Your SlideShare is downloading. ×
0
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Osnove projekta i upravljanje
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Osnove projekta i upravljanje

2,401

Published on

Published in: Business
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
2,401
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
165
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. Seminar OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA Služba za upravljanje kadrovima Palata Srbije, Beograd 21-22 Jun 2010.
  • 2. 1. DEO OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA PREDSTAVLJANJE PREDAVAPREDSTAVLJANJE PREDAVAČČA I UA I UČČESNIKAESNIKA Predavači: • Milja Bardić, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja • Mirjana Arsić, Ministarstvo omladine i sporta Učesnici • A sad vi!
  • 3. PRAVILA GRUPE • Aktivno učestvujemo • Pokazujemo pozitivan odnos prema drugima i uvažavamo ih • Javljamo se za reč • Dok jedan govori ostali slušaju • Poštujmo vreme • Utišajte mobilne telefone
  • 4. OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA TESTTEST
  • 5. CILJEVI OBUKE • PCM –Project cycle management Programiranje → Identifikacija → Formulacija → Finansiranje → Implementacija → Evaluacija → … • LFA- Logical Framework Approach Faza analize – Faza planiranja • LFM - Logical Framework Matrix Logika intervencije – Pretpostavke i rizici – Indikatori i izvori verifikacije
  • 6. Program rada – Prvi dan Понедељак, 21. јун 2010. године 09:00 – 09:30 Сесија 1: Уводна сесија •Добродошлица •Представљање предавача •Представљање учесника •Правила семинара 09:30 – 10:15 •Циљеви обуке •Очекивања учесника обуке, вежба 10:15 - 10:30 Пауза за кафу 10:30 – 12:30 Сесија 2: Општи приступ, логика и сврха управљања пројектним циклусом •Шта је пројекат? •Логика и сврха управљања пројектним циклусом (ПЦМ) •Повезивање ПЦМ-а и приступа логичког оквира (ЛФА) - Фазе у процесу планирања •Вежба 12:30 - 13:30 Пауза за ручак 13:30 – 15:00 Сесија 3: Приступ логичког оквира (ЛФА) •Вежба размрдавања •Фаза анализе - Анализа заинтересованих страна, Презентација и вежба •Фаза анализе – Анализа проблема, Презентација и вежба 15:00 – 15:30 Пауза за кафу 15:30 – 16:45 Сесија 4: Приступ логичког оквира (ЛФА) – наставак •Фаза анализе – Анализа циљева •Фаза анализе – Анализа алтернативних стратегија •Рекапитулација, питања
  • 7. Program rada – Drugi dan Уторак, 22. јун 2010. године 9:00 - 9:15 Презентација научених лекција 9:15 – 10:45 Сесија 5 : Упознавање са ЛФМ •Логика интервенције, појам, карактеристике, елементи •Логичка матрица (презентација и вежба) 10:45 - 11:00 Пауза за кафу 11:00 - 12:30 Сесија 6: Упознавање са ЛФМ - наставак •Претпоставке •Индикатори •Извори верификације 12:30 - 13:30 Пауза за ручак 13:30 – 15.15 Сесија 7: Пројектни циклус •Размрдавање, вежба •Спровођење пројекта •Праћење и евалуација •Извештавање 15:15 – 15:45 Пауза за кафу 15:45 – 16:30 Сесија 8: Рекапитулација обуке и евалуација •Евалуација обуке •Целокупно сумирање додневне обуке, дискусија
  • 8. Očekivanja učesnika Napišite na samolepljivim listićima šta očekujete od ove obuke!
  • 9. 2. DEO Opšti pristup, logika i svrha upravljanja projektnim ciklusom • Šta je projekat? • Upravljanje projektnim ciklusom (PCM) • Povezivanje Upravljanje projektnim ciklusom (PCM) i Pristupa logičkog okvira (LFA)
  • 10. Šta je projekat? OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  • 11. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će – bolje razumeti pojam “Projekat” – bolje razumeti značaj - Zašto su nam potrebni projekti?
  • 12. PROJEKAT Projekat je: • Niz aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju preciznog cilja u okviru definisanog vremenskog roka i budžeta Projekat mora jasno identifikovati: • Zainteresovane strane i korisnike • Probleme koji moraju biti rešeni • Sistem nadzora i evaluacije • Koristi za koje se smatra da će biti veće od troškova i da će biti održive
  • 13. ŠTA JE PROJEKAT? ciljajući jedan specifičan cilj koji žele korisnici koji doprinose opštim ciljeivima razvoja I čije se koristi procenjuju kao veće od troškova raspoređenim po planu finansiranja putem proizvodnje ishoda ili ostvarivanja rezultata na osnovu procene opšte cene troškova i investicija definisnih u prostoru i vremenu po unapred pripremljenom kalendaru u okviru jedne institucije odgovrne za projekat Skup sredstava, aktivnosti i nvesticija
  • 14. Politike, programi i projekti... Politika razvoj a EU i strategije za zemlju Nacionalne i sektorske politike Programi Vlade Projekat Prioriteti i programi nevladinog sektora ProjekatProjekat
  • 15. Projekat kao društvena investicija Poloprivreda Građevinarstvo Obrazovanje Zdravstvo Projekat ↕ Društvena investcija 1.Programiran : U skladu sa definisanim prioritetima 5.Sproveden: izvršene aktivnosti i postignuti rezultati 2.Identifikovan : tako da iskazuje potrebe onih kojima zelimo pomoći 6.Evaluiran: tako te i da procenjuje postignute rezultate i daje preporuke za dalje delovanje 3.Formulisan: “zadovoljavajuće” tako da odgovara na sve pretpostavke i rizike 4.Finansiran: Često od strane različitih partnera među kojima su i korisnicni
  • 16. Ko finansira projekte? • Sopstvena sredstva • Donatori: Evropska komisija, Multilateralni (npr. UN) i bilateralni donatori (npr. Norveška) – Donatori uglavnom ne pišu projekte već podržavaju državne institucije da prave svoje – Donatori žele da se uvere da će sredstva koja stavljaju na raspolaganje ostvariti njihovu svrhu
  • 17. Zašto su nam potrebni projekti? Zato što je projekat instrument za • rešavanje problema • utvrđivanje ciljeva • definisanje aktivnosti i rezultata • prognozu troškova • dobijanje sredstava • određivanje uloga...
  • 18. Upravljanje projektnim ciklusom Project cycle management PCM OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  • 19. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će – bolje razumeti pojam i značaj pojma “Upravljanje projektnim ciklusom (PCM)” – upoznati sa fazama “Upravljanje projektnim ciklusom (PCM)”
  • 20. Upravljanje projektnim ciklusom Project cycle management
  • 21. ISTORIJAT PCM EK – 90tih OECD (Development Assistance Committee – DAC) • Loša priprema i planiranje projekata • Neusklañenost sa potrebama korisnika • Rizici nisu bili dobro predviñeni • Kratkotrajni efekti projekata • Neodrživost projekata • Zanemarivanje prethodnih iskustava OECD (Development Assistance Committee – DAC) – 80tih
  • 22. Zašto PCM? ISKUSTVA: Nejasan strateški okvir “Supply driven projects” Nedovoljna analiza situacije Planiranje prema aktivnosti Fokus na finansijskim rokovima Kratkoročna vizija Neprecizna projektna dokumentacija PCM: Definisan strateški okvir “Demand driven solutions” Poboljšana analiza Planiranje prema ciljevima Fokus na kvalitetu Fokus na održivosti Standardizovani formati
  • 23. Upravljanje projektnim ciklusom - PCM Programiranje Identifikacija Sprovođenje Finansiranje Formulacija Evaluacija
  • 24. Upravljanje projektnim ciklusom • Svaka prethodna faza mora biti završena pre početka sledeće faze • Dostupnost relevantnih informacija – u cilju donošenja kvalitetnih odluka • Zahteva proizvodnju kvalitetnih ključnih dokumenata u svakoj fazi ciklusa • Uključenje svih koji imaju interesa za projekat kako bi bili sigurni da su zadovoljene stvarne potrebe • Sam proces te tera da prvo razmisliš o onda delaš • Opisuje dužnosti, uloge, odgovornosti, ključne dokumente, moguće odluke tokom trajanja celog projekta, procedure donošenja odluka...
  • 25. PCM teži da zagarantuje da su projekti: Relevantni: Usaglašeni sa potrebama partnera i ciljanim korisnicima (sektorski, nacionalni i npr. “Norveški prioriteti”) Uključuju zainteresovane strana od samog početka procesa Ciljevi jasno navode direktne koristi ciljnoj grupi Izvodljivi: Tehnički, društveno, ekonomski Krajnji cilj (“Specifičan cilj”) mora biti logičan i merljiv Rizici i pretpostavke (i kapaciteti ljudskih resursa) uzeti u obzir Održivi: Faktori koji utiču na održivost projekta su uzeti u obzir Korišćenje rezultata evaluacije prethodnih projekata pri izradi novih Efektivni: (Da ostvaruju obećane rezultate - aktivnosti) → Dobro rukovođeni
  • 26. PCM osigurava da: Pre nego što se krene sa sprovođenjem projekta: • Postoje jasno identifikovane zainteresovane strane (glavna ciljna grupa i krajnji korisnici) • Jasno definisane sporazume o koordinaciji, menadžmentu i finansiranju • Sistem nadzora i evaluacije • Zadovoljavajući nivo finansijske i ekonomske analize
  • 27. POVEZIVANJE PCM I PRISTUPA LOGIPOVEZIVANJE PCM I PRISTUPA LOGIČČKOGKOG OKVIRA (LFA)OKVIRA (LFA) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  • 28. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će – bolje razumeti pojam i značaj pojma “Pristup logičkog okvira (LFA)” – upoznati sa fazama “Pristup logičkog okvira” – bolje razumeti odnos PCM - LFA
  • 29. ISTORIJAT LFA • Pristup logičkog okvira (LFA ) je metod koji je razvijen u SAD 1960. godine • LFA je metod koji garantuje sistematičan i logičan pristup • Metod za identifikaciju, izradu i upravljanje projektima • Koriste ga svi veliki donatori, a obavezan je za EU finansiranje • Krajnji ishod: Matrica logičkog okvira (LFM)
  • 30. Pristup logičkog okvira • Tehnika koja omogućava zainteresovanim stranama da identifikuju i analiziraju probleme, i da definišu ciljeve i aktivnosti koje treba preduzeti da bi se rešili identifikovani problemi • Sredstvo za analizu i menadžment koje se koristi pri svakoj od faza projektnog ciklusa – za planiranje, izradu, nadziranje i evaluaciju projekata, zasnovano na: – Upravljanje prema cilju – Učešću zainteresovanih strana – Transparentnosti
  • 31. Dve faze pristupa logičkog okvira Faza analize Faza planiranja Analiza zainteresovanih strana – identifikacija i procena kapaciteta potencijalnih aktera Razvoj logičke matrice –definisati strukturu projekta, proveriti njegovu unutrašnju logiku i formulisati ciljeve na proverljiv način Analiza problema – identifikacija ključnih problema i njihovih uzročno – posledičnih odnosa Planiranje aktivnosti – odrediti aktivnosti i njihove odnose, proceniti trajanje, odrediti glavne faze procesa, raspodeliti odgovornosti Analiza rešenja – razrada rešenja u skladu sa identifikovanim problemima, odnos između sredstava i ciljeva Planiranje resursa – razraditi plan ulaganja (potrebna sredstva, ljudski resursi) i budžet Analiza strategije – identifikacija strategija koje bi postigle rešenja i odabir odgovarajuće strategije
  • 32. Povezivanje PCM i LFA Faze donošenja odluka neophodnih za postizanje projektnih ciljeva i proveru njihovih posledica Metod planiranja upravljanja, evaluacije projekata i programa u svakoj fazi ciklusa Upravljanje projektnim ciklusom Pristup logičkog okvira
  • 33. Programiranje Identifikacija Sprovođenje Finansiranje Formulacija Evaluacija Kada koristimo pristup logičkog okvira (LFA)?
  • 34. Kada koristimo pristup logičkog okvira (LFA)? • U fazama identifikacije i formulisanja – za analizu zainteresovanih strana, problema, rešenja i strategija. • U fazi sprovođenja – kao ključno sredstvo za upravljanje projektom • U fazi evaluacije – kao osnova za procenu uspešnosti i efikasnosti
  • 35. Vežba • Pročitajte studiju slučaja u radnom materijalu VREME: 15 minuta
  • 36. 3. DEO Pristup logičkog okvira (LFA) • Faza analize: Analiza zainteresovanih strana • Faza analize: Analiza problema
  • 37. Faza analize ANALIZA ZANTERESOVANIH STRANA (Stakeholders Analysis) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  • 38. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će – bolje razumeti značaj analize zainteresovanih strana – moći da je izvedu koristeći tehniku matrice analize zainteresovanih strana
  • 39. ŠTA SU ZANTERESOVANE STRANE (STAKEHOLDERS)? Pojedinci, institucije, organizacije i grupe koje mogu direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno da: • Utiču na projekat (ili rešenja relevantna za projekat) • Budu pod uticajem projekta
  • 40. Zainteresovane strane Zainteresovane Strane Korisnici/ce Direktni korisnici/ce Partneri Potencijalni protivnici projekta Krajnji korisnici/ce
  • 41. Grupe zainteresovanih strana • PARTNERI – uključeni u projekat i ostvarivanje rezultata • KORISNICI - ostvaruju neku korist od projekta: – Direktni korisnici ili ciljne grupe (target groups) – grupe na koje će projekat direktno pozitivno uticati na nivou specifičnog cilja – Krajnji korisnici (beneficiaries) – dugoročno imaju koristi od projekta – nivo opšteg cilja – Potencijalni protivnici projekta
  • 42. Svrha analize zainteresovanih strana • Maksimalizovanje socijalne, ekonomske i institucionalne koristi koje projekat donosi i • Minimalizovanje mogućih negativnih uticaja i konflikata
  • 43. Zašto analiza zainteresovanih strana? • Glavne zainteresovane strane od početka identifikovane i uključene • Društvena odgovornost i transparentnost • Projekat ostvaruje širi uticaj • Bolje uočavanje i sprečavanje potencijalnih konflikata interesa i rizika za projekat • Mogućnosti za povećanje resursa • Vlasništvo nad projektom i održivost
  • 44. Koraci u analizi zainteresovanih strana 1. Identifikacija problema 2. Identifikacija svih zainteresovanih strana 3. Kategorizacija zainteresovanih strana, odabir najvažnijih 4. Analiza interesa, motiva, kapaciteta, nivoa uticaja zainteresovanih strana 5. Određivanje stepena saradnje/ konflikta među njima 6. Definisanje mogućih akcija usmerenih na svaku pojedinu zainteresovanu stranu i njihovo ugrađivanje u projekat
  • 45. Ključna pitanja • Čije probleme ili mogućnosti analiziramo? • Iz čije perspektive? • Ko će imati koristi od projekta?
  • 46. Tehnike analize zainteresovanih strana • Matrica analize zainteresovanih strana • SWOT analiza • Venov dijagram • Kružni dijagram Zainteresovana strana - osnovne karakteristike Interesi i uticaj problem a Sposobnost i motivisanost da učestvuje u promeni Moguće aktivnosti prema zainteresovanoj strani
  • 47. Vežba • identifikujte ključne zainteresovane strane, • podelite ih na ključne partnere i krajnje korisnike i • analizirajte jednog partnera i jednog korisnika • koristite Matricu analize zainteresovanih strana Vreme: 30 min
  • 48. Faza analize Analiza problema Problem Analysis OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  • 49. Cilj sesije Do kraja sesije, učesnici/ce obuke će moći da • Identifikuju i formulišu problem • Analiziraju problem • Razviju drvo problema
  • 50. Šta je svrha analize problema? Utvrđivanje uzroka problema kako bi se delovanje projekta usmerilo na njih, a ne na simptome problema!
  • 51. Šta je analiza problema? ProcesProces identifikovanja negativnih aspekatanegativnih aspekata jedne postojepostojećće situacijee situacije i uspostavljanje veze uzrokuzrok -- posledicaposledica između njih – Kada su identifikovane, zainteresovane strane se sastanu i sprovedu vođenu diskusiju radi dalje identifikacije i jasnog definisanja problema koji će biti rešeni.
  • 52. Koraci analize problema • Precizno definisanje okvira i predmeta analize • Identifikovanje i formulisanje problema • Izbor glavnog ili centralnog (“gorućeg”) problema • Razvijanje Drveta problema
  • 53. Drvo problema Sveobuhvatna slika postojećeg negativnog stanja 2009IPA Project Preparation Posledice Centralni problem Uzroci Tehnika za utvrđivanje uzročno-posledičnih veza između problema i njihovo vizuelno predstavljanje
  • 54. Kako se identifikuje i definiše problem? Identifikacija postojećih problema, ne potencijalnih, budućih ili zamišljenih Problem nije odsustvo rešenja, već postojanje nekog negativnog stanja Na svaku karticu pisati samo jedan problem
  • 55. Razvijanje drveta problema 1. Identifikovanje centralnog ili gorućeg problema 2. Identifikovanje suštinskih direktnih uzroka centralnog problema – uzroci prvog reda 3. Identifikovanje suštinskih i direktnih posledica centralnog problema – posledice prvog reda 4. Identifikovanje uzroka i posledica drugog, trećeg itd. reda 5. Konstruisanje Drveta problema – iscrtavanje uzročno-posledičnih veza, odozdo na gore 6. Pregled Drveta problema
  • 56. Vežba Kreirajte drvo problema Odnosno definišite probleme i odredite njihove uzročno – posledične odnose Vreme: 45 min
  • 57. 4. DEO Pristup logičkog okvira (LFA) - nastavak • Analiza alternativnih strategija • Analiza ciljeva • Rekapitulacija
  • 58. Faza analize Analiza ciljeva (Objective Analysis) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  • 59. Cilj sesije Do kraja sesije, učesnici/ce obuke će moći da • Analiziraju rešenja/ciljeve • Izrade drvo/stablo ciljeva
  • 60. Šta je analiza ciljeva? Proces u kome se drvo problema pretvara u drvo rešenja/ciljeva i dobijeni produkt se analizira DRVO PROBLEMA DRVO REŠENJA
  • 61. Koraci razvijanja drveta ciljeva 1. Polazeći od vrha ka dnu, preformulisati sve elemente drveta problema u pozitivna, poželjna stanja 2. Umesto uzročno-posledičnih veza kod Drveta problema, dobijaju se veze sredstvo-rešenje ili sredstvo-cilj 3. Polazeći od dna ka vrhu, proveriti da li su dobijene veze sredstvo- cilj logične i valjane 4. Ukoliko je potrebno: – revidirati iskaze – izbrisati nerealna ili nepotrebna rešenja/ciljeve – dodati nova rešenja/ciljeve gde je to neophodno 5. Povezati linijama koje ukazuju na odnose sredstvo-rešenje, tj. sredstvo-cilj
  • 62. Logika analize ciljeva Ciljevi po vertikali Opšti cilj se može dostići realizacijom specifičnih ciljeva Hijerarhijska organizaciona struktura, tj. nivoi odlučivanja – republički, regionalni, lokalni Ciljevi po horizontali – konkurencija/sinhronizacija specifičnih ciljeva ka zajedničkom opštem cilju Jasno razdvajanje oblasti aktivnosti
  • 63. Formulisanje ciljeva Ciljevi mogu biti formulisani putem kvaliteta cilja (visoka zaposlenost) ili aktivnosti cilja (održavanje visoke zaposlenosti) Relevantni za sadržaj cilja su rezultat - output i ishod - outcome Identifikovanje relevantnih instrumenata za dostizanje ciljeva
  • 64. Vežba Kreirajte drvo ciljeva Odnosno preformulišite probleme u pozitivne iskaze Vreme: 20 min
  • 65. Faza analize Analiza alternativnih strategija (Analysis of Alternative Strategies) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  • 66. Cilj sesije Do kraja sesije, učesnici/ce obuke će proširiti znanje o praktično sprovesti analizu alternativnih strategija u okviru pristupa logičkim okvirom
  • 67. Šta je analiza alternativnih strategija? Finalni korak u fazi ANALIZE SITUACIJE • Identifikovanje strategija / alternativnih opcija • Izbor strategije koja će se koristiti za postizanje željenih ciljeva na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma • Odlučivanje koja rešenja (ciljevi) će biti uključeni u projekat, a koja će ostati izvan njega - definisanje sveobuhvatnog/opšteg cilja i svrhe/specifičnog cilja
  • 68. Zašto je važna analiza alternativnih strategija? • Drvo ciljeva ukaže na nekoliko mogućih strategija • Zbog ograničenosti projektnih resursa potrebno je istražiti alternative i odabrati najbolju • Donosioci odluka najpre moraju da odaberu kriterijume na osnovu kojih će uraditi ovu analizu
  • 69. Najčešći kriterijumi • Korist za ciljne grupe (uključujući osetljive grupe) • Verovatnoća izvodljivosti/uspeha • Ukupna cena (budžet) • Odnos troškovi-korist (Cost-benefit relation) • Različiti rizici (socijalni i drugi) • Potrebno vreme • Komplementarnost sa drugim tekućim programima/projektima • Uticaj na okolinu • Doprinos smanjenju neravnopravnosti (uključujući i rodnu neravnopravnost)
  • 70. Vežba Na Drvetu ciljeva koje ste razvili u prethodnoj vežbi, • identifikujte alternativne strategije i • koristeći kriterijume iz Prezentacije, • izaberite strategiju budućeg projekta. Vreme: 20 min
  • 71. 5. DEO Upoznavanje sa LFM • Prezentacija naučenih lekcija • Logika intervencije, pojam, karakteristike, elementi • Logička matrica
  • 72. Faza planiranja Logika intervencije (Intervention logic) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  • 73. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici obuke će moći da: • Formulišu logiku intervencije • Popune prvu kolonu matrice logičkog okvira
  • 74. Svrha logike intervencije • Formulisanje glavnih elemenata projekta ili opisa projekta (vertikalne logike) • Uspostavljanje hijerarhijskih odnosa između glavnih elemenata projekta • Početna razmišljanja o horizontalnoj logici intervencije
  • 75. Matrica logičkog okvira -Logframe Logika intervencije/ Opis projekta Indikatori Izvori verifikacije Pretpostavke Opšti cilj/ Sveobuhvatni cilj Svrha/ Specifični cilj Rezultati Aktivnosti RESURSI TROŠKOVI Preduslovi
  • 76. Kako ispuniti prvu kolonu? Na osnovu drveta rešenja/ciljeva i odabrane strategije odrediti glavne elemente projekta od vrha na dole Ciljevi/rešenja Višeg reda Centralno Rešenje/cilj Načini dolaženja do ciljeva (I red) Opšti/ Sveobuhvatni cilj Specifični cilj Rezultati
  • 77. Šta je opšti cilj? • Opšti = sveobuhvatni = dugoročni cilj projekta – smer, pravac razvoja – važnost projekta za društvo – dugoročne koristi za krajnje korisnike i za ostale zainteresovane strane • Ne postiže se samo jednim projektom, ali projekat treba da doprinese ostvarenju opšteg cilja • Ostvarenje opšteg cilja zavisi od niza srodnih projekata ili procesa koji su van kontrole samog projekta
  • 78. Kako definisati opšti cilj? • Kao željeno, konačno stanje kome se teži, a ne kao način/proces • Projekat ne može imati više opštih ciljeva • Jasne formulacije, precizne, odreñene iskaze, koji nisu preopširni ili previše uopšteni • Realno definisan, ne previše ambiciozan • Jasno definisati krajnje korisnike/ce
  • 79. Šta je svrha/ specifični cilj? • Definiše očekivanu promenu koja će nastati primenom projekta • Opisuje željene promene/koristi za direktne korisnike/ce – ciljnu grupu • Buduće stanje i očekivano dostignuće projekta koje je pod kontrolom rukovodstva projekta • Projekat ima samo jednu svrhu/specifični cilj
  • 80. Kako definisati svrhu/specifični cilj? • Jasne, odreñene i jednostavne formulacije • Realan, ostvarljiv (pod uslovom da su postignuti rezultati) • Relevantan u odnosu na opšti cilj (doprinosi ostvarenju opšteg cilja) • Jasna definicija ciljne grupe • Formulisan kao željeno stanje a ne kao način ili proces
  • 81. Šta su rezultati? • Ostvarljivi kratkoročno, tokom realizacije projekta • Proizvodi/postignuća uspešno izvedenih aktivnosti • Postignuća koja se mogu garantovati projektom Primer: – Projekat može da garantuje da će odreñeni broj korisnika/ca biti obučen za voñenje sopstvenog, malog biznisa – Projekt ne može da garantuje da će ovi/e korisnici/e uspeti da pokrenu sopstveni biznis u roku od sledećih godinu dana • Rukovodstvo projekta je odgovorno za ostvarenje rezultata • Jedan rezultat nije dovoljan – treba ih imati više • Svaki rezultat treba numerisati • Definisani u prošlom vremenu – npr. ”Obučeno je... Završila je ... Smešteno je...”
  • 82. Šta su aktivnosti? • Radnje ili niz radnji i zadataka, u koje ulažemo resurse (input) a preduzimamo ih radi ostvarenja planiranih rezultata i postizanja željenih ciljeva • Procesi, ne stanja • Za svaki rezultat definisati jednu ili više aktivnosti • Koristiti glagolske imenice kao što su: izgrañivanje, održavanje, razvijanje, podela, obučavanje... ili glagole: izgraditi, održati, razviti, podeliti, obučiti itd.
  • 83. Vežba Koristeći rezultate dosadašnjih vežbi, formulišite Logiku intervencije i popunite prvu kolonu u Logičkoj matrici Vreme: 50 min
  • 84. 6. DEO Upoznavanje sa LFM - nastavak • Pretpostavke • Indikatori • Izvori verifikacije
  • 85. Faza planiranja Pretpostavke (Assumptions) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  • 86. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će • razumeti pojam i smisao pretpostavke i • savladati formulisanje pretpostavki kroz praktičan rad
  • 87. Svrha formulisanja pretpostavki • Utvrñivanje spoljašnjih (pred)uslova za postizanje svakog nivoa vertikalne logike projekta • Provera verovatnoće ostvarljivosti projekta • Donošenje odluke da li će se nastaviti sa razradom projekta ili ne
  • 88. Šta su pretpostavke? • Spoljašnji faktori koji mogu uticati na realizaciju projekta i na dugoročnu održivost koristi od tog projekta • Opis situacija, dogañaja,uslova i odluka neophodnih za uspeh projekta • Van kontrole projektnog rukovodstva • U logičku matricu se uključuju: – One koje su procenjene kao važne i istinite – One koje će se verovatno dogoditi, a ne one za koje sa punom izvesnošću možemo tvrditi da će se dogoditi
  • 89. Kako se identifikuju pretpostavke? Od dna ka vrhu Matrice logičkog okvira deo vertikalne logike Preduslovi Pretpostavke Pretpostavke Pretpostavke Sveobuhvatni cilj Svrha (Specifični cilj) Rezultati Aktivnosti Resursi
  • 90. Kako se formulišu pretpostavke? Kao pozitivni uslovi ili pozitivni odgovori na pitanja: • Koje preduslove treba ispuniti pre početka aktivnosti? • Koje uslove, van direktne kontrole rukovodstva projekta, treba ispuniti da bi se aktivnosti realizovale? • Koje spoljašnje uslove treba postići da bi se očekivani rezultati ostvarili prema planu? • Koje spoljašnje faktore i uslove je neophodno ostvariti kako bi se postigla svrha (specifični cilj)?
  • 91. Vežba Formulišite po jednu pretpostavku za svaki nivo vertikalne logike budućeg projekta koji ste već kreirali u prethodnoj vežbi. Vreme: 25 min
  • 92. Faza planiranja Indikatori i izvori verifikacije (Indicators & Sources of Verification) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  • 93. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će • Unaprediti razumevanje indikatora i sredstava verifikacije i • moći na praktičnom primeru da – formulišu dobre indikatore – identifikuju izvore verifikacije
  • 94. Šta su indikatori - pokazatelji? • Standardi izvoñenja koje treba dostići da bi se ostvario cilj • Opisuju ciljeve projekta na objektivno merljiv način • Utvrñuju koji su to standardi koji moraju biti dostignuti kako bi opšti cilj, svrha i rezultati projekta bili ostvareni • Formulišu se za opšti cilj, specifični cilj i rezultate
  • 95. Indikatori predstavljaju osnovu za: • Kasnije praćenje (monitoring) napredovanja projekta tokom realizacije • Procenu uspešnosti projekta tokom i nakon realizacije - evaluaciju • Predviđanje izvora verifikacije (dokumenti, izveštaji i dr. izvori na osnovu kojih se pokazatelji mogu proveriti)
  • 96. Formulisanje indikatora • Kvalitet /vrsta promene – koliko dobro je izvršena • Kvantitet /obim promene – kolika je promena ili šta je sve promenjeno • Ciljna grupa – za koga • Vremenski okvir – koji je rok/do kada • Mesto /lokacija – gde
  • 97. Karakteristike dobrog indikatora • Nezavisan i zasnovan na činjenicama • MUDRO formulisan M ERLJIV (Measurable) U VREMENJEN (Time-framed) D OSTIŽAN (Achievable) R ELEVANTAN, REALAN (Relevant, Realistic) O DREðEN (Specific)
  • 98. Indikatori treba da su... • Nezavisni jedan od drugog • Svaki se odnosi samo na jedan cilj ili jedan rezultat • Često je potrebno više od jednog indikatora za svaki cilj - pojedinačni indikatori retko daju sveobuhvatnu sliku promene • Takvi da je za njih moguće obezbediti izvore verifikacije • Takvi da se informacije o njima mogu prikupiti po razumnoj ceni Zamka – previše indikatora!
  • 99. Indikatori - izvori verifikacije • Paralelno sa formulisanjem indikatora treba formulisati i izvore verifikacije (provere) • Indikatori su korisni samo u meri u kojoj se mogu proveriti • Izvori verifikacije omogućavaju da proverimo da li su indikatori zaista merljivi i korisni • Skupe ili nepouzdane indikatore treba zameniti drugim indikatorima • Indikatori za koje ne možemo da identifikujemo izvore verifikacije moraju se zameniti drugim indikatorima koji se mogu proveriti (verifikovati)
  • 100. Šta su izvori verifikacije? • Izveštaji (programski, projektni...) • Dokumenti (strategije, akcioni planovi, zakoni, propisi...) • Ostali relevantni izvori koji obezbeđuju informacije koje omogućavaju proveru indikatora
  • 101. Vežba Formulišite indikatore i izvore verifikacije za sve elemente opisa projekta/ logiku intervencije koji su do sada formulisani (opšti cilj, specifični cilj, rezultate). Vreme: 30 min
  • 102. 7. DEO Projektni ciklus • Finansiranje • Sprovođenje projekta • Praćenje i evaluacija
  • 103. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će • razumeti faze Upravljanja projektnim ciklusom • moći na praktičnom primeru da – Prepoznaju ključna dokumenta u svim fazama projektnog ciklusa – Koriste ključna dokumenta za pripremu projekata
  • 104. Upravljanje projektnim ciklusom - PCM Programiranje Identifikacija Sprovođenje Finansiranje Formulacija Evaluacija
  • 105. Finansiranje →→
  • 106. Sprovođenje • Detaljan opis resursa • Metodologija rada • Analiza trenutne situacije • Detaljan plan aktivnosti i rokovi • Ugovaranja i nabavke
  • 107. Evaluacija: • Procenjuje uspešnost projekta • Procenjuje prikladnost, efikasnost, uspešnost, uticaj i trajnost/održivost • Pridaje posebnu pažnju ciljevima na nivou odnosa između Rezultata Specifično g cilja Specifično g cilja Opšteg cilja i • Proverava skladnost i doslednost koncepcije projekta; • Procenjuje uticaj pretpostavki • Je zasnovana na principima nepristrasnosti, nezavisnosti i verodostojnosti
  • 108. Nadzor i evaluacija • Poboljšavaju razvoj projekta (unutrašnja potreba) • Opravdavaju finansiranje projekta (spoljna potreba) • Omogućavaju bolje poznavanje okruženja i kontekst projekta Razlozi: • Formulisanje projekta nije bez greške • Početna situacija se možda promenila od faze formulisanja
  • 109. Razlika između nadzora i evaluacije Nadzor Evaluacija Ko? Odgovornost unutrašnjeg menadžmenta – na svim nivoima Obično uključuje spoljne inpute (objektivnost) Kada? Tokom celog projekta Periodično – “na pola puta”, na završetku, ex- post Zašto? Da bi se proverilo napredovanje, preuzele neophodne mere, ažurirali planovi Da bi se povukli široki zaključci za druge, buduće programe/projekte itd. Posebna pažnja Inputima, aktivnostima, rezultatima Ishodima, rezultatima, svrsi, opštem cilju
  • 110. Nadzor Napredak ka očekivanom uticaju Napredak ka očekivanom cilju Napredak ka očekivanim ishodima Početak, kraj rokovi Korišćenje, angažovajne i isplata Opšti cilj Specifični cilj Rezultati Aktivnosti Sredstva Problematična situacija
  • 111. Evaluacija Opšti cilj Specifični cilj Rezultati Aktivnosti Sredstva Problematična situacija Uticaj (Impact) Uspešnost (effectiveness) Efikasnost (efficiency) Prikladnost (relevance)
  • 112. Vežba Instrument za predpristupnu pomoć PCM vs Norveška bilateralna pomoć PCM VREME: 50 min
  • 113. Hvala!

×