Upravljanje proizvodnjom - studija slučaja

  • 3,270 views
Uploaded on

Upravljanje proizvodnjom - studija slučaja na primeru firme "Neosoft"

Upravljanje proizvodnjom - studija slučaja na primeru firme "Neosoft"

More in: Business
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
3,270
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
69
Comments
0
Likes
1

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. FAKULTET ZA MENADŽMENT NOVI SAD VASE STAJIĆA 6 S E M I N A R S K I R A D iz predmeta Upravljanje proizvodnjom na temu Studija slučaja preduzeća „NeoSoft” Novi SadPredmetni nastavnik: Student:Docent Dr. Dragoslav Nikolić Brunet DjuraAsistent: Indeks: 57/05-3infJasmina Arsenijević__________________________________________________________________________ Novi Sad, Decembar 2005. godine
  • 2. SADRŽAJ1. UVOD 1.1. Naziv i sedište preduzeća 1.2. Delatnost preduzeća 1.3. Cilj seminarskog rada2. SNIMAK POSTOJEĆIH TOKOVA INFORMACIJA 2.1. Organizaciona struktura 2.2. Tokovi u procesu 2.3. Analiza postojećeg stanja3. PREDLOG REŠENJA UOČENOG PROBLEMA 3.1. Predlog rešenja 3.2. Obrazloženje rešenja4. ZAKLJUČAK5. LITERATURA1. UVODSeminarski rad iz predmeta »Upravljanje proizvodnjom« obuhvata : • opšte informacije o analiziranoj firmi • strukturne informacije organizacije • konkretizaciju tokova u procesu proizvodnje • studiju slučaja postojećeg stanja • markiranje problema u poslovanju • definisanje i primenu rešenjaZa realizaciju ovog seminarskog rada, odabrao sam studiju slučaja agencije „NeoSoft” izNovog Sada. To je preduzeće koje se bavi proizvodnjom software-a. U definisanju problema,primenjenog rešenja, kao i njegovoj realizaciji sam direktno učestvovao, kao asistentkolegijalnog tima.Odabrali smo vrlo savremeno rešenje, renomirane softverske kuće Sun Microsystems.Primenjene tehnologije su još uvek poznate većinom samo u krugu informatičara. Smatramde je ovaj uspešno realizovani projekat spreman za javno publikovanje informacionogrešenja upravljanja proizvodnjom software-a i putem ovog seminarskog rada. 1
  • 3. 1.1. Naziv i sedište preduzećaAgencija ”NeoSoft” – Novi SadNarodnog fronta 3221000 Novi Sad Slika 1. – Naziv i sedište firme 1.2. Delatnost preduzećaAgencija “NeoSoft” iz Novog Sada, je registrovana za obavljanje sledećih delatnosti : • Informacioni sistemi • Informatika - konsalting • Izgradnja baza podataka • Kompjutersko projektovanje • Obrada podataka • Ostali poslovi u vezi s kompjuterima • Pružanje saveta u vezi s kompjuterima • Saveti i izrada kompjuterskih programa • Proizvodnja software-a 2
  • 4. Proizvodni program se bazira na sledećim proizvodima : • standardni knjigovodstveni programi • programi posebne namene • internet prezentacijeProizvodnja standardnih knjigovodstvenih programa obuhvata pokrivanjeknjigovodstvenih aktivnosti programskim paketima, prema zakonskoj regulativi, i to : • Finansijsko knjigovodstvo • Robno knjigovodstvo • Materijalno knjigovodstvo • Osnovna sredstva • Sitan inventar • Maloprodaja • Obračun zarada • Komercijalno poslovanje • Kadrovska evidencija Slika 2. – Sektor proizvodnjeProizvodnja programa posebne namene obuhvata pokrivanje korisničkih potreba zaelektronskom obradom podataka, prema zahtevima, i to : • Programski paket za veleprodaje • Programski paket za trgovačke kase • Fakturisanje kliničkih usluga • Poslovanje javnih preduzeća i komunalnih usluga • Praćenje realizacije ponuda i dopisaProizvodnja Internet prezentacija obuhvata izradu prezentacija, prema korisničkimzahtevima i pravilima Internet provajdera, i to : • korporativni nastupi kompanija • predstavljanja neprofitabilnih organizacija • lične prezentacije pojedinacaOstale delatnosti pokrivaju pružanje informatičke podrške bazi korisnika ove agencije. 3
  • 5. 1.3. Cilj seminarskog radaCilj ovog seminarskog rada je : • prikaz organizacione strukture • definisanje proizvodnih procesa • analiza postojećeg stanja • markiranje problema i • predlozi mogućih rešenja za poboljšanje poslovanja2. SNIMAK POSTOJEĆIH TOKOVA INFORMACIJA 2.1. Organizaciona strukturaAgencija “NeoSoft” je privatno preduzeće na čijem se vrhu nalazi vlasnik firme, odnosnodirektor. Organizaciona struktura obuhvata sledeće sektore : o nabavka i distribucija o proizvodnja software-a o prodaja i marketing o knjigovodstvo Slika 3. – Organizaciona struktura preduzećaSektor nabavke i distribucije obavlja delatnosti : nabavke programskih razvojnih alata za proizvodnju nabavke literature za programere nabavke Interneta za potrebe proizvodnje nabavke programskih zahteva korisnika distribucije programskih paketa korisnicima distribucije programskih update-a korisnicima 4
  • 6. tehničke podrške korisnicimaSektor prodaje i marketinga obavlja delatnosti : ugovaranja i prodaje krajnjim kupcima marketinga kompletnog proizvodnog programaSektor proizvodnje software-a obavlja delatnosti : projektovanja informacionih rešenja projektovanja baza podataka proizvodnje software-a za DOS platformu proizvodnje software-a za Windows platformu proizvodnje software-a za Linux platformu proizvodnje Internet prezentacijaNavedene proizvodne platforme, koriste različite programske alate, za generisanjeaplikativnih rešenja, u zavisnosti od zahteva, i to : • TopSpeed Clarion – za MS DOS relacione baze podataka • Borland Delphi – za MS Windows relacione baze podataka • Sun Microsystems netBeans – za Linux Java baze podataka • MS FronPage – za statičke Internet prezentacije • phpNuke CMS – za dinamičke mySQL Internet prezentacije Slika 4. – Sun Microsystems netBeans razvojna platformaSektor knjigovodstva obavlja delatnosti : • knjiženja poslovne dokumentacije, prema zakonskoj regulativi za potrebe agencije • knjiženja poslovne dokumentacije, prema zakonskoj regulativi za potrebe ugovorenih korisnikaSektor uprave obavlja delatnosti : • zastupa agenciju u imovinskim i drugim pravnim poslovima i naredbodavac je za izvršenje finansijskih transakcija • rukovodi, organizuje i kontroliše rad navedenih sektora • preduzima mere za unapređenje poslova 5
  • 7. 2.2. Tokovi u procesuTokovi u procesu proizvodnje su identični za sve četiri proizvodne platforme (DOS, Windows,Linux i Internet), koje su ulazno-izlaznog karaktera, a čiji je redosled sledeći : • Ulaz predstavlja dostavljeni korisnički zahtev, na osnovu koga se projektuje proizvodni proces • Nakon prijema zahteva, vrši se projektovanje mogućeg aplikativnog rešenja, u zavisnosti od potrebne platforme • Ukoliko je prema definisanim zahtevima uspešno isprojektovano aplikativno rešenje, pristupa se pripremi razvojnog okruženja za proces proizvodnje • Sam proces proizvodnje obuhvata kodiranje isprojektovanog aplikativnog rešenja po korisničkom zahtevu i pravilima razvojnog okruženja • Nakon proizvedenog koda, aplikativno rešenje se testira u mogućim slučajevima eksploatacije i isparavljaju se greške u proizvodnji • Nakon testiranja, vrši se priprema instalacionog paketa softverskog rešenja • Izlaz predstavlja upakovana instalacija aplikativnog rešenja, koje se distribuira krajnjem korisnikuGlavni proizvodni tok u preduzeću izgleda ovako : Slika 5. – Struktura proizvodnog toka 6
  • 8. Proizvodni proces je manuelan u sva četiri slučaja vrste proizvoda, u smislu da se ručnoprojektuje i kodira svako aplikativno rešenje, bilo da je u pitanju standardna knjigovodstvenaponuda, bilo da su u pitanju programi posebne namene ili Internet prezentacije.Kapacitet proizvodnje, na mesečnom nivou, je sledeći : • 1-2 nove standardne knjigovodstvene aplikacije • 1-2 nova programa posebne namene • 1-2 novih Internet prezentacija • 5-10 izmena nad standardnim knjigovodstvenim aplikacijama • 5-10 izmena nad programima posebne namene • 5-10 izmena nad Internet prezentacijamaOvako mali broj novogenerisanih programskih rešenja je usled kompleksnosti svakog od njih,za koje je potrebno vreme da bi se aplikacija što ispravnije isprojektovala, a zatim iskodirala.Takođe je evidentno da više vremena odlazi na izmene postojećih programskih rešenja tj.održavanje korisnika, i tu leži jedan od problema u poslovanju, koji usporava razvoj novihaplikacija, stalnim angažovanjem programera na ispravkama i dopunama postojećihinstalacija. Slika 6. – Gotovi proizvodi (DOS, Windows, Linux)Operativni plan proizvodnje se generiše u realnom vremenu, u zavisnosti od potrebatržišta, koje definiše sektor prodaje i marketinga, a njegovo praćenje realizacije vrši sektoruprave.Proizvodna dokumentacija se piše ručno i nju čine : • zahtevi korisnika • projektna dokumentacija • registar izmena nad postojećim instalacijama • arhiva source code-aOdlaganje proizvodne dokumentacije se vrši u sektoru knjigovodstva.Prioritet izbora projektne dokumentacije, koja ulazi u obradu, određuje sektor uprave, naosnovu trenutnih potreba, koje diktira sektor prodaje i marketinga, na osnovu zahteva tržišta.Kontrolu toka procesa proizvodnje, kao i : • korisničkih zahteva, na ulazu • gotovih ,izmenjenih ili dopunjenih programskih rešenja, na izlazu vrši sektor uprave.Snabdevanje proizvodnog procesa potrebnim razvojnim alatima, operativnim platformama,literaturom, Internet satima vrši se po zahtevu, koji se šalje sektoru uprave, koji odobravanabavku i zamenu istih. 7
  • 9. Zastoji u proizvodnom procesu se dešavaju. Razlozi su sledeći : • nedovoljno formulisan korisnički zahtev • neispravno definisan korisnički zahtev • problemi u radu hardware-ske platforme • problemi u radu operativne platformeMože se reći da su zastoji na mesečnom nivou svedeni na 1-3 dana, jer se reaguje urealnom vremenu, i kontinuitet proizvodnog procesa predstavlja prioritet u poslovanjupreduzeća.Skladištenje svih ulazno-izlaznih elemenata se vrši u sektoru proizvodnje. Ne postojezasebni magacini za to.Transport ulazno-izlaznih elemenata, vrši se sopstvenim prevozom. Preduzeće poseduje 2automobila, koja se koriste u te svrhe.Šematski prikaz toka informacija među sektorima izgleda ovako : Slika 7. - Tokovi informacija u preduzećuSektor uprave odobrava zahteve : • za nabavku ulaznih elemenata • za proizvodnju vrste i količine aplikativnih rešenja • za prodaju vrste i količine aplikativnih rešenjakoje joj prosleđuju sektori : • nabavke i distribucije • prodaje i marketingaSektor nabavke i distribucije, nakon odobrenog zahteva, od strane uprave, prosleđujeradni nalog u sektor proizvodnje, a od njega dobija radnu listu za proizveden software, koju 8
  • 10. prosleđuje u sektor prodaje i marketinga, na osnovu njihovog zahteva za aplikativnimrešenjem. Radnu listu sa vrstom i količinom proizvedenog software-a šalje u knjigovodstvo.Sektor prodaje i marketinga, nakon odobrenog zahteva, od strane uprave, prosleđujezahtev sektoru nabavke i distribucije, od koga dobija radnu listu sa aplikativnim rešenjem,koje prosleđuje na tržište, na osnovu korisničkog zahteva.Sektor proizvodnje, nakon dostavljenog radnog naloga, od strane sektora nabavke idistribucije, proizvedenu vrstu i količinu aplikativnog rešenja vraća sa radnim listom, a kopijuradnog naloga šalje u knjigovodstvo.Sektor knjigovodstva, obuhvata knjiženje svih relevatnih dokumenata, iz svih sektora, kojiučestvuju u toku informacija. Od sektora proizvodnje dobija radni nalog za proizvedenu vrstui količinu aplikativnih rešenja. Od sektora nabavke i distribucije dobija radnu listu zaproizvedene i prosleđene programe, u sektor prodaje i marketinga, od kojih dobija radni list,za software koji je prodat. 2.3. Analiza postojećeg stanjaPostojeći proizvodni ciklus u preduzeću “NeoSoft” iz Novog Sada, je dobro zaokružen. Možese reći da relacija zahtev-proizvodnja-prodaja funkcioniše prilično automatizovano, uz dobruorganizaciju ljudskih resursa.Uprava preduzeća nema primedbe na rad nijednog sektora, niti definiše manjak ili višakradne snage. Ona smatra da problemima u poslovanju doprinose sledeće činjenice : • veći utrošak radnog vremena na održavanje postojećih aplikacija i instalacija, na štetu proizvodnje novih aplikativnih rešenja za dalju prodaju i • veći utrošak radnog vremena na proizvodnju platformski zavisnih aplikacija, prema zahtevu korisnika • troškovi legalizacije više razvojnih alata nepotrebno povećavaju cenu krajnjeg aplikativnog rešenja, a time smanjuju njenu konkurentnost na tržištuNaime, održavanje postojećih aplikacija i instalacija postajao je sve veći balast, jer su seprogrameri stalno bavili različitim razvojnim alatima, za iste projektne probleme, u zavisnostiod korisničke platforme.Npr. Postoje posebne verzije standardnih knjigovodstvenih aplikacija za : • MS DOS – za korisnike sa slabijim hardware-om • MS Windows – za većinu legalizovanih korisnika • Linux – za korisnike koji su se opredelili za OpenSource rešenjaTu je upravo ležao problem generisanja paralelnih aplikacija za više operativnih sistema, urazličitim razvojnim alatima, sa različitim bazama podataka.3. PREDLOG REŠENJA UOČENOG PROBLEMA 3.1. Predlog rešenjaKako je poslednja implementacija aplikativnih rešenja za Linux rađena u Javi, a poznata jeportabilnost ovog programskog jezika na sve operativne sisteme, rešenje je bilo na dohvat 9
  • 11. ruke. Naime, odlučilo se o portovanju svih aplikacija na Java platformu, kako bi se postiglanezavisnost od korisničkog operativnog sistema.Definisano rešenje je tražilo centralizovani pristup proizvodnje kompletne game aplikativnihproizvoda kroz : • jedinstvenu razvojnu platformu • jedinstvenu instalacionu platformu • jedinstvenu bazu podataka • jedinstveni korisnički interface • podršku za višekorisnički rad u mreži • nezavisnost od operativnog sistema • dobre perfomanse na raspoloživom hardware-u Slika 8. – Multiplatformska Java Enterprise Edition platformaJava programski jezik je trebao da zadovolji sva navedena načela, u formulisanju rešenja zamarkirane probleme u proizvodnji software-a. Takođe, kako je Java pripadnik OpenSourcerešenja, troškovi legalizacije razvojnih alata su trebali drastično da opadnu, što bi dovelo dosmanjenja cene aplikativnih rešenja, a time povećalo konkurentnost firme na tržištu. 3.2. Obrazloženje rešenjaU razmatranju tehničke realizacije predloženog rešenja, morala se definisati Java platforma ,koja poznaje tri nivoa : • Java 2 Micro Edition (j2me) – za uređaje sa ograničenim memorijskim kapacitetima (mobilni, PDA i sl.) • Java 2 Standard Edition (j2se) – za desktop radne stanice • Java 2 Enterprise Edition (j2ee) – za mreže servera i radnih stanicaOčigledno je bilo da je izbor pao na J2EE, jer su i ranije aplikacije uvek projektovane zamrežni rad. Primenom Java 2 Enterprise Edition platforme, dobilo se i na jednostavnostikorišćenja aplikacija, jer su sve radile kroz kompatibilni http browser (Internet Explorer,Mozilla Firefox i sl.), a time je posignuta i nezavisnost od korisničkog operativnog sistema.Sa programerske strane, razvojni alat netBeans, uredno je objavljivan u verijama za MSWindows i Linux, što je omogućilo razvojnom timu da vrši realna testiranja portabilnosti 10
  • 12. aplikativnih rešenja. Jedina izmena u tehnologiji proizvodnje software-a je postojala upotrebnom prihvatanju nove logike programiranja, uvodeći višeslojnost aplikacija, krozsledeće nivoe rada, slojeve projekata : • bazni server • aplikativni server • prezentacioni server4. ZAKLJUČAKJava platforma bi trebala da zadovolji svojom tehničkom realizacijom korisnike i Microsoft iOpenSource rešenja. Za budućnost Jave ne treba brinuti, jer Internet zajednica brojitrenutno preko 4,500.000 Java programera. Java radi na preko 700.000.000 računara.Čuveni Java motiv »Piši jednom, radi svuda«, uspešno dokazuje svoju implementaciju i uovom projektu. Do sada je u preduzeću »NeoSoft« portovano oko 50% aplikacija, i već seoseća lakoća održavanja takvog software-a, kao i smanjenje obima ponavljajućih poslova, atime i smanjenje troškova rada, te povećanje profita – kao krajnjeg cilja proizvodnje.I najzad, sve veća potreba za pristupom informacijama sa bilo koje tačke i u bilo koje vreme,otvara jedno novo polje u projektovanju informacionih rešenja, kroz mogućnost upotrebeJava 2 Micro Edition biblioteka, i pružanja tih podataka na dostupnost korisnikovog mobilnogtelefona. Trenutno J2ME opslužuje preko 708.000.000 korisnika na 635 modela Javamobilnih telefona. To je definitivno najveći kompjuterski fenomen do sada.5. LITERATURA • Prof.dr Dušan Ristić, Osnovi menadžmenta, Fakultet za menadžment, Novi Sad, 2002. • Prof.dr Dušan Ristić Vilmoš Tot, Organizacija, F@M Novi Sad, 2005 • mr Miodrag Pavlović, Upravljanje proizvodnjom, F@M Novi Sad, 2004 • Dokumentacija preduzeća “NeoSoft” – Novi Sad, 2005 • Oficijelna Internet strana za Javu http://java.sun.com • Java programerski Internet portal http://developers.sun.com • Oficijelna Internet strana razvojnog alata netBeans http://www.netbeans.org • Internet portal serverskih Java rešenja http://www.theserverside.com 11