Lekcija1

3,107
-1

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
3,107
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
54
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Lekcija1

  1. 1. Bankarstvo 51. BANKE I BANKARSTVO Osnovni ciljevi ovog poglavlja su: 1) da definiše polje izučavanja nauke obankarstvu; 2) da se definiše pojam banke; 3) da pruži kraći prikaz razvojabankarstva; 4) da se navedu osnovne vrste banaka i njihove karakteristike;5) da se prezentiraju u osnovnim crtama bankarski sistemi jednog brojazemalja, i 6) da se ukaže na neke specifične oblike i načine bankarskogposlovanja. Teorijska analiza bankarstva se pretežno odnosi na istraživanje uloge, zna-čaja i ponašanja banke kao važne institucije finansijskog i šireg ekonomskogsistem zemlje (1). Na bazi teorijskih uopštavanja formulišu se dometi i okviridelovanja banaka u različitim društveno-ekonomskim sistemima i različitimstepenima razvoja određenog ekonomskog sistema. Različitim društveno-eko-nomskim sistemima odgovaraju specifični koncepti banaka, koji bi trebalo daobezbede optimalna rešenja, metode i mehanizme finansiranja privrednograzvoja.1.1. Nauka o bankarstvu i bankarsko poslovanje Pojmovno, „bankarstvo“ u svojoj osnovi obuhvata izučavanje bankarskogsistema i bankarske prakse, kao i izučavanje opštih pitanja kreditnog sistema ikreditne prakse (2). Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke. Ona, kao jednu po-sebnu grupu primenjenih ekonomskih nauka, obuhvata: 1) izučavanje funkcije iuloge bankarskog sistema i načina organizovanja bankarstva u jednoj nacional-noj ekonomiji; 2) kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje, sa stanovištanačela, strukture i sadržaja tih poslova; 3) odraz teorije i prakse monetarno-kre-ditne i devizne politike na kreditno-bankarski sistem, sa stanovišta uticaja naekonomsku politiku zemlje i međunarodne ekonomske i finansijske odnose (3). Kao naučna disciplina bankarstvo treba u prvom redu da ispita opšta ekonom-ska dejstva koja proizlaze iz funkcije banaka u kreditnom i bankarskom sistemu MTVU lekcije
  2. 2. 6 Banke i bankarstvojedne zemlje. Nauka o bankarstvu istovremeno je posebna disciplina nauke ofinansijama i organski je povezana sa ostalim finansijskim disciplinama. Polazeći od činjenice da su banke monetarne ustanove i novčana preduzeća,čija je osnovna posrednička funkcija da snabdevaju reprodukciju potrebnomkoličinom novca i kredita, bankarstvo kao podsistem u okviru finansijskog,monetarnog i kreditnog sistema predstavlja jasno determinisan sklop odrednicakojima se bavi nauka o bankarstvu. Ova naučna diciplina u istraživanju sferebankarstva primarno se bavi:1) teorijskim uopštavanjem funkcije banaka u bankarskom i kreditnom sistemu;2) izučavanjem načina organizovanja banaka u ekonomiji zemlje;3) istraživanjem funkcije i uloge bankarskog sistema u privrednom sistemu;4) sagledavanjem depozitnog, kreditnog i ostalog bankarskog poslovanja, sa stanovišta načela i kriterijuma racionalnosti i efikasnosti u privređivanju banaka;5) analizom sadržaja i strukture bankarskih poslova definisanih poslovnom politikom i materijalnim mogućnostima banke (finansijskim i kreditnim potencijalom banke);6) analizom parametara i agregata (vrste plasmana, kamatne stope, rokovi plasmana, oblici jemstava, kvalitet pasive i aktive bilansa banke i dr.) koji su odlučujući za poslovnu politiku i rezultate poslovanja banke (4). Prema navedenom delokrugu istraživanja, nauka o bankarstvu daje objaš-njenja sadržaja i strukture bankarskog sistema i bankarskog poslovanja. Tako-đe, objašnjava princip i način obavljanja bankarskih transakcija i operacija, tefunkcionalnih odnosa u poslovanju banke, koje imaju odraza na finansiranjepotreba komitenata banke i celokupne reprodukcije (5). Bankarsko poslovanje izučava se sa stanovišta sadržaja, funkcije i odno-sa u privrednom životu zemlje, gde je u savremenim uslovima banka, prekonovca i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja društvenereprodukcije (6). Cilj tog izučavanja je upoznavanje karaktera, funkcionalnihosobenosti i tehnike rada po poslovima udruživanja i racionalnog korišćenjanovčanih sredstava društvene akumulacije, kreditnih poslova, poslova mobi-lizacije, koncentracije i ubrzanja cirkulacije novčanih sredstava, monetarnog ikreditnog regulisanja, poslova platnog prometa i određenih uslužnih poslova,kao i kontrolnih funkcija. Osnovne funkcije klasične banke su usmerene na formiranje adekvatnogfinansijskog potencijala, optimizacije agregatne i strukturne alokacije kredita, MTVU lekcije
  3. 3. Bankarstvo 7organizaciju novčanih transfera, obezbeđenje finansijskih usluga i saveta ipovezivanje domaćeg i međunarodnog bankarstva (7). Međutim, savremenebanke predstavljaju multisrevisne finansijske organizacije, pošto pored osnov-nih funkcija obezbeđuju širok spektar drugih finansijskih usluga privrednimi drugim subjektima. Kako je pribavljanje i usmeravanje sredstava osnovna posrednička funkcijabanke, to delokrug poslovanja banke određuju sledeći poslovi: 1) moblizacijaslobodnih novčanih sredstava i multiplikacija novca (prikupljanje depozita, pri-bavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca); 2) investiranje, alokacijskafunkcija i upravljanje (plasman sredstava u formi kredita i drugi oblici plasma-na); 3) posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcijeplatnog prometa) (8). Nedodatak novca je koren svih zala. Dž. B. Šo Finansijski sistem i finansijski sektor ima bitnu ulogu u funkcionisanjusvake novčane i tržišne privrede, pošto se preko njega obezbeđuje protok (tran-sfer) kapitala između pojedinih subjekata (kompanija, stanovništva i države), unastojanju da se kapital, uz posredovanje finansijskog sektora, usmeri na onesubjekte, projekte i programe za koje se očekuje da će ovaj kapital upotrebiti naefikasan i racionalan način, za šta, kao univerzalna mera, služi profit. S tim uvezi, u okviru bankarskog sistema obavljaju se dve osnovne vrste transakcija:1) finansijske transakcije po osnovu tekućeg poslovanja privrednih subjeka-ta - transaktora (finansiranje tekućeg poslovanja - tekuće finansiranje), i 2)finansijske transakcije kojima se prenosi finansijska štednja od suficitarnihka deficitarnim privrednim subjektima - transaktorima (finansiranje razvoja- razvojno finansiranje) (9). Finansijski sistem, kao deo ukupnog privrednog sistema, predstavlja odgo-varajući skup institucija, instrumenta i mehanizama, putem kojih se ostvarujumobliziacija, koncentracija, transfer i alokacija finansijskih resursa i novčaneštednje društva (10). U svemu tome banke, kao finansijski posrednici, imajuveoma značajnu ulogu. Međutim, razvojem finansijskog tržišta, uloga banakakao primarno kreditno-depozitnih finansijskih posrednika, sve se više ugro-žava od strane berzanskih firmi, institucionalnih investitora i drugih para-bankarskih institucija. MTVU lekcije
  4. 4. 8 Banke i bankarstvoFinansijsko obrazovanjeDanašnji svet finansija je mnogo kompleksniji u poređenju sa onim jednu gene-raciju ranije. Pre četrdeset godina, prosto razumevanje kako funkcionišu čekovnii štedni račun u lokalnoj banci i štednoj instituciji, možda je bilo dovoljno. Sada,potrošači moraju da budu sposobni da prave razliku između širokog spektra fi-nansijskig proizvoda i usluga i pružalaca tih proizvoda i usluga. Ranijim, manjezaduženim generacijama, možda nije bilo potrebno sveobuhvatno razumevanjatakvih aspekata kredita, kao što je uticaj složenog interesa i posledica pogrešnogvođenja kreditnog računa. Alan Grinspen, guverner FED u 5 mandata.1.2. Pojam banke Pojam reči banka je dosta star i u literaturi se najčešće navodi da potiče oditalijanske reči „banco“ koji označava klupu (tezgu, danas šalter) na kojoj suse vršili razmena novca i ostale novčane operacije plaćanja i naplate u vezi saprometom koji se obavljao na trgovima, vašarima, domaćim i međunarodnimsajmovima (11). Banke se najkraće i najčešće defnišu kao finansijske organizacije koje se, kaosvojom osnovnom aktivnošću, bave primanjem depozita i davanjem kredita(zajmova) (12). Međutim, ova definicija, iako srazmerno tačna kada se radio osnovnim klasičnim funkcijama banke, ima svojih nedostataka, pošto senjom obuhvata primarna funkcija i poslovanje velikog broja banka, ali ne isvih vrsta banaka, pogotovo ne u savremenim uslovima. Zato se ovde navodei druge definicije. Banka (ital. banco, franc. banque, nem. i engl. bank) se može definisati i kaonovčani zavod, kreditna ustanova, čija je osnovna aktivnost uzimanje i davanjekredita, odnosno posredovanje u oblasti kredita, kao i obavljanje određenihnovčanih poslova za račun svojih komitenata (13).Banke su poslovne firme. Kao i proizvođači frizbija, lanci brze hrane i izdava-či, bankari kupuju sirovine, malo ih dorade, „kažu magične reči“, i onda „isko-či“ neki novi proizvod. Ako imaju sreće, oni mogu da prodaju gotov proizvodskuplje nego što ih je koštala sirovina. Za bankare, osnovna sirovina je novac!(Izvor: Lawrence S. Ritter, William L. Silber, Gregory F. Udell, „Principles of Money,Banking & Financial Markets (10 th Edition), Addison-Wesley Longman Inc., Reading,Massachusetts, 1999, str. 217). MTVU lekcije
  5. 5. Bankarstvo 9 Banka je organizacija koja, primenjujući princip društvene podele rada, traj-no obavlja svoje aktivnosti u društvenoj reprodukciji u oblasti prometa sredstavaplaćanja: emisije novca, prikupljanja depozita, davanja kredita, trgovine novcemi sredstvima plaćanja (trgovina zlatom, valutama, devizama), obavljanja novča-nog prometa u kupoprodajnim transakcijama robno-novčane privrede (14). Banka je međunarodni naziv za specijalizovanu organizaciju finansijskogposrednika između različitih sektora (privrede, stanovništva i dr.), koja priku-plja novčana sredstva, daje kredite, izdaje hartije od vrednosti, obavlja devizneposlove, platni promet u zemlji i sa inostranstvom, pruža usluge finansijskogkonsaltinga i upravljanja raznim fondovima, kao i brokerske i dilerske uslugepo nalogu svojih klijenata (kupujući i prodajući hartije od vrednosti) (15). Zakon o bankama Republike Srbije (član 2) definiše banku kao akcionarskodruštvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Sr-bije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove (16). Na osnovu svega iznetog, može se dati jedna sublimirana definicija da je ban-ka specijalizovana privredna organizacija, finansijski posrednik, koja prikupljaslobodna novčana sredstva po raznim osnovama i plasira ova sredstva u raznimvidovima, pre svega kroz odobravanje kredita i kupovinu hartija od vrednosti,odnosno pruža druge vrste usluga svojim komitentima, ili obavlja finansijske idruge transakcije za svoj račun, a u cilju ostvarivanja prihoda, odnosno profitapo tom osnovu.Iz Zakona o bankamaBanka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu zarad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljatii druge poslove.Strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sapropisima države porekla, osnovano i upisano u registar nadležnog organa te dr-žave kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i kojeobavlja depozitne i kreditne poslove.Filijala je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica, koje obavlja poslovekoje može obavljati banka u skladu sa ovim zakonom.Predstavinštvo je organizacioni deo banke u inostranstvu ili strane banke u Re-publici Srbiji, bez statusa pravnog lica, koji ne obavlja poslove koje može obavlja-ti banka, već poslove istraživanja tržišta, i koji predstavlja banku, odnosno stranubanku, čiji je deo.Izvor: Zakon o bankama, Sl. glasnik RS, br. 107/05, od 2.12.2005. godine MTVU lekcije
  6. 6. 10 Banke i bankarstvo1.3. Razvoj bankarstva Istorijski gledano, trgovina se kao delatnost razvila pre pojave banaka ibankarskih poslova (3200-3000. g. p. n. e.), ali je razvoj trgovine doveo i dopojave bankarskih poslova koji su imali za cilj da omoguće i olakšaju trgovin-ske odnose na širim prostorima. Prema nekim izvorima, u Vavilonu su se uperiodu od VII do V veka p.n.e. pojavili tragovi koji ukazuju da su se pojedinalica, kao stalnim zanimanjem, bavila prikupljanjem i čuvanjem hrane i drugihproizvoda, koje su davali u zajam. Pozajmice su se davale u naturalnom oblikui sa dodatnom kamatom, koja je imala uglavnom zelenaški karakter, a vraćalesu se u periodu naredne žetve. Prema drugim izvorima, prapočeci bankarstva se povezuju sa drevnimgradom Urom koji se nalazio na pola puta između Bagdada i Persijskog zalivai to sa njegovim crkvama i hramovima (17). Jedan takav hram je bio hram uDublal-Muhu u Uru (koji je postojao od 3000. g. p. n. e. do 560. g. n. e, iako jeviše puta rušen i obnavljan) koji je počeo sa depozitnim poslovima u kojimasu se uz naknadu čuvali novac i druge stvari od vrednosti, da bi se kasnijerazvio platni promet i kreditiranje. Ovaj hram je vodio tekuće knjigovodstvosvog poslovanja, uključujući i obračun prihoda i rashoda (mesečni i godišnji),knjigovodstvo troškova za perionice i tkačnice koje su bile u svojini hrama (uknjigovodstvu su se nalazila i imena 1.397 robova), kao i trgovačkih poslo-va koje su obavljali crkveni trgovci, a ukupni rezultati poslovanja su, takođe,obrađivani (radi se o prapočetku konsolidovanog bilansa). Inače, prema tadavažećim propisima svaki posao je morao da bude pismeno potvrđen, knjižen, au određenim slučajevima garantovan (overen), tako da se gotovo devet desetinapoznatih dokumenata pisanih klinastim pismom odnosi na privredne poslove(liste i obračuni knjiženja, kupovni, najamni i kreditni ugovori svih vrsta). Pored hramova, bankarskim poslovima se počinju baviti i privatne ban-karske kuće koje se javljaju za vreme dinastije Hamurabija (1830-1530. g. p. n.e.), o čemu svedoči mnoštvo pisanih dokumenata. Najpoznatija od ovih kućaje bila „Sinovi Egibija“ u Vavilonu (1120-480. g. p. n. e.) koja se nije bavila sa-mo privatnim depozitnim i kredtinim poslovima, nego i onima koji su imalijavni karakter. Iz oblasti Azije i Mediterana trgovina se prenosila i u Grčku, a sa njom suse razvijali i bankarski poslovi i neke vrste banaka. S obzirom na to da je uantičkoj Grčkoj svaki grad-država imao svoj novac, menjači novca - trapezari(nazvani po klupama, odnosno stolovima na kojima su obavljali finansijske MTVU lekcije
  7. 7. Bankarstvo 11transakcije) su imali značajnu ulogu u olakšavanju prometa među gradovi-ma-državama i trgovcima. Kasnije su se trapezari počeli baviti i davanjemnovca na zajam uz kamatu. U Grčkoj se razvilo i nekoliko vrsta banaka, ameđu najpoznatijima su bile one u hramovima, kao i gradske i privatne ban-ke. One su uzimale uloge uz kamatu, davale zajmove sa kamatom, a bavile suse i poslovima platnog prometa sa drugim gradovima i zemljama koristeći sekreditnim pismima.Kamatne stopeU Antička vremena u meditaranskom bazenu postojao je tzv. “brodski zajam“ kaovrsta finansiranja na bazi podele rizika i profita, gde su investitori u robu natovare-nu na trgovački brod snosili rizik njenog transporta i prodaje, da bi po tom osnovuostvarivali stopu prinosa od 20 do 30% u mirnodopskim vremenima, pa sve do100% u vreme ratova i piraterije na moru, ali su, ne retko, i sve gubili. U staroj Grčkoj,Atinjani su pozajmljivali svojim gradskim vlastima novac po kamatnoj stopi koja nijebila niža od 20% godišnje. U starom Rimu, 443. godine pre naše ere, zabeležena je iprva mera ograničenja kamatnih stopa na nivou 8,3% godišnje. U ranom hrišćanstvukamata nije bila dozvoljena, ali su reformisti Kalvin i Luter 1547. godine priznali kaohrišćanski dopustivu kamatnu stopu do 5% godišnje. (L. D. Shall and C. W. Haley,„Introducition to Finacial Management“, McGraw-Hill, New York, 1988, str. 56-61.i „Credit Management Handbook“, Credit Research Foundation, Richard D. Irwin,Inc., Homewood, Illinois, 1958, str. 2). Bankarski poslovi u Rimu su se razvili uglavnom na grčkim iskustvima, abankari (nazivali su se argentarius-i) su se bavili primanjem depozita, davanjemkredita i platnim prometom. Svojevrsno berzansko i novčano tržište postojaloje kod Kastorove crkve (na najvećem rimskom javnom trgu - Forumu).O urbem venalem et mature perituram, si solum emptorem invenerit – O podmitljiva ligrada, koji će brzo propasti, samo ako se nađe kupac. Prema Salustiju, numidski kraljJugurta izrekao je ove reči odlazeći iz Rima gde je uspeo podmititi mnoge ugledne iuticajne građane („Latinski citati, izreke i poslovice“, Ušće, Beograd, 2002, str.110). Raspadom rimskog carstva i kasnije u feudalnim odnosima dolazi dostvaranja velikog broja moneta, čime na značaju dobijaju menjački poslovi.Razvojem međunarodne trgovine banke se sve više bave poslovima njenogkreditiranja, pri čemu su menice u tom periodu bile važan instrument plaćanja,kao i depozitne potvrde. Pored privatnih banaka javljaju se i javne banke, čijije glavni posao bio da pribave depozitni novac za državu, za koji su se davale MTVU lekcije
  8. 8. 12 Banke i bankarstvodepozitne potvrde. Na osnovu ovih državnih zadužnica dolazilo je i do udruži-vanja poverilaca u posebne bankarske institute (tzv. Monti ili Montes) od kojihsu neki čak preuzimali upravljanje blagajnom (trezorom) zaduženih država. U Đenovi je 1407. osnovana banka „Kaza di Sant Đorđa“ (Casa di SantGeorgio) koja je poznata (mada je od nje starija Banca di Genova osnovana1320) i po tome što je od nje potekla ideja o stvaranju bankarskog novca kaomerila vrednosti za različite vrste novca i u drugim zemaljama (jedna đenov-ska bankarska funta odgovarala je „težini“ 12 g. finog zlata). Po osnovu svogduga država je na „Kaza di Sant Đorđa“ bila prenela ostrva Korziku, Kipari delove Krima, a na nju je bilo i preneto pravo oporezivanja, tako da je saovom bankom pregovarao Kristifor Kolumbo, kod organizovanja svog četvr-tog putovanja za Ameriku (1502), kako bi mu se ukinuo porez na eksploziv.Inače, poslovni odnosi tadašnjih preduzeća i trgovačkih firmi sa bankama,kao i samih banaka, od kraja XV veka, počinju da se uređuju na principimadvojnog knjigovodstva (koje se vezuje za 1494. i Luku Pačioli-a, mada mu je uodređenoj meri prethodila „Knjiga trgovačke računice“ Leonarda Fibenocijaiz 1202.), koje sistematizuje osnovne pokazatelje imovine, kapitala i troškova(čime su i udareni temelji računa kapitala i uspeha).Mediči bankaMediči (Medici) banka bila je najpoznatija banka u doba renesanse u Italiji i jedna odvodećih finansijskih institucija u Evropi svoga vremena, a ujedno se smatra i prvommultinacionalnom banka u savremenom smislu te reči. Primala je depozite do iznosakoji je bio nekoliko puta veće od investiranog kapitala i pozajmljivala novac. Bila jeprimarno involvirana u transfer sredstava povezan sa međunarodnom trgovinomtog vremena. Ona je bila i glavna banka papske Kurije, a imala je filijale po celoj Italiji,kao i u Londonu, Lionu, Brižu, Ženevi i Avinjonu. Nastala je 1393. g. u Rimu, da bibila ubrzo premeštena u Firencu (1397. g.). Bila je partnersko uduruženje porodiceMediči, koje je funkcionisalo praktično kao holding kompanija, tako da su filijaleimale veliku samostalnost u poslovanju. Banka je prestala da postoji 1494. g. delećisudbinu vlasti i uticaja familije Mediči (izvor: Larry Allen, „Encyclopedia of Money“,Checmarks Books, New York, 2001, str. 194-195). U drugoj polovini XVII veka osnivaju se prve emisione banke (SverigenRiksbank 1668. i Bank of England 1694), dok početak XVIII veka karakteri-še osnivanje mnogih komercijalnih banaka koje su bile privatnog ili javnogkaraktera, a u XIX veku se u Engleskoj osnivaju banke akcionarskog tipa, odkojih neke i danas postoje. Dolazi i do formiranja većih banaka, kao što je MTVU lekcije
  9. 9. Bankarstvo 13Banka za industriju i trgovinu u Darmštatu (1848), koje značajno doprinoseindustrijskom razvoju. Banke se, pored tradiconalnih poslova primanja de-pozita, davanja kredita i platnog prometa, sve više bave i drugim finansijskimuslužnim poslovima, a razvojem finansijskih tržišta u XX veku postaju njihovnajznačajniji učesnik. U XX veku dolazi od razvoja investicionog bankarstva, asa globalizacijom i liberalizacijom svetske privrede i do razvoja međunarodnogbankarstva.Kolonijalno bankarstvoKolonijalno bankarstvo (colonial banking) je termin koji se koristi za otvaranje fi-lijala/afilijacija banaka iz V. Britanije (British overseas banks, Anglo foreign banks)u britanskim kolinijama u Australiji, Karibima i Severnoj Americi tokom tridesetihgodina devetnaestog veka, a kasnije pedesetih godina devetnaestog veka u JužnojAfrici, Latinskoj Americi, Indiji i delovima Azije, kao i na Bliskom Istoku, ali i nekimzemljama Evrope. Ostale kolonijalne sile su, takođe, na sličan način, kasnije u de-vetnaestom veku, širile svoje bankarske aktivnosti, a naročito belgijske, francuskeu nemačke banke (Izvor: Barbara Casu, Claudia Girardone and Philip Molyneux,„Introduction to Banking“, Pearson Education Ltd., Harlow, England, 2006 str. 77). Do sedamdesetih godina prošlog veka banke u razvijenim zemljama suimale dominantnu poziciju u finansijskom posredovanju između nosilaca šted-nje i investicija (18). Komercijalne banke su u tradicionalnom modelu tržišneprivrede imale domimantnu poziciju u: 1) apsorbovanju štednje preko depozita;2) kreditiranju privrede i stanovništva; 3) ročnoj transformaciji sredstava, i 4)platnom prometu. U novom modelu tržišne privrede dolazi do potiskivanjakomercijalnih banaka u svim njihovim dotadašnjim ključinim delatnostima,a posebno je brzi razvoj penzionih i investicionih fondova privukao najvećideo novoformirane štednje u ove institucionalne investitore i time značajnopromenio tokove kapitala, ali i obrasce investiranja.Novac u poslovicama- Zlato ne govori, ali mnogo tvori. Ukrajinska poslovica- Nemaš groš, uvek si loš. Bugarska poslovica- Ko oko vrata punu kesu ima, ne može se naći na vešalima. Ruska poslovica- Ko ima novac i veze, ne mora brinuti o pravdi. Italijanska poslovica- Retki su oni kojima je poštenje milije od novca. Latinska poslovica- Novac, ponekad, otklanja nepilike, ali ih i stvara. Kineska poslovica- Za novac je i boga moguće kupiti. Korejska poslovica- Ako ti dugujem sto dolara, to je moj problem; ako ti dugujem sto hiljada, to je MTVU lekcije
  10. 10. 14 Banke i bankarstvotvoj problem. Američka poslovica- Kad pas ima novaca, obraćaju mu se sa „gospodine“. Arapska poslovica- Ako nekom pozajmiš novac, ili ćeš izgubiti novac ili prijatelja. Srpska poslovica Prestrukturiranje komercijalnog bankarstva je uglavnom išlo u pravcunjegovog sve većeg približavanja finansijskim tržištima i proširenja spektraposlovanja, pre svega u domenu investicionog bankarstva, uz smanjenje šted-no-kreditnih aktivnosti, sa afirmacijom koncepta univerzalne banke. Dolazi ido stvaranja velikih finansijskih konglomerata, globalne poslovne orijentacije,koje svoje poslovne aktivnosti imaju u komercijalnom i investicionom bankar-stvu, brokerskim poslovima sa hartijama od vrednosti, osiguranju i drugimvidovima finansijskog posredovanja.DinarPrvi dinar u savremenoj istoriji Srbije, dao je da se iskuje Knjaz Milan Obrenović 1875.g., četiri veka od poslednjeg srpskog srednjevekovnog dinara. Kovanje je poverenobečkoj kovnici, a alate su gravirali Anton Šarf (50 para i 2 dinara) i Fridrih Lisek (1dinar). Pola dinara je iskovano u 2 miliona komada, 1 dinar u 3 miliona komada i 2dinara u 1 milion komada. Sva tri apoena bila su kovana od srebra finoće 835 pro-mila. (Izvor: „Prvi srpski dinar nakon četiri stotine godina“, Pregled, 22.5.2007. g. ). Međunarodni bankarski sistem poslednjih godina karakterišu: 1) deregula-cija međunarodnog i domaćih finansijskih tržišta; 2) poboljšanje komunikacije ikompjuterske tehnologije; 3) značajni problemi u mnogim bankarskim sistemi-ma prouzrokovani kvalitetom aktive; 4) sve veće vođenje računa o troškovima,i 5) distorzije povezane javnom podrškom bankarskim institucijama. Pri tome,promene u regulatornim okvirima i nadzoru bile su značajan izvor pritiska nakonsolidaciju i restrukturiranje u bankarskoj industriji (19).Bankarstvo„Bankarstvo je privredni posao veoma sličan svakom drugom privrednom poslu.Komercijalna banka je srazmerno jednostavna poslovna organizacija. Banka pružaizvesne usluge svojim mušterijama (ulagačima i onima kojima pozajmljuje novac),a zauzvrat oni joj plaćaju u jednom ili drugom obliku. Pokušava da zaradi profit zasvoje akcionare“(P. A. Samuelson, „Ekonomija“, Savremena administracija, Beograd,1969, str. 308). MTVU lekcije
  11. 11. Bankarstvo 15 Razvojni potencijali ukupnog finansijskog sektora mogu se smatrati vrlopovoljnim u narednom periodu, pošto finansijski sektor, uz sektor informa-cione tehnologije i telekomunikacija, spada u najpropulzivnije delatnosti usavremenoj fazi privrednog razvoja (20). Za sektor bankarstva ostaje ključnopitanje kakve će se proporcije formirati između bankarskih i nebankarskihinstitucija u rastućim ukupnim potencijalima finansijskog sektora.1.4. Vrste banka Postoji više kriterijuma po kojima se može izvršiti razvrstavanje banaka,kao što su: kriterijum po privrednoj oblasti, odnosno grani kojoj banka dajekredite; kriterijum po principu teritorijalnosti na kojoj se prostire rad banke;kriterijum po ročnosti poslova; kriterijum po načinu dolaska do sredstava itd.(21). Međutim, novi odnosi poslovanja koji se javljaju između banaka i njihovihkomitenata u savremenom svetu, ukazuju da se banke često bave i takvim po-slovima koji po vrsti i užoj specijalnosti ne spadaju u njihovo redovno poslova-nje, odnosno da se sve veći broj banaka opredeljuje za takav način organizacijekoji ih udaljuje od klasične specijalizacije u poslovanju. Ipak, još uvek je jedan od najčešće primenjivanih kriterijuma za podelubanaka onaj koji vodi računa o tome na koji način banke dolaze do sredstava,odnosno sadržine poslova kojima se neka banka pretežno bavi. Prema ovomkriterijumu, banke se mogu podeliti na: centralne ili emisione banke, komer-cijalne banke, investicione banke, granske ili specijalizovane banke, razvojnebanke, regionalne banke, poslovne banke, mono banke, univerzalne banke,međunarodne (multinacionalne) i mega poslovne banke (22).1.4.1. Centralna banka Centralna banka zauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom siste-mu, s obzirom na svoju ulogu emisione banke ili banke banaka. U najvažnijeposlove i zadatke koji karakterišu rad centralne banke, ubrajaju se pravo emisijenovca i kredita, sprovođenje kreditno-monetarne politike, stvaranje i sporovođe-nje spoljne likvidnosti i obavljanje određenih poslova za račun države. Centralna banka ima pravo emisije novca koji predstavlja zakonsko sredstvoplaćanja u jednoj zemlji. S druge strane, centralna banka davanjem kreditabankama, odnosno kupovinom od banaka nedospelih potraživanja, stvaratzv. primarni novac koji, u stvari, nije novac u opticaju, već predstavlja osnovu MTVU lekcije
  12. 12. 16 Banke i bankarstvokoja će bankarstvu poslužiti za davanje kredita komitentima, na koji način setek kreira novac. Centralna banka sprovodi kreditno-monetarnu politiku, preko eskontnepolitike, politike operacija na otvorenom tržištu, politike aktiviranja i dezak-tiviranja depozita i politike propisivanja obaveznih rezervi. Eskontna politika predstavlja promene, od strane centralne banke, visineeskontne (kamatne) stope i drugih uslova pod kojima centralna banka odobra-va (reeskontne) kredite bankama, uključujući određivanje ukupnog iznosa ree-skontnog kredita, roka trajanja kredita i vrste kredita (određivanje namene). Politika otvorenog tržišta ili operacija na otvorenom tržištu sastoji se odkupovine i prodaje, od strane centralne banke, državnih hartija od vrednosti ucilju smanjivanja ili povećanja kreditnog potencijala banaka, odnosno novčanemase i održavanja stabilnog kursa takvih hartija od vrednosti. Politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita kod banaka se sprovodi odstrane centralne banke na taj način što se za određeni kraći ili duži vremenskiperiod dezaktiviraju depoziti, odnosno delovi novčane mase, ili se oni ponovoaktiviraju za normalnu upotrebu i prebacuju u novčanu masu. Politika propisivanja obavezne rezerve predstavlja utvrđivanje, od stranecentralne banke, određenog procenta i osnovice na koju banke vrše izdvajanjaod postojećih depozita u korist centralne banke, na koji način se regulišu kre-ditni potencijal banaka, ukupna novčana masa i održava likvidnost banaka.Povećanje obavezne rezerve banaka kod centralne banke predstavlja instrumentrestriktivne kreditno-monetarne politike, pošto se na taj način smanjuje kre-ditni potencijal banaka, dok se smanjenjem obavezne rezerve sprovodi ekspan-zivna kreditno-monetrana politika, pošto se na taj način povećava raspoloživikreditni potencijal banaka.Problem centralne bankeProblem centralne banke je u tome što ona želi da ostvari određene ciljeve, kao štosu stabilnost cena uz visoku stopu zaposlenosti, ali na njih nema neposredan uticaj.Na raspolaganju joj je niz instrumenata (operacije na otvorenom tržištu, promeneeskontne stope i promene u obaveznim rezervama) koji na ciljeve posredno utičunakon izvesnog vremena (obično posle više od godinu dana). Ukoliko centralnabanka sačeka da vidi kakvi će biti nivo cena i stopa zaposlenosti za godinu dana,biće prekasno da bilo šta u svojoj politici promeni - greške neće moći da se isprave.(Frederic S. Mishkin, „Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“, Datastatus, Beograd, 2006, str. 414). MTVU lekcije
  13. 13. Bankarstvo 17 Posebno značajan zadatak centralne banke sastoji se u održavanju spoljnelikvidnosti zemlje, što podrazumeva da centralna banka stalno prati promeneu platnom bilansu, kako bi se blagovremeno preduzimale odgovarajuće meredevizne politike i druge mere usmerene na povećanje izvoza i usklađivanjeuvoza sa izvozom, odnosno odliva kapitala sa prilivom kapitala. Posebno jeznačajana uloga centralne banke u regulisanju kursa nacionalne valute u od-nosu na druge valute, što se postiže vođenjem odgovarajuće politike deviznogkursa i intervencijama (kupovinom i prodajom deviza ) na deviznom tržištu.Efekat intervencija centralne banke na devizni kursNesterilizovana intervencija centralne banke, u kojoj se domaća valuta prodajeda bi se kupila devizna sredstva, dovodi do povećanja deviznih rezervi, poveća-nja novčane mase i depresijacije domaće valute. Na osnovu raspoloživih podata-ka, zaključak je i da dugorčan uticaj sterilizovanih intervencija centralne banke nadevizni kurs nije veliki. (Frederic S. Mishkin, „Monetarna ekonomija, bankarstvo ifinansijska tržišta“, Data status, Beograd, 2006, str. 484). Centralna banka vodi računa o deviznim rezervama zemlje koje bi trebaloda omoguće nesmetana plaćanja inostranstvu, vodi računa o stanju zaduženostizemlje prema inostranstvu u cilju održavanja njene međunarodne likvidnosti,servisira državne inostrane zajmove i zaključuje nove zajmove radi održavanjalikvidnosti zemlje. Centralna banka obavlja određene poslove za potrebe države (što može bitii preko posebnih institucija poput trezora), kao što su poslovi u vezi sa zaključi-vanjem i servisiranjem državnih zajmova, kreditiranje države za potrebe javnepotrošnje (budžeta), naplate poreskih i drugih prihoda u korist države i njenihorgana, a centralna banka se može baviti, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima,i poslovima platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom.Odluke guvernera centralnih banakaEkonomski analitičar Masimo Đanini tvrdi da je Milton Fridamn jednom prilikompredsedniku FED (američke centralne banke) rekao: „Vi, centralni bankari, uvekdonosite pogrešene odluke. Ako slučajno donesete neku tačnu, onda je ona u po-grešnom trenutku, Ako je donesete u pravom trenutku, donesete je iz pogrešnihmotiva“. (Izvor: Milutin Mitrović, „Kriza: Žrtveni guverneri“, Ekonomist magazin, br.382, 17.9.2007, str. 57). MTVU lekcije
  14. 14. 18 Banke i bankarstvo U ovom kontekstu treba ukazati na tzv. monobanku kao jedinstvenu bankujedne zemlje (sa širokom mrežom filijala) koja objedinjuje funkcije centralnebanke i poslovnog bankarstva, kao što su emisija novca, kratkoročno i dugo-ročno kreditiranje, platni promet u zemlji i sa inostranstvom. U savremenom bankarstvu ovaj tip banaka nije prisutan i uglavnom karak-teriše početne faze razvoja finansijskog sistema pojedinih zemalja u razvoju ibivših socijalističkih zemalja istočne i centralne Evrope (kod nas je bio prisutan1952-1954. godine).1.4.2. Depozitne ili komercijalne banke Primarni posao depozitnih ili komercijalnih banaka je prikupljanje pretež-no kratkoročnih sredstava po osnovu depozita sektora privrede, vanprivrede istanovništva (zbog čega nose naziv depozitne banke) i njihovo usmeravanje,uglavnom, za određene komercijalne namene (zbog čega se nazivaju i komer-cijalne banke), kao što je finansiranje proizvodnje i prometa, i to prevashodnona kratak rok. Ovaj vid banakarskih institucija je jedan od najrasprostranjenijih oblikabankarskih institucija, koje raspolažu mrežom filijala preko koje prikupljajudepozite i vrše komercijalno kreditiranje, ali i vrše poslove platnog prometai druge poslove sa stanovništvom (vođenje računa). Depozitne banke imajuznačajnu ulogu na finansijskom tržištu i to, pre svega, tržištu novca, poštoraspolažu viškovima likvidnih novčanih sredstava.1.4.3. Investicione banke Investicione banke su banke koje raspolažu dugoročnim kreditnim po-tencijalnom i bave se pretežno dugoročnim kreditiranjem investicija (preko5 godina), a mogu biti specijalizovanog (industrijske banke, poljoprivrednebanke i sl.) ili univerzalnog tipa. Do sredstava dolaze oročavanjem na duže rokove depozita privrede ivanprivrede, uzimanjem kredita od drugih banaka u zemlji i inostranstvu iizdavanjem vlastitih akcija ili obveznica. Po veličini bilansne aktive uglavnomspadaju u velike banke. Investicione banke su značajan učesnik na domaćem i međunarodnomfinansijskom tržištu, a za potrebe privrednih kompanija svojih komitenataobavljaju razne poslove vezane za emisiju i plasman hartija od vrednosti, bave sekonsultantskim aktivnostima u procesu prestrukturiranja kompanija (spajanjai preuzimanja), ali i finansijskim transakcijama u vezi sa time, upravljanjem MTVU lekcije
  15. 15. Bankarstvo 19imovinom i portfoliom hartija od vrednosti itd. U poslednje vreme se pod poj-mom investicione banke i investicionog bankarstva podrazumeva upravo ovajprofil banke i bankarskih poslova, čija se glavna aktivnost sastoji od savetodav-nih usluga na bazi provizije (fee-based advisory services) koje su povezane safinansijskim transakcijama kompanija (23).1.4.4. Granske ili specijalizovane banke Granske ili specijalizovane banke predstavljaju takvu vrstu banaka koje odo-bravaju kredite isključivo pojedinim privrednim granama ili oblastima (kao štosu poljoprivreda, industrija, unutrašnja trgovina, spoljna trgovina, zadrugarstvoitd.), mada se termin specijalizovana banka koristi i za banke koje su se speci-jalizovale za neki određeni vid bankarskog poslovanja (za razliku od univerzal-nih banaka). Svoj kreditni potencijal uglavnom formiraju na osnovu uloga idepozita članova koji pripadaju grani ili oblasti koja se kreditira. One mogui da obavljaju određene standardne bakarske poslove za potrebe svojih komi-tenata. Na ovaj način se omogućava koncentracija sredstava i prevazilaženjeteritorijalne imobilizacije cirkulacije banakarskih sredstava. Preko ovih banakase u određenoj meri realizuje i državna politka prema određenim privrednimgranama i oblastima. Posebnim vidom specijalizovanih banaka mogu se smatrati hipotekarnei lombardne banke. Hipotekarne banke su uglavnom orijentisane na plasmansredstava svog kreditnog potencijala na srednji i duži rok uz zalaganje hipote-ke (nekretnina) komitenta kao obezbeđenja za otplatu kredita. U savremenojbankarskoj praksi u poslovnom kreditiranju komitenata, hipotekarnu formukreditiranja sve više zamenjuje tzv. projektno finansiranje na srednji rok, uzprezentaciju biznis plana komitenta, gde hipoteka služi kao jemstvo za urednovraćanje kredita, a sličnu ulogu u banarskoj praksi ima i tzv. fiducijarni ugovor(u kome banka kao poverilac postaje de facto kupac imovine komitenta) kojise koristi kao pokriće obaveza komitenta (24). Lombardne banke se pretežno bave odobravanjem kredita na osnovu zalogepokretnih roba (po pravilu, berzanskih roba), sa mogućnošću da se putem potvrdeo vlasništvu one mogu preneti na banku poverioca.1.4.5. Razvojne banke Razvojene banke mogu biti nacionalnog ili međunarodnog (regionalnog)karaktera. Razvojne banke imaju za osnovnu funkciju finansiranje programarazvoja i strukturnog prilagođavanja nacionalne privrede kao celine ili nekog od MTVU lekcije
  16. 16. 20 Banke i bankarstvonjenih sektora, kao što je, na primer, infrastruktura, pod povoljnijim uslovima upogledu roka i kamatne stope nego što su standardni komercijalni uslovi. Izvori sredstava iz kojih se vrši finansiranje mogu biti javni i privatni ilikombinovani, uključujući i sredstva koja se pribavljaju iz inostranstva, ali suona ipak pretežno javnog karaktera (osnivački kapital koji daju država ili raznidržavni fondovi i fondovi za posebne namene), ili se njihova moblizacija vršina tržištu, uz direktnu ili indirektnu državnu garanciju, koja omogućava lakšei jeftinije pribavljanje sredstava. Međunarodne (regionalne) razvojne banke finansiraju investicione razvoj-ne projekte i programe strukturnog prilagođavanja, kao i razvoja institucijau zemaljama članicama, odnosno konkretne razvojne projekte privrednih su-bjekta iz ovih zemalja, s tim da su to, po pravilu, projekti i programi za koje sesredstva ne mogu pribaviti pod povoljnim uslovima iz privatnih izvora ili natržištu kapitala. Sredstva međunarodne (regionalne) razvojne banke pribavlja-ju se od uloga zemalja članica, ali i zaduživanjem na međunarodnom tržištukapitala, gde zbog svog boniteta (za koji praktično garantuju zemlje članice)mogu da dobiju najpovoljnije uslove, tako da su u mogućnosti da finansirajuprojekte kreditima sa dužim rokovima otplate i nižim kamatama u odnosu nastrandardne tržišne uslove. Najpoznatije međunarodne razvojne banke i institucije globalnog karakterasu Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Međunarodno udruženjeza razvoj (IDA) i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), dok su od me-đunarodnih regionalih banaka to Azijska banka za razvoj, Afrička banka zarazvoj, Interamerička banka za razvoj, Evropska banka za obnovu i razvoj iEvropska investiciona banka.1.4.6. Univerzalne banke Univerzalne banke se bave svim vrstama bankarskih poslova, bez obzira narok, tako da predstavlja banku opšteg tipa. One su pravi „finansijski super-marketi“ koji nude kompletan asortiman bankarskih usluga svojim komiten-tima u koje spadaju, kako fizička, tako i pravna lica. Univerzalne banke su posvojoj suštini ipak bliže depozitnim bankama, pri čemu u strukturi njihovogposlovanja, iako mogu da pružaju sve vrste bankarskih usluga (uključujući iposlovanje sa hartijama od vrednosti i pružanje usluga iz domena investicionogbankarstva), ipak, preovlađuje određena vrsta bankarskih poslova. MTVU lekcije
  17. 17. Bankarstvo 21 Univerzalne banke, po pravilu, posluju preko razgranate mreže filijala naceloj teritoriji jedne države, šireći se često i preko njenih granica. Mogućnostda pruže sve vrste bankarskih usluga doprinosi većem „vezivanju“ komitena-ta za univerzalnu banku, ali ujedno i daje mogućnosti banci da više utiče naposlovanje komitenata. U domaćoj praksi bankarskog organizovanja poslovna banka, sa svim svo-jim obeležjima, predstavlja tip opšte ili univerzalne banke (25).DolarDolar (dollar) je naziv za valutu SAD (USD). Naziv dolar potiče od varijante termina ta-lir (thaler, a kasnije talir) koji je bio često u upotrebi u Nemačkoj (1 talir je bio vredan3 marke) i Istočnoj Evropi u srednjem veku. Kako se navodi, Škoti, koji nisu baš uvekbili verni subjekti Engleske krune, usvojili su termin dolar kao izraz antiengleskograspoloženja, a taj naziv su doneli i u britanske kolonije na Američkom kontientu.Dolar se ustoličio kao primarna monetarna jedinica obračuna u 13 kolonija, a Kon-gres je proglasio 6.7.1795. g. dolar kao monetarnu jedinicu SAD (Izvor: Larry Allen,„Encyclopedia of Money“, Checmarks Books, New York, 2001, str 98).1.4.7. Poslovne banke Ova vrsta banaka ima dosta sličnosti sa depozitnim ili komercijalnim bana-kama, pa se negde i pojmovno izjednačava sa njima. U mnogim zemljama nepostoji „čisti“ tip poslovne banke, nego svojevrsna kombinacija sa karakteristi-kama depozitne i poslovne banke koja do svojih sredstava dolazi prevashodnoudruživanjem sredstava velikih preduzeća (praktično se radi o udruživanjubankarskog i industrijskog kapitala), tako da raspolaže velikim potencijalomkoji omogućava da finansijski na duže rokove prati veće projekte svojih osni-vača, ali i drugih komitenata. U poslednje vreme se sve više govori o mega poslovnim bankama koje suprevashodno orijentisane na finasiranje velikih industrijskih i trgovinskihkonglomerata na dugoročnijoj osnovi, uključujući i aktivnosti van nacionalnihgranica, dok je karakteristika tradicionalnih poslovnih banaka pre kratkoročnofinansijsko angažovanje u nacionalnim okvirima. Praksa organizovanja banka u domaćem bankarstvu poznaje i poslovnubanku, koja samo po nazivu ima sličnosti sa navedenom vrstom banaka, jersu se one u osnovi najviše bavile kratkoročnim poslovima, kao i depozitnebanke (26). MTVU lekcije
  18. 18. 22 Banke i bankarstvo1.4.8. Multinacionalne banke Multinacionalne banke karakteriše bankarsko poslovanje u više zemaljapreko mreže filijala i afilijacija koje su osnovane u raznim zemljama sa osloncemna sofisticiranoj informacionoj tehnologiji. Po svom karakteru one su sličneuniverzalnim bankama pošto, po pravilu, pružaju sve vrste bankarskih usluga,ali sa akcentom na platnom prometu sa inostranstvom, poslovanje sa raznimvalutama na međunarodnim finansijskim tržištima i kreditiranje međunarod-nih privrednih transakcija. Raspolažu velikim potencijalom koji im omogućavada finansiraju i najveće poslove. Osnivači i akcionari multinacionalnih banaka su rezidenti različitih država,s tim da su to uglavnom privatna fizička i pravna lica, za razliku od međuna-rodnih razvojnih banaka koje su multinacionalne po karakteru svojih osni-vača (koji su države ili javni entiteti) i koje posluju u više država, ali karakternjihovih transakcija ima razvojnu, a ne komercijalnu dimenziju.1.5. Nebankarske finansijske organizacije Za razliku od banaka kod kojih postoji direktna posrednička funkcionalnaveza između prikupljanja i plasiranja sredstava, postoji jedan broj finansijskihorganizacija kod kojih je ta veza mnogo manje izražena, ili čak nije uopšteprisutna, i koje se klasifikuju kao nebankarske finansijske organizacije ili in-stitucije, odnosno kao pomoćne finansijske organizacije (27). Inače, u osnovi,finansijski posrednici se dele na depozitne i nedepozitne finansijske institucije(28). U depozitne finansijske institucije spadaju, pored banaka, banke i štedi-onice (štedno-kreditne zadruge, kreditne unije i sl.), a nedepozitne finansijskeinstitucije obuhvataju širok i heterogen spektar institucija, kao što su raznadruštva (finansijske kompanije) za plasiranje kapitala, investicionih fondovi,osiguravajuća društva (kompanije), penzioni fondovi, i razni drugi finansijskiposrednici. Štedionice (čiji su osnivači građani, komunalne ustanove i sl.) se bave priku-pljanjem i razvijenjem štednje najširih slojeva stanovništva, preko razgranateposlovne mreže. Sredstva prikupljene štednje drže se na računima i depozitimakod banaka (na koji način banke dolaze do sredstava) ili kod centralne banke.Odobravaju kredite (često preko banaka kod kojih drže depozite) pod relativ-no povoljnim uslovima štedišama, ali i za finansiranje komunalnih potrebalokalne zajednice. Slično posluju i štedno-kreditne zadruge. MTVU lekcije
  19. 19. Bankarstvo 23 Poštanske štedionice su posebna vrsta štedionica koje svoje ekspozitureimaju u svakoj pošti i na taj način su u mogućnosti da mobilišu velika sredstvanajširih slojeva stanovništva, posebno s obzirom na sigurnost koju nude šte-dišama. Poštanske štedionice uglavnom ne daju kredite direktno, nego prekobanaka kod kojih drže svoje depozite. Društva za plasiranje kapitala (investment trust) su organizacije koje suosnovane sa ciljem da svojim osnivačima, najčešće akcionarima, omoguće štosigurniji plasman kapitala, uz što veći prinos izborom odgovarajućeg portfoliahartija od vrednosti. Posebna vrsta su investicioni fondovi otvorenog tipa, kojiimaju širu bazu akcionara/ulagača i čije se akcije slobodno kupuju i prodaju(za razliku od zatvorenih investicionih fondova), predstavljajujći, praktično,ispravu o vlasništvu određenog dela portfolia hartija od vrednosti u koje suinvestirana sredstva fonda. Osiguravajuća društva (i reosiguravajuća društva) po prirodi svog posla suu obavezi da drže značajna sredstva u rezervama (tzv. tehničke rezerve ) kako bimogle da izmire obaveze prema osiguranicima. Kako bi očuvale supstancu tihrezervi, osiguravajuća društva (pogotovo ona koja se bave osiguranjem života)ih plasiraju na finansijskom tržištu kroz kupovinu raznih hartija od vrednosti,po kom osnovu ostvaruju prihod od investiranja i spadaju u najznačajniju gru-pu tzv. institucionalnih investitora. Nije redak slučaj da osiguravjuće društvaostvaruju veći profit od inverstiranja slobodnih novčanih sredstava rezervi,nego od obavljanja osnovne delatnosti, tj. osiguranja. U pojedinim finansijskim sistemima osiguravajuća društva mogu, direktnoili indirekno, da daju kredite osiguranicima, pre svega hipotekarne kredite, alii po osnovu avansnog finansiranja šteta dok se ne obradi odštetni zahtev. Na sličan način kao i osiguravajuća društva privatni i javni penzioni fondoviplasiraju sredstva, dobijena na ime uplate svojih članova, kroz kupovinu hartijaod vrednosti na finansijskom tržištu, s tim što oni imaju posebna statutarnaograničenja u pogledu kvaliteta, tj. sigurnosti hartija od vrednosti koje morajuda budu od bonitetnih emitenata. Oni se u pojedinim finansijskim sistemimamogu javljati i kao kreditori u sporednoj funkciji, pri čemu kupovina obveznica(državnih ili korporativnih) predstavlja praktično vid kreditiranja emitenta,čiji je efekat u suštini isti kao i odobravanje bankarskog kredita. MTVU lekcije
  20. 20. 24 Banke i bankarstvoIz Zakona o bankamaLice u finansijskom sektoru je banka, društvo za osiguranje, pokrovitelj emisijehartija od vrednosti, društvo za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzio-nim fondovima, brokersko-dilersko društvo, privedno društvo koje obavlja poslovefinansijskog lizinga, kao i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskomdelatnošću u zemlji ili inostranstvu.Izvor: Zakon o bankama, Sl. glasnik RS, br. 107/05, od 2.12.2005. godine. Pored navedenih organizacija, postoji još jedan broj organizacija različitogosnovnog poslovnog profila, čija je zajednička karakteristika da raspolažu,koriste i plasiraju značajna finansijska sredstva, kao što su: lizing kompanije,kompanije koje se bave plasmanom novca i kapitala, ustanove za potrošačkekredite, stambene zadruge (građevinska društva), ustanove koje se bave fak-toringom i forfetiranjem, klirinške kuće, robne i novčane berze, finansijskiposrednici (brokeri i dileri) itd.Ključne reči:nauka o bankarstvu, banka, bankarstvo, bankarsko poslovanje, vrste banaka, cen-tralna banka, depozitno-komercijalna banka, univerzalna banka, investiciona banka,razvojna bankaRezime:1) Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke. Ona obuhvata: 1) izuča- vanje funkcije i uloge bankarskog sistema i načina organizovanja bankarstva u jednoj nacionalnoj ekonomiji; 2) kreditno, depozitno i ostalo bankarsko po- slovanje sa stanovišta načela, strukture i sadržaja tih poslova; 3) odraz teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike na kreditno-bankarski sistem sa stanovišta uticaja na ekonomsku politiku zemlje i međunarodne ekonomske i finansijske odnose.2) Banka je specijalizovana privredna organizacija, finansijski posrednik, koja pri- kuplja slobodna novčana sredstva po raznim osnovama i plasira ova sredstva u raznim vidovima, pre svega kroz odobravanje kredita i kupovinu hartija od vrednosti, odnosno pruža druge vrste usluga svojim komitentima, ili obavlja finansijske i druge transakcije za svoj račun, a u cilju ostvarivanja prihoda, od- nosno profita po tom osnovu.3) Prestrukturiranje komercijalnog bankarstva je uglavnom išlo u pravcu njegovog sve većeg približavanja finansijskim tržištima i proširenja spektra poslovanja, pre svega u domenu investicionog bankarstva, uz smanjenje štedno-kreditnih aktivnosti, sa afirmacijom koncepta univerzalne banke. MTVU lekcije
  21. 21. Bankarstvo 254) Postoji više kriterijuma po kojima se može izvršiti razvrstavanje banaka. Jedan od najčešće primenjivanih kriterijuma za podelu banaka jeste onaj koji vodi ra- čuna o tome na koji način banke dolaze do sredstava, odnosno sadržini poslova kojima se neka banka pretežno bavi. Prema ovoj kriterijumu, banke se mogu podeliti na: centralne ili emisione, komercijalne, investicione, granske ili speci- jalizovane, razvojne, regionalne, poslovne, mono, univerzalne, međunarodne (multinacionalne) i mega poslovne banke.Pitanja:1) Šta izučava nauka o bankarstvu?2) Šta je bankarsko poslovanje?3) Šta je banka?4) Kako se razvijalo bankarstvo?5) Koje su osnovne vrste banaka i njihove karakteritike?6) Koje je mesto i uloga centralne banke?7) Kojim poslovima se bave investicione banke?8) Kojim poslovima se bave granske ili specijalizovane banke?9) Kojim poslovima se bave razvojne banke?10) Šta je to univerzalna banka?11) Kojim poslovima se bave komercijalne/poslovne banke?1) „Ekonomska enciklopedija“, Savremena administracija, II tom, 1984, Beograd, str. 85.2) Golijanin, dr Milan, „Bankarstvo Jugoslavije“, Privredni pregled, Beograd, 1979, str. 18.3) Golijanin, dr Milan, „Bankarstvo Jugoslavije“, Privredni pregled, Beograd, 1979, str. 17.4, 5) Dr Vojin Bjelica, „Bankarstvo“, Stylos, 2001, Novi Sad, str.4-5.6) Golijanin, dr Milan, „Bankarstvo Jugoslavije“, Privredni pregled, Beograd, 1979, str. 19.7) Dr Srboljub Jović, „Bankarstvo“, Naučna knjiga, Beograd, 1990, str. 27.8) Đukuć, dr Đorđe, Bjelica, dr Vojin, Ristić, dr Života, „Bankarstvo“, Ekonomski fakultet Beograd, 2004, str. 2.9) Dr Jovan Dušanić, „Poslovno bankarstvo“, Consseco institut, S. Sarajevo - Beograd, 2003, str. 15.10) Dr Srboljub Jović, „Bankarstvo“, Naučna knjiga, Beograd, 1990, str. 14.11) Dr Predrag Trifunović, „Banke - organizacija, poslovanje i politika“, Službeni list SFRJ, Beograd, 1980, str. 7-8.12) „Banka je komercijalna institucija koja prima depozite i odobrava zajmove“, „Oxford Dicitionary of Finance and Banking“, Oxford University Press, Oxford, 2005, str. 30; „Banke su finansijske instutucije koje primaju depozite i odobravaju kredite“, Frederic S. Mishkin, „Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“, Data status, Beograd, 2006, str. 51; Komercijalne banke su finansijski posrednici sa državnom licencom da daju zajmove i primaju depozite, uključujući i depozite na osnovu kojih se izdaju čekovi, David MTVU lekcije
  22. 22. 26 Banke i bankarstvo Begg, Stanley Fischer, Rudiger Dornbrusch, „Economics (Sixth Edition)“, McGraw-Hill, London, 2000, str. 379.13) Ekonomska enciklopedija, II tom, Savremena administracija, Beograd, 1984, str. 162.14) Dr Stevan Kukoleča,„Organizaciono-poslovni leksikon“, Zavod za ekonomske ekspertize, Beograd, 1990, str. 98.15) Dobrivoje Milojević, „Leksikon finansijskih tržišta“, Savrmena administracija, Beograd, 1996, str. 23.- Banke (sublimirana definicija): „Međunarodni naziv za specijalizovanu organizaciju (finansijskog posrednika) koji prikuplja novčana sredstva, daje kredite, izdaje hartije od vrednosti, obavlja devizne poslove i platni promet u zemlji i sa inostran- stvom i dr. Neophodna institucija koja svojim kreditnim funkcijama, posredovanjem u bezgotovinskom plaćanju i na drugi način doprinosi razvoju proizvodnje i prometa u svetu. Delatnost joj je finansijsko posredovanje između različitih sektora (privrede, stanovništva i dr.). Na sekundarnom tržištu kapitala banka dobija sve veću važnost, gde pruža brokerske i dilerske usluge po nalogu svojih klijenata (kupujući i prodajući hartije od vrednosti). Pružanje usluga finansijskog konsaltinga i upravljanja raznim fondovima (npr. penzionim). Mogu obavljati poslove sekjuritizacije, tj. konverzije potraživanja u hartije od vrednosti i dr.“16) Zakon o bankama, Sl. glasnik RS, br. 107/05, od 2.12.2005. g.17) Dr Miljko Trifunović,„Međunarodni platni promet i monetarni sistem“, Savremena administracija, Beograd, 1983, str. 84-85.18) Dr Milutin Ćirović, „Bankarstvo“, Bridge Company“, Beograd, 2001, str. 9.19) Folekrts-Landau David, Mathieson Donald, Schinasi Jones,„International Capital Markets“, IMF, Washington, November 1997, str. 132.20) Dr Milutin Ćirović, „Bankarstvo“, Bridge Company“, Beograd, 2001, 17-18.21) Dr Predrag Trifunović, „Banke - organizacija, poslovanje i politika“, Službeni list SFRJ, Beograd, 1980, str. 8.; Dr Uroš Ćurčić, „Bankarski portfolio menadžment“, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 18; Barbara Casu, Claudia Girardone and Philip Molyneux, „Introduction to Banking“, Pearson Education Ltd., Harlow, England, 2006, str. 50-74.22) Dr Predrag Trifunović, „Banke-organizacija, poslovanje i politika“, Službeni list SFRJ, Beograd, 1980, str. 8; Dr Đorđe Đukić, Dr Vojin Bjelica i Dr Života Ristić, „Bankarstvo“, Ekonomski fakultet Beograd, 2004, str. 9.23) Ingo Walter, Roy C. Smith, „Investment Banking in Europe“, Basil Blackwell Ltd., Oxford, 1990, str. 39.24) Dr Đorđe Đukić, Dr Vojin Bjelica i Dr Života Ristić, „Bankarstvo“, Ekonomski fakultet Beograd, 2004, str. 13.25) Dr Vojin Bjelica, „Bankarstvo“, Stylos, Novi Sad , 2001, str. 14.26) Ibidem, str. 14.27) Dr Predrag Trifunović, „Banke - organizacija, poslovanje i politika“, Službeni list SFRJ, Beograd, 1980, str. 39-44. i Dr Vojin Bjelica, „Bankarstvo“, Stylos, Novi Sad, 2001, str. 15 –21.28) Dr Dejan Šoškić, Dr Boško Živković, „Finansijska tržišta i institucije“, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2006, str. 46. MTVU lekcije

×