O
11
iInstalacija i
konfiguracija
d e o
U ovom delu:
1 Uvod u Red Hat Linux
2 Priprema za instalaciju Red Hat Linuxa
3 Ins...
O
O
13
1Uvod u Red Hat Linux
obrodo{li u Nesputani Red Hat Linux! Mo`da je te{ko zamisliti, ali vi dr`ite
softver u vrednost...
O
Instalacija i konfiguracija
N A P O M E N A
Spisak trenutnih Red Hat Linux projekata, napora i partnerstava mo`e da se ~...
O
15
Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1
Tabela 1.1: Red Hat Linux grafi~ki alati za administraciju
Ime Opis
redhat-config-bi...
O
Instalacija i konfiguracija
Red Hat je jako popularna distribucija i ra~una se da zauzima vi{e od 50 procenata trenutnih...
O
17
Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1
Red Hat tako|e podr`ava mnoge druge projekte obezbe|uju}i FTP servise i web hosting ...
O
Instalacija i konfiguracija
l Workstation (radna stanica)DDIzaberite ovu instalaciju da biste kreirali razvojni sistem.
...
O
19
Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1
Na primer, ext3 fajl sistem je produ`etak postoje}eg ext2 fajl sistema koji se ranij...
O
Instalacija i konfiguracija
Korporacije koje zavise od sistema visokog nivoa, velikog volumena i velikih mogu}nosti mogu...
O
21
Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1
Red Hat Linux je dobar partner malim preduze}ima
Prelazak na Red Hat Linux za mala p...
O
Instalacija i konfiguracija
Red Hat Linux u obrazovanju
U 2002, Red Hat, Inc. je najavio "K12 Red Hat Linux pilot progra...
O
23
Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1
Red Hat Linux tehni~ka nadgradnja i liste
Po{to ste instalirali Red Hat, bilo bi po`...
O
Instalacija i konfiguracija
Upisivanjem na ove liste bi}ete u mogu}nosti da zamolite za pomo} putem email-a ili mo`da da...
O
25
Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1
http://www.dwheeler.com/slooDDSjajni "beli papir" Davida A. Wheelera koji pokriva tr...
O
26
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Red hat linux_instalacija

140

Published on

Red hat linux

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
140
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
1
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Red hat linux_instalacija

  1. 1. O 11 iInstalacija i konfiguracija d e o U ovom delu: 1 Uvod u Red Hat Linux 2 Priprema za instalaciju Red Hat Linuxa 3 Instaliranje Red Hat Linuxa 4 Postinstalaciona konfiguracija 5 Prvi koraci u Linuxu 6 X sistem prozora
  2. 2. O
  3. 3. O 13 1Uvod u Red Hat Linux obrodo{li u Nesputani Red Hat Linux! Mo`da je te{ko zamisliti, ali vi dr`ite softver u vrednosti od skoro milijardu dolara u svojim rukama. To je jedna od procena toga koliko bi ko{tao razvoj operativnog sistema, grafi~kog interfejsa i pripadaju}eg softvera koji bi odgovarali kopiji zadnje verzije Red Hat Linuxa koja se dobija uz ovu knjigu. Pre manje od pet godina, svaki novi veliki projekat koji uklju~uje kori{}enje Linuxa od strane velikih kompanija, dr`avnih agencija ili akademskih ustanova bi bio velika vest u svetu softvera otvorenog sorsa (open source software - softver koji se distribuira sa izvornim programskim kodom). Danas, Red Hat Linux je zajedni~ki deo IS/IT (Information Solutions/Information Technologies - informaciona re{enja/informacione tehnologije) strategije za uspeh u stalnom porastu; preko 25 procenata serverskih instalacija koriste Linux kao svoju baznu platformu. Sa obiljem potencijala za razvoj i sponzorstvom Red Hat Inc. (Red Hat Korporacije) za razvoj usmeren ka pobolj{anju grafi~kog korisni~kog interfejsa kao {to je GNOME, Linux je predodre|en za jo{ zna~ajniji prodor na tr`i{te desktop operativnih sistema. p o g l a v l j e D
  4. 4. O Instalacija i konfiguracija N A P O M E N A Spisak trenutnih Red Hat Linux projekata, napora i partnerstava mo`e da se ~ita i kao lista "ko je ko" softverske industrije: Amazon, Armetitrade, Borland, Computer Associates, Dell, Hewlett-Packard/Compaq, IBM, Oracle i Sap su neki od "igra~a" softverske industrije koji koriste Red Hat Linux. U druge spadaju Disney, DreamWorks i Pixar. Red Hat Linux se koristi za renderovanje specijalnih efekata u filmu "Dve Kule", nastavku Gospodara prstenova, filmske ku}e New Line Cinema. Linux je tako|e i klju~ni sastojak i u~estvuje u stalno rastu}em delu prodaje serverskog hardvera svih velikih prodavaca kao {to je IBM, Hewlett-Packard/Compaq i Dell. n Red Hat Linux, koji distribuira Red Hat, Inc. Raleigh, N.C., jeste Linux distribucija prema kojoj se porede sve ostale Linux distribucije. Red Hat Linux je izrodio mnogo vi{e legija imitatora nego bilo koja druga Linux distribucija i predstavlja izbor mnogih proizvo|a~a hardvera, prodavnica softvera i preprodavaca sistema sa dodatom vredno{}u (VARS - Value Added Resellers: pri ~emu se misli npr. na prodavce hardvera sa ve} instaliranim i pode{enim softverom i sl.) - sa dobrim razlogom. Kao {to }ete saznati u ovom poglavlju, Red Hat Linux je jedna od naj~e{}e obnavljanih Linux distribucija. Na osnovu ovoga vidite za{to je Red Hat Linux dobar izbor u raznolikom ra~unarskom okru`enju i kako u kombinaciji sa naprednim opcijama koje mu omogu}uje poslednji stabilni Linux kernel (jezgro) serije 2.4, obezbe|uje podr{ku na vi{e nivoa: za ku}nu upotrebu, upotrebu u malim preduze}ima pa ~ak i za korisnike velikih korporacija. Unutar Red Hat Linuxa Red Hat, Inc. je u~inio niz promena i dodao prili~an broj novih opcija svojoj zadnjoj verziji Red Hat Linuxa. Ova nova Red Hat Linux distibucija je namenjena kao osnovna ponuda za obezbe|ivanje okvirnog operativnog sistema i desktopa (grafi~kog interfejsa) za naprednije Red Hat produkte. Najevidentnija promena je novi Red Hat desktop, koji ima jedinstveni izgled i ose}aj ili "temu" nazvan Bluecurve ("plava krivina"). Ova desktop tema obezbe|uje dosledan (jedinstven) interfejs koji poma`e da se usaglase popularni, a u slu~aju Red Hat-a ranije razli~iti desktopovi - GNU okru`enje modela mre`nog objekta (GNU Network Object Model - GNOME) i K desktop okru`enje (K Desktop Environment - KDE). Red Hat-ov novi desktop ima tako|e koristi od pobolj{anog kori{}enja fontova. Red Hat je prva komercijalna Linux distibucija koja obezbe|uje najnovija pobolj{anja (update-ove) za X Windows font sistem, Xft2 i fontconfig biblioteke Keith Packarda. Ove nove softverske biblioteke za rad sa fontovima su predodre|ene da postanu integralni deo X Windows sistema, a uklju~ene su i bi}e instalirane automatski pri instalaciji Red Hat sa CD-ROM-ova koje dobijate uz ovu knjigu. Uz pobolj{anja kao {to su nova tema i rad sa fontovima, Red Hat je utro{io prili~no napora u razvoj grafi~kih administrativnih programa ili softverskih alata jednostavnih za kori{}enje. Alati, kao {to je pokazano u tabeli 1.1, kombinuju i pro{iruju mogu}nosti ranijih standardnih korisni~kih programa i namenjeni su root operateru (poznatom kao superkorisnik - superuser) za administraciju Red Hat sistema. Softver zauzima mesto (a u nekim slu~ajevima unapre|uje i uve}ava) mnoge od tradicionalnih konzolskih alata (programa koji se izvode kucanjem tekstualnih komandi) na Unix sistemima. Kako koristiti ove alate vide}ete tokom ~itanja knjige. 14 DEO I
  5. 5. O 15 Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1 Tabela 1.1: Red Hat Linux grafi~ki alati za administraciju Ime Opis redhat-config-bind konfiguracija Domain Name Service (servisa imena domena) redhat-config-date pode{avanje datuma,vremenske zone redhat-config-gttpd administracija Apache web servera redhat-config-keyboard pode{avanje tipa tastature redhat-config-kickstart kreira automatske instalacione skriptove redhat-config-language postavljanje sistemskog jezika (jezika za rad sa op. sistemom) redhat-config-mouse pode{avanje tipa mi{a, opcije za rad sa mi{em redhat-config-network upravlja sistemskim mre`nim (virtuelnim) ure|ajima, pode{avanja redhat-config-network-druid kreira mre`ne ure|aje, konekcija redhat-config-nfs konfigurisanje mre`nog fajl sistema (Network File System - nfs) redhat-config-packages upravljanje sistemskim softverom redhat-config-printer kreira, menja, upravlja {tampa~ima redhat-config-proc vr{i pode{avanje kernela, upravlja procesima redhat-config-rootpassword postavlja, menja root lozinku redhat-config-securitylevel konfiguri{e servise firewall-a redhat-config-services startuje, zaustavlja, restartuje ili postavlja boot servise redhat-config-soundcard konfiguri{e zvuk na Red Hat-u redhat-config-time postavlja sistemski datum, vremensku zonu redhat-config-users upravlja korisnicima na Red Hat sistemu redhat-config-xfree86 konfiguri{e Red Hat desktop za PC. Red Hat sadr`i internet programe kao {to su web browser (internet ~ita~), otvorenog koda Mozilla, zajedno sa korisni~kim aplikacijama kao {to su Ximian Evolution, mail, contact i calendar klijent aplikacija. Red Hat Linux tako|e obezbe|uje office Microsoft-kompatibilan programski paket otvorenog koda, OpenOffice.org. Na}i }ete ove i mnoge druge aplikacije na CD-Romu koji prati ovu knjigu. Druge va`ne karakteristike Red Hata su uklju~enje poslednjeg GNU gcc kompajlerskog paketa, koji podr`ava razvoj pomo}u C/C++ programskog jezika. Tako|e dobijate i najnoviju, glavnu verziju Apache web servera i Common Printing System (CUPS - zajedni~ki sistem za {tampu), koji podr`ava vi{e od 1000 razli~itih {tampa~a. Personalna, profesionalna i Red Hat Linux distribucija za preduze}a Red Hat Linux je distribucija Linuxa koju razvija i distribuira Red Hat, Inc. Red Hat, Inc. je razvio i izneo na tr`i{te svoju verziju Linuxa prvi put 1994. godine. Iako je ta~no da su sve distribucije iste po strukturi (sve koriste Linux jezgro), Red Hat nastavlja da dr`i vo|stvo na tr`i{tu.
  6. 6. O Instalacija i konfiguracija Red Hat je jako popularna distribucija i ra~una se da zauzima vi{e od 50 procenata trenutnih Linux instalacija prema raznim markentin{kim indikatorima. Red Hat se lako instalira i koristi, obezbe|uje mno{tvo opcija i podr`an je obimnim ispravkama gre{aka u programskom kodu i popravkama sigurnosti sistema.Uz personalne i profesionalne Linux distribucije, kompanija tako|e nudi i napredne verzije za specifi~ne potrebe srednjih i velikih preduze}a. Pobolj{anja visokih performansi, kao {to su hardverski pode{eni Linux kerneli, klasterovanje ra~unara sa raspodelom optere}enja i oporavkom od otkaza i integrisana podr{ka za Javu, ~ine Red Hat Linux odli~nim izborom za kriti~ne aplikacije. Distribucija Red Hat Linuxa na CD-ovima priklju~enim uz ovu knjigu Besplatna verzija Red Hat Linuxa, poznata kao Izdava~ka edicija, nalazi se na CD Romovima koji se isporu~uju uz ovu knjigu. Ova distribucija sadr`i Linux kernel, instalacione programe, hiljade strana dokumentacije, nekoliko hiljada fontova, obuhvatan mre`ni grafi~ki interfejs i nekoliko hiljada individualnih komandi i klijenata. Red Hat Linux distribucija na CD-ovima je zadnja Red Hat Linux distribucija za Intel PC ra~unare. Postoje verzije Red Hat Linuxa za druge procesore i platforme, uklju~uju}i budu}e AMD 64-bitne procesore Hammer ("~eki}"), Intelov Itanium, HP/Compaq Alpha, Sun Microsystem's Scalable Processor ARChitecture (SPARC - Sun-ova arhitektura skalabilnog procesora) i IBM-ov zSerija mainframe (velikih ra~unara za centralizovanu obradu podataka) ra~unara (kao {to je 32-bitni S/390 i 64-bitni z900). N A P O M E N A Puni izvorni programski kod (sors) za Red Hat Linux kernel i programe, u obliku vi{e od 21-og miliona linija koda napisanih u C-u i skoro 5 miliona linija C++ koda, dostupan je za preuzimanje sa razli~itih lokacija na internetu. Dobro je po~eti sa http:/www.redhat.com/download/mirror.html. n Obiman niz programskih alata, uklju~uju}i kompajlere, interpretere i alate za generisanje izve{taja o gre{kama se tako|e nalazi u osnovnoj distribuciji. Red Hat, Inc. tako|e prodaje i komercijalne Linux distribucije kao {to je njihova Profesionalna edicija (Professional Edition), Napredna server edicija (Advanced Server Edition), Red Had baza podataka (Database edition - koja sadr`i PostgreSQL) i Stronghold Enterprise Secure Web Server (Sigurna web server edicija za preduze}a koja koriste Apache web server). Razlike izme|u komerci- jalnih verzija zasnivaju se na koli~ini i tipu dodatog softvera, zajedno sa du`inom i sadr`ajem tehni~ke podr{ke, koja se kre}e od 30 dana do jedne godine preko interneta, mre`e ili telefona. O Red Hat, Inc. Red Hat, Inc. je tako|e jedna od glavnih ku}a za razvoj otvorenog sorsa koja skoro sve svoje napore u razvoj usmerava prema Linux zajednici. Kompanija je bila uklju~ena u mnoge razli~ite projekte otvorenog sorsa i GNU GPL projekte, kao {to je Apache web server, glibc softverske biblioteke, GNU Network Object Model Environment (GNOME - GNU okru`enje modela mre`nog objekta), razli~itih GNU softverskih alata i paketa, Linux jezgra i drajvera (upravlja~kih programa), PostgreSQL sistema za rad sa bazama podataka i Red Hat Package Manager (RPM - Red Hat menad`er paketa). 16 DEO I
  7. 7. O 17 Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1 Red Hat tako|e podr`ava mnoge druge projekte obezbe|uju}i FTP servise i web hosting i jedna je od nekoliko kompanija koja aktivno promovi{e i koristi razvoj modela otvorenog sorsa poslovnih aplikacija. Ovo zna~i da, iako su mnogi od njihovih produkata besplatni, prihodi se ostvaruju kroz nusproizvode i povezane tehnologije i servise. Oni uklju~uju razvoj upravlja~kog softvera (open sors eCos operativni sistem - upravlja~ki softver za rad mikroprocesora raznih ure|aja, telekomunikacione opreme i sl.), obuku i kurseve za sertifikaciju kao {to su Red Hat Certified Engineer (RHCE - Red Hat sertifikovani in`injer), razvoj komercijalnog softvera, konsultacije i napredne softverske produkte, kao {to su npr. napredna e-commerce (trgovina preko interneta) platforma, sigurni web server, sistem za verifikaciju kreditnih kartica (SSCV - credit card verification service) i Red Hat baze podataka. Verzija distribucije i {ema numerisanja kernela Ne postoji poseban sistem obele`avanja Linux kernela, razvoja kernela i Red Hat kernel verzija. Mo`ete da primetite da ovi brojevi ne stoje ni u kakvom odnosu sa brojem verzije Red Hat Linux distribucije. Ako bi oni zaista to ozna~avali, koristili biste Red Hat Linux 2.4 umesto verzije 8.0. Brojeve verzije Red Hat distibucije dodeljuje Red Hat, Inc. dok ve}inu verzija Linux kernela obele`ava Linux Torvalds i njegova legija kernel programera. Da biste videli datum kada je kompajliran va{ Linux kernel, koristite linijsku komandu sa opcijom -v. Da biste videli verziju va{eg Linux kernela, koristite -r opciju. Brojevi, kao {to su 2.4.18-13, predstavljaju glavnu (major) verziju (2), ni`u (minor) verziju (4) i nivo "zakrpe" (patch - dodatak programskom kodu, obi~no zbog ispravljanja neke uo~ene gre{ke ili dodatne funkcionalnosti - 18). Zadnji broj (13) je nivo zakrpe razvojnog tima i dodeljuje ga Red Hat. Parni brojevi ni`e verzije se smatraju "stabilnim" i generalno odgovaraju radu u produkcionim uslovima, dok neparni brojevi verzije (kao {to je trenutni Linux 2.5 sors) predstavljaju verzije Linux kernela koji je u razvoju i fazi testiranja. Stabilne verzije Linux kernela mo`ete na}i samo na CD-u uz ovu knjigu ( i naravno u zvani~noj Red Hat Linux distribuciji). Fleksibilniji proces instalacije Zadnje verzije Red Hat Linuxa obezbe|uju instalacioni proces koji nudi nekoliko tipova instalacije: l Custom (korisni~ki)DDOva opcija se koristi za instalaciju sopstvenog izbora softverskih paketa, {to mo`e da bude korisno za odstranjivanje ne`eljenog softvera iz va{e nove Red Hat instalacije. l Upgrade (nadgradnja)DDKoristite ovu opciju za nadgradnju postoje}eg Red Hat sistem sa novim desktopom i izmenjenim softverskim paketima. l ServerDDIzaberite ovu opciju za kreiranje web File Transfer Protocol (FTP - protokol za prenos fajlova), Network File System (NFS - mre`ni fajl sistem) servera ili drugog servera. l Personal Desktop (li~ni desktop)DDBirajte ovu instalaciju da biste imali prednosti novog Red Hat desktopa i da biste kreirali internet ili multimedijalnu radnu stanicu.
  8. 8. O Instalacija i konfiguracija l Workstation (radna stanica)DDIzaberite ovu instalaciju da biste kreirali razvojni sistem. l LaptopDDIzaberite ovu instalaciju ukoliko `elite da instalirate softver za prenosive ra~unare. Red Hat instalacioni proces Vam tako|e dozvoljava da instalirate Linux na razli~ite na~ine, koriste}i tekstualni ili grafi~ki interfejs. Pogledajte poglavlje 3, Instalacija Red Hat Linuxa, da biste videli kako da instalirate sistem sa CD-ROM-a, hard diska ili mre`e. Unapre|eni softver za upravljanje ure|ajima i rad sa fajl sistemom Red Hat Linux ima suvi{e novih opcija da bi se sve pobrojale, ali Linux kernel i dodatni softver u Red Hat Linux distribuciji kreira sna`an operativni sistem sa dovoljno fleksibilnosti da bi obezbedio podr{ku za mnoge razli~ite korisnike. Na primer, Linux kernel sadr`i unapre|enu podr{ku za mnoge ure|aje, kao {to je Universal Serial Bus (USB - univerzalna serijska sabirnica), digitalne kamere i skenere (o ~emu se govori u Poglavlju 26, Multimedijalne aplikacije). Red Hat tako|e sadr`i zadnju stabilnu verziju Mozille, open sors web browser i obezbe|uje prototipsko okru`enje za grafi~ke aplikacije (o ~emu se govori u Poglavlju 21, Uvod u C/C++ programske alate). Zbog toga {to je dosta softvera licencirano pod GNU GPL, uvek }ete imati pristupa izvornom programskom kodu. Naravno, zavr{ni kamen Red Hat tehnologija, Red Hat Package Manager (menad`er softverskih paketa), RPM, jeste druga klju~na karakteristika ove distribucije. RPM formira bazu za upravljanje i razvoj Red Hat Linux softvera. RPM koristi bazu podataka o instaliranom softveru na va{em ra~unaru i ima mogu}nosti za inteligentno kreiranje, instalaciju, uklanjanje ili nadgradnju softvera va{e Red Hat instalacije. Vi{e detalja o kori{}enju RPM-a mo`ete da prona|ete dalje u knjizi po~ev{i od dela Kori{}enje RPM za upravljanje softverom u poglavlju 8, Upravljanje softverom i sistemskim resursima. Poslednja verzija Red Hat Linuxa uklju~uje standardnu podr{ku za Red Hat ext3 fajl sistem. Ext3 podr`ava formu ~uvanja podataka niskog nivoa poznatu kao journaling (journaling - dnevni~ki zapis), ranije dostupnog samo na vrlo skupim kompjuterskim platformama. Journaling se posti`e kori{}enjem razli~itih tehnika, ali je krajnji rezultat svega usmeren na o~uvanje integriteta podataka na disku nezavisno od pada sistema, nestanka struje ili drugih nezgoda. N A P O M E N A Tehni~ki, ext3 podr`ava i upravlja journaling-om podataka. Pro~itajte Red Hat prezentaciju dr. Stephen Tweedie-ja, tvorca ext3, naslovljenu sa "EXT3, Journaling File System" na web adresi http://olstrans.source- forge.net/release/OLS2000-ext3/OLS2000-ext3.html da biste saznali vi{e detalja. Tako|e mo`ete da pro~itate kako se ext3 koristi sa 2.4 serijom Linux jezgra na web prezentaciji na adresi http://www.zip.com.au/˜akpm/linuxext3/index.htm.. Iako su i drugi journaling formati podr`ani u Red Hat Linuxu (kao {to je reiserfs) i imaju sli~ne karakteristike, ext3 nudi razli~ite prednosti u performansama, sigurnosti, jednostavnosti kori{}enja i implementaciji. 18 DEO I
  9. 9. O 19 Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1 Na primer, ext3 fajl sistem je produ`etak postoje}eg ext2 fajl sistema koji se ranije koristio na skoro svim Linux distribucijama i mo`e se iskoristiti za jednostavnu i sigurnu konverziju ext2 particija u ext3 fajl sistem i obrnuto. Ova izuzetna osobina osloba|a Vas potrebe za pravljenjem rezervne kopije podataka, formatizovanjem i obnavljanjem podataka na novom fajl sistemu. Drugim re~ima, ext3 ne samo da nudi neophodne karakteristike za rad u preduze}u profesionalnog nivoa na korporacijskom tr`i{tu, ve} i znatno pojednostavljuje migraciju postoje}ih podataka. Red Hat Linux sada podr`ava kreiranje velikih RAID (redundant array of independent disks - redundantni niz nezavisnih diskova) nizova i konfiguraciju upravljanja logi~kim volumenima (Logical Volume Management - LVM), prefinjeni na~in upravljanja fajl sistemom koji omogu}ava da se delovi fajl sistema (direktorijumi) pro{ire na jedan ili vi{e fizi~ki razdvojenih medijuma za skladi{tenje podataka. Ova osobina tako|e omogu}uje promenu veli~ine particija ukoliko se promene zahtevi za resursima promene posle po~etne konfiguracije i dok se odgovaraju}i fajl sistemi montiraju ili demontiraju. Drugo pobolj{anje je uklju~enje provere digitalnog potpisa RPM paketa (zbog pove}anja sigurnosti), sugestija za razre{avanje zavisnosti RPM paketa (zbog lak{e popravke dijagnoze zavisnosti paketa) i proxy server (za olak{anje odstranjivanja ne`eljenih popup prozora na web stranicama itd). Red Hat Linux u poslovnom okru`enju Kako je Linux sazrevao tokom poslednjih deset godina, dodavane su nove mogu}nosti koje su klju~ne za njegovo mesto i uspeh u poslovnom okru`enju u preduze}ima. Pored dodavanja virtuelne memorije (mogu}nost prebacivanja delova RAM-a na disk), jedna od njegovih prvih odlika je bila sopstvena implementacija TCP/IP steka na koju niko nije imao vlasni~ka prava (uglavnom zahvaljuju}i tome {to je BSD UNIX u to vreme bio u sudskim sporovima), {to je sledila podr{ka za ~itav niz mre`nih protokola. Vrlo brzo za petama mre`noj podr{ci, razvojni in`injeri su dodali mogu}nost za pisanjem i o~itavanjem razli~itih popularnih fajl sistema ili struktura podataka niskog nivoa koji su se koristili na upisivim medijima ili medijima samo za o~itavanje. Linux tako|e ima mogu}nost istovremenog kori{}enja vi{e procesora. Ovo omogu}ava da se Linux koristi u mnogo naprednijim ra~unarskim okru`enjima sa ve}im zahtevima za snagom CPU jedinice. Sposobnost promene mogu}nosti jezgra je stigla sa 2.2 serijom, uvode}i podr{ku za niz novih opcija i hardver kori{}enjem modula koji su se mogli u~itavati i i{~itavati. Sa dolaskom Linux jezgra serije 2.4, dodata je podr{ka za najmanje osam vrsta CPU-a, {to je osposobilo Linux da radi na jo{ sna`nijem hardveru. Jezgra 2.4 serija su tako|e obezbedila podr{ku za veli~ine RAM-a do 64GB; individualne veli~ine fajla do 2GB (izuzetno va`no za operacije na bazama podataka; neke od poslednjih vrhunskih Linux kernela 2.5 serije imaju ograni~enje na 2TB) i podr{ku za mnogo miliona - i, teoretski - milijardi korisnika. Tako|e, zahvaljuju}i naporima Red Hat-a, IBM-a, SGI-ja i individualnih programera, mogu}nost kori{}enja ext3, JFS, XFS ili ReiserFS journaling fajl sistema je stupila na scenu. Ovi fajl sistemi daju Red Hat Linuxu sposobnost da se sigurno i brzo oporavi od katastrofalnih udesa sistema (kao {to je prekid napajanja). Ova nova odlika je katapultirala Linux (i Red Hat Linux) u poslovno ra~unarsko okru`enje.
  10. 10. O Instalacija i konfiguracija Korporacije koje zavise od sistema visokog nivoa, velikog volumena i velikih mogu}nosti mogu sada da se okrenu Red Hat Linuxu kao stabilnom, robustnom, skalabilnom i jeftinom re{enju za rad na razli~itim ra~unarskim platformama. Ovo zna~i da podizanje sistema sa skladi{tima podataka u terabajtnom opsegu posle prekida napajanja ne zahteva dugotrajne provere fajl sistema. Zastoji su redukovani na minimum u slu~ajevima problema sa napajanjem i, uz profesionalna poslovna re{enja, servisi se mogu izvr{avati bez prekida. Red Hat Linux se koristi u nizu okru`enja od strane razli~itih korisnika koji imaju sasvim razli~ite ra~unarske potrebe. Na primer, Red Hat web server koristi trenutno sveprisutni Google web pretra`iva~, koji ima u svom sastavu vi{e od 8000 Red Hat Linux servera; Wall Street brokerska kompanija Merill Lynch prelazi na Red Hat Linux platformu od vrha do dna; Odeljenje za fiziku i astronomiju Univerziteta Rutgers je nedavno usvojilo Red Hat distribuciju; Amerada Hess je u{tedela skoro milion ameri~kih dolara gradnjom Red Hat Beowulf klastera ra~unara kao {to je i Kenwood America usvojila Red Hat Linux za svoje mre`no re{enje. Red Hat Linux se koristi {irom sveta na razli~itim sistemima i u razli~itim ra~unarskim okru`enjima. Red Hat tako|e razvija platformu i razvojne alate za druge procesore za proizvo|a~e iz ~itavog sveta. U ove platforme spadaju Xstormy 16 CPU od firme Sanyo, NEC-ov VR5500 MIPS, Motorolin 128 bini AltiVec i Book E PowerPC e500, SuperH, Inc. SuperH SH-5 i Intel-ovi Xscale ~ipovi. Red Hat Linux u dr`avnim organima Red Hat Linux je prisutan u mnogim razli~itim dr`avnim ustanovama na razli~itim nivoima {irom sveta. Na primer, dr`avna policija New Jersey-ja koristi Oracle sistem zasnovan na Red Hat-u, dok Indijski centar za razvoj napredne kompjuteristike koristi Red Hat Linux u svojim kompjuterskim laboratorijama vrhunskih performansi. Kori{}enje Linuxa se ubrzano {iri u federalnom sektoru SAD. Red Hat Linux je na dnevnom redu za razmatranje Administracije op{te slu`be a Nacionalna slu`ba bezbednosti SAD (NSA) je ponudila niz zakrpi jezgra da bi pomogli u izgradnji sigurnije verzije Linuxa. Druge agencije i odeljenja, kao {to su Ameri~ke vazduhoplovne snage, Ameri~ka mornarica, Administracija federalnog vazduhoplovstva, NASA, Odsek odbrane, Poljoprivrede i Energetike tako|e koriste Linux platformska re{enja kompanija IBM i Hewlett-Packard/Compaq. Red Hat Linux za mala preduze}a Mali preduzetnici mogu puno da dobiju prekidanjem za~aranog kruga neprekidnog softverskog licenciranja i nadgradnje softvera i usvajanjem re{enja baziranih na Linuxu. Kori{}enjem Linuxa ne samo da se izbegavaju potreba za obnavljanjem licenci i pretnje zbog zvani~ne kontrole instaliranog softvera, nego on predstavlja i prakti~nu alternativu za mnoge razli~ite tipove poslovnog softvera. 20 DEO I
  11. 11. O 21 Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1 Red Hat Linux je dobar partner malim preduze}ima Prelazak na Red Hat Linux za mala preduze}a ima mnogo smisla iz mnogo razloga. Neki od tih razloga se odnose na trenutne i budu}e u{tede. Na primer, kori{}enjem Linuxa, mali preduzetnici ne moraju da investiraju u najsavremeniji hardver da bi vodili produktivan posao. Linux podr`ava i stariji ili zastareli hardver (legacy hardware - hardver za koji je prekinut ili je neizvestan budu}i razvoj upravlja~kog softvera). U{teda se zaokru`uje izbegavanjem nepotrebne nadgradnje hardvera. Red Hat Linux za mala preduze}a omogu}uje i dalje u{tede jer su sav neophodni softver i nadgradnja besplatni. Nove verzije aplikacija se mogu preuzeti sa interneta i instalirati uz malo ili nimalo tro{kova a office programski paket (paket programskih alata za rad sa dokumentima, tabelarnim prora~unima i sl.) je besplatan. Jo{ va`nije, ne postoje prethodni uslovi koje treba ispuniti ili obra}ati pa`nju na softverske licence, {to mo`e da predstavlja potencijalno rizi~an pravni problem. Tako|e postoje i druge pogodnosti. Red Hat Linux se lako instalira i umre`ava i predstavlja "dobrog timskog igra~a" sa drugim operativnim sistemima. Red Hat Linux doprinosi fleksi bilnijem radnom okru`enju, gde je interakcija sa drugim operativnim sistemima jednostavnija i efikasnija. Red Hat Linux serveri mogu da se izvedu kao delimi~na ili potpuna zamena za file, mail ili print servere drugih operativnih sistema. Kancelarijski slu`benici }e se lako adaptirati na kori{}enje poznatih internet ili poslovnih aplikacija, dok }e Va{ posao imati dodatne pogodnosti zbog stabilnosti i sigurnosti ra~unarske platforme bez mogu}nosti pojave virusa. Pa`ljivom preraspodelom novca koji se tro{i na serverski hardver, mo`e se izgraditi produktivan i efikasan sistem za mnogo manje novca nego uporedivi komercijalni softver. Dodajte ovim prednostima podr{ku za laptop ra~unare, PDA (Personal Digital Assistant - personalni digitalni asistent, ra~unari manjih dimenzija, npr. ru~ni ili d`epni) i mogu}nost udaljenog pristupa, i uvide}ete da Red Hat Linux obezbe|uje kreiranje i kori{}enje jeftinog ali istovremeno i efikasnog radnog okru`enja. Pove}ana produktivnost sa Li~nim desktopom (Personal Desktop instalacija) Nova mogu}nost instalacije, poznata pod nazivom Personal Desktop je dostupna u zadnjoj verziji Red Hat Linuxa. Personal Desktop instalira selekciju softvera koji odgovara korisnicima u malim kancelarijama (Small Bussiness Home Office - SOHO). Ova opcija, nijansirana varijanta ranije instalacije za Radnu stanicu (Workstation install - koja je sada namenjena za softverski razvoj), obezbedi}e bogatstvo programskih alata za rad sa dokumentima, za {tampu, komunikaciju i personalnu upotrebu. Personal Desktop instalacija zahteva otprilike 2GB na hard disku ali sadr`i alate za administraciju, klijente za kreiranje i publikaciju (odnosi se na programe za razvoj web prezentacija), niz editora, desktop baziran na GNOME X11 interfejsu, podr{ku za zvuk, programe za grafi~ku obradu, grafi~ke i tekstualne internet alate, podr{ku za {tampu i produktivne kancelarijske alate. Instalacija mo`e da se skroji tako da uklju~i ili isklju~i instalaciju ne`eljenog softvera.
  12. 12. O Instalacija i konfiguracija Red Hat Linux u obrazovanju U 2002, Red Hat, Inc. je najavio "K12 Red Hat Linux pilot program", produ`etak kompanijine inicijative "otvorenih {kola". Red Hat-ov novi program ima za cilj da obezbedi softver sa slobodnim programskim kodom i podr{ku prema Red Hat-u "za sve {kole nezavisno od veli~ine ili bud`eta kojim raspola`u". Iako {kole - kandidati moraju same da obezbede hardver i da ispune neke minimalne preduslove, Red Hat je obe}ao softver i podr{ku pri instalaciji. Da bi se izbegli tro{kovi licenciranja softvera, {kole {irom Sjedinjenih Dr`ava su instalirale i koriste Linux. Za kompjuterske kabinete koji koriste Linux na ra~unarima u {kolama u Portlandu o~ekuje se da u{tede {kolskom sistemu (i poreskim obveznicima dr`ave Oregon) oko 250.000 dolara na osnovu procenjenih tro{kova kori{}enja komercijalnog softvera. Kako do}i do najvi{e Red Hat i Linux dokumentacije Svaka komercijalna Linux distribucija sadr`i priru~nike i dokumentaciju koja pokriva instalaciju i konfiguraciju. Dokumentaciju Red Hat, Inc. }ete prona}i na jednom od CD-ROM-ova koji dolaze uz ovu knjigu. Mo`ete, tako|e da na|ete i kopije ovih Red Hat priru~nika na internetu na web adresi: http://www.redhat.com/docs/. Tamo }ete na}i Red Hat-ove zvani~ne priru~nike i uputstva: l Red Hat Linux priru~nici - Informacije za instalaciju, kori{}enje i pode{avanje Red Hat Linuxa l Priru~nici o Red Hat Linux mre`i - Informacije za pomo} pri registraciji i procesima nadgradnje kada nabavljate oficijelnu kopiju Red Hat Linuxa. l Red Hat server, baza podataka, kontrolni sistem izvornog programskog koda i vodi~i za razvoj softvera za upravlja~ki softver (embedded software - softver za upravljanje radom mikroprocesorskih kola u konzumnoj elektronici, telekomunikacionim ure|ajima i sl.) - informacije va`ne za programere koji koriste ili kreiraju softver za Red Hat Linux. l Druga oficijelna Red Hat Linux dokumentacija - dvanaestina drugih priru~nika sa informacijama za podr{ku o raznim Red Hat softverskim produktima. Ovi priru~nici su dostupni u PDF (Portable Document Format - "prenosni format dokumenta") i mogu se ~itati uz pomo} Adobe-ovog Acrobat Reader programa za Linux ili kori{}enjem xpdf klijenta. Vodi~i su tako|e dostupni u paketu u HTML formatu za ~itanje sa web browser-ima kao {to je lynx, links, KDE konqueror, GNOME galleon ili Mozilla. Uz ova uputstva, Red Hat, Inc. obezbe|uje razli~ite savete, FAQ-ove (Frequently Asked Questions - listu ~esto postavljanih pitanja i odgovora) i HOWTO ("kako uraditi") dokumentaciju. Za informaciju vezanu za upravljanje softverom kori{}enjem Red Hat menad`era paketa (RPM), mo`ete sa mre`e da preuzmete besplatnu kopiju klasika Ed Bailey-ja, "Maximum RPM". Programeri zainteresovani za pisanje ili migraciju (portovanje) programa na Linux mogu tako|e da nabave kopiju "Linux Application Development" ("Razvoj Linux aplikacija") od Michael K. Johnsona i Erik W. Troana. 22 DEO I
  13. 13. O 23 Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1 Red Hat Linux tehni~ka nadgradnja i liste Po{to ste instalirali Red Hat, bilo bi po`eljno da proverite nadgradnju, sigurnosna pobolj{anja, ispravke u softveru kao nova softverska pobolj{anja. Idite na internet adresu http://www.red- hat.com/support/resources/howto/rhl00.html za linkove za dobijanje va`nih informacija kao {to su: l RED HAT ERRATADDKompletan spisak obnovljenog softvera za Red Hat l RED HAT SIGURONOSNI SAVETIDDSpisak bitnih Red Hat Linux popravki siguronosnog sistema i linkovi za preuzimanje nadgra|enog softvera l POPRAVKA GRE[AKA U RED HATUDDOpis popravki i linkovi na ispravljene softverske pakete za instalaciju l RED HAT POBOLJ[ANI PAKETIDDInformacije o linkovima za preuzimanje pobolj{anih softverskih paketa. Zajedno sa priru~nicima i programskim pobolj{anjima novi korisnici koji razmi{ljaju o kupovini novog hardvera mogu da provere Red Hat-ov spisak sertifikovanog hardvera (proverenog i "sertifikovanog" od strane Red Hat-a) i spisak hardverske kompatibilnosti. Provera kompatibilnosti omogu}ava u{tedu vremena i truda i izbegavanje kasnijeg otklanjanja problema u radu ure|aja. Za vi{e tehni~kih informacija u vezi Red Hata i Linuxa dostupna je i serija "belih papira" (tehni~ka dokumentacija) na internetu. Red Hat tako|e obezbe|uje i niz od skoro 50 razli~itih mailing lista na koje se mo`ete upisati. Ove liste omogu}uju razmenu informacija izme|u korisnika Red Hata i programera o razli~itim temama i grupisane su zavisno od teme. Registracija se obavlja automatski od strane Red Hat servera i laka je kao i slanje mail poruke. Sledi delimi~ni spisak mailing listi dostupnih na http://www.redhat.com/mailing-lists/: l REDHAT-ANOUNCE-LISTDDOp{ta obave{tenja vezana za Red Hat Linux l REDHAT-DEVEL-LISTDDInformacije za programere l REDHAT-INSTALL-LISTDDDiskusije vezane za instalaciju l REDHAT-LISTDDGeneralne diskusije o Red Hat Linuxu l REDHAT-PPP-LISTDDDiskusije vezane za internet konekciju l REDHAT-SECURE-SERVERDDDiskusije vezane za Red Hat Secure web server l WATCH-LISTDDObave{tenja o pobolj{anjima i ispravkama u kodu i sigurnosti sistema l RPM-LISTDDDiskusije koje je ti~u RPM l UNDER-THE-BRIMDDRed Hat Linux novosti Iskusni Red Hat korisnici }e mo}i da iskoriste neku od ovih diskusija, koje su arhivirane za pregled, za nala`enje odgovora koji su im potrebni pri potrazi za informacijama za razre{avanje problema. Na primer, ako imate problema sa zvu~nom karticom, mo`ete da listate web stranu Red Hat mailing liste i kliknete na sound-list link. Vide}ete listu poruka korisnika koji razmenjuju informacije o razli~itim zvu~nim karticama u Red Hat-u.
  14. 14. O Instalacija i konfiguracija Upisivanjem na ove liste bi}ete u mogu}nosti da zamolite za pomo} putem email-a ili mo`da da pomognete nekom drugom u vezi s problemom koji ste razre{ili. Kori{}enje Red Hat Linux Manual pages i HOWTO (tradicionalni Unix format priru~nika i pomo}i) Ako izaberete punu instalaciju Red Hat Linuxa, mo`ete da prona|ete tradicionalne softverske pakete dokumentacije, kao {to su "strane priru~nika" (manual pages) u /usr/share/doc direktorijumu. Linux man strane su tekstualni fajlovi sa kompaktnim, sumarnim podacima o tome kako da koristite program. Svaka man strana generalno obezbe|uje kratak pregled kori{}enja komandi, spisak sintakse i opcija naredbe, obja{njenje svrhe komande, potencijalna upozorenja i gre{ke u radu, ime autora i listu konfiguracionih fajlova i programa u vezi sa ovom komandom. Na primer, mo`ete da nau~ite kako da ~itate man strane kori{}enjem man komande kucanjem slede}e naredbe: $ man man Po{to pritisnete Enter, pokaza}e se strana sa tekstom na ekranu ra~unara ili u prozoru na Red Hat desktopu. Zatim mo`ete da listate informacije koriste}i kursorske tipke sa tastature, ~itate i onda pritisnete q za prekid ~itanja. Vi{e informacija o kori{}enju komandne linije u Red Hatu mo`ete da prona|ete u poglavlju 5, Prvi koraci u Linuxu. Mnogi od softverskih paketa tako|e sadr`e zasebnu dokumentaciju poznatu kao HOWTO ("kako da" informacije) koje sadr`e informacije vezane za odre|ene teme ili softver. Ako su HOWTO dokumenti obi~ni tekstualni fajlovi u komprimovanoj formi (sa imenima fajlova koji se zavr{avaju ekstenzijom .gz), mo`ete ih ~itati uz pomo} komande zless, {to je tekst "pager" (aplikacija za listanje stranica teksta), koja Vam omogu}uje da listate napred i nazad kroz dokument (koristite komandu zless da biste ~itali obi~ne tekstualne fajlove). Mo`ete da po~nete kucanjem komande less, iza koje sledi kompletna specifikacija direktorijuma i imena fajla ili putanja, npr.: $ less /usr/share/doc/iphanins-1.3.10/HOWTO.txt Da biste ~itali arhiviranu verziju ovog fajla, koristite zless komandu na isti na~in: $ zless /usr/share/doc/iphanins-1.3.10/HOWTO.txt.gz Po{to pritisnete Enter, mo`ete da listate dokument koriste}i kursorske tastere. Pritisnite na q taster za prekid. Reference Svako poglavlje u ovoj knjizi sadr`i odeljak referenci sa spiskom linkova za dobijanje dodatnih informacija ili informacija u vezi sa tekstom o kome se govori u poglavlju. Mo`ete da koristite ove linkove da biste nau~ili vi{e o Red Hat Linuxu i srodnim tehnologijama. Tako|e mo`ete da napravite sopstvene markere za pretra`ivanje mre`e ili za pronala`enje vi{e informacija o Linuxu. http://www-1.ibm.com/linux/ - Informacije vezane za IBM-ove napore i ponude Linux hardvera, softvera i hardvera 24 DEO I
  15. 15. O 25 Uvod u Red Hat Linux POGLAVLJE 1 http://www.dwheeler.com/slooDDSjajni "beli papir" Davida A. Wheelera koji pokriva trenutno stanje GNU/Linuxa, njegovu veli~inu, vrednost, komponente i proboj na tr`i{tu. http://www.redhat.comDDHome strana kompanije Red Hat, Inc. i va{a po~etna ta~ka za bolje upoznavanje Red Hat Linuxa. http://www.redhat.com/support/errata/rh80-errata.htmlDDKlju~ne informacije u vezi sa generalnim savetima i re{avanjem problema za Red Hat Linux verziju 8. Sli~ne informacije vezane za trenutno aktuelnu Red Hat verziju mo`ete da na|ete na istoj errata strani za podr{ku. http://www.redhat.com/about/sussess/DDSpisak korisnika firme Red Hat, Inc. u dr`avnom i korporativnom sektoru. http://www.redhat.com/docs/DDWeb strana sa linkovima za trenutno aktuelnu verziju Red Hat Linux dokumentacije, vodi~i, tehni~ki papiri i knjige za pregled na internetu. http://redhat.com/mailing-lists/DDPolazna ta~ka za mnoge razli~ite arhivirane sadr`aje lista za pregled na mre`i koje se ti~u Linuxa i Red Hat Linuxa. http://www.redhat.com/software/linux/ibmseries/p.htmlDDInformacije u vezi sa Red Hat Linux distribucijom za IBM pSeries Model 640 servere. Linux je od 2000. godine bio dostupan i za IBM mainframe (centralni ra~unar za obradu podataka na koji je povezana mre`a terminala ili ra~unara) seriju. http://www.ciac.org/ciac/DDWeb strana savetodavnog tela za kompjuterske udese Ameri~kog ministarstva za energiju, na kojoj se nalaze detalji u vezi sa siguronosnim problemima i i spravke koje se ne odnose samo na Red Hat Linux, nego i na mnoge druge operativne sisteme. Ova internet prezentacija mo`e da bude od koristi federalnim softverskim kompanijama, razvojnim programerima i sistem administratorima. http://zdnet.com.com/2100-1207-939022.htmlDD^lanak koji sumira Red Hat-ov prodor na tr`i{te i njegova partnerstva. http://www.linuxnewbie.orgDDJedna od internet prezentacija na kojoj novi Linux korisnici mogu da saznaju vi{e o Linuxu.
  16. 16. O 26

×