Ip teefonija
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Like this? Share it with your network

Share

Ip teefonija

on

  • 1,373 views

 

Statistics

Views

Total Views
1,373
Views on SlideShare
1,373
Embed Views
0

Actions

Likes
1
Downloads
27
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft Word

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Ip teefonija Document Transcript

  • 1. MENADŢMENT U SAOBRAĆAJU I KOMUNIKACIJAMA – BERANE IP TELEFONIJA seminarski radMentor: Student:Prof. Dr Bojan Bakmaz Seid Šabović 171/09 Sead Musić 154/09 Berane, 2011
  • 2. IP telefonijaSadrţaj:UVOD ........................................................................................................................3 1. IP telefonija.......................................................................................................4 2. Protokoli IP telefonije.......................................................................................7 2.1. UDP protokol .............................................................................................8 2.2. ICMP protokol............................................................................................9 2.3. IGMP protokol ...........................................................................................9 3. Odnos IP telefonija, VoIP i internet telefonija ...............................................10ZAKLJUĈAK ..........................................................................................................14LITERATURA.........................................................................................................15 2
  • 3. IP telefonijaUVOD Veoma brz razvoj tehnologija u telekomunikacijama i raĉunarstvu je obeleţjesavremenog doba. Razvojem informacionih tehnologija dolazi do razvoja i poboljšanja u svimoblastima ljudskog ţivota. Moderne tehnologije u telekomunikacijama i raĉunarstvu stvarajuuslove sa dosta prostora za nove poslovne i korisniĉke aplikacije. Otvaraju se nove mogunostiponuĊaĉima usluga da ispune zahteve poslovnim i krajnjim korisnicima. Jedna od novih tehnologija predstavlja i VOIP (Voice Over Internet Protocol) koja koristiinternet za prenos glasa. U daljem izlaganju predstavićemo neke od osnovnih karakteristika ove tehnologije. Uprvom dijelu predstavićemo šta je to IP telefonija i njene karakteristike. U drugom dijelugovorićemo o protokolima IP telefonije. U današnje vreme ne postoji osoba koja barem jednom nije imala dodira sa internettelefonijom (VoIP-om).Popularnost našeg svakodnevnog “Halo..”teško jezameniti bilo ĉime,paje zato bilo potrebno izmislitinaĉin kako obaviti klasiĉantelefonski razgovor,iskoristiti internet Ina taj naĉin zaobići telekome bez kojih binam ţivot bio nezamisliv.Odgovor na ovaj zahtevstigao je u obliku protokola H323 ili u prevodu,naĉin na koji se govor prenosi puteminterneta.Internet telefonija je postala svakodnevnica modernog društva.Ona namomogućava davodimo razne aktivnosti preko interneta,kao što su (ĉet,razgovoriu zemlji I inostranstu.videorazgovori,razmena podataka i još mnoštvo drugihstvari. Udanašnjemposlovnomokruţenju, ukomjesmanjenjetroškovaimperativ,prenosglasaprekoIPmreţapredstavljajedantehnološkihhitova.Ovarelativnonova,alizrelaiprovjerenatehnologija,korisnicimaomogućavadaputempostojećeinfrastrukturezaprenospodatakavršeigovornukomunikaciju, uz ĉitavniznovihfunkcionalnostiukorišćenjutelefonskihusluga.Naovajnaĉinsepostiţuznatneuštedeutelefonskimraĉunima,jerseplaćasamozakuplinijazaprenospodataka.Prenos glasa u ovom sluĉaju predstavlja samo jošjedan servis na postojećoj infrastrukturi. 3
  • 4. IP telefonija 1. IP telefonija IP telefonija omogućuje glasovnu komunikaciju preko raĉunarske mreţe koristećiotvoreni, standardni Internet protokol (IP). Kao takva, omogućuje proširenje govornekomunikacione servise na sve zaposlene, na svim radnim mestima – centralnom poslovnomprostoru, ograncima kompanije ili potpuno udaljenim lokacijama. IP telefonija predstavljasloţeni sistem integracije VOIP- a sa PSTN- om. Slika 1. – IP telefonija Koristeći raĉunarsku mreţu kao platformu, kompanija bilo koje veliĉine moţe postićibitne benefite u svom poslovanju, a da pri tome gotovo neprimetno preĊe na sistem IPtelefonije(1): • Preduzeće zadrţava standardne telefonske prikljuĉke • IzmeĊu filijala kompanije (udaljenih lokacija) telefoniranje se obavlja bez dodatnih troškova • Osigurana je skalabilnost sistema • Uspostavlja se sistem jedinstvene numeracije • Postojeća spoljna numeracija ostaje ista • Osigurana je komunikacija u sluĉaju ispada Interneta uz pomoć rezervnih veza preko javne telefonske mreţe 4
  • 5. IP telefonija • Smanjuju se troškovi telefoniranja (primena novih servisa i usluga, mnogo brţi i kvalitetniji protok informacija i povećanje produktivnosti zaposlenih) • Uz minimalne investicije mreţa se prilagoñava korisniku • Administracija mreţe je jednostavna • IP telefon je deo raĉunarske mreţe pa se lako administrira pomoću web browser-a • Fiziĉki malo rešenje bez potrebe za velikim brojem kablova • Sve promene se mogu realizovati brzo i jednostavno • Centralna kontrola troškova • Brza implementacija • Novi servisi omogućuju korisnicima veći komfor i funkcionalnost • Mogućnost dislociranog poslovanja (mobilnost radnog mesta) • Mogućnost postepenog dodavanja pretplatnika bez ulaganja u infrastrukturu. IP telefonija je budućnost na polju govornih komunikacija i zasniva se na digitalnomkodiranju govora koji se prenosi putem internet protokola. Fiksni (ţiĉni) i beţiĉni (wireless) IPtelefoni su realnost i omogućavaju isti ili viši kvalitet govora u odnosu na postojeću fiksnu imobilnu telefoniju. Osim višeg kvaliteta i većeg komfora u korišćenju, cijena telefoniranja putem interneta jevišestruko niţa od starih riješenja koja su zasnovana na analognim i digitalnim centralama. IPtelefonske centrale su tehnološki iskorak u korišćenju govornih servisa. Neki od servisa IPtelefonije koji se mogu pruţiti posredstvom KDS sistema su sljedeći: VoIP Home. Usluga namijenjena rezidencijalnim (pojedinaĉnim) korisnicima povezanimna KDS sistem. Omogućava i do 10 puta jeftinije telefoniranje sa destinacijama u inostranstvu. VoIP Office. Usluga namijenjena poslovnim korisnicima koji su povezani na KDS sistem.Omogućava povezivanje postojećeg telefonskog sistema korisnika i obezbijeĊenje jeftinijegtelefoniranja sa destinacijama u inostranstvu. VoIP Virtual Office.Poslovnim korisnicima omogućava potpunu virtuelizacijutelefonskog sistema.Korisnici zatvorenog telefonskog sistema se mogu nalaziti bilo gdje.Korisnicima je na raspolaganju IVR za ulazne telefonske pozive, automatska telefonskasekretarica, snimanje razgovora, konferencijske usluge i ostalo. VoIP telefonske centrale su zasnovane na besplatnoj OpenSource Linux platformi saAsterisk sistemom. Ovakvo rešenje je veoma fleksibilno i moţe se prilagoditi najrazliĉitijimzahtevima Vaše firme. Neke od mogućnosti ovakvog rešenja su:neograniĉen broj lokala, govornapošta za svaki local, automatsko preusmeravanje poziva, meniji za izbor odgovarajućeg lokala,praćenja razvogora, snimanja razgovora, funkciju call centra, spajanje lokala u pozivne grupe,digitalna sekretarica, praćenje lokala u sluĉaju promene lokacije, povezivanje više ekspozitura uviše gradova u jedinstven sistem, smenjenje troškova telefoniranja prema GSM mreţama, 5
  • 6. IP telefonijasmanjenje troškova telefoniranja prema inostranstvu, preusmeravanje dolaznih poziva premabroju dolaznog telefona, Veb interfejs za nadzor i podešavanje sistema. Slika 2. – Prenos govora preko PSTN i interneta Mogućnost prenosa govora preko Interneta rezultat je konvergencije dve tehnologije kojesu se pojavile u razliĉitim regulatornim okolnostima: javne komutirane telefonske mreţe (PSTN)i Interneta (slika 2). Opšti izraz koji se u okviru MeĊunarodne unije za telekomunikacije (ITU)koristi za prenos govora preko Interneta je: IP telefonija. Mada ne postoji konsenzus o njegovojtaĉnoj definiciji, ovaj izraz se koristi kao generiĉki pojam koji oznaĉava razliĉite postupkeprenosa govora i podataka preko mreţa sa komutacijom paketa baziranih na Internet protokolu(Internet Protocol - IP). IP telefonija moţe se podeliti u dve osnovne grupe: VoIP (Voice overIP) i Internet telefoniju. Razlika izmeĊu njih leţi u prirodi osnovne mreţe - VoIP koristi privatneIP mreţe, dok Internet telefonija koristi javni Internet. U ovom radu su dati osnovni principi IPtelefonije, preduslovi kvaliteta servisa, opisani ekonomski izazovi i uraĊena je ekonometrijskaanaliza sa ciljem da se utvrde osnovni principi tehno-ekonomske analize tehnologije prenosagovora preko Interneta. 6
  • 7. IP telefonija 2. Protokoli IP telefonije Internet protokol IP je glavna karika u skupu TCP/IP protokola.Sve što odrade TCP,UDP, ICMP, IGMP protokoli nalazi se u, prenosi se IP paketom.IP protokol obezbeĊujenepouzdanu, bez uspostave veze isporuku paketa. Nepouzdana isporuka, znaĉi da se ne garantujeda će IP paket uspešno stići na odredište. Za IP protokol se kaţe da obezbeĊuje najbolju mogućuuslugu (best effort service). Kada doĊe do nekog problema (npr ruter nema više slobodnogmemorijskog prostora) IP protokol pokreće jednostavan algoritam: odbacuje paket i šalje ICMPporuku izvorištu. Zahtevanu pouzdanost moraju da obezbede viši slojevi (TCP).H 323 protokol Protokolom H 323 se, na neki naĉin, definicija Internettelefonije standardizuje, ali postojeviše naĉina ostvarivanja veze izmeĊu dva iliviše uĉesnika u komunikaciji Za korišćenje internettelefonije postoje odreĊenisoftware-ski i hardware-ski zahtevi.(2) Slika 2. – H 323 protokol Najĉešće na našim prostorima se koriste software-ski programi za internettelefoniju, kaošto su, na primjer: CoolTalk, NetMeeting i Skype. Neke aplikacijedobiju se direktno sInternetpreglednicima, neke su aplikacije besplatne(freeware), a za neke se mora i platiti. 2.1. TCP protokol Korišćenje TCP protokola nije prihvatljivo jer ima veliko inicijalno kašnjenje I velikuvarijaciju kašnjenja zbog retransmisija i kontrole toka podataka.Ono što je zajedniĉko svimraĉunalima prikljuĉenima na Internet je TCP/IP (Transmision ControlProtocol/Internet protocol)protokol. To je svojevrsni jezik Interneta koji odreĊuje na koji se naĉin raĉunari spajaju naInternet (svakom daje njegovu adresu - IP broj) te na koji naĉin meĊusobnokomuniciraju.TCP/IP protokol nije jedan već ĉitav niz protokola. Po osnovnoj podjeli TCP/IP protokol dijelimo na Transmision Control Protocol i IPprotokol.(3) 7
  • 8. IP telefonija 1.TCP protokol mnogo je napredniji nasljednik NCP (Network Control Protocol)protokola,protokola koji se prvotno (sedamdesetih) koristio na Internetu (Arpanetu). TCP jeprvotno biougraĊen u UUCP kopiju UNIX operativnog sustava, a kasnije je uveden kao osnovniprotocol Interneta. Upravo iz TCP protokola izdvojen je IP protokol. TCP protokol definišenaĉin na kojidva raĉunara, meĊusobno povezana putem Interneta, razmenjuju upravljanje ipotvrĊivanjeprijema poruka. Osnovna funkcija mu je da omogući taĉan prenos podataka izmeĊudvaraĉunara.TCP protokol se brine za ispravnost podataka koji se prenose preko Interneta.Internet(Arpanet) je prešao sa NCP na TCP protokol 1983. godine. Inaĉe, ovaj je prijelaznapravljenrelativno bezbolno za same korisnike Interneta ĉemu uzroke treba traţiti uvišegodišnjimpripremama te relativno malom broju raĉunala prikljuĉenim na Internet u tovrijeme. 2.IP protokol-ova najnajvaţnija uloga je dodjela IP broja (IP adrese) svakom raĉunalu utrenutkukada se prikljuĉuje na Internet. Upravo stoga je IP protokol osnovni protokol Interneta,jer je zafunkcioniranje svih drugih protokola (ĉak i TCP-a) potrebno je da raĉunalo dobije svojIP broj.IP broj je jedinstven te ne mogu postojati dva raĉunala sa istim IP brojem istovremenonaInternetu. IP broj je 32-bitan te se sastoji od 4 skupa od ĉetiri binarna broja (osam znamenki -nula ili jedinica). Kako su binarne znamenke komplicirane za pamćenje svaka od ĉetiriskupinaprevodi se u 4 desetina broja odvojena toĉkom. Kao i OSI model, TCP/IP je zasnovan na prenosu podataka po slojevima (sa tomrazlikom daOSI model ima 7 slojeva, a TCP/IP 4 ili 5). Imena slojeva koje TCP/IP podrţava suaplikativni, trasportni, internet i pristupni, pri ĉemu se u nekim podelama pristupni sloj deli nafiziĉki i datalinksloj. 2.1.UDP protokol Slika 3. – UDP protokol Pošto TCP protokol nije prihvatljivo rešenje za prenos govora, preostaje UDP protokol.UDP protokol ne nudi korekciju neispravnog redosleda paketa niti ima mogućnost detektovanjagubitaka paketa.UDP se koristi za razmenu paketa poruka („datagrama“) izmeĊu raĉunara. Zarazliku od protokola TCP, ovaj protokol ne podrazumeva stalnu vezu nego se paketi „bacaju“odredišnom raĉunaru, bez odrţavanja veze i provere grešaka. Na taj naĉin, ovaj protokol negarantuje isporuku paketa niti isti redosled isporuke paketa kao pri slanju. Zbog ovih osobina 8
  • 9. IP telefonijaUDP protokol je brz i koristi se za aplikacije kojima je vaţna brzina a prispeće paketa iodrţavanje redosleda nije od velike vaţnosti, koristi ga veliki broj aplikacija,naroĉito multimedijalne aplikacije poputinternet telefonije i video konferencije. Koriste gaprotokoli RTP, VoIP, DNS, serveri za raĉunarske igre itd.(4) 2.2.ICMP protokol Internet Control Message Protocol (ICMP) se ĉesto smatra delom IP protokola.Ovajprotokol u stvari predstavlja proširenje IP protokola.Osnovma uloga ICMP-a jeste podnošenje izveštajao greškama i stanju IP mreţe. Korišćenje ICMP protokola moţe inicirati sam mreţnisloj ili aplikacije/protokoli viših slojeva. (5) Slika 4. – ICMP protokol ICMP protokol koristi kontrolne poruke koje se prenose u okviru IP datagrama.ICMPporuke se sastoje od zaglavlja duţine 32 bita i sadrţaja. S obzirom na to da je uloga ICMPprotokola nadomeštanje nedostajućih funkcijaza kontrolu u IP protokolu, ICMP poruke seuglavnom odnose na ispitivanjes t a n j a m r e ţ e i u s e b i s a d r ţ e u p i t e i n j i m ao d g o v a r a j ć e o d g o v o r e . J e d a n o d najĉešće korišćenih korisniĉkih alata za upotrebu ICMPprotokola jesteping alat. 2.3.IGMP protokol Kao i ICMP, Internet Group Management Protocol (IGMP) se ĉestos m a t r a delom IP protokola. Ovaj protokol se koristi kod ĉlanova mreţe kojipodrţavajumulticasting i sluţi za dobijanje informacija koji ĉlanovi mreţe se trenutnonalazeu k o j i m multicast g r u p a m a . O v a i n f o r m a c i j a j e n e o h p o d n a r u t e r i m a k o j i podrţavaju multicast iz tog razloga da bi znali na koje interfejse treba 9
  • 10. IP telefonijaprosleditim u l t i c a s t s a o b r a ć a j . S p e c i f i k a c i j a I G M P p r o t o k o l a j e d a t a u R F C 1 1 1 2 dokumentu.(6) Bitska duţina IGMP poruke je 64 bita. Ova poruka sadrţi polje kojeoznaĉavaverziju IGMP protokola (ova vrednost je za sada uvek 1), polje koje oznaĉava tipIGMP poruke(1 predstavlja IGMP upit a 2 IGMP odgovor), polja koje sadrţiv r e d n o s t k o n t r o l n es u m e p o r u k e i p o l j e u k o m e s e n a l a z i I P a d r e s a k l a s e D (vrednost svih bitovaadrese je 0kod IGMP poruka sa tipom 1) 3. Odnos IP telefonija, VoIP i internet telefonijaPrenos glasa preko IP mreţa moţe se podijeliti na dvije tehnologije: • Voice Over IP (VoIP) – tehnologija koja IP mreţu koristi kao medij za povezivanje udaljenih PBX sistema (centrala) i kod koje krajnji korisnik telefonskog servisa još uvijek radi sa klasiĉnom telefonskom linijom, centralom i aparatom; • IP Telefonija (IPT) – tehnologija koja kompletnu telefonsku infrastrukturu naslanja na IP mreţu, ukljuĉujući i telefone. Slika 5. – VoIP tehnologija VoIP predstavlja manje radikalan prelaz na novu tehnologiju, zato što u njoj korisnik neprimjećuje nikakvu promjenu u funkcionisanju servisa, već se migracija vrši transparentno, sobzirom da se dijelovi telefonskog sistema koji su dostupni korisniku sistema ne mijenjaju. Za razliku od VoIP-a, IP Telefonija donosi kompletno nove komponente ifunkcionalnosti sistema, poĉev od telefonskog aparata koji se vezuje u LAN mreţu, prekosoftverskih sviĉeva koji zamjenjuju PBX centrale, pa do pratećih aplikacija kao što su sistemi zaglasovne poruka i niz drugih servisa i funkcionalnosti. IPT uvodi pojam "klijenta" na mjestutelefonskog aparata i najjednostavnije reĉeno, IP telefon postaje vrsta PC raĉunara koji je ufunkciji 24 sata dnevno, uvijek na raspolaganju korisniku. Putem IP telefona korisnici mogu 10
  • 11. IP telefonijapregledati sadrţaje na Internetu, slati tekstualne i govorne poruke preko e-maila, pregledatimultimedijalne sadrţaje, pa ĉak i imati i video komunikaciju na skupljim modelima telefona. Internet telefonija je vid komunikacije koja se odrţava putem Interneta.Internettelefonijaomogućava razgovor putem interneta,koji podrazumeva ne samozahvatanje zvuka (audiokonverzacije),nego i zahvatanje i prenos videosignala,slike,u realnom vremenu (tzv.prenosstrujećeg zvuka i strujećeg videa). Danas internet telefonija predstavlja najjeftiniji naĉinkomuniciranja sasvetom,ali zbog svojih zasad ograniĉenih mogućnosti i nije toliko popularnakolikopopularan moţe biti…Aplikacije za Internet telefoniju ĉesto senazivaju i : IP telefonija, VOI (Voice over the Internet) ili VOIP (Voice over IP).Kome je Internet telefonija namenjena? Kratko i jasno svima. Teško da se moţe pronaći pojedinac ili firma koja nemora uputitibar jedan poziv u inostranstvu. Doslovno, svaki poziv putem VoIP-a je ušteda.Kako gotovo upravilu VoIP firme ne naplaćuju pretplatu ni prikljuĉnutaksu, svakim ostvarenim pozivom štedise novac, kako, u poredjenju sacenovnikom nacionalnog telekoma.(7) Ograniĉenja korišćenja nema.Svakomoze postati pretplatnik jedne od VoIP firme jer timeuštedite nešto novca, kućnogili poslovnog budţeta.Prikljuĉenje fiziĉkihlica u pravilu vrlo jejednostavno i moţe seobaviti doslovno za nekoliko minuta, a tose odnosi i na poslovne korisnikekodkojih nije potrebno modificirati telefonskucentralu.Uglavnom, nema razloga da nepostanemo korisnik VoIP-a.Ne košta ništa,a štedi novac svaki put kad nazovemo preko granice. Naravno, broj rešenja je izrazito velik te se ta rešenja lako mogu prilagoditi korisniku.Ukratko VOIP je namenjen svima koji ţele novo, brţe, jednostavnije I jeftinije. 11
  • 12. IP telefonijaInternet telefonija putem telefona Za ljude koji ţele koristiti Internet telefoniju putem pravih telefona, postojeservisikojiomogućavaju te usluge za vrlo povoljne cene. Naravno da kvalitetprenosa zavisi od ponudjaĉa doponudjaĉa, ali sve u svemu, kvalitet zvuka uvećini sluĉajeva jezadovoljavajući.Za korištenje oveusluge potrebna je klasiĉna telefonska linija. Bitovitelefonskog signala ne prenose se putemtelefonske ţice do krajnjeg korisnika već preko interneta. Za korištenje ove usluge potrebno jepozvati selekcijski brojoperatera za tu uslugu, a zatim I upisati ţeljeni broj koji se zove.Provajder prosledjuje poziv prema traţenoj osobi smanjujući na taj naĉin troškovetelefoniranjaza nekoliko puta.Internet telefonija putem VoIP adaptera Zajedniĉka kombinacija raĉunara i telefona koristi se u preduzećima koje ţelešto višesmanjiti svoje troškove telefoniranja. Princip rada je jedna brza Internetveza s ostatkom svijeta,VOIP adapter za raĉunare i telefoni. VOIP adapter usmjerava pozive na odredišna mesta i glumitelefonsku centralu. Ovaj naĉinpopularan je menu konzervativnijim korisnicima koji višepreferiraju telefon negoraĉunar .(8) 12
  • 13. IP telefonija Internet telefonija putem VoIP adaptera Za ostvarivanje ovog naĉina VOIP-a potrebni su sledeći elementi, ADSLmodem s dostavelikom brzinom, preporuĉuje se minimalno 512 kb/s, zatimVOIP adapter za raĉunar i telefoni.VOIP adapter radi u dva smera i pretvaradigitalni u analogni signal I obratno. 13
  • 14. IP telefonijaZAKLJUČAK Ukoliko se ugledamo na primere tehnologija koje su se razvijale proteklihgodina Idecenije, pre svega se to odnosi na Internet i mobilnu telefoniju,videćemo u kojem će se smerukretati ove usluge. Komercijalizacija ipopularizacija je već poĉela, samo jedina zamerka se moţenaći u kvalitetupojedinih komunikacijskih puteva. Kvalitet će rasti uporedno s popularizacijomsarastom kvaliteta i brzine Internet veza širom svijeta. Mnoge firme se bore i borićese na globalnom trţištu ljudi od neverovatnih 7 milijardijedinki će nama kaokrajnjim korisnicima nuditi još povoljnije i još prihvatljivije opcije.Internettelefonija je donela pozitivni pomak u cenama što se tiĉetelefoniranja.Standardni analogni putevise polako sve više zanemaruju i dolazido novog talasa tehnologija i naĉina komuniciranja. Cijela svetska Internetska infrastruktura će se ubudućnosti na neki naĉin moratiprilagoditirastućem broju prometa izazvanog VOIP prometa. Budućnost Internettelefonije je neupitna samoje pitanje u kojem će se obliku i na koji naĉin daljerazvijati. 14
  • 15. IP telefonijaLITERATURA (1) http://www.softnet.rs/sr/Usluge/ (2) www.telfor.rs/telfor2004/radovi/TM-2-23.PDF (3) www.scribd.com/doc/52939544/41/TCP-IP-protokoli (4) www.javvin.com/protocol/rfc768.pdf (5) www.scribd.com/doc/.../Internet-Control-Message-Protocol-ICMP (6) www.scribd.com/doc/75855605/48/IGMP (7) www.mh-company.ba/stranica/privatni-korisnici/ip-telefonija (8) web.zpr.fer.hr/ergonomija/2005/.../INTERNETTELEFONIJA.doc 15