Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu

5,890 views
5,793 views

Published on

Друштвени медији као пропагандно средство на интернету: Пример Министарства унутрашњих послова Републике Србије у периоду 2009.-2010. године

1 Comment
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
5,890
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
15
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
1
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Diplomski rad: Drustveni mediji kao propagandno sredstvo na internetu

  1. 1. ВИСОКА СТРУКОВНА ШКОЛА ЗА ПРОПАГАНДУ И ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ ДИПЛОМСКИ РАД TEMA: Друштвени медији као пропаганднo средство на интернету: Пример Министарства унутрашњих послова Републике Србије у периоду 2009.-2010. године Ментор: др Дарко Тадић Студент: Драган Жебељан
  2. 2. Београд, 2010. године САДРЖАЈ УВОД......................................................................................................................................... 3 1. ИНТЕРНЕТ.......................................................................................................................... 7 1.1 Интернет у свету...................................................................................................... 8 1.2 Интернет у Југославији и Србији........................................................................... 10 1.3 Истраживање: Интернет као медиј......................................................................... 11 1.4 Будућност интернета................................................................................................ 12 1.5 Пропаганда на интернету........................................................................................ 13 1.6 Интернет сервиси у служби пропаганде................................................................ 14 2. ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ НА ИНТЕРНЕТУ.................................................................. 15 3. ДРУШТВЕНЕ1 МРЕЖЕ НА ИНТЕРНЕТУ................................................................... 18 3.1 Функција друштвених мрежа.................................................................................. 19 3.2 Проблеми који могу насти употребом друштвених мрежа.................................. 20 4. О ДРУШТВЕНИМ МЕДИЈИМА Твитер, Фејсбук, Јутјуб....................................... 22 4.1 Твитер........................................................................................................................ 22 4.2 Фејсбук...................................................................................................................... 23 4.3 Јутјуб......................................................................................................................... 24 5. МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ДРУШТВЕНИМ МЕДИЈИМА ТВИТЕР, ФЕЈСБУК, ЈУТЈУБ.......................... 26 5.1 Биро за сарадњу са медијима Кабинета министра унутрашњих послова............................................................................................... 28 5.2 Друштвени медији у комуникацијској кампањи................................................... 5.2.1 Разлика између информисања (обавештавања) и пропаганде.................... 5.2.2 Ставови.................................................................................................. 30 30 32 5.3 Твитер профил Министарства унутрашњих послова............................................ 33 5.4 Фејсбук профил Министарства унутрашњих послова.......................................... 35 5.5 Јутјуб профил Министарства унутрашњих послова............................................. 43 6. ИЗВЕШТАВАЊЕ МЕДИЈА О ПРОФИЛИМА МУП НА ДРУШТВЕНИМ МЕДИЈИМА........................................................................................ 50 6.1 Медији у Србији....................................................................................................... 53 6.2 Извештавање хрватских и босанско-херцеговачких медија................................. 56 7. ИСТРАЖИВАЊЕ: МУП на Душтвеним медијима Твитер, Фејсбук, Јутјуб......... 60 7.1 Резултати истраживања путем анкете.................................................................... 61 7.2 Анализа резултата истраживања............................................................................ 67 Закључна разматрања....................................................................................................... 70 Литература........................................................................................................................... 78 Прилози ................................................................................................................................ 80 УВОД 1 У Србији се најчешће користи израз „Социјалне мреже“ и ако би требало користи израз „Друштвене мреже“ . Страна: 2.
  3. 3. Пропаганда2 је током историје човечанства, имала своје падове и успоне, мењала је своје облике, технике и начине деловања али никада није мењала своју основну сврху и бит постојања, а то је планирани утицај и убеђивање људи и маса или манипулација над њима. Као један од облика комуникације, за пропаганду се сматра да је стара колико и сама људска заједница. Пропаганда се од давнина користила како би сугестивно деловала и утицали на религиозна или политичка уверења појединца и маса. Не може се рећи да је термин пропаганда био у употреби од почетка људске цивилизације или да је постојала њена дефиниција. Оно што се засигурно зна, је то да су многи утицајни људи или владари имали потребу да манипулишу другим људима и да утичу на њихове ставове или понашања. Познато је да су од eгипатске, грчке и римске, преко културе Маја и Ацтека, средњевековне римокатоличке цркве, Светских ратова, нацистичке Немачке, па све до савремених западних демократских друштава, недавних ратова и агресија ниског интензитета или економских криза у данашњици, моћници, диктатори, владари и политичари користили пропаганду као моћног савезника или средство за придобијање следбеника и маса како би остварили своје циљеве и увећали своју моћ, власт, профит или прикрили право стање ствари. Почетке пропаганде можемо довести у везу са Старим Грцима а касније и Римљанима који су се у Античко доба користили том вештином у реторици3 . Филозоф Аристотел (384.-322. гпне) је био тај који је поставио основе успешне комуникације. У погледу убеђивања његова теорија је најутицајнија. Сматрао је да је убеђивање вештина навођења људи да учине нешто што они обично не би учинили ако ви то не затражите. Зато с правом можемо рећи да корени пропаганде датирају још из тог времена. А није ли убеђивање један битан део пропаганде? Реч пропаганда је латинског порекла. Први пут се у писменом облику користи 26.6.1622.године у були папе Грегура XV4 којом се оснива посебна црквена установа „Савет за веру какву треба штитити5 “. Ова установа је имала за циљ да управља и усклађује мисионарску делатност римокатоличке цркве у свету. (М.Тадић 2002) Тако су мисионари верујући у Бога „наоружани“ Библијом ширили хришћанство по читамом свету. 2 http://sr.wikipedia.org/sr/Пропаганда 3 http://sr.wikipedia.org/sr/Реторика 4 Д.Тадић „Пропаганда“ срт.20. 5 http://en.wikipedia.org/wiki/Congregatio_de_propaganda_fide Страна: 3.
  4. 4. С тога, са професионалне тачке гледишта, се може закључити да је Библија6 , од настанка до данас, остала најјаче, најпознатије и најраспрострањеније пропагандно средство у историји човечанства које се успешно користи и данас. А мисионари одлични пропагатори хришћанске вере. Реч пропаганда обично изазива асоцијацију на нешто што је негативно или има негативно значење. Људи су је таквом и схватали и тешко прихватали. Вековима се о пропаганди стварао мит о чудотворном средству за манипулацују људима или неком специјалном тајном оружју који мења ставове људи и утиче на њихову свест. Истине ради, треба разјаснити. Ако се пропагада користи за лаж, обману, манипулацију, контролу или утиче на људе да прихвате или чине нешто што је негативно и лоше – она ће таква и бити. Поставља се питање, да ли пропаганда може бити добра, позитивна и корисна друштву и човечанству? На то питање, врло лако можемо добити прави одговор. Сетимо се, прикупљања помоћи гладнима у свету, незбринутој деци, жртвама насиља, трговине људима, акције добровољног давања крви, завештања органа, описмењавању људи, родној равноправности, промоцији културе, заштите животне средине и многе друге. Све су ово пропагандне кампање које се плански спроводе. И то је пропаганда, она која користи људима у човечанству. Зато се за пропаганду не може рећи да ли је позитивна или је негативна. Она је онаква каквом је пропагандисти начине, у зависности за које циљеве је користе. Као комуникацијски процес пропаганда је неутрална. У том смислу ефикасније је говорити о успешној или неуспешној пропаганди, и њеним резултатима. Кроз историју човечанства, комуникацијски канали и средства за примену пропаганде, су се мењали и напредовали паралелно са развојем људског друштва. Напредак друштва је убрзао и уобличио канале комуникације. Нове технологије и техничке направе пуштају пропагандистима машти на вољу да поруке пласирају на иновативан начин. У прошлости, пропагандни комуникацијски процеси каналисани су вербалним и писаним путем. Појавом прве Гутембергове пресе за штампање (1450.), пропаганда се омасовљава и добија на снази, најпре се штампају књиге а затим листови, новине, плакати и обавештења. Појавом индустријске револуције и миграцијом људи из села у градове, створила се потреба да се контролише радничка класа. Пропаганда је у то време коришћена као моћно средство за контролу друштвених и економских процеса. Тајно оружје пропагандиста у остваривању својих 6 „Библија и пропаганда“ Зоран Славујевић, издавач Службени гласник 2006.год. Страна: 4.
  5. 5. циљева били су штампа и новинари. Свесни тога или не, штампа као масовни медиј тадашњег времена одиграла је веома важну улогу у слању пропагандних порука и креирању јавног мњења, односно утицају на умове људи и група. Ако се вратимо само 250 година уназад, можемо закључити да техника и технологија почињу да владају модерним људским друштвом. Што се медија тиче, познато је да су штампарије допринеле развоју и ширењу новинарства и појави штампаних медија. Проналазак фотографије и радио уређаја 1920.године, допринео је брзом ширењу вести и ширењу новинских агенција. Али један од најзначајнијих техничких изума двадестетог века, је свакако проналазак телевизије(1926.) и звучног филма (1927.). Борба за превласт, између штампе, радија и телевизије није дуго трајала. Апсолутну победу је извојевала телевизија која и данас има највећи утицај на људе.7 А све што има добар утицај на људе, идеалан је као канал за употебу пропаганде! Зато с правом можемо рећи, појавом филма, радија, и телевизије почиње владавина модерне пропаганде. Сетимо се само, чувене изјаве министра пропаганде Трећег рајха, Јозефа Гебелса8 који је рекао: „Сто пута поновљена лаж постаје истина.“ То је заиста тачно, ту познату Гебелсову максиму, вешти пропагандисти данашњице, обилато користе више него икада до сада. Сетимо се само протеклих година, НАТО9 агресије на Југославију, случаја Рачак или последњих грађанских ратова у бившој СФРЈ. Има ли бољих примера успешне пропаганде са негативним резултатима по Југославију и Србију? Ако знамо да пропаганда може да утиче и манипулише умовима људи, да самостално или у спрези са другима, има моћ да уместо физичке силе осваја и покорава државе, културу, језик и обичаје народа, да уништи измени или промовише, издигне из таме, постави на врх све оно што моћници пожеле, запитамо ли се на који начин то чине? Који су то канали и полуге које покрећу пропагаду да у време брзих информација буде толико ефикасна? Који су то путеви и канали којима пропаганда улази у свест и умове обичних људи? Да ли је то штампа, радио, филм, телевизија или Интернет? Сматра се да телевизија данашњице носи неприкосновено прво место по утицају на људе. У модерном западном глобалном друштву, гледаоци као неми посматрачи, безрезервно верују својим омиљеним тв каналима, новинарима, спикерима, водитељима и разним познатим тв лицима. 7 http://aranetonline.com/Docs/MediaUsageCredibilitySurvey_092409.pdf 8 http://sr.wikipedia.org/sr/Јозеф_Гебелс 9 Упутство јединице за Специјалне операције УСА, ФМ 3-5.302 МЦП 3-40.6Б Тактичко-психолошке операција, технике и процедуре, Октобар 2005. Страна: 5.
  6. 6. По истраживању Fleishman-Hillard10 и Harris Interactive11 које је спроведено јуна 2010.године, Интернет је као медијиј двоструко утицајнији од телевизије. У Великој Британији индекс резултата је 44%, у Немачкој 45% и у Француској 46% - или грубо речено Интернет је двоструко утицајнији од телевизије која је другопласирана, што се штампаних медија тиче, Интернет је око осам пута утицајнијнији од њих. Ако анлизирамо време настанка и развој свих данашњих познатих медија, и предвидимо темпо и развој нових технологија, можемо ли са сигурношћу тврдити да ће, класични медији и модерна телевизија још дуго остати на првом месту по утицају на свест људи? Запитајмо се, шта се десило са преписивачима књига након проналаска Гутембергове штампарске машине и да ли се нешто слично у скоријој будућности може десити класичним медијима? Наступила је ера Интернета! Стручњаци-визионари, предвиђају да класични медији полако и сигурно умиру. Томе иде у прилог, чињеница и научна истраживања које говоре о паду продаје штампе и идејама да се вести на појединим сајтовима комерцијализују, односно наплаћују. 2. ИНТЕРНЕТ 10 http://fleishmanhillard.com/ 11 http://www.harrisinteractive.com/ Страна: 6.
  7. 7. Са друштвеног аспекта, Интернет је комуникацијски медиј који представља глобално средство за комуникацију у данашњем информационом друштву. Претеча интернета је АРПАНЕТ12 - пројекат Министарства одбране Сједињених америчких држава реализован шездесетих година који је био намањен војним потребама. Развојем рачунара и комуникацијских уређаја, АРПАНЕТ прераста у отворену глобалну светску мрежу, коју називамо ИНТЕРНЕТ или „мрежом свих мрежа“. За данашњи Интернет можемо рећи, да представља милионе рачунара широм света повезаних у једну јединствану мрежу која нуди бројне услуге корисницима. Важно је истаћи да Интернет није власништво ни једне компаније појединачно. Он представља отворену глобалну информатичку мрежу која се сваким даном све више увећава. У задњих десет година, ова мрежа у себи је објединила новине, књиге, радио, филм и телевизију. Интернет је на тај начин постао мултимедијалан. На почетку развоја и ширења интернета постојали су проблеми високe ценe информатичке и телекомуникацијске опреме и мала покривеност терена коју интернет покрива. Током година информатичка и телекомуникацијска опрема је јако узнапредовала, цена рачунара и рачунарских програма је драстично пала што је резултирало омасовљавању корисника. У развијеним државама, рачунари и Интернет су постали битан елемент сваког човека и породице. Интернет је некада био скуп и спор - данас је брз и јефтин. Некада смо везу ка Интернету успостављали путем жичних-фиксних телефонских линија. У данашње време Итернет је свуда око нас, носимо га и у џепу и приступамо путем мобилног телефона. Информатика и телекомуникације су толико узнапредовале и преплићу се, тако да већ постоје савремени хибридни телевизијски апарати са којих се може приступити Интернету. Са друге стране, Интернет се може користити као дистрибутер телевизијских канала, пример ИПТВ13 , или веб сајтови са којих се могу гледати ТВ програми. Поставља се питање, ко ће у будућности победити, Интернет као медиј или телевизија? 12 http://sr.wikipedia.org/sr-ec/ARPANET 13 http://en.wikipedia.org/wiki/IPTV Страна: 7.
  8. 8. Многи научници-визионари сматрају да ће се у будућности ова два медија интегрисати у један који ће бити хибридни медиј дигиталне технологије. Једно је сигурно, технологија ће се развијати до неслућених могућности и размера. Што се модерних пропагандиста тиче, битно је да опстане мултимедијални медиј који је довољно распрострањен, коме људи верују и који је утицајан и моћан. Уз помоћ тог медија будућности, пропагандисти ће постојећим или новим подесним методама и техникама пропаганде моћи да допру до сваког човека на планети и утицати на њега. 2.1 Интернет у свету Интернет мрежа у свету 2000. године14 је имала 360.985.492 корисника, ове 2010. године на Интерент је приључено 1.966.514.816 корисника. То значи, да је за само десет година интернет остварио фантастичан раст од 444,8%. Број становништвана планети земљи, ове 2010.године броји 6.845.609.960 становника. 0 1.000 2.000 3.000 4.000 5.000 6.000 7.000 Милиона 2000 год 360.985.492 2010 год 1.966.514.816 Популација на земљи 6.845.609.960 Број Интернет корисника у свету и поулација становника 14 Подаци преузети са: http://www.internetworldstats.com Страна: 8.
  9. 9. Употребе Интернета у свету и статистика о становништву Свет Региони Становништво (2010 годоне) Интернет корисници дец 31, 2000 Интернет корисници најновији подаци Пенетрација (% становништва) Раст 2000-2010 Африка 1.013.779.050 4.514.400 110.931.700 10,9% 2,357.3% Азија 3.834.792.852 114.304.000 825.094.396 21,5% 621,8% Европа 813.319.511 105.096.093 475.069.448 58,4% 352,0% Блиски Исток 212.336.924 3.284.800 63.240.946 29,8% 1,825.3% Северна Америка 344.124.450 108.096.800 266.224.500 77.4% 146.3% Латинска Америка / Кариби 592.556.972 18.068.919 204.689.836 34,5% 1,032.8% Океанија / Аустралија 34.700.201 7.620.480 21.263.990 61,3% 179.0% СВЕТ УКУПНО 6.845.609.960 360.985.492 1.966.514.816 28,7% 444,8% Страна: 9.
  10. 10. 2.2 Интернет у Југославији и Србији Страна: 10.
  11. 11. Историја Интернета у Југославији почиње у фебруару 1996. године15 када је национална академска мрежа преко провајдера БеоТелНет-а спојена на Интернет. Сви Интернет сервиси постали су доступни корисницима у Југославији, али је корисничка популација била ограничена на академски круг (сарадници факултета и научних института). Исте године почињу са радом први домаћи провајдери на комерцијалној основи, чиме је обезбеђена доступност Интернета и не-академским корисницима. Према подацима Републичког завода за статистику Србија 2010.године има 7,306.677 становника16 , док интернет користи 4.107,00017 грађана. Од двехиљадите године па до данас, број корисника Интернета у Србији се повећао на 926,8 процената и даље расте. Земља Број становника Интернет корисници најновији подаци Пенетрација (% становништва) Раст 2000-2010 Србија 7,306.677 4,107,000 55.9 % 926.8 % 2.3 Истраживање: Интернет као медиј Интернет је постао медиј који се свакодневно највише користи, показало је међународно истраживање "Дигитални живот18 ", које је спровела француска истраживачка компанија "ТНС Софр19 " у 46 земаља, на 50.000 власника компјутера. Ова студија обухватила је скоро 90% глобалног Интернетa. Чак 61 % учесника у истраживању изјавило је да се свакодневно прикључује на Интернет, 54 % гледа телевизију а 32 % чита штампу. Током истраживања је установљено и да блоговање и умрежавање доживљавају бум на тржиштима у експанзији - 88 % кинеских Интернет корисника и 51 % бразилских су отворили блог или послали поруку на неком од форума, док тај проценат у САД износи свега 32 %. 15 И пре овог датума било је могуће приступити Интернету, али и веома тешко, па је те могућности користио веома мали број рачунарских посвећеника. 16 Према подацима са веб сајта Републичког завода за статистику за 2010.годину. http://webrzs.stat.gov.rs 17 Подаци преузети са: http://www.internetworldstats.com 18 http://discoverdigitallife.com 19 Подаци преузети са: http://www.tns-sofres.com/espace-presse/news/FF65E62BE5CD4A9283737649335F6C92.aspx Страна: 11.
  12. 12. У Латинској Америци, Кини и на Блиском истоку, веб корисници проводе у просеку 5,2 сата на некој од друштвених мрежа, а четири сата на електронској пошти. Велика употреба Друштвених медија и мрежа подстакнута је све већим развојем и употребом мобилних телефона. Мобилни корисници проведу просечно преко 3 сата на друштвеним мрежама, или дневно трошећи 2 сата на коришћење класичне електронске поште. Ово показује да се корисници из развијених земаља, подстакнути новим технологијама радије служе мобилним телефонима приступајући друштвеним медијима и да ће се у будућнисти све више служити њима за разлику од досадашњих кућних рачунара. Највећи корисници Друштвених мрежа су Малезијци (девет сати седмично), Руси (8,1 сат) и Турци (7,7 сати седмично). Малежански веб корисници, логично, имају и највећи број "онлајн" пријатеља на Друштвеним мрежама - у просеку 233 по особи. На глобалном нивоу, коришћење електронске поште је и даље најважнија активност за веб кориснике у 39 од укупно 46 земаља где је обављено истраживање, изузетак су Јужноафричка Република, Кина, Уједињени Арапски Емирати, Индонезија, Нигерија, Филипини и Турска. Студија „Дигитални живот“ је објављена 12. септембра 2010. године и спроведена је у 46 земаља. Она је показала анализу обичаја, понашања и ставова на интернету, 48804 лица старости од 16-60 година. Корисници интернета су интервјуисани у следећим земљама: Немачка, Саудијска Арабија, Аргентина, Аустралија, Аустрија, Белгија, Бразил, Канада, Кина, Јужна Кореја, Данска, Египат, Естонија, САД, Финска, Француска, Грчка, Хонг Конг, Индија, Индонезија, Израел, Италија, Јапан, Кенија, Луксембург, Малезија, Мексико, Мароко, Нигерија, Норвешка, Холандија, Филипини, Пољска, Португал, Русија, Сингапур, Шведска, Танзанија, Тајланд, Турска, Уједињених Арапских Емирата,Уганди, Великој Британији и Вијетнаму и др. 2.4 Будућност интернета Страна: 12.
  13. 13. Из горе изнетих података може се закључити да број Интернет корисника у свету вртоглаво расте. Стручњаци истраживачке групе „Немертис рисрч“20 половином 2009.године изнели с податак ће Интернет почев од 2012. године, бити полупаралисан21 . Та организација прогнозира да ће глобална Интернет мрежа достићи највиши ниво своје пропусне информационе моћи. Након тога кориснике очекују проблеми у виду неочекиваних прекида интернета. Истраживање компаније „Комскор“ показује да је децембра 2008. године широм света више од милијарду људи користило услуге интернета и да се тај број муњевито увећава. Џим Чикони, који је задужен за законодавне послове у АТ&Т22 , изјавио је на скупу стручњака у Лондону пре неколико месеци да је у току следеће три године потребно инвестирати преко 55 милијарди долара за нову инфраструктуру и то само у САД, односно преко 130 милијарди долара у свету, како би се побољшала инфраструктура и спречило гушење Интернета. Потреба за повећањем и побољшањем инфраструктуре је, последица експанзије коришћења видео садржаја високог квалитета у последњих неколико година, који убрзано троши интернет ресурсе. Сматра се да ће до краја 2010. године ХД (видео високе резолуције-дигитални видео) видео представљати око 80 одсто комплетног садржаја на Интернету. 2.5 Пропаганда и интернет Покушај дефинисања појма пропаганде довео је до различитог одређивања шта се под тим називом подразумева. Сваки аутор је уносио своје субјективно виђење ове области. Због тога су разлике у дефиницијама велике и практично је немогући наћи две једнаке. Једна од најкраћих је да представља планско ширење и распростирање пожељних идеја, мишљења и ставова често уз коришћење лажи и искривљених чињеница. Друга је дефинише као систематски покушај да се врши утицај на емоције људи, ставове, уверења и акције одређене циљне популације у сврху идеолошке, политичке или комерцијалне индоктринације, путем контролисане одашиљања једностраних порука преко масовних или директних канала медијске комуникације (Д.Тадић, 2005). Линдли Фрејзер под пропагандом сматра „активност или уметност навођења других да се понашају на начин на који се не би понашали у њеном одсуству“ (L.Fraser, 1956). 20 http://www.nemertes.com 21 http://www.sk.rs/2008/08/skin04.html 22 http://www.att.com Страна: 13.
  14. 14. С обзиром да не постоји јединствена дефиниције пропаганде, тако не постоји дефиниција „Пропаганде на Интернету“, у овом случају Интернет је комуникацијски канал на коме се делује пропагандом. Као канал комуникације Интернет као идеално је средство за употребу сва три врсте пропаганде, и то: • БЕЛЕ која је отворена, пошиљалац или извор поруке је познат; • ЦРНЕ која је скривена, и намерно обмањује, основи је лажан извор порука; • СИВЕ где је прикривен извор порука, пошиљалац порука је прави и често се бави полуистином или делимично тачним подацима. За оне који се питају зашто је Интернет, као комуникацијски канал, занимљивији за деловање пропаганде, у односу на друге медије. Можемо дати неколико одговора: Прво, Интернет је из корена променио начин комуницирања међу људима. Друго, Интернет је масовни медиј коме се највише верује. Комуникација се може одвијати у више смерова а не у једном као што је случај са осталим медијима. Постоји могућност да се одмах реагује, како би компанија и други читаоци (посетиоци Веб портала) могли да виде одређено мишљење, да оставе свој коментар као и реплику на други коментар (интерактиван је). Интернет нема ограничења и цензуре. Јефтин је. Развија се енормном брзином. Треће, и можда најинтересантније за економиску и пословну заједницу, Интернет је најекономичнији медиј за оглашавање и рекламу за буџет компаније. Показује истраживању Forrester’s NACTAS 2006. год.23 Пропаганда на интернету, као и класична, отворена или скривена, може се користити да; • креира добру вољу; • промовише пријатељство; • подиже морал; • слаби морал; • ради у заједничком интересу; • мотивише сарадњу; • креира апатију, дефетизам, отуђеност; • промовише себичност, панику, субверзију, отпор, дезертерство, предају, недостатак воље и сл. 23 http://www.online-publishers.org/ Страна: 14.
  15. 15. Чињеница је да је пропаганда најефикаснија када је: заснована на кредибилној истини; презентована у привлачној форми; када подстиче потребе; сугерише задовољство; када се користи у сврху психолошког ратовања (psyop); се користи у односима са јавношћу (spin doctoring); се користи у оглашавању – маркетингу; када јој се придаје публицитет; када је део информативног садржаја (вести) - “ударне трупе пропаганде”; у јавној дипломатији (public diplomacy); у информативним операцијама и сл. 2.6 Интернет сервиси у служби пропаганде Светску мрежу Интернет као интеракцијски канал комуникације можемо употребити у служби пропаганде, маркетинга, пословања, образовања или истраживања. У том случају користимо неке од сервиса који су саставни део Интернета, а то су: World Wide Web, E-mail и Web–mail, Newsgroups, Internet relay chat, FTP и Telnet. Развојем Интернета, развијали су се и ови сервиси. За комуникацију и пропаганду су свакако најзанимљивији Ворлд Вајд Веб и електронска пошта (WWW и E-mail). Ворлд Вајд Веб (World Wide Web или WWW)24 се појавио 1993.године, а данас има више десетина милиона WWW страница. Веб (Web) електронска презентација базирана је на технологији познатој као хипертекст. Хипертекст омогућује да линковима буде повезан са неограниченим бројем других докумената који могу да садрже текст, слику, звук, видео или било шта друго на било ком рачунару широм интернета. Ова технологија се сваким даном развијала што је довело до појаве Веб 2.0 технологије која је допринела напретку и развоју друштвених Медија и мрежа као што су: Вики, Мајспејс, ЛинкедИн,Фејсбук, Твитер, Јутјуб и други. 3. ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ НА ИНТЕРНЕТУ Друштвене медије25 је тешко дефинисати једном дефиницијом. Постоје неколико дефиниција, неке од њих су: Андреас Каплан (Andreas Kaplan) и Михаел Хенлеин (Michael Haenlein) дефинисали су друштвене медије26 као "групу Интернет апликација које се граде на идеолошкој и технолошкој основи Веб 2.0, и који омогућавају стварање и размену „корисничко генерисаног садржаја“27 ". 24 По дефиницији познатог часописа „.нет“ WWW је систем који омогућава да странице које садрже текст, слике, звук, анимацију, и видео запис буду објављене и прочитане од стране рачунара повезаних на интернет. 25 http://www.internetmarketing.rs/tag/facebook/ и http://en.wikipedia.org/wiki/Social_media 26 Kaplan Andreas M., Haenlein Michael, (2010)., Users of the world, unite! The challenges and opportunities of social media, Business Horizons, Vol. 53, Issue 1, p. 59-68. 27 http://en.wikipedia.org/wiki/User-generated_content Страна: 15.
  16. 16. Брајан Солис (Brian Solis)28 , један од најистакнутијих стручњака у области друштвених мрежа, аналитичар, социјолог и футуриста. Признати аутор више књига о Друштвеним медијима и Маркетингу, јуна 2007. године дао је своју дефиницију Друштвених медија29 . Кратка верзија: Друштвени медији су било који алат или услуга која се користи на Интернету како би олакшала комуникацију. Дужа верзија: Друштвени Медији представљају демократизацију информација, на такав начин да људе претварају из улоге пасивног читаоца у објављивача. Тиме је остварен помак у механизму емитовања, са модела један према више људи, на модел више према више њих, чија је основа у комуникацији између аутора, људи или колега. Ако бих лично дефинисао Друштвене медије, мишљења сам да су Друштвени медији на Интернету тип алата и услуга који подстичу и убрзавају двосмерну или вишесмерну комуникацију за разлику од традиционалних медија, који приказује садржај, али не дозвољава читаоцима, гледаоцима или слушаоцима да учествују у креирању и развоју садржаја. 28 http://www.briansolis.com/about/ 29 http://www.briansolis.com/2010/01/defining-social-media-the-saga-continues/ Страна: 16.
  17. 17. Многи сајтови Друштвених медија се јављају у форми блогова, микроблогова, подкастова, видеокастова, форума, енциклопедија и др. Све их можемо разврстати у неколико основних група: • Друштвене вести (Social news)30 : у ову групу спадају сајтови као што су Диг31 , Спин32 , Њусвајн33 , Балхип34 . На њима се могу пронаћи актуелне вести, гласати и коментарисати чланке. Чланци са највећим бројем гласова добијају вишу позицију и самим тим постају популарнији. • Social sharing: У ове сајтове спадају Фликр35 ,Снафиш36 , Јутјуб37 , Вимео38 , а на њима се могу креирати кориснички профили, постављати и делити видео снимци и фотографије са осталима који користе исте сервисе. 30 http://en.wikipedia.org/wiki/Social_news 31 http://digg.com/ 32 http://sphinn.com/ 33 http://www.newsvine.com/ 34 http://ballhype.com/ 35 http://www.flickr.com/ 36 http://www.snapfish.com/ 37 http://www.youtube.com/ 38 http://vimeo.com/ Страна: 17.
  18. 18. • Друштвене мреже39 (Social Network): Сајтови као што су Фејсбук40 , Линкедин41 , Мајспејс42 и Твитер43 . Приликом креирања профила, корисницима дозвољавају да пронађу пријатеље и повежу се са њима, поставе своје фотографије и видео снимке. • Social bookmarking44 : у ове сајтове спадају Делишес45 , Феивс46 , Стамблапон47 , Блог Маркс48 и Диго49 . Они омогућавају корисницима да пронађу и сачувају веб сајтове и информације које их интересују. Регистровани корисници могу да сачувају жељене веб стране или делове текста и то сачувају на овом сајту и приступе њима кад год пожеле или да их поделе са осталим члановима. 4. ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ НА ИНТЕРНЕТУ 39 http://en.wikipedia.org/wiki/Social_network 40 http://www.facebook.com/ 41 http://www.linkedin.com/ 42 http://www.myspace.com/ 43 http://twitter.com/ 44 http://en.wikipedia.org/wiki/Social_bookmarking 45 http://www.delicious.com/ 46 http://faves.com 47 http://www.stumbleupon.com/ 48 http://blogmarks.net/ 49 http://www.diigo.com/ Страна: 18.
  19. 19. Друштвене мреже50 представљају део Друштвених медија или онлајн заједнице које окупљају људе сличних интересовања. Оне омогућавају појединцима да (1) изграђују јавне или полу- јавное профиле у оквиру неког веб сајта за друштвено умрежавање, (2) се спајају са другим корисницима који користе исту друштвену мрежу, (3) виде списак пријатеља (у зависности од одтворености профила) виде списак веза пријатеља у оквиру исте друштвене мреже. Могућности и опције које се нуде могу да зависе од типа до типа друштвене мреже, и константно се унапређују. Људи ове веб сајтове обично схватају као сајтове који окупљају људе који се иначе познају или желе да се упознају због сличних интересовања. Већина друштвених мрежа подстиче дискусије, гласање, остављање коментара, давање и дељење повратних информација између заинтересованих страна. То је више двострана комуникација него једносмерна коју смо имали у случају традиционалних медија као што је телевизија. Зачетак друштвених мрежа почиње 1995. године са чувеним сајтом Класмејтс51 (Classmates.com), да би се касније, појавила прва претеча модерних друштвених мрежа Френдстер52 а касније и чувени Мајспејс који је дуго времена био најпопуларнији сајт тог типа у свету. Појавом Мајспејса 2003. године друштвене мреже добијају неки свој, стандардизовани облик. Корисници су изненађујуће брзо прихватили начин функционисања ових сајтова, и друштвених мрежа уопште. У прилог томе говори чињеница да је Фејсбук од оснивања 2006.године остварио енорман раст популарности и постао лидер у броју корисника социјалних мрежа. По статистичким подацима Фејсбук данас има више од 510 милиона корисника53 и прва је Друштвена мрежа у свету у односу на друге Друштвене мреже. Занимљиво истраживање са Нортвестерн Универзитета54 (Northwestern University) показује да се корисници интернета одлучују за различите друштвене мреже, у зависности од своје расе, етничког порекла и образовања родитеља. Истраживање је показало да већина студената беле расе комуницира преко Фејсбука, док азијски и азијско амерички студенти углавном користе друштвене мреже Xанга и Френдстер. Студенти хиспано порекла углавном користе Мајспејс. Иста студија показује да родитељи корисника Фејсбука углавном имају дипломе колеџа док родитељи корисника Мајспејса имају нижи степен образовања. 50 У Србији се користи израз „Друштвене“ или „Социјалне“ мреже http://sr.wikipedia.org/sr-el/Друштвена_мрежа 51 http://www.classmates.com 52 http://www.friendster.com 53 http://www.facebakers.com/countries-with-facebook 54 http://www.northwestern.edu/ Страна: 19.
  20. 20. Социјолози и психолози тврде да човек као јединка не може сам опстати на планети. Управо та мисао у подсвести наводи људе да трагју за пријатељима и склапају нова пријатељства. Сваки човек жели да буде друштвено прихваћен, жели да га неко саслуша и да са неким дели срећне и тужне тренутке. Дружење, стицање нових познанстава у 21. веку, захваљујући Интернету, никада није било једноставније и брже. С тога су Друштвени медији и мреже као такве постале подесно средство и канал комуникације у пропаганди. 4.1 Функција друштвених медија и мрежа Друштвени медији и мреже функционишу на принципу добровољности и углавном су бесплатни. Услов за комуникацију са другим члановима је регистрација и отварање профила. Кориснички профил се може подешавати и улепшавати, а могућности контроле приватности и подешавања се сваким даном повећавају. Употреба новог Веб 2.0 стандарда довела је до могућности укључивања, повезивања и интеграције сервиса са других веб сајтова, чет или дописивање са пријатељима који су у исто време присутни на сајту. Један од кључних разлога због којег се масовно користе Друштвени медији и мреже јесте једноставност коришћења. Кроз навигацију веб сајта сваки корисник лако може променити изглед позадине, додати нове слике, видео снимак, омиљену музику итд. Сваки власник профила одлучује са ким ће склопити пријатељство, које личне податке са личног профила ће са неким да подели и шта ће ко од пријатеља моћи да види. Предност Друштвених медија и мрежа је свакако интеракција и вишесмерна комуникација тако да велико интересовање и мотивацију имају чланови који остављају коментаре. Сваки регистровани корисник, под условом да има дозволу власника профила, може коментарисати профил, статус, фотографију или видео снимак који је постављен на профилу или галерији. Важно је истаћи да се анализом жељеног профила лако може сазнати о друштвеном животу власника профила или о навикама, интересовању, жељама и животним циљевима и још много тога. Овакви подаци добијени анализом друштвених мрежа или власника профила могу бити од велике користи стручњацима у пропаганди у планирању пропагандних кампања и сл. Страна: 20.
  21. 21. 4.2 Проблеми и злоупотребе који могу насти услед употребе друштвених мрежа Више спроведених истаживања показују да све више младих и одраслих проводи време поред рачунара. Адолосценти и старији врло лако постају зависници од Друштвених медија и мрежа, тако постају зависни од прегледавања својих и туђих профила и коментара. То доводи до познатих проблема одлагања обавеза за касније, што може изазвати стрес, осећање кривице, губитак личне продуктивности и негодовање других због неиспуњавања одговорности и обавеза. Професор Тим Пајчил са универзитета Карлтон у Отави, стручњак за прокрастинацију55 , упозорава да она достиже сасвим другачији ниво употребом друштвених мрежа. Он сматра, да су Друштвени медији и мреже, уколико се претера њиховом употребом, идеална места за губљење времена. Томе у прилог долази информација да све више фирми забрањује својим радницима коришћење Друштвених мреже за време радног времена56 . Научни рад из 2007.године57 указује на чињеницу да у почетку корисници друштвених мрежа нису били склони ка склапању нових пријатељстава са непознатима на овај начин. Са друге стране, све већа отуђеност људи доводи до експанзије отворености. Жеља људи да стичу нове пријатеље на овај начин доводи до велике употребе ових мрежа, које препознају корист и интерес који могу имати од истих. Међутим, корист коју друштво или индустрија има од Друштвених мрежа угрожена је негативном страном отворености мрежа и људи. Злоупотребе и крађе података или идентитета58 су довеле до правног регулисања приступања истим, а немогућност да се појединац у потпуности контролише оставља отворена врата за многобројне манипулације човековом свешћу. Са стручне стране гледишта, пропагандистима на Интернету и Друштвеним медијима и мрежама је у циљу да су људи што више и дуже присутни на Друштвеним медијима, јер се порука и утицај на њих једино тако може вршити, док су присутни и показују интересовање за неку тему. Управо из тог разлога пропагандистима је у циљу да што више људи „губе време на Друштвеним медијима или мрежама“! 55 http://www.psihologija-blog.com/home/facebook-prokrastinacija/ 56 http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/185877/Zaposlenima-u-vladi-zabranjen-Fejsbuk; http://www.facebooksrbija.com/kako-zaposlene-drzati-dalje-od-fejsbuka/magazin/1197.html 57 Nicole B. Ellison, University of California-Berkeley, http://jcmc.indiana.edu/vol13/issue1/boyd.ellison.html 58 http://www.milosblog.com/wp/drustvene-mreze/lose-strane-facebooka-krade-zabrane-lazni-profili/436.html; http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Internet-pomaze-kradljivcima-identiteta.lt.html ; Страна: 21.
  22. 22. У прилог томе је вест да је Пентагон59 дозволио свим припадницима америчке војске да слободно могу користити Друштвене медије на интернету, у школама Велике Британије постоји предмет за обуку ученика како да користе Друштвене медије60 , што се Србије тиче, Министарка за телекомуникације и инормационо друштво Јасна Матић, представила је организацији Унеско, пројекат о употреби интернет друштвене мреже „Фејсбук“ у образовне сврхе61 . Све ове чињенице иду у прилог томе да је у будућности употреба пропаганде на Друштвеним медијима и мрежама неизбежна. Остаје само да се сагледају потребе и дефинишу циљеви употребе. 5. ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ ТВИТЕР, ФЈСБУК, ЈУТЈУБ: 59 http://www.blic.rs/Vesti/Svet/178625/Pentagon-uvodi-slobodniji-pristup-drustvenim-mrezama 60 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/125254/Fejsbuk-je-koristan-ako-ga-pravilno-koristimo 61 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/174825/Ministarka-Matic-o-upotrebi-Fejsbuka-u-obrazovne-svrhe Страна: 22.
  23. 23. 5.1 Твитер Твитер (Twitter62 ) је део је друштвених медија и спада у категорију бесплатног микро-блог алата. Овај алат омогућује својим корисницима да читају туђе и шаљу своје микро-текстуалне уносе, такозване „твитове“. Твитови су текстуални уноси не дужи од 140 карактера. Уноси се објављују на корисниковом профилу и испоручују другим корисницима који су се пријавили да их добијају. Они који шаљу твитове могу да ограниче испоруку само на оне из свог круга пријатеља, док је услуга у старту подешена тако да шаље уносе свима који се на њих пријаве. Од марта 2009, Твитер је забележио раст популарности у свету. Твитер се често описује као “интернетски СМС“ у том слислу да сајт пружа могућност корисницима да шаљу и примају нове уносе помоћу разних алата тако да често није ни потребно користити сам оригинални сајт. Твитер свакога дана привлачи у просеку око 370.000 нових корисника. Број људи који широм света "твитују" достигао је од 2006. године импресивних 160 милиона, корисници су до сада послали више од 15 милијарди порука а већина њих, око 78%, сервису приступа директно преко веб сајта Твитер. Овај микро блог сврстава се у најбрже растући Друштвени медијиј на свету мада по броју корисника још увек није достигао чувени Фејсбук. Радни назив Твитера је био “Статус”, оснивачи су размишљали да сервису дају назив “twich”, међутим то није било добро име за производ који су желели да направе па су нашли реч “twitter”. Дефиниције за Твитер су “кратак излив недоследних информација” и “цвркут птица”. Оригиналан назив за сервис је био “twttr” инспирисан Flickr-om и чињеницом да су амерички СМС „short code“ дугачак пет карактера. Твитер је пројекат инкубатора под називом “Obvious Corp”63 .У раној фази поруке на Твитеру нису биле лимитиране на 140 карактера, касније су лимитиране како би се оставио простор за @username у максималних 160 карактера (колика је максимална дужина СМС поруке). Твитер се може повезати са Фесјбуком, тако да се свака објава на Твитеру аутоматски приказује и на одабраном Фејсбик каналу. 5.2 Фејсбук 62 http://twitter.com/ 63 http://obvious.com/ Страна: 23.
  24. 24. Фејсбук (Facebook64 ) је део је Друштвених медија и спада у бесплатан сервис на Друштвеним мрежама. Корисници Фејсбука се могу придруживати у мреже које су организоване по градовима, радним местима, школама и регионима, како би се повезали и комуницирали са другим људима. Такође, људи могу додавати пријатеље, слати им поруке, а могу и убацивати нове податке у своје личне профиле (текст, фотографије и видео) како би обавестили пријатеље о себи. Почео је са радом 4. фебруара 2004. a створио га је Марк Закерберг док је био студент на универзитету „Харвард“. Првобитно, чланство на овој интернет страници је било дозвољено само студентима са Харварда. Данас је омогућено свим особама које имају 13 или више година. Истраживање блога Адриталк65 је показало да 150.552.960 становника Европе користи ову друштвену мрежу. У односуна истраживање спроведено крајем 2009. године то је повећање од преко 35 милиона. Највећи број корисника Фејсбука се налази у Великој Британији (26.331.300), Турској (21.982.620) и Француској (18.352.340). Србија је, са 2.029.260 отворених налога на Фејсбуку, 17. држава у Европи. У односу на претходно истраживање (децембар 2009. године) број корисника у Србији се повећао за преко 40%. Истраживање је показало да у Србији, прву популарну друштвену мрежу више користе мушкарци (56%) од жена (44%). Највећи број корисника је старости између 18 и 34 година (чак 61%), међутим треба напоменути да је највећи раст корисника у старосној групи преко 65 година, што је помало изненађујућа чињеница. Ове податке треба узети са резервом, јер су бројке добијене на основу података које су корисници оставили на својим профилима. Србија је 17. у Европи и по проценту корисника Фејсбука у односу на укупан број становништва (пенетрацији). Највећу пенетрацију имају Исланд (60,63%), Норвешка (53,40%) и Данска (45.35%). 64 http://www.facebook.com 65 http://www.Adritalk.com Страна: 24.
  25. 25. Страна: 25.
  26. 26. Да сада није дошло до превеликих померања у полној и старосној структури корисника у региону, али је занимљиво да највећи тренд раста имају корисници преко 65 година. Фејсбук данас има око 500 милиона активних корисника широм света. Сваким даном број корисника се енормно увећава. 5.3 Јутјуб Јутуб или Јутјуб (YouTube66 ) је део друштвених медија и најпознатија је веб страница за размену видео материјала. На Јутјубу се дневно погледа две милијарде видео снимака, а отпреми на стотине хиљада. У ствари, сваког минута, људи отпремају 24 сати снимака на Јутјубу. Регистровани корисници могу коментарисати и рангирати видео снимке. Видео снимци или видео галерије се могу делити и постављати на другим веб сајтовма, што иде у пролог ако се ради о пропагандним видео снимцима или кратким филмовима. Компанију су основала су три бивша радника компаније „Пејпал“, средином фебруара 2005. У октобру 2006. године, Гугл је купио Kомпанију за 1,65 милијарди долара. Нерегистровани корисници могу гледати видео снимке, док они који су регистровани могу и да их шаљу. Дужина видео снимака који се поставља на Јутјуб код регистрованих корисника је до 15 минута, Партнерски профили на Јутјубу немају ограничења у постављњу видео снимака. Снимци за које компанија сматра да садрже непримјерене сцене за млађе од 18 година, доступни су само регистрованим корисницима и, наравно, под условом да су пунолетни. Услуга на Јутјубу је бесплатна, а компанија се издржава приходима од оглашавања. 66 http://www.joutube.com Страна: 26.
  27. 27. 6. МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ДРУШТВЕНИМ МЕДИЈИМА Многе полиције или безбедносне службе67 у свету присутне су на Интернету, Друштвеним медијима и мрежама. Своје послове и активности спроводе тајно, полутајно или јавно, у зависности од потреба. Чињеница је да ни једна земља у свету или друштво није ослобођено криминала и криминалаца, тако ни Интернет није сасвим безбедан или ослобођен од превара, крађа или злоупотреба. Управо због тога, специјализоване полицијске јединице баве се заштитом становништва и борбом против криминала на интеренту. Министарство унутрашњих послова Републике Србије присутно је на Интернету на Друштвеним мрежама у служби борбе против криминала или злоупотреба на Интернету. У ту сврху, по стицају законских услова, 2007.године оформљено је Одељење за борбу против високотехнолошког криминала68 , које се налази у оквиру Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) који је део Управе криминалистичке полиције . У свету, многе полиције, поред редовних полицијских послова, користе Интернет и Друштвене мреже за пружање информација и помоћи становништву, односно као средство за пропаганду и сопствену промоцију. Полиције из Сједињених америчких држава, Велике Британије, Израела, Француске или Сингапура на својим веб сајтовима имају линкове или банере који воде до профила на Друштвеним медијима. На тај начин, грађанима јасно стављају до знања да се ради о званичним профилима полиција. За разлику од њих, полиције из окружења или бивше Југославије, немају отворене званичне профиле на Друштвеним медијима и не баве се пропагандом или сопственом промоцијом. Посматрајући и пратећи дрштвене трендове и развој Друштвених медија и мрежа на Интернету, и желећи да уз помоћ њих, допринесе јачању угледа полиције у друштву, фебруара 2008.године, Драган Жебељан, радник Бироа за сарадњу са медијима у Кабинета министра, отворио је пробни Јутјуб налог са неколико видео прилога, и предложио шефу кабинета министра Драгана Јочића да Министарство унутрашњих послова Републике Србије отвори своје званичне профиле на Јутјубу и Фејсбуку. Образлажући да би на тај начин Министарство било у самом врху, и водеће на Балкану, раме уз раме са осталим великим светским полицијама које прате нове друштвене трендове у односима с јавношћу или пропаганди. Нажалост, предлог је одбијен уз усмено образложење да није прави тренутак за тако нешто, да би то било 67 http://www.blic.rs/Vesti/Svet/181201/Agenti-FBI-traze-kriminalce-preko-Fejsbuka-i-Tvitera 68 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=929661 Страна: 27.
  28. 28. неозбиљан чин озбиљног Министарства које би изгубило на озбиљности и угледу у друштву. Стицајем околности, са овим предлогом није био упознат министар Драгана Јочић који је у то време био на лечењу у болници због тешких повреда које је задобио у саобраћајној незгоди. Доласком нове Владе Републике Србије и Ивице Дачића69 на место Министра унутрашњих послова, стара идеја о важности присуства МУП Србије на Друштвеним медијима, поново је била покренута. Жебељан је 08. августа 2008.године направио нови пробни профил МУП на Јутјубу, графички га уобличио, дизајнирао позадину са грбом полиције, натписима и веб адресом а боје ускладио са препознатљивим бојама униформе и ознакама полиције. Током периода од шест месеци, сваки видео материјал који је Министарство уступио медијским кућама у циљу објављивања и информисања јавности, обрађен је и постављен на Јутјуб. То је чинило један хронолошки низ и архиву свега онога што је објављено у јавности путем медија. Овај експериментални профил радовно је ажуриран али је био закључан и невидљив за грађане. Почетком априла 2009. године, Драган Жебељан усмено износи предлог Сузани Васиљевић, шефу Бироа за сарадњу са медијима у Кабинету министра, да МУП отвори за грађане и обелодани постојање свог званичног профила на Јутјубу и Фејсбуку. Идеја је прихваћена, предлог је саопштен министру Ивици Дачићу који усмено одобрава овај предлог . За администрирање и ажурирање ових профила у периоду 2009.-2010.године био је задужен Драган Жебељан, док му је у случају одсутности помагао колега Зоран Живковић, оба радника Бироа за сарадњу са медијима у Кабинету министра. 6.1 Биро за сарадњу са медијима Кабинета министра унутрашњих послова 69 08. јуна 2008. године Ивица Дачић долази на место министра Унутрашњих послова Републике Србије, http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Ивица_Дачић Страна: 28.
  29. 29. Биро за сарадњу са медијима70 je организациона јединица у Кабинету министра унутрашњих послова. По опису послова, објављеног на веб сајту МУП бави се представљању Министарства у јавности, информисању и сарадњи с медијима, и то: „Циљеви рада Бироа за сарадњу с медијима су: • систематично, континуирано, правовремено и тачно информисање јавности (путем штампаних и електронских медија) о релевантним активностима Министарства; • креирање и промовисање добре слике припадника полиције и Министарства у јавности; • константно и систематично праћење јавног мњења, квантитета и квалитета медијског простора у штампаним и електронским медијима (домаћим и страним) посвећеног Министарству, његовом раду, иницијативама и потезима, догађајима, кључним и руководећим личностима, анализа добијених података и њихово коришћење у сврхе планирања будућих потеза и иницијатива у домену пропаганде и односа с јавношћу. Биро свакодневним праћењем објављених информација о активностима МУП-а у медијима, омогућава да Министарство благовремено реагује на нетачно презентоване информације. Анализирајући начин на који медији презентују активности МУП-а, надлежни у Министарству стичу увид у мишљење јавности, као и проблеме грађана који се односе на рад МУП-а. Биро константно контактира са свим портпаролима из подручних полицијских управа. Пратећи нове тенденције и искуства других полиција у Европи и Америци, Биро је креирао профиле на Јутјубу, и Фејсбуку које су повезане са званичном презентацијом Министарства. Циљ је што боље комуникације с младима, и приближавања рада полиције грађанима, креирањем ових профила на Јутјубу и Фејсбуку пружају могућност грађанима да дају своје мишљење, коментар, предлог или питање. Администрација сајта Министарства, Фејсбук и Јутјуб налога врши се у Бироу за сарадњу са медијима. Користећи могућности Интернета, као електронског медија са највећом корисничком групом на свету, Биро је пратећи нове трендове у функционалности и дизајну, редизајнирао Интернет страну МУП-а, на којој корисници могу да се информишу о Министарству, својим правима и поступцима за остваривање права, како грађана Србије, тако и страних држављана пред органима унутрашњих послова. (www.mup.gov.rs). „ 70 http://www.mup.gov.rs/cms_cir/ministarstvo.nsf/biro-za-saradnju-s-medijima.h Страна: 29.
  30. 30. Према опису послова, Биро уређује и ажурира веб сајт Министарства. Ово је важна чињеница с обзиром да послови аурирања веб сајта спадају у односе с јавношћу где је сврха веб сата тачно и благовремено информисање грађана, уз могућност комуникације са њима. Због тога су на почетној страни веб сајта додате везе ка профилима на Друштвеним медијима Јутјуб, Фејсбук и Твитер. Они су постављени у облику банера и лако су уочљиви свим посетиоцима. На овај начин, јасно се даје до знања да су профили на Друштвеним мрежама званични и да су информације објављене на њима - званичне објаве и ставови Министарства. Назив „Биро за срадњу са медијима“ упућује на закључак да се овај Биро бави искључиво пословима сарадње са медијима, али то практично није тачно, јер према опису послова и функционисња објавњеног на веб сају, јасно се може закључити да Биро обавља и послове односа с јавношћу, што је важан податак за организацију рада и поступања на Друштвеним медијима или у организацији пропагандних кампања. И ако је примарн задатак „Бироа за сарадњу са медијима“ заправо срадња са медијима, послови овог Бироа су углавном везани за одосе с јавношћу. Из описа на веб страници може се закључити да је циљ тачно и благовремено информисање грађана о активностима министра и других, одосно информисање о дешавању у Министарству. Али с обзиром да су класични медији само канал комунинкације, у овом случају Министарство ка грађанима, уз посредовање медија, где су медији само одашиљч за пласирање информација ка јавности. поставља се питање шта је Бироу примарна ствар? Да ли је то искључиво сарадња са медијима уз рашавање новинских захтева или су то послови односа с јавношћу, која је много шира категорија. У односима с јавношћу се подразумева и сарадња са медијима, али не и обрнуто. Страна: 30.
  31. 31. 6.2 Друштвени медији у комуникацијској кампањи Отварањем профила Министарства унутрашњих послова на Јутјубу, Фејсбуку и Твитеру, испуњен је један од предуслова за спровођење модерне пропагандне кампање на Интеренту. Циљ је јачање поверења, угледа и подршке младих у полицију Србије. Да би се спровела овако важна комуникацијска кампања морала се извршити озбиљна анализа и реално сагледати и анализирати прошлост и данашња ситуација као и углед полиције у друштву а све у циљу промене укорењених ставова71 према полицији. Разуме се да се од државног апарата „репресије“ не очекује да буде једно од најомиљенијих у друштву. Међутим, циљ је да се јаз или аверзија младих према „униформи“ сведе на минимум. Због тога, полицију и припаднике Министарства треба приказати у сасвим другом светлу. Пиказати младе припаднике Министарства, девојке и мушкарце, носиоце новог таласа добре комуникације у односима са грађанима, Министарство, које се брине о потребама потребама свијих грађана, брзо ажурно а пре свега Министарство које брине о безбедности грађана и њихове имовине. Да би се кренуло у акцију, мора се анализирати и сагледати прошлост. Ако се вратимо 20 или 30 година уназад, можемо се сложити да је поверење и углед полиције у друштву у некадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији било је на завидном нивоу. У то време грађани су веровали својој полицији и били су прави партнери у раду. Служба је била од угледа а полицајци поштовани представници државе и закона. Тадашња Југославија важила је за једну од најбезбеднијих држава у свету. Криминал је био изузетно низак а а безбедност грађана врло висока. После смрти Јосипа Броза Тита настају проблеми у друштву, пре свега економска криза а касније појава национализма, шовинизма, сепаратизма и тероризма. Упливом страних обавештајних структура и моћних интересних група долази до крвавог грађанског рада у СФР Југославији. Савезна и Републичка полиција увучена је у грађански рат. Примаран посао полиције, борба против криминала и одржавање јавног реда и мира, озбиљно је доведен у питање чињеницом да је полиција употребљена као војска за ратовање за шта није била ни обучена ни спремна. Велики број полицајаца, одлуком тадашњих политичара, искоришћен је и гурнут у рат са Словенијом, Хрватском и Босном и Херцеговином. Полиција највеће бреме ратовања подноси на територији АП Косово и Метохија борећи се припадницима терористичке и сепаратистичке 71 „Одређени став је ментално и нервно стање спремности организовано кроз искуство које врши директан утицај на одговор одређене индивидуе на све предмете и ситуације на које се односи“ 116.страна (Д.Тадић, 2005) Страна: 31.
  32. 32. ОВК помогнуте од стране стараних служби и НАТО алијансе која је извршила агресију на једну суверену земљу. Деведесетих година прошлог века моћ државе и њена економија нагло слаби изморена ратовима, ембаргом и приливом великог броја избеглих лица у Србију. Тада почиње све већа појава криминала и криминалних група у друштву. Недовољна кадровска попоњеност и измореност људства одласком на терене или ратовањем резултира мањком воље да се бави решавањем проблема криминала у друштву. Полицајци су окупирани личним проблемима егзистенцијлне природе. Током деведесетих година прошлог века, полиција се користи и у разбијању демонстраната. Полицајци који су ратовали и навилки на ратове тада су употребљавани у разбијање демонстраната. Недовољна борба против криминала и корупције као и употреба полиције у разбијању демонстрација резултирало је појавом анимозитета или дистанце грађана према полицији. Углед полиције у друштву и поверење у њу и њен рад нагло је опадао. Све оно што је стварано годинама у назад у време СФРЈ је нестало. Читава генерација омладине и становништва расла је у атмосвери лошег гласа и слике о полицији, данас су то млади људи са јасно изграђеним ставом о полицији. Подитељи су децу често плашили да ће ако не буду добри доћи по њих полиција и да ће из водити у затвор и тући. Многи од њих, данас млади људи, имају аверзију или страх од полиције. Почетком двехиљадите године и завршетком свих ратова почиње и имиџ полиције у друштву да се мења. Пре свега промењен је визуелни идентитет, замењена је униформа, опрема, ознаке и значка полиције. С обзиром да су престали ратови и да се полиција вратила основној намени, заштити живота и имовине грађана, борби против криминала и корупције и одржавању стабилног јавног реда и мира, полако је почела и слика о полицији у друштву да се мења. Пре свега резултатима у борби против криминала. Велики број старих радника МУП-а је пензионисан, примљен је млад и стручан кадар који је ослобођен од бремена прошлости. Стране државе и организације пружиле су помоћ српској полицији у опреми, обуци и школовању кадрова, акценат је стављен на стручности и обучености као и лепом понашању. Све ово је резултирало већој отворености полиције према друштву и грађанима, однос полиције према представницима медија је много бољи. Некадашње неповерење према представницима јавног информисања променило се у партнерски однос полиције и новинара у циљу добре информисаности грађана. Важност обавештавања (информисања) грађана је схваћена на прави начин, постало је важно показиати становништву шта полиција ради и на који начин се Страна: 32.

×