2. Химна:
Престоница: Београд
Званични језици: Српско-хрватско-словеначки
Облик владавине: Парламентарна монархија
3. КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА 1918-1929
ПРВА ВЛАДА И ИЗБОРИ:
Прва влада Краљевине СХС формирана је 20. децембра
1918. На њеном челу био је радикал Стојан Протић.
Њен задатак је био да припреми изборе за уставотворну
скупштину.
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ У КРАЉЕВИНИ СХС:
-Народна радикална странка
-Демократска странка
-Хрватска сељачка странка
-Комунистичка партија Југославије
-Словенска људска странка
-Југословенска муслиманска организација
ВИДОВДАНСКИ УСТАВ:
Након избора за уставотворну скупштину, 1921. донесен
је Видовдански устав. Држава је била парламентарна
монархија, али је владар имао већа овлашћења у
односу на Народну скупштину
4. ПОЛИТИЧКА КРИЗА:
Сукоби Срба и Хрвата обележили су период од 1920-1927.
године. Пуниша Рачић је 1928. са скупштинске
говорнице пуцао у хрватске посланике. Том приликом је
убио Стјепана Радића, вођу ХСС и још двојицу
хрватских посланика
Стјепан Радић Атентат у Народној скупштини 1928.
5. КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА 1929-1941
ДИКТАТУРА КРАЉА АЛЕКСАНДРА (1929-1934)
-Шестојануарска диктатура – краљ Алексанар заводи личну
власт у држави.
-Краљевина СХС мења назив у Краљавина Југославија
-Подела државе на бановине
-Октроисани устав 1931.
СПОЉНА ПОЛИТИКА
Савезник Француске
(творац Мале Антанте и Балканског савеза)
АТЕНТАТ У МАРСЕЈУ
Краљ Александар је убијен 1934.
приликом посете Француској у Марсеју.
Атентат су организовале Италија и
Немачка. Атентатори су били припадници
сепаратистичких покрета, усташе и ВМРО.
Погледај кратак филм
о Марсејском атенту
6. ВЛАДА МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА (1935-1939)
-На челу намесништва Кнез Павле
Карађорђевић, уместо малолетног
Петра, Александровог сина
-Спољна политка: приближавање
према Немачкој и Италији
-Милан Стојадиновић је смењен
због одбијања да постигне
споразум са Хрватима
БАНОВИНА ХРВАТСКА Промена спољне политике: Милан
Споразум Цветковић-Мачек 1939. Стојадиновић салутира Мусолинију, кнез
Павле са Хитлером
предвиђао је стварање
Бановине Хрватске. Хрвати су
добили “државу унутар државе”,
федералну јединицу у оквиру
Југословенске краљевине
