Lobiranje.Ppt
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Like this? Share it with your network

Share

Lobiranje.Ppt

on

  • 3,394 views

 

Statistics

Views

Total Views
3,394
Views on SlideShare
3,371
Embed Views
23

Actions

Likes
2
Downloads
77
Comments
0

2 Embeds 23

http://www.slideshare.net 20
http://webcache.googleusercontent.com 3

Accessibility

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Lobiranje.Ppt Presentation Transcript

  • 1.  Vuk Štefanović 123/07TR
  • 2. “Deset ljudi koji govore stvaraju veću buku nego deset hiljada onih koji ćute.quot; Napoleon Bonaparte
  • 3.  - Čitajući naslov ovog teksta verovatno ste se i sami u trenutku upitali: Šta je to lobiranje? Očigledno strana reč, ali je i reč koju u poslednje vreme veoma često čujete. Prvo na šta većina kod nas pomisli je korupcija (što sigurno u savremenom smislu reči ne znači lobiranje), dok veliki broj ljudi smatra da se lobiranje isključivo odnosi na veze i poznanstva. Ova druga grupa, verovali ili ne, donekle je i u pravu, ali u razvijeno demokratskim sistema lobiranje se mnogo šire definiše, a razvojem demokratskih institucija i sistema ima sve veći značaj. Ono zapravo sve više predstavlja veoma važan činilac efikasnog funkcionisanja celokupnog društveno političkog sistema jedne demokratske države, a skoro je neophodno za pozicioniranje pa i prisustvo jedne države u meĎunarodnim sistemima i institucijama.
  • 4.  - Lobiranje se u savremenom smislu može definisati na različite načine od lobiranja kao komunikacije izmeĎu ljudi, do tehnike javnog zagovaranja odnosno umetnosti ubeĎivanja, a predstavlja niz akcija kojima je cilj izvršiti uticaj na donosioce odluka. Prema rečniku Websters Dictionnary, lobiranje je obraćanje članovima parlamenta u nameri da se utiče na zakonodavstvo. Prema advokatu T. Lefebiru, lobirati ne znači samo uticati, već pre svega analizirati i shvatiti problem, kako bi onima koji odlučuju, objasnili suštinu i posledice.
  • 5.  - Enciklopedija Britannica definiše lobiranje kao svaki pokušaj grupe ili pojedinaca da utiče na odluke vlade. Izraz je nastao u pokušajima da se utiče na glasove zakonodavaca u XIX veku, najčešće u predvorju ( engleski lobby) ispred skupštinske odaje u kojoj se glasalo. Taj pokušaj može biti direktan apel onima koji donose odluke u izvršnom ili u zakonodavnom telu, ili može biti indirektan ( npr. Kroz pokušaje da se utiče na javno mnjenje). Može da uključi usmene ili pismene pokušaje ubeĎivanja, finansiranje kampanja, PR kampanje, istraživanja koja se podnose zakonodavnim komitetima i formalno svedočenje pred takvim komitetima. Lobisti mogu biti članovi posebnih interesnih grupa, profesionalci spremni da predstavljaju bilo koju takvu grupu ili pojedinci. U SAD, Federalni zakon o lobiranju ( 1946) traži da se lobisti kao i grupe koje oni reprezentuju, registruju i daju izveštaj o prilozima troškovima.  - Prema Pravnoj Enciklopediji ( Savremena administracija Beograd) lobi predstavlja Organizaciju ili društvenu grupu koju obrazuju lica koja nisu članovi zakonodavnog tela, s ciljem da utiču na rad zakonodavca. Ova, naša, enciklopedija razlikuje lobije od interesnih grupa, jer se, prema njoj, lobiji isključivo odnose na zakonodavnu vlast, dok interesne grupe koje su usmerene na državu uopšte
  • 6.  - Istorijski gledano lobiranje je uvek postojalo, samo se tako nije nazivalo. Čak i carevi koji su imali najveću moć od boga datu, nisu svaku odluku mogli da donose bez ikakvog uticaja. Uvek su postojali oni bliski dvorjani koji su bar ponekad mogli da utiču na njegovu odluku. Može se reći da je još i knez Miloš Obrenović zahvaljujući nekim od tehnika lobiranja uspeo Portu da pridobije na svoju stranu.
  • 7. u globalizaciji veliki ne  “... jedu male nogo brzi spore”  T. Friedman
  • 8.  - Svi mi, naše društvene zajednice, kompanije, organizacije, kao i naši projekti, težnje i interesi, egzistiramo u odreĎenom lokalnom okruženju. Svako okruženje ima svoja pravila i procedure koja se moraju poštovati. U razvijenim sistemima pravila i pravne procedure su komplikovane, ali kada jednom shvatite njihovu logiku, postaju poznate i moguće ih je predvideti. U zemljama u tranziciji, kada su promene veoma turbulentne i kada se zakoni i pravne procedure konstantno menjaju, njihovo poznavanje, a pogotovo prepoznavanje tendencija promena, najčešće su uslov uspeha na odreĎenom tržištu, a i osnovni uslov opstanka.  - Da biste postigli svoje ciljeve morate da se snalazite u svom okruženju, da znate kakva vam je pozicija i da znate čemu težite. Zato je i lobiranje bez obzira da li je u jednoj zemlji regulisano zakonom, ili ne, često neophodan uslov postizanja odreĎenih ciljeva, a najčešće neophodan uslov dobijanja, odnosno uspešnog sprovoĎenja većine projekata. Kada se pravi komunikacioni plan u organizaciji, neophodno je odrediti čiji uticaj je bitan za opstajanje, odnosno postizanje odreĎenih rezultata. Organizacije u većini slučajeva koriste lobiranje da ubede političare ili druge činioce koji imaju moć da utiču i podrže njihovu poziciju.
  • 9.  - Postoje mnogi načini lobiranja, ali da bi se postigao pravi efekat neophodno je imati u vidu osnovne principe lobiranja, kao i činjenice koje treba znati pre nego što se upustimo u takav poduhvat, a tek nakon toga mogu se primeniti različite tehnike i metode lobiranja.
  • 10.   “ U redu,uverili ste me.  A sada izađite napolje i izvršite pritisak na mene.”  Franklin D. Roosevelt  Predsjednik SAD-a 1933-1945  (odgovor poslovnoj delegaciji)
  • 11.  - Analizu koju treba sprovesti, a koja je prethodnica bilo koje akcije lobiranja može se podeliti na tri ključna elementa : utvrĎivanje činjeničnog stanja, pravnih procedura i analiza uticaja. Ali, pre svega morate jasno da definišete koje je to pitanje (predmet - izazov) oko kojeg želite da lobirate. Veoma je važno da to pitanje zaista bude issue.   - Reč “issue“ engleskog je porekla i teško može da se naĎe adekvatan prevod u našem jeziku. Definiše se na različite načine, uglavnom u odnosu na oblast u kojoj se primenjuje. U kontekstu projekt menadžmenta, issue je rezultat dogaĎaja koji se javlja u toku projekta i može imati pozitivan ili negativan uticaj na projekat, a potrebno ga je analizirati i pravilno reagovati na njega. TakoĎe može značiti i pitanje ili predmet oko kojeg postoji zajednička zabrinutost zainteresovanih stranaka.   - Možda je najbolje reći da je issue pitanje od opšteg značaja i od važnosti za odreĎenu zajednicu i da njegovo rešavanje donosi veći kvalitet funkcionisanja u samom okruženju. Iz tog aspekta treba dobro razmotriti da li je pitanje koje je za vas bitno, bitno i za druge, i šta se njegovom aktuelizacijom rešava. Profesor Larry Smith sa „Harvard Univerziteta JFK School of Government“ u svom predmetu „Working with Congress“ smatra da je aktuelizacija pitanja koje vremenom postaje značajno za društvo, postala mistifikovana u savremenim demokratskim sistemima, zbog mnoštva interesa.   - Kada definišemo šta su nam issues za koje se borimo, onda treba naći odgovore na mnoga pitanja koja su prethodnica sprovoĎenja samog lobiranja, ali uvek treba imati u vidu da svaka situacija zahteva posebnu strategiju.
  • 12.  “Rijetki su odnosi koji su tako važni za poduzeće kao što je odnos s vladom.”  Peter Drucker
  • 13.  - Da biste dobro utvrdili činjenice, odnosno poziciju u kojoj se nalazite, kao i samo pitanje koje želite da izlobirate morate imati u vidu neka od sledećih pitanja  • Koja je vaša trenutna pozicija kada je u pitanju stvar oko koje treba doneti odluku. Koja je trenutna zakonska (proceduralna) pozicija predmeta lobiranja. Gde se u takvom činjeničnom stanju nalaze oni koji treba da čine vašu lobi grupu, kao i oni koji odluku treba da donesu?
  • 14.  • Ko je sve zainteresovan da se okupi oko takvog izazova? Tu treba imati u vidu da će se oko pitanja koje je za vas bitno okupiti samo one organizacije, udruženja, pojedinci, pa čak i deo države ukoliko se ta stvar tiče i njihovog interesa ili pitanja koja su od značaja za postizanje zajedničkih ciljeva. Onaj ko lobira u procesu efikasnog lobiranja odreĎuje, na koji će način neko prenositi zajedničke stavove. Svako će prenosti samo ono stavove koji se uklapaju u sistem vrednosti koji je u skladu sa njihovim interesima. Profesor Roger B. Poter predavač na JFK Harvard Univerzitetu u Bostonu smatra da je dobro artikulisanje analize i njenog *pakovanja i prodavanja* suština uspeha za dobijanje potrebne podrške.  • Veoma je važno utvrditi činjenice koje podržavaju stvar oko koje se lobira i oko koje nameravate da okupite lobi grupu. Činjenice obuhvataju i argumentaciju za svakog člana lobi grupe, kao i za donosioce odluka. Ključno pitanje je zbog čega bi se neko uopšte iznalazio rešenje i zastupao vaše interese, ako nema dobre argumente za to.
  • 15.  Zakone, pravila, procedure i ključne faktore odlučivanja, treba dobro proučiti. Ko donosi odluku? Kakav je proces donošenja odluke? Na koji način možete formalno uticati da bi se usvojio vaš predlog?
  • 16.  “ Budućnost nije u rukama sudbine nego našim  Jules Jusserand (francuski diplomat, 1855. - 1932
  • 17.  • Osim činjenica treba dobro proučiti ljude koji imaju moć da donesu odluku koja se tiče predmeta vašeg lobiranja, kao i pojedince i organizacije koji mogu da utiču na donosioce odluka.  • Zatim treba napraviti plan, na koji način mogu da se pridobiju donosioci odluka i kako pojedinci, ili organizacije mogu da postanu deo lobi grupe koja može da utiče na donosioce odluka. Uvek treba imati u vidu da sami, najčešće ne možete da izlobirate odreĎenu stvar, a pogotovo ako se ona ne uklapa u pozicije drugih pojedinaca ili organizacija radi ostvarivanja njihovih pojedinačnih interesa.  • Treba analizirati ko je za, a ko protiv odluke koja bi bila doneta, ukoliko bi se prihvatio takav predlog. Dobro izanalizirajte svaki argument protivničke strane, jer ta grupa ima svoje interese i možda, takoĎe pokušava da utiče na pojedince, ili organizacije, da donesu odluku, ali suprotnu, ili drugačiju od vaše.
  • 18.  • Uvek treba razmišljati koje će pogodnosti dobiti osoba, ili organizacija koja donosi odluku, ukoliko prihvati vaš predlog i kako ona može takvu poziciju pozitivno iskoristiti za svoj napredak.  Lobiraju se ljudi koji imaju moć da deluju i podrže potrebe i interese onih koji nemaju direktnu moć i uticaj. Kućni savet jedne zgrade može da lobira opštinu da im se poboljša okolina oko zgrade. Roditelji mogu da lobiraju školski odbor da obezbedi adekvatnu zaštitu dece, kupci mogu da lobiraju direktora lokalne prodavnice da duže rade.  I ministarstva u Vladi lobiraju druga ministarstva ili institucije, kako bi postigla ono što je njihov interes, jer različita ministarstva, osim političkih razlika samih ministara, prema svojoj poziciji i opisu poslova često imaju suprotstavljene interese. Tako na primer, ministarstvo zdravlja može da zastupa iinterese Sindikata medicinskih sestara i lobira ministarstvo finansija da se podignu plate tom sektoru.  I nikad ne treba izgubiti iz vida da se efektno može baviti lobiranjem samo osoba (i organizacija) od integriteta. Da bi lobirali i uticali na druge najvažnije je da vam oni mogu verovati, pa je tu lični integritet osobe koja lobira od najvećeg značaja.
  • 19.  Srpski političari nisu shvatili značaj lobiranja za meĎunarodni položaj zemlje. Slobodan Milošević je verovao u moralnu superiornost svoje ideje. U to vreme javljaju se razne struje u srpskoj politici koje su se na direktan ili indirektan način bavile lobiranjem. A sve je počelo pričom o tzv. quot;jugoslovenskoj mafijiquot; u Vašingtonu. Dakako da nije bilo reči ni o kakvoj mafiji već o grupi bivših jugoslovenskih ambasadora u Americi. Koristeći svoj nemali uticaj naše diplomate su uspele da pridobiju Stejt Department da se bori za očuvanje Jugoslavije. Ubrzo nakon toga došlo je do varničenja na relaciji Milošević - diplomate. Milošević je smatrao da njegovoj quot;pravednojquot; politici nije potreban agitprop. Diplomate su rasterane, a zvanična Amerika je ubrzo nakon toga pozdravila secesiju Slovenije i Hrvatske. Da stvar sa lobiranjem neće ići lako dok je Milošević na vlasti, uverio se i Milan Panić.
  • 20.  Naime, Panić je za popravljanje medijske slike angažovao jednu agenciju za odnose sa javnošću. Nevolje su nastale ubrzo, jer je Milošević odbio da izdvoji novac za plaćanje usluga. Umesto profesionalnih lobističkih kuća Srbija se odlučila za ljude koji su bili naše gore list. Pojačani stranim filozofima i raznim humanistima, oni su predstavljali portparole zvaničnog Beograda. Rezultati su bili poražavajući.  Organizacija koja se bavi promocijom srpskih nacionalnih interesa u Americi jeste Kongres srpskog ujedinjenja. Može se govoriti i o nekom minilobiranju. Malo je poznata činjenica da su upravo predstavnici Kongresa odlazili kod Olbrajtove i tražili da SAD podrže svrgavanje Miloševića. Koliko se išlo u operativnosti govori podatak da je Olbrajtova tražila spisak mogućih voĎa opozicije. Kongres srpskog ujedinjenja, i Majkl ĐorĎević kao predsednik istoimene organizacije, ulagali su napore da se tadašnja SRJ vrati u UN. U to vreme je pri UN formiran jak - antisrpski lobi. Antisrpski lobi je imao tezu da se SRJ ne može vratiti u UN, dok ne isporuči Karadžića i Mladića. I nije mu uspelo.
  • 21.  Početak angažovanja profesionalnih lobista vezan je za postmiloševićevski period. Vlada tzv. demokratskog bloka je u to vreme za usluge lobiranja angažovala bivšeg kanadskog premijera Brajana Malrunija. Inače, Malruni je i pre toga oštro kritikovao NATO zbog bombardovanja SRJ. Malruni oženjen Srpkinjom Milicom Pivnički. MeĎutim, iako se radilo o vrsnom diplomati i čoveku koji ima dobre veze u politici, lobiranje nije dalo rezultata. Jednostavno, srpska vlada je previdela činjenicu da je, prema američkim zakonima, zabranjeno da se lobiranjem bavi lice koje nije državljanin SAD. S druge strane, svako ko iole prati dogaĎaje u meĎunarodnoj politici zna da uspeha u lobiranju u SAD nema bez angažovanja nekog kongresmena ili senatora.  Kako Srbima objasniti svrsishodnost lobiranja? Ne tako davno ovdašnji političari su isticali da zemlja koja je pod sankcijama nema para za takvu quot;apstraktnu delatnostquot;. Oni koji malo dublje analiziraju stvari, shvatiće da ne bismo ni bili pod sankcijama da smo imali ozbiljan lobi u Vašingtonu. Ni s parama nije tako. U to isto vreme Miloševićev režim je angažovao kojekakve borce za srpsku stvar, koji su odlično unovčili svoja putešestvija za račun Srbije.
  • 22.  Pošto sistem lobiranja u Srbiji nije zakonski ureĎen, sprovodi se tajno, što ga čini koruptivnim, to jest nezakonitim metodom uticaja na politiku i odluke državnih organa. Taj sistem lobiranja na quot;srpski načinquot; prvenstveno se odvija na quot;tajnoj linijiquot;: tajkuni i vrhovi političkih stranaka. Naime, javna je tajna da tzv. tajkuni izdašno finansiraju izborne kampanje i druge potrebe političkih stranaka, a zauzvrat od njih, kad doĎu na vlast, očekuju odreĎene pogodnosti u poslovanju na osnovu zakona i drugih propisa. O veoma sumnjivim quot;finansijskimquot; odnosima tajkuna i stranačkih vrhova posebno govori činjenica da stranke, uprkos zakonskoj obavezi, ne prikazuju glavne izvore svoga finansiranja, posebno finansijere skupih izbornih kampanja koje daleko prevazilaze zakonske okvire njihovih izvora prihoda. Jedino je T. Nikolić, ali tek kao lider otcepljenih radikala (naprednjaka), javno priznao da je quot;Deltaquot; finansirala neke troškove izborne kampanje SRS. Koliki li je tek bio stvarni iznos te quot;pomoćiquot; SRS-u, kao i donacija, pre svega onim strankama čije se učešće u budućoj vlasti sa sigurnošću očekivalo.
  • 23.  S druge strane, nepoštovanje i krupne manjkavosti zakona koji su bitni za uspešnu borbu protiv korupcije, takoĎe pogoduju lobiranju i interesnoj sprezi najbogatijih tajkuna sa delom političke vlasti. Primera radi, važeći Zakon o zaštiti konkurencije (donet 2005) ne slučajno još nije usklaĎen sa pravnim standardima EU, to jest ne sadrži ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije da izriče finansijske kazne za povredu ovoga zakona, odnosno stvaranje monopolskog položaja na tržištu. Za razliku od zakonskih rešenja u Srbiji, nezavisna komisija EU ima takvo ovlašćenje, pa je, primera radi, moćnom Bilu Gejtsu izrekla kaznu od celih 900 miliona dolara zbog kršenja antimonopolskih propisa EU. A u Srbiji čak i pojedini ministri, iako nenadležni, javno su dovodili u sumnju nalaze i rešenja Komisije za zaštitu konkurencije u vezi sa monopolskim položajem quot;Deltequot;. Naravno, ozbiljnoj quot;lobističkojquot; sumnji podležu i pojedine krupne, a jeftine privatizacije veoma vrednih društvenih preduzeća od strane stranog kapitala, kao i neke skupe koncesije čiji bitni uslovi ni do danas nisu poznati javnosti (Horgoš-Požega).
  • 24.  Lobiranje bi i u Srbiji moglo narednih godina da postane legalan posao. Nedavno je osnovano Društvo lobista, koje će do jeseni završiti nacrt zakona koji treba da reguliše ovu oblast. Ako on bude usvojen, imaćemo zvanične lobističke agencije, registre sa podacima za koga rade i koliko su plaćeni.  To bi uslovilo da se u mnogim slučajevijma quot;voda razbistriquot;, pa bi tako, primera radi, u trenutku usvajanja zakona koji odgovara jednoj interesnoj grupi, bilo javno objavljeno ko je quot;poguraoquot; stvari i za koliko novca.
  • 25.  www.aleksandrahristov.com  . http://madison.hr/tag/lobiranje/hr/  Google pretraživač  Sopstveni zaključci donešeni na osnovu nekih debata pronaĎenih na internetu