Your SlideShare is downloading. ×
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu

5,312

Published on

Друштвени медији као пропагандно средство на интернету: Пример Министарства унутрашњих послова Републике Србије у периоду 2009.-2010. године

Друштвени медији као пропагандно средство на интернету: Пример Министарства унутрашњих послова Републике Србије у периоду 2009.-2010. године

1 Comment
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
5,312
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
1
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. ВИСОКА СТРУКОВНА ШКОЛА ЗА ПРОПАГАНДУ И ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ ДИПЛОМСКИ РАД TEMA: Друштвени медији као пропаганднo средство на интернету: Пример Министарства унутрашњих послова Републике Србије у периоду 2009.-2010. године Ментор: др Дарко Тадић Студент: Драган Жебељан
  • 2. Београд, 2010. године САДРЖАЈ УВОД......................................................................................................................................... 3 1. ИНТЕРНЕТ.......................................................................................................................... 7 1.1 Интернет у свету...................................................................................................... 8 1.2 Интернет у Југославији и Србији........................................................................... 10 1.3 Истраживање: Интернет као медиј......................................................................... 11 1.4 Будућност интернета................................................................................................ 12 1.5 Пропаганда на интернету........................................................................................ 13 1.6 Интернет сервиси у служби пропаганде................................................................ 14 2. ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ НА ИНТЕРНЕТУ.................................................................. 15 3. ДРУШТВЕНЕ1 МРЕЖЕ НА ИНТЕРНЕТУ................................................................... 18 3.1 Функција друштвених мрежа.................................................................................. 19 3.2 Проблеми који могу насти употребом друштвених мрежа.................................. 20 4. О ДРУШТВЕНИМ МЕДИЈИМА Твитер, Фејсбук, Јутјуб....................................... 22 4.1 Твитер........................................................................................................................ 22 4.2 Фејсбук...................................................................................................................... 23 4.3 Јутјуб......................................................................................................................... 24 5. МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ДРУШТВЕНИМ МЕДИЈИМА ТВИТЕР, ФЕЈСБУК, ЈУТЈУБ.......................... 26 5.1 Биро за сарадњу са медијима Кабинета министра унутрашњих послова............................................................................................... 28 5.2 Друштвени медији у комуникацијској кампањи................................................... 5.2.1 Разлика између информисања (обавештавања) и пропаганде.................... 5.2.2 Ставови.................................................................................................. 30 30 32 5.3 Твитер профил Министарства унутрашњих послова............................................ 33 5.4 Фејсбук профил Министарства унутрашњих послова.......................................... 35 5.5 Јутјуб профил Министарства унутрашњих послова............................................. 43 6. ИЗВЕШТАВАЊЕ МЕДИЈА О ПРОФИЛИМА МУП НА ДРУШТВЕНИМ МЕДИЈИМА........................................................................................ 50 6.1 Медији у Србији....................................................................................................... 53 6.2 Извештавање хрватских и босанско-херцеговачких медија................................. 56 7. ИСТРАЖИВАЊЕ: МУП на Душтвеним медијима Твитер, Фејсбук, Јутјуб......... 60 7.1 Резултати истраживања путем анкете.................................................................... 61 7.2 Анализа резултата истраживања............................................................................ 67 Закључна разматрања....................................................................................................... 70 Литература........................................................................................................................... 78 Прилози ................................................................................................................................ 80 УВОД 1 У Србији се најчешће користи израз „Социјалне мреже“ и ако би требало користи израз „Друштвене мреже“ . Страна: 2.
  • 3. Пропаганда2 је током историје човечанства, имала своје падове и успоне, мењала је своје облике, технике и начине деловања али никада није мењала своју основну сврху и бит постојања, а то је планирани утицај и убеђивање људи и маса или манипулација над њима. Као један од облика комуникације, за пропаганду се сматра да је стара колико и сама људска заједница. Пропаганда се од давнина користила како би сугестивно деловала и утицали на религиозна или политичка уверења појединца и маса. Не може се рећи да је термин пропаганда био у употреби од почетка људске цивилизације или да је постојала њена дефиниција. Оно што се засигурно зна, је то да су многи утицајни људи или владари имали потребу да манипулишу другим људима и да утичу на њихове ставове или понашања. Познато је да су од eгипатске, грчке и римске, преко културе Маја и Ацтека, средњевековне римокатоличке цркве, Светских ратова, нацистичке Немачке, па све до савремених западних демократских друштава, недавних ратова и агресија ниског интензитета или економских криза у данашњици, моћници, диктатори, владари и политичари користили пропаганду као моћног савезника или средство за придобијање следбеника и маса како би остварили своје циљеве и увећали своју моћ, власт, профит или прикрили право стање ствари. Почетке пропаганде можемо довести у везу са Старим Грцима а касније и Римљанима који су се у Античко доба користили том вештином у реторици3 . Филозоф Аристотел (384.-322. гпне) је био тај који је поставио основе успешне комуникације. У погледу убеђивања његова теорија је најутицајнија. Сматрао је да је убеђивање вештина навођења људи да учине нешто што они обично не би учинили ако ви то не затражите. Зато с правом можемо рећи да корени пропаганде датирају још из тог времена. А није ли убеђивање један битан део пропаганде? Реч пропаганда је латинског порекла. Први пут се у писменом облику користи 26.6.1622.године у були папе Грегура XV4 којом се оснива посебна црквена установа „Савет за веру какву треба штитити5 “. Ова установа је имала за циљ да управља и усклађује мисионарску делатност римокатоличке цркве у свету. (М.Тадић 2002) Тако су мисионари верујући у Бога „наоружани“ Библијом ширили хришћанство по читамом свету. 2 http://sr.wikipedia.org/sr/Пропаганда 3 http://sr.wikipedia.org/sr/Реторика 4 Д.Тадић „Пропаганда“ срт.20. 5 http://en.wikipedia.org/wiki/Congregatio_de_propaganda_fide Страна: 3.
  • 4. С тога, са професионалне тачке гледишта, се може закључити да је Библија6 , од настанка до данас, остала најјаче, најпознатије и најраспрострањеније пропагандно средство у историји човечанства које се успешно користи и данас. А мисионари одлични пропагатори хришћанске вере. Реч пропаганда обично изазива асоцијацију на нешто што је негативно или има негативно значење. Људи су је таквом и схватали и тешко прихватали. Вековима се о пропаганди стварао мит о чудотворном средству за манипулацују људима или неком специјалном тајном оружју који мења ставове људи и утиче на њихову свест. Истине ради, треба разјаснити. Ако се пропагада користи за лаж, обману, манипулацију, контролу или утиче на људе да прихвате или чине нешто што је негативно и лоше – она ће таква и бити. Поставља се питање, да ли пропаганда може бити добра, позитивна и корисна друштву и човечанству? На то питање, врло лако можемо добити прави одговор. Сетимо се, прикупљања помоћи гладнима у свету, незбринутој деци, жртвама насиља, трговине људима, акције добровољног давања крви, завештања органа, описмењавању људи, родној равноправности, промоцији културе, заштите животне средине и многе друге. Све су ово пропагандне кампање које се плански спроводе. И то је пропаганда, она која користи људима у човечанству. Зато се за пропаганду не може рећи да ли је позитивна или је негативна. Она је онаква каквом је пропагандисти начине, у зависности за које циљеве је користе. Као комуникацијски процес пропаганда је неутрална. У том смислу ефикасније је говорити о успешној или неуспешној пропаганди, и њеним резултатима. Кроз историју човечанства, комуникацијски канали и средства за примену пропаганде, су се мењали и напредовали паралелно са развојем људског друштва. Напредак друштва је убрзао и уобличио канале комуникације. Нове технологије и техничке направе пуштају пропагандистима машти на вољу да поруке пласирају на иновативан начин. У прошлости, пропагандни комуникацијски процеси каналисани су вербалним и писаним путем. Појавом прве Гутембергове пресе за штампање (1450.), пропаганда се омасовљава и добија на снази, најпре се штампају књиге а затим листови, новине, плакати и обавештења. Појавом индустријске револуције и миграцијом људи из села у градове, створила се потреба да се контролише радничка класа. Пропаганда је у то време коришћена као моћно средство за контролу друштвених и економских процеса. Тајно оружје пропагандиста у остваривању својих 6 „Библија и пропаганда“ Зоран Славујевић, издавач Службени гласник 2006.год. Страна: 4.
  • 5. циљева били су штампа и новинари. Свесни тога или не, штампа као масовни медиј тадашњег времена одиграла је веома важну улогу у слању пропагандних порука и креирању јавног мњења, односно утицају на умове људи и група. Ако се вратимо само 250 година уназад, можемо закључити да техника и технологија почињу да владају модерним људским друштвом. Што се медија тиче, познато је да су штампарије допринеле развоју и ширењу новинарства и појави штампаних медија. Проналазак фотографије и радио уређаја 1920.године, допринео је брзом ширењу вести и ширењу новинских агенција. Али један од најзначајнијих техничких изума двадестетог века, је свакако проналазак телевизије(1926.) и звучног филма (1927.). Борба за превласт, између штампе, радија и телевизије није дуго трајала. Апсолутну победу је извојевала телевизија која и данас има највећи утицај на људе.7 А све што има добар утицај на људе, идеалан је као канал за употебу пропаганде! Зато с правом можемо рећи, појавом филма, радија, и телевизије почиње владавина модерне пропаганде. Сетимо се само, чувене изјаве министра пропаганде Трећег рајха, Јозефа Гебелса8 који је рекао: „Сто пута поновљена лаж постаје истина.“ То је заиста тачно, ту познату Гебелсову максиму, вешти пропагандисти данашњице, обилато користе више него икада до сада. Сетимо се само протеклих година, НАТО9 агресије на Југославију, случаја Рачак или последњих грађанских ратова у бившој СФРЈ. Има ли бољих примера успешне пропаганде са негативним резултатима по Југославију и Србију? Ако знамо да пропаганда може да утиче и манипулише умовима људи, да самостално или у спрези са другима, има моћ да уместо физичке силе осваја и покорава државе, културу, језик и обичаје народа, да уништи измени или промовише, издигне из таме, постави на врх све оно што моћници пожеле, запитамо ли се на који начин то чине? Који су то канали и полуге које покрећу пропагаду да у време брзих информација буде толико ефикасна? Који су то путеви и канали којима пропаганда улази у свест и умове обичних људи? Да ли је то штампа, радио, филм, телевизија или Интернет? Сматра се да телевизија данашњице носи неприкосновено прво место по утицају на људе. У модерном западном глобалном друштву, гледаоци као неми посматрачи, безрезервно верују својим омиљеним тв каналима, новинарима, спикерима, водитељима и разним познатим тв лицима. 7 http://aranetonline.com/Docs/MediaUsageCredibilitySurvey_092409.pdf 8 http://sr.wikipedia.org/sr/Јозеф_Гебелс 9 Упутство јединице за Специјалне операције УСА, ФМ 3-5.302 МЦП 3-40.6Б Тактичко-психолошке операција, технике и процедуре, Октобар 2005. Страна: 5.
  • 6. По истраживању Fleishman-Hillard10 и Harris Interactive11 које је спроведено јуна 2010.године, Интернет је као медијиј двоструко утицајнији од телевизије. У Великој Британији индекс резултата је 44%, у Немачкој 45% и у Француској 46% - или грубо речено Интернет је двоструко утицајнији од телевизије која је другопласирана, што се штампаних медија тиче, Интернет је око осам пута утицајнијнији од њих. Ако анлизирамо време настанка и развој свих данашњих познатих медија, и предвидимо темпо и развој нових технологија, можемо ли са сигурношћу тврдити да ће, класични медији и модерна телевизија још дуго остати на првом месту по утицају на свест људи? Запитајмо се, шта се десило са преписивачима књига након проналаска Гутембергове штампарске машине и да ли се нешто слично у скоријој будућности може десити класичним медијима? Наступила је ера Интернета! Стручњаци-визионари, предвиђају да класични медији полако и сигурно умиру. Томе иде у прилог, чињеница и научна истраживања које говоре о паду продаје штампе и идејама да се вести на појединим сајтовима комерцијализују, односно наплаћују. 2. ИНТЕРНЕТ 10 http://fleishmanhillard.com/ 11 http://www.harrisinteractive.com/ Страна: 6.
  • 7. Са друштвеног аспекта, Интернет је комуникацијски медиј који представља глобално средство за комуникацију у данашњем информационом друштву. Претеча интернета је АРПАНЕТ12 - пројекат Министарства одбране Сједињених америчких држава реализован шездесетих година који је био намањен војним потребама. Развојем рачунара и комуникацијских уређаја, АРПАНЕТ прераста у отворену глобалну светску мрежу, коју називамо ИНТЕРНЕТ или „мрежом свих мрежа“. За данашњи Интернет можемо рећи, да представља милионе рачунара широм света повезаних у једну јединствану мрежу која нуди бројне услуге корисницима. Важно је истаћи да Интернет није власништво ни једне компаније појединачно. Он представља отворену глобалну информатичку мрежу која се сваким даном све више увећава. У задњих десет година, ова мрежа у себи је објединила новине, књиге, радио, филм и телевизију. Интернет је на тај начин постао мултимедијалан. На почетку развоја и ширења интернета постојали су проблеми високe ценe информатичке и телекомуникацијске опреме и мала покривеност терена коју интернет покрива. Током година информатичка и телекомуникацијска опрема је јако узнапредовала, цена рачунара и рачунарских програма је драстично пала што је резултирало омасовљавању корисника. У развијеним државама, рачунари и Интернет су постали битан елемент сваког човека и породице. Интернет је некада био скуп и спор - данас је брз и јефтин. Некада смо везу ка Интернету успостављали путем жичних-фиксних телефонских линија. У данашње време Итернет је свуда око нас, носимо га и у џепу и приступамо путем мобилног телефона. Информатика и телекомуникације су толико узнапредовале и преплићу се, тако да већ постоје савремени хибридни телевизијски апарати са којих се може приступити Интернету. Са друге стране, Интернет се може користити као дистрибутер телевизијских канала, пример ИПТВ13 , или веб сајтови са којих се могу гледати ТВ програми. Поставља се питање, ко ће у будућности победити, Интернет као медиј или телевизија? 12 http://sr.wikipedia.org/sr-ec/ARPANET 13 http://en.wikipedia.org/wiki/IPTV Страна: 7.
  • 8. Многи научници-визионари сматрају да ће се у будућности ова два медија интегрисати у један који ће бити хибридни медиј дигиталне технологије. Једно је сигурно, технологија ће се развијати до неслућених могућности и размера. Што се модерних пропагандиста тиче, битно је да опстане мултимедијални медиј који је довољно распрострањен, коме људи верују и који је утицајан и моћан. Уз помоћ тог медија будућности, пропагандисти ће постојећим или новим подесним методама и техникама пропаганде моћи да допру до сваког човека на планети и утицати на њега. 2.1 Интернет у свету Интернет мрежа у свету 2000. године14 је имала 360.985.492 корисника, ове 2010. године на Интерент је приључено 1.966.514.816 корисника. То значи, да је за само десет година интернет остварио фантастичан раст од 444,8%. Број становништвана планети земљи, ове 2010.године броји 6.845.609.960 становника. 0 1.000 2.000 3.000 4.000 5.000 6.000 7.000 Милиона 2000 год 360.985.492 2010 год 1.966.514.816 Популација на земљи 6.845.609.960 Број Интернет корисника у свету и поулација становника 14 Подаци преузети са: http://www.internetworldstats.com Страна: 8.
  • 9. Употребе Интернета у свету и статистика о становништву Свет Региони Становништво (2010 годоне) Интернет корисници дец 31, 2000 Интернет корисници најновији подаци Пенетрација (% становништва) Раст 2000-2010 Африка 1.013.779.050 4.514.400 110.931.700 10,9% 2,357.3% Азија 3.834.792.852 114.304.000 825.094.396 21,5% 621,8% Европа 813.319.511 105.096.093 475.069.448 58,4% 352,0% Блиски Исток 212.336.924 3.284.800 63.240.946 29,8% 1,825.3% Северна Америка 344.124.450 108.096.800 266.224.500 77.4% 146.3% Латинска Америка / Кариби 592.556.972 18.068.919 204.689.836 34,5% 1,032.8% Океанија / Аустралија 34.700.201 7.620.480 21.263.990 61,3% 179.0% СВЕТ УКУПНО 6.845.609.960 360.985.492 1.966.514.816 28,7% 444,8% Страна: 9.
  • 10. 2.2 Интернет у Југославији и Србији Страна: 10.
  • 11. Историја Интернета у Југославији почиње у фебруару 1996. године15 када је национална академска мрежа преко провајдера БеоТелНет-а спојена на Интернет. Сви Интернет сервиси постали су доступни корисницима у Југославији, али је корисничка популација била ограничена на академски круг (сарадници факултета и научних института). Исте године почињу са радом први домаћи провајдери на комерцијалној основи, чиме је обезбеђена доступност Интернета и не-академским корисницима. Према подацима Републичког завода за статистику Србија 2010.године има 7,306.677 становника16 , док интернет користи 4.107,00017 грађана. Од двехиљадите године па до данас, број корисника Интернета у Србији се повећао на 926,8 процената и даље расте. Земља Број становника Интернет корисници најновији подаци Пенетрација (% становништва) Раст 2000-2010 Србија 7,306.677 4,107,000 55.9 % 926.8 % 2.3 Истраживање: Интернет као медиј Интернет је постао медиј који се свакодневно највише користи, показало је међународно истраживање "Дигитални живот18 ", које је спровела француска истраживачка компанија "ТНС Софр19 " у 46 земаља, на 50.000 власника компјутера. Ова студија обухватила је скоро 90% глобалног Интернетa. Чак 61 % учесника у истраживању изјавило је да се свакодневно прикључује на Интернет, 54 % гледа телевизију а 32 % чита штампу. Током истраживања је установљено и да блоговање и умрежавање доживљавају бум на тржиштима у експанзији - 88 % кинеских Интернет корисника и 51 % бразилских су отворили блог или послали поруку на неком од форума, док тај проценат у САД износи свега 32 %. 15 И пре овог датума било је могуће приступити Интернету, али и веома тешко, па је те могућности користио веома мали број рачунарских посвећеника. 16 Према подацима са веб сајта Републичког завода за статистику за 2010.годину. http://webrzs.stat.gov.rs 17 Подаци преузети са: http://www.internetworldstats.com 18 http://discoverdigitallife.com 19 Подаци преузети са: http://www.tns-sofres.com/espace-presse/news/FF65E62BE5CD4A9283737649335F6C92.aspx Страна: 11.
  • 12. У Латинској Америци, Кини и на Блиском истоку, веб корисници проводе у просеку 5,2 сата на некој од друштвених мрежа, а четири сата на електронској пошти. Велика употреба Друштвених медија и мрежа подстакнута је све већим развојем и употребом мобилних телефона. Мобилни корисници проведу просечно преко 3 сата на друштвеним мрежама, или дневно трошећи 2 сата на коришћење класичне електронске поште. Ово показује да се корисници из развијених земаља, подстакнути новим технологијама радије служе мобилним телефонима приступајући друштвеним медијима и да ће се у будућнисти све више служити њима за разлику од досадашњих кућних рачунара. Највећи корисници Друштвених мрежа су Малезијци (девет сати седмично), Руси (8,1 сат) и Турци (7,7 сати седмично). Малежански веб корисници, логично, имају и највећи број "онлајн" пријатеља на Друштвеним мрежама - у просеку 233 по особи. На глобалном нивоу, коришћење електронске поште је и даље најважнија активност за веб кориснике у 39 од укупно 46 земаља где је обављено истраживање, изузетак су Јужноафричка Република, Кина, Уједињени Арапски Емирати, Индонезија, Нигерија, Филипини и Турска. Студија „Дигитални живот“ је објављена 12. септембра 2010. године и спроведена је у 46 земаља. Она је показала анализу обичаја, понашања и ставова на интернету, 48804 лица старости од 16-60 година. Корисници интернета су интервјуисани у следећим земљама: Немачка, Саудијска Арабија, Аргентина, Аустралија, Аустрија, Белгија, Бразил, Канада, Кина, Јужна Кореја, Данска, Египат, Естонија, САД, Финска, Француска, Грчка, Хонг Конг, Индија, Индонезија, Израел, Италија, Јапан, Кенија, Луксембург, Малезија, Мексико, Мароко, Нигерија, Норвешка, Холандија, Филипини, Пољска, Португал, Русија, Сингапур, Шведска, Танзанија, Тајланд, Турска, Уједињених Арапских Емирата,Уганди, Великој Британији и Вијетнаму и др. 2.4 Будућност интернета Страна: 12.
  • 13. Из горе изнетих података може се закључити да број Интернет корисника у свету вртоглаво расте. Стручњаци истраживачке групе „Немертис рисрч“20 половином 2009.године изнели с податак ће Интернет почев од 2012. године, бити полупаралисан21 . Та организација прогнозира да ће глобална Интернет мрежа достићи највиши ниво своје пропусне информационе моћи. Након тога кориснике очекују проблеми у виду неочекиваних прекида интернета. Истраживање компаније „Комскор“ показује да је децембра 2008. године широм света више од милијарду људи користило услуге интернета и да се тај број муњевито увећава. Џим Чикони, који је задужен за законодавне послове у АТ&Т22 , изјавио је на скупу стручњака у Лондону пре неколико месеци да је у току следеће три године потребно инвестирати преко 55 милијарди долара за нову инфраструктуру и то само у САД, односно преко 130 милијарди долара у свету, како би се побољшала инфраструктура и спречило гушење Интернета. Потреба за повећањем и побољшањем инфраструктуре је, последица експанзије коришћења видео садржаја високог квалитета у последњих неколико година, који убрзано троши интернет ресурсе. Сматра се да ће до краја 2010. године ХД (видео високе резолуције-дигитални видео) видео представљати око 80 одсто комплетног садржаја на Интернету. 2.5 Пропаганда и интернет Покушај дефинисања појма пропаганде довео је до различитог одређивања шта се под тим називом подразумева. Сваки аутор је уносио своје субјективно виђење ове области. Због тога су разлике у дефиницијама велике и практично је немогући наћи две једнаке. Једна од најкраћих је да представља планско ширење и распростирање пожељних идеја, мишљења и ставова често уз коришћење лажи и искривљених чињеница. Друга је дефинише као систематски покушај да се врши утицај на емоције људи, ставове, уверења и акције одређене циљне популације у сврху идеолошке, политичке или комерцијалне индоктринације, путем контролисане одашиљања једностраних порука преко масовних или директних канала медијске комуникације (Д.Тадић, 2005). Линдли Фрејзер под пропагандом сматра „активност или уметност навођења других да се понашају на начин на који се не би понашали у њеном одсуству“ (L.Fraser, 1956). 20 http://www.nemertes.com 21 http://www.sk.rs/2008/08/skin04.html 22 http://www.att.com Страна: 13.
  • 14. С обзиром да не постоји јединствена дефиниције пропаганде, тако не постоји дефиниција „Пропаганде на Интернету“, у овом случају Интернет је комуникацијски канал на коме се делује пропагандом. Као канал комуникације Интернет као идеално је средство за употребу сва три врсте пропаганде, и то: • БЕЛЕ која је отворена, пошиљалац или извор поруке је познат; • ЦРНЕ која је скривена, и намерно обмањује, основи је лажан извор порука; • СИВЕ где је прикривен извор порука, пошиљалац порука је прави и често се бави полуистином или делимично тачним подацима. За оне који се питају зашто је Интернет, као комуникацијски канал, занимљивији за деловање пропаганде, у односу на друге медије. Можемо дати неколико одговора: Прво, Интернет је из корена променио начин комуницирања међу људима. Друго, Интернет је масовни медиј коме се највише верује. Комуникација се може одвијати у више смерова а не у једном као што је случај са осталим медијима. Постоји могућност да се одмах реагује, како би компанија и други читаоци (посетиоци Веб портала) могли да виде одређено мишљење, да оставе свој коментар као и реплику на други коментар (интерактиван је). Интернет нема ограничења и цензуре. Јефтин је. Развија се енормном брзином. Треће, и можда најинтересантније за економиску и пословну заједницу, Интернет је најекономичнији медиј за оглашавање и рекламу за буџет компаније. Показује истраживању Forrester’s NACTAS 2006. год.23 Пропаганда на интернету, као и класична, отворена или скривена, може се користити да; • креира добру вољу; • промовише пријатељство; • подиже морал; • слаби морал; • ради у заједничком интересу; • мотивише сарадњу; • креира апатију, дефетизам, отуђеност; • промовише себичност, панику, субверзију, отпор, дезертерство, предају, недостатак воље и сл. 23 http://www.online-publishers.org/ Страна: 14.
  • 15. Чињеница је да је пропаганда најефикаснија када је: заснована на кредибилној истини; презентована у привлачној форми; када подстиче потребе; сугерише задовољство; када се користи у сврху психолошког ратовања (psyop); се користи у односима са јавношћу (spin doctoring); се користи у оглашавању – маркетингу; када јој се придаје публицитет; када је део информативног садржаја (вести) - “ударне трупе пропаганде”; у јавној дипломатији (public diplomacy); у информативним операцијама и сл. 2.6 Интернет сервиси у служби пропаганде Светску мрежу Интернет као интеракцијски канал комуникације можемо употребити у служби пропаганде, маркетинга, пословања, образовања или истраживања. У том случају користимо неке од сервиса који су саставни део Интернета, а то су: World Wide Web, E-mail и Web–mail, Newsgroups, Internet relay chat, FTP и Telnet. Развојем Интернета, развијали су се и ови сервиси. За комуникацију и пропаганду су свакако најзанимљивији Ворлд Вајд Веб и електронска пошта (WWW и E-mail). Ворлд Вајд Веб (World Wide Web или WWW)24 се појавио 1993.године, а данас има више десетина милиона WWW страница. Веб (Web) електронска презентација базирана је на технологији познатој као хипертекст. Хипертекст омогућује да линковима буде повезан са неограниченим бројем других докумената који могу да садрже текст, слику, звук, видео или било шта друго на било ком рачунару широм интернета. Ова технологија се сваким даном развијала што је довело до појаве Веб 2.0 технологије која је допринела напретку и развоју друштвених Медија и мрежа као што су: Вики, Мајспејс, ЛинкедИн,Фејсбук, Твитер, Јутјуб и други. 3. ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ НА ИНТЕРНЕТУ Друштвене медије25 је тешко дефинисати једном дефиницијом. Постоје неколико дефиниција, неке од њих су: Андреас Каплан (Andreas Kaplan) и Михаел Хенлеин (Michael Haenlein) дефинисали су друштвене медије26 као "групу Интернет апликација које се граде на идеолошкој и технолошкој основи Веб 2.0, и који омогућавају стварање и размену „корисничко генерисаног садржаја“27 ". 24 По дефиницији познатог часописа „.нет“ WWW је систем који омогућава да странице које садрже текст, слике, звук, анимацију, и видео запис буду објављене и прочитане од стране рачунара повезаних на интернет. 25 http://www.internetmarketing.rs/tag/facebook/ и http://en.wikipedia.org/wiki/Social_media 26 Kaplan Andreas M., Haenlein Michael, (2010)., Users of the world, unite! The challenges and opportunities of social media, Business Horizons, Vol. 53, Issue 1, p. 59-68. 27 http://en.wikipedia.org/wiki/User-generated_content Страна: 15.
  • 16. Брајан Солис (Brian Solis)28 , један од најистакнутијих стручњака у области друштвених мрежа, аналитичар, социјолог и футуриста. Признати аутор више књига о Друштвеним медијима и Маркетингу, јуна 2007. године дао је своју дефиницију Друштвених медија29 . Кратка верзија: Друштвени медији су било који алат или услуга која се користи на Интернету како би олакшала комуникацију. Дужа верзија: Друштвени Медији представљају демократизацију информација, на такав начин да људе претварају из улоге пасивног читаоца у објављивача. Тиме је остварен помак у механизму емитовања, са модела један према више људи, на модел више према више њих, чија је основа у комуникацији између аутора, људи или колега. Ако бих лично дефинисао Друштвене медије, мишљења сам да су Друштвени медији на Интернету тип алата и услуга који подстичу и убрзавају двосмерну или вишесмерну комуникацију за разлику од традиционалних медија, који приказује садржај, али не дозвољава читаоцима, гледаоцима или слушаоцима да учествују у креирању и развоју садржаја. 28 http://www.briansolis.com/about/ 29 http://www.briansolis.com/2010/01/defining-social-media-the-saga-continues/ Страна: 16.
  • 17. Многи сајтови Друштвених медија се јављају у форми блогова, микроблогова, подкастова, видеокастова, форума, енциклопедија и др. Све их можемо разврстати у неколико основних група: • Друштвене вести (Social news)30 : у ову групу спадају сајтови као што су Диг31 , Спин32 , Њусвајн33 , Балхип34 . На њима се могу пронаћи актуелне вести, гласати и коментарисати чланке. Чланци са највећим бројем гласова добијају вишу позицију и самим тим постају популарнији. • Social sharing: У ове сајтове спадају Фликр35 ,Снафиш36 , Јутјуб37 , Вимео38 , а на њима се могу креирати кориснички профили, постављати и делити видео снимци и фотографије са осталима који користе исте сервисе. 30 http://en.wikipedia.org/wiki/Social_news 31 http://digg.com/ 32 http://sphinn.com/ 33 http://www.newsvine.com/ 34 http://ballhype.com/ 35 http://www.flickr.com/ 36 http://www.snapfish.com/ 37 http://www.youtube.com/ 38 http://vimeo.com/ Страна: 17.
  • 18. • Друштвене мреже39 (Social Network): Сајтови као што су Фејсбук40 , Линкедин41 , Мајспејс42 и Твитер43 . Приликом креирања профила, корисницима дозвољавају да пронађу пријатеље и повежу се са њима, поставе своје фотографије и видео снимке. • Social bookmarking44 : у ове сајтове спадају Делишес45 , Феивс46 , Стамблапон47 , Блог Маркс48 и Диго49 . Они омогућавају корисницима да пронађу и сачувају веб сајтове и информације које их интересују. Регистровани корисници могу да сачувају жељене веб стране или делове текста и то сачувају на овом сајту и приступе њима кад год пожеле или да их поделе са осталим члановима. 4. ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ НА ИНТЕРНЕТУ 39 http://en.wikipedia.org/wiki/Social_network 40 http://www.facebook.com/ 41 http://www.linkedin.com/ 42 http://www.myspace.com/ 43 http://twitter.com/ 44 http://en.wikipedia.org/wiki/Social_bookmarking 45 http://www.delicious.com/ 46 http://faves.com 47 http://www.stumbleupon.com/ 48 http://blogmarks.net/ 49 http://www.diigo.com/ Страна: 18.
  • 19. Друштвене мреже50 представљају део Друштвених медија или онлајн заједнице које окупљају људе сличних интересовања. Оне омогућавају појединцима да (1) изграђују јавне или полу- јавное профиле у оквиру неког веб сајта за друштвено умрежавање, (2) се спајају са другим корисницима који користе исту друштвену мрежу, (3) виде списак пријатеља (у зависности од одтворености профила) виде списак веза пријатеља у оквиру исте друштвене мреже. Могућности и опције које се нуде могу да зависе од типа до типа друштвене мреже, и константно се унапређују. Људи ове веб сајтове обично схватају као сајтове који окупљају људе који се иначе познају или желе да се упознају због сличних интересовања. Већина друштвених мрежа подстиче дискусије, гласање, остављање коментара, давање и дељење повратних информација између заинтересованих страна. То је више двострана комуникација него једносмерна коју смо имали у случају традиционалних медија као што је телевизија. Зачетак друштвених мрежа почиње 1995. године са чувеним сајтом Класмејтс51 (Classmates.com), да би се касније, појавила прва претеча модерних друштвених мрежа Френдстер52 а касније и чувени Мајспејс који је дуго времена био најпопуларнији сајт тог типа у свету. Појавом Мајспејса 2003. године друштвене мреже добијају неки свој, стандардизовани облик. Корисници су изненађујуће брзо прихватили начин функционисања ових сајтова, и друштвених мрежа уопште. У прилог томе говори чињеница да је Фејсбук од оснивања 2006.године остварио енорман раст популарности и постао лидер у броју корисника социјалних мрежа. По статистичким подацима Фејсбук данас има више од 510 милиона корисника53 и прва је Друштвена мрежа у свету у односу на друге Друштвене мреже. Занимљиво истраживање са Нортвестерн Универзитета54 (Northwestern University) показује да се корисници интернета одлучују за различите друштвене мреже, у зависности од своје расе, етничког порекла и образовања родитеља. Истраживање је показало да већина студената беле расе комуницира преко Фејсбука, док азијски и азијско амерички студенти углавном користе друштвене мреже Xанга и Френдстер. Студенти хиспано порекла углавном користе Мајспејс. Иста студија показује да родитељи корисника Фејсбука углавном имају дипломе колеџа док родитељи корисника Мајспејса имају нижи степен образовања. 50 У Србији се користи израз „Друштвене“ или „Социјалне“ мреже http://sr.wikipedia.org/sr-el/Друштвена_мрежа 51 http://www.classmates.com 52 http://www.friendster.com 53 http://www.facebakers.com/countries-with-facebook 54 http://www.northwestern.edu/ Страна: 19.
  • 20. Социјолози и психолози тврде да човек као јединка не може сам опстати на планети. Управо та мисао у подсвести наводи људе да трагју за пријатељима и склапају нова пријатељства. Сваки човек жели да буде друштвено прихваћен, жели да га неко саслуша и да са неким дели срећне и тужне тренутке. Дружење, стицање нових познанстава у 21. веку, захваљујући Интернету, никада није било једноставније и брже. С тога су Друштвени медији и мреже као такве постале подесно средство и канал комуникације у пропаганди. 4.1 Функција друштвених медија и мрежа Друштвени медији и мреже функционишу на принципу добровољности и углавном су бесплатни. Услов за комуникацију са другим члановима је регистрација и отварање профила. Кориснички профил се може подешавати и улепшавати, а могућности контроле приватности и подешавања се сваким даном повећавају. Употреба новог Веб 2.0 стандарда довела је до могућности укључивања, повезивања и интеграције сервиса са других веб сајтова, чет или дописивање са пријатељима који су у исто време присутни на сајту. Један од кључних разлога због којег се масовно користе Друштвени медији и мреже јесте једноставност коришћења. Кроз навигацију веб сајта сваки корисник лако може променити изглед позадине, додати нове слике, видео снимак, омиљену музику итд. Сваки власник профила одлучује са ким ће склопити пријатељство, које личне податке са личног профила ће са неким да подели и шта ће ко од пријатеља моћи да види. Предност Друштвених медија и мрежа је свакако интеракција и вишесмерна комуникација тако да велико интересовање и мотивацију имају чланови који остављају коментаре. Сваки регистровани корисник, под условом да има дозволу власника профила, може коментарисати профил, статус, фотографију или видео снимак који је постављен на профилу или галерији. Важно је истаћи да се анализом жељеног профила лако може сазнати о друштвеном животу власника профила или о навикама, интересовању, жељама и животним циљевима и још много тога. Овакви подаци добијени анализом друштвених мрежа или власника профила могу бити од велике користи стручњацима у пропаганди у планирању пропагандних кампања и сл. Страна: 20.
  • 21. 4.2 Проблеми и злоупотребе који могу насти услед употребе друштвених мрежа Више спроведених истаживања показују да све више младих и одраслих проводи време поред рачунара. Адолосценти и старији врло лако постају зависници од Друштвених медија и мрежа, тако постају зависни од прегледавања својих и туђих профила и коментара. То доводи до познатих проблема одлагања обавеза за касније, што може изазвати стрес, осећање кривице, губитак личне продуктивности и негодовање других због неиспуњавања одговорности и обавеза. Професор Тим Пајчил са универзитета Карлтон у Отави, стручњак за прокрастинацију55 , упозорава да она достиже сасвим другачији ниво употребом друштвених мрежа. Он сматра, да су Друштвени медији и мреже, уколико се претера њиховом употребом, идеална места за губљење времена. Томе у прилог долази информација да све више фирми забрањује својим радницима коришћење Друштвених мреже за време радног времена56 . Научни рад из 2007.године57 указује на чињеницу да у почетку корисници друштвених мрежа нису били склони ка склапању нових пријатељстава са непознатима на овај начин. Са друге стране, све већа отуђеност људи доводи до експанзије отворености. Жеља људи да стичу нове пријатеље на овај начин доводи до велике употребе ових мрежа, које препознају корист и интерес који могу имати од истих. Међутим, корист коју друштво или индустрија има од Друштвених мрежа угрожена је негативном страном отворености мрежа и људи. Злоупотребе и крађе података или идентитета58 су довеле до правног регулисања приступања истим, а немогућност да се појединац у потпуности контролише оставља отворена врата за многобројне манипулације човековом свешћу. Са стручне стране гледишта, пропагандистима на Интернету и Друштвеним медијима и мрежама је у циљу да су људи што више и дуже присутни на Друштвеним медијима, јер се порука и утицај на њих једино тако може вршити, док су присутни и показују интересовање за неку тему. Управо из тог разлога пропагандистима је у циљу да што више људи „губе време на Друштвеним медијима или мрежама“! 55 http://www.psihologija-blog.com/home/facebook-prokrastinacija/ 56 http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/185877/Zaposlenima-u-vladi-zabranjen-Fejsbuk; http://www.facebooksrbija.com/kako-zaposlene-drzati-dalje-od-fejsbuka/magazin/1197.html 57 Nicole B. Ellison, University of California-Berkeley, http://jcmc.indiana.edu/vol13/issue1/boyd.ellison.html 58 http://www.milosblog.com/wp/drustvene-mreze/lose-strane-facebooka-krade-zabrane-lazni-profili/436.html; http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Internet-pomaze-kradljivcima-identiteta.lt.html ; Страна: 21.
  • 22. У прилог томе је вест да је Пентагон59 дозволио свим припадницима америчке војске да слободно могу користити Друштвене медије на интернету, у школама Велике Британије постоји предмет за обуку ученика како да користе Друштвене медије60 , што се Србије тиче, Министарка за телекомуникације и инормационо друштво Јасна Матић, представила је организацији Унеско, пројекат о употреби интернет друштвене мреже „Фејсбук“ у образовне сврхе61 . Све ове чињенице иду у прилог томе да је у будућности употреба пропаганде на Друштвеним медијима и мрежама неизбежна. Остаје само да се сагледају потребе и дефинишу циљеви употребе. 5. ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ ТВИТЕР, ФЈСБУК, ЈУТЈУБ: 59 http://www.blic.rs/Vesti/Svet/178625/Pentagon-uvodi-slobodniji-pristup-drustvenim-mrezama 60 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/125254/Fejsbuk-je-koristan-ako-ga-pravilno-koristimo 61 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/174825/Ministarka-Matic-o-upotrebi-Fejsbuka-u-obrazovne-svrhe Страна: 22.
  • 23. 5.1 Твитер Твитер (Twitter62 ) је део је друштвених медија и спада у категорију бесплатног микро-блог алата. Овај алат омогућује својим корисницима да читају туђе и шаљу своје микро-текстуалне уносе, такозване „твитове“. Твитови су текстуални уноси не дужи од 140 карактера. Уноси се објављују на корисниковом профилу и испоручују другим корисницима који су се пријавили да их добијају. Они који шаљу твитове могу да ограниче испоруку само на оне из свог круга пријатеља, док је услуга у старту подешена тако да шаље уносе свима који се на њих пријаве. Од марта 2009, Твитер је забележио раст популарности у свету. Твитер се често описује као “интернетски СМС“ у том слислу да сајт пружа могућност корисницима да шаљу и примају нове уносе помоћу разних алата тако да често није ни потребно користити сам оригинални сајт. Твитер свакога дана привлачи у просеку око 370.000 нових корисника. Број људи који широм света "твитују" достигао је од 2006. године импресивних 160 милиона, корисници су до сада послали више од 15 милијарди порука а већина њих, око 78%, сервису приступа директно преко веб сајта Твитер. Овај микро блог сврстава се у најбрже растући Друштвени медијиј на свету мада по броју корисника још увек није достигао чувени Фејсбук. Радни назив Твитера је био “Статус”, оснивачи су размишљали да сервису дају назив “twich”, међутим то није било добро име за производ који су желели да направе па су нашли реч “twitter”. Дефиниције за Твитер су “кратак излив недоследних информација” и “цвркут птица”. Оригиналан назив за сервис је био “twttr” инспирисан Flickr-om и чињеницом да су амерички СМС „short code“ дугачак пет карактера. Твитер је пројекат инкубатора под називом “Obvious Corp”63 .У раној фази поруке на Твитеру нису биле лимитиране на 140 карактера, касније су лимитиране како би се оставио простор за @username у максималних 160 карактера (колика је максимална дужина СМС поруке). Твитер се може повезати са Фесјбуком, тако да се свака објава на Твитеру аутоматски приказује и на одабраном Фејсбик каналу. 5.2 Фејсбук 62 http://twitter.com/ 63 http://obvious.com/ Страна: 23.
  • 24. Фејсбук (Facebook64 ) је део је Друштвених медија и спада у бесплатан сервис на Друштвеним мрежама. Корисници Фејсбука се могу придруживати у мреже које су организоване по градовима, радним местима, школама и регионима, како би се повезали и комуницирали са другим људима. Такође, људи могу додавати пријатеље, слати им поруке, а могу и убацивати нове податке у своје личне профиле (текст, фотографије и видео) како би обавестили пријатеље о себи. Почео је са радом 4. фебруара 2004. a створио га је Марк Закерберг док је био студент на универзитету „Харвард“. Првобитно, чланство на овој интернет страници је било дозвољено само студентима са Харварда. Данас је омогућено свим особама које имају 13 или више година. Истраживање блога Адриталк65 је показало да 150.552.960 становника Европе користи ову друштвену мрежу. У односуна истраживање спроведено крајем 2009. године то је повећање од преко 35 милиона. Највећи број корисника Фејсбука се налази у Великој Британији (26.331.300), Турској (21.982.620) и Француској (18.352.340). Србија је, са 2.029.260 отворених налога на Фејсбуку, 17. држава у Европи. У односу на претходно истраживање (децембар 2009. године) број корисника у Србији се повећао за преко 40%. Истраживање је показало да у Србији, прву популарну друштвену мрежу више користе мушкарци (56%) од жена (44%). Највећи број корисника је старости између 18 и 34 година (чак 61%), међутим треба напоменути да је највећи раст корисника у старосној групи преко 65 година, што је помало изненађујућа чињеница. Ове податке треба узети са резервом, јер су бројке добијене на основу података које су корисници оставили на својим профилима. Србија је 17. у Европи и по проценту корисника Фејсбука у односу на укупан број становништва (пенетрацији). Највећу пенетрацију имају Исланд (60,63%), Норвешка (53,40%) и Данска (45.35%). 64 http://www.facebook.com 65 http://www.Adritalk.com Страна: 24.
  • 25. Страна: 25.
  • 26. Да сада није дошло до превеликих померања у полној и старосној структури корисника у региону, али је занимљиво да највећи тренд раста имају корисници преко 65 година. Фејсбук данас има око 500 милиона активних корисника широм света. Сваким даном број корисника се енормно увећава. 5.3 Јутјуб Јутуб или Јутјуб (YouTube66 ) је део друштвених медија и најпознатија је веб страница за размену видео материјала. На Јутјубу се дневно погледа две милијарде видео снимака, а отпреми на стотине хиљада. У ствари, сваког минута, људи отпремају 24 сати снимака на Јутјубу. Регистровани корисници могу коментарисати и рангирати видео снимке. Видео снимци или видео галерије се могу делити и постављати на другим веб сајтовма, што иде у пролог ако се ради о пропагандним видео снимцима или кратким филмовима. Компанију су основала су три бивша радника компаније „Пејпал“, средином фебруара 2005. У октобру 2006. године, Гугл је купио Kомпанију за 1,65 милијарди долара. Нерегистровани корисници могу гледати видео снимке, док они који су регистровани могу и да их шаљу. Дужина видео снимака који се поставља на Јутјуб код регистрованих корисника је до 15 минута, Партнерски профили на Јутјубу немају ограничења у постављњу видео снимака. Снимци за које компанија сматра да садрже непримјерене сцене за млађе од 18 година, доступни су само регистрованим корисницима и, наравно, под условом да су пунолетни. Услуга на Јутјубу је бесплатна, а компанија се издржава приходима од оглашавања. 66 http://www.joutube.com Страна: 26.
  • 27. 6. МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ДРУШТВЕНИМ МЕДИЈИМА Многе полиције или безбедносне службе67 у свету присутне су на Интернету, Друштвеним медијима и мрежама. Своје послове и активности спроводе тајно, полутајно или јавно, у зависности од потреба. Чињеница је да ни једна земља у свету или друштво није ослобођено криминала и криминалаца, тако ни Интернет није сасвим безбедан или ослобођен од превара, крађа или злоупотреба. Управо због тога, специјализоване полицијске јединице баве се заштитом становништва и борбом против криминала на интеренту. Министарство унутрашњих послова Републике Србије присутно је на Интернету на Друштвеним мрежама у служби борбе против криминала или злоупотреба на Интернету. У ту сврху, по стицају законских услова, 2007.године оформљено је Одељење за борбу против високотехнолошког криминала68 , које се налази у оквиру Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) који је део Управе криминалистичке полиције . У свету, многе полиције, поред редовних полицијских послова, користе Интернет и Друштвене мреже за пружање информација и помоћи становништву, односно као средство за пропаганду и сопствену промоцију. Полиције из Сједињених америчких држава, Велике Британије, Израела, Француске или Сингапура на својим веб сајтовима имају линкове или банере који воде до профила на Друштвеним медијима. На тај начин, грађанима јасно стављају до знања да се ради о званичним профилима полиција. За разлику од њих, полиције из окружења или бивше Југославије, немају отворене званичне профиле на Друштвеним медијима и не баве се пропагандом или сопственом промоцијом. Посматрајући и пратећи дрштвене трендове и развој Друштвених медија и мрежа на Интернету, и желећи да уз помоћ њих, допринесе јачању угледа полиције у друштву, фебруара 2008.године, Драган Жебељан, радник Бироа за сарадњу са медијима у Кабинета министра, отворио је пробни Јутјуб налог са неколико видео прилога, и предложио шефу кабинета министра Драгана Јочића да Министарство унутрашњих послова Републике Србије отвори своје званичне профиле на Јутјубу и Фејсбуку. Образлажући да би на тај начин Министарство било у самом врху, и водеће на Балкану, раме уз раме са осталим великим светским полицијама које прате нове друштвене трендове у односима с јавношћу или пропаганди. Нажалост, предлог је одбијен уз усмено образложење да није прави тренутак за тако нешто, да би то било 67 http://www.blic.rs/Vesti/Svet/181201/Agenti-FBI-traze-kriminalce-preko-Fejsbuka-i-Tvitera 68 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=929661 Страна: 27.
  • 28. неозбиљан чин озбиљног Министарства које би изгубило на озбиљности и угледу у друштву. Стицајем околности, са овим предлогом није био упознат министар Драгана Јочић који је у то време био на лечењу у болници због тешких повреда које је задобио у саобраћајној незгоди. Доласком нове Владе Републике Србије и Ивице Дачића69 на место Министра унутрашњих послова, стара идеја о важности присуства МУП Србије на Друштвеним медијима, поново је била покренута. Жебељан је 08. августа 2008.године направио нови пробни профил МУП на Јутјубу, графички га уобличио, дизајнирао позадину са грбом полиције, натписима и веб адресом а боје ускладио са препознатљивим бојама униформе и ознакама полиције. Током периода од шест месеци, сваки видео материјал који је Министарство уступио медијским кућама у циљу објављивања и информисања јавности, обрађен је и постављен на Јутјуб. То је чинило један хронолошки низ и архиву свега онога што је објављено у јавности путем медија. Овај експериментални профил радовно је ажуриран али је био закључан и невидљив за грађане. Почетком априла 2009. године, Драган Жебељан усмено износи предлог Сузани Васиљевић, шефу Бироа за сарадњу са медијима у Кабинету министра, да МУП отвори за грађане и обелодани постојање свог званичног профила на Јутјубу и Фејсбуку. Идеја је прихваћена, предлог је саопштен министру Ивици Дачићу који усмено одобрава овај предлог . За администрирање и ажурирање ових профила у периоду 2009.-2010.године био је задужен Драган Жебељан, док му је у случају одсутности помагао колега Зоран Живковић, оба радника Бироа за сарадњу са медијима у Кабинету министра. 6.1 Биро за сарадњу са медијима Кабинета министра унутрашњих послова 69 08. јуна 2008. године Ивица Дачић долази на место министра Унутрашњих послова Републике Србије, http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Ивица_Дачић Страна: 28.
  • 29. Биро за сарадњу са медијима70 je организациона јединица у Кабинету министра унутрашњих послова. По опису послова, објављеног на веб сајту МУП бави се представљању Министарства у јавности, информисању и сарадњи с медијима, и то: „Циљеви рада Бироа за сарадњу с медијима су: • систематично, континуирано, правовремено и тачно информисање јавности (путем штампаних и електронских медија) о релевантним активностима Министарства; • креирање и промовисање добре слике припадника полиције и Министарства у јавности; • константно и систематично праћење јавног мњења, квантитета и квалитета медијског простора у штампаним и електронским медијима (домаћим и страним) посвећеног Министарству, његовом раду, иницијативама и потезима, догађајима, кључним и руководећим личностима, анализа добијених података и њихово коришћење у сврхе планирања будућих потеза и иницијатива у домену пропаганде и односа с јавношћу. Биро свакодневним праћењем објављених информација о активностима МУП-а у медијима, омогућава да Министарство благовремено реагује на нетачно презентоване информације. Анализирајући начин на који медији презентују активности МУП-а, надлежни у Министарству стичу увид у мишљење јавности, као и проблеме грађана који се односе на рад МУП-а. Биро константно контактира са свим портпаролима из подручних полицијских управа. Пратећи нове тенденције и искуства других полиција у Европи и Америци, Биро је креирао профиле на Јутјубу, и Фејсбуку које су повезане са званичном презентацијом Министарства. Циљ је што боље комуникације с младима, и приближавања рада полиције грађанима, креирањем ових профила на Јутјубу и Фејсбуку пружају могућност грађанима да дају своје мишљење, коментар, предлог или питање. Администрација сајта Министарства, Фејсбук и Јутјуб налога врши се у Бироу за сарадњу са медијима. Користећи могућности Интернета, као електронског медија са највећом корисничком групом на свету, Биро је пратећи нове трендове у функционалности и дизајну, редизајнирао Интернет страну МУП-а, на којој корисници могу да се информишу о Министарству, својим правима и поступцима за остваривање права, како грађана Србије, тако и страних држављана пред органима унутрашњих послова. (www.mup.gov.rs). „ 70 http://www.mup.gov.rs/cms_cir/ministarstvo.nsf/biro-za-saradnju-s-medijima.h Страна: 29.
  • 30. Према опису послова, Биро уређује и ажурира веб сајт Министарства. Ово је важна чињеница с обзиром да послови аурирања веб сајта спадају у односе с јавношћу где је сврха веб сата тачно и благовремено информисање грађана, уз могућност комуникације са њима. Због тога су на почетној страни веб сајта додате везе ка профилима на Друштвеним медијима Јутјуб, Фејсбук и Твитер. Они су постављени у облику банера и лако су уочљиви свим посетиоцима. На овај начин, јасно се даје до знања да су профили на Друштвеним мрежама званични и да су информације објављене на њима - званичне објаве и ставови Министарства. Назив „Биро за срадњу са медијима“ упућује на закључак да се овај Биро бави искључиво пословима сарадње са медијима, али то практично није тачно, јер према опису послова и функционисња објавњеног на веб сају, јасно се може закључити да Биро обавља и послове односа с јавношћу, што је важан податак за организацију рада и поступања на Друштвеним медијима или у организацији пропагандних кампања. И ако је примарн задатак „Бироа за сарадњу са медијима“ заправо срадња са медијима, послови овог Бироа су углавном везани за одосе с јавношћу. Из описа на веб страници може се закључити да је циљ тачно и благовремено информисање грађана о активностима министра и других, одосно информисање о дешавању у Министарству. Али с обзиром да су класични медији само канал комунинкације, у овом случају Министарство ка грађанима, уз посредовање медија, где су медији само одашиљч за пласирање информација ка јавности. поставља се питање шта је Бироу примарна ствар? Да ли је то искључиво сарадња са медијима уз рашавање новинских захтева или су то послови односа с јавношћу, која је много шира категорија. У односима с јавношћу се подразумева и сарадња са медијима, али не и обрнуто. Страна: 30.
  • 31. 6.2 Друштвени медији у комуникацијској кампањи Отварањем профила Министарства унутрашњих послова на Јутјубу, Фејсбуку и Твитеру, испуњен је један од предуслова за спровођење модерне пропагандне кампање на Интеренту. Циљ је јачање поверења, угледа и подршке младих у полицију Србије. Да би се спровела овако важна комуникацијска кампања морала се извршити озбиљна анализа и реално сагледати и анализирати прошлост и данашња ситуација као и углед полиције у друштву а све у циљу промене укорењених ставова71 према полицији. Разуме се да се од државног апарата „репресије“ не очекује да буде једно од најомиљенијих у друштву. Међутим, циљ је да се јаз или аверзија младих према „униформи“ сведе на минимум. Због тога, полицију и припаднике Министарства треба приказати у сасвим другом светлу. Пиказати младе припаднике Министарства, девојке и мушкарце, носиоце новог таласа добре комуникације у односима са грађанима, Министарство, које се брине о потребама потребама свијих грађана, брзо ажурно а пре свега Министарство које брине о безбедности грађана и њихове имовине. Да би се кренуло у акцију, мора се анализирати и сагледати прошлост. Ако се вратимо 20 или 30 година уназад, можемо се сложити да је поверење и углед полиције у друштву у некадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији било је на завидном нивоу. У то време грађани су веровали својој полицији и били су прави партнери у раду. Служба је била од угледа а полицајци поштовани представници државе и закона. Тадашња Југославија важила је за једну од најбезбеднијих држава у свету. Криминал је био изузетно низак а а безбедност грађана врло висока. После смрти Јосипа Броза Тита настају проблеми у друштву, пре свега економска криза а касније појава национализма, шовинизма, сепаратизма и тероризма. Упливом страних обавештајних структура и моћних интересних група долази до крвавог грађанског рада у СФР Југославији. Савезна и Републичка полиција увучена је у грађански рат. Примаран посао полиције, борба против криминала и одржавање јавног реда и мира, озбиљно је доведен у питање чињеницом да је полиција употребљена као војска за ратовање за шта није била ни обучена ни спремна. Велики број полицајаца, одлуком тадашњих политичара, искоришћен је и гурнут у рат са Словенијом, Хрватском и Босном и Херцеговином. Полиција највеће бреме ратовања подноси на територији АП Косово и Метохија борећи се припадницима терористичке и сепаратистичке 71 „Одређени став је ментално и нервно стање спремности организовано кроз искуство које врши директан утицај на одговор одређене индивидуе на све предмете и ситуације на које се односи“ 116.страна (Д.Тадић, 2005) Страна: 31.
  • 32. ОВК помогнуте од стране стараних служби и НАТО алијансе која је извршила агресију на једну суверену земљу. Деведесетих година прошлог века моћ државе и њена економија нагло слаби изморена ратовима, ембаргом и приливом великог броја избеглих лица у Србију. Тада почиње све већа појава криминала и криминалних група у друштву. Недовољна кадровска попоњеност и измореност људства одласком на терене или ратовањем резултира мањком воље да се бави решавањем проблема криминала у друштву. Полицајци су окупирани личним проблемима егзистенцијлне природе. Током деведесетих година прошлог века, полиција се користи и у разбијању демонстраната. Полицајци који су ратовали и навилки на ратове тада су употребљавани у разбијање демонстраната. Недовољна борба против криминала и корупције као и употреба полиције у разбијању демонстрација резултирало је појавом анимозитета или дистанце грађана према полицији. Углед полиције у друштву и поверење у њу и њен рад нагло је опадао. Све оно што је стварано годинама у назад у време СФРЈ је нестало. Читава генерација омладине и становништва расла је у атмосвери лошег гласа и слике о полицији, данас су то млади људи са јасно изграђеним ставом о полицији. Подитељи су децу често плашили да ће ако не буду добри доћи по њих полиција и да ће из водити у затвор и тући. Многи од њих, данас млади људи, имају аверзију или страх од полиције. Почетком двехиљадите године и завршетком свих ратова почиње и имиџ полиције у друштву да се мења. Пре свега промењен је визуелни идентитет, замењена је униформа, опрема, ознаке и значка полиције. С обзиром да су престали ратови и да се полиција вратила основној намени, заштити живота и имовине грађана, борби против криминала и корупције и одржавању стабилног јавног реда и мира, полако је почела и слика о полицији у друштву да се мења. Пре свега резултатима у борби против криминала. Велики број старих радника МУП-а је пензионисан, примљен је млад и стручан кадар који је ослобођен од бремена прошлости. Стране државе и организације пружиле су помоћ српској полицији у опреми, обуци и школовању кадрова, акценат је стављен на стручности и обучености као и лепом понашању. Све ово је резултирало већој отворености полиције према друштву и грађанима, однос полиције према представницима медија је много бољи. Некадашње неповерење према представницима јавног информисања променило се у партнерски однос полиције и новинара у циљу добре информисаности грађана. Важност обавештавања (информисања) грађана је схваћена на прави начин, постало је важно показиати становништву шта полиција ради и на који начин се Страна: 32.
  • 33. бори у искорењивању криминала и корупције у друштву, односно одржавању стабилног јавног реда и мира. 6.2.1 Разлика између информисања (обавештавања) и пропаганде Ради бољег разумевања материје, морају се направити јасне разлике између информисања (обавештавања) и пропаганде, постоје два разлога. Први: Циљ информисања је да обавести, пренесе неки симболички садржај, док је циљ пропаганде и да непосредно утиче на понашање људи. Други: Информисање је основ за пропагаду, јер се пропаганда ослања на нека обавештења, независно да ли су истинита или лажна72 . С тога, да би се у кампањи утицало на промену става примаоца информације, у овом случају младих људи, грађана Србије, није довољно само их званично обавештавати путем јавног информисања. Потребно је циљно деловати отвореном пропагандом на одабрану категорију становништва. 6.2.2 Ставови Почетком прошлог века, највећи помак у истраживању пропаганде начинили су истраживачи- психолози. Чувени психолог Гордон Олпорт, бавећи се истраживањима утицаја пропаганде на људску психу, дао је 1935.године дао прву дефиницију „став“, која ће се касније користити као темељ за даља истраживања. Сматрао је: „Одређени став је ментално и нервно стање спремности организовано кроз искуство које врши директан утицај на одговор одређене индивидуе на све предмете и ситуације на које се односи“ (Д.Тадић 2005.) Даљим изучавањем ове материје утврђено је да људи своје ставове најтеже мењају, а циљ модерне пропаганде је да одређеним техникама утиче на промену ставова људи. Како се ставови људи најтеже мењају, мора се направити јасна подела циљних група : • деца немају јасно одређене ставове и уверења о полицији и њеном раду, прво се њима мора приступити и темељно радити на томе да се задобије њихово поврење које ће се годинама градити; • код омладине ставове и уверења о полицији и њеном раду, су већ у највећој мери донекле дефинисана. Њима се мора посветити највећа пажња с обзиром да је већина 72 Теренс Кволтер под лажју сматра исказ који мора да испуни три услова. А они су: Материја мора да буде неистинита, мора се знати да је неистинита и мора се рећи с намером да се превари. (М.Тадић 2002.) Страна: 33.
  • 34. полицијских службеника у сличној доби као и омладина и да највише контакта полиција има са омладином и младим људима; • код старијих поступак приближавања је сасвим другачији, они имају јасно дефинисане ставове и уврења, њима се мора приступити сасвим другачије него преходним категоријама. Треба им показати јасну намеру, са резултатима, да се искорени криминал и корупција као и стабилно одржавање јавног реда и мира. Као и друге радње из области делокруга рада Министарства. С обзиром да је циљ утицање на промену ставова о полицији, кампања на Интернету је дизајнирана тако да обихвати младе и млађу популацију становништва, кориснике Интернета и Друштвених медија. Управо због тога, креирани су профили на Твитеру, Фејсбуку и Јутјубу, који ће добрим информисањем и употребом пропагандних техника довести до циља. 6.3 Твитер профил Министарства унутрашњих послова73 Профил на друштвеном медију, микро-блогу Твитер, најмлађи је профил Министарства унутрашњих послова Републике Србије и отворен је 08.09.2010.године на предлог многих пријатеља и љубитеља Фејсбук профила Министарства. 73 http://twitter.com/policijasrbije Страна: 34.
  • 35. Недостатком људства и средстава профил је морао да се постепено развија у две фазе, једносмерне и двосмерне комуникације са грађанима. У првој фази развоја, профил је функционисао на начин једносмерне комуникације - Министарства ка грађанима. Профил је служио као одашиљач порука, информација и вести које су се тицала рада Министарства. Одабирани су а зати постављани у облику линка са описом, пригодни новински текстови, видео прилози телевизија или текстови са разних веб страница или видео снимци са Јутјуба. Друга фаза развоја Твитер профила Министарства је планирана као двосмерна комуникација, Министарство ка грађанима и грађани према Министарсву. Изузетна важност двосмерне комуникације, битна је из разлога што би грађани добили добар сервис док би Министарство показало бригу о својим грађанима. На овај начин, грађани би добијали брзе одговоре на постављена питања из делокруга рада Министарства а Министарство би добијало повратну информацију о задовољству њеним радом. Овај начин комуникације изузетно је важан у односима с јавношћу и пропаганди. Друга фаза развоја Твитер профила није могла да заживи одмах по отварању профила, један од главих разлога је недостатак људства у Бироу за сарадњу са медијима. Посао односа с јавношћу у тако великој и битној институцији захтевао је и озбиљан тим људи који би се бавили искључиво Друштвеним медијима. Људски ресурси који су били на располагању могли су покрити само прву фазу а то је одашиљање информација. Још један изузетно битан фактор у двосмерној комуникацији били би одговори на постављена питања грађана. Министарство у свом опису послова покрива разне сегменте и обједињује разне разнородне делатности, тако да би се морала организовати добра шема рада у одговорима на разна питања. То практично значи да би у свакој полицијској Управи или јединици полиције морало да постоји стручно лице које би био веза или консултант, главним администратору Твитер налога у Бироу за сарадњу са медијима. Тек уз добру интерну организацију пружања стручних одговора на грађанска питања, друга фаза двосмерне комуникације би требала да заживи и Твитер профил Министарства пружи свој максимум у добрим односима с јавношћу. Страна: 35.
  • 36. 6.3 Фејсбук профил Министарства унутрашњих послова Први Фејсбук профил Министарства унутрашњих послова пуштен је у јавност почетком априла 2009.године. и креиран је као лични профил под именом „МУП Србије“ односно MUP policija Srbije. Други алтернативни латинични назив „MUP policija Srbije“ дат је због лакше претраге у Фејсбук бази корисника. Узор за отварање профила Министарства су били неки постојећи профили полиција у свету, као што су: „Philadelphia Police Department“, „New York City Police Department“, „Polizia penitenziaria“, „Chicago Police Department”, „Virginia State Police“, „Maryland State Police“, „La Police Nationale“, „West Midlands Police“, „West Yorkshire Police“ и многе друге. Страна: 36.
  • 37. На личном профилу Министарства на Фејсбуку, у циљу популаризације и привлачења пријатеља постављено је 65 фото-албума са преко 2.000 фотографија као и 22 видео снимака и 181 веза са спољним изворима, као што су Јутјуб и разни други веб сајтови. За ако седам месеци постојања, овај профил је привукао више од 5.000 пријатеља и достигао је свој максимум и лимит по Фејсбук стандардима. С обзиром да је интересовање грађана свакодневно расло, и да су стизали нови захтеви да склопе пријатељство профилом Министарства, прешло се на израду нове корпоративне огласне страна која нема ограничења у поглоде броја љубитеља профила. Постојећи лични профил остао је и даље у употреби и служио је као власничко- администраторски профил, а грађани су на овај профил слали питања која су их занимала. Битна разлика између личног профила и огласне, корпоративне или фан пејдж стране је следећа: • Лична страна је намењена физичкоим лицима; • Лична страна може да има максимално 5.000 пријатеља; • Корпоративна, огласна или фан пејџ страница је намањена оглашавању компанија или фановима; • Корпоративна, огласна или фан пејџ страница нема ограничења у погледу броја љубитеља; • На личној страници Фејсбука физичка лица склапају пријатељства; • Доласком на корпоративну, огласну или фан пејџ страницу можете постати њен обожавалац али не и склопити пријатељство; • Администратор корпоративне, огласне или фан пејџ странице не може ући на профиле својих обожаваоца и видети њихове личне податке и профиле, осим ако приватно лице, свој профил, није подесио тако да је дао могућност гледања. • Администратор корпоративне, огласне или фан пејџ странице, свим својим љубитељима или фановима може слати жељене поруке или обавештења (ова опција врло је битна у пропаганди и односима с јавношћу); Првила Фејсбука налажу да физичко лице не сме имати профил са лажним именом и презименом. То значи да овлашћена лица из компаније Фејсбук, могу од својих корисника да захтевају потрврду идентитета, односно затраже скенирана лична документа на увид. Непоступање по овом захтеву значило би трајно гашење оваквог профила, односно обавезу промене личних података (имена и презимена) имаоца профила. Ова битна ставка у правилима коришћења74 Фејсбука би се могла применити и на лични профил Министарства, у овом случају садашњи администратори профила у Бироу за сарадњу са медијима били би у обавези да 74 http://www.facebook.com/terms.php Страна: 37.
  • 38. преименују име „МУП Србије“ у неко лично име и презиме и као доказ пошаљу копију личних докумената, у супротном профил би био обрисан75 од стране Фејсбука. Изглед нове, актуелне огласне-корпоративне стране Министарства је типски по правилима Фејсбука и не резликује се од других. Име профила „МУП Србије“ написано је ћириличним писмом. У горњем углу са леве стране налази се грб Министарства, на страни „Инфомрације“ налазе се основне информације о Министарству унутрашњих послова. Фотографије и видео снимци налазе се на страни „Фотографије“ и „Видео“. На страни „Белешке“ налазе се разне сервисне информације, као шо су издавања личних докумената, регистрације возила, савети у вези заштите имовине и сл. Страна „Дискусије“ намењена је грађанима који желе да отваре нове теме и дискусије на нека дешавања или питања у полицији или Министарству. Уколико су питања или коментари у надлежности рада Министарства, администратори дају одговоре. 75 Преузето са блога: http://www.istokpavlovic.com/blog/sta-napraviti-grupu-ili-fan-pejdz-na-fejsbuku Страна: 38.
  • 39. Страна „Видео“ на Фејсбук профилу министарства намењена је за објављивање интересантних видео снимака и прилога из декокруга рада Министарства. Код сваког видео снимка или прилог, поред имена, може се додати и кратак опис филма који се објављује. Сваки пријатељ, љубитељ или поштоваоц овог профила може прокоментарисати такав видео, или једноставно на оцији „Свиђа ми се“ дати своје мишљење без коментарисања. Страна: 39.
  • 40. Страна „Фотографије“ намењена је за објављивање интересантних фотографија из декокруга рада Министарства. Фотографије се организују по албумима које представљају целину. Страна: 40.
  • 41. Код сваког фото-албума или фотографије, може се додати и кратак опис. Сваки пријатељ, љубитељ или поштоваоц овог профила може прокоментарисати поствљене фото-албуме или појединачне фотографије. Опцији „Свиђа ми се“ предвиђена је за оне који не желе да пишу коментаре али желе да дају свој глас и подрже објављивање фотографија или албума. Страна: 41.
  • 42. На страни „Дискусије“ администратор профила или грађани имају могућност да отварају нове теме за дискусију из делукруга рада Министарства. Ограничења за вођења дискусије нема, теме које садрже увредљив и недоличан садржај администратори бришу. За грађане је страна „Дискусије“ изузетно битна јер даје могућност да се о неком проблему, друштвеној појави у полицији, или у вези полицијске акције дискутује и расправља. Такође, грађани могу наводити добре или лоше примере из делукруга рада Министарства. Проучавање оваквих навода или примера даје могућност брзог реаговања у одређеним ситуацијама. Министарство може започети теме у којима ће анкетирати јавност и добити директне одговоре грађана, а резултате употребити у побољшању имиџа полиције. Важно је истаћи да Фејсбук даје могућност статистичке анализе за огласне стране. Тако се на врло једноставан начин може доћи до података вежних за вођење, ажурирање и управљање страницом. Статистички подаци, генерисани од компаније Фејсбук показују датум доласка сваког новог пријатеља, односно обожаваоца профила, његов пол, годиште или земљу из које долази нови члан – комплетну демографску структуру. Анализом овакви подака добијамо комплетну слику о обожаваоцима профила Министарства, таква слика помаже у сагледавању начина вођења, и креирања садржаја за одређену демографску структуру становништва. Страна: 42.
  • 43. Графикон изнад текста показује прилив нових љубитеља профила Министарства у периоду од 1.јуна до 31.децембра 2009.године. Док доњи графикон показује демографску структуру чланова заједнице на профилу Министарства. По графикону можемо закључити да је у периоду од 1.јула до 31.децембра 2009.године, заједница нарасла на 6.000 људи. Највећи раст је забележен току новембра месеца 2009. године и сваким даном се све више увећавао. Од укупног броја љубитеља профила Министарства, 39% чини женски пол, док је већину од 59% чине мушкарци. Што се годишта чланова тиче, резултати су у табели. Годиште: Женски Мушки Укупно: 13 - 17 5,2% 8% 13,2% 18 - 24 15% 21% 36% 25 - 34 13% 19% 32% 35 – 44 4% 7,4% 11,4% 45 – 54 1,2% 1,9% 3,1% 55+ 0,47% 1,2% 1,67% Из свега, закључујемо да је 36% популациеје љубитеља старо од 18 до 24 године, и 32% љубитеља профила Министарства старости је од 25-34 година. Што сасвим оправдава план кампање која је намењена младима. Страна: 43.
  • 44. 6.4 Јутјуб профил Министарства унутрашњих послова76 Јутјуб канал Министарстваунутрашњих послова Републике Србије креиран је 09.08.2008. године а пуштен је у јавност почетком 2009. године и покрива српско говорно подручје. Узор за отварање профила Министарства су били неки постојећи профили полиција у свету, као што су: „New York Police Department“, „Las Vegas Police“, „Singapore Police Force“, „Greater Manchester Police“, „Avon and Somerset“, „Milwaukee Police Department“, „Detroit Police Department“, „North Wales Police“ и многе друге. Као део Друштвених медија, Јутјуб је у основи намењен за објављивање и складиштење видео садржаја на Интернету. Код стандардних профила корисника, видео снимци који се објављују не могу бити дужи од 15 минута. Неки од корисника који имају партнерски однос са компанијом Јутјуб немају ограничења у складиштењу и објављивању видео материјала, добар пример је ТВ Б92 и Њујоршка полиција. Изглед корисничког профила може се делимично подешавати, тако се може променути боја позадине или додати графичка позадина са корпорацијским елементима и ознакама, мењати боја слова наслова и текста. Корсник може мењати распоред модула и менија корисничког изгледа. Власници профила на Јутјубу могу склапати пријатељства (опција Frends) и опција праћења активности одабраних профила (опција Subscribes). Валсници профила међусобно могу размењивати приватне порука или остављати јавне коментаре на профилу или видео снимку. Власник профила може оставити опцију да коментари могу бити јавни-видљиви или искључити 76 http://www.youtube.com/PolicijaSrbije Страна: 44.
  • 45. такву опцију. Непристојни, увредљиви и злонамерни коментари се могу брисати, за профиле који претерују са лошим коментарима предвиђена је опција забране приступа односно „Игнорисање“. Канал Министарства на Јутјубу је организован по тематским „Плејлистама“, постављено је око двадесет тематских целина и то: „Значајне полицијске акције“, „Како нас медији виде“, „Јединице полиције“, „Полиције страних држава“, „Полицији је потребна Ваша помоћ“, „Сектор за ванредне ситуације“, подручне полицијске управе и „Пропагандне активности и апели“. Уз помоћ ових Плејлисти, корисници Јутјуба могу пронаћи жељени садржај. Страна: 45.
  • 46. Поред информативних видео прилога, на Јутјуб профилу Министарства, један од најважнијих сегмената је употреба кратких пропагандних филмова. Тако је сачињена листа од 26 кратких пропагандних филмова, апела и пропагандних спотова, сваки од њих био је емитован на телевизији. Већина пропагандних филмова рађена је за потребе кампање смањења саобраћајних незгода и против трговине људима. Спотови за прославу „Дана Министарства и полиције“ од 2006. до 2009.године промовишу разне јединице полиције, док спот „100 дана владе“ промовише резултате рада Министарства у првих сто дана доласка министра Дачића на чело полиције. Два кратка филма намењена су деци, а то су „Упознајете коњичку полицију“ и „Безбедан ђак- пешак“. Намена првог филма је да се деца упознају са радом коњичке полиције, а другог да деца науче основне појмове о учествовању у саобраћају. Оба пројекта рађена су у сарадњи са Министарством просвете, аутор филмова је Драган Жебељан. Страна: 46.
  • 47. Страна: 47.
  • 48. Приликом креирања тв спота који је имао за циљ смањење саобраћајних незгода, коришћене су јавне личности Владе Дивац и Данило Икодиновић. Спотови су презентовани јавности у исто време, емитовани су на телевизије и постављени на Јутјуб каналу Министарства. Спот у коме Данило Икодиновић апелује на возаче гледан је за око 2000 пута више од спота у коме учествује Владо Дивац. Комплатна статистика може се видети на горњим фотографијама. Употреба јавне личности која је и сама страдала у саобраћајној незгоди, у многоме повећава значај апела и својим кредибилитетом доприноси већим поверењем у оно што саопштава гледаоцима. До сада, највећу гледаност постављених видео снимака бележе Значајне полицијске акције. Ти прилози су снимани полицијким камерам, монтирани и уступљени медијским кућама, односно постављени на Јутјуб канал Министарства. Међу најгледанијима су „Хапшење Александра Симовића (88419 гледања)“, „Хапшење Крсте Станишића“, „Хапшење припадника Земунског клана“, „Лишење слободе Кристијана Голубовића“, „Хапшење деветоструког убице“, „Привођење разбојника и убице полицајаца“, „Хапшење разбојника у Новом Саду“, „Хапшење Страна: 48.
  • 49. криминалаца из Ваљева“, „Хапшење трговаца људима“, „Пресецање ланца кријумчарења наркотика из Ниша“ и многи други. Статистички подаци Јутјуб профила Министарства, за период од 2009. до 2010.године, показују да су припадници мушког пола (83%) најчешћи посетиоци Јутјубу профила Министарства. Што се узраста тиче, резултати се могу видети у табели. Страна: 49.
  • 50. Годиште: Укупно: 13 - 17 14% 18 - 24 22% 25 - 34 26% 35 – 44 23% 45 – 54 8% 55 - 64 6% 65+ 2% Мушкарци 83% Жене 17% Из свега, закључујемо да су посетиоци Јутјуб профила Министарства старости од 18-24, 25-34 и 35-44 година. Што сасвим оправдава план кампање. За кратко време постојања, непуних годину дана, Јутјуб профил Министарства постао је први полицијски профил у свету, по броју посета канала и броју објављених кратких филмова и видео прилога. Поред великог инересовања јавности за рад полиције у Србији, овај профил је гледан и у државама окружења односно државама проистеклим распадом бивше Југославије. Многи веб портали, најчешће из Хрватске и Македоније, уз објавивање текстова, преузималји су видео прилоге са Јутјуба и објављивали их на својим веб сајтовама, што је допринело популарности и гледаности. Канал Министарства на Јутјубу, најгледанији је у Србији, Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Црној Гори, Аустралији, Француској, Канади, Аустрији, Великој Британији и Хрватској, Босни и Херцеговини, Шведској и другима. Страна: 50.
  • 51. За већину кратких филмова постављених на Јутјуб каналу Министарства, не може се рећи да су класични пропагандни филмови, осим плејлисте „Пропагандне активности и апели“ и кратких филмова на њој. Већина филмова и видео прилога на Јутјуб профилу Министарства, нема елементе класичног пропагандног филма, иако својим постојањем утиче и даје јасну поруку гледаоцу. Теоретичати пропаганде и филма, филмску пропаганду најчешће дефинишу као филм, помоћу кога се може утицати вредносне ставове и облике понашања људи.77 Овај утицај се не остварује директно, већ посредно: код гледаоца се настоји створити, или подржати вредносна пристрасност према институцији, личности, акцији или намери. Отварање оваквог канала за објављивање кратких филмова, можемо сврстати у категорију отворене - беле пропаганде, док је планирани утицај на гледаоце дугорочан и константан. Овај дугорочан утицај на гледаоце има за циљ да полицију и рад полиције прикаже као државни апарат који води бригу о својим грађанима, брине се о личној и имовинској безбедности људи, покушава да стопу криминала сведе на минимум, покушава да саобраћајне незгоде сведе на минимум, обучава децу и омладину, представља свој рад и своје службе. Лицима који се баве криминалом, или онима који евентуално размишљају о бављењу криминалом, даје јасну поруку путем видео снимака да се криминал не исплати и да ће проћи као многи осумњичени који су лишени слободе. 7. ИЗВЕШТАВАЊЕ МЕДИЈА О ПРОФИЛИМА МИНИСТАРСТВА НА ДРУШТВЕНИМ МЕДИЈИМА 77 Katz, Efraim: „The International Film Encyclopedia“, London and Basingstoke: The Macmillan Press,1979. Страна: 51.
  • 52. Прво медијско интересовање за присутност Министарства унутрашњих послова на Друштвеним мрежама потекло је од Сњежане Флегар, новинарке хрватског листа „24 сата“ која је постала пријатељ са профилом „МУП Србије“. Госпођица Флегар78 , заинтересована за овај друштвени феномен и начин комуникације МУП Србије са грађанима путем Фејсбука, 20.маја 2009. године написала је новинарски чланак „Србијански МУП сада тражи пријатеље и на Фејсбуку“79 који је објављен у штампи и веб порталу хрватског листа „24 сата“ (у то време полиција Хрватске, јавно није била присутна на Друштвеним медијима). Oву вест пренело је неколико хрватских медијских кућа и веб портала као што су: www.advance.hr, http://www.zvijezde.hr, www.usmleforum.com, www.mondopress.com, http://dalje.com и други. Чланак је као вест, у изворном облику, постављен као линк на профилу „МУП Србије“, који је имао нешто више од хиљаду пријатеља међу којима је било и неколико новинара из Србије. Новинари и уредници многих српских медија, нису придавали важност вести о отварању МУП према грађанима употребом Друштвених медија, односно сматрали су да овакав чин МУП не заслужује пажњу јавности. Иако је чињеница да је Министарство унутрашњих послова прво министарство у Србији и окружењу који је званично присутно на Друштвеним мрежама. С друге стране, и без помоћи медија, број пријатеља на Фејсбуку је свакодневно растао, гледаност видео прилога и посећеност Јутјуб канала Министарства је напредовала очекиваним 78 На крају овог рада у прилогу број 1, може се видети одговор на новинарско питање Сњежане Флегар, у вези рада Друштвених медија Министарства 79 http://www.24sata.hr/news/srbijanski-mup-sad-trazi-prijatelje-i-na-facebooku/117643 Страна: 52.
  • 53. темпом. Ус помоћ пропаганде и Интернета, посебним техникама привлачења грађана, Драган Жебељан успео је да заинтересује или заинтригира велики број корисника Интернета и друштвених мрежа који су приступили профилима Министарства, погледали видео прилоге или су постали пријатељи или љубитељи ових страница. Једна од занимљивих чињеница је и та да је Центар за цивилно-војне односе 80 пратио активности Министарства унутрашњих послова Републике Србије, и у свом „Билтену“ број 381 , од јуна 2009.године, објавио занимљив текст под насловом „МУП Србије на страницама Фејсбука и Јутјуба“ написан 30.јуна 2009.године аутора Соње Стојановић и Саше Ђорђевића. 7.1 Извештавање медија у Србији 80 http://www.ccmr-bg.org 81 http://www.ccmr-bg.org/upload/document/bilten_up_eu_srb_3.pdf Страна: 53.
  • 54. Дневни лист „Политика“ је први медиј у Србији који је 3.6.2009.године објавио текст под насловом „МУП Србије на Фејсбуку и Јутјубу“82 у коме Сузана Васиљевић, шеф Биро за сарадњу са медијима Кабинета Министра унутрашњих послова, најављује израду новог веб сајта Миинистарства и говори о изради профила Министарства на Друштвеним мрежама и успеху који је МУП остварио на њима. 82 http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/MUP-Srbije-na-Fejsbuku-i-Jutjubu.lt.html Страна: 54.
  • 55. Дневни лист „Ало“, у уторак 9.09.2009.године, први је лист који је објавјавио вест да је „МУП Србије на првом месту у свету у односу на друге полиције по броју објављених прилога на „Јутјубу“. Интересантна је чињеница да ова вест није објављена путем званичног саопштења Министарства, већ је објављена као кратка порука у статусној линији на Фејсбук профилу Министарства. Претпоставља се да је неко од новинара, пријатеља на фејсбуку ову вест прочитао и објавио је у дневном листу „Ало“ и на веб сајту листа. Прочитавши овај чланак у листу „Ало“, новинар дневног листа „Политика“, Данијела Вукосављевић, званични путем, затражила је од Бироа за сарадњу са медијима датаљне податке о успеху профила Министарства на Друштвеним мрежама, како би и она написала причу о томе. Истог дана, подаци и детаљан извештај83 достављени су јој путем електронске поште. 83 Одговор и извештај који је упућен новинарки Данијели Вукосављевић дат је као прилог број 2, 3 и 4 и налази се на крају рада. Страна: 55.
  • 56. Дан касније, односно 9.09.2009.године, на првој страни дневног листа „Политика“ објављен је текст под насловом „МУП Србије други по гледаности на Јутјубу“, новинарке Данијеле Вукосављевић. Текст говори о огромном успеху Министарства унутрашњих послова на Јутјубу, и упоређује нашу полицију са првих десет полиција у свету које имају профиле на Јутјубу. Описује најгледаније видео снимке и преноси вест да је Министарство отворило свој профил на микроблогу Твитер. Истог дана, чланак објављен у „Политици“ преносе веб сајтови „Радио телевизије Србије“ и „Телевизије Б-92“. Ову вест преносе и телевизијске куће, тако Радијо телевизија Србије у Јутарњем програму, у листању штаме84 значајан простор даје овој теми, убрзо затим вест се објављује и у јутарњем дневнику РТС85 а у вечерњим сатима емисија „Шта радите бре86 “ свој простор резервише за ову тему. Београдска телевизија Студио Б у свом јутарњем програму, у прегледу штампе87 , такође говори о овој теми. Национална Телевизија Кошава у вечерњој информативној емисији „Телемастер“ објављује прилог88 о успеху Министарства на Друштвеним медијима. 84 Прилог се може видети на: http://www.youtube.com/watch?v=86G2AEzTqlk 85 Прилог се може видети на: http://www.youtube.com/watch?v=qFdu01m_4o4 86 Прилог се може видети на: http://www.youtube.com/watch?v=sl0cgpNSHEo 87 Прилог се може видети на: http://www.youtube.com/watch?v=4okECxQHCZ0 88 Прилог се може видети на: http://www.youtube.com/watch?v=sb2igrkPMmc Страна: 56.
  • 57. Неколико дана касније, 11.09.2009.године, Сузана Васиљевић – шеф Бироа за сарадњу са медијима гостује на телевизији Фокс, у ударној информативној емисији „Вести“ у којој је једна од тема успех Министарства унутрашњих послова на Друштвеним медијима и презентовање новог веб сајта Министарства89 . Убрзо затим, 15.09.2009.године. министар Ивица Дачић, обраћајући се новинарима који су пратили регионални семинар посвећен визној либерализацији и регионалној сарадњи, изјављује да је профил Министарства на Јутјубу, у односу на друге полиције света, први по 89 Прилог се може видети на: http://www.youtube.com/watch?v=-K6M4JkpvXU Страна: 57.
  • 58. гледаности и броју постављених прилога и да је претекао Њујоршку полицију која је до тада била прва. Иако су том скупу присуствовали новинари, и представници новинских агенција, Биро за сарадњу са медијима Министарства унутрашњих послова, послао је медијским кућама званично Саопштење. Агенције Фонет, Бета и Тањуг, ово саопштење пренели су свим домаћим и страним медијским кућама. Емисија „Шта радите бре“ , емитована на РТС објавила је прилог и изјаву министра Дачића у којој се говори о томе како МУП Србије има најгледанији полицијски канал на свету 90 , напоменувши да за некога ово не представља ништа, али да је значајно да је наш МУП бар у нечему први у свету. Ово званично саопштење и вест, пренели су многи штампани и електронски медији, као што су: „РТС“, „РТВ“, „Блиц“, „Новости“, „На длану“, „Међународни радио Србија“, „Дневник“, „Ало“, „Мондо“, „Београд кафе“, „24 Сата“, „Персонал магазин“, и многи други. 90 Прилог се може видети на: http://www.youtube.com/watch?v=BKESFC6wGbU Страна: 58.
  • 59. Страна: 59.
  • 60. 7.2 Извештавање хрватских и босанско-херцеговачких медија Хрватски штампани и електронски медији, истог дана пренели су вест новинских агенција из Србије. Многи веб сајтови и портали својим насловима типа „Србијанска полиција на Јутјубу испред полиције Њујорка“ или „Српски полицајци на Јутјубу веће звезде од Њујоршке полиције“ обавештавају своје читаоце о успеху српске полиције на Јутјубу. Страна: 60.
  • 61. Медији у Босни и Херцеговини, на сличан начин извештавају као и у Хрватској, обавештавајући грађане да је полиције у Србији претекла полицију Њујорка на Јутјубу. Страна: 61.
  • 62. 8. ИСТРАЖИВАЊЕ: МУП на Душтвеним медијима: Твитер, Фејсбук, Јутјуб Страна: 62.
  • 63. Циљ овог истраживања, био је испитивање корисника Интернета у Србији о коришћењу Друштвених медија Твитер, Фејсбук и Јутјуб, својим навикама на њима, информисаности о профилима Министарства на Друштвеним медијима, угледу Министарства у друштву и очекивањима испитаника од Друштвених мрежа Министарства у наредном периоду. Метод истраживања је веб анкета која је постављена на веб сервису – сајту „Твој став“91 специјализованом за онлајн анкете и онлајн истраживање. Класичне методе истраживања и анкетирања, личним контактом, у овом случају не би биле ефикасне с обзиром на саму тему рада и постављена питања у анкети, која је искључиво у вези Интернета и Друштвених медија и мрежа. План је био да анкета траје месец дана и обухвати најмање хиљаду испитаника корисника Интернета и Друштвених медија. Звог великог интересовања, план је премашен за дупло тако да је у анкети учествовало 2345 испитаника. Највећи број испитаника је контактиран путем Фејсбука, позив за учествовање у анкети послат је на више огласних страна, група, фан-страница. Мањи број испитаника, новинара и ПР стручњака, позван је да учествује у анкети путем класичне електронске поште. Начин позивања за учествовање у анкети одабран је у зависности од интересне групације која је позивана. Позиви и молбе су упућени новинарима, професионалним комуникаторима, ПР стручњацима, пропагандистима, студентима, ученицима, полицијским службеницима и другима. Питања у анкети су конципирана у неколико група, и то: • Општа питања о Друштвеним мрежама и профилима на њима; • Питања у вези опште обавештености о постојањима профила МУП на Друштвеним медијима; • Питања о угледу полиције и Министарства у јавности; • Питања о начину информисања о раду полиције и Министарства; • Питања о жељи грађана да склопе пријатељство са профилима МУП на друштвеним медијима; • Очекивање грађана о типу и теми вести, информација, и садржају видео снимака које желе да пронађу на профилима МУП; • Питања о личним подацима испитаника. 91 http://www.tvojstav.com Страна: 63.
  • 64. 8.1 Резултати истраживања путем анкете Истраживање јавности извршено је методом анкете која је објављена на веб сајту „Твој став“92 . Анкета под називом „ МУП на социјалним мрежама Фејсбук, Јутјуб, Твитер“93 је спроведена 29.априла 2010. године и још увек је у функцији. Анкету је до данас погледало 2831 људи, и до сада је најпосећенија и најкоришћенија индивидуална анкета на овом веб сајту. Током Маја месеца анкетирано је 2345 Интернет испитаника. С обзиром да се ради о Интернет анкети, сервер је генерисао 2245 јединствених ИП адреса, тако да се може закључити јединственост анкетираних од 96%. За осталих 4% испитаника се може претпоставити да су користили рачунаре великих фирми које приступају Интернету путем прокси сервера или да су поједини испитаници попуњавали анкету више пута. Анализа анкете показује да је од анкетираних 2345 лица, 1174 женског пола односно 1171 мушког пола. Процентуално анкетирано је 50,06% жена и 49,94% мушкараца. Ова информација указује на велику уједначеност и заступљеност полова на Интернету. Што се тиче старосне доби испитаника, резултати говоре да је средња вредност 28,32 година. 92 http://www.tvojstav.com 93 http://www.tvojstav.com/results/zFJyikU00F2I0Ta9eYkL Страна: 64.
  • 65. 1) Да ли имате профил на Фејсбуку и колико дуго га користите? испитаника % 1 Немам профил и не користим га. 59 2,52 2 Краће од годину дана? 684 27,63 3 Дуже од годину дана? 1638 69,85 2) Са колико виртуелних профила сте се умрежили на Фејсбуку? испитаника % 1 Немам профил и не користим га. 86 3,67 2 Мање од 100 782 33,35 3 Између 100 и 1000 1389 59,23 4 Више од 1000 88 3,75 3) За шта користите Ваш профил на Фејсбуку? испитаника % 1 Као посматрач активности мојих пријатеља 733 18,59 2 Да обавештавам пријатеље о својим пословним активностима 339 8,60 3 Да делим нова сазнања у вези са струком којом се бавим 375 9,51 4 Да емитујем занимљивости за разбибригу својих пријатеља 781 19,81 5 Да бих нешто ново научио о животу од људи са којима сам пријатељ 553 14,03 6 Остало 816 20,70 7 Нешто друго 345 8,75 4) Да ли користите Јутјуб и да ли имате профил на њему? испитаника % 1 Користим Јутјуб и имам свој профил 929 39,62 2 Немам свој профил али користим Јутјуб 1335 56,93 3 Не користим Јутјуб 81 3,45 5) Колико дуго користите Јутјуб? испитаника % 1 Краће од годину дана 582 24,82 2 Дуже од годину дана 1763 75,18 6) Колико дуго користите Твитер? испитаника % 1 Немам профил и не користим га 2008 85,63 2 Краће од годину дана 260 11,09 3 Дуже од годину дана 77 3,28 7) Колико често користите и посећујете социјалне мреже типа Фејсбук, Јутјуб, Твитер? испитаника % 1 Свакодневно 1704 72,67 2 Једном или више пута недељно 606 25,84 3 Не посећујем и не користим социјалне мреже 35 1,49 8) Да ли Вам је познато да Министарство унутрашњих послова Републике Србије има профиле на Фејсбуку, Јутјубу и Твитеру? испитаника % 1 Да 1211 51,64 2 Не 1134 48,36 Страна: 65.
  • 66. 9) Где и на који начин сте сазнали да МУП Републике Србије има профиле на социјалним мрежама Фејсбук, Јутјуб и Твитер? испитаника % 1 Управо сам сазнао у овој анкети 1147 48,91 2 На радију 5 0,21 3 На телевизији 135 5,76 4 У штампи 86 3,67 5 На веб сајту МУП 203 8,66 6 Негде на интернету 585 24,95 7 Нешто друго 184 7,85 10) Сматрате ли да МУП Републике Србије треба да поседује профиле на социјалним мрежама Фејсбук, Јутјуб и Твитер? испитаника % 1 Да, треба да поседује, то су светски трендови. И друге, водеће полиције у свету имају сличне профиле 1448 61,75 2 Не, то није потребно 233 9,94 3 Немам став по овом питању 664 28,32 11) Сматрате ли да је МУП Републике Србије довољно отворено према јавности? испитаника % 1 Сувише је отворено 100 4,26 2 У великој мери је отворено 180 7,68 3 Сасвим довољно 627 26,74 4 Недовољно 820 34,97 5 Немам став по овом питању 618 26,35 12) Углед полиције и Министарство унутрашњих послова Републике Србије у јавности је? испитаника % 1 Одличан 114 4,86 2 Веома добар 210 8,96 3 Добар 548 23,37 4 Задовољавајући 643 27,42 5 Незадовољавајући 830 35,39 13) Сматрате ли да ће МУП Републике Србије отварањем профила на социјалним мрежема Фејсбук, Јутјуб и Твитер повећати свој углед у јавности? испитаника % 1 Да, сасвим сигурно 307 13,09 2 Зависи од тога како ће уређивати и шта ће објављивати на тим профилима 1005 42,86 3 Делимично ће допринети повећању угледа у јавности 290 12,37 4 Не, углед у јавности се не може повећати на овај начин 743 31,68 14) Да ли Вас интересује рад Министарства унутрашњих послова Републике Србије? испитаника % 1 Да, у великој мери 899 38,34 2 Да, осредње 660 28,14 3 Да, у малој мери 435 18,55 4 Не интересује ме 351 14,97 Страна: 66.
  • 67. 15) Како и на који начин се информишете о раду и активностима МУП Републике Србије? испитаника % 1 Путем телевизије 1536 33,43 2 Путем штампе 1168 25,42 3 Путем радија 316 6,88 4 Путем интернет wеб сајта МУП-а 470 10,23 5 Путем интернет wеб сајтова медијских кућа 540 11,75 6 Путем социјалних мрежа (Фејсбук, Јутјуб, Твитер и др.) 344 7,49 7 Остало 220 4,79 16) Да ли сте пријатељ са профилима МУП Републике Србије на Фејсбуку, Јутјубу или Твитеру? испитаника % 1 Пријатељи смо на Фејсбуку 609 24,52 2 Пријатељи смо на Јутјубу 60 2,42 3 Пријатељи смо на Твитеру 30 1,21 4 Нисам пријатељ профила Министарства унутрашњих послова Републике Србије 1437 57,85 5 Не желим пријатељство са профилима МУП Србије 348 14,01 17) Дали је неки члан Ваше породице пријатељ са профилима МУП Републике Србије на Фејсбуку, Јутјубу или Твитеру? испитаника % 1 Да 251 10,70 2 Не 1081 46,10 3 Није ми познато 1013 43,20 18) Уколико до сада нисте, да ли би постали пријатељ са неким од профила МУП Републике Србије на Фејсбуку, Јутјубу или Твитеру? испитаника % 1 Да 555 23,67 2 Можда 784 33,43 3 Не 598 25,50 4 Већ смо пријатељи 408 17,40 19) Зашто се постали пријатељ са профилима МУП Републике Србије на Фејсбуку, Јутјуб или Твитер? испитаника % 1 Видео сам то од неких моји пријатеља 38 1,02 2 То ми је предложио неко од мојих пријатеља 41 1,10 3 МУП ми је послодавац 183 4,92 4 Желим посао у МУП 207 5,56 5 Новинар сам и на овај начин пратим активности и дешавања 34 0,91 6 Волим, ценим и постујем рад МУП 372 10,00 7 Да би поставио неко питање из делокруга рада МУП 138 3,71 8 Да бих комуницирао са људима које занима рад полиције и МУП 144 3,78 9 Да би исказао свој став или мишљење о раду полиције и МУП 209 5,62 10 Да бих пријавио неко кривично дело 68 1,83 11 Да бих пружио подршку раду полиције и Министарства 315 8,47 12 Волим да склапам нова пријатељства 67 1,80 13 Да би се информисао 381 10,24 14 Нисам пријатељ са МУП 1305 35,35 15 Остало 107 2,88 16 Нешто друго 101 2,72 Страна: 67.
  • 68. 20) Шта Вам се допада на профилима Фејсбук, Јутјуб и Твитер Министарства унутрашњих послова Републике Србије? испитаника % 1 Брзо и тачно објављивање вести и информација 458 14,21 2 Интерактивност и брзи одговори на постављена питања грађана 207 6,45 3 Објављивање разних фотографија из области рада Министарства 330 10,29 4 Објављивање разних видео снимака из области рада Министарства 355 11,07 5 Могућност да комуницирам са људима које занима рад полиције и Министарства 237 7,39 6 Могућност да без цензуре искажем свој став и мишљење о раду полиције и Министарства 256 7,89 7 Остало 1031 32.14 8 Нешто друго 336 10,47 21) Које информације очекујете да пронађете на профилима МУП Републике Србије на социјалним мрежама Фејсбук, Јутјуб или Твитер? испитаника % 1 Помоћ у решавању проблема из делокруга рада Министарства 747 13,32 2 Вести о свим активностима у Министарству 1021 18,21 3 Сервисне информације и како доћи до личних докумената 692 12,34 4 Упутства и савете грађанима из делокруга рада Министарства 817 14,57 5 Тумачење закона и правилника из делокруга рада Министарства 769 13,71 6 Права и обавезе грађана и полиције у међусобним односима 952 16,50 7 Остало 498 8,88 8 Нешто друго 138 2,46 22) Које вести желите да почитате на профилима Фејсбук, Јутјубу или Твитер Министарства унутрашњих послова Републике Србије? испитаника % 1 Вести о превентивним акцијама које спроводи Министарство 1159 26,09 2 Вести о пропагандним акцијама које спроводи Министарство 651 14,66 3 Вести о хапшењу, привођењу или лишењу слободе неких лица 983 22,13 4 Званична саопштења или најаве догађаја 1447 32,58 5 Нешто друго 202 4,55 23) Да ли делите занимљиве вести, информације, фотографије, видео материјал са МУП профила вашим пријатељима на социјалним мрежама? испитаника % 1 Веома често 74 3,16 2 Често 107 4,56 3 Ретко 157 6,70 4 Понекад 294 12,54 5 Не 1713 73,05 24) Да ли знате, која полиција у свету има најпосећенији и најгледанији профил на Јутјубу? (земље) испитаника % 1 Русија 152 6,48 2 УСА 747 31,86 3 Велика Британија 121 5,16 4 Србија 284 12,11 5 Француска 32 1,36 6 Немачка 44 1,88 7 Шведска 36 1,54 8 Јапан 32 1,36 9 Остало 445 18,98 10 Нешто друго 452 19,28 Страна: 68.
  • 69. 25) Шта би најрадије погледали на Јутуб профилу МУП Републике Србије? испитаника % 1 Приче полицијских службеника о занимљивим случајевима на којима су радили 984 16,52 2 Едукативне и образовне прилоге из области рада полиције 970 16,28 3 Изјаве и говоре министра Унутрашњих послова 178 2,99 4 Изјава и говоре директора полиције 142 2,38 5 Изјава и говоре начелника полицијских Управа 158 2,65 6 Видео снимке најтежих саобраћајних прекршаја и њихове последице 551 9,25 7 Полицијске акције (заплене, привођење, лишење слободе, хапшење и др.) 976 16,38 8 Вежбе и обике припадника МУП 777 13,04 9 Апеле за помоћ у проналажењу несталих лица 697 11,70 10 Остало 347 6,28 11 Нешто друго 150 2,52 26) Пол испитаника: испитаника % 1 Женско 1174 50,06 2 Мушко 1171 49,94 27) Занимање: испитаника % 1 Ученик 296 12,62 2 Студент 650 27,72 3 Незапослен 227 9,68 4 Полицијски службеник 207 8,83 5 Новинар 80 3,41 6 Професионални комуникатор (односи с јавносцу ПР, пропаганда и сл.) 145 6,18 7 Остала занимања 740 31,56 28) Године испитаника: 1 Максимум 100 2 Минимум 2 3 Медијана 26 4 Средња вредност 28,32 Напомена: На неким од постављених питања постоји опција одговора: „Остало“ и „Нешто друго“. Одговор под „Остало“ је непромењив, односно не пружа могућност да се да одговор, док је одговор „Нешто друго“ испитаницима давао могућност да дају свој лични одговор на постављено питање. У збирној статистици постављеног питања, оба одговора се могу сабрати и представити као јединстваен резултат на задато питање. Што се година испитаника тиче, осам испитаника је навело да је старо 100 година, четири да су стара 99 година и јадна особа 2 године. Ови очигледно нетачни подаци се могу сматрати статистичком грешком, и као такви не утичу на коначне разултате истраживања. Страна: 69.
  • 70. 8.2 Анализа резултата истраживања Резултати испитивања показују да је Фејсбук најпопуларнија Друштвена мрежа међу испитаницима. Највећи број испитаника, 69,85% тврди да поседује профиле на Фејсбуку, да га користи дуже од годину дана и да имају више од 100 пријатеља на њему (59,23%). Друштвени медиј за дељење видео садржаја - Јутјуб, испитаници користе дуже од годину дана (75,18%), док 56,93% испитаника тврди да нема свој Јутјуб налог али да користи овај видео сервис. Твитер, један од најмлађих сервиса Друштвених медија најмање је заступљен међу испитаницима, чак 85,63% тврди да нема овај профил и да не користе овај микроблог. Друштвене медије посећују свакодневно, тврди 72,67% испитаника. На питање да ли им је познато да Министарство унутрашњих послова Републике Србије поседује профиле на Друштвеним мрежама, 51,64% је одговорило потврдно. Остатак испитаника је за овај податак сазнао у спроведеној анкети. Занимљиво је да је 24,94% испитаника за овај податак сазнао на Интернету, док је само 5,76% то сазнало путем телевизије а 3,67% путем штампе. Већина испитаника, 61,75% сматра да МУП треба да буде присутан на Друштвеним медијима и има своје профиле. Испитаници тврде (34,97%) да је Министарство унутрашњих послова недовољно отворено према јавности, док 26,74% тврди да је сасвим довољно отворено. Што се угледа полиције и Министарства тиче, већина од 35,39% сматра да је незадовољавајући, а 27,42% сматра да је углед задовољавајући. Већина испитаника 42,86% сматра да се углед полиције и МУП у друштву може повећати отварањем профила на Друштвеним медијима али у зависности од тога како ће уређивати и шта ће се објављивати на тим профилима. 31,68% испитаника тврди на се углед не може повећати путем Друштвених медија. Испитанике у великој мери интересује рад полиције и Министарства (38,34%) док осредње интересовање показује 28,14%. Они се информишу о раду и активностима полиције најчешће путем телевизије 33,43%, путем штампе 25,42% и путем радија 6,88%. Већина испитаника (57,85%) није склопила пријатељство са неким од профила Министарства на Друштвеним медијима, док 14,01% тврди да то и не жели. Највећи део испитаника (24,25%) је склопио пријетељаство са Министарством на Фејсбуку. Страна: 70.
  • 71. Мањи део испитаника, 10,70%, тврди да је поред њега, још неки члан његове породице склопио пријатељство са Министарством на Друштвеним медијима. Испитаници који до сада нису склопили пријатељство са неким од профила Министарства на Друштвеним мрежама тврде да би желели пријатељство (23,67%), док 33,43% трди да би можда то и желело. На питање испитаницима који су склопили пријатељство са профилима Министарства, зашто су то учинили, 8,47% испитаника тврди да је то учинио да би пружио подршку припадницима Министарства, 10% испитаника тврди да воли, цени и поштује рад полиције и Министарства док је 10,24% испитаника то учинило да би се информисало. Највећи број испитаника 14,21% тврди да им се највише допада брзо и тачно објављивање вести и информација на профилима Друштвених медија Министарства, 11,07% испитаника тврди да им се највише допадају видео снимци док 10,29% испитаника тврди да воли фотографије из области рада Министарства. Што се тиче проналажења информација на Друштвеним медијима Министар&#x