Your SlideShare is downloading. ×
  • Like
Metilji i pantljicar etanja
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×

Now you can save presentations on your phone or tablet

Available for both IPhone and Android

Text the download link to your phone

Standard text messaging rates apply

Metilji i pantljicar etanja

  • 7,694 views
Published

 

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
7,694
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
4

Actions

Shares
Downloads
135
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. Klasa Trematodes ( metilji )
    • Op š te odlike
    • P redstavljaju vrstama najbrojniju grupu među pljosnatim crvima.
    • Žive isključivo kao paraziti različitih životinja i to kao spoljašnji,ektoparaziti ili kao unutrašnji,endoparaziti beskičmenjaka i kičmenjaka
    • Veličina im varira najčešće od nekoliko milimetara do pet cm,ali neki dostižu i veličinu od 1,5m dužine!!!
  • 2.
    • Telo metilja je listolikog oblika spljošteno u leđno trbušnom pravcu(dorzoventralnom).
    • Pošto su paraziti imaju posebne organe za pričvršćivanje za domaćina u vidu pijavki i kukica.
    • Imaju jednu pijavku na prednjem delu tela koja okružuje usni otvor (usna pijavka).
    • Kod nekih vrsta postoji još jedna pijavka sa trbušne strane (trbušna pijavka),a kod drugih više pijavki i bodlji na zadnjem kraju tela.
    • Čula su slabo razvijena; kod larve jedino imamo taktilne i hemoreceptore koji im pomažu u pronalaženju domaćina.
    Odlike:
  • 3. Odlike:
    • Odlikuju se prisustvom kožnomišićnog sloja.
    • On se sastoji od pokožice ispod koje leže snažno razvijeni mišići koji u celosti obavijaju telo.
    • Aktivnošću mišića oni se kreću po podlozi.
    • Ćelije pokožice su srasle svojim spoljašnjim delovima dok se unutrašnji delovi (jedra) spuštaju duboko u parenhim. Ovakvo tkivo se naziva sincicijum.
    • Na pokožici nema trepalja,ali su ponekad prisutne bodlje koje služe kao dopunski organi za pričvršćivanje.
  • 4. Građa metilja:
  • 5. Razmnožavanje:
    • Najveći broj vrsta metilja su hermafroditi. izuzetak schistosoma(odvojenih polova)
    • Polni sistem im je veoma složen.
    • Produkuju veliki broj jaja što je odlika svih parazita (n)eke vrste imaju sposobnost produkcije i do pola miliona jaja u toku svog života.
    • Muški polni sistem građen je od para semenika i semevoda, a ženski osim jajnika i jajovoda sadrži i dodatne žumančišne i ljuščane žlezde.
    • Razviće se odvija preko niza larvalnih stupnjeva, tako da im je životni ciklus veoma složen i uključuje najmanje dva domaćina,stalnog (u kome parazitira adult) i prelaznog (u kome parazitira larva).
  • 6. Veliki metilj ( Fasciola hepatica ) životni ciklus
    • Razviće se odvija preko dva domaćina. Osnovni domaćin je sisar ( ovca, goveče, čovek ) u čijoj jetri i žučnim kanalima živi adult velikog metilja i gde se polno razmnožava
    • Iz tela sisara se sa izmetom izbace oplođena jaja.
    • Jaja dospevaju u vodu gde se iz nih razvija larva (miracidija),ona neko vreme pliva pomoću trepljica dok ne nađe prelaznog domaćina, barskog puža.
    • U barskom pužu se razvije nekoliko larvalnih oblika: miracidija-sporocista-redija-cerkarija.
    • Cerkarije imaju rep, izlaze iz puža, plivaju kroz okolnu vodu ,a zatim se pričvršćuju za neku biljku i tu se učaure (incistiraju) prelazeći u stupanj mirovanja ( metacerkarija )
    • Hraneći se tim biljkama govedo unese incistirane metacerkarije.
    • U telu goveda metacerkarije se razvijaju u aktivni stupanj-mladi metilj,koji krvlju dospeva u jetru gde dostiže polnu zrelost i produkuje oplođena jaja.
  • 7. Veliki metilj
  • 8. LARVE VELIKOG METILJA
  • 9. Reproduktivni sistem velikog metilja
  • 10. Veliki metilj ( Fasciola hepatica ) životni ciklus
    • Fasciola hepatica
  • 11. Klasa PANTLJIČARE ( Cestodes)
    • Pantljičare su isključivo endoparaziti, najčešće parazitiraju u crevu, ređe u žučnim kanalima i u telesnoj duplji raznih životinja.
    • Telo im je izduženo, ima oblik pantljike, i podeljeno na veliki broj članaka ( proglotisa) .
    • Prednji deo je u obliku sićušne glave ( scolex ) iza koje je suženje odnosno vratni region, a zatim niz članaka koji se označava kao lanac ( strobila)
    • Vratni region je embrionalna zona jer se u njemu stalno obrazuju novi članci.
    • Najmlađi članci su oni koji su najbliži vratnom delu,a idući ka kraju lanca članci su sve stariji.
  • 12. Izgled lanca pantljicare
  • 13. Izgled pantljičare
    • i
    kukice pijavke Embrionalna zona
  • 14. Varenje
    • Pantljičare su izgubile crevni trakt; hranu uzimaju osmotskim putem iz creva domaćina celom površinom tela.
    • Na površini tela obrazuju trnovite izraštaje koji povećavaju apsorpcionu površinu.
    • U njihovom telu su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima domaćina,u suprotnom bi bile svarene od strane domaćina.
    • Organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu (glavi).
  • 15. RAZMNOŽAVANJE
    • Polni sistem je hermafroditan i dobro je razvijen (bolje nego kod metilja).
    • Svaki članak je gotovo potpuno ispunjen polnim organima kako muškim tako i ženskim.
    • Muški polni sistem građen je od para semenika i semevoda a ženski pored jajnika i jajovoda ima i dodatne žumančišne i ljuščane žlezde koje luče rezervu hrane i zaštitne omotače oko oplođenih jajnih ćelija.
    • U prednjim mladim člancima polni sistem još nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan,a zadnji su potpuno ispunjeni oplođenim jajima.
  • 16. RAZMNOŽAVANJE
    • Ukoliko u crevu domaćina ima više jedinki, oplođenje se vrši između različitih jedinki (to je retko,jer bi više parazita u tolikoj meri iscrpili domaćina da bi on uginuo a sa njim i paraziti).
    • Ukoliko postoji samo jedna jedinka, tada se oplođenje vrši između raznih članaka ili čak u nivou istog članka.
    • Oplođena jaja nagomilavaju se u polnom kanalu ’’uterusu’’, koji se puni i vremenom postaje jako granat tako da skoro potpuno ispunjava članak i potiskuje sve ostale organe.To su zreli članci.
    • Pošto uterus nema otvor jaja dospevaju u spolj. Sredinu tako što se zreli članci otkidaju,izbacuju u spolj. sredinu(preko izmeta) i tu se raspadaju.
  • 17. ZRELI ČLANAK
  • 18. RAZVIĆE SVINJSKE PANTLJIČARE
    • Razviće se odvija preko larvalnih oblika; tako je osnovni domaćin svinjske pantljičare čovek , a prelazni svinja.
    • Oplođena jaja dospevaju sa izmetom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina-svinju.
    • U crevu svinje izleže se larva ( onkosfera).
    • Ona svojim kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva do jetre,mišića,pluća...i u tim organima onkosfera se razvija u bobicu.
    • Čovek se zarazi jedući nedovoljno,pečeno ili kuvano bobičavo meso svinje, pa se u njegovom crevu iz bobice razvije odrasla pantljičara.
  • 19. Izgled glave svinjske pantljičare
  • 20. CIKLUS RAZVOJA SVINJSKE PANTLJIČARE
    • Taenia solium
  • 21. PSEĆA PANTLJIČARA Echinococcus
    • Kao odrasla živi u crevu pasa, vuka i lisice, dok su prelazni domaćini čovek i razne vrste domaćih životinja-ovca,goveče,konj...
    • Ima samo 3 članka, malih je dimenzija
    • Dolazeći u kontakt sa zaraženim psom, čovek može do usta da prenese jaja ove pantljičare ili ako dozvoli psu da mu liže ruke i lice,ili čisteći posudu iz koje pas jede.
    • Larva ehinokoka može da dospe u bilo koji deo tela (pluća,srce...). U ovim organima larva raste u krupni mehur (cenur) koji u sebi sadrži veliki broj začetaka glavica.
    • Može se odstraniti iz tela samo operacijom, ali postoji opasnost da se raspukne i da u telo čoveka dospeju mnogobrojni začeci pantljičara .
  • 22. životni ciklus pseće pantljičare- - osnovni domaćin PAS - prelazni domaćin ČOVEK
  • 23. Echinococcus granulosus