Vuk Raičević   PRavoindustRijske  svojine     Novi Sad, 2010
Doc. dr Vuk Raičević      PRavo industRijske svojine                     Izdavač:Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, ...
Učen čovek uvek u sebi ima bogatstvo.               (Latinska izreka)              Knjigu posvećujem          sinovima Mar...
Predgovor        Pre samo nekoliko decenija, svet je većini ljudi zauvek ostajao nepremo-stivo ogroman i najvećim svojim d...
Iz ne samo tih razloga, važnost trenutka nametnuo mi je, pomalo za-boravljeno, istraživačko zadovoljstvo, ali i akademsku ...
Sadržajdeo iintelektualna svojina  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  ...
VIII	                                                                                                                     ...
	                                                                                                                        ...
X	                                                                                                                        ...
	                                                                                                                        ...
XII	                                                                                                                      ...
	                                                                                                                        ...
XIV	                                                                                                                      ...
	                                                                                                                        ...
XVI	                                                                                                                      ...
deo i                   intelektualna svojina           Prava intelektualne svojine kao da su samo reči koje ne uspevaju d...
2	                                                            INTELEKTUALNASVOJINA1. Pojam intelektualne svojine        I...
POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE	                                              3izražena i osobenosti njenog ime...
4	                                                        INTELEKTUALNASVOJINAiskorišćavanja i raspolaganja delom, kao i ...
POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE	                                                5i nikada umirujući intelekt lj...
6	                                                             INTELEKTUALNASVOJINAstatusa u društvu i pred vladarem, i m...
POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE	                                              7va dogodila se pred osvit Novog ...
8	                                                              INTELEKTUALNASVOJINAprvi put priznao je autoru pravo na d...
ZNAčAJINDUSTRIJSKESVOJINE	                                                          9      3) treću grupu čine istupanja...
10	                                                             INTELEKTUALNASVOJINAstvena ekonomska funkcija svih prava ...
RATIOZAšTITEINTELEKTUALNESVOJINE	                                               11kao bestelesnih stvari zahteva znatno...
12	                                                                INTELEKTUALNASVOJINAoriginalna, neočigledna ili distin...
ODNOSPRAVAINDUSTRIJSKESVOJINEPREmADRUgImgRANAmAPRAVA	                 136. odnos prava industrijske svojine   prema...
deo ii                                   Patent                     „Patentni sistem dodao je gorivo interesa na vatru gen...
16	                                                                                 PATENT1. Pojam pronalaska       Kako j...
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Pravo industrijske svojine
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Pravo industrijske svojine

9,281 views
8,706 views

Published on

Intelektualna svojina je opšti, pravno-tehnički pojam za određene kreacije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra. Ova nematerijalna dobra mogu da uživaju zaštitu na osnovu različitih nivoa isključivih prava koja su slična svojinskim, što omogućuje komercijalizaciju i eksploataciju tih dobara na tržištu. Na primer, u ručnom satu, suštinski kvalitet, tehnološki, funkcionalni sadržaj zasnovan je na pronalasku, vizuelni izgled sata, ukrasni kvalitet na industrijskom dizajnu, a njegov komercijalni simbol kao žig, kao znak razlikovanja, određuje njegov tržišni kvalitet.

Published in: Business
0 Comments
4 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
9,281
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
4
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Pravo industrijske svojine

  1. 1. Vuk Raičević PRavoindustRijske svojine Novi Sad, 2010
  2. 2. Doc. dr Vuk Raičević PRavo industRijske svojine Izdavač:Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad Za izdavača: Prof. dr Marko Carić Recenzenti: Dr Miroslav Vrhovšek Profesor emeritus, naučni savetnik i dugogodišnji sudija i predsednik Saveznog suda Dr Zoran MiladinovićVanredni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Korektura i lektura: Svetlana Velimirović Korice: Tanja Dukić Prelom: Arpad Terek Štampa: Alfa-graf NS, Novi Sad Tiraž: 500 ISBN 978-86-6019-010-1
  3. 3. Učen čovek uvek u sebi ima bogatstvo. (Latinska izreka) Knjigu posvećujem sinovima Marku i Milošu i ćerkama Mileni, Marini i Mariji.Dugujem posebnu zahvalnost stručnim saradnicima mr Slobodanu Spasiću i mr Radu Glomaziću.
  4. 4. Predgovor Pre samo nekoliko decenija, svet je većini ljudi zauvek ostajao nepremo-stivo ogroman i najvećim svojim delom nepoznat. Putovanja su bila skupa iduga. Znanje je bilo zabeleženo na papiru i teško ga je bilo podeliti. Na mno-gim mestima, telefonske usluge nisu postojale. Van velikih gradova, pristupstranoj kulturi i umetnosti bio je ograničen. Inovacije koje ubrzano nadiru injihovo globalno usvajanje promenili su naš pogled na svet. Mi smo sada po-vezani – fizički, intelektualno, društveno i kulturno – na načine koje je bilonemoguće i zamisliti. Možemo da za nekoliko sati pređemo kontinente. Sa sko-ro bilo koje tačke na planeti možemo da imamo pristup informacijama, da sevidimo i da razgovaramo, da biramo muziku, da snimamo i šaljemo fotografijekoristeći uređaj koji je dovoljno mali da možemo da ga smestimo na dlan ruke.Ova univerzalna povezanost, koju podržava mreža i bežična tehnologija, imaveliki uticaj na budućnost. Pošto udaljenost više ništa ne predstavlja, mi nismoograničeni fizičkim mestom na kome se nalazimo – i koristi su nebrojene.1 Godine 2009. i 2010. predstavljale su plodonosno vreme nacionalnogzakonodavstva u oblasti prava industrijske svojine u kom periodu je donetonekoliko novih zakonskih propisa: Zakon o žigovima, Zakon o pravnoj zašti-ti industrijskog dizajna, Zakon o oznakama geografskog porekla, Zakon o za-štiti topografija integrisanih kola, Zakon o pravnoj zaštiti novih biljnih sorti. Istovremeno, ekonomski aspekti industrijske svojine dobijaju sve višena značaju, jer temelj ekonomije zasnovane na znanju, čemu naše „globalnoselo” teži, počiva na intelektualnom kapitalu. Validacija ljudske misli i pro-nalazaštva točak je napretka civilizacije ka održivijem i pravednijem sutra, ukome tehnologija znanja rađa socijalnu dobrobit pojedinca i društva. Upravoje zaštita i ovaplođenje intelektualnog kapitala mesto gde se prepliću sile pra-va i ekonomije. O značaju ove materije govori i to da je adekvatna zaštita prava inte-lektualne svojine, koja po značaju od 35 pravnih tekovina Evropske unijezauzima sedmo mesto, neizbežan uslov za pristupanje Svetskoj trgovinskojorganizaciji.1 Frensis Geri, sadašnji generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu
  5. 5. Iz ne samo tih razloga, važnost trenutka nametnuo mi je, pomalo za-boravljeno, istraživačko zadovoljstvo, ali i akademsku obavezu stvaranja udž-benika za studijsko bavljenje oblašću prava industrijske svojine, kako kod nastako i na međunarodnom nivou. Knjiga nije pisana za svakog, ali jeste nanačin koji je razumljiv svakom. U nameri da moje saznajne granice o ovoj fascinantnoj oblasti pomeri-mo unapred, ali bez pretenzije dobijanja kvalifikativa strogog naučnog dela,bio sam vođen opredeljenjem da drugačijim konceptom u prenošenju znanjapodstaknem čitaoca da stekne naviku prepoznavanja proizvoda intelektualnesvojine, sa kojima se svakodnevno susrećemo, i pre svega u njima uživamo.Ne zaboravite, intelektualna svojina osnov je kreiranja svih drugih vrednosti. Kako čitati pravo industrijske svojine? Jednostavno rečeno, sa razu-mevanjem. I to ne samo razumevanjem pravnih propisa per se, već njihovespone sa primenljivošću rezultata ljudskog stvaralaštva. Nadamo se da ćeteuvideti da je industrijska svojina takvo polje na kojem se, poput atletike, zbra-jaju mnoge pravne, ekonomske, tehnološke, etičke discipline ili atelje svihumetnosti. U izlaganju sadržaja nastojao sam da lišim tekst uobičajenih nepotreb-nih i suvišnih reči, smatrajući da nema potrebe za korišćenjem veštačkih sin-tagmi, pokušavajući da sa što manje reči prenesem na čitaoca što više tačnihi nadasve zanimljivih informacija. Udžbenik sadrži 11 tematskih delova, pričemu su grane prava industrijske svojine poređane u sledstvenu logičku celi-nu, koja se kreće od objašnjenja pojma do prikaza primera iz prakse. Posebnapažnja posvećena je primerima (čiju dostupnost u velikoj meri dugujem ko-legama iz Zavoda za intelektualnu svojinu) koji snagom svoje indukcije pove-zuju teoriju sa njenom materijalizacijom u stvarnom svetu. Verujemo da oda-brani citati ne samo oplemenjuju štivo, već ukazuju i na širinu zastupljenosti idubinu prodora industrijske svojine u sve segmente naših života. Zahvaljujem se prijateljima i saradnicima na brižnim sugestijama i str-pljenju, a pogotovo stručnjacima Zavoda za intelektualnu svojinu, pre svihBranki Totić i Draganu Vasiljeviću, bez čijeg neuslovljenog doprinosa ovajudžbenik ne bi ni izbliza bio ovako sadržajan. Autor U Beogradu, decembar 2010.
  6. 6. Sadržajdeo iintelektualna svojina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1. Pojam intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 2. Pojam i podela prava intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2.1. Pojam autorskog prava i srodnih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2.2. Istorija autorskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 3. Pojam i podela prava industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 3.1. Pravo u objektivnom i subjektivnom smislu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 4. Značaj industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 5. Ratio zaštite intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 6. Odnos prava industrijske svojine prema drugim granama prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13deo iiPatent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1. Pojam pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2. O pronalazaštvu: od ideje do pronalaska. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3. Pojam patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 3.1. Pojam tehnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 3.2. Pojam tehničkog problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 3.3. Rešenje tehničkog problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 3.4. Tehnički napredak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 4. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 5. Patent kao informacija o inovacijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 6. Priroda patentnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 6.1. Prirodnopravna teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6.2. Ugovorna teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6.3. Teorija nagrade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6.4. Teorija podsticaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 7. Vrste pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 7.1. Primarna klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 7.2. Sekundarna klasifikacija pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 8. Pronalasci koji mogu biti patentabilni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 9. Uslovi patentabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 9.1. Novost pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
  7. 7. VIII SADRŽAJ 9.2. Inventivni nivo pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 9.3. Industrijska primenljivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 10. Subjekti zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 11. Intelektualna dobra koja nisu pronalasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 11.1. Otkrića, naučne teorije i matematičke metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 11.2. Estetske kreacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 11.3. Planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 11.4. Programi računara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 11.5. Prikazivanje informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 12. Ljudsko telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 13. Izuzeci od patentabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 13.1. Pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu . 54 13.2. Pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili životinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija koje se primenjuju u tom postupku; . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 13.3. Biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 14. Postupak za priznanje prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 14.1. Pokretanje postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 14.2. Sadržina prijave za priznanje patenta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 14.3. Podela prijave patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 14.4. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 14.5. Ispitivanje patentnih prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 14.6. Prava iz prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 15. Sadržina prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 15.1. Proizvodnja patentiranog proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 15.2. Nuđenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 15.3. Stavljanje u promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 15.4. Upotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 15.5. Negativna ovlašćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 15.6. Sadržina prava kod patenata iz biotehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 16. Sertifikat o dodatnoj zaštiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 17. Ograničenja prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 17.1. Izuzeci od isključivih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 17.2. Iscrpljenje (konzumacija) prava nosioca patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 17.3. Pravo ranijeg korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 17.4. Ograničenje prava radi nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja . . . . . . . . 85 17.5. Ograničenje prava u vezi sa biološkim materijalom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 17.6. Prinudna licenca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 18. Poverljivi pronalasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 19. Pronalasci iz radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 20. Promet prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
  8. 8.  IX 21. Trajanje patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 22. Vrednovanje patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 22.1. Ekonomske teorije funkcije patenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 23. Prestanak prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 23.1. Oglašavanje patenta ništavim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 24. Ponovno uspostavljanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 25. Povreda prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 25.1. Neposredna povreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 25.2. Posredna povreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 26. Građanskopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 26.1. Privremene mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 26.2. Carinsko-pravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 27. Krivičnopravna zaštita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 28. Komunitarni patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 29. Patenti i energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 30. Mali patent / Korisni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 30.1. Predmetnost malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 30.2. Prijava malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 30.3. Postupak priznanja malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 30.4. Trajanje malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 30.5. Uloga malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 30.6. Komunitarni korisni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 31. Primeri patentnih zahteva iz oblasti mašinstva: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 32. Patentiranje biotehnoloških pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 33. Primer patentne prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 34. Primer prijave za mali patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 deo iii Žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 1. Pojam žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 2. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 3. Znakovi koji mogu biti žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 3.1. Verbalni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 3.2. Grafički znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 3.3. Muzički znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 3.4. Trodimenzionalni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 3.5. Složeni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 3.6. Sugestivni, proizvoljni, slobodni i fantastični znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 3.7. Žig i boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 4. Vrste žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.1. Individualni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.2. Kolektivni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.3. Žig garancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.4. Sekundarna podela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
  9. 9. X SADRŽAJ 5. Uloge žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 6. Pro zaštite znaka žigom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 7. 8. ™® Žig i simboli: , i SM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Žig i ostali znaci obeležavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 8.1. Žig i robna marka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 8.2. Žig i znak kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 8.3. Žig i trgovačko ime / poslovno ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 8.4. Žig i lično ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 8.5. Žig i brend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 8.6. Žig i ime internet domena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 8.7. Žig i pečat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 8.8. Digitalni vodeni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 8.9. Vremenski žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 9. Načela prava na žig. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 9.1. Dokazivanje upotrebe žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 9.2. Relevantna javnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 10. Rešerš žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 11. Osnov nastanka prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 11.1. Nastanak prava na žig upotrebom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 11.2. Nastanak prava na žig registracijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 12. Postupak za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 12.1. Pokretanje postupka za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 12.2. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 12.3. Izuzeci od principa ispitivanja prijava po redosledu dospeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 12.4. Povraćaj u pređašnje stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 12.5. Odustanak od prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 12.6. Ispitivanje materijalnih uslova za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 12.7. Naknadna izmena izgleda znaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 12.8. Prigovor trećeg lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 12.9. Saglasnost vlasnika suprostavljenog žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13. Zaključivanje postupka za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13.1. Odbijanje zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13.2. Priznanje žiga u celosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13.3. Priznanje žiga delimično . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 14. Registar žigova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 15. Sadržina i obim prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 15.1. Reprodukcija žiga u delu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 16. Iscrpljenje (konzumacija) prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 17. Ograničenje prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 18. Međunarodno registrovanje žiga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 18.1. Osnov za međunarodno registrovanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 18.2. Postupak za međunarodno registrovanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 18.3. Datum međunarodne registracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 18.4. Važenje međunarodnog žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
  10. 10.  XI 18.5. Teritorijalno proširenje međunarodnog žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 19. Promet prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 19.1. Prenos prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 19.2. Licenca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 19.3. Franšiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 19.4. Zaloga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 20. Prestanak prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 20.1. Posebni slučajevi prestanka žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 21. Oglašavanje žiga ništavim. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 22. Povrede prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 23. Zaštita prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 23.1. Sadržaj tužbe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 23.2. Privremena mera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 23.3. Krivičnopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 23.4. Zaštita olimpijskog simbola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 24. Komunitarni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 25. Singapurski ugovor o žigovnom pravu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 26. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 27. Međunarodna klasifikacija roba i usluga radi registrovanja žigova prema Ničanskom aranžmanu (Ničanska klasifikacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 28. Primeri iz inostrane sudske prakse. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 29. Primeri iz domaće sudske prakse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 deo iv industRijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 1. Pojam industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 2. Predmet zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 3. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 4. Važnost industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 5. Tehnička funkcija kao prepreka zaštiti dizajna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 6. Uslovi za zaštitu industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 6.1. Novost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 6.2. Individualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 6.3. Novost i individualnost sastavnog dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 7. Industrijski dizajn koji se ne može zaštiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 8. Tajnost dizajna i pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 9. Dizajn i „digitalni svet” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 10. Subjekt prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 11. Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 11.1. Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 11.2. Opis industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 11.3. Dvodimenzionalni prikaz industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 12. Pojedinačna i višestruka prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 13. Redosled ispitivanja prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 14. Dizajn i ostala prava industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
  11. 11. XII SADRŽAJ 15. Međunarodno registrovanje industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 15.1. Zahtev sadrži sledeće bitne elemente: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 15.2. Datum podnošenja međunarodne prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 16. Sadržina prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 17. Pravo ranije upotrebe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 18. Dizajn stvoren u radnom odnosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 19. Trajanje zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 20. Ograničenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 21. Iscrpljenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 22. Promet prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 23. Prestanak prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 24. Oglašavanje ništavim registracije industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 25. Povreda prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 26. Zaštita prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 26.1. Privremena mera i obezbeđenje dokaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 26.2. Osporavanje prava na industrijski dizajn i spor za priznanje autorstva . . . . . . . . . . 245 26.3. Krivičnopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 27. Komunitarni dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 28. Lokarnski aranžman o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i modele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 29. Sudska praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248 30. Najbolji YU dizajni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 31. Primeri prijava dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 deo v oznake geogRafskog PoRekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 1. Pojam oznaka geografskog porekla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 1.1. Ime porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 1.2. Geografska oznaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 2. Elementi oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 2.1. Geografsko područje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 2.2. Ljudski faktor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 2.3. Posebnost proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 2.4. Veza proizvoda i područja porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 2.5. Distinktivnost proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 3. Razlika između imena porekla i geografske oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 4. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 5. Pravo u subjektivnom i objektivnom smislu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 6. Uloge oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 7. Razlozi za zaštitu oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 8. Obaveznost korišćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 9. Oznaka geografskog porekla i oznaka porekla („made in”) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 10. Oznake geografskog porekla i etikete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 11. Simbol kao oznaka porekla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 12. Naziv proizvoda sa oznakom geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
  12. 12.  XIII 13. Tradicionalni, istorijski i homonimni nazivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 14. „Nepravi” (ili fantastični) i pseudogeografski nazivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 15. Proizvodi i usluge sa oznakama geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 16. Oznake geografskog porekla i žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 17. Uslovi za pravnu zaštitu (pozitivni uslovi zaštite) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 18. Nazivi koji se ne mogu zaštititi oznakama geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 19. Poreklo sirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 20. Vina sa oznakom geografskog porekla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 20.1. Obeležavanje vina sa geografskim poreklom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 21. Rakija i druga alkoholna pića sa geografskim poreklom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 21.1. Označavanje rakije i drugih alkoholnih pića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 21.2. Rakija i alkoholna pića kao dobra od opšteg interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 22. Postupak zaštite u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 22.1. Nosilac prava pokretanja postupka za registrovanje oznaka geografskog porekla . 285 22.2. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286 22.3. Sadržaj prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 22.4. Kontrola kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 22.5. Prijava za priznanje statusa ovlašćenog korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 22.6. Redosled ispitivanja prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 22.7. Ispitivanje uslova za priznanje oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 22.8. Pretvaranje prijave imena porekla u prijavu geografske oznake i obrnuto . . . . . . . . 293 22.9. Pretvaranje prijave za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika imena porekla u prijavu za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika geografske oznake i obrnuto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 22.10. Epilog ispitivanja: priznanje prava ili odbijanje prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 23. Trajanje prava na oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 24. Teritorijalno važenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 25. Međunarodno priznanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 26. Izmena podataka o specifičnim osobinama proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 27. Korišćenje registrovanog imena porekla i geografske oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 28. Zabrana korišćenja oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 29. Oznaka geografskog porekla i lično ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 30. Promet prava oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 31. Prestanak oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 31.1. Prestanak statusa ovlašćenog korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 32. Povreda oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 33. Zaštita prava na oznaku geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 33.1. Privremene mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 33.2. Krivičnopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 34. Komunitarne oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 35. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 36. Spisak oznaka geografskog porekla registrovanih u Zavodu za intelektualnu svojinu: . . 305 37. Primer izvornosti crnogorskog sira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
  13. 13. XIV SADRŽAJ deo vi toPogRafije integRisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .311 1. Pojam topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 2. Predmet zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 3. Uloga topografije integrisanih kola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 4. Mesto topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 5. Nastanak prava topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 5.1. Razlozi nastanka prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 6. Subjekti zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 7. Postupak zaštite topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 7.1. Rokovi za traženje zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 7.2. Sadržina prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 7.3. Ispitivanje prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 8. Trajanje prava na topografiju integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 9. Sadržina prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 10. Ograničenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 11. Iscrpljenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 12. Promet prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 13. Poništaj prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 14. Povreda prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 15. Zaštita prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 15.1. Tužba za osporavanje prava na zaštitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 16. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 17. Primer opisa topografije: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 deo vii nove biljne soRte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 1. Pojam biljne sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 2. Pojam priznanja biljne sorte. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 3. Opravdanost zaštite novih biljnih sorti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 4. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 5. Uslovi za priznavanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.1. Novost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.2. Različitost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.3. Stabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.4. Uniformnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 5.5. Proizvodna i upotrebna vrednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 5.6. Ime sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 6. Postupak priznavanja sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 6.1. Zahtev za priznavanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339 6.2. Ispitivanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340 7. Upis u registar i povezane radnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 8. Prava na novu biljnu sortu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 9. Brisanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 10. Posebna ovlašćenja Ministarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
  14. 14.  XV 11. Trajanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 12. Ograničenja prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 13. Poništavanje i ukidanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 14. Inspekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 15. Biljne sorte u Evropi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 16. Međunarodna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348 17. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 deo viii know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 1. Pojam know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 2. Elementi know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 2.1. Tajnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 2.2. Prenosivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 2.3. Tehnički karakter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 3. Važnost know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 4. Know-how i poslovna tajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 5. Good will . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 6. Know-how i patenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 7. Tradicionalno znanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 8. BOOT / BOT kao poseban know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 9. Promet know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 10. Zaštita know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363 11. Know-how i ekonomija znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364 deo iX PRavo konkuRencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365 1. Pojam konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 2. Ratio zaštite konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367 3. Savršena konkurencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 4. Monopol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 5. Pojam nelojalne konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 5.1. Elementi nelojalne konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 6. Pojam, načela i klasifikacija trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 7. Nepoštena tržišna utakmica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375 7.1. Špekulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 7.2. Piramidalna trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 7.3. Restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog položaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379 7.4. Koncentracije učesnika na tržištu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380 7.5. Obmanjujuće poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 7.6. Nepošteno poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 7.7. Ropska imitacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384 7.8. Uzimanje reputacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 7.9. Besplatno jahanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386 7.10. Antikorupcijsko pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386
  15. 15. XVI SADRŽAJ 8. Spoljnotrgovinski promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 8.1. Antidampinške mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 8.2. Kompenzatorne mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388 8.3. Mera za zaštitu od prekomernog uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388 8.4. Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 9. Zaštita konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 9.1. Komisija za zaštitu konkurencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 9.2. Strukturne i mere ponašanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391 9.3. Postupak zbog povrede konkurencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391 9.4. Mere zaštite konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392 9.5. Mera procesnog penala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 9.6. Ovlašćenja tržišnog inspektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 10. Pravo konkurencije Evropske unije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394 11. Primer izveštaja tržišne inspekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396 12. O nacionalnoj konkurentnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398 deo X umesto zaključka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405 deo Xi odabRani izvoRi PRava industRijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .417 1. Izvori međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418 2. Zakonodavstvo EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420 3. Zakonodavstvo Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 bibliogRafija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425 1. Monografije, udžbenici, radovi: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425 2. Internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432
  16. 16. deo i intelektualna svojina Prava intelektualne svojine kao da su samo reči koje ne uspevaju da izazovu nikakvo uzbuđenje. Na pomen prava intelektualne svojine, tačnije patenata, žigova, poslovnih tajni, autorskih prava, integrisanih kola, većina ljudi ostaje ravnodušna. Zašto? Zato što to treba prevesti u nešto vidljivo, konkretnije i razumljivije. Timoti Trejner11 Predsednik Međunarodne asocijacije za borbu protiv piraterije.
  17. 17. 2 INTELEKTUALNASVOJINA1. Pojam intelektualne svojine Intelektualna svojina je opšti, pravno-tehnički pojam za određene kre-acije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra.Ova nematerijalna dobra mogu da uživaju zaštitu na osnovu različitih nivoaisključivih prava koja su slična svojinskim, što omogućuje komercijalizaciju ieksploataciju tih dobara na tržištu. Na primer, u ručnom satu, suštinski kva-litet, tehnološki, funkcionalni sadržaj zasnovan je na pronalasku, vizuelniizgled sata, ukrasni kvalitet na industrijskom dizajnu, a njegov komercijalnisimbol kao žig, kao znak razlikovanja, određuje njegov tržišni kvalitet.2 Intelektualna svojina se odnosi na: 1) književna, umetnička i naučna dela 2) izvođenja umetnika izvođača, fonograme i emitovanje putem radi- ja, televizije ili satelita 3) pronalaske u svim oblastima ljudske delatnosti 4) naučna otkrića 5) industrijske uzorke i modele 6) fabričke, trgovačke i uslužne žigove, kao i trgovačka imena i trgo- vačke nazive 7) zaštitu od nelojalne konkurencije 8) sva druga prava u vezi sa intelektualnom aktivnošću na polju indu- strije, nauke, književnosti i umetnosti.3 Intelektualna svojina je komercijalna primena maštovite misli usme-rene ka savladavanju tehničkog ili umetničkog izazova. Ona ne govori samoo proizvodu, već o posebnoj ideji koja iza njega stoji, načinu na koji je ona2 Iz WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use. Dostupno na web strani- ci Svetske organizacije za intelektualnu svojinu: www.wipo.int3 Iz Konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (Conventi- on establishing the World Intellectual Property Organization). Usvojena na Stok- holmskoj konferenciji o intelektualnoj svojini 14. jula 1967. na francuskom, engle- skom, španskom i ruskom jeziku. Original je deponovan u arhivi Vlade Švedske. Stupila na snagu 26. aprila 1970. Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju i pri- mljena je u članstvo WIPO 11. oktobra 1973. Konvencija je objavljena u Službe- nom listu SFRJ – Međunarodni ugovori br. 31/1972. Iz preambule Konvencije: „...želeći da unaprede zaštitu intelektualne svojine u svetu kako bi podstakle stvaralačku aktivnost...”.
  18. 18. POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE 3izražena i osobenosti njenog imenovanja i opisivanja.4 Idris Kamil5 će je na-zvati Pepeljugom nove ekonomije.2. Pojam i podela prava intelektualne svojine Pravo intelektualne svojine je sui generis pravo kojim se regulišu odno-si u društvu koji nastaju povodom stvaranja i korišćenja rezultata intelektu-alnog napora čoveka. Predmeti intelektualne svojine razvrstavaju se u dve osnovne kategorije: 1) industrijska svojina 2) autorska prava i srodna prava. Osnovna zajednička nit prava industrijske svojine i autorskog pravaleži u širem predmetu pravne zaštite: oba prava štite rezultate intelektualnogstvaralaštva. Tvorac i autor dela imaju subjektivno pravo, sličnog opsega. Razlika između ove dve podgrupe prava intelektualne svojine možese najlakše objasniti na sledeći način: pravo industrijske svojine ili pronala-začko pravo pruža pravnu zaštitu stvorenim tvorevinama na polju tehnike iindustrije, dok autorsko pravo daje pravnu zaštitu stvorenim delima iz obla-sti književnosti, umetnosti i nauke. Razlika se lako da videti i u trenutku nastanka prava. Tako se nastanakprava industrijske svojine vezuje za trenutak donošenja akta kojim nadležniorgan ili institucija u državi priznaje određenom licu, fizičkom ili pravnom,pravo koje je traženo. Suprotno tome, autorsko subjektivno pravo nastaje utrenutku nastanka dela. 2.1. Pojam autorskog prava i srodnih prava Autorsko pravo je skup pravnih normi kojima se regulišu prava stva-raoca umetničkih, književnih i naučnih dela. Ono je podeljeno, iako ne do-sledno svuda, na objektivno i subjektivno autorsko pravo. Prvo reguliše od-nose i pojave u vezi sa stvaranjem i korišćenjem autorskog dela, pruža zaštituautoru i njegovom delu, i naslednicima i korisnicima autorskog dela. Drugo,subjektivno, štiti autorovu ličnost, njegovo ime i ugled, i daje autoru pravo4 Idris, K: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 10.5 Nekadašnji generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
  19. 19. 4 INTELEKTUALNASVOJINAiskorišćavanja i raspolaganja delom, kao i pravo da ostvaruje naknadu odlica kojima ustupi iskorišćavanje svoga dela. Srodna prava obuhvataju pravainterpretatora, proizvođača fonograma, proizvođača videograma, proizvođa-ča emisija, proizvođača baze podataka i prvog izdavača slobodnog dela. Da bi se rezultat duhovnog stvaralaštva smatrao autorskim delom, ponašem zakonodavstvu, trebalo bi da bude originalan (što je prilično subjek-tivna kategorija) i u nekoj izražajnoj formi (izražavanje sadržine). Autorskaprava štite: književna, pisana dela (publicistička dela, brošure, članci, recen-zije, enciklopedije, zbornici, antologije, zbirke), govorna dela (predavanja, go-vori, besede), muzička dela (sa i bez reči), filmska kinematografska i televi-zijska ostvarenja, dramska, dramsko-muzička, koreografska, pantomimska,kao i folklorna dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjeneumetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografska dela (geografske i topo-grafske karte), fotografije, makete, skice, računarske programe u izvornom,objektnom, izvršnom kodu itd. Ovakvo pravo znači ekskluzivno pravo autora da koristi ili da ovlastidrugog da koristi njegovo autorsko delo (rezultat njegovog ličnog rada). Re-produkcija takvih dela, kao što su kopiranje, štampanje, javno izvođenje iliadaptacija, zabranjena je, ukoliko nije data saglasnost autora. Autorsko pravopruža direktnu ekonomsku korist autoru sve vreme njegovog života i produ-žava se do 50 godina nakon smrti autora (70 godina na teritoriji našeg za-konodavstva). Čovek se svakodnevno susreće sa velikim brojem književnih,umetničkih, muzičkih autorskih dela. Muzička dela snimljena, emitovana iliizvođena u javnosti štite se do 100 godina. Autohtono i tradicionalno znanje,folklor, kultura samo su neki od najnovijih primera dosega prava intelektu-alne svojine. 2.2. Istorija autorskog prava Od svog postanka, čovek je prevalio veliki put. Kao akter promena, onje pravio krupne korake na putu stvaranja svoje održivosti. Celokupna dosa-dašnja poznata geneza humanoidnih bića opstajala je zbog asimilacije znanjaprethodnika. Homo sapiens, Homo faber, Homo politicus, Homo economi-cus, Homo tehnologicus, Homo humanis, Homo ecologicus danas, čuvarisu evolucije i pokretači razvoja. Njihova biološka konstitucija bila je i ostalaobdarena tako prefinjenim potencijalima da je mogla i može postići duhov-nost. Njihova duhovnost bila je i ostala stvaralačka. Duhovnost, socijalnost
  20. 20. POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE 5i nikada umirujući intelekt ljudi mogu se sagledati kao postulati sinergizmačovečanstva. Svest čoveka, koja se rađala, menjala i razvijala u svoj širini ci-vilizacijskih tokova, kao i njegova socijalna i emocionalna inteligencija, na-stajale su kao protivteža problemu znanja koje je oduvek opterećivalo čove-čanstvo. Zahvaljujući neznanju, a želeći da zna i ume, čovek je stvarao.6 Posmatrajući danas dugački i višeslojni niz rezultata ljudskog stvara-laštva, izgleda kao da kroz višedimenzionalnu prizmu posmatramo spojeneistoriju, sadašnjost i budućnost naše konstantne pomičnosti, uviđajući da ječovek svojim radom i stvaranjem novog oduvek bio biocentričan – okrenutka životu. Priroda je bila dvostruko blagotvorna prema čoveku: podarila muje mozak, a potom i obilje fizičkih i bioloških resursa na zemlji. Čoveku jepreostalo samo da počne da stvara svet koristeći mozak i prirodne resurseoko sebe. Život se pobrinuo da čoveku ne manjkaju ni kreativnost ili imagi-nacija. Opskrbljen svim ovim instrumentarijem, čovek je započeo stvaranjerazličitih artikala i proizvoda za svoje potrebe, komfor i ugodnost. U prvovreme, ljudski pronalasci i kreacije potpadali su pod državno dobro. To subila javna dobra7. Svako je mogao da koristi i kopira ove izume i nova reše-nja bez ikakvih ograničenja, uzdržanosti ili plaćanja. Da bismo spoznali kako se i zašto stvaralo pravo intelektualne svojine,moramo razumeti da se ono bavi pronalascima. A pronalazak, kao rezultatduhovnog stvaralaštva, i kao predmet puno vekova kasnije uobličenog pra-va intelektualne svojine, vraća nas u daleku prošlost. Niko pouzdano ne znakada je nastao prvi pronalazak i šta je to bilo, ali priča o pronalascima, kojisu vodili svet kroz istoriju i doveli ga na prag posthumanističkog, postin-formatičkog društva, sa sigurnošću izaziva strahopoštovanje prema izumi-teljskim delima naših predaka, ali i savremenika. Pronalasci stoje kao nemitekst proizvodnje života. Antičko doba, svojim poimanjem pojava i odnosa, izgradilo je mnogestubove razvoja društva i potonjih država. Dok pronalazačka delatnost nijebila dovoljno društveno afirmisana, jer potreba unapređivanja proizvodnjenije bila značajan element društvene svesti antičkog doba, na umetnost iknjiževnost se veoma blagonaklono gledalo, te su autori umetničkih i knji-ževnih dela uživali određena prava. Ona su, ipak, više bila skup povlašćenog6 Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R: Čovek i pravo intelektualne svojine, u okviru Pravo, teorija i praksa, Novi Sad 2010, str. 95.7 Od latinskog Res publica, što znači dobro od javnog značaja.
  21. 21. 6 INTELEKTUALNASVOJINAstatusa u društvu i pred vladarem, i moralnih prava autora da obeležava svo-je delo imenom i da ga predstavlja javnosti. Pronađeni keramički predmetinose imena i oznake autora, proizvođača tih predmeta. Već tada kršila suse autorska prava, na šta pažnju skreće rimski pesnik Marcijal8, koji pesnikekoji pod svojim imenom objavljuju javnosti tuđe pesme naziva plagiarusi-ma – kradljivcima ljudi. Danas plagijat znači objavljivanje tuđeg rada podsvojim imenom. Priznanje intelektualne svojine u antičkom dobu bilo je pi-tanje ugleda i časti, te pravo ne prepoznaje instituciju materijalne naknade.Ipak, u pojedinim slučajevima, neka vrsta honorara sledila je autorima odlica naručilaca umetničkih i književnih dela, koja se nazivala honorarium,i bila je preteča današnjeg autorskog honorara. Izraz mecena, što znači licekoje pomaže umetnike, bilo je prezime najpoznatijeg zaštitnika umetnika iknjiževnika u doba Rimskog carstva. Književna dela i tada su se umnožavala u tzv. bibliopolima i librariju-sima. Bibliopoli su bile prve izdavačke kuće. Autor je predavao svoj rukopisbibliopolu, za to dobijao honorarijum, istovremeno gubeći pravo svojine naddelom, čiji je vlasnik postajao bibliopol. Iako je rimsko pravo u kasnijim fa-zama razvoja pružalo zaštitu autorima robnih znakova i davalo mogućnostautoru pravo tužbe zbog uvrede časti (ličnopravna priroda zaštite), a pojambestelesnih stvari bio poznat, autor nije imao pravo na proizvod svog intelek-tualnog rada nezavisno od materije na kojoj je takav rad napisan ili urađen.Autoru je ostajalo priznanje i čast što se njegovo delo umnožava i prodaje.Rukopis se umnožavao prepisivanjem od strane robova – prepisivača. Ak-tivnost se sastojala iz tri dela u tri spojene prostorije. U prvoj bi čitač glasnočitao tekst stotinama prepisivača, u drugoj su stručnjaci za pravopis i grama-tiku ispravljali greške, dok su se u trećoj povezivale i koričile knjige, ako serukopis izdavao u obliku knjige, ili lepile stranice papirusa, ukoliko se deloizdavalo u rolni papirusa. Cena knjige i ugled bibliopola zavisili su od kvali-teta prepisanog teksta. Srednji vek, često nazivan i najmračniji vek ljudske istorije, nije do-neo veliko pomeranje u shvatanju prava intelekualne svojine. Feudalno dru-štveno-ekonomsko ustrojstvo i Katolička crkva kočile su razvoj građanstva.Međutim, jedna od glavnih prekretnica za razvoj predmeta ove grane pra-8 Marcus Valerius Martialis, Latinski pesnik, rođen u godinama Stare ere 38–41.
  22. 22. POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE 7va dogodila se pred osvit Novog veka. Nemac Johan Gutenberg9 izmislio je1439. godine prvu štamparsku mašinu. Štampanje i izdavanje knjiga postajeprivredna delatnost u usponu, a knjiga ozbiljan tržišni proizvod sa promet-nom vrednošću. Autorima se još uvek ne pruža imovinsko-pravna zaštita usmislu današnjeg autorskog prava, već tek pravo da i dalje nose lično prizna-nje i ubiru određenu naknadu samo u trenutku predaje rukopisa izdavaču.Ime izdavača često je bilo u prvom planu na štampanom materijalu, mnogovidljivije od imena autora. Štaviše, po izdavanju knjige od strane prvog izda-vača, ostali izdavači mogli su neometano izdavati isti rukopis bez traženjaičije saglasnosti ili plaćanja naknada. Od 16. veka, vladari su počeli davati prvim izdavačima posebne bene-ficije, u formi javne isprave, nazvane privilegijama, kojim su štampari i iz-davači sticali isključivo pravo štampanja i izdavanja nekog dela na određenibroj godina. Iako je privilegija, kao forma objektivnog autorskog prava za-snovana na dozvoli za obavljanje privredne delatnosti, nastala radi zaštite in-teresa štampara i izdavača, a ne autora, ona je predstavljala prvi oblik pravnezaštite u pravu intelektualne svojine, označivši početak uspostavljanja redai poretka na polju autorskog prava, sa još uvek brojnim manama. Godine1445. data je prva privilegija štamparu Manucu iz Venecije da štampa jednoAristotelovo delo na grčkom jeziku. Prvi Zakon o privilegijama, koji prizna-je izdavačima, ne i autorima, isključivo pravo štampanja i izdavanja jednogdela za određeno vreme, donet je u Italiji 1603. godine. Nedostatak postojanja subjektivnog autorskog prava, zasnovanog napravu i moralne i imovinske svojine autora i na sadržaju svoga dela i materija-lu na kome je delo urađeno, počeo se otklanjati davanjem privilegija autorima.Zanimljivo je da je jedna od prvih poznatih privilegija odobrena autorima bilalična privilegija unukama La Fontena10 za štampanje i izdavanje La Fonteno-vih Basni, data od strane Kraljevskog saveta Francuske. Bila je to jedna od pr-vih naznaka utemeljenja naslednog autorskog prava. I tako dolazimo do važne1710. godine i Zakona Ane Stjuart11. Ovaj zakon engleske kraljice Ane Stjuart 9 Johann Gutenberg (Johannes Gensfleisch zur Laden zur Guttenberg), 1398–1468, ne- mački metalac i izumitelj, poznat po tome što je prvi štampao knjige uz pomoć pomič- nih slova i tako omogućio veću pristupačnost pisane reči i brži protok znanja u renesan- snoj Evropi.10 Jean de la Fontaine (1621–1695) francuski pesnik i basnopisac.11 Ana od Velike Britanije (6. februar 1665–1. avgust 1714) kraljica Engleske, Škotske i Irske.
  23. 23. 8 INTELEKTUALNASVOJINAprvi put priznao je autoru pravo na delo, kao isključivo pravo u trajanju od 14godina od objavljivanja rada, sa mogućnošću produženja na još 14 godina, akoje autor bio živ u vreme kada je prvi period od 14 godina istekao. Ovaj prvi za-konski tekst iz oblasti autorskog prava u Engleskoj primenjivao se sve do 1911.godine kada je zamenjen Zakonom o autorskom pravu. Jedna od najvećih civilizacijskih tekovina, Francuska građanska revo-lucija12, krajem 18. veka, ostavlja za sobom i dekrete kojima autorsko pravokarakteriše kao najsvetliji i najličniji oblik svojine, i pruža autorima doživot-no isključivo pravo iskorišćavanja i raspolaganja svojim delima, a njihovimnaslednicima ista prava u trajanju od 10 godina od smrti autora. Pravo intelektualne svojine započinje svoj razvoj, kao posebna granaprava, u drugoj polovini 19. veka.133. Pojam i podela prava industrijske svojine Pojam industrijska svojina prvi put upotrebljen je u francuskom Zako-nu o patentima iz 1791. godine. Pravo industrijske svojine je sistematizovan skup pravnih normi koji-ma se regulišu tri grupe društvenih pojava i odnosa: 1) u prvu grupu spadaju rezultati duhovnog stvaralaštva čoveka, koji se u literaturi nalaze pod jednim zajedničkim imenom – pronalasci. Oni se štite u jednom od sledećih oblika: patent, mali patent, dizajn, nove biljne sorte, topografija integrisanih kola i know-how. 2) u drugu grupu spadaju znaci razlikovanja, a to su robni i uslužni znaci – znaci koji služe za razlikovanje jednog proizvoda ili usluge od drugih, istih ili sličnih proizvoda ili usluga, i nazivi za obele- žavanje geografskog porekla proizvoda – znaci za obeležavanje po- rekla proizvoda. Oni se štite u sledećim oblicima: robni i uslužni žigovi, i oznake porekla proizvoda.12 Francuska građanska (buržoaska) revolucija započela je 1789. godine, a trajala do 1795, po nekima i 1799. godine. Najveće dostignuće toga procesa jeste ukidanje feudalnih od- nosa u Francuskoj i u velikom broju ostalih evropskih zemalja.13 Istorijski osvrt na pronalaske i razvoj prava industrijske svojine, drugog sastavnog dela prava intelektualne svojine, dajemo respektativno u kasnijim delovima udžbeni- ka koji govore o posebnim granama prava industrijske svojine.
  24. 24. ZNAčAJINDUSTRIJSKESVOJINE 9 3) treću grupu čine istupanja i odnosi privrednih subjekata na tržištu, a u vezi sa obavljanjem određene privredne delatnosti. Oni se štite u obliku prava o zaštiti konkurencije ili o suzbijanju nelojalne kon- kurencije. Ova grupa predstavlja na izvestan način dopunu pravu intelektualne svojine. 3.1. Pravo u objektivnom i subjektivnom smislu Poput ostalih prava, i pravo industrijske svojine uvek posmatramo uobjektivnom i subjektivnom smislu. Pod pravom u objektivnom smislu po-drazumeva se skup različitih normi koje uređuju uslove i postupak zaštitenematerijalnih dobara u oblasti industrijskog stvaralaštva: sticanje prava,sadržinu prava, ograničenja, zaštita, trajanje i prestanak prava. U subjektiv-nom smislu, pod pravom industrijske svojine smatra se konkretno subjek-tivno pravo određenog lica, titulara, na predmetu zaštite, a koje se stiče naosnovu normi objektivnog prava.4. značaj industrijske svojine Kreacija uma, kao što su pronalasci, korisni modeli, topografije inte-grisanih kola, biljne sorte, know-how kao praktična primena ideja, igrajubitnu ulogu u stvaranju novog, dodatog suštinskog kvaliteta roba, određe-nih njihovim tehnološkim karakteristikama. Druge intelektualne tvorevine,poput industrijskog dizajna i dela primenjene umetnosti, služe kao osnova zanadogradnju formalnog kvaliteta nekog proizvoda, određenog putem njego-vog novog vizuelnog, estetskog izgleda. Komercijalni simboli kao žigovi, po-slovna imena ili oznake geografskog porekla, koriste se za razvijanje tržišnogi marketinškog kvaliteta roba i usluga, tako što ih međusobno razlikuju, ilirazlikuju kompanije ili geografske regione iz kojih oni potiču, ili odakle po-tiče njihova reputacija, dobar glas ili trgovačka vrednost. Materijalna dobra, poput zemljišta, rada i kapitala, dugo su korišćenakao merilo ekonomskog zdravlja, ali to više nije slučaj. U ekonomiji savreme-nog društva novi pokretač bogatstva su dobra zasnovana na znanju.14 Jedin-14 Wallman, S.M.H: In Pursuit of Intellectual Capital, foreword to Hidden Value – Profi- ting from the Intellectual Property Economy, London 1999, p. 9.
  25. 25. 10 INTELEKTUALNASVOJINAstvena ekonomska funkcija svih prava intelektualne svojine jeste prisvajanjeekonomskih koristi od privrednog iskorišćavanja nematerijalnih dobara.15 U poslednjoj deceniji bili smo svedoci velikog širenja kompanija – brojugovora o spajanju i preuzimanju preduzeća rastao je po godišnjoj stopi od42%, a njihova ukupna vrednost je u 2000. godini dostigla cifru od 2,3 tri-liona američkih dolara. Razlozi za sklapanje takvih poslova su višestruki, au njih spadaju prednosti povezane sa povećanjem ekonomskog opsega i pri-stupom novim tržištima. Prema Izveštaju o svetskim ulaganjima za 2000.godinu (World Investment Report 2000), druga glavna motivacija za spajanjefirmi i kupovinu neke postojeće kompanije, nije organski rast kompanije većdobijanje strateških prednosti, kao što su istrživanje i razvoj ili tehničke po-slovne tajne, patenti, čuvene marke, posedovanje lokalnih dozvola i licenci, imreže za snabdevanje i raspodelu.16 Istorija je svedok da su pronalasci, kao rezultat inteligencije i inven-cije, lako prelazili sa jednog na drugi narod. Potvrda tome su sporazumi otrgovinskim aspektima prava na intelektualnu svojinu.17 Takav osnovni me-đunarodni je i sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualnesvojine .185. Ratio zaštite intelektualne svojine Kao posledica bestelesne prirode intelektualnih vrednosti, ne postojeprirodna ograničenja ili vremenska i prostorna ograničenja, iskorišćavanjanjihovog otelovljenja, simultano ili sukcesivno od strane više lica bilo gde usvetu. I dok s jedne strane stvaranje i iskorišćavanje intelektualnih vrednosti15 Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 4.16 Izvor: Rivetta and Kline, „Rembrants in the Attic”; World Investment Report 2000: „Cross-Border Mergers and Acguisitions and Development”, UNCTAD, 2000. (navede- no prema Idris, K: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 36)17 Videti više kod: Pušonja, M., „Tehnologija dominacije”, Beograd 2001, p.p. 14–19.18 Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights – TRIPS. Usvo- jen je 15. aprila 1994. u zaključnom delu Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora o carinama i trgovini (GATT), a stupio je na snagu 01. januara 1995. Ovaj sporazum je neposredno vezan za Svetsku trgovinsku organizaciju i države članice STO su istovremeno i članice TRIPS-a. Iz preambule: „..priznajući da su prava intelektualne svojine privatna prava...”.
  26. 26. RATIOZAšTITEINTELEKTUALNESVOJINE 11kao bestelesnih stvari zahteva znatno povećane investicione troškove, vreme,značajan napor i rizik u toku faze istraživanja razvoja i proizvodnje, sa drugestrane te stvari relativno je lako i jednostavno imitirati. Ako se imitacija nesprečava, stvaralac ili inovator takvih intelektualnih vrednosti ne može dapovrati, sa odgovarajućim profitom, svoje kapitalne investicije na tržištu i iz-gubiće svoju ekonomsku motivaciju i sredstva za dalje inoviranje. Cilj zaštite je da se stvori tržišni mehanizam putem pravnog sprečava-nja mogućnosti slobodnog korišćenja tih bestelesnih stvari od strane trećihlica u komercijalne svrhe. Omogućujući vraćanje investicije sa odgovaraju-ćim profitom na tržištu, zaštita prava intelektualne svojine promoviše: 1) progres tehnologije, ekonomije, kulture, diverzifikaciju i nadgrad- nju kvaliteta proizvoda zasnovanih na kreacijama ljudskog uma 2) materijalnu i moralnu nadoknadu stvaraocima 3) otkrivanje kreacija uma sa ciljem da ih učini postupno dostupnim javnosti za eksperimentalne svrhe, a kad istekne zaštita i za svrhe proizvodnje 4) transfer tehnologije, uglavnom kroz davanje licenci.19 Primer: Prva zabeležena povreda intelektualnih prava desila se 557. go-dine u Irskoj. Prvi, modernim rečnikom rečeno pirat, bio je monah po imenuKolumba. On je iz obližnjeg manastira, bez odobrenja, prepisao Psaltir. Kadaje to otkriveno, nastojnik manastira zatražio je od Kolumba načinjenu kopiju,međutim, monah koji je snabdevao više manastira prosvećenim rukopisima idrugim verskim književnim radovima, odbio je da mu da. Nastojnik se obra-tio kralju Dijarmatu, koji je, izričući presudu protiv Kolumba, rekao: „Svakojkravi njeno tele, svakoj knjizi njena kopija”. Kolumba se, odbijavši i dalje davrati kopiju knjige, priključio pobunjenicima i učestvovao u bitci kod Koldru-mana, u kojoj je kralj Dijarmat poginuo.20 Zaštita intelektualne svojine zasnovana je na jednom broju principausmerenih na osiguranje poželjnog balansa između privatnih i javnih inte-resa, isključivih prava i slobodne konkurencije. Osnovni princip u tržišnojekonomiji jeste sloboda konkurencije, odakle sledi da je slobodno korišćenjavni domen pravilo, a intelektualna svojina izuzetak. Intelektualna svoji-na kao privatno pravo dostupna je samo pod određenim uslovima, za nova,19 Marković, M.: Opšti uvod u pravo intelektualne svojine, Beograd 2006, str. 2.20 Ganc, Dž., Ročester, Dž.B.: Pirati digitalnog doba, Beograd 2007.
  27. 27. 12 INTELEKTUALNASVOJINAoriginalna, neočigledna ili distinktivna dela intelektualne kreacije21, kojaprevazilaze javni domen i intelektualnu svojinu drugih. Praktična posledica ove situacije jeste to da tržišno pravo slobodneupotrebe informacija u javnom domenu i nezaštićenih tehničkih (funkcio-nalnih, utilitarnih) karakteristika u oblasti javno dostupnih generičnih proi-zvoda koji nisu podobni za zaštitu, ili za koje je zaštita istekla, obično je pri-hvaćeno i ohrabreno, pod uslovom da ne postoji verovatnoća zabune vezanaza izvor proizvoda, i da prisvajanje ne može biti kvalifikovano kao potpunokopiranje ili ropska imitacija dostignuća koja ima distinktivne karakteristi-ke. Sa tim u vezi, reverzibilno inžinjerstvo uobičajeno je praktikovano u in-dustriji za javno dostupne, nezaštićene proizvode konkurenata, sa ciljem dase prouči tehnologija otelovljena u proizvodu i eventualno prozvede konku-rentni proizvod bez narušavanja pravila protiv nelojalne konkurencije. Drugivažan princip jeste ograničenje zaštite kreacija uma i komercijalnih simbola. Intelektualna svojina ne štiti ideju kao takvu, u apsolutnom smislu, većsamo specifičan izraz te ideje (putem autorskog prava) ili praktičnu primenuideje (znanja, informacije u korisnom proizvodu). Sa druge strane, smatrase zakonitim konkurentnim ponašanjem, a i ohrabruje se, dalje razvijanjepatentiranog pronalaska za derivativni novi proizvod ili proces koji ne vređapatent već proizvodi iste ili bolje rezultate od patentiranog pronalaska (tzv.pronalaženje ili dizajniranje oko).22 Pravna zaštita intelektualne svojine je esencijalni elemenat za promo-visanje investicija u istraživanju i inovacijama, međunarodnom trgovanju iinvesticijama, zaštiti potrošača i sveukupnom ekonomskom rastu.21 Prof. Baltezarević, V. nazvaće kreativce retkim zverima, često neshvaćenim i progonje- nim, spemnim da iskorače ispred svog vremena, da remete društvene ravnotežu, ugro- žavaju navike i ponašanje po utvrđenom redu, da budu i spaljivani zbog svojih javno izrečenih ideja, jer misao je znala i da ubije, ali bez čijeg kopanja po poznatom u potrazi za nepoznatim, današnji svet ne bi izgledao isto. (Pravo i intelekt, Beograd 2009, p. 4)22 WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use.
  28. 28. ODNOSPRAVAINDUSTRIJSKESVOJINEPREmADRUgImgRANAmAPRAVA 136. odnos prava industrijske svojine prema drugim granama prava U ulozi jedne od najmlađih grana prava, pravo industrijske svojine po-stoji i razvija se u vrlo izraženoj sprezi sa nekoliko starijih grana prava, presvega: 1) građanskim pravom: nastavši u okrilju građanskog prava, u slučaju pravnih praznina pri tumačenju prava industrijske svojine, deluju propisi građanskog prava; takođe, prava industrijske svojine deluju erga omnes, i pretežno se štite u građanskim parnicama 2) upravnim pravom: postupci sticanja prava pred nadležnim držav- nim organom upravnog su karaktera 3) privrednim (trgovinskim) pravom: svrha pravne zaštite industrijske svojine jeste njena potonja industrijska primenljivost i ekonomsko iskorišćavanje; najčešći akti povrede prava industrijske svojine vode poreklo od privrednih lica i njihove prakse nelojalne konkurencije 4) krivičnim pravom: primena krivično-pravne zaštite u slučaju po- vrede prava radnjama predviđenim u krivičnim zakonicima 5) radnim pravom: situacije u kojima intelektualne tvorevine nastaju u radnom odnosu ili u vezi sa radnim odnosom 6) stvarnim pravom: pored brojnih razlika (industrijska svojina je ne- materijalno dobro nad kojim se ne može zasnovati državina kao faktička vlast nad stvarima, subjektivna prava industrijske svojine su vremenski ograničena), obe grane prava imaocu pružaju apso- lutni i isključivi karakter 7) obligacionim pravom: na promet prava industrijske svojine prime- njuju se pravila obligacionog prava.
  29. 29. deo ii Patent „Patentni sistem dodao je gorivo interesa na vatru genija.” Abraham Linkoln2323 Abraham Lincoln (1809–1865), 16. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
  30. 30. 16 PATENT1. Pojam pronalaska Kako je patent zaštićen pronalazak, za razumevanje patentnog sistematrebalo bi poći od objašnjenja pojma pronalaska. Karakteristična je izjava pokojoj je opšte poznato šta je to pronalazak, ali da još niko nije uspeo da gajasno definiše.24 Teorijsko-literalni raspon definisanja pronalaska kreće se odkolokvijalnog do patentnopravnog, koji će naposletku jedini i biti predmetnašeg interesovanja. U kolokvijalnom (svakodnevnom jeziku) smislu, pronalazak je svakonovo saznanje o spoljnom svetu koje ima karakter objektivne novosti. Jošjedno uopšteno i široko postavljeno shvatanje pronalaska kaže da je on zna-nje o nečemu što pre nije viđeno ili je bilo nepoznato.25 Nemačka sudskapraksa videla je pronalazak kao učenje (uputstvo) za plansko korišćenje sa-vladivih prirodnih sila, izuzev onih koje upravljaju aktivnostima ljudskograzuma, radi neposrednog proizvođenja uzročno predvidljive posledice.26Autori, koji u tehničkom karakteru pronalaska vide njegovo osnovno razdva-janje od ostalih tvorevina intelektualnog stvaralaštva, navode da je pronala-zak duhovna tvorevina ili novo saznanje koje može kroz korišćenje prirodeproizvesti nepoznat rezultat, koji na jedinstven i napredan način zadovoljavaljudsku potrebu.27 Korišćenje prirode je delovanje na polju materijalnih po-java, koje se materijom, energijom, prostorom i vremenom razlikuje od poljaljudskih predstava, koje se može tumačiti kao duhovno, misleno i koje nepodleže prirodnim zakonima. Upravo je tehničko svojstvo ono što pronalazak približava patentno-pravnoj predmetnosti. Naime, u smislu prava na patent, neophodan eleme-nat patenta jeste njegov tehnički karakter; drugim rečima, zahteva se dapronalazak bude otelotvorenje određene tehničke ideje ili ideje koja pripadasvetu tehnike. U tom kontekstu valja razumeti član 11. Zakona o patentimai tehničkim unapređenjima iz 1960. godine: pronalazak predstavlja novo re-šenje određenog tehničkog problema koje se može primeniti u industrijskoj24 Verona, A.: Pravo industrijskog vlasništva, Zagreb 1978, str. 76.25 Kutlača, Đ., Semenčenko, D., „Koncept nacionalnog inovacionog sistema”, Beograd 2005, str. 62.26 Marković, S., „Patentno pravo”, Beograd 1997, str. 63. Po autoru, osnov ovakve definicije postavljen je u odluci nemačkog Saveznog suda u predmetu Rote Taube iz 1969. godine.27 Bernhardt, W., Lehrbuch des deutschen Patentrechts, 3. Auflage, Munchen 1973. (nave- deno prema Fišer, S. „Patent kao subjektivno pravo”, Novi Sad 2007, str. 36).

×