Firewall Sr Tatjana Dimitrijevic

  • 3,312 views
Uploaded on

tema: firewall, zastitni zid; student: tatjana dimitrijevic; predmet: racunarske mreze

tema: firewall, zastitni zid; student: tatjana dimitrijevic; predmet: racunarske mreze

More in: Technology
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
3,312
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
4

Actions

Shares
Downloads
164
Comments
0
Likes
3

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. INTERNACIONALI UNIVERZITET
    U NOVOM PAZARU
    FAKULTET ZA INFORMATIKU I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
    SEMINARSKI RAD
    Predmet: PROJEKTOVANJE MREŽA
    Tema: Firewall - zaštitni zid
    Mentor: Student:
    prof. dr.Mirsad Nuković Tatjana Dimitrijević
    ass. Zoran Lončarevićbr.ind 2296 / 06
    Pančevo, Novembar 2009.god.
    FIREWALL
    • Uvod
    Hardverski Firewall je deo hardvera koji u sklopu računarske mreže ima mogućnost da spreči nepropisni prenos podataka preko mreže koji je zabranjen od strane Policy(pravilnik o zaštiti). Firewall ima zadatak da kontroliše protok podataka između različitih zona u računarskoj mreži. Obično se Intrenet zona smatra nesigurnom, dok se lokalna mreža smatra relativno sigurnom. Najbitniji cilj je ostvarivanje normalnog odnosa između ove dve zone tako da jedna ne naškodi drugoj. U najčešćem slučaju Firewall se brine da na računar ne dospe štetni kod (virus, crv itd.) sa globalne mreže - Interneta. Laički rečeno, Firewall sprečava viruse da dospeju na računar, ali ih ne može lečiti, odnosno ukloniti.
    Hardverski Firewall omogućuje zaštitu čitave mreže ili određenog broja računara.
    Firewall je sigurnosni element koji je dizajniran kako bi zaštitio poverljive, korporativne i korisničke podatke od neautoriziranih korisnika (blokiranjem i zabranom prometa po pravilima koje definiše usvojena sigurnosna politika).
    Nije nužno da svi korisnici u LAN-u imaju jednaka prava pristupa Internet mreži. Postavljanjem Firewall uređaja između dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mreže. Firewall je dizajniran da dopušta pristup valjanim zahtevima, a blokira sve ostale.
    Ilustracija 1. Pojednostavljen prikaz funkcije jednog hardverskog Firewalla; Crvene nule i jedinice su štetni kod, dok su zelene nule i jedinice ono što korisnik stvarno hoće da vidi na računaru
    Lični Firewall je tradicionalno vrsta softvera instalirana na računaru krajnjeg korisnika koji kontroliše komunikaciju prema i sa računara, dozvoljavajući ili zabranjujući komunikaciju prema sigurnosnom profilu.
    Lični Firewall se razlikuje od konvencionalnog Firewall-a zbog činjenica da nema hardwarske razlike između Firewall softvera i korisničkih aplikacija. Lični Firewall obično štiti samo jedan računar na koji je instaliran, osim u slučaju da drugi računari dele Internet konekciju od zaštićenog računara.
    Softverski Firewall omogućava zaštitu jednog računara, osim u slučaju kada je isti računar predodređen za zaštitu čitave mreže.
    Još jedna razlika u odnosu na konvencionalne Firewall-e je da lični Frewall može kontrolisati komunikaciju na način da pita korisnika svaki put kada se pokuša uspostaviti konekcija, i može 'učiti' putem odgovora, ustanovljavajući koji Internet saobraćaj korisnik želi pustiti od/prema računaru.
    • Firewall
    Može se reći da je Firewall - servis koji se tipično sastoji od Firewall uređaja i Policy-a (pravilnika o zaštiti), koji omogućuje korisniku filtriranje određenih tipova mrežnog prometa sa ciljem da poveća sigurnost i pruži određeni nivo zaštite od provale.
    Osnovna namena Firewall-a je da spreči neautorizovani pristup sa jedne mreže na drugu. Ako vaš sistem raspolaže Firewall-om, to znači da je odluka o tome šta je dozvoljeno, a šta nije - već doneta. Ove odluke su u direktnoj vezi sa politikom sigurnosti vašeg informacionog sistema. Pri planiranju ponude informacionih servisa, politika sigurnosti određuje opcije konfiguracije servisa.
    Osnova rada Firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i servera, čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera. Za Firewall je tipičan i kompromis između sigurnosti i lake upotrebe.
    • Uloga Firewall-a
    Firewall je odgovoran za više važnih stvari unutar informacionog sistema:
    • Mora da implementira politiku sigurnosti. Ako određeno svojstvo nije dozvoljeno, Firewall mora da onemogući rad u tom smislu.
    • 2. Firewall treba da beleži sumnjive događaje.
    • 3. Firewall treba da upozori administratora na pokušaje proboja i kompromitovanja politike sigurnosti.
    • 4. U nekim slučajevima Firewall može da obezbedi statistiku korišćenja.
    • 5. Podela potencionalnih napadača
    4.1 Zaštita lokalne mreže od štetnog delovanja “napadača“
    Firewall koji nema čvrste i stroge politike prema dolaznim paketima podložan je različitim vrstama napada. Ukoliko Firewall ne podržava kreiranje virtualnih privatnih mreža, a organizacija želi omogućiti pristup sa određenih IP adresa lokalnoj mreži, moguće je konfigurisati Firewall da propušta pakete sa tačno određenim izvorišnim IP adresama.
    Ali takav način postavljanja sadrži brojne nedostatke. Na primer napadač se može domoći paketa i saznati logičku adresu sa kojom je dozvoljeno spajanje na lokalnu mrežu. Nakon toga napadač može kreirati pakete kojim kao izvorišnu stavlja logičku adresu računara kojem je dozvoljeno spajanje i tako pomoću posebno prilagođenih paketa naneti štetu lokalnoj mreži.
    Firewall je potrebno konfigurisati tako da onemogućava različite postojeće napade.
    Firewall bi trebao biti otporan na poznate napade kao što su :
    • Address Spoofing napad omogućava da paket bude prosleđen sa nepoznatog okruženja na neko od internih računara ukoliko napadač kao izvorišnu adresu uzme neku od adresa unutar lokalne mreže. Da bi se ovakva vrsta napada onemogućila potrebno je onemogućiti prosleđivanje paketa koji kao izvorišnu adresu imaju neku od lokalnih adresa, a kao ulazno okruženje ono okruženje koje je spojeno na Internet.
    • 6. S murf napad spada u grupu napada koje imaju za cilj onemogućavanje rada pojedinih servera i računara, tj. DoS napad (eng. Denial of Service). Napadač šalje ICMP echo request paket na broadcast adresu cele lokalne mreže. Time su adresirani svi računari unutar lokalne mreže. Kao odredište navodi se ciljni računar koji se želi onesposobiti velikim brojem odgovora. Za odbranu od ovakve vrste napada dovoljno je u konfiguracijskoj datoteci Firewalla onemogućiti broadcast paket.
    • 7. Syn-Flood napad zasniva se na napadačevom slanju velikog broja početnih konekcijskih TCP paketa koji imaju postavljenu SYN zastavicu, i ignoriranjem TCP odgovora sa postavljenim SYN i ACK zastavicama. Time su resursi ciljanog računara zaokupljeni odgovaranjem na pakete. Da bi se sprečio ovakav oblik napada potrebno je ograničiti na Firewallu broj dolazećih TCP paketa.
    • 8. Port-Scanner napad zasniva se na otkrivanju otvorenih TCP i UDP portova slanjem SYN ili FIN paketa na ciljane portove i čekanjem na RST odgovor. Potrebno je ograničiti broj takvih ispitivanja.
    • 9. Ping-of-Death napad može uzrokovati rušenje operativnog sistema, ukoliko se na računar usmeri veliki broj ICMP echo zahteva. Najbolje rešenje je onemogućavanje echo-request paketa, a alternativo rešenje je ograničenje broja ICMP echo zahteva.
    • 10. Zaštita od štetnog delovanja lokalnih korisnika
    Prilikom konfigurisanja Firewalla najveća se pažnja posvećuje obradi dolaznih paketa. Danas sve više komercijalnih Firewalla omogućava bolju kontrolu rada korisnika. Oni su konfigurisani na način da ne dozvoljavaju lokalnim korisnicima pristup određenim materijalima. To mogu biti porno web stranice, web stranice koje propagiraju mržnju, web stranice za skidanje raznih video i audio zapisa itd... S obzirom na činjenicu da takve stranice sve češće nastaju potrebno je osvežavati podatke unutar Firewalla, tj. imati pretplatu kod distributera takvih informacija. Pri uvođenju restrikcija potrebno je paziti da se ne pretera sa ograničenjima, što bi moglo imati kontraefekt kod korisnika . Korisnici bi u takvoj situaciji bili u nemogućnosti da pristupe materijalima koji im pomažu pri radu, ili bi takav tretman kod njih uzrokovao tj. pasivni otpor prema radu
    Prilikom konfiguracije Firewalla moguće je primeniti različita pravila ograničenja spajanja lokalnih korisnika na Internet. Prvi koncept bio bi da se prema svim korisnicima lokalne mreže jednako odnosi, tj. da su svi u istom položaju. Isto tako moguće je lokalne računare svrstaviti u klase zavisno po njihovim IP adresama. Na taj način moguće je samo jednom sektoru unutar organizacije omogućiti nesmetani pristup Internetu, a ostalim ograničen ili nikakav.
    • Administriranje
    Onog trenutka kada se poruka " Veryfing User Name and Password" ukloni sa ekrana i počne da odbrojava naše vrieme na Internetu, naš provajder nam je dodelio jedinstvenu adresu koju u tom trenutku imamo samo mi na Internetu i niko drugi - to je tzv. IP adresa ili niz od 4 broja izmedju 0 i 255 razdvojenih tačkom (npr. 213 240.4.100). tzv. dinamičku IP adresu (svaki provajder ih ima nekoliko i kada se neko prikači dobije prvu slobodnu). Sama adresa nije dovoljna, jer je potrebno obezbediti posebne kanale za komunikaciju kako ne bi došlo do zabune. Zbog toga su uvedeni portovi. Pošto je standardizacija uvek poželjna, portovi sa brojevima manjim od 1024 su rezervisani i imaju specijalnu namenu (znači samo za posebna " vozila" ) dok su oni preostali namenjeni korisnicima. Tako npr. kada skidamo neke fajlove sa ftp servera, naš računar će dotičnom slati sve komande samo na port 21, a dotični će ih samo tamo i očekivati; fajlovi će pristizati na neki proizvoljni port na našem računaru (sa brojem većim od 1024) - ponekad i na više odjednom. To objašnjava kako je moguće istovremeno surfovati na tri stranice, skidati nekoliko fajlova, slati i primati poštu i čatovati.
    Problem je što mi sa običnim Windowsom nemamo nikakvu kontrolu nad saobraćajem preko portova - podaci ulaze i izlaze a mi ne znamo ni odakle su došli ni gde idu…
    Zato je potrebno administrirati i postaviti " naplatnu rampu" i " saobraćajce" - a to je upravo Firewall. Sve što stiže sa Interneta (ili lokalne mreze) ili odlazi sa našeg računara, prolazi preko Firewalla i dotični program odlučuje uz našu pomoć) da li će to smeti da prođe ili ne.
    Nekima je opet najveća zabava u životu da takvim nepažljivim ljudima obrišu sve na računaru ili urade neku sličnu podlost. A kako oni znaju da li su neka vrata otvorena i koja su to od onih 65536?
    Jedan način je da u naš računar ubace virus ili trojanskog konja (preko e-maila, pomoću programa u koje je zamaskiran uljez ili lično instalirajući program na našem računaru) koji će otvoriti neki unapred odredjeni port. Sve što zatim preostaje dotičnom hakeru je da krene da adresira sve računare kod nekog provajdera (rekli smo da svaki provajder ima nekoliko IP adresa koje dodeljuje svojim korisnicima a hakeri znaju u kom se opsegu kreću te adrese) i da uz pomoć odgovarajućeg softvera proveri da li je taj port otvoren. To se naziva TCP Port Scaning i uglavnom nije štetno po naš računar (naravno -ako nemamo “trojanca” i imamo Firewall).
    Drugi način je da pokuša na silu da upadne kroz neki od portova - to se naziva Denial of Service attack (skraceno DoS attack). Radi se o tome da je neke programe moguće toliko zbuniti suviše velikim podatkom ili dovoljnim brojem ponavljanja neke instrukcije da se on jednostavno sruši i sa sobom povuče ceo Windows, ili da počne da izvršava neke instrukcije koje inače ne bi sproveo u " normalnom" stanju (poput hipnotisanog čoveka). U takve programe spadaju i naši browseri, programi za poštu, chat i mnogi drugi. I sam Windows često neće odoleti napadima na neki port sa brojem ispod 1024 i tako će se naš računar, hteli mi to ili ne, pretvoriti u ftp, POP3, telnet ili neki drugi server koji je u službi dotičnog hakera.
    Svaki dobar Firewall će prepoznati bilo koji od opisanih napada i sprečiti napadača da bilo šta preduzme (neće mu dozvoliti pristup preko odredjenog porta iako je ovaj otvoren). Glavni problem prilikom korišćenja Firewalla je prepoznati da li je dotična IP adresa prijateljska ili ne, dali je port koji se upravo otvorio pod kontrolom nekog virusa ili to naš browser uspostavlja komunikačiju sa HTTP serverom i sl. Neki to odrade automatski i preduzmu odgovarajuće akcije ako se radi o napadu, a nama pošalju odgovarajuće obaveštenje (Black ICE), dok drugi rade poluautomatski i odmah prijave svaku sumnjivu stvar i od korisnika zahtevaju da odluči šta dalje (ATGuard). Nedostatak prvih je što prijavljuju dosta lažnih uzbuna (čak i samog korisnika okarakterišu kao napadača), a nedostatak drugih je što je korisnik glavni krivac kada bez razloga izblokira neki svoj program ili stvori suviše filtera pa ne može da uspostavi nekim serverom.
    Cela umešnost rada sa ovim programima se dakle sastoji u razlikovanju normalne komunikacije od bezazlenih skeniranja portova, zaglupljivanja servera (kada pokušaju da nam pošalju podatke na neki drugi port pored onog dogovorenog), pokušaja upada u naš računar kada neki virus uspostavi vezu sa svojim gazdom i pokušaja nekog hakera da brutalnom silom uleti u naš računar.
    • Osnovne koncepcije Firewall skeniranja paketa
    5.1. Statističko filtriranje paketa (stateless inspection)
    Filtriranje paketa osnovni je deo svakog Firewall. U tom se delu odlučuje da li mrežni paket treba biti prosleđen na drugu mrežu ili ne. Pri tome se kod statičkog filtriranja pregledaju različiti podaci:
    IP adrese odredišta i izvorišta
    Vrsta protokola
    Odredišni tj. izvorišni port
    Informacije o tablici usmjeravanja paketa
    Broj fragmentiranog paketa
    • Filtriranje paketa zavisno po vrsti protokola
    Protokolno filtriranje paketa zasniva se na sadržaju IP protokolnog polja. Protokol koji se koristi unutar paketa određuje da li paket treba proslijediti ili ne
    Neki od protokola su:
    User Datagram Protocol (UDP)
    Transmission Control Protocol (TCP)
    Internet Control Message Protocol (ICMP)
    Internet Group Management Protocol (IGMP)
    • Filtriranje paketa zavisno po IP adresama
    Filtriranje zavisno po IP adresama omogućava zabranu konekcija od ili prema određenim računarima i ili mrežama, zavisno po nihovim IP adresama. Ukoliko administrator želi zaštiti mrežu od neovlaštenih zlonamernih napadača, on može zabraniti promet mrežnih paketa koje kao odredište imaju određene IP adrese. To je poprilično beskorisno jer napadači mogu promeniti IP adrese. Zbog toga je bolje dozvoliti pristup mreži samo određenim paketima koji kao odredište imaju određene sigurne IP adrese.
    • Filtriranje paketa zavisno po odredišnim tj. izvorišnim portovima
    Prilikom spajanja jednog računara na drugi , i jedan i drugi koriste određene pristupne portove, ukupni broj pristupnih portova je 65536 Prva 1024 porta su rezervisana za određene aplikacije i ne mogu se koristiti za neke druge. Primer HTTP koristi port 80, FTP port 20 i 21, DNS port 53 itd... Administrator zavisno po aplikacijama može ograničiti pristup mrežnim paketima. Neki aplikacijski protokoli su izrazito osetljivi na mrežne napade pa je potrebno onemogućiti pristup istima (Telnet, NetBIOS Session, POP, NFS, X Window, ...). Ti portovi su posebno osetljivi na napad zbog velikog nivoa kontrole koju pružaju napadaču. Neki drugi portovi mogu biti iskorišteni da bi se uništile određene bitne informacije. Takav port je DNS.
    • Filtriranje paketa zavisno o ruti usmeravanja paketa (eng. Source Routing)
    Source routing je proces određivanja tačno određene rute kojom paket treba proći prilikom putovanja prema cilju odnosno prilikom povratnog putovanja. Napadači postavljanjem bilo koje IP adrese u polje za izvorište mogu omogućiti da im se povratni paket vrati, stavljajući svoju vlastitu IP adresu. Pri tome oni mogu odrediti tačnu stazu kojom paket treba proći, ili odrediti ciljne računare do kojih paket treba doći.
    • Filtriranje paketa zavisno po broju fragmenta paketa
    U današnjim mrežama prevelike poruke se prenose raščlanjene (fragmentirane) u manje pakete. Velićina paketa za prenos korišćenjem IEEE 802.3 standarda jer je ograničena sa maksimalnom veličinom od 1500 okteta. Početno fragmentirana poruka na izvorištu može se još dodatno fragmentirati na usmerivačima preko kojih ta poruka prelazi.Tako raščlanjeni paketi se povezuju na odredištu ,podaslanu poruku. Moguće je na Firewall-u izvesti filtriranje, na način da se odbacuje početni fragmentirani paket koji jedini sadrži port aplikacije, i da se pretpostavi na osnovu te logike da će svi ostali paketi biti beskorisni jer neće doći do aplikacije. Takvo filtriranje je danas beskorisno jer napadači mogu prvom odaslanom fragmentiranom paketu umjesto rednog broja 0 dodeliti redni broj 1. Na taj način bi poruka na kraju stigla do željene aplikacije.
    Hardverski Firewall
    Dual – Homed gateway
    Screened host gateway
    • Virtuelne privatne mreže (VPN - Virtual Private Networks)
    Konfiguracija mreže bez servera
    Konfiguracija mreže sa jednim serverom i jednim Firewal-om
    • Konfiguracija mreže sa jednim serverom i dva Frewall-a
    Konfiguracija mreže sa dimilitarizovanom zonom
    Firewall-i zasnovani na hostu
    Izolaciske mreže
    6.1. Dual – Homed gateway
    Dual-Homed Gateway (" među-sistemski" ) je Firewall koji se sastoji od računara sa najmanje dva mrežna adaptera. Ovakav sistem se normalno konfiguriše tako da se paketi ne rutiraju direktno sa jedne mreže (Internet) na drugu mrežu (Intranet). Računari na Internet-u mogu da komuniciraju sa Firewall-om, kao i računari sa unutrašnje mreže, ali je direktan saobraćaj blokiran.Glavna mana Dual-Homed Gateway-a je činjenica da blokira direktni IP saobraćaj u oba pravca. Ovo dovodi do ne mogućnosti rada svih programa koji zahtevaju direktnu putanju TCP/IP paketa. Da bi se rešio ovaj problem, Dual-Homed Gateway računari izvršavaju programe pod nazivom Proxy, da bi prosledili pakete između dve mreže. Umesto da direktno razgovaraju, klijent i server " pričaju" sa Proxy-jem, koji radi na bastion hostu. Poželjno je da Proxy bude transparentan za korisnike.
    • Screened host gateway
    Screened Host Gateway (" zaklonjeni" ) je Firewall koji se sastoji od bar jednog rutera i bastion hosta sa jednostrukim mrežnim interfejsom. Ruter se tipično konfiguriše da blokira sav saobraćaj do unutrašnje mreže tako da je bastion host jedini računar kome se može spolja pristupiti. Za razliku od Dual-Homed Gateway-a, Screened Host Gateway ne forsira sav saobraćaj kroz bastion host; pomoću konfiguracije rutera moguće je da se otvore " rupe" u Firewall-u, tako da postoji prolaz i do drugih računara u okviru unutrašnje mreže. Bastion host je zaštićen ruterom. Ruter se konfiguriše tako da dozvoli saobraćaj samo za određene portove na bastion hostu. Dalje, ruter se može konfigurisati tako da dozvoljava saobraćaj samo sa određenih spoljnih računara. Često se ruter konfiguriše tako da se dozvoljava prolaz svih konekcija koje su potekle sa unutrašnje mreže. Ovakva konfiguracija omogućava korisnicima da koriste sve standardne mrežne funkcije pri komunikaciji sa spoljnom mrežom bez korišćenja Proxy servisa.
    • Virtuelne privatne mreže (VPN - Virtual Private Networks)
    Virtuelne privatne mreže (tzv. enkripcijski tuneli) omogućavaju sigurno spajanje dve fizički odvojene mreže preko Interneta bez izlaganja podataka neautoriziranim korisnicima. Zadatak vatrenogzida je da omogući sigurno stvaranje virtualne veze nekog udaljenog računara sa zaštićenom mrežom.
    Nakon što je jednom uspešno uspostavljena, virtualna privatna mreža je zaštićena od neovlaštenih iskorišćenja, sve dok su enkripcijske tehnike sigurne. Koncept VPN-a omogućava udaljenim korisnicima na nezaštićenoj strani da direktno adresiraju računar unutar lokalne mreže, što drugim korisnicima nije moguće zbog Network Address Translation-a i filtriranja paketa.
    Kako bi udaljeni korisnici uspešno prošli fazu spajanja na lokalnu mrežu potrebno je da se uspešno obavi autentifikacija istih. Ta autentifikacija mora biti kriptirana da bi se sprečila krađa podataka od strane napadača i iskorištenje istih.
    • Konfiguracija mreže bez servera
    U slučajevima kada organizacija koja koristi Firewall ne pruža nikakve usluge korisnicima Interneta, Firewall je dovoljno konfigurirati na način da propušta samo pakete koji napuštaju lokalnu mrežu, i pakete koji dolaze kao povratne informacije na temelju uspostavljenih veza.
    Ilustracija 2. Primer konfiguracije mreže bez servera
    U slučajevima kad je potrebno ostvariti vezu udaljenih lokacija, moguće je uz datu konfiguraciju jedino primeniti fizičko povezivanje udaljenih LAN-ova što je za većinu organizacija ipak preskupo Zbog toga je ovakva konfiguracija ređa kod većih organizacija, ali češća kod
    kućnih.
    • Konfiguracija mreže sa jednim serverom i jednim Firewal-om
    Ukoliko organizacija treba da ima servere onda je potrebno konfigurisati mrežu i Firewall na kompleksniji i način od predhodnog opisa. Lokalna mreža može biti konfigurisana na način da se koristi samo jedan Firewall i serveri unutar lokalne mreže ili izvan lokalne mreže.
    Ako je lokalna mreža konfigurisana na način da su serveri locirani izvan lokalne mreže, konfiguracija lokalne mreže i Firewall-a može u potpunosti biti jednaka kao u slučaju mreže bez servera. Takva konfiguracija koja ne dozvoljava prolazak paketa prema zaštićenoj mreži, ukoliko oni nisu deo neke prethodno uspostavljene veze, osigurava i dalje maksimalnu sigurnost za računare locirana u lokalnoj mreži. Ali računari locirani izvan lokalne mreže, koji rade kao serveri izložena su različitim napadima. Zlonamerni napadači su u mogućnosti da izvedu DoS (eng. Denial of Service) napad, pri kojem se ostalim korisnicima Interneta, ali i lokalne mreže onemogućava korištenje usluga servera. Za organizaciju je čak puno gore od spomenutog napada ukoliko napadači modifikuje podatke koji se nalaze na serveru. Napadači mogu podvaljivati lažna obaveštenja serveriima , ili čak programe koji su virusi Time napadači mogu uveliko naštetiti ugledu organizacije.
    Ilustracija 3. Primer konfiguracije mreže sa serverima lociranim izvan lokalne mreže
    U slučaju kada je lokalna mreža konfigurisana na način da su serveri locirani unutar lokalne mreže, konfiguracija lokalne mreže i Firewall-a je složenija. Osim dolaznih paketa koji su deo uspostavljene veze potrebno je omogućiti i prolazak početnih paketa samo prema serverima.
    Začtićena mreža
    r***^- ■[ INTERNET
    Firewall^_/
    Ilustracija 4.Primer konfiguracije mreže sa serverima lociranim unutar lokalne mreže
    Konfiguracija lokalne mreže sa serverima lociranim unutar lokalne mreže ostavlja brojne sigurnosne rupe koje vešti napadači mogu iskoristiti. Napadači mogu iskoristiti konfiguraciju Firewalla koja propušta i početne pakete kako bi preko servera dospeli do ostalih računara u mreži ili barem saznali određene informacije o njima.
    • Konfiguracija mreže sa jednim serverom i dva Frewall-a
    Korištenjem dva Firewall-a, sprečavaju se različiti oblici napada koji bi inače bili mogući. Kao što je vidljivo sa slike , prvi Firewall se spaja na Internet i mrežu servera, tzv vanjska lokalna mreža. Između mreže servera i lokalne mreže smešta se drugi Firewall.
    Ilustracija 5. Konfiguracija mreže sa jednim serverom i dva Frewall-a
    Politike propuštanja paketa koju Firewalli primenjuju su različite. Firewall koji štiti unutrašnju lokalnu mrežu propušta samo one pakete prema unutrašnjoj lokalnoj mreži samo one pakete koji su deo neke uspostavljene veze. Firewall koji je spojen na Internetom mora uz te pakete propuštati i pakete koji su namenjeni serverima
    • Konfiguracija mreže sa dimilitarizovanom zonom
    U prethodnom primeru konfiguracije mreže potrebno je koristiti čak dva Firewalla. Time se usporava brzina prenosa podataka jer podaci prolaze dve obrade, ali i cena cele mreže jer je potrebno iskoristiti jedan računar kao Firewall. Rešenje za spomenuti problem je korištenje konfiguracije sa demilitariziranom zonom, koja pruža jednaku funcionalnost, ali bržu i jeftiniju od prethodno opisane. Firewallu pomoću kojeg se filtrira mrežni promet dodeljene su dve mreže:
    • Interna lokalna mreža i
    • 11. Mreža server , tzv. demilitarizirana zona.
    Ilustracija 6. Interna lokalna mreža i mreža server
    Na Firewallu je potrebno postaviti takvu konfiguraciju koja će propuštati na interfejs prema unutrašnjoj lokalnoj mreži samo pakete koji su deo uspostavljene veze. Prema serverima je potrebno omogućiti slanje početnih paketa i sa unutarnje lokalne mreže, i sa Interneta.
    • Firewall-i zasnovani na hostu
    U ovom se slučaju koristi računar umesto routera. To nudi mnogo više mogućnosti praćenja aktivnosti koje se odvijaju preko Firewalla. Dok Firewall zasnovan na routeru nadgleda pakete na IP prazini, hostovi prenose kontrolu na novim aplikacijama Da bi se osigurali od potencijalnih problema koji bi se mogli pojaviti zbog propusta u implementaciji sigurnosti u uobičajenoj programskoj podršci za mrežne usluge, Firewalli zasnovani na hostovima obično koriste posebne verzije programa koji pružaju podršku potrebnim servisima. To su najčešće ogoljene verzije orginalnih programa koje su zbog svoje kratkoće puno jednostavnije za održavanje, pa je i manja mogućnost za slučajne propuste (bagove koji narušavaju sigurnost. Osnovni nedostatak takvih Firewalla je potreba za posebnom programskom podrškom za svaki od servisa koji treba podržati za mrežu " iza" Firewalla. Kao dodatna mera zaštite najčešće se koristi kombinacija zaštite na nivou aplikacije i filtrirajućeg routinga kojega takođe obavlja sam host ili router.
    • Izolacijske mreže
    Izolacijske mreže su vrlo slične Firewallima zasnovanim na hostu, osim što se između privatne mreže i Interneta ne postavlja host nego mreža. Međutim, ta se mreža može sastojati i od samo jednog čvora konfigurisanog tako da i jedna i druga mreža može pristupiti izolacijskoj mreži, ali istovremeno tako da izolacijska mreža ne propušta direktan promet između privatne mreže i Interneta.
    Glavna prednost izolacijske mreže je u tome što omogućava jednostavnije postavljanje i dodeljivanje novih Internet adresa, naročito kod velikih privatnih mreža koje bi se inače morale znatno rekonstruisati. To u osnovi znači da računari " iza" izolacijske mreže ne moraju imati adrese koje su poznate računarima na Internetu. Na taj način se može priključiti cela mreža računara " iza" Firewalla na Internet , korištenjem samo jedne Internet adrese.
    • Softverski Firewall
    Halted Firewall
    Windows Firewall
    ZomeAlarm/YoneAlarmPro
    Black Ice Defender
    Norton Personal Firewall
    Sygate Personal Firwall
    Tinz Personal Firewall
    Kerio Personal Firewall
    7.1. Halted Firewalli
    Ideja Halted Firewalla bazira se na postupku gašenja računara s Linux operativnim sistemom. Na modernim operativnim sistemima nije moguće jednostavno ugasiti napajanje računara prilikom gašenja. U pravilu, računr pre samog prekidanja napajanja mora obaviti neke radnje kao što su spremanje zaostalih podataka na hard disk i sl., tako da se gašenje računara mora pokrenuti zadavanjem određene naredbe operativnom sistemu. U Linux-u se gašenje računara pokreće naredbama shutdown - h ili halt (ove naredbe su ekvivalentne).
    Windows Firewall
      Automatski se instalira sa Service Packom 2 operativnog sistema Windows XP, ali se može onemogućiti njegov rad. Windows Firewall nije univerzalan s jednim skupom pravila, koji se može samo uključiti ili isključiti. Raspoloživa su tri osnovna načina rada:
    uključen bez uslova,
    uključen s uslovima,
    isključen.
              Nakon instaliranja, Windows Firewall se uključuje s uslovima za sve postojeće veze, te će se s uslovima uključivati i za sve nove veze. Windows Firewall omogućuje odabiranje programa koji mogu primati podatke putem mrežne veze. Ako otkrije nepozvani dolazni promet, prikazuje se upozorenje. To se upozorenje može videti pri pokretanju programa koji zahteva dvosmernu interakciju s vašim računarom i daje na raspolaganje 3 izbora:
    dopustiti izvođenje programa pri čemu se program dodaje u listu iznimki Firewalla,
    blokirati program zauvek,
    blokirati program samo ovaj put.
    ZoneAlarm/ZoneAlarmPro
    To je vrlo " prijateljski" prema korisnicima raspoložen Firewall. Upozorenja su opisna. Možda baš i nije najbolji za profesionalce, jer se čini vrlo jednostavan. S druge strane, za početnike nema boljeg programa. ZoneAlarm je jedini Firewall koji osim pokušaja ulaska u vaše računar posmatra i programe koji šalju informacije sa računara. To je vrlo bitno ako slučajno imamo instaliranog trojanskog konja. On će blokirati svaki program koji se pokušava spojiti na Internet. U trenutku prvog blokiranja nekog programa možemo odlučiti hoćemo li dozvoliti vezu programu samo jedan put, svaki put ili pak da nikada ne dozvolimo tom programu da se spoji na internet. Kasnije se možemo predomisliti i promijeniti odobrenja. Takođe, Zone Alarm (i Zone Alarm Pro) ima dugme koje kada stisnemo, trenutno blokira svu vezu s Internetom. Zone Alarm je besplatna verzija Zone Alarm Pro-a i kao takva ima manje mogućnosti (Zone Alarm Pro uz standardne Firewallne mogućnosti pruža i zaštitu od spywarea, zaštitu od krađe identiteta, zaštitu privatnosti, blokira štetne privitke u e-mail porukama i slanje istih, pruža tzv. Triple Defense Firewall - zaštita od malwarea, onemogućava daljnji rad programa koji pokušavaju počiniti štetne aktivnosti, te sprječava neželjene promjene u operacijskom sustavu i Internet pretraživaču).
    Black Ice Defender
    Najveći razlog zbog koga je na ceni ovaj Firewall je taj što on, ne samo da blokira napade, nego ih pamti i otkriva informacije o napadaču. Većina programa se oslanja na informacije koje se lako mogu otkriti, ali baš i nisu korisne. Black Ice Defender pokušava (i vrlo često uspeva) da otkrije IP adresu napadača. Nakon toga imamo opciju da pošaljemo te informacije napadačevom Internet servisu. Posle toga često usledi isključenje korisnika. Loša osobina Black Ice-a je ta što ga se teško rešiti ako ga više ne želimo.
    Norton Personal Firewall
    Sa njim dobijamo mnoštvo funkcija koje možemo " krojiti" po svojoj želji. Razni stepeni sigurnosti i sigurnosna pravila koja možemo menjati su glavne karakteristike Norton Personal Firewall-a. Zaštita naše privatnosti, koja ne dolazi sa ostalim programima koje spominjemo je vrlo dobra funkcija koju ne bi trebali zanemariti.
    Sygate Personal Firewall
      On ima mogućnost " zatvaranja" portova ako programi koji obično koriste te izlaze nisu aktivni. Takođe, imamo i mogućnost postavljanja različitih stepena sigurnosti za različito doba dana. Tako da kad odemo na posao, a ne želimo isključiti PC, možemo postaviti veću sigurnost kada nismo tu. Slično Black Ice Defender-u, Sygate Personal Firewall ima mogućnost otkrivanja uljeza kao i tehnike koje su korišćene pri pokušaju ulaska u naše računar.
    Tiny Personal Firewall
    Iako se zove " tiny" (eng. za " maleni" , " sitni" ), ovaj Firewall ide ruku-pod-ruku sa ostalima na tržištu. Koristi manje resursa našeg računara nego ostali programi. Nedostatak je taj što nije razumljiv početnicima. Upozorenja su veoma složena koja čak i napredni korisnici ne mogu razumjeti. Takođe, Tiny Personal Firewall ima mogućnost " udaljene" administracije, tako da firme mogu imati centralizovan pristup svakom računaru u mreži i menjati nivo zaštite za svakog korisnika posebno.
    Kerio Personal Firewall
      To je lični Firewall koji omogućava zaštitu personalnih računara na više novoa. Network security modul osigurava uobičajenu funkcionalnost Firewalla kroz mogućnost filtriranja TCP/IP prometa. Osim tog standardnog modula, Kerio Personal Firewall u sebi integrišu i Application integrity modul za očuvanje integriteta aplikacija, Privacy protection modul za zaštitu korisnika od pop-up prozora, spyware programa, online oglasa i krađe kolačića (eng. cookie), te Intrusion detection modul za detekciju i blokiranje napada. Takođe, predefinisano je omogućen tzv. stealth način rada koji sakriva zaštićen računar od potencijalnih napadača, a beleženje aktivnosti je rešeno vrlo kvalitetno i na više nivoa.
    • Zaključak: Uloga i potreba Firewall-a u današnjici
    U današnje vreme kada je Internet potreban i važan resurs u svim organizacijama veoma je bitno posvetiti određenu pažnju računarskoj sigurnosti. Pri tome Firewall-i imaju veliku ulogu jer štite organizacije od brojnih zlonamernih korisnika Interneta. Oni su prva brana koju napadač mora proći kako bi dospeo do željenog cilja, zaštićenih računara.
    Odabiranje željenog Firewall-a sve je teži čemu doprinosi i sve veći broj nuđenih Firewall-a. Ti Firewall-i mogu biti komercijalni ili besplatni. Komercijalni obično nude lakše konfiguracije i veći broj mogućnosti. Besplatni su obično beskorisni bez stručnjaka koji bi ih konfigurisali i održavali. Osim podele na komercijalne i besplatne Firewall -ovi se mogu podeliti i na one zasnovane na Windows operativnim sistemima , te na Firewall-e zasnovane na Unix/Linux operativnim sistemima .
    Perfomanse i mogućnosti su im u osnovi jednake i neki proizvođači Firewall-a izrađuju Firewall-e koji rade na oba operativna sistema . Zavisno o potrebama organizacija ili korisnika moguće je konfigurisati lokalnu mrežu i Firewall koji lokalnu mrežu štiti od novlašćenih zlonamernih korisnika na različite načine. Pri tome moguće je koristiti različita rešenja, bilo hardverska ili softverska.
    • SADRŽAJ
    1. Uvod PAGEREF _Ref245315512 h 1
    2. Firewall PAGEREF _Ref245315555 h 2
    3. Uloga Firewall-a PAGEREF _Ref245315625 h 2
    4. Podela potencionalnih napadača2
    4.1. Zaštita lokalne mreže od štetnog delovanja “napadača“2
    4.2. Zaštita od štetnog delovanja lokalnih korisnika34.3. Administriranje4
    5. Osnovne koncepcije Firewall skeniranja paketa PAGEREF _Ref245316007 h 5
    5.1. Statističko filtriranje paketa (stateless inspection)5
    5.2. Filtriranje paketa zavisno po vrsti protokola PAGEREF _Ref245316033 h 5
    5.3 .Filtriranje paketa zavisno po IP adresama5
    5.4 .Filtriranje paketa zavisno po odredišnim tj. izvorišnim portovima5
    5.5. Filtriranje paketa zavisno o ruti usmeravanja paketa (eng. Source Routing)6
    5.6. Filtriranje paketa zavisno po broju fragmenta paketa6
    6. Hardverski Firewall6
    6.1.Dual – Homed gateway66.2. Screened host gateway7
    6.3. Virtuelne privatne mreže (VPN - Virtual Private Networks)8
    6.4. Konfiguracija mreže bez servera8
    6.5. Konfiguracija mreže sa jednim serverom i jednim Firewal-om9
    6.6. Konfiguracija mreže sa jednim serverom i dva Frewall-a10
    6.7. Konfiguracija mreže sa dimilitarizovanom zonom11
    6.8. Firewall-i zasnovani na hostu12
    6.9. Izolacijske mreže12
    7. Softverski Firewall12
    7.1. Halted Firewalli12
    7.2. Windows Firewall13
    7.3. ZoneAlarm/ZoneAlarmPro13
    7.4. Black Ice Defender13
    7.5. Norton Personal Firewall13
    7.6. Sygate Personal Firewall13
    7.7. Tiny Personal Firewall14
    7.8. Kerio Personal Firewall14
    8. Zaključak: Uloga i potreba Firewall-a u današnjici14
    Literatura
    • http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1 %82%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%B8%D0%B4
    • 12. http://hakovanje.dzaba.com/custom.html
    • 13. http://en.wikipedia.org/wiki/Firewall_(networking)
    • 14. http://info300.net/FedoraFirewall/
    • 15. http://www.cisco.com/en/US/products/hw/vpndevc/ps2030/products_configuration _example09186a008089f467.shtml
    • 16. http://www.cert.hr/plainhtmlpage.php?id=25&lang=hr
    • 17. http://www.doboj.com/dnnsite/doboj/Internet/FirewallsVatreniZidovi/tabid/233/lan guage/en-US/Default.aspx
    • 18. http://www.all-internet-security.com/top_10_Firewall_software.html
    • 19. http://personal-Firewall-software-review.toptenreviews.com/