Your SlideShare is downloading. ×
  • Like
Врсте речи
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×

Now you can save presentations on your phone or tablet

Available for both IPhone and Android

Text the download link to your phone

Standard text messaging rates apply

Врсте речи

  • 9,250 views
Published

 

Published in Education
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
9,250
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
4

Actions

Shares
Downloads
79
Comments
0
Likes
1

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. ВРСТЕ РЕЧИ (10) - ПОДСЕТНИК -
  • 2. ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ(МЕЊАЈУ ОБЛИК, ЗНАЧЕЊЕ ОСТАЈЕ ИСТО)
  • 3. Именице су променљиве врсте речи и означавају имена бића, предмета ипојава.Именице имају мушки, женски и средњи род.Могу бити у једнини и множини.Неке именице имају:-сингуларију тантум: Београд, песак, гвожђе...-плуралију тантум: маказе, панталоне, врата...Именице могу бити:-ВЛАСТИТЕ: Маја, Шарац, Дунав, Стара Пазова...-ЗАЈЕДНИЧКЕ: пас, столица, оловка, дрво...-ЗБИРНЕ: трње, лишће, камење, воће...-ГРАДИВНЕ: со, шећер, дрво, глина...-ГЛАГОЛСКЕ: читање, сеоба, вожња, берба...-БРОЈНЕ: милијарда, тројица, двојка, четворка...-МИСАОНЕ (АПСТРАКТНЕ): љубав, срећа, радост, другарство...
  • 4. Заменице су променљиве врсте речи и упућују на бића, предмете и особине.Деле се на именичке и придевске.ИМЕНИЧКЕ:-ЛИЧНЕ: ја, ти, он...-Повратна заменица за свако лицеСЕБЕ, СЕ ПРИДЕВСКЕ:-НЕЛИЧНЕ -ПРИСВОЈНЕ: мој, моја, моје... -ПОКАЗНЕ: овај, овакав, оволики...НЕЛИЧНЕ:-УПИТНЕ: ко, шта -УПИТНО-ОДНОСНЕ: који, чији, колики...-НЕОДРЕЂЕНЕ: неко, нешто -НЕОДРЕЂЕНЕ: неки, некакав...-ОДРИЧНЕ: нико, ништа -ОДРИЧНЕ: никакав, ниједан...-ОПШТЕ: свако, свашта -ОПШТЕ: сваки, свакакав, ма који...
  • 5. Придеви су променљиве врсте речи и означавају особину именице уз коју стоје.Придеви имају мушки, женски и средњи род, исти као и именица уз коју стоје.Могу бити у једнини и множини, као и именице уз коју стоје.Имају исти падеж, као и именица уз коју стоје. Слагање придева са именицом = КОНГРУЕНЦИЈАПридеви се могу поредити:-основни облик придева = ПОЗИТИВ-Два степена поређења – КОМПАРАТИВ и СУПЕРЛАТИВЈедино придеви имају придевски род:-Неодређени – НОВ-Одређени – НОВИПридеви могу бити:-ОПИСНИ: леп, мали, необичан, чаробан...-ПРИСВОЈНИ: Мајин, Шарчев, сестрин, шумадијски...-ГРАДИВНИ: шећерни, дрвен, глинен, гумен...-ВРЕМЕНСКИ: јучерашњи, летњи, садашњи, данашњи...-МЕСНИ: леви, тамошњи, обдашњи, доњи...
  • 6. Неки бројеви су променљиве врсте речи и означавају колико тачно има нечегашто је назначено именицом уз коју стоје.Бројеви могу бити:-ОСНОВНИ: два, пет, осамнаест, сто, шестсто...-РЕДНИ: други, пети, осамнаести, стоти, шестстоти...-ЗБИРНИ: двоје, петоро, осамнаесторо... Променљиви су: -Основни бројеви: један, два, три, четири -Сви редни бројеви Непроменљиви су: -Основни бројеви од пет па надаље -Сви збирни бројеви
  • 7. Глаголи су променљиве врсте речи и означавају радњу, стање или збивање.Мењају се по лицима (прво, друго и треће).Могу бити у једнини и множини.Промена глагола = КОНЈУГАЦИЈАСамо глаголи имају:-ГЛАГОЛСКИ ВИД: свршени (сести), несвршени (седети), двовидски (ручати)-ГЛАГОЛСКИ РОД: прелазни (читати), непрелазни (седети), повратни (радоватисе)Могу бити у потврдном и одричном облику.Могу бити у активном и пасивном стању.Глаголских облика има 14 (девет личних и пет неличних).Глаголски облици се деле и на просте и сложене.Прости се граде од инфинитивне или презентске основе и наставака.>> Прости глаголски облици не разликују мушки, женски и средњи род.>> Само сложени глаголски облици који у себи имају радни глаголскипридев / трпни глаголски придев разликују мушки, женски и средњи род.
  • 8. НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ(НЕ МЕЊАЈУ НИ ОБЛИК НИ ЗНАЧЕЊЕ)
  • 9. Прилози су непроменљиве врсте речи и обично стоје уз глаголе.Казују место, време, начин, узрок или количину вршења радње.Могу стајати и уз:-Придеве: веома лепо дете-Прилоге: врло радо долази-Именице: много децеПостоје:-Прилози за место: десно, овамо-Прилози за време: данас, никад-Прилози за начин: овако, неустрашиво-Прилози за узрок: зато, стога-Прилози за количину: мало, оноликоНеки прилози могу да се пореде, па су зато променљиви:>> Милан лепо пише.>> Никола лепше пише.>> Саша најлепше пише.
  • 10. Узвици су непроменљиве врсте речи.Углавном су то гласови или скупови гласова помоћу којих се приказују осећања.При писању узвика се обично користе запета или узвичник.
  • 11. РЕЧЦЕ = ПАРТИКУЛЕРечце су непроменљиве врсте речи и помоћу њих се исказује говорников став.