amorfna tela, polimeri, plasticne mase

2. CVRSTA TELA
AMORFNE STRUKTURE KRISTALNE STUKTUREKRISTALNE STRUKTURE

3. Amorfna telaAmorfna tela
 Su vrsta cvrstih tela,oni nemaju uredjenuSu vrsta cvrstih tela,oni nemaju uredjenu
kristalnu resetku,njihove cestice su haoticnokristalnu resetku,njihove cestice su haoticno
rasporedjenerasporedjene
 Oni su izotropni(tela sa jednakimOni su izotropni(tela sa jednakim
fizickim,optickim svojstvima u svim pravcimafizickim,optickim svojstvima u svim pravcima
(PREHLADJENE TECNOSTI)

4.  rastojanja između cestica nisu jednake urastojanja između cestica nisu jednake u
svim delovima, zbog toga nisu jednake nisvim delovima, zbog toga nisu jednake ni
privlačne sile između pojedinih cesticaprivlačne sile između pojedinih cestica
 pri zagrevanju amorfnih supstanci nepri zagrevanju amorfnih supstanci ne
postoji nagli prelaz iz čvrstog u tečnopostoji nagli prelaz iz čvrstog u tečno
stanje na određenoj temperaturi (stanje na određenoj temperaturi (nemajunemaju
tacku topljenjatacku topljenja), već pri zagrevanju prvo), već pri zagrevanju prvo
omekšavaju, a zatim se tope u određenomomekšavaju, a zatim se tope u određenom
temperaturnom intervalutemperaturnom intervalu
FAZA
OMEKSAVANJA I
TOPLJENJA
Q
T
TOPLJNJE KOD AMORFNIH TELA

5.  Po svojim mehanickim osobinamaPo svojim mehanickim osobinama
amorfna tela su slicna cvrstim telimaamorfna tela su slicna cvrstim telima
,dok su po svojoj unutrasnoj gradji,dok su po svojoj unutrasnoj gradji
slicna tecnostimaslicna tecnostima
 Njihove cestice osciluju okoNjihove cestice osciluju oko
ravnoteznog polozaja ali nisuravnoteznog polozaja ali nisu
pravilno postavjenepravilno postavjene

6. U amorfna tela spadaju:U amorfna tela spadaju:
Staklo Vosak CokoladaStaklo Vosak Cokolada
Kao i mnoga druga jedinjenja

7. POLIMERIPOLIMERI
 Su makromolekulska jedinjenja sacinjenaSu makromolekulska jedinjenja sacinjena
od velikog broja grupa koje se ponavljajuod velikog broja grupa koje se ponavljaju
(monomernih jedinica)(monomernih jedinica)
 Monomerne jedinice sacinjavajuMonomerne jedinice sacinjavaju
polimerni lanacpolimerni lanac
 Krajne grupe u polimernom lancu seKrajne grupe u polimernom lancu se
razlikuju od monomernih jedinicarazlikuju od monomernih jedinica
 Broj monomernih jedinica u lancuBroj monomernih jedinica u lancu
predstavljapredstavlja stepen polimerizacijestepen polimerizacije
Polimerni lanac
Monomerna jedinica

8.  Dobro se rastvarajuDobro se rastvaraju
 Termoplasticni suTermoplasticni su
(zagrevanjem se vracaju u(zagrevanjem se vracaju u
plasticno stanje)plasticno stanje)
 Uglavnom nema strogoUglavnom nema strogo
linearnih lanacalinearnih lanaca
 Slabo rastvorljiviSlabo rastvorljivi
 Termo stabilni (zagrevanjemTermo stabilni (zagrevanjem
ostaju isti)ostaju isti)
 Postoje osnovni lanci i bocnePostoje osnovni lanci i bocne
grane (karike)grane (karike)
Prema strukturi polimeri se dele na linearne I
trodimenzionalne:
LINEARNI TRODIMENZIONALNI
Temperatura topljenja monomernih jedinica se
moze precizno odrediti,dok kod polimera,zbog
razlicite strukture,nemoze se odrediti tacna
temperatura topljenja vec se uzima srednja
temperatura topljenja
Polimeri teze ka kristalizaciji,od cega zavise I njihove
osobine.Ubacivanje razlicitih monomera osobine
polimera se menjaju

9.  …… C C C C C C …C C C C C C …
 Najpoznatilji polimeri su:Najpoznatilji polimeri su:
 DNKDNK
 PlastikaPlastika
 ProteiniProteini
Reakcija nastanka polimera jeReakcija nastanka polimera je
polimerizacijapolimerizacija
H H H H H H
HHHHHH
Polietilenov polimerni lanac

10. PLASTICNE MASEPLASTICNE MASE
 Su vrste vestackih polimera koji seSu vrste vestackih polimera koji se
mogu dobiti na razlicite nacinemogu dobiti na razlicite nacine
 Najpoznatije plasticne mase su:Najpoznatije plasticne mase su:
Polivinih hloridPolivinih hlorid
PolistirenPolistiren
Fenolne smoleFenolne smole

11. Polivinil hloridPolivinil hlorid
 Zbog svojih dobrih osobina naisao jeZbog svojih dobrih osobina naisao je
na siroku primenuna siroku primenu
 Omeksava na 85°C a na temperaturiOmeksava na 85°C a na temperaturi
preko 100°C moze se oblikovatipreko 100°C moze se oblikovati
 Upotrebljava se za proizvodnjuUpotrebljava se za proizvodnju
vlakana,lepkova i lakovavlakana,lepkova i lakova

12. PolistirenPolistiren
 Nastaje polimerizacijom stirenaNastaje polimerizacijom stirena
CHCH22 CHCCHC66HH55
 Proziran materijal koji slabo apsorbujeProziran materijal koji slabo apsorbuje
vodu otporan na hemikalije I ima dobrevodu otporan na hemikalije I ima dobre
izolacione osobineizolacione osobine
 Moze se preraditi u penu I koristi se zaMoze se preraditi u penu I koristi se za
elektricni zvucnu i toplotnu izolacijuelektricni zvucnu i toplotnu izolaciju
 Lose osobine su mu krtost,niska tackaLose osobine su mu krtost,niska tacka
omeksavanja i zapaljivostomeksavanja i zapaljivost
 Od njega se prave pur-pene sturoporiOd njega se prave pur-pene sturopori
stiroduri…stiroduri…

13. Fenolne smoleFenolne smole
 Vrste plasticnih masa sirokeVrste plasticnih masa siroke
prakticne primeneprakticne primene
 Nastaju polikondenzacijom fenolaNastaju polikondenzacijom fenola
 Cesto se primenjuju zbog jeftinostiCesto se primenjuju zbog jeftinosti
 Proizvodi koji se dobijaju su :Proizvodi koji se dobijaju su :
Bitulen,razne vrste lepkova i lakovaBitulen,razne vrste lepkova i lakova
razlicitih strukturarazlicitih struktura
Svoju primenu njavise su nasle uSvoju primenu njavise su nasle u
gradjevinarstvugradjevinarstvu

14. Prezentaciju priprermali:
Lukic Srdjan i Olja Divljak II-4