Velika i mala preduzeca i njihov znacaj

  • 2,273 views
Uploaded on

 

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
2,273
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
26
Comments
0
Likes
1

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U LESKOVCU -Trgovinski menadzment- NEOPHODNOST POSTOJANJA NA TRŽISTU VELIKIH I MALIH PREDUZEĆA -Seminarski rad- STUDENT: Aleksandar Denić Menadzment u biznisu Index br. 11621 MENTOR: Prof. dr LESKOVAC, 2013. 1
  • 2. Sadržaj : str 1.Uvod……………………………………………………………………………………..3 2.Obeležja I ciljevi preduzeća……………………………………………………………..4 3.Veličina preduzeća………………………………………………………………………5 4.Veliki poslovni sistemi u privredi……………………………………………………….6 5.Mala preduzeća definicija I značaj……………………………………………………… 7 6.Prednosti malih preduzeća……………………………………………………………… 8 7.Nedostaci malih preduzeća……………………………………………………………. 10 8.Biznis incubator……………………………………………………………………….. 11 9.Zaključak………………………………………………………………………………. 14 10.Literatura……………………………………………………………………………...15 2
  • 3. 1.UVOD Preduzece je privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novcanoj privredi obavlja odredjena privredna delatnost. To bi bilo po definiciji šta je preduzece, Korsel Seneju definiše kao„svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila odredjeni cilj“ Njegova definicija vezuje preduzece za ljudsku aktivnost što je u potpunost itako mada je i sam pojam preduzeca evoluirao kroz veme tako da u savremenoj teoriji se preduzece tretira kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom na celu. Po tržišnom konceptu „svaki samostalni finansiski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“ predstavlja preduzece. Preduze kao celinu možemo posmatrati sa više strana. Tako da cemo u ovom radu u kratkim crtama obraditi neke od osnovnih . Sam razvoj ekonomije i preduzeca u širem smislu posmatrano je taj da su preduzeca prestavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, vec i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih regiona.U daljem radu biće obrdadjene odredjene celeni koje će pokazati značaj malih i velikih preduzeća kako na globalnom nivou tako i na teritoriji nase zemlje, kao i perspekrive za dalji razvoj ovih privrednih subjekata. 3
  • 4. 2.OBELEŽJA I CILJEVI PREDUZECA Preduzece je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti ciji je zadatak da obavlja odredjene funkcije u procesu društvene reprodukcije. Osnovne karakteristike preduzeca su : 1. predstavlja posebnu organizacionu celinu, 2.obavlja odredjenu funkciju, delatnost u privredi, 3. ima ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet. U svom poslovanju preduzece se mora pridržavati zakonskih propisa i drugih pravnih normi koje propisuje država. Preduzece egzistira u odredjenom organizcionom obliku i unutrašnje odnose delova ureduje na nacelima organizacije rada. Upravljanje i rukovodjenje procesom rada, takode, se zasniva na usvojenim nacelima organizacije rada. Ekonomska i pravna samostalnost su znacajne odrednice preduzeca u tržišnoj privredi. Bitna obeležja te samostalnosti ogledaju se u : a) donošenju planova i programa, b) amostalnom donošenju i vodjenju poslovne politike, c) slobodnom ugovaranju poslova, d) slobodnom utvrdivanju cena svojih proizvoda ili usluga, 4
  • 5. e) raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja, f) imovinskoj samostalnosti, g) slobodnom udruživanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim subjektima. Da bi moglo obavljati svoje poslovne fnkcije, preduzecee mora raspolagati odredjenim sredstvima i zaposlenima. Materijalnim komponentama preduzece raspolaže po svom nahodenju i u skladu sa svojim ekonomskim interesima. U procesu donošenja upravljackih i drugih odluka, preduzece mora poštovati zakonske propise koji regulišu privrednu aktivnost. Ono posluje po pravilima i nacelima poslovnog morla, i zavisi od okruženja u kome radi. Ekonomski i pravni subjektivitet preduzeca realizuje se preko: a) žiro-racuna preduzeca, preko koga se obavljaju sve finansisko-imovinske transakcije, b) poslovne knjige koje je svako preduzece dužno da vodi i koje su svojevrsni oblik kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzeca, c) opštih akata preduzeca: ugovor o osnivanju, statut i pravilnici, koje preduzece samoatalno donosi i u okviru kojih regulišesvoj unutrašnji poslovni i pravni život. Ciljeve preduzeca, sacinjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi. Definisanje ciljeva preduzeca mora da odrazi suštinu i raznovrsnost njegovog bica kao složenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte njegovih internih i eksternih meduodnosa koji odreduju njegovo ukupno ponašanje i poziciju na tržištu. Ciljevi preduzeca proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, složenosti i unutrašnje strukture. Pošto odnosi preduzeca sa okruženjem nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzece ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem. 3.VELIČINA PREDUZECA Za ekonomiju svakog preduzeca bitna je njegova velicina. U ekonomici preduzeca i praksi se koriste razliciti kriterijumi i metode za rangiranje preduzeca. Rangiranje preduzeca po velicini je znacajno sa stanovišta ekonomskih mera države u vodjenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja razlicitih vrsta prefuzeca. 5
  • 6. Kao kriterijum velicine preduzeca obicno se uzima: broj zaposlenih, vrednost uloženog kapitala, obim proizvodnje i prodaja i sl. Za efikasnost svake privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos izmedubroja velikih, srednjih i malih preduzeca. Preduzeca razlicitih velicina se svojim ulogama i karakteristikama medusobno dopunjuju. Velika preduzeca su noioci i glavni cinioci tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzeca predstavljaju sinonim preduzetništva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna pažnja, iako nisu strateški nosioci ekonomskog razvoja.Mala preduzeca: Ova preduzeca imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. Malo preduzece po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menadzer prodaje. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snoi rizik poslovanja preduzeca. Sektor malih preduzeca dobija poseban znacaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnološki razvoj. Preko malih preduzeca se lakše prenosi savremena tehnologija, podstice kreativnost i inovacije. Mala preduzeca imaju imaju izuzetno znacajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Srednja preduzeca. Ova preduzeca se nalaze na prelazu izmedu malih i velikih. Preduzeca srednje velicine imajuodredjene slicnosti i sa malim i velikim preduzecima. Prednost srednjih u odnosu na velika preduzeca su u vecoj fleksibilnosti i reagibilnosti na promene. Ovo je narocito izraženo u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagodavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja. Srednja preduzeca karakteriše relativno visok stepen specijalizacijeposlova i zaokruženost radnog itehnološkog procesa. Podela rada i kooperacija su znacajno razvijene u ovim vrstama preduzeca. Srednja preduzeca su obicno prevladujuca u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje. Veliko preduzece. Ova preduzeca raspolažu velikim kapitalom i pokrivaju velika tržišta. Ove pokazatelje prati i veliki broj zaposlenih. Velicina preduzecaomogucuje mu uticaj na rezultate poslovanja i to je jedna od osnovnih obeležja velikog preduzeca. Veliko preduzece ima uticaj na tržište, što je pokazatelj njegove tržišne moci. Pravilo je da veliko preduzece, zahvaljujuci prednostima ekonomije obima i efektima tržišne moci, obezbeduje i veci profit.S obzirom na širi privredni znacaj velikih preduzeca, država je zainteresovana za njihovu sigurnost i stabilnost u poslovanja. Ova peduzeca su nosioci odredjenih oblasti proizvodnje, pa služe kao okosnica razvoja citavog niza drugih preduzeca. 6
  • 7. 4.VELIKI POSLOVNI SISTEMI U PRIVREDI Korporacije. Najcešci oblici organizovanja velikih poslovnih sistema u svetu su korporacije. One su najcešce, velika preduzeca (kompanije), ali i multinacionalne kompanije. Prednost korporacije je što omogucava prikupljanje ogromnih finansiskih sredstava od raznih posrednika, pa i sitnih štediša. Holding kompanije. Holding je složeni oblik organizovanja velikih poslovnih sistema. U svom sastavu on ima više preduzeca, od kojih jedno predstavlja maticno ili upravljacko preduzece, a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzeca. Uobicajeni naziv za maticno preduzece je i mati preduzece, a za zavisna preduzeca preduzeca kcerke. Holding ima upravljacku dominacijunad preduzecima kcerima i nad sistemom kao celinom. On se ostvaruje preko predstavnika holdiga u upravljackim organima zavisnih preduzeca i u skladu je sa visinom kapitala u tim preduzecima. Upravljacko potcinjavanje i uljucivanje ranije samostalnih preduzeca vrši se i putem njihovog integrisanja i pripajanja. To se najcešce dešava kad ova preduzeca zapadnu u tzžak materijalni položaj. Veca i snažnija preduzeca ih tada guutaju, ukljucuju u svoj sastav, oduzimajuci im upravljacku autonomiju. Holding može bit, cist i mešovit. Cist holding je preduzece koje se iskljucivo bavi upravljackim aktivnostima: osnivanjem, finansiranjem i upravljanjem preduzecima. Mešoviti holding, pored upravljackog poslovanja, obavlja i druge vrste poslova iz oblasti proizvodnje, trgovine ili uslužnih delatnosti. 5.MALA PREDUZEĆA DEFINICIJA I ZNAČAJ Iako se o malim i srednjim preduzećima (MSP) intenzivnije govori tek od kraja prošlog veka, saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzeća sežu u daleku prošlost. Prvi poznati zapisi o malom preduzeću pojavili su se pre 4000 godina. Možemo reći da je malo preduzeće postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda. Većina njih, kao što su Arapi, Babilonci, Egipćani, Židovi, Grci, Feničani i Rimljani su 7
  • 8. neprestano razvijali mala preduzeća. Proizvodi i usluge tadašnjih preduzetnika veoma često su bili lošeg kvaliteta, pa su oni na takav način potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravo zbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100. godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300 zakona, koji štite potrošače i male preduzetnike, posebno od prevare. O ulozi, značaju i funkcionisanju malih i srednjih preduzeća u našoj naučnoj ekonomskoj literaturi, intenzivnije počinje da se piše tek osamdesetih godina prošlog veka. U literatiru postoji nekoliko definicija, malih i srednjih preduzeća. Pre donošenja zajedničke definicije na nivou Evropske Unije, postojalo je nekoliko različitih definicija MSP-a. Tako su u Velikoj Britaniji mala preduzeća bila definisana kao subjekti koji imaju do 200 zaposlenih, u Francuskoj se broj zaposlenih u malim preduzećima kretao od 6 do 50 radnika, a u srednjim od 51 do 500 zaposlenih. U Nemačkoj se, za definisanje malih i srednjih preduzeća, pored broja zaposlenih, uzima u obzir i ukupni godišnji prihod. Zajednička definicija MSP-a na nivou Evropske Unije, od ključne je važnosti, pošto se ona koristi kao osnova za odluke u zakonodavstvu EU o državnoj pomoći i strukturnim fondovima. To znači da različite kategorije malih i srednjih preduzeća (mikro, male i srednje firme) moraju biti definisane na način koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno koji firmama daje pravnu sigurnost, dok upravnim sistemima zemalja članica omogućava laku primenu 6.PREDNOSTI MALIH PREDUZEĆA Prednosti, odnosno nedostaci malih i srednjih preduzeća najbolje se uočavaju ako ih poredimo s velikim preduzećima. Smatra se da su mala i srednja preduzeća atraktivnija, inovativnija, fleksibilnija i kreativnija od velikih preduzeća. Osnovne prednosti malih i srednjih preduzeća u odnosu na velike industrijske sisteme su sledeće: Mala i srednja preduzeća su dostupna svim pretendentima, zato što obezbjeđuju iste polazne mogućnosti svima koji se odluče za mali biznis i što su relativno dostupna svim slojevima društva i obrazovnim strukturama - bez obzira na pol, starosnu strukturu, imovinske razlike, stepen obrazovanja i sl. • MSP imaju znatno veću prilagodljivost tržištu i određenim tržišnim kretanjima u odnosu na velika 8
  • 9. preduzeća. Ona često diktiraju promene na tržištu, što podstiče i velike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj. • MSP stvaraju i najveći broj novih radnih mesta, pošto velike firme svoju konkurentsku prednost grade na povećanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona, što umanjuje učešće radnika u proizvodnim procesima. Povećana automatizacija i robotizacija ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu, pa je prisutan trend premeštanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka, gde je nekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija. • Motivacija - poznato je da mali biznis započinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam, koji se odlikuje velikom motivacijom, a koja se izražava u činjenici da rade dugo naporno, kreativno, a to prenosi na bližnje i sve zaposlene. • Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno kraći kod malih preduzeća, što utiče na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda. • Pošto zapošljavaju relativno mali broj ljudi (prosek u Evropskoj Uniji je 19), MSP ne mogu izazvati velike društvene poremećaje u slučaju propadanja, a veoma često su to porodične firme, koje su najstabilniji deo svake privrede. Nasuprot tome, propadanje velikih industrijskih sistema, što je naročito izraženo u postsocijalističkim zemljama, za posledicu je imalo otpuštanje radnika, uz velike društvene, političke i socijalne poremećaje. • U malim i srednjim preduzećima najčešće je vlasnik ujedno i direktor firme, što predstavlja objedinjenost vlasništva i upravljačke funkcije, podstiče racionalno i savesno korištenje kapitala, te predstavlja dodatnu motivaciju za uspeh. U velikim sistemima, koja su najčešće deoničkadruštva, vlasništvo je odvojeno od upravljanja, jer vlasnici samo nadziru rad uprave, preko svojih predstavnika u nadzornim odborima. • Mogućnost samozapošljavanja i zapošljavanja podrazumieva kako vlastito zapošljavanje (bilo kao posledicu ostanka bez posla ili nezadovoljstvo svojim statusom), tako i zapošljavanje članova uže porodice. • Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a, zato što vlasnik preduzeća sve drži pod kontrolom i može brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom. • Birokratizacija u malim i srednjim preduzećima je znatno niža, zbog spoja upravljačke i vlasničke funkcije, tako da vlasnik - menadžer istovremeno obavlja više funkcija. 9
  • 10. • Mali sistemi su, zbog jednostavnijih tehnoloških procesa, koji se u njima obavljaju, ekološki prihvatljiviji od velikih sistema, koji su, najčešće, glavni zagađivači okoline. • Međuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji, zbog svakodnevnog zajedničkog suočavanja sa istim problemima i, najčešće, zajedničkog rešavanja istih. Možemo reći da su mala i srednja preduzeća humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme, u kojima se ta individualnost gubi. • Psihološka prednost podrazumijeva da biti preduzetnik znači imati izvesnu nadmoć i sigurnost, pogotovo tamo gde preduzetnici raspolažu specifičnim tržišnim umećem, znanjima i sposobnostima. • Mala preduzeća, svojim učešćem u ukupnom broju preduzeća, značajno utiču na elastičnost privrednog sistema jedne društvene zajednice, pošto svojom prilagodljivošću lakše napuštaju svoj dotadašnji domen i započinju proizvodnju novih proizvoda. 7.NEDOSTACI MALIH PREDUZEĆA Pored nespornih navedenih prednosti, mala i srednja preduzeća imaju i određene nedostatke, kao posledicu ograničenosti i specifičnosti, koje proizlaze upravo iz veličine preduzeća. Među glavne nedostatke malih i srednjih preduzeća ubrajamo: • Mogućnost bržeg propadanja u odnosu na velika preduzeća. Statistički je dokazano da 30÷40% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja, a čak 60% u razdoblju od osam do deset godina. Razlozi propadanja mogu biti subjektivne i objektivne prirode, a među najznačajnije spadaju: nedostatak iskustva koje se odnosi na vlastito suočavanje s praktičnim funkcionisanjem celine firme, te jasno uočavanje bitnih od nebitnih aktivnosti; nedovoljna tehnička znanja, koja se odnose na prostu nemogućnost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja su nužna za određenu proizvodnju proizvoda i usluga; površna ili neadekvatno provedena analiza tržišta, posebno kada je u pitanju buduća potražnja; nedovoljna osposobljenost u vođenju administrativnih poslova, utoliko pre što se oni više menjaju; nemogućnosti kontrole ujednačenosti poslovanja, tj. teško obezbeđivanje kontinituiteta i predviđanja oscilovanja u pojedinim razdobljima; nemogućnost predviđanja finansijskih tokova; nemogućnost 10
  • 11. dobijanja kratkoročnih kredita od poslovnih banaka ili iz drugih izvora. Mali preduzetnici imaju loš novčani tok, pa zbog preuzetih obaveza prema dobavljačima i nenaplaćenih potraživanja, često dolaze u poziciju nelikvidnosti, odnosno nemogućnost izvršavanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskim rokovima. Plaćanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi, koje namaju dovoljnu moć da „finansiraju“ I „kreditiraju“ nedisciplinu tržišta i velike sisteme, koji mogu, zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama, sami određivati dospelost obaveza. Zbog niskog stepena podele rada, produktivnost u malim firmama je relativno niska, pošto jedna osoba obavlja više različitih operacija i poslova, čime se smanjuje mogućnost usavršavanja i uže specijalizacije. • Nedovoljna informisanost je veoma izražena slabost malih i srednjih preduzeća. • Plate u malim preduzećima su, uglavnom, manje, naročito ako se uzmu u obzir i svi dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima, gde su im prava zaštićena kolektivnim ugovorima i gde ih štiti sindikat. Kako bi se izbegle poreske obaveze prema državi, često se deo plate isplaćuje „na ruke“, što je štetno kako za državu, tako i za same radnike. • Rizik od propadanja preduzeća i gubitka radnog mesta značajno je veći u malim i srednjim preduzećima, u odnosu na velika preduzeća. • Mala preduzeća nisu konkurentna na međunarodnom tržištu, ukoliko ne nastupaju udruženo ili pod plaštom velikih preduzeća (tzv. „ekonomija obima“). Zbog svega navedenog, mala i srednja preduzeća predstavljaju vrlo osetljiv segment privrednog poslovanja, kojem je, zbog svega što se pred njih stavlja, potrebna intenzivna i neprekinuta institucionalna pomoć i podrška. 8.BIZNIS INKUBATOR Pod biznis inkubatorom se podrazumeva organizacija čija je svrha da pruži podršku opstanku i ubrzanom razvoju preduzeća u fazi kada su ona najugroženija - neposredno po osnivanju. Uloga biznis inkubatora je da svojim korisnicima (malim preduzećima i preduzetnicima) obezbeđuje poslovni prostor, odnosno neke dodatne usluge kao što su 11
  • 12. zajednički poslovni sekretarijat, kancelarijska oprema, knjigovodstvo, preduzetničko savetovalište, finansijske savete, marketing umrežavanje i sl. pod uslovima povoljnijim od tržišnih. Zbog svog efekta na povećanje postotka privrednih subjekata koji uspešno posluju i u prvim godinama postojanja, biznis inkubatori su jedan od raširenih instrumenata za podsticanje zapošljavanja. Biznis inkubatori su instrumenti lokalnog ekonomskog razvoja za podršku novoosnovanim malim preduzećima u prvim godinama njihovog rasta kada su ona najranjivija. U svetu ima oko 4.000 biznis inkubatora, u Evropi više od 900, a zemljama u tranziciji više od 250. U Srbiji do 2005. godine nije postojao nijedan inkubator, sada ih ima oko 20, a još njih 15 je u različitim fazama organizacije. Inkubatori mogu biti u privatnom vlasništvu i tada su u vlasništvu pojedinca ili firme i funkcionišu kao privatni profitni biznis sa prihodima od iznajmljivanja prostora i prodaje usluga. Može biti kao društvo sa ograničenom odgovornošću i tada funkcioniše kao preduzeće u vlasništvu više partnera, od koji svaki unosi sopstvene resurse. Potencijalni partneri mogu biti: opštinske/gradske vlasti, Privredna komora, lokalna institucija ili NVO koja se bavi pružanjem poslovnih usluga, bivše društveno preduzeće i inkubator kao posebna jedinica. Inkubator kao javno preduzeće i tada je inkubator u vlasništvu opštinskih vlasti, a upravljanje je preneto na drugu organizaciju ili je sa njom sklopljen ugovor. Svrha inkubatora je prikupljanje poreza i taksi kroz razvoj preduzetništva na toj teritoriji. Prihodi koje inkubator stvara treba da pokriju operativne troškove i budući rast. U nekim slučajevima, korišćenje poslovnog prostora, odnosno usluga biznis inkubatora, može biti besplatna, u drugim je subvencionisana, a u trećim korisnici plaćaju punu tržišnu cenu. Tamo gde je boravak preduzeća u inkubatoru besplatan ili subvencionisan (uglavnom sredstvima lokalne samouprave ili agencije za podršku privredi ili preduzetništvu), najčešće je predviđeno da preduzeća napuste inkubator u periodu 2 - 5 godina nakon ulaska. U slučajevima subvencionisanog boravka, koji je ujedno i najčešći, po pravilu se nivo subvencija u inkubatoru postepeno smanjuje u odnosu na početni period, dok se ne pređe na tržišne cene zakupa i usluga. Značajana podsticaj razvijanju biznis inkubatora daje Nacionalni investicioni plan kojim je za 2009. godinu bilo predviđeno preko 225.000 miliona dinara. Ono što preti da postane specifičnost modela razvijanja biznis inkubatora u Srbiji je da se sredstva NIP-a koriste i za izgradnju objekata za biznis inkubatore, dok je praksa u razvijenom svetu upravo 12
  • 13. suprotna, pa se za tu namenu adaptiraju poslovni i proizvodni objekti koji se više ne koriste (brownfields). Osnovni pokazatelji za pet biznis inkubatora obuhvaćenih istraživanjem koje je u jesen 2007. godibe sproveo USAID Program za podsticaj ekonomskom razvoju opština govore da prosečan biznis inkubator u Srbiji ima 6,6 korisnika (preduzeće, odnosno preduzetnika) koji zapošljavaju 26,8 radnika. Pored toga, prosečni broj zaposlenih koji opslužuju biznis inkubator je 2,6. Različiti su podaci o tome koliko preduzeća propadne nedugo po osnivanju. Prema jednom izvoru, 55% preduzeća koja posluju van biznis inkubatora propadne u toku prvih pet godina postojanja, dok u slučaju preduzeća koja su prošla proces inkubacije, čak 90% njih dočeka petogodišnjicu. 13
  • 14. 9.ZAKLJUČAK MSP, kao i velike kompanije, moraju da shvate da je, zahvaljujući razvoju informacione tehnologije, došlo do krupnih promena u njihovom poslovnom okruženju. Pre svega, došlo je do promene prirode konkurencije, globalizacija sve više uzima maha i sve je manje preduzeća koja mogu zaklon naći pod krovom nacionalnog tržišta. Takođe, promenila se priroda faktora proizvodnje i struktura novostvorene vrednosti, znanje i informacije postali su ključni poslovni resurs. U ovakvom okruženju, preduzeća su najčešće prinuđena da napuste tradicionalni model organizacije za koji je karakteristična funkcionalna, hijerarhijska struktura. Osnova nove organizacije treba da bude demokratizacija odnosa, veoma je bitno i stvoriti kvalitetne veze, unutar organizacije, za protok ideja i krativnosti. Mora se menjati i filozofija menadžmenta. Menadžment mora ustupiti mesto liderstvu. Ili, kako je rekao admiral Grace Hopper: “Upravljajte stvarima…ljude vodite”. Nesporan značaj intelektualnog kapitala, kako po njegovom učešću u ukupnom kapitalu, tako i po doprinosu stvaranju nove vrednosti, nameće potrebu uvršćivanja neopipljivog kapitala u redovno finansijsko izveštavanje. Teškoća njegovog merenja ne sme biti izgovor za odlaganje izmena postojećih pravila bilansiranja. Kompetentska osnova MSP predstavlja veoma bitan faktor nivoa njihove konkurentnosti. U prilog tome govori činjenica da je, poslednjih godina, jedan od glavnih usporavajućih faktora rasta MSP nedostatak kvalifikovanih kadrova. Zbog toga, MSP moraju da više ulažu u znanja svojih zaposlenih. Kada investiraju u te svrhe, pred njima stoji izbor - da li da razvijaju kompetencije u “svojoj kući” ili da pribavljaju, već formirane, kompetencije iz eksternih izvora. Takođe, treba imati u vidu i značaj psiholoških kompetencija, posebno tehnike ovladavanja stresom, zbog njegovih negativnih efekata na efikasnost rada. 14
  • 15. Literatura: 1. Bogetić, S. [2007]. Aktivnosti domaćih malih i srednjih preduzeća u cilju postizanja poslovne izvrsnosti, 34. Nacionalna konferencija o kvalitetu, 08.÷11.05.2007. godine, Kragujevac 2. Dostić, M. [2003]. Menadžment malih i srednjih preduzeća, Ekonomski fakultet unverziteta u Sarajevo, Sarajevo 3. Grozdanić, R., Savić, B. [2008]. Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i prduzetnštva, poljoprivrede i ruralni razvoj, SME Consulting, Beograd 4. Ogawa, E. [2001]. Upravljanje malim preduzećima danas, Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd 5.. Živković, M. [2003]. Ekonomika poslovanja, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd 15