Your SlideShare is downloading. ×
The SIS Building, headquarters of the British Secret Intelligence Service (MI6)Anintelligence agency is a government agenc...
обавести планирању националне одбране и војних операција;заштити осетљиве тајне информација, како сопствених извора и акти...
Bezbednosno-obaveštajne službe zemalja u okruženju(1/2) > >>dzumba:Tekst koji sledi je u nešto skraćenom obliku objavljen ...
jer su u svim ovim državama obaveštajna i bezbednosna komponenta na strategijskom nivouubjedinjene u jedinstvenu obaveštaj...
- bezbednosne provere lica.Bezbednosna podfunkcija u stvari obuhvata preventivni rad na zaštiti jedinica od raznihnegativn...
daje znatnu moć.Može se zapaziti da sve službe i pored određenih ograničenja ipak imaju dosta širokdijapazon tajnih ovlašć...
prati vojne kolone i transporte ili kada obezbeđuje strane delagacija ili transporte stranihvojski u tranzitu (što je njen...
Zakon o službama HrvatskeTokom rata u Hrvatskoj je formirano nekoliko, što vojnih što civilnih obaveštajno-bezbednosnih sl...
nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Hrvatske. U vezi sa tim ona ima dva osnovnazadataka: (1) obaveštajni i ...
Hrvatske su dužne omogućiti OTC-u primenu mera nadzora nad internimtelekomunikacionim mrežama. Takođe, propisana je obavez...
Okvir 6OVS u Sloveniji i Služba bezbednosti JNAMože se uočiti da je opšta kocepcija organizacije bezbednosnih poslova u si...
U sistemu odbrane BiH u sastavu ministarstva se nalazi Sektor za obaveštajno-bezbednosneposlove. U sastavu Zajedničkog šta...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Bezbednost zemalja u okruzenjuу

199

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
199
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
5
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "Bezbednost zemalja u okruzenjuу"

  1. 1. The SIS Building, headquarters of the British Secret Intelligence Service (MI6)Anintelligence agency is a government agency responsible for the collection, analysisor exploitation of information and intelligence in support of law enforcement, nationalsecurity, defence and foreign policy objectives. Means of information gathering areboth overt and covert and may include espionage, communication interception,cryptanalysis, cooperation with other institutions, and evaluation of public sources.The assembly and propagation of this information is known as intelligence analysisor intelligence assessment.Intelligence agencies can provide the following services for their nationalgovernments.Provision of analysis in areas relevant to national security;give early warning of impending crises;serve national and international crisis management by helping to discern theintentions of current or potential opponents;inform national defence planning and military operations;protect sensitive information secrets, both of their own sources and activities, andthose of other state agencies;may act covertly to influence the outcome of events in favour of national interests, orinfluence international security; andDefence against the efforts of other national intelligence agencies (counter-intelligence).There is a distinction between "security intelligence" and "foreign intelligence".Security intelligence pertains to domestic threats (e.g. terrorism, espionage). Foreignintelligence involves information collection relating to the political, or economicactivities of foreign states.Some agencies have been involved in assassination, arms trafficking, coups détat,and the placement of misinformation (propaganda) as well as other covertoperations, in order to support their own or their governments interests.СИС зграда, седиште британске тајне обавештајне службе (МИ6) обавештајнеагенције је владина агенција одговорна за прикупљање, анализу иликоришћење информација и обавештајних података за подршку спровођењазакона, националне безбедности, одбране и спољне политике. Средства суприкупљање информација и отворено и прикривено и могу да обухватешпијунажу, пресретање комуникација, криптоанализа, сарадња са другиминституцијама, и евалуацији јавних извора.Скупштина и пропагирање овеинформације је познат као обавештајну анализу или обавештајне процене.Обавештајне агенције може да обезбеди следеће услуге за своје националневладе.Обезбеђивање анализе у областима од значаја за националну безбедност;Дају рано упозорење за наступајуће кризе;служе домаћа и међународна кризног менаџмента помажући да разазнанамере тренутних или потенцијалних противника;
  2. 2. обавести планирању националне одбране и војних операција;заштити осетљиве тајне информација, како сопствених извора и активности, ионих других државних органа;може тајно делује да утичу на исход догађаја у корист националних интересаили утицај међународне безбедности, иОдбрана против напорима других националних обавештајних служби(контраобавештајна).Постоји разлика између "безбедносне интелигенције" и "страних обавештајних".Безбедносно-информативне односи на домаћим претњи (нпр. тероризам,шпијунажа). Страни интелигенција подразумева прикупљање информација увези са политичким или економским активностима страних држава.Неке агенције су били укључени у убиство, трговина оружјем, удара, удара ипласман дезинформација (пропаганда), као и друге тајне операције, у циљуподршке своје или интересе својих влада.Опозови изменеGoogle преводилац за предузећа:Алатке за преводиоцаПреводилац веб сајтоваДетектор новихтржиштаИскључи тренутни преводО Google преводиоцуЗа мобилнeПриватностПомоћПошаљиповратне информације
  3. 3. Bezbednosno-obaveštajne službe zemalja u okruženju(1/2) > >>dzumba:Tekst koji sledi je u nešto skraćenom obliku objavljen u magazinu Vojske Srbije "Odbrana",u broju od 1. oktobra 2009. godine, pod naslovom "Po uzoru na JNA". Kako ga nema uelektronskom izdanju magazina postavio sam ceo tekst, bez skraćenja. On predstavlja nekuvrstu analize zakonskih rešenja bezbednosno-obaveštajnih službi i osnova organizacije vojnepolicije u državama nastalim iz bivše SFRJ. Urađen je na temelju analiza zakonskih propisa,ali i novinskih članaka u dotičnim državama.Zbog dužine teksta biće prikazan u nekoliko nastavakaBEZBEDNOSNO-OBAVEŠTAJNE SLUŽBE I VOJNA POLICIJA NEKIH ZEMALJA UOKRUŽENJUČesto se u našoj javnosti olako izriče kvalifikacija o nereformisanosti našeg sistemabezbednosti. Pri tom se posebno apostrofira vojna služba bezbednosti. U tom smilu, u ciljupoređenja pred donošenje našeg novog zakona o vojnim službama bezbednosti, može bitiinteresnatno kako su organizovane bezbednosno-obaveštajne vojne službe u državamanastalim iz Jugoslavije. Među tim državama Slovenija, a od skora i Hvratska, su članiceNATO saveza, dok je Makedoniju u tome, bar privremeno, zaustavlja nerešeno pitanje imenasa Grčkom. Sve tri zemlje su dobile vrlo povoljnu ocenu o reformi, organzovanosti ikomplementarnosti oružanih snaga sa NATO standardima.To se, naravno, odnosi i nabezbednosno-obaveštajne službe. Bosna i Hercegovina i Crna Gora, su članice Partnerstva zamir, ali sa jasno izraženom političkom voljom za što skorije pristupalje NATO savezu.Najgeneralnije, bezbednosno-obaveštajni (ili obaveštajno-bezbednosni) sistem odbrane čineobaveštajna, bezbednosna (kontraobaveštajna), trupna obaveštajna i vojnopolicijskakomponenta, organizovane u jednu ili više posebnih organizacijskih celina (službi i/ilijedinica). U svrhu obavljanja svojih zadataka ove delatnosti ili službe imaju zakonima idrugim propisima definisana ovlašćenja. Kod bezbednosne i vojnopolicijske komponente taovlašćenja sadrže i elemente prisile i tajnog prikupljanja podataka o pripadnicima sopstvenihoružanih snaga ili građana. Sa tog stanovišta su javnosti interesantnije, pre svega kada su upitanju zaštita i ostvarivanje ustvanih prava i sloboda građana jedne države, odnosnozakonske regulative tih ovlašćenja. Sa druge strane, obaveštajna i trupna obaveštajnakomponenta, ako i imaju neka ovlašćenja, ista ne primenjuju prema spostvenim građanima ilito čine u inostranstvu. U ovom članku će biti analizirani bezbednosno-obaveštajni sitemidržava nastaih na tlu bivše Jugoslavje, sa težištem na bezbednosnoj i vojnopolicijskojkomponenti.Zajedničke odlike i osnovne razlikeBez obzira kako u navedenim državama gledaju na nasleđe iz bivše Jugoslavije očigledno suim JNA i njene službe bezbednosti bili, u najmanju ruku, početni uzor za organizovanjevojno-obaveštajnih, a pre svega bezbednosnih službi. Iako to na prvi pogled ne izgleda tako,
  4. 4. jer su u svim ovim državama obaveštajna i bezbednosna komponenta na strategijskom nivouubjedinjene u jedinstvenu obaveštajno-bezbednosnu ili bezbednosno-obaveštjanu službu ( udaljem tekstu službe), za razliku od JNA gde su bile strogo odvojene, to je ipak, kada su upitanju nadležnosti, a delimično i ovlašćenja iz oblasti bezbednosne i kontraobaveštajnezaštite, tako. Bezbednosni i kontraobaveštajni deo je dominantnije i vidljiviji u radu ovihslužbi, posebno u jedinicama i ustanovama. Obaveštajni rad, koji bi trebao biti dominantnijina strategijskom novou je često neprimetan i u funkciji bezbednosnog. O tome govore i nekeod afera koje su se redom odnosile na prekoračenje u primeni tajnih mera (prisluškovanje),nelegalni izvoz ili uvoz oružja i prikrivanje korupcionaških afera u ministarstvima odbrane.Jedinstveno za sve je da su bezbednosno-obaveštajne službe u organizacijskom smislu uministarstvu odbrane i da su za svoj rad odgovorne neposredno ministru odbrane. U vojsci senalazi tzv. trupna obaveštajna služba (tzv. organi G-2). Iako su u većini ovih država u sastavuorgana G-2 i organi bezbednosti, sa sličnim nadležnostima i ovlašćenjima kao u JNA(preventivna bezbednosna i kontraobaveštajna zaštita jedinica i ustanova, suzbijanjeorganizovanog i najtežih oblika kriminala), oni su ipak u funkcionalnom smislu odvojeni odčisto obaveštajnog dela.Izuzimajući Hrvatsku, u svim ostalima je zakonska osnova rada službi regulisana krozposebno poglavlje zakona o odbrani. Ipak i tu ima razlike. Tako su u Sloveniji nadležnostislužbe znatno preciznije i detaljnije definisani. Takođe, mesto i uloga ovih službi, kroz vizijurazvoja i organizacije, imaju zapaženo mesto i u strateškim dokumentima odbrane većinenavedenih država, u prvom redu Slovenije, Hrvatske i Makedonije. To je proizvod veličine iuloge oružanih snaga u državi i uloge službi u njima. Zanimljivo je uočiti i da je jedino u BiHobaveštajni i kontraobaveštajni rad na strategijskom novou, uključujući vojna pitanja, nije unadležnosti vojne bezbednosno-obaveštajne službe već civilne obaveštajno-bezbednosneagencije. To je proizvod političke situacije i geneze zajedničkih Oružanih snaga BiH.U Hrvatskoj je posle dosta muka i brojnih otpora usvojen poseban zakon koji na jedinstvennačin reguliše organizaciju, nadležnosti i funkcionisanje svih bezbednosno-obaveštajnihslužbi, svodeći ih samo na dve – civilnu i vojnu. Dakle, obe službe su zakonski utemeljenejednim posebnim zakonom.Nadležnosti i ovlašćenjaKada su u pitanju nadležnosti i ovlašćenja osnovna i ključna razlika u odnosu na stanje ubivšoj Jugoslaviji (JNA) jeste preciznija i primerenija zakonska regulativa.Osnovne nadležnosti službi svih ovih država se mogu grupisati u tri celine: obaveštajne,kontraobaveštajne i bezbednosne (opštebezbednosne). Konkretnije, njihovi zadaci su načelno:- prikupljanje, analiziranje, obrada i ditribucija podataka o vojskama i odbrambenimsistemima drugih država;- prikupljanje, analiziranje, obrada i ditribucija podataka o spoljnim pritiscima iaktivnostima u inostranstvu usmernim na ugrožavanje odbrambene bezbednosti;- prikupljanje, analiziranje, obrada i ditribucija podataka o delovanju stranih obaveštajnimslužbi, pre svega vojnih u zemlji;- otkrivanje, praćenje i suprostavljanje delovanju stranih obaveštajnih službi prema sistemuodbrane i vojsci različitim;- otkrivanje, praćenje i anlaiziranje pojava organizovanog kriminala u sistemu odbrane, kaoi drugih kriminalnih pojava- bezbednosna prevencija u zaštita ljudi, objekata, sredstava, podataka i aktivnosti u sistemuodbrane i vojsci planiranjem i praćenjem sprovođenja propisanih mera;
  5. 5. - bezbednosne provere lica.Bezbednosna podfunkcija u stvari obuhvata preventivni rad na zaštiti jedinica od raznihnegativnih uticaja, fizičku i tahničku zaštitu, poslove suzbijanja i dokumentovanja kriminala,kao i učešće u planiranju mera bezbednosti i njihovoj kontroli. Ovaj zadatak u Sloveniji,Makedoniji i Crnoj Gori obuhvata i poslove usmeravanja i upravljanja radom vojne policije.Značajno polje rada, zadatak koji oduzima znatno vreme i resurse jesu bezbednose provere naosnovu zakona o zaštiti tajnosti informacija. Naime, u svim pomenutim državama postojizakon kojim je regulisana zaštita informacija. Da bi određena lica mogla da pristupajuzaštićenim (klasifikovanim) informacijama obavljaju se bezbednosne provere. Provere zapripadnike vojske i minstarstva odbrane praktično obavljaju vojne službe.Bitna karakteristika svih službi je da je primena ovlašćenja, kada su u pitanju vlastiti građani,striktno ograničena na pripadnike vojske i ministarstva odbrane. Ovlašćenja prema civilimamogu primenjivati samo vojna policija, u vrlo ograničenim situacijama i to samo privremeno,do dolaska civilne policije.Najčešće sporena ovlašćenja službi su primena tzv. tajnih mera na prikupljanju informacija(praćenje, snimanje, prisluškiovanje, nadzor i snimanje elektronskih komunikacija i pisanihpošiljki), kao i primena tzv. policijska ovlašćenja, odnosno ovlašćenja koja imaju pripadnicipolicije u primeni sile, a pre svega prisilnom privođenju i lišavanja slobode.Može se uočiti da sve službe pomenutih država imaju ovlašćenje primene tajnih mera. UHrvatskoj su te mere (ovlašćenja) eksplicitno navedene u posebnom i jedinistvenom zakonu iza vojnu („Vojno sigurnosno-obavještajna agencija“ -VSOA) i za civilnu službu(„Sigurnosno-obavještajna agencija“ – SOA) . Pripadnici i civilne i vojne službe nemajupolicijska ovlašćenja, odnosno ne mogu lišavati slobode, niti primenjivati silu. Šta više, uzakonu je definisano da u zaštiti svojih objekata i ljudi pripadnici obe službe moguprimenjivati ovlašćenja propisana za privatne bezbednosne kompanije. Pripadnici slovenačkevojne službe (Obaveščevalno varnosna služba - OVS), koji se bave obaveštajnim ikontraobaveštajnim poslovima, imaju ista ovlašćenja kao pripadnici civilne službe(Slovenska obevščevalno varnosna agencija - SOVA). Međutim, za razliku od drugih, uslovenačkoj službi postoji još jedna kategorija ovlašćenih lica koji imaju ista ovlašćenja kaopripadnici civilne policije. Radi se o delu pripadnika službe koji obavljaju bezbednosneposlove, praktično identične onima koje su nekad u JNA obavljali oficiri bezbednosti. Unekim doktrinarnim dokumentima je uočena ova anahronost i odstupanje od standarda NATOzemalja, ali je ovo pitanje, kao i nadležnosti nad vojnom polcijom ostavljeno za kasniju fazureorganizacije oružanih snaga.U Zakonu o odbrani Crne Gore je navedeno da se se tajno prikupljanje podataka obavljasredstvima i metodama, na način i pod uslovima koji su propisani za civilnu službu (Agencijuza nacionalnu bezbijednost). U BiH vojna služba praktično nema pravo ni mogućnostprimene svih tajnih mera, posebno onih koje podrazumevaju korišćenje tehničkih sredstavajer je to u nadležnosti civilne službe (Obavještajno-bezbednosne agencije BiH). Ni vojna nicivilna služba nemaju policijska ovlašćenja niti pravo primene sile i prisile. U zakonu oodbrani Makedonije, u poglavlju „Obaveštavanje, kontaraobaveštavanje, sprečavanje iotkrivanje krivičnih dela i zaštita snaga i tajnih podataka odbrane“, su navedeni zadaci uobavljanju ovih poslova, a preciznije određivanje načina primene ostavljeno je ministruodbrane. U praksi pripadnici makedonske vojne službe imaju ista ovlašćenja kao i pripadnicicivilne službe u sastavu MUP-a (Uprave za bezbednost i kontraobaveštajni rad). To znači da ioni imaju policijska ovlašćenja, što im uz ingerenciju nad usmeravanjem rada vojne policije,
  6. 6. daje znatnu moć.Može se zapaziti da sve službe i pored određenih ograničenja ipak imaju dosta širokdijapazon tajnih ovlašćenja, od prikupljanja informacija iz direktnog razgovora, i razgovoraposredstvom drugih lica (sradnika), merama fizičkog praćenja na javnim mestima, namestima koja nemaju javni karakter, do pretresa pokretne i nepokretne imovine, praćenja,snimanja i otvaranja pisanih, govornih i elektronskih pošiljki i video i audio signala. Takođe,primenjuju se tajni kontakti, drže se u tajnosti razlozi prikupljanja podataka (legendiranjem),organizuju se i primenjuju operativne obmane, ugrađuju operativci kao tajni agenti u drugetela i institucije (uglavnom u inostranstvu) i dr. Kod svih analiziranih službi postoji bitnoograničenje kada su u pitanju primena tzv. tajnih mera i metoda kojima se narušavaju nekaustavana prava i slobode. U tom slučaju zahteva se prethodno pisano i obrazloženo sudskoodobrenje (uglavnom Vrhovnog suda), a na zahtev nadležnog lica iz službe. Trajanje ovihmera je ograničeno na 4-6 meseci. Za ostale tajne mere koje ne zadiru direktno u ustavomutvrđena prava i sloboda građana, dovoljna je odluka nadležnog direktora službe.dzumba:Kontrola rada službiEksterana i interna kontrola rada vojnih službi precizno je dinisano samo u Hrvatskojjedinstvenim zakonskim propisom: „Zakonom o sigurnosno-obavještajnom sustavuRepublike Hrvatske“. U ostalima je, uz opštu kaluzulu o civilnoj kontroli i nadzoru, internimpropisima regulisana samo unutrašnja kontrola, ona u samom ministarstvu odbrane. Dakle,osim u Hrvatskoj ne postoji poseban organ, telo, izvan ministarstva odbrane kojikvalifikovano može da sagledava i prati rad vojnih službi i utvrdi eventulana kršenja prava,ovlašćenja i zloupotrebe. Postoje odredbe u raznim drugim zakonskim propisima koja štiteprava građana, u ovom slučaju pripadnika vojske i ministarstva odbrane i daju im ograničenemogućnost uvida u neke aktivnosti tajnih službi, ali se sve svodi na dobru volju nadležnih utim službama.Vojna policijaVojna policija kao deo sistema bezbednosti je nominalno (organizacijski) odvojena odbezbednosno-obaveštajnih službi u svim ovim državama. Međutim, dok je to u Hrvatskojučinjeno u potpunosti i u celini, dotle je u drugim ostala veća ili manja nadležnost ili uticajslužbi nad radom vojne policije (što je slično rešenju u JNA). To se pre svega odnosi naposlove suzbijanje kriminala i obavljanje opštebezbednosnih poslova. U Crnoj Gori je uzakonu o odbrani eksplicitno navedeno da su bezbednosni poslovi, kao jedan od poslovaobaveštajno-bezbednosne službe i „stručno usmjeravanje rada Vojne policije“. U Sloveniji iMakedoniji je to posredno rečeno davanjem policijskih ovlašćenja pripadnicimabezbednosnog dela, kao i time što se u organizacijskom sastavu ovih službi nalazi i organvojne policije. U BiH nadležnost nad vojnom policijom je zakonom o odbrani preneta nazamenika načelnika Zajedničkog štaba. Prema zakonu o odbrani on je odgovoran zavojnoobaveštajne, kontraobaveštajne i bezbednosne operacije, kada je u pitanju vojska.Kada su u pitanju nadležnosti i ovlašćenja vojne policije već je rečeno da su, u prvom redutzv. kriminalistička i ovlašćenja primene sile, ograničene na vojna lica i lica zaposlena uministarstvu odbrane, na lica u vojnim objektima, poligonima, vežbalištima, vozilima iobjektima. Nadležnost prema civilima je ograničena na neophodne mere u sprovođenjuredovnih aktivnosti i u slučaju izvršenja krivičnog dela prema vojnim licima i objektima, a itada samo do dolaska pripadnika civilne policije. Vojna policija, osim u BiH, može, kada
  7. 7. prati vojne kolone i transporte ili kada obezbeđuje strane delagacija ili transporte stranihvojski u tranzitu (što je njena nadležnost), davati signale i primenjivati ovlašćenja premaostalim učesnicima u saobraćaju, a u određenim situacijama i regulisati saobraćaj, ali samo umeri izvršenja zadatka. Za te aktivnosti se uglavnom traži i pomoć civilne policije.U analiziranim oružanim snagama vojna policija je sastavljena isključivo od profesionalnihpripadnika. Svi je smatraju jednom od najpouzdanijih u borbeno najspremnijih formacija.Zato ne čudi što su upravo iz ovih jedinica angažovani prvi pojedinci i manje jedinice zaučešće u misijama u inostranstvu. Zakonima o odbrani je definisana ili kao rod vojske ilikao služba ( u BiH). Organizovana je u bataljone i čete. Broj jedinica je uslovljen veličinomvojske, ali i obavezama prema članstvu u NATO-u ili vojnim misijama u inostranstvu. USlovenačkoj vojsci postoji samo jedan bataljon (17.bVP) čije su dve čete, osim Ljubljane,locirane u Mariboru i Postojni. U Hrvatskoj vojsci je vojna policija organizovana u jednu(66.) pukovniju (koja je u stvari veći, ojačani bataljon) u sastavu KoV, jedan vod u RV iPVO i jednu četu u Ratnoj Mornarici. Makedonija ima jedan bataljon neposredno pitčinjenGeneralštabu i dve čete u brigadama. U BiH postoji jedan bataljon u sastvu brigade taktičkepodrške u sastvu Operativnih snaga i vodovi vojne policije u brigadama. Crnogorska vojska,kao najmanja, ima samo jednu četu vojne policije.Kao i kod službi, kontrola rada vojne policije, posebno operativnog rada u suzbijanjukriminala i primeni ovlašćenja je rešena internim propisima i drugim zakonima (zakonom okrivičnom postupku), što je ipak nedovoljno. Treba zapaziti da jedino Hrvatska, po ugledu naneke strane zemlje javno objavljuje izvešat o radu oružanih snaga, pa i vojne policije. U tomizvešatju su prikazani i neki podaci o broju podnetih krivičnih prijava, stanju kriminaliteta ireda i discipline.dzumba:Usklađivanje rada vojnih i civilnih službiIzuzev u Hrvatskoj i BiH postoji problem preklapanja i sporenja u nadležnostima izmeđuvojnih i civilnih službi. Naravno, tu je i na neki način tradicionalno nadmetanje za uticajem imoći u državi. U Hrvatskoj je to pitanje, bar za sada skinuto sa dnevnog reda jedinstvenimzakonom za obe službe, kao i shodnim definisanjem obaveza u drugim zakonskim propisimaiz oblasti bezbednosti, pre svih zakonom o (zaštiti) tajnosti podataka. Takođe, taj problemverovatno ne postoji u BiH, jer je zakonom regulisana dominatnost civilne službe, čak i upitanjima prikupljanja strateških vojnih podataka. Ovakvo rešenje je pre svega rezultatstvarnog političkog stanja i organizacije i BiH i njene vojske. U Makedoniji su svesnipostojećih problema, jer nesaradnja, nejasne nadležnosti i neka trvenja ukazuju na potrebereorganizacije celog sektora bezbednosti. U tom smilu bilo je više predloga promena idrugačije organizacije i sve je izvesnije da će do toga i doći, verovatno na način sličan onomu Hrvatskoj.Ako se kvalitet rada vojnih službi uporedi sa civilnim, može se konstatovati da su vojneslužbe u javnosti ocenjivane kao kvalitetnije, manje eksponirane u raznim aferama (kojih jebilo, posebno u Hrvatskoj, Sloveniji, nešto manje u Makedoniji), sa kvalitetnijim ljudima. Otome se može suditi i na osnovu činjenica da su u nekim od ovih država pripadnici vojneslužbe premeštani u civilne (Hrvatska, Makedonija), neki i na najviše pozicije, kako bi se radtih službi popravio, a sigurno je i obezbedio određeni uticaj naredbodavaca.Od svih zakonskih propisa kojima su regulisani rad službi u posmatranim državama hrvatskorešenje izgleda najinteresantnije i bar na papiru najbolje. Zato dajemo kraći prikaz sa težištemna vojnoj službi.
  8. 8. Zakon o službama HrvatskeTokom rata u Hrvatskoj je formirano nekoliko, što vojnih što civilnih obaveštajno-bezbednosnih službi. Iza svake od njih stajala je neka politička opcija, a ne retko i materijalnii drugi interesi pojedinaca i neformalnih grupa. Surevnjivost i sujeta onih koji su im bili načelu ili iz pozadine upravljali više su smetali nego koristili interesima Hrvatske. Javnost jebrujala od brojnih afera i intriga. Posle dugotrajnih polemika i sve glasnijih zahteva javnostida se uvede red u rad ovih „tajnih“ službi pristupilo se radikalnim organizacijskimpromenama i po mišljenju mnogih pravno valjanom regulisanju njihovog rada.Od nekoliko dotadašnjih civilnih obaveštajno-bezbednosnih službi napravljena je jedna kojase zove „Sigurnosno-obavještajna agencija“ (SOA). U Vojsci (Hrvatskim oružanim snagama)je urađeno slično – formirana je „Vojno sigurnosno-obavještajna agencija“ (VSOA). Njihovrad, nadležnosti, ovlašćenja i posebno kontorla rada rešeni su jednim zakonom koji važi i za„vojne“ i za „civilne“ službe – „Zakonom o sigurnosno-obavještajnom sustavu RepublikeHrvatske“.Rad vojne, kao i civilne službe zasniva se na već pomenutom zakonu, ali i Strategijinacionalne sigurnosti, Strategiji odbrane, Godišnjim smernicama za rad sigurnosno-obaveštajnih agencija, kao i drugim zakonima u uredbama.Civilnim i vojnim službama upravlja Predsednik i Vlada Republike Hrvatske. Zaostvarivanje saradnje između ovih organa u upravljau bezbednosno-obaveštajnim službamaformirano je „Vijeće za nacionalnu sigurnost“ (VNS), a za operativno usklađivanje službirada “Savjet za usklađivanje rada sigurnosno-obavještajnih agencija“.Za obavljanje stručno-aministrativnih poslova za ova dva tela formiran je «Ured Vijeća zanacionalnu sigurnost» (UVNS). Prema zakonu ovaj organ je ujedno i glavni državni organ zautvrđivanje i sprovođenje aktivnosti za primenu mera i donošenje stnadarda informacijskebezbednosti u državnim telima, kao i za utvrđivanje ativnosti u primeni mera i standardainformacijske bezbednosti u razmeni klasifikovanih podataka između RH i stranih zemalja iorganizacija. U njegovom sastavu funkcioniše i Središnji registar za prijem, pohranjivanje idistribuciju informacija i dokumenata u razmeni sa stranim zemljama i organizacijama.Formirana su i dva posebna pomoćna tela. Prvo, to je «Zavod za sigurnost informacijskogsustava» koji se bavi sigurnošću mreža i kriptozaštitom prenosa inforamcija za potrebe svihdržavnih organa, pa i obaveštajno-bezbednosnih službi. Rukovodolac ovog organa polažeračune direktoru UVNS. Drugi oragn je «Operativno-tehnički centar za nadzortelekomunikacija» (OTC). Ovaj zajednički organ se bavi aktivacijom i upravljanjem meratajnog nadzora (praćenja) telekomunikacijskih usluga, delatnosti i prometa. Osim toga,zadužen je za operativno tehničku kordinaciju između obavetajno-bezbednosnih službi idrugih organa koja imaju pravo tajnog nadzora (policija i tužilaštva) i pravnih i fizičkih lica(operatora mobilne i fiksne telefonije i internet usluga). To znači da se celokupan tajni nadzortelekomunikacionih mreža u Hrvtaskoj može obavljati samo preko ovog organa.Vojno sigurnosno-obaveštajna agencija bez policijskih ovlašćenjaNakon donošenja zakona postojeća Vojno sigurnosna agencija je preimenovana ipreformirana u Vojno sigurnosno-obaveštajnu agenciju (VSOA). Prema zakonu VSOA jeorganizacijska jedinica ministarstva odbarne za planiranje i sprovođenje podrške Ministarstvuobrane i Oružanim snagama na izvršenju zadataka odbrane integriteta, suvereniteta,
  9. 9. nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Hrvatske. U vezi sa tim ona ima dva osnovnazadataka: (1) obaveštajni i (2) bezbednosni.Pripadnici VSO, kao ni SOA, nemaju klasična policijska ovlašćenja. Kao što je već rečeno zaneke poslove fizičke zaštite koje obavljaju za svoje potrebe propisano je da moguprimenjivati samo prava i ovlašćenja utvrđena zakonskim propisima za pripadnike privatnebezbednosti. Sa druge strane imaju na raspolaganju širok spektar raznih «javnih» i «tajnih»mera i postupaka koji im omogućavaju da obavljaju namenski posao. Tako obe službe, osimtajnih postupaka i mera, podatke prikupljaju i u komunikaciji sa građanima, zahtevanjemslužbenih podataka od državnih organa, jedinica lokalne samouprave i pravnih lica,uključujući i uvid u registre i zbirke podataka i službenu dokumentaciju.VSOA je ograničena u primeni mera samo prema pripadnicima Ministarstva odbrane iOružanih snaga. Ako pak, smatraju da neke mere treba primeniti prema civilima o tomemoraju obavestiti SOA i zajedno utvrditi način daljeg postupanja. VSOA ima pravo i naformiranje odgovarajućih evidencija i njihovo korišćenje. U sistemu odbrane zadužena je zabezbednosne provere i kontraobaveštajnu zaštitu, mere prikrivanja i izveštavanje po pitanjimaiz svoje nadležnosti.Strategijsko elektroničko izviđanje (nadzor međunarodnih radio-veza) i za civilnu i za vojnuslužbu obavlja Vojska, odnosno Centar za elektronsko izviđanje Oružanih snaga.U zakonu je posebna pažnja posvećena zaštiti identiteta pripadnika službi, saradnika, osobakoje pomažu, kao i načina na koji se došlo do podataka. U vezi sa tim propisana je i obavezasudova da štite identitet pripadnika službi ako se pojavljuju u ulozi svedoka.Kontrolu službi, osim uobičajene kontrole komandnom linijom, sprovode i tri eksternaorgana. Prvo, to je Hrvatski sabor koji to čini preko svog odbora za bezbednost ili prekoUreda Vijeća za nacionalnu sigurnost. Drugo, to je Ured Vijeća za nacionalnu sigurnost kojito čini samostalno i sistemski ili na zahtev drugih državnih organa. Treći organ je Vijeće zagrađanski nadzor sigurnosno-obaveštajnih službi koga čine predsednik i šest članova. Ovajorgan ustvari obavlja nadzor na osnovu neposrednih i konkretnih pritužbi građana na radbezbednosnih službi.Stiče se utisak da je Hvratska od svih zemalja bivše Jugoslavije najpotpunije zaokružila idefinisala rad bezbedosno-obaveštajnih službi i na taj način stvorila dobru osnovu za, sajedne strane plodotvoran rad tih službi, a sa druge strane dobar nadzor i stvarnu kvalifikovanukontrolu rada tih službi. Neka od tih rešenja moguće je primeniti i kod nas.dzumba:У наставку следе тзв. оквири који се у оригиналном тексту умећу у текст у сврхупосебног истицања (написани су кирзивним или болдованим словима, па и обојени)неких појединости или занимљивости о службама безбедности о којима је у главномтексту реч.Okvri 1Obaveza preavnih lica i vlasnika u nadzoru telekomunikacijskih mrežaZakonom o sigurnosno-obavještajnom sustavu Republike Hrvatske je regulisana obavezapravnih i fizičkih lica, vlasnika telekomunikacijskih mreža, da o svom trošku osiguraju iodržavaju funkciju tajnog nadzora, kao i komunikacijske vodove do OTC-a. I Oružane snage
  10. 10. Hrvatske su dužne omogućiti OTC-u primenu mera nadzora nad internimtelekomunikacionim mrežama. Takođe, propisana je obaveza ovih pravnih lica da čuvajupodatke o ostvarenom prometu preko mreža godinu dana od vremena nastanka.Okvir 2Tajni rad i mere hrvatskih bezbednosno-obaveštajnih službi obuhvataju:- prikupljnje podataka preko organizovanih saradnika;- tajni nadzor telekomunikacijskih usluga, delatnosti prometa i to:o tajni nadzor sadržaja komunikacija;o tajni nadzor podataka o telekomunikacijskom prometu;o tajni nadzor lokacije korisnika;o tajni nadzor međunarodnih komunikacijskih veza;- tajni nadzor nad poštanskim i drugim pošiljkama;- tajni nadzor i tehničko snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta,tajno praćenje i motrenje uz svetlosno snimanje osoba u otvorenom prostoru i na javnimmjestima;- tajno praćenje i motrenje uz zvučno snimanje sadržaja komunikacija osoba u otvorenomprostoru i na javnim mestima;- tajni otkup dokumenata i predmeta.Okvir 3Ovlašćenja u obavljanju bezbednosnih proveraPrilikom bezbednosnih provera može se obaviti razgovor s licem koje se proverava, mogu sesaslušati lica koja su sa njom u vezi, mogu se koristiti podaci iz službenih evidencija kojevode druge službe, institucije i tela, a mogu se preduzeti i mere tajnog prikupljanjapodatakata i poligrafsko testiranje.Okvir 4Iz izvešataj o stanju kriminaliteta u OS HrvatskePrema Godišnjem izveštaju o spremnosti odrambenog sistema za 2007.godinu protivpripadnika Oružanih snaga podneto je 223 krivične prijave, od kojih je 88 podnela vojnapolicija, a 135 civilna policija. Opšta je ocena da je kriminalitet u Oružanim snagama u padu,osim u oblasti bezbednosti saobraćaje gde je povećan broj saobraćajnih udesa za oko 8,7%.Najčešće krivično delo čiji su učesnici pripadnci oružanih snaga je teška krađa (19,5%) izloupotreba opojnih droga (12,4%).Okvir 5Vojna policija u misijama NATOU sastavu misije ISAF u Avganistanu nalazi se i vod vojne policije Oružanih snaga Hrvatske.To je prva jedinica koju je Hrvatska uputila u neku misiju u inostranstvo. Osim toga, usastavu organa vojne policije komande ISAF nalazi se i jedan oficir. Hrvatska aktivnoučestvuje i u sastvu Multinacionalnog bataljona vojne policije čije je sedište u Poljskoj.Makedonija priprema 70 pripadnika vojne policije za pojačanje svog kontigenta uAvganistanu.
  11. 11. Okvir 6OVS u Sloveniji i Služba bezbednosti JNAMože se uočiti da je opšta kocepcija organizacije bezbednosnih poslova u sistemu odbraneSlovenije preuzeta iz sistema JNA uz modifikaciju da je tome pridružen i obaveštajni rad nastrategijskom nivou. Praktično i dalje u jedinicama postoje posebni organi bezbednosti, sapolicijskim ovlašćenjima, koji su nadležni za organizaciju i planiranje štabno-bezbednosnihposlova kao temelju preventivnog bezbednosnog rada. U vezi sa tim oni upravljaju radomvojne policije, pre svega kriminalističke specijalnosti, učestvuju u planiranju mera bezbedostii nadziru njihovo sprovođenje, ali i sami vode „krupnije“ predmete. Sitniji predmeti, odnosnokrivična dela sa zaprećenom kaznom do 3 godine su u direktnoj nadležnosti vojne policije.Ovir 7Ograničena ovlašćenja vojne policije Vojske Slovenije u odnosu na OVSPrema zakonu o odbrani Vojna policija je ovlašćena da samostalno vodi kriminalističkeistrage za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvorom do tri godine. Dokumentaovanjetežih krivičnih dela je u nadležnosti organa bezbednosti iz Obaveštajno-bezbednosne službedok vojna policija obavlja samo kriminalističko-tehničke poslove.Okvir 8Slovenački sistem komplementaran sa NATOU viziji organizacije sistema odbrane do 2015 godine se procenjuje da je obaveštajno-bezbednosni sistem komplementaran drugim zemljama članica NATO. Međutim, u delu«izazovi i dileme» se naglašava da nadležnost obaveštajno-bezbednosne službe za otkrivanjei dokumentovanje krivičnih dela (ustvari, policijska ovlašćenja pripadnika ovog dela službe)nije u skladu sa tim standardima i da ostaje da se to pitanje reši u skladu sa daljim razvojemobaveštajno-bezbedosnog sistema i sistema odbrane.Okvir 9Potreba za reformomOsim vojne bezbednosno-obaveštajne službe i Obaveštajne agencije u Republici Makedonijipostoji, u sastavu MUP-a, posebna Uprava za bezbednost i kontraobaveštajni rad. Više putasu stručnjaci za bezbednost, kao i neki rukovodioci ovih službi ukazivala na njihovunepovezanost, preklapanje delokruga rada pa i međusobno praćenje i podmetanja.Tako se učlanku „Analiza: kako rade makedonske službe bezbednosti“ (Dnevnik, 28.12.2008.godine)navodi:“ Makedonske službe bezbednosti rade na svoju ruku. Obaveštajnoj agenciji niko nedaje upute čemu da se posveti kao državnom prioritetu, a Uprava za bezbednost ikontraobaveštajni rada je država za sebe, sa ogromnom moći, a bez ikakve kontrole nadležnihorgana i institucija.Ovo su zaključci stručne javnosti u zemlji, ali i direktno uključenih uposlove ovih moćnih službi.“Okvir 10Vojni obavetajno-bezbednosni sistem BiH
  12. 12. U sistemu odbrane BiH u sastavu ministarstva se nalazi Sektor za obaveštajno-bezbednosneposlove. U sastavu Zajedničkog štaba OS BiH je Uprava za obavještajne poslove ibezbednost (J2 ) koja je prvenstveno odgovorna za izradu doktrine i praktičnu primenusmernica, planova i programa koji se odnose na obaveštajnu spremnost oružanih snaga.Usastavu Operativne komande nalazi se Odeljenje za operativne, obaveštajno-bezbednosneposlove i obuku (G3/2/6) koje objedinjava tri štabne funkcije, uključujući i obaveštajno-bezbednosnu. Ono ima komandu odgovornost u kordinaciji navedenih poslova.Okvir 11Crna Gore: Mala vojska, mala službaObaveštajno-bezbedosna služba ministarstva odbrane Crne Gore broji 17 lica i još nekolikooperativaca u jedinicama. Četa vojna policije ima oko 120 ljudi.Okvir 12Kada je u pitanju zaštita tajnosti u Crnoj Gori je predviđeno da sve bezbednosne provereobavlja civilna služba („Agencija za nacionalnu bezbijednost“), a na zahtev Direkcije zazaštitu tajnosti podataka .Međutim, zakonom je predviđeno da poslove nadzora nad tomDirekcijom, iako je samostalna državna ustanova, obavlja ministar odbrane.ZastavnikDjemo:Ovo sam pročitao u jednom dahu! Odličan članak! ;)Navigation[0] Message Index[#] Next page

×