Opstanak planete zemlje

594 views
475 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
594
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
17
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Opstanak planete zemlje

  1. 1. Poslednje godine XX veka su obeležile rasprave o tome kako se klima Zemlje nepobitno menja i to ne onim tokom kojim se očekivalo. Zapravo klimatske promene na zemlji su mnogo brže i idu u pravcu koji niko nije mogao ni da zamisli. O uticaju koji čovek ima na klimu se mnogo govori. Kao glavni uzrok svih promena se navodi čovek i njegovo konstantnozagađivanje planete Zemlje različitim otpadom. Kao ilustrativni primer svih tih promena i uticaja zagadjivača na svetsku klimu se upotrebljava termin “staklena bašta“.
  2. 2. Šta je to efekat staklene bašte?
  3. 3. Planeta Zemlja vrši nekoliko kretanja kao što su rotacija i revolucija. Direktno je zavisna od Sunca i njegove energije koju prima i akumulira u svojoj atmosferi. To Sunčevo zračenje se naziva i kratkotalasno zračenje. Sa druge strane Zemlja stalno emituje drugi vid zračenja, tzv.dugotalasno zračenje. Zbog sagorevanja fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) dolazi do povadanog sadržaja gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Kao primarni gas se pominje CO2 ili ugljen dioksid, ali tu su i ugljenmonoksid, sumpor, amonijak...
  4. 4. Kako je odnos izmedju primljene energije od Sunca i oslobodjene energije od Zemlje do sada bio u balansu zbog povišenog sadržaja gasova u atmosferi sve više se govori o ovoj uzajamnoj vezi. Gasovi u atmosferi imaju efekat zadržavanja Zemljinog dugotalasnog zračenja ali u isto vreme ne ometanog propuštanjaSunčevog kratkotalasnog zračenja. Zbog nemogudnosti odlaženje energije, toplote, u medju planetarni prostor dolazi do povišenja temperature na Zemlji a time i do efekta staklene bašte.
  5. 5. Katastrofalne posledice u budućnosti?
  6. 6. Za poslednjih dvadeset godina naučnici se suočavaju sa sve vedim promenama na planeti Zemlji. Te promene se dovode u vezu sa antropogenim uticajem i to pre svega na zavisnos čoveka od klasičnih vidova energije koju koristi u pokretanju svoje ekonomije. Povišenjetemperature se ogleda u sve bržem i dramatičnijem topljenju svetskog leda. Zapravo, velike površine na Zemlji su još uvek pod ledom i snegom. Bela boja ima efekat reflektovanja Sunčevog zračenja u atmosferu dok okeani i mora tu energije akumuliraju. Kako dolazi do sve bržeg topljenja leda i snega dolazi i do smanjenja belih površina i vedeg akumuliranja Sunčeve toplote.
  7. 7. Po nekim prognozama, do 2100. godine otopiće se s vi lednici sa Grenlanda a time bi se nivo mora izdigao za čitavih 6 metara. Po drugim još katastrofalnijim predviđanjima, do istegodine bi se otopio i sav led sa Arktika čime bi nivo mora bio još viši a posledice po živi svet nesagledive. Ako se zna da 90% sveta živi na 200km udaljenosti od mora to pokazuje da bivećina populacije ostala bez svojih domova. Sa druge strane, zapažaju se sve veće nestašice pijaće vode u svetu. Današnji predeli podsaharske Afrike postaju prave pustinje koje onemogućavaju bavljenje bilo kakvog vida poljoprivrede.
  8. 8. Nedostatak pijaće vode i siromašni sanitarni uslovi će narednih godina ubiti više ljudi nego svi ratovi zajedno. Sem otapanja leda kao posledica otopljavanja klime došlo bi i do promena u samim morima. Morske struje bi poremetile svoje cikluse i poznata Golfska morska struja bi usled povišenja temperature potpuno usporila a time bi i promenila svoj pravac. To bi dovelo i do pojave sve jačih uragana koji bi se premeštali i severnije nego što su danas. Polovina biljnih i životinjskih vrsta bi izumrla a nestašica hrane bi bila svakodnevna. Kao veliki problem se navodi i sve manji broj površina pod šumama. “ Pluća sveta “ kako se još i nazivaju šume Južne Amerike su pod sve većom sečom zbog drvne mase i zauzimanja obradivih površina.
  9. 9. Da li je sve baš tako?
  10. 10. Planeta Zemlja je stara oko 4,3 milijarde godina i kroz svoju geološku istoriju je prolazila kroz toplije i hladnije periode. Od momenta kada je shvadeno da se klima tokom Zeljine istorije menjala pojavile su se i različite teorije o tim promenama. Sve hipoteze se svrstavaju u dve grupe: astronomske i geografske.
  11. 11. Jedna od astronomskih hipoteza se bazira na tome da Sunčev sistem obidje oko centra Galaktike ili Mlečnog puta za 226 miliona godina. Na tom putu prolazi kroz oblake kosmičke prašine. Po nekim autorima pri tom prolasku Sunčeva energija je jača a po drugim autorima je zapravo obrnuto,ona je slabija. Ove promene su utvrđene i vezuju se za svakih 50 do 60 miliona godina. M.Milanković je utvrdio da postoje ciklične promene i to na svakih 100.000, 41.000 i 22.000 godina. Po njemu, uticaji na planetu Zemlju su daleko izvan njenih okvira i vezuju se za Sunčevu energiju. Zapravo,Zemlja se sada pri svom kretanju kroz medju planetarno prostor nalazi u toplijem periodu. Po nekim autorima iz ovog perioda ćemo izaći za nekih 70 a po drugima za nekih 100 godina.
  12. 12. Da efekat staklene bašte nije presudan u promenama temperatura na Zemlji pokazuju i podaci koji su prikupljeni na Balkanskom poluostrvu. Naime,u jugoistočnoj Srbiji,na prostoru ka Bugarskoj i Grčkoj,dolazi do pada zimskih temperatura a trebalo bi da rastu.Takodje,usled otapanja lednika nivo mora je u stalnom porastu ali na primeru Jadranskog mora se zapažaju druge pojave.Nivo Jadranskog mora opada i njegova temperatura stagnira već 80 godina. U svetu postoje slična odstupanja od tvrdnji u prilog efektu staklene baste.Porast temperature nije svuda isti i nisu svuda vidljive promene klime. Opaža se da je došlo do velikih otpanja i na Antarktiku ali da ova otapanja nisu u direktnoj vezi sa povišenom temperaturom na zemlji. Na Južnom polu temperature opadaju a trebalo bi da rastu.
  13. 13. Analize zaista pokazuju da je došlo do porasta temperature u prošlom veku.Prošli vek je najtopliji u ovom milenijumu ali se ta pojava vezuje za povećanu Sunčevu i vulkansku aktivnost. Dok se poslednje godine XX veka i početak XXI veka vezuju za povećanu aktivnost gasova sa efektom staklene bašte.
  14. 14. Kako dalje?
  15. 15. Svetska ekonomija se danas suočava sa sve većom krizom koja je pre svega uslovljena nedostatkom nafte na tržištu. Svetske rezerve crnog zlata se procenjuju na još nekih trideset godina i ubrzano se traže rešenja kako se osloboditi zavisnosti od upotrebe nafte i njenih derivata. Sa rezervama uglja situacija je bolja.Svetske rezerve se procenjuju n a još oko 400 godina exploatacije. Sa prljavih odlučno treba preći na čiste vidove energije. Tu se pre svega misli na vetar, rad reka, morskih talasa i struja i naravno Sunčevu energiju. Od goriva se sve više koristi tzv. biodizel koji je sintetisan od biljnih vrsta i koji minimalno zagadjuje životnu sredinu.
  16. 16. Po sadašnjem dogovoru, UN i njihove komisije za klimatske promene, do 2012. godine polovina velikih zagadjivača bi trebalo da prepolove ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte. Na samitu G8 najrazvijenijih zemalja,koji se održao u Japanu 2008. godine, usvojeno je da najveći zagađivači prepolove emisiju štetnih gasova do 2050. godine. Kao zaključak se može uzeti da antropogeni uticaj jeste značajan ali ne i presudan na promenu klime, već je to ipak Sunce i njegovo zračenje. Uz propisno vođenje računa o životnoj sredini i stalnu edukaciju stanovništva Zemlja ima dobre šanse da i dalje ostane naš dom.
  17. 17. Beograd, Zagreb… Ivan Zidarevic, diplomirani geograf

×