? Ovo treba navesti po redosledu važnosti ili hronološkim redom. Ako je pogodno, ovde treba navesti vremenski plan za završetak raznih aktivnosti. Upravljanju projektom i zadacima i odgovornosti izvođača Odgovornost za izvršenje ugovora, finansije, troškove i izveštaje i način saradnje između tela ovlašćenog za zaključivanje ugovora i izvođača. 5. Logistika i rokovi Da li ovaj odeljak obezbeđuje adekvatno precizirane informacije u vezi sa: planom rokova potrebnim za sprovođenje projekta, trajanjem angažovanja, mestom(ima) gde usluge treba pružiti? 6. Zahtevi Da li ovaj odeljak obezbeđuje adekvatno precizirane informacije u vezi sa: Profilom konsultanata: tehničkom ekspertizom potrebnom od ključnog osoblja, minimalnim brojem godina iskustva potrebnog za svakog konsultanta, ostalim kvalifikacijama (na primer, fakultetska diploma višeg stepena, jezici, veštine pisanja, analitičke i dobre komunikacije sa kolegama itd.)? Angažovanjem konsultanata: jasnom definicijom ljudi na bazi čovek dan/čovek mesec potrebnih da se rad preduzme? Olakšicama koje treba obezbediti za projekat: Ako Konsultant obezbeđuje objekte, da li su oni jasno definisani i detaljno navedeni? Doprinosom institucija koje primaju pomoć (tj. kancelarijski prostor, telefoni, po- moćno osoblje itd.) Opremom: Informacijama o opremi koja treba da se kupi (samo ako je izričito potrebna za projekat)?
  • 203. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 203Nepredviđenim troškovima Da li su nepredviđeni troškovi jasno navedeni i da li su u skladu sa primedbama u smernicama datim u privremenom uzorku EZ?7. IzveštavanjeDa li su navedeni svi potrebni izveštaji kao što su: izveštaj o započinjanju posla, izveštaji o napredovanju radova, konačni izveštaj, drugi izveštaji koji mogu biti potrebni po projektima (studija izvodljivosti, opis poslova itd)?8. Praćenje i ocenaDa li ovaj odeljak daje informacije o tome kako će se projekat pratiti i ocenjivati u vezi sa: vremenski ograničenim isporukama, izveštajima i fazama projekta, količinski prikazanim pokazateljima koji će se koristiti za praćenje izvršenja, pokazateljima ocene na osnovu kojih se procenjuju uticaji projekta?
  • 204. 204 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 15 Uputstva za programe Tvining i Laki Tvining (Izvod iz Vodiča kroz programiranje IPA za komponente I i II, Evropska komisija, april 2007. godine, aneks 18, str. 347). Nezavisna procena instrumenta Tvining istakla je da „proces programiranja pokreće sve naknadne aktivnosti“, da se „ne vodi dovoljno računa o apsorpcionom kapacitetu ko- risnika“, i da „preterani optimizam u fazi programiranja teži da propagira nerealistična očekivanja u svim naknadnim fazama“. Štaviše, u Izveštaju o Tviningu Suda revizora iz maja 2003. godine, kritikuje se tendencija preteranog isticanja Tvininga na račun drugih instrumenata koji su takođe podobni za podršku EU. Važno je shvatiti da su resursi koje Tvining/Laki Tvining želi da mobilizuje oskudni i da političke reperkusije neuspeha nisu zanemarljive. Prema tome, Komisija ima dužnost da bude posebno pažljiva i precizna pri programiranju Tvininga/Lakog Tvininga. Važnost konkretnih, preciznih i operativnih ciljeva je presudna. Odluka o tome da li da se neki projekat realizuje kroz standardni Tvining ili Laki Tvin- ing donosi se u fazi programiranja, na osnovu obima potreba koje se obrađuju. Metodologija Tvininga/Lakog Tvininga za sprovođenje projekata institucionalne po- moći iz sredstava pretpristupanja počiva na određenom broju osnovnih pretpostavki. Korisnik je preuzeo obavezu, vlasnik je i pokreće proces reforme. Ovo postaje jasno da- vanjem zadatka zemljama potencijalnim kandidatima/zemljama kandidatima da utvrde opšti rezultat i referentne tačke i da odrede ljudske i finansijske resurse. Štaviše, know-how neophodan za obradu naznačenih potreba se prvenstveno nalazi u upravama (ili telima sa mandatom, prema slučaju) država članica. Iskustvo potvrđuje da privatni sektor ne može da ispostavi uspešne projekte u takvim okolnostima. To je opravdanje za odstupanje od tradicionalnog tenderskog postupka. Za određene sek- tore ovo razgraničenje je jasno (JHA, poljoprivreda, životna sredina, finansije), za druge je linija razdvajanja ponekad preambiciozna (industrija, transport). Projekat ima za cilj konkretan, operativan (obavezan) rezultat, koji se može produžiti čak i po završetku projekta. Prema tome, izraze kao što su „poboljšan“ i „unapređen“ ili slične treba izbegavati. Idealna definicija poželjnog krajnjeg rezultata bi mogla biti npr.: „Sman- jenje vremena čekanja na graničnom prelazu h od prosečnih 2 sata na 20 minuta“ ili „Pos- tupak za merenje kvaliteta vazduha utvrđen i u skladu sa standardima EU“ ili „H osoblje obučeno i sposobno da primenjuje određenu pravnu tekovinu EU koja se odnosi na standarde do kraja projekta, sa ciljem da se primenjuje do Y godine kada se pristupi EU“. Ovi principi se primenjuju na Tvining projekte kao i na projekte Lakog Tvininga. Pre naz- načavanja „Tvininga“ ili „Lakog Tvininga“ kao metodologije za sprovođenje, pažljivo pre- gledati da li se ovi fundamentalni principi primenjuju. Teme pogodne za Tvining/Laki Tvining: Projekti Tvining/Laki Tvining će se zasnivati na prioritetima naznačenim u Partnerstvima radi pristupanja i radnjama utvrđenim Ak- cionim planovima radi jačanja upravnih i sudskih kapaciteta. Biće slučajeva gde će se odnos sa pravnim tekovinama EU lako utvrditi, ali će takođe biti slučajeva gde je Tvin- ing najpogodniji metod za postizanje željenog rezultata u širem smislu pravnih tekov-
  • 205. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 205ina ili u ispunjavanju Kopenhagenskih kriterijuma. Verovatno je da će ovaj scenario po-stati češći kada mehanizmi postanu utvrđeniji i kada na zadovoljajući način budupostignuti očigledni kapaciteti sprovođenja. Relevantni primeri bi mogli biti kapacitetračunovođa da ispostavljaju transparentne finansijske izveštaje, tj. utvrđivanje profe-sionalne prakse prema 4. uputstvu. Još jedan primer bi mogao biti poštovanje Kopen-hagenskih kriterijuma u vezi sa ljudskim pravima ili opštim strukturama državne službe.Bez obzira šta može biti svrha Tvining projekta, ona se mora pažljivo definisati. Stavkekao što su „obuka sudija“ bez dalje specifikacije sigurno nisu podobne, pošto ona pred-stavlja sredstvo a ne cilj. Posebno je važno da se bude precizan po pitanju kritične maseosoblja obučenog na odgovarajući način potrebnog za sprovođenje pravnih tekovinakoje se odnose na određenu oblast, po pristupanju.Važno je da se u ranoj fazi konsultuju i uključe drugi Generalni direktorati, pošto su onistručnjaci za pravne tekovine EU. Njihova podrška nam je potrebna i moramo se potru-diti da ih nateramo da preuzmu suvlasništvo nad Tvining projektima.Planiranje projekata Tvining/Laki Tvining: Planiranje projekata Tvining/Laki Tviningtreba uvek da bude vertikalno i zasnovano na blokovima potrebnim za realizaciju za-konodavstva, tj. zakonske osnove (zakona, postupaka), institucionalne nadležnosti i or-ganizacije, alatki za sprovođenje/sistema upravljanja, obuku/svesti onih koji sprovodeprojekat i krajnjih korisnika. Krajnji rezultat koji se cilja i prelazne referentne tačke trebada budu konkretne i merljive što je više moguće (izbegavati izraze kao što „poboljšan“ili „unapređen“, ali takođe i „Usklađenost sa Šengenskim pravnim tekovinama“ pošto suneprecizni i preambiciozni). Ne postoji potreba da jedan projekat dostigne stanjekrajnje usaglašenosti. Prihvata se i poželjnije je da jedan projekat ima za cilj skromnijereferentne tačke koje se mogu postići.Suprotno tradicionalnim projektima tehničke pomoći, kod standardnih Tvining pro-jekata naglasak je na učincima, pri čemu definiciju detaljnih uloga treba ograničiti i os-taviti da je definišu partneri po Tvining projektu. Oni će deliti odgovornost za postizanjeciljnih rezultata. Idealno je da se već iz predloga projekta mogu identifikovati referentnetačke za naknadni ugovor po Tviningu.Za projekte Lakog Tvininga, s druge strane, naglasak mora da bude na opisu plana radakorisnika kako bi proces reforme išao dalje, u poređenju sa okvirnim ugovorom.Potrebno angažovanje partnera iz država članica mora se detaljno odrediti, slično tradi-cionalnom projektu tehničke pomoći, ali i dalje sa ciljem da se postigne operativni rezul-tat u okviru isključive odgovornosti korisnika.Veličina i obim projekata Tvining/Laki Tvining: Ovo je jedan od dva ključna elementana kojima se zasniva razlika između Tvininga i Lakog Tvininga. Kompletan Tvining trebapredvideti za reformu značajnog dela uprave odgovorne za složena predmetna pitanja.Definicija standardnog Tvining projekta i dalje obuhvata neprekidno prisustvo RTA uzemljama potencijalnim kandidatima/zemljama kandidatima (ovo je drugi faktor kojimse pravi razlika). Minimalna veličina Tvining projekta je delimično uslovljena troškovimaRTA koji u proseku idu do 140.000 evra godišnje. Ne može se očekivati da sam RTA imaceo opseg stručnosti koji je potreban za sprovođenje projekta i njega mora da dopun-juje vođa projekta i kratkotrajno angažovani stručnjaci. Kao posledicu ovoga, najmanje350.000 evra treba smatrati minimumom po svakom projektu.Što se tiče gornje granice standardnog Tvining projekta, iskustvo je pokazalo daplaniranje Tvininga traži da se potroši više od 2 miliona evra na jedan besmis-
  • 206. 206 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA len projekat. Može se smatrati da je prosečna veličina oko € 1 – 1.5 milion evra. Moramo da pobegnemo od veštačke konstrukcije paketa, što karakteristiše rane Tvining pro- jekte. Svaki Tvining projekat treba da ima smisla sam po sebi. Ako on ima za rezultat tri, četiri ili više projekata u istom ministarstvu ili sektoru, to je prihvatljivo u onoj meri u kojoj se poštuju osnovni principi Tvininga. Laki Tvining, s druge strane, treba da ima za cilj posebne oblasti ograničenog obima i gde je potreba za usvajanje standarda EU ograničena. Verovatnije je da se razmatra posebno sprovođenje pre nego opšti ili zakonski okviri. Često citirani primeri su Telo za nadzor osiguranja ili Inspektorat za puteve. Najveće ulaganje za svaki projekat Laki Tvining je u principu 250.000 evra. Trajanje: Minimalno trajanje standardnog projekta Tvining je godinu dana. Što se tiče maksimalne dužine, nju koordinira istek perioda izvršenja finansijske pomoći. Protok vremena između izdavanja zahteva za podnošenje ponuda iz država članica do potpi- sivanja ugovora ne treba da prelazi osam meseci. Zapravo, proces ugovaranja treba skratiti što je više moguće, kako bi se omogućilo da projekat počne na vreme. Za projekte Tvining nije utvrđeno minimalno trajanje, ali je njihovo maksimalno tra- janje u principu ograničeno na osam meseci. Projekti Laki Tvining podležu istim ograničenjima plaćanja kao i standardni Tvining projekti. Potrebni ključni elementi: I za standardne Tvining projekte i za projekte Laki Tvining, od suštinskog je značaja da postoji jasna razlika između organizacije korisnika iz ze- malja potencijalnih kandidata/zemalja kandidata, uključujući i imenovano osoblje us- tanova sa sličnim funkcijama i resurse rezervisane za pokriće nastalih troškova. Mora da postoji dokaz da korisnik ima kapacitet da apsorbuje pomoć koja se obezbeđuje i da postoji razumevanje da pomoć predstavlja dodatu vrednost a ne zamenu sopstvenih napora. Ovaj osnovni element primenjuje se i na standardni Tvining i na Laki Tvining, i apsolutno se ne može izostaviti za Laki Tvining. Obavezno uključivanje RTA u standardne Tvining projekte već je navedeno. U praksi, RTA mora da ima podršku vođe projekta u državi članici, i njih dvojica treba da budu tim koji se dopunjuje u srži projekta. Ostali elementi koje treba obuhvatiti projektima Tvin- ing su kratkoročni zadaci i obuka. Što se tiče standardnih projekata Tvininga, njihovo određivanje treba ostaviti partnerima prilikom izrade ugovora. Čak i onda, tačan broj stavki angažovanja podleže promenama u toku sprovođenja, uzimajući u obzir do- voljno fleksibilnosti koja je neodvojiva za Tvining. Za Laki Tvining, sa druge strane, kratkoročni zadaci i obuka predstavljaju jedina angažovanja. Ne postoji dugoročno angažovani RTA zbog ograničenog obima i kratkog trajanja projekta i obaveza zemalja potencijalnih kandidata/zemalja kandidata oko njegovog sprovođenja. Kontinuitet se obezbeđuje pomoću jednog stručnjakom iz države članice koji je odgovoran za angažovanje. U nekim slučajevima ovaj stručnjak može biti rezidentni „tvin“ za ceo period. Prema tome, angažovanja se moraju pre- cizno definisati, slično opisu poslova za tradicionalnu tehničku pomoć. Odgov- ornost države članice je ograničena na angažovanja. Odgovornost za rezultate leži na zemljama potencijalnim kandidatima/zemljama kandidatima. Formalno mesto u projektnim dokumentima: Projekti Tvining/Laki Tvining su na- jčešće deo većeg projekta, koji se verovatno sastoji od angažovanja i/ili elemenata tehničke pomoći. Od izuzetne je važnosti da je veoma jasno koji će se deo opšteg predloga projekta sprovoditi pomoću Tvininga/Lakog Tvininga. Države članice
  • 207. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 207moraju biti u stanju da identifikuju šta je to što se od njih očekuje na šta će odgovoritibez ikakvih poteškoća. Povlačenje linije između Tvininga/Lakog Tvininga i tradicionalnetehničke pomoći mora biti kristalno jasno, takođe u toku sprovođenja. Tabela budžetau predlogu ne treba da odredi samo iznose koji su na raspolaganju za ulaganje i kom-ponente tehničke pomoći, već da u njoj bude jasno naveden i iznos izdvojen za kom-ponentu Tvining/Laki Tvining. Poseban pozivni broj projekta Tvining/Laki Tvining trebada se nalazi direktno ispod opšteg potrebnog broja projekta na početku predloga.Za standardni Tvining, ceo predlog projekta se izračunava za državu članicu radi priku-pljanja ponuda. Za projekte Lakog Tvininga mora se izraditi poseban samostalan opisposlova radi dostavljanja zemlji članici.Pokriće za projekte Lakog Tvininga: Laki Tvining je zamišljen kao brži i lakši način zamobilizaciju stručnosti države članice kako bi se državama kandidatima pomoglo uobradi problema ograničenog obima. Dok se neke potrebe mogu identifikovati u faziprogramiranja, ostale se mogu same predstaviti između dva programiranja, posebnokao posledica problema koji nastaju u pregovorima (ili radi praćenja usklađenostiobaveza kojima se pristupilo tokom pregovora). Kako bi se omogućila fleksibilnost ibrzina u odgovaranju na takve potrebe, preporučuje se da se u svakom programu zaodređenu zemlju nameni jedno pokriće, koje iznosi koliko procena broja projekata. Nji-hovo detaljno programiranje podleže odobrenju od strane šefa Delegacije i vođe timakoji su odgovorni za zemlju o kojoj je reč.Kontrolna lista Tvininga –predlog projektaNaziv projektaBroj projektaBroj Tvininga Da/Ne KomentarVAŽNOST: Da li istorijat daje potrebnu vezu između pravnih tekovinaEU/redovnog izveštaja/Partnerstva radi pridruživanja i NPAA/Evrop-skog partnerstva?Da li istorijat daje dovoljno informacija za državu članicu da razumepotreban zadatak (maksimalno 2 stranice)?Da li postoji detaljan opis korisničke institucije i konteksta u zemlji ko-risnici, metodologije reforme?Da li je koordinacija sa drugim odnosnim aktivnostima i projektimapravilno opisana i obezbeđena/preklapanje izbegnuto, uključujući i ko-ordinaciju donatora?Da li se obavezni rezultati formulišu kao zajednički rezultati izmeđudržave članice i zemlje korisnice i da li se mogu postići na kraju projekta+ meriti pokazateljima?Da li je dosledan pristup logičkog okvira ciljevi-rezultati-aktivnosti?Da li stručnost u državi članici najbolje obezbeđuje državni sektor, tj. TVpre nego tehnička pomoć?Da li je RTA profil uključen? (državni službenik, min. 3 godine iskustvasa pravnim tekovinama EU, relevantno iskustvo i znanje jezika, trajanjemin. 12 meseci) – da li je profil realističan i da li omogućava lojalnukonkurenciju?
  • 208. 208 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Da li su zadaci RTA jasno definisani u predlogu? Da li je predviđen vođa projekta visokog nivoa za državu članicu, uključujući i njegov profil? Da li je za zemlju korisnicu određen vođa projekta visokog nivoa kao i svakodnevni stručnjak sa funkcijama sličnim funkcijama RTA/direktor projekta? Da li su određeni indikativni zadaci i profili kratkoročno angažovanih stručnjaka? (bez preklapanja) Da li su određeni (ograničeni) ulozi privatnog sektora ako je potrebno (npr. IT stručnjaci, revizor)? Da li su svi indikativni ulozi/aktivnosti jasno određeni i povezani sa budžetom (prevođenje, studijska putovanja, pomoćnik RTA, materijali za obuku, objekti, vidljivost, konačna revizija) itd.? Da li je naznačeno da li su finansije iz IPA ili iz nacionalnog kofinansiranja? Da li je izbegnuta naklonost ka određenoj državi članici? Da li je jasno trajanje projekta? (min. 12 + 3 meseca) Da li je postoji indikativni raspored aktivnosti? Da li je obezbeđena održivost aktivnosti? Npr. da li su pripremljeni praktična uputstva, obuka instruktora, praćenje, ocenjivanje/procena na kraju? Da li je u toku sprovođenja projekta obuhvaćeno odgovarajuće članstvo u Odboru za upravljanje projektom i svim relevantnim stranama? Da li su obrađena jezička pitanja (usmeno i pismeno prevođenje)? Da li je određen ukupni raspoloživi budžet EZ za Tvining? Da li postoji raspoloživo/potrebno gotovinsko kofinansiranje u budžetu kao i druge (u naturi) nabavke iz zemlje korisnice (kancelarijski prostor, kompjuteri itd.)? Da li lokalne stručnjake, ako je potrebno, obezbeđuje zemlja korisnica iz kofinansiranja?
  • 209. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 20916 Uzorak tehničkih specifikacijaUzorak tehničkih specifikacija (ugovori za radove)Uzorci standarnog tender dosijea za radove koji sadrži tehničke specifikacije može sedobiti na Europeaid veb stranici Evropske Komisije:http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_august2006/annexes_works_en.htmVideti Aneks D4 „Standardni tender dosije“ prema Odeljku D. Radovi u Aneksima uzPraktični vodič.Radi bolje predstave o tome šta podrazumeva izrada tehničkih specifikacija videti Kon-trolnu listu Tehničkih specifikacija u Aneksu 17.Uzorak tehničkih specifikacija (ugovori za isporuku)Uzorci standarnog tender dosijea za isporuke koji sadrži tehničke specifikacije može sedobiti na Europeaid veb stranici Evropske Komisije:http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_august2006/annexes_supplies_en.htmUzorak tehničke specifikacije daje okvir za tabelarno poređenje između minimalnihtehničkih zahteva korisnika i stvarnih tehničkih specifikacija opreme koju nude is-poručioci.
  • 210. 210 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 17 Kontrolna lista tehničkih specifikacija ugovora za isporuku 1. Pregled zahteva Da li vam podaci u ovom odeljku daju informacije u vezi sa: spiskom roba koje se nabavljaju sa detaljnim opisom svake stavke, količinom robe, načinom isporuke i dinamikom (po izboru, koje isporučilac može da preporuči), markom proizvoda (nisu dozvoljene), nepredviđenim uslugama (ako su potrebne), garancijom za dobro izvršenje posla? 2. Standardi Da li su jasni: standardi (tj. ISO 9000), zahtev za standardizaciju opreme koja se nabavlja? 3. Pregled i ispitivanje (ako su primenjivi) Da li ovde postoje adekvatne detaljne informacije u vezi sa: zahtevima za fabričko ispitivanje, garancijom kvaliteta, ispitivanjem pre otpreme, pregledom pre otpreme? 4. Dodatne nepredviđene usluge (koje su potrebne) Da li ovde postoje adekvatne detaljne informacije u vezi sa: nadzorom (tj. naimenovanjem direktora projekta), montažom, obezbeđenjem rezervnih delova, uputstvima za rad i održavanje, obukom osoblja, obezbeđenjem servisa? 5. Pravilo o poreklu robe
  • 211. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 21118 Uzorak obrasca za ocenu IPA PFPodnosilac zahteva [Uneti naziv odgovorne institucije/podnosioca zahteva]Naslov predloga projekta [Uneti naslov predloga projekta]Tehnička ocena – provera podobnosti (Eliminatorni kriterijumi)Kriterijum Da Ne Komentar/preporuka0.1 Da li je dostavljeni predlog projekta u skladu sa predviđenim formatom predloga projekta?0.2 Da li su podnete potrebne kontakt informacije? Da li su svi odeljci PP popunjeni?0.3 Primedba: ako su odeljci 1, 2, 3, 6 u potpunosti ispunjeni u obrascu nacrta i naznake o preduzetim aktivnostima radi popune nedostajućih informacija, predlog se može smatrati popunjenim?0.4 Da li je rezime logičkog okvira priložen u vidu aneksa uz pred- log projekta?PRVO DOKAZIVANJE KVALITETA:ocena važnosti i strateška ocena predloga projektaKriterijum Da Ne Komentar/preporukaVAŽNOST – Eliminatorni kriterijumiDa li je predlog projekta adekvatan za obim podrške po Instru-mentu pretpristupne pomoći (IPA)?1.1 Primedba: uporediti ciljeve, tip pomoći u odnosu na Uredbu IPA (obim intervencije) Da li su ciljevi projekta u skladu sa nacrtom višegodišn- jeg indikativnog dokumenta planiranja (MIPD) u peri- odu 2007 – 2009. godine?1.2 Da li su strateški ciljevi dosledni sa procenom strateških potreba i prioriteta po MIPD?1.3 Da li predlog projekta doprinosi realizaciji prioriteta definisanih Evropskim partnerstvom?1.4 Da li su ciljevi projekta u skladu sa dokumentom za pro- cenu potreba iz 2006. godine?1.5 Da li se predlog projekta odnosi na Nacionalnu strate- giju Srbije za pristupanje Evropskoj uniji?1.6 Da li se predlog projekta odnosi na drugu posebnu/sek- torsku strategiju Vlade?1.7 Da li predlog projekta pravilno identifikuje aktere i korisnike?1.8 Da li opšti cilj objašnjava zašto je nacrt predloga pro- jekta važan za društvo? Da li nacrt predloga projekta uzima u obzir stečena iskustva ih prethodnih projekata finansiranih iz sred- stava EU?
  • 212. 212 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 1.9 Primedba: Da li se lekcije naučene iz drugih relevantnih prošlih programa (Phare, SAPARD, ISPA, KARDS i instru- ment pretpristupanja Turske) jasno odražavaju? IZVODLJIVOST – Eliminatorni kriterijumi 2.1 Da li će institucija korisnika biti u stanju da sprovede projekt? 2.2 Da li postoji preklapanje aktivnosti/projekta sa drugim aktivnostima koje finansira EU ili dražava članica EU? IZVODLJIVOST 2.3 Kakva je verovatnoća doprinosa svrhe projekta široj politici ili sektorskim ciljevima koji su rezimirani u Opštem cilju projekta? Primedba: posebno pozivanje na faktore vlasništva ko- risnika, politiku podrške, ekonomske i finansijske fak- tore, društveno-kulturne aspekte, jednakost polova, odgovarajuću tehnologiju, aspekte životne sredine i in- stitucionalni i upravljački kapacitet. 2.4 Da li su opšti i posebni ciljevi izraženi u smislu namera- vanih efekata (tj. uticaja, rezultata, ishoda)? 2.5 Da li će se postići svrha projekta ako su rezultati postignuti? Primedba: drugim rečima, kakva je verovatnoća dopri- nosa rezultata postizanju svrhe projekta? 2.6 Da li rezultati vode aktivnostima i opštem cilju? 2.7 Da li su odgovarajući pokazatelji koji se mogu objek- tivno potvrditi uključeni radi merenja potrebnih resursa (sredstava), i iz finansijske perspektive i iz perpesktive ljudskih resursa? 2.8 Da li su odgovarajući pokazatelji koji se mogu objek- tivno potvrditi uključeni radi merenja rezultata? 2.9 Da li su odgovarajući pokazatelji koji se mogu objek- tivno potvrditi uključeni radi merenja uticaja projekta? 2.10 Da li postoji više od 3 ugovora za sprovođenje? 2.11 Da li je proces planiranja projekta završen? Primedba: svi odeljci predloga su ispunjeni i aneksi priloženi 2.12 Da li je potrebna dodatna projektna dokumentacija za ocenu predloga projekta? Primedba: Procena uticaja na životnu sredinu, Analiza is- plativosti, projektna dokumentacija, finansijska analiza, videti takođe odeljak 5 predloga projekta (Detalji po ugovorima) UTICAJ I ODRŽIVOST – Eliminatorni kriterijum 3.1 Da li za projekat postoje važni rizici i da li projekat može da se nosi sa ovim rizicima? 3.2 Da li će ekološko okruženje biti sačuvano u toku i posle projekta, za projekte radova i infrastrukture? UTICAJ I ODRŽIVOST 3.3 Da li su određeni važni spoljni uslovi (rizici objektivno predstavljeni)? 3.4 Da li će relevantni organi imati politiku podrške pošto se projekat završi? 3.5 Da li će korisnici imati odgovarajuće vlasništvo nad pro- jektom? 3.6 Da li u memorandumu o razumevanju postoje pred- viđanja koja se odnose na nacrt predloga projekta?
  • 213. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 2133.7 Da li je svrha projekta definisana u smislu koristi za koris- nike?3.8 Kakva je verovatnoća da će projekat imati opipljiv uticaj i koristi za svoje ciljne grupe? Primedba: posebna procena koristi koje nastaju za ciljne grupe, uključujući žene i muškarce i određene ugrožene grupe kao što su deca, stariji i invalidi, koja može biti primenjiva kada je to relevantno3.9 Da li će žene (i druge grupe) imati odgovarajući pristup koristima i proizvodnim faktorima u toku i posle pro- jekta?DRUGO DOKAZIVANJE KVALITETA:spremnost projekta i operativna ocena predloga projektaKriterijum Da Ne Komentar/preporukaVAŽNOST1.13 Da li su strateški izbori dosledni sa MIPD procenom strateških potreba i prioriteta?1.14 Da li su strateški izbori dovoljno utemeljeni sektorskim strategijama?1.15 Da li je nadopunjavanje sa nacionalnim strategijama os- igurano?1.16 Da li su glavni prioriteti i ciljevi ose prioriteta predloga projekta dosledni sa identifikovanim strateškim priorite- tima i potrebama?1.17 Da li su predložene aktivnosti odgovarajuće, praktične i dosledne sa ciljevima i očekivanim rezultatima?IZVODLJIVOST2.9 Da li su opšte aktivnosti, svrha projekta, rezultati i ak- tivnosti dosledni sa i da li se jasno odnose na ono što je navedeno u istorijatu, i da li su jednaki logičkom okviru?2.10 Da li se rezultati projekta mogu realno postići do kraja projekta; da li su održivi i ne preterano ambiciozni?2.11 Da li je urađen redosled aktivnosti po projektu?2.12 Da li su odgovornosti i institucionalni okvir projekta jasno opisani?2.13 Da li su utvrđeni potrebni elementi o zakonodavstvu?2.14 Da li je stručnost koja se traži (od državnog/TV ili pri- vatnog sektora/TA) odgovarajuća u smislu prirode posla/sektora koji se obrađuje?2.15 Da li postoje jasne veze između komponenti investicione izgradnje i institucionalne izgradnje? (ako su primenjive)2.16 Da li su date detaljne informacije o ugovaranju?2.17 Da li su krajnji rokovi ugovaranja realni i izvodljivi?2.18 Da li je uzeto u obzir kofinansiranje ili ko-obezbeđenje sredstava?2.19 Da li stečeno/prethodno iskustvo podržava planiranje projekta? Primedba: Da li predlog projekta doprinosi napretku pozitivnih iskustava/uklanjanju otkrivenih nedostataka uočenih u sprovođenju prethodnog projekta? Videti pozivanja na prethodna iskustva i procenu rizika.2.20 Da li je veza i koordinacija sa drugim odnosnim ak- tivnostima, donatorima i projektima pravilno obrađena?
  • 214. 214 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Primedba: Da li su naznake odnosnih aktivnosti, drugih donatora ili nacionalna podrška dobro definisani? UTICAJ 3.8 Da li su glavni rizici i pretpostavke povezani sa interven- cijom tačno određeni? 3.9 Da li su preduslovi i uslovi/pretpostavke za sprovođenje projekta realistični i pravilno procenjeni? 3.10 Da li dokument određuje sredstva namenjena za ublaža- vanje ovih rizika? Primedba: Da li su predviđene kontra mere za rizike? 3.11 Da li postoje neka važna pitanja u vezi sa finansiranjem, regularnošću i zakonitošću koja bi mogla ozbiljno da naruše sprovođenje projekta? ODRŽIVOST 3.12 Da li su očekivani rezultati predložene delatnosti finansi- jski održivi (pošto se spoljno finansiranje završi)? Primedba: Kako će se aktivnosti finansirati pošto se fi- nansiranje završi? – proveriti posebno pozivanja na ekonomske i finansijske faktore 3.13 Da li su očekivani rezultati predložene delatnosti institu- cionalno održivi (pošto se spoljno finansiranje završi)? Primedba: Da li postoji potreban apsorpcioni kapacitet? Da li će strukture koje omogućavaju da se aktivnosti nastave biti uspostavljene na kraju delatnosti? Da li će biti lokalnog „vlasništva“ rezultata projekta? 3.14 Da li su očekivani rezultati predložene delatnosti održivi na nivou politike (pošto se spoljno finansiranje završi)? (gde je primenjivo) Primedba: Videti kakav će biti strukturalni uticaj delat- nosti – npr. da li će dovesti do poboljšanog zakono- davstva, pravila ponašanja, metoda itd.? 3.15 Da li je verovatno da će predlog imati višestruke efekte? Primedba: Obuhvatiti obim ponavljanja i produžetka ishoda delatnosti i širenja informacija. Videti katalitički efekat i posebno pozivanje na podršku politici kao što je nacionalni investicioni plan, kofinansiranje, ... Zaključak i preporuke o predlogu projekta Važnost i kvalitet rešenja [...] Izvodljivost, doslednost do danas [...] Mogući uticaj i održivost [...]
  • 215. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 21519 Uzorak tabele za obradu preporuka za PF (Vodič EZ) [Navesti naslov predloga projekta] Praćenje preporuka od strane Grupe za podršku kvalitetu (QSG – Quality Support Group) Datum: [Navesti datum kada su procena i preporuke prenete relevantnom telu zaduženom za obradu preporuka] Datum za odgovor: [Navesti datum kada NIPAK treba da primi ažuriranu verziju, posle procene. Otkrivene formalne nedostatke treba odstraniti u roku od 14 dana od prijema pisane potvrde.] Primalac: [navesti ime i kontakt korisnika zaduženog za pregled predloga pro- jekta] Preduzete merePreporuke [Posebno se pozvati na stranice gde su izmene[Posebno se pozvati na reference u tekstu predloga unete. Ako nije preduzeta nikakva mera, objasniti ra-projekta i na stranice gde se izmene moraju uneti] zloge zbog kojih nije uneta.]
  • 216. 216 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 20 Elementi ex ante ocene koje treba uzeti u obzir u dokumentima programiranja. 1. Analiza problema i potreba Argumentacija projekta proističe iz navedenog problema koji treba da se reši/ili potrebe koja treba da se zadovolji. Analiza problema je početna tačka ex ante ocene. Ona uključuje: • definiciju ključnih aspekata situacije koja treba da se obradi programom/pro- jektom definisani; • navođenje faktora koji će verovatno uticati na ključni problem; • navođenje glavnih grupa aktera koji utiču na situaciju ili na koje situacija utiče; • navođenje uzroka i uticaja odnosa između faktora i analiziranje interesa i mo- tivacije aktera. Prema najboljoj praksi, ovi odnosi će biti prikazani u vizuel- nom formatu, na primer, u vidu „drveta problema“. Posle analize problema, sledi analiza procene potreba koja podržava precizno navođenje ciljne grupe intervencije i njenih stvarnih potreba. Analiza problema i procena potreba treba da pomognu definisanju ciljeva intervencije. Pitanja kontrolne liste: Da Ne (1) Procena potreba (Oslanja se na analizu problema predviđenog izradom matrice logičkog okvira.) • Da li je problem(i) koji(je) projekat/program ima za cilj tačno analiziran? • Da li su navedeni problemi raščlanjeni u smislu kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih potreba? Da li je određeno ciljno stanovništvo za svaku od ovih kategorija? 2. Utvrđivanje cilja i odnosnih pokazatelja U predlogu projekta, ciljevi politike intervencije moraju se prevesti u konkretnije cil- jeve. Ciljevi moraju da odražavaju željenu promenu u odnosu na situaciju na početku. Cilj se može podeliti u grupe, od kojih svaka ima odgovarajući nivo pokazatelja: (1) opšti ciljevi koji proizvode uticaje (posledice programa van njegovog direktnog i neposrednog međudejstva sa primaocima), mereno pokazateljima uticaja; (2) svrha koja proizvodi ishode, neposredne prednosti programa za njegove direktne primaoce, mereno pokazateljima ishoda; a na nivou intervencije, (3) operativne ciljeve koji proizvode rezultate i ishode (proizvod aktivnosti rukovaoca, ili, preciznije, neposrednog pandana javnim troškovima), mereno pokazateljima ishoda.
  • 217. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 217Pokazatelji treba takođe da budu definisani zajedno sa ciljevima, kako bi se prationapredak intervencije.Pre definisanja pokazatelja, treba detaljno navesti kriterijume uspeha intervencije.Ovi kriterijumi se mogu utvrditi odgovorom na pitanje: „Kako možemo da donesemoodluku o tome da li je mera imala uspeha ili ne?“.Ciljne vrednosti moraju da prate kriterijume, što će omogućiti, njihovim poređenjemsa stvarnim vrednostima zabeleženim na kraju intervencije, da se da izveštaj o stepenuu kom su ciljevi postignuti.Pitanja kontrolne liste: Da Ne(2.1) Ciljevi koje treba postići (odnosi se na relevantnu analizu ciljeva i objektivno dokazive pokazatelje navedene u logičkom okviru i u predlogu projekta) Da li su ciljevi projekta nagomilani, izmereni i raščlanjeni na: • opšti cilj, • (svrhu) posebne ciljeve, • (rezultate) operativne ciljeve? Da li su ovi ciljevi detaljno navedeni u odnosu na: • geografska područja; • odnosno ciljno stanovništvo?(2.2) Planirani rezultati i pokazatelji potrebni za njihovu ocenu (odnosi se na relevantnu analizu ciljeva i objektivno dokazive pokazatelje navedene u logičkom okviru i u predlogu projekta) Da li su opšti i posebni ciljevi izraženi u smislu planiranih efekata (npr. uti- caji, rezultati, ishodi)? Da li ciljeve navedene na ovaj način prate ciljni nivoi koji obezbeđuju naz- naku onoga što bi se smatralo uspehom (delimičnim ili ukupnim) za radnje sprovedene u okviru projekta ili programa? Da li su uključeni odgovarajući pokazatelji radi merenja: • potrebnih resursa (sredstava), i iz finansijske perspektive i iz perspektive ljud- skih resursa, • učinaka, • rezultata (ishoda), • i uticaja projekta ili programa? Da li se ovi pokazatelji mogu objektivno potvrditi?3. Dodata vrednost intervencije KomisijeEvropska dodata vrednost (EAV – European Added Value) se može razumeti kao „vred-nost koja proističe iz neke intervencije EU koja je dodatna vrednosti koja bi proisteklaiz intervencije državnih organa i/ili privatnog sektora na nacionalnom ili regionalnomnivou“, i drugih donatora u određenom slučaju spoljne pomoći.Analiza EAV u okviru ex ante ocene ima za posledice proveru doslednosti intervencijeKomisije (nepostojanje sukoba/traženje sinergija između raznih elemenata interven-cije), jaku koordinaciju (harmonizacija politika, programa, procedura i praksa) i među-sobno dopunjavanje (bez dupliranja) intervencije Komisije i intervencija zemljepartnera i drugih donatora, posebno u državama članicama EU.
  • 218. 218 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Pitanja kontrolne liste: Da Ne (3) Dodata vrednost intervencije Komisije (Ponavlja elemente analize strategija koje su predviđene u pristupu logičkog okvira.) Doslednost Da li dokument utvrđuje jasne veze između određene potrebe, ciljeva pro- jekta i ciljeva: • IPA programa saradnje i ciljeva Komisije, • nacionalnih politika ili sektorskih programa u Srbiji? Koordinacija Da li je predviđeno dovoljno mehanizama koordinacije između onih koji obavljaju projekte sprovođenja u okviru istog sektora i/ili istog regiona, bez obzira na izvor finansiranja? Komplementarnost Da li dokument potvrđuje da nema dupliranja između intervencije koja se razmatra i drugih intervencija zemlje korisnice i/ili drugih donatora, posebno drugih država članica EU? Da li dokument potvrđuje da su razne aktivnosti predviđene za sektor i/ili region harmonizovane? Da li je razmotrena mogućnost sinergija između sličnih aktivnosti ili u okviru istog sektora/istog regiona? 4. Alternativne opcije i procena rizika Često postoje brojna sredstva postizanja nekog cilja. U okviru ex ante ocene, analiza raz- nih dostupnih mehanizama intervencije koji prave spisak mogućih opcija i koja ih poredi u skladu sa izabranim kriterijumima (predviđena efikasnost, nivoi troškova, odnosni rizici). Primeri tehnika koje su korišćene za određivanje alternativnih opcija dostupnih pro- gramu ili nekoj aktivnosti uključuju sledeće: sastanke sa grupom stručnjaka i/ili ciljnim grupama, pilot projekte, analizu nalaza ranijih ocena i studija. Sem analize alternativnih opcija, ex ante ocena mora da obezbedi procenu rizika in- tervencije sa namerom da se: • odrede rizici (rizik pronevere, rizik nedovoljnog institucionalnog kapaciteta, rizik institucionalne nestabilnosti, ekonomski i finansijski rizik itd.); • navedu sredstva namenjena ublažavanju najznačajnijih rizika. Pitanja kontrolne liste: Da Ne (4) Alternativne opcije intervencije i rizici (Odnosi se na analizu strategija i određivanje pretpostavki pristupa logičkog okvira.) Alternativne opcije intervencije Da li dokument navodi nekoliko alternativnih opcija intervencije? Da li je bar jedna od njih detaljno opisana, sa naglaskom na stečenim iskustvima iz drugih sprovođenja u sličnim kontekstima? Da li dokument predstavlja analizu koja poredi najmanje jednu alterna- tivnu opciju sa predloženom opcijom, koja detaljno navodi: • sredstva koja treba prikupiti, • modalitete sprovođenja, • predviđene efekte, • poteškoće i rizike koji se odnose na sprovođenje?
  • 219. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 219 Da li je obavljena ekonomsko-finansijska (ECOFIN) analiza? Ako jeste, da li je odgovarajuća kontrolna lista ispravno popunjena? Da li je izbor odabrane opcije detaljno opravdan?Rizici Da li su glavni rizici i pretpostavke povezani sa intervencijom tačno određeni? Da li dokument određuje sredstva namenjena ublažavanju ovih rizika?5. Stečena iskustvaU okviru ex ante ocene, od vitalnog je značaja da se obuhvate prethodno stečenaiskustva, posebno iskustva u vezi sa analizom izveštaja o oceni i drugim studijama izprošlosti.Za ocene na nivou zemlje, dostupni su razni izvori: prošle ocene na nivou zemlje, tem-atske ocene povezane sa intervencijom EU u toj zemlji, moguće ocene projekta, ocenekoje su obavili drugi donatori itd.Pitanja kontrolne liste: Da Ne(5) Lekcije koje su naučene iz sličnih iskustava u prošlosti Da li dokument ukratko opisuje rezultate ili zaključke ocena projekta, ge- ografskih ocena (na nacionalnom ili regionalnom nivou) ili tematske/sek- torske ocene? Da li dokument ukratko opisuje informacije koje obezbeđuje ROM sistem (Praćenje usmereno ka rezultatima) za slične projekte i programe? Da li dokument određuje kako ove informacije mogu da se koriste radi un- apređenja plana projekta/programa?6. Garancija isplativostiU skladu sa Finansijskom uredbom, ex ante ocena treba da doprinese garanciji da jeupotreba sredstava Komisije u skladu sa principima ekonomije i koeficijentom ispla-tivosti, koji se mogu definisati na sledeći način: princip ekonomije zahteva sredstva za postizanje utvrđenih ciljeva koji se biraju kako bi se troškovi sveli na minimum; koeficijent isplativosti zahteva dugoročnije koristi i uticaje koji proizilaze iz interven- cije kako bi se opravdali troškovi njenog obavljanja.S obzirom na poteškoću u izračunavanju koeficijenta isplativosti u ex ante fazi, ex anteocena treba da se skoncentriše na: predstavljanje veoma opsežne procene troškova u vezi sa predloženim projektom, pitanje da li ciljevi opravdavaju troškove, imajući u vidu da je ovo potpuno politički sud, postavljanje pitanja da li se isti rezultati mogu postići sa nižim troškovima upotre- bom drugačijeg pristupa ili drugih instrumenata, ili da li se mogu postići bolji rezultati sa istim troškovima zbog drugačijeg pristupa ili drugih instrumenata.
  • 220. 220 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA Pitanja kontrolne liste: Da Ne (6) Iznos sredstava, troškovi resursa osoblja i drugi administrativni troškovi koje treba izdvojiti u skladu sa principom rentabilnosti (odgovara fazi pristupa logičkog okvira kada su sredstva i troškovi određeni.) Da li dokument ukratko opisuje posledice predložene opcije u smislu troškova (raščlanjenih na sredstva, resurse osoblja i druge administrativne troškove): • za Komisiju? • za zemlju partnera? Da li dokument daje analizu poređenjem najmanje jedne alternativne op- cije sa odabranom opcijom? Da li je analizirano da li predviđena sredstva odgovaraju ciljevima intervencije? 7. Praćenje intervencije i buduće ocene Ex ante ocena će detaljno odrediti sistem koji će omogućiti praćenje intervencije. Ovaj sistem praćenja mora praviti razliku između: dnevnog praćenja usresređenog na nivo upotrebe sredstava (ili uloga, rasčlanjenog na sredstva, resurse osoblja, administrativne resurse i vreme) i napretka dostignuća (ishoda), određenijeg praćenja čija je namera da priprema buduće ocene. Ovo praćenje se bavi nivoom efekata rezultata (ishoda) i uticaja aktivnosti. U vezi sa praćenjem, ex ante ocena mora da detaljno navede odredbe za prikupljanje podataka za predložene pokazatelje, analizira važnost i pouzdanost predloženih metoda i instrumenata za sakupljanje podataka praćenja i obezbedi da je sistem praćenja operativan od početka programa. Ex ante ocena mora takođe da obezbedi program ocene, u kome su detaljno navedeni zahtevi buduće ocene intervencije. Ovaj program mora posebno da odredi vremensku skalu buduće ocene, imajući u vidu da rezultati ocene moraju biti dostupni radi un- ošenja u sledeći ciklus programiranja. Pitanja kontrolne liste: Da Ne (7) Sistem praćenja Da li su predloženi metodi za prikupljanje podataka, čuvanje i obradu koji odgovaraju pokazateljima (koji su tačno navedeni u tački v)) zadovoljavajući? Da li dokument predviđa sistem praćenja sa pokazateljima i ciljnim nivoima: • finansiranja, • resursa osoblja, • administrativnih sredstava, • vremenske skale? Da li će sistem podjednako omogućiti praćenje: • ishoda, • rezultata jednog projekta ili programa? Da li će sistem praćenja biti potpuno operativan od početka sprovođenja projekta ili programa? Da li je utvrđen program ocene?
  • 221. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 22121 Izvori informacija Potreba Republike Srbije za međunarodnom pomoći u periodu 2007 – 2009. godine – Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose – dostupno na sledećoj veb stranici: http://www.evropa.sr.gov.yu/Evropa/PublicSite/index.aspx „Dobra praksa principa uključenja ex-ante ocene u planiranje projekata i programa saradnje“(„Good Practice for including principles of ex ante evaluation in the design of cooperation projects and programmes“), jun 2005. godine, EVROPSKA KOMISIJA, Europeaid kancelarija za saradnju, Ocena, http://ec.europa.eu/europeaid/evaluation/methodology/examples/exante_pro_en.pdf Uredba o okviru IPA – UREDBA SAVETA (EZ) br. 1085/2006 OD 17. JULA 2006. godine – može se preuzeti sa sledeće adrese:http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2006/I_210/ I_21020060731en00820093.pdf Pravila za sprovođenje IPA – konačni nacrt – čeka na usvajanje i objavljivanje Vodič kroz programiranje IPA za komponentu 1 i 2 – Evropska komisija – GD za proširenje – verzija iz aprila 2007. godine, radni dokument „Upravljanje projektnim ciklusom“ („Project Cycle Management“) – operativne smer- nice na veb stranici Europeaid: http://ec.europa.eu/europeaid/reports/pcm_guide- lines_2004_en.pdf Pravila nabavke EZ i administrativne smernice (PRAG) mogu se naći na sledećoj veb adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/ practi- cal_guide/index_en.htm a za posebne detalje o postupcima ugovaranja videti sledeće: http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_august2006/index_en.htm Metodologija funkcija ocene, Evropska komisija: http://ec.europa.eu/europeaid/eval- uation/index.htm
  • 222. 222 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 22 Rečnik izraza IZRAZ DEFINICIJA KAPACITET APSORPCIJE Koncept koji traži da korisničke institucije budu opremljene sa potrebnom dopunskom infrastrukturom, uključujući kancelarijski prostor, kvalifiko- vano osoblje i budžetske obaveze, koji treba da budu uspostavljeni u okviru korisničkih ustanova. Nedostatak kapaciteta apsorpcije odlaže pe- riod kada investicioni programi i posebni projekti dostižu fazu u kojoj će EZ biti u stanju da donese odluke o finansiranju. AKREDITACIJA Uslov za sticanje pomoći EU kojim se traži da zemlja poseduje administra- tivne kapacitete i strukture za preuzimanje obaveze za upravljanje pomoći. PRAVNE TEKOVINE EU Zakonodavno telo EU koje zemlje kandidati moraju da usvoje da bi postale članice EU. PRETPOSTAVKE Spoljni faktori koji imaju potencijal da utiču (ili čak i da određuju) uspeh projekta, ali se nalaze van direktne kontrole direktora projekta. REVIZORSKO TELO Telo koje odredi zemlja korisnica, funkcionalno nezavisno od svih faktora u sistemu upravljanja i kontrole i sa potrebnom stručnošću. Ono će biti odgovorno za potvrdu delotvornog i stabilnog funkcionisanja sistema up- ravljanja i kontrole. KORISNIK Pojedinci, grupe, ili organizacije, državno ili privatno telo, koje sprovodi pojedinačni projekat i prima državnu pomoć, ili koje ima dobit, direktno ili indirektno, od razvoja intervencije/sprovođenja projekta. Relevantni izrazi: dostići, ciljna grupa. Razlika se može praviti između: (1) partnera po projektu/direktnih koris- nika: onih koji imaju podršku sredstava EZ radi upravljanja planiranjem i sprovođenja projekta, tj. obično: ministarstava, agencija za sprovođenje; (2) neposrednih korisnika: onih koji imaju podršku u okviru projekta kako bi se bolje pružale usluge ciljnoj grupi(ama), tj. osoblja za proširenje po- moći poljoprivredi, koje ima koristi od mera obuke radi boljeg obavljanja savetodavnih usluga „ženskim i muškim članovima seoskih domaćin- stava“; (3) ciljna grupa(e): grupa ili lice na koju će projekat imati pozitivan uticaj na nivou svrhe projekta i sa kojom će projekat tesno sarađivati, tj. „ženskim i muškim članovima seoskih domaćinstava“ u slučaju gore nave- denog projekta proširenja; (4) krajnjih korisnika: onih koji, van nivoa ciljnih grupa, imaju dugoročnu korist od projekta na nivou društva ili velikog sektora, tj. „dece“ zbog povećane potrošnje na zdravlje i obrazovanje, „potrošača“ zbog poboljšane poljoprivredne potrošnje i marketinga, ili „države“ kao takvea zbog povećane zarade od izvoza zahvaljujući poboljšanoj poljoprivrednoj proizvodnji i marketingu. ZEMLJE KANDIDATI Hrvatska, Turska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija – zemlje koje će primati pomoć iz svih pet IPA komponenti. CENTRALNA JEDINICA ZA UGOVARANJE I FINANSIRANJE (CFCU) Centralna jedinica za ugovaranje i finansiranje osnovana u zemlji korisnici koja je odgovorna za sveobuhvatno prikupljanje ponuda, ugovaranje, plaćanja, računovodstvo i finansijsko izveštavanje o svim nabavkama u kontekstu programa koje finansira EU. KOFINANSIRANJE Princip kojim se rukovodi IPA pomoć koji zahteva dopunski finansijski dopri- nos iz nacionalnih državnih sredstava/korisnika u sprovođenju projekata.
  • 223. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 223IZRAZ DEFINICIJADOPRINOS ZAJEDNICE Onaj deo pogodnih izdataka koji Zajednica finansira.NADLEŽNI SLUŽBENIKZA AKREDITACIJU (KAO) KAO je službenik visokog ranga koga imenuje vlada zemlje korisnice. KAO je odgovoran za izdavanje, praćenje i obustavljanje ili povlačenje akreditacije nacionalnog službenika za odobravanje.KONCENTRACIJA Koncept koji vodi ciklus programiranja sa ciljem da ima ograničeni broj opravdanih prioriteta i mera/projekata da bi se osigurao uticaj.TELO OVLAŠĆENO ZAZAKLJUČIVANJE UGOVORA Strana koja zaključuje ugovor. U zavisnosti od sistema sprovođenja to je Komisija, telo državne uprave zemlje korisnice ili privatno pravno lice.PROCES DECENTRALIZACIJE Proces prenosa nadležnosti i odgovornosti sa centralnog na lokalni nivo koji je pušten u opticaj u julu 2005. godine, i koji je predstavljen Ohrid- skim okvirnim sporazumom.DECENTRALIZOVANOUPRAVLJANJE Dogovori o upravljanju u okviru kojih, u skladu sa odredbama člana 53c (rev- idirane) Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002, Komisija prenosi upravljanje određenim radnjama na zemlju korisnicu, zadržavajući sveopštu konačnu odgovornost za izvršenje budžeta po članu 53c Uredbe (EZ, Euroatom) br. 1605/2002 i u smislu relevantnih odredbi ugovora EZ. U svrhu pomoći u okviru IPA uredbe, upravljanje se decentralizuje gde je državna uprava u zemlji koris- nici odgovorna za osnovne donacije i ugovore kojima se program sprovodi.DEKONCENTRACIJA Prenos odgovornosti za upravljanje programima pomoći sa Direkcije EZ na delegaciju u zemlji korisnici, koji pokriva sve faze projektnog ciklusa.PAKET PROŠIRENJA Komplet dokumenata koji Komisija svake godine predstavlja Savetu i Evropskom parlamentu, čiji se strateški i politički deo sastoji od: revizija, prema potrebi, partnerstava radi pridruživanja i Evropskih partnerstava, redovnih izveštaja koje zemlja utvrđuje, strateškog dokumenta Komisije i višegodišnjeg indikativnog finansijskog okvira.RAČUN U EVRIMA Bankarski kamatonosni račun koji otvara nacionalni fond u finansijskoj ili blagajničkoj instituciji, u ime zemlje korisnice i u okviru njegove odgov- ornosti, za prijem isplata od Komisije.EVROPSKO PARTNERSTVO (EP) Spisak kratkoročnih i srednjoročnih prioriteta koji služe kao kontrolna lista kojom Komisija meri napredak priprema zemlje za dalju integraciju u Evropsku uniju.KRAJNJI KORISNIK Telo ili firma, bilo državno ili privatno, koje je odgovorno za početne ak- tivnosti ili početne aktivnosti i sprovođenje projekta. U kontekstu planova pomoći, krajnji korisnici su državne ili privatne firme koje obavljaju pojedi- načni projekat i primaju državnu pomoć.FINANSIJSKA KOREKCIJA Odluka Komisije ili zemlje korisnice da se smanji podrška Zajednice, na primer isključenjem iz finansijskih troškova, kada nađe da nije u skladu sa pravilima koja se primenjuju.FINANSIJSKA GODINA Kalendarska godina, od 1. januara do 31. decembra;FINANSIJSKI SPORAZUM Godišnji ili višegodišnji sporazum koji su zaključile Komisija i zemlja koris- nica, posle finansijske odluke Komisije kojom se odobrava doprinos Komisije programu ili aktivnosti koja spada u okvir ove Uredbe.
  • 224. 224 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA IZRAZ DEFINICIJA OKVIRNI SPORAZUM Sporazum koji su zaključile Komisija i zemlja korisnica kojim se utvrđuju principi njihove saradnje. On ima snagu međunarodnog ugovora i prema tome ima prednost nad nacionalnim zakonodavstvom (zakonodavstvom zemlje korisnice). On predstavlja osnovu odnosa između Zajednice i zemlje korisnice radi koristi od IPA pomoći. OKVIRNA UREDBA Ona utvrđuje ciljeve i glavne principe pretpristupne pomoći i predstavlja artikulaciju pet komponenata koje čine instrument pretpristupne pomoći. UREDBA O SPROVOĐENJU PROJEKTA Zajedničke odredbe koje imaju za cilj da obezbede maksimalno jedinstvo, koordinaciju i harmonizaciju metoda upravljanja i sprovođenja koje koristi svaka IPA komponenta, koje imaju različite ciljeve i operativne modalitete u okviru istog globalnog cilja predpristupanja. POKAZATELJ Kvantitativan ili kvalitativan faktor ili promenjiva vrednost koja obezbeđuje jednostavno i pouzdano sredstvo za merenje dostignuća, radi odražavanja promena povezanih sa intervencijom, ili radi pomoći utvrđi- vanju ponašanja učesnika u razvoju. INSTRUMENT PRETPRISTUPNE POMOĆI (IPA) Jedan instrument pretpristupne pomoći za period 2007 – 2013 koji za- menjuje pet prethodno postojećih instrumenata pretpristupanja, Fare, ISPA, SAPARD, instrument pretpristupanja Turske i KARDS. INTERNA KONTROLA Komplet kontrola, organizacionih struktura i sistema koji je utvrđen da bi se osiguralo postizanje sledećih ciljeva: efikasno, delotvorno i ekonomično postizanje ciljeva institucija o kojima je reč, istinito i pravično finansijsko izveštavanje, čuvanje imovine i informacija, sprečavanje i otkri- vanje pronevere i nepravilnosti, zakonsko i redovno obavljanje zadataka, odgovarajuće upravljanje rizicima koji se odnose na zakonitost i pravilnost osnovnih transakcija. NEPRAVILNOST Svaka povreda neke odredbe pravila i ugovora koji se primenjuju, koja je posledica nekog postupka ili propusta nekog ekonomskog operatera koja ima, ili bi imala, efekat prejudiciranja opšteg budžeta Evropske unije zaduživanjem opšteg budžeta stavkom neopravdanih troškova. MATRICA LOGIČKOG OKVIRA (LOGIČKI OKVIR) Alatka upravljanja koja se koristi radi unapređenja plana intervencija, na- jčešće na nivou projekta. Ona podrazumeva određivanje strateških eleme- nata (unosi, učinci, ishodi, uticaj) i njihovih neobaveznih odnosa, pokazatelja, i pretpostavke ili rizike koji mogu da utiču na uspeh i neuspeh. Ona stoga olakšava planiranje, izvršenje i ocenu razvojne intervencije. Relevantni izrazi: upravljanje zasnovano na rezultatima. DOSPEĆE Spremnost projektnih aktivnosti za finansiranje. Procena spremnosti pro- jekta će postati „težak“ uslov i ključni kriterijum pri odlučivanju da li neki projekat treba uključiti u odluku o finansiranju. MERA Sredstvo kojim se obavlja osa prioriteta, koje je dodeljeni komplet određenih ciljeva i posebnih merljivih ciljeva. Mera se može podeliti u operacije. VIŠEGODIŠNJI INDIKATIVNI FINANSIJSKI OKVIR (MIFF) Višegodišnji indikativni finansijski okvir koji izdvaja sredstva po zemlji i po komponenti na trogodišnjoj radnoj osnovi.
  • 225. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 225IZRAZ DEFINICIJAVIŠEGODIŠNJA INDIKATIVNADOKUMENTA PLANIRANJA(MIPD) Višegodišnji indikativni dokument planiranja utvrđen za svaku zemlju ko- risnicu na trogodišnjoj radnoj osnovi koji prevodi orijentacije utvrđene Evropskim partnerstvima i redovnim izveštajima u posebne prioritete i in- dikativna finansijska izdvajanja.VIŠEGODIŠNJI OPERATIVNIPROGRAMI Višegodišnji operativni programi su trogodišnji programi koji detaljnije razrađuju glavne ose prioriteta MIPD u okviru komponente regionalnog razvoja, komponente razvoja ljudskih resursa i komponente ruralnog razvoja.NACIONALNI SLUŽBENIK ZAODOBRAVANJE (NAO) Nacionalni službenik za odobravanje je viši službenik u državnoj upravi zemlje korisnice. NAO upravlja nacionalnim sredstvima, snosi sveopštu odgovornost za finansijsko upravljanje fondovima pretpristupanja EU, uključujući i poštovanje Finansijskog memoranduma i Praktičnog vodiča i nadzor nad Nacionalnim fondom. NAO je odgovoran za zakonitost i pravil- nost osnovnih transakcija i postojanje delotvornog funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole u okviru IPA. On funkcioniše kao kontakt za finansi- jske informacije koje se razmenjuju između Komisije i zemlje korisnice.NACIONALNI FOND (NF) Nacionalni fond je jedini kanal kroz koji protiču sredstva za pretpristu- panje Zajednici. To je telo koje se nalazi na nivou državnog ministarstva zemlje korisnice sa centralnom budžetskom nadležnošću, koje postupa kao glavna blagajna i zaduženo je za sveopšte finansijsko upravljanje pomoći u okviru IPA.NACIONALNI IPAKOORDINATOR (NIPAK) Nacionalni IPA koordinator je visoki službenik koga imenuje vlada zemlje korisnice kao svog glavnog predstavnika koji obezbeđuje sveopštu koor- dinaciju IPA. NIPAK je glavni kontakt Komisije za sva pitanja u vezi sa IPA. On/ona je odgovoran za obezbeđenje koordinacije i na nivou programiranja i na nivou praćenja i procene programa.CILJ Planirani uticaj koji doprinosi da se ostvare fizičke, finansijske, institu- cionalne, društvene koristi i koristi životne sredine i druge koristi za društvo, zajednicu, ili grupu ljudi preko jedne ili više intervencija razvoja.OPERATIVNA STRUKTURA Za svaku IPA komponentu ili program, lice ili skupina lica, u okviru uprave zemlje korisnice, koje se bavi upravljanjem i sprovođenjem pomoći u okviru IPA uredbe, uz izuzetak zadataka koje preuzima nacionalni IPA ko- ordinator, sektorski koordinator, nacionalni službenik za odobravanje i na- cionalni fond?OPERACIJA Projekat ili grupa projekata koje sprovodi Komisija ili jedan ili više krajnjih korisnika, koji omogućava postizanje ciljeva, mera i/ili osa prioriteta na koju se odnosi.OPERATIVNI PROGRAMI Operativni programi su godišnji programi koji se utvrđuju za svaku zemlju korisnicu, koji detaljnije izrađuju glavne ose prioriteta MIPD u okviru svake IPA komponente.ZEMLJE POTENCIJALNIKANDIDATI Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija sa Kosovom itd. prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 – zemlje koje će primati pomoć u okviru IPA komponenti I i II.
  • 226. 226 PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA IZRAZ DEFINICIJA OSA PRIORITETA Potpodela programa koja definiše globalni cilj koji treba da se postigne, i koja se, u zavisnosti od razmatrane IPA komponente, sastoji od mera i op- eracija. PROGRAM Dokument koji podnosi zemlja korisnica (ili koji priprema Komisija u slučaju regionalnih i horizontalnih programa) i usvaja Komisija, koji pred- stavlja jedinstven komplet osa prioriteta, mera gde su potrebne i opis fi- nansiranja koje je potrebno da bi se sprovela strategija definisana u višegodišnjem indikativnom dokumentu planiranja. VODIČ KROZ PLANIRANJE Dokument osmišljen da daje uputstvo ELARG koordinatorima zemalja, i onima koji su uključeni u planiranje i pripremu projekta u zemljama kandi- datima i zemljama potencijalnim kandidatima kako da obavljaju pro- gramiranje u okviru IPA komponenti. PROJEKAT Projekat je serija aktivnosti koje imaju za cilj da se utvrde jasno određeni ciljevi u definisanom vremenskom roku i sa definisanim budžetom. PREDLOG PROJEKTA Predlog projekta jasno utvrđuje ose prioriteta, predviđene operacije i metode koje su izabrane za njihovo sprovođenje. Komisija priprema finansijske predloge prema predlozima projekta. JAVNI TROŠKOVI Javni doprinos finansiranju operacija čije je poreklo Evropska zajednica, budžet državnih organa zemlje korisnice i svaki drugi sličan doprinos. Svaki doprinos finansiranju programa čije poreklo je budžet državnih pravnih tela ili udruženja jednog ili više regionalnih ili lokalnih organa ili državnih pravnih tela smatraće se sličnim troškom. DRŽAVNO PRAVNO LICE Bilo koje telo koje ima zakonske karakteristike i osnovano je za posebne svrhe zadovoljenja potreba u opštem interesu, koje nema industrijski ili komercijalni karakter. Državno pravno lice najvećim delom finansira država, regionalni ili lokalni organi, ili druga tela koja su regulisana javnim pravom ili podležu nadzoru ovih tela, ili ima upravni, upravljački ili nad- zorni odbor, u kome je više od polovine članova imenovala država, region- alni ili lokalni organi, ili tela koja su regulisana državnim zakonom. SEKTORSKI SPORAZUM Sporazum koji se odnosi na određenu IPA komponentu koji su, prema slučaju, pripremile Komisija i zemlja korisnica i koji utvrđuje relevantne odredbe koje se moraju poštovati a koje nisu sadržane u posebnom okvirnom sporazumu te zemlje ili finansijskim sporazumima. SEKTORSKI KOORDINATOR Lice u upravi zemlje korisnice koje je određeno u okviru odgovornosti na- cionalnog IPA koordinatora, koje obezbeđuje koordinaciju bilo na nivou komponente u slučaju komponente regionalnog razvoja i komponente razvoja ljudskih resursa, bilo u okviru komponente kao što je slučaj kompo- nente prekogranične saradnje, gde sektorski koordinator obezbeđuje koor- dinaciju učešća zemlje korisnice u relevantnim prekograničnim programima. PODELA DUŽNOSTI Dužnosti su razdvojene kada se različiti zadaci koji se odnose na neku transakciju određuju različitom osoblju, čime se pomaže da se osigura da je svaki poseban zadatak dobro preduzet. Poseban rizik može nastati iz sledećih parova funkcija: (i) planiranja pro- jekta i izbora ugovarača i korisnika u sprovođenju ovih projekata; (ii) odobrenja ugovora ili plaćanja i izvršenja plaćanja; (iv) vođenja računovodstvene evidencije i poravnanja ove evidencije; (v) tela za serti- fikaciju/reviziju i svih zadataka upravljanja koje oni sertifikuju ili revidiraju.
  • 227. PRIRUČNIK ZA PRIPREMU PROJEKATA FINANSIRANIH IZ SREDSTAVA IPA 227IZRAZ DEFINICIJAVISOKI SLUŽBENIKZA PROGRAMIRANJEPOMOĆI (SPO) Visoki službenik za programiranje pomoći je osoba koja obično radi kod krajnjeg korisnika – resornog ministarstva, koja je odgovorna za tehničke aspekte IPA projekta. SPO obezbeđuje dobro i blagovremeno sprovođenje projekata na tehničkom nivou.AKTER Svaki pojedinac, grupa ili organizacija koja je zainteresovana za rad neke in- stitucije, bilo da koriste njene usluge, učestvuju u njenih aktivnostima, sarađuju sa njom, direktno ili indirektno oseća uticaj aktivnosti te institucije.OKVIR STRATEŠKOG JEDINSTVA Okvir strateškog jedinstva predstavlja opštu politiku proširenja Komisije za zemlje kandidate i zemlje potencijalne kandidate u jednom doku- mentu koji se objavljuje godišnje.STRATEŠKI DOKUMENT Strateški dokument predstavlja sveopštu politiku proširenja Komisije za zemlje kandidate i potencijalne kandidate u jednom dokumentu koji se objavljuje godišnje.KANCELARIJA ZA RAZMENUINFORMACIJA TEHNIČKEPOMOĆI (TAEKS) TAEKS obezbeđuje kratkoročnu pomoć (seminare, radionice, angažovanje stručnjaka i studijske posete) radi približavanja nacionalnog zakono- davstva pravu EU, i njegovog sprovođenja i primene. Takođe su obuh- vaćeni praćenje napretka i procena upravnog kapaciteta kao i priprema strategija koje će se baviti preostalim potrebama u odnosu na celokupne pravne tekovine EU.TVINING I LAKI TVINING Tvining i Laki Tvining su glavni instrumenti institucionalne izgradnje. Oni se zasnivaju na saradnji između državnih uprava u državama članicama i zemljama kandidatima i usredsređeni su na postizanje obaveznog rezul- tata u smislu kapaciteta za sprovođenje dela pravnih tekovina EU.