• Save
Pravo industrijske svojine
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Pravo industrijske svojine

on

  • 8,381 views

Intelektualna svojina je opšti, pravno-tehnički pojam za određene kreacije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra. Ova nematerijalna dobra mogu da uživaju zaštitu ...

Intelektualna svojina je opšti, pravno-tehnički pojam za određene kreacije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra. Ova nematerijalna dobra mogu da uživaju zaštitu na osnovu različitih nivoa isključivih prava koja su slična svojinskim, što omogućuje komercijalizaciju i eksploataciju tih dobara na tržištu. Na primer, u ručnom satu, suštinski kvalitet, tehnološki, funkcionalni sadržaj zasnovan je na pronalasku, vizuelni izgled sata, ukrasni kvalitet na industrijskom dizajnu, a njegov komercijalni simbol kao žig, kao znak razlikovanja, određuje njegov tržišni kvalitet.

Statistics

Views

Total Views
8,381
Views on SlideShare
8,379
Embed Views
2

Actions

Likes
2
Downloads
0
Comments
0

2 Embeds 2

http://www.pdfok.com 1
http://www.slashdocs.com 1

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Pravo industrijske svojine Pravo industrijske svojine Document Transcript

  • Vuk Raičević PRavoindustRijske svojine Novi Sad, 2010
  • Doc. dr Vuk Raičević PRavo industRijske svojine Izdavač:Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad Za izdavača: Prof. dr Marko Carić Recenzenti: Dr Miroslav Vrhovšek Profesor emeritus, naučni savetnik i dugogodišnji sudija i predsednik Saveznog suda Dr Zoran MiladinovićVanredni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Korektura i lektura: Svetlana Velimirović Korice: Tanja Dukić Prelom: Arpad Terek Štampa: Alfa-graf NS, Novi Sad Tiraž: 500 ISBN 978-86-6019-010-1
  • Učen čovek uvek u sebi ima bogatstvo. (Latinska izreka) Knjigu posvećujem sinovima Marku i Milošu i ćerkama Mileni, Marini i Mariji.Dugujem posebnu zahvalnost stručnim saradnicima mr Slobodanu Spasiću i mr Radu Glomaziću.
  • Predgovor Pre samo nekoliko decenija, svet je većini ljudi zauvek ostajao nepremo-stivo ogroman i najvećim svojim delom nepoznat. Putovanja su bila skupa iduga. Znanje je bilo zabeleženo na papiru i teško ga je bilo podeliti. Na mno-gim mestima, telefonske usluge nisu postojale. Van velikih gradova, pristupstranoj kulturi i umetnosti bio je ograničen. Inovacije koje ubrzano nadiru injihovo globalno usvajanje promenili su naš pogled na svet. Mi smo sada po-vezani – fizički, intelektualno, društveno i kulturno – na načine koje je bilonemoguće i zamisliti. Možemo da za nekoliko sati pređemo kontinente. Sa sko-ro bilo koje tačke na planeti možemo da imamo pristup informacijama, da sevidimo i da razgovaramo, da biramo muziku, da snimamo i šaljemo fotografijekoristeći uređaj koji je dovoljno mali da možemo da ga smestimo na dlan ruke.Ova univerzalna povezanost, koju podržava mreža i bežična tehnologija, imaveliki uticaj na budućnost. Pošto udaljenost više ništa ne predstavlja, mi nismoograničeni fizičkim mestom na kome se nalazimo – i koristi su nebrojene.1 Godine 2009. i 2010. predstavljale su plodonosno vreme nacionalnogzakonodavstva u oblasti prava industrijske svojine u kom periodu je donetonekoliko novih zakonskih propisa: Zakon o žigovima, Zakon o pravnoj zašti-ti industrijskog dizajna, Zakon o oznakama geografskog porekla, Zakon o za-štiti topografija integrisanih kola, Zakon o pravnoj zaštiti novih biljnih sorti. Istovremeno, ekonomski aspekti industrijske svojine dobijaju sve višena značaju, jer temelj ekonomije zasnovane na znanju, čemu naše „globalnoselo” teži, počiva na intelektualnom kapitalu. Validacija ljudske misli i pro-nalazaštva točak je napretka civilizacije ka održivijem i pravednijem sutra, ukome tehnologija znanja rađa socijalnu dobrobit pojedinca i društva. Upravoje zaštita i ovaplođenje intelektualnog kapitala mesto gde se prepliću sile pra-va i ekonomije. O značaju ove materije govori i to da je adekvatna zaštita prava inte-lektualne svojine, koja po značaju od 35 pravnih tekovina Evropske unijezauzima sedmo mesto, neizbežan uslov za pristupanje Svetskoj trgovinskojorganizaciji.1 Frensis Geri, sadašnji generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu
  • Iz ne samo tih razloga, važnost trenutka nametnuo mi je, pomalo za-boravljeno, istraživačko zadovoljstvo, ali i akademsku obavezu stvaranja udž-benika za studijsko bavljenje oblašću prava industrijske svojine, kako kod nastako i na međunarodnom nivou. Knjiga nije pisana za svakog, ali jeste nanačin koji je razumljiv svakom. U nameri da moje saznajne granice o ovoj fascinantnoj oblasti pomeri-mo unapred, ali bez pretenzije dobijanja kvalifikativa strogog naučnog dela,bio sam vođen opredeljenjem da drugačijim konceptom u prenošenju znanjapodstaknem čitaoca da stekne naviku prepoznavanja proizvoda intelektualnesvojine, sa kojima se svakodnevno susrećemo, i pre svega u njima uživamo.Ne zaboravite, intelektualna svojina osnov je kreiranja svih drugih vrednosti. Kako čitati pravo industrijske svojine? Jednostavno rečeno, sa razu-mevanjem. I to ne samo razumevanjem pravnih propisa per se, već njihovespone sa primenljivošću rezultata ljudskog stvaralaštva. Nadamo se da ćeteuvideti da je industrijska svojina takvo polje na kojem se, poput atletike, zbra-jaju mnoge pravne, ekonomske, tehnološke, etičke discipline ili atelje svihumetnosti. U izlaganju sadržaja nastojao sam da lišim tekst uobičajenih nepotreb-nih i suvišnih reči, smatrajući da nema potrebe za korišćenjem veštačkih sin-tagmi, pokušavajući da sa što manje reči prenesem na čitaoca što više tačnihi nadasve zanimljivih informacija. Udžbenik sadrži 11 tematskih delova, pričemu su grane prava industrijske svojine poređane u sledstvenu logičku celi-nu, koja se kreće od objašnjenja pojma do prikaza primera iz prakse. Posebnapažnja posvećena je primerima (čiju dostupnost u velikoj meri dugujem ko-legama iz Zavoda za intelektualnu svojinu) koji snagom svoje indukcije pove-zuju teoriju sa njenom materijalizacijom u stvarnom svetu. Verujemo da oda-brani citati ne samo oplemenjuju štivo, već ukazuju i na širinu zastupljenosti idubinu prodora industrijske svojine u sve segmente naših života. Zahvaljujem se prijateljima i saradnicima na brižnim sugestijama i str-pljenju, a pogotovo stručnjacima Zavoda za intelektualnu svojinu, pre svihBranki Totić i Draganu Vasiljeviću, bez čijeg neuslovljenog doprinosa ovajudžbenik ne bi ni izbliza bio ovako sadržajan. Autor U Beogradu, decembar 2010.
  • Sadržajdeo iintelektualna svojina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1. Pojam intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 2. Pojam i podela prava intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2.1. Pojam autorskog prava i srodnih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2.2. Istorija autorskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 3. Pojam i podela prava industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 3.1. Pravo u objektivnom i subjektivnom smislu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 4. Značaj industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 5. Ratio zaštite intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 6. Odnos prava industrijske svojine prema drugim granama prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13deo iiPatent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1. Pojam pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2. O pronalazaštvu: od ideje do pronalaska. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3. Pojam patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 3.1. Pojam tehnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 3.2. Pojam tehničkog problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 3.3. Rešenje tehničkog problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 3.4. Tehnički napredak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 4. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 5. Patent kao informacija o inovacijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 6. Priroda patentnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 6.1. Prirodnopravna teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6.2. Ugovorna teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6.3. Teorija nagrade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6.4. Teorija podsticaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 7. Vrste pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 7.1. Primarna klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 7.2. Sekundarna klasifikacija pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 8. Pronalasci koji mogu biti patentabilni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 9. Uslovi patentabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 9.1. Novost pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
  • VIII SADRŽAJ 9.2. Inventivni nivo pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 9.3. Industrijska primenljivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 10. Subjekti zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 11. Intelektualna dobra koja nisu pronalasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 11.1. Otkrića, naučne teorije i matematičke metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 11.2. Estetske kreacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 11.3. Planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 11.4. Programi računara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 11.5. Prikazivanje informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 12. Ljudsko telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 13. Izuzeci od patentabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 13.1. Pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu . 54 13.2. Pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili životinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija koje se primenjuju u tom postupku; . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 13.3. Biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 14. Postupak za priznanje prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 14.1. Pokretanje postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 14.2. Sadržina prijave za priznanje patenta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 14.3. Podela prijave patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 14.4. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 14.5. Ispitivanje patentnih prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 14.6. Prava iz prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 15. Sadržina prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 15.1. Proizvodnja patentiranog proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 15.2. Nuđenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 15.3. Stavljanje u promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 15.4. Upotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 15.5. Negativna ovlašćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 15.6. Sadržina prava kod patenata iz biotehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 16. Sertifikat o dodatnoj zaštiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 17. Ograničenja prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 17.1. Izuzeci od isključivih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 17.2. Iscrpljenje (konzumacija) prava nosioca patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 17.3. Pravo ranijeg korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 17.4. Ograničenje prava radi nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja . . . . . . . . 85 17.5. Ograničenje prava u vezi sa biološkim materijalom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 17.6. Prinudna licenca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 18. Poverljivi pronalasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 19. Pronalasci iz radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 20. Promet prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
  •  IX 21. Trajanje patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 22. Vrednovanje patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 22.1. Ekonomske teorije funkcije patenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 23. Prestanak prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 23.1. Oglašavanje patenta ništavim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 24. Ponovno uspostavljanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 25. Povreda prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 25.1. Neposredna povreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 25.2. Posredna povreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 26. Građanskopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 26.1. Privremene mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 26.2. Carinsko-pravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 27. Krivičnopravna zaštita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 28. Komunitarni patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 29. Patenti i energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 30. Mali patent / Korisni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 30.1. Predmetnost malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 30.2. Prijava malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 30.3. Postupak priznanja malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 30.4. Trajanje malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 30.5. Uloga malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 30.6. Komunitarni korisni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 31. Primeri patentnih zahteva iz oblasti mašinstva: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 32. Patentiranje biotehnoloških pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 33. Primer patentne prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 34. Primer prijave za mali patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 deo iii Žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 1. Pojam žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 2. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 3. Znakovi koji mogu biti žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 3.1. Verbalni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 3.2. Grafički znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 3.3. Muzički znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 3.4. Trodimenzionalni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 3.5. Složeni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 3.6. Sugestivni, proizvoljni, slobodni i fantastični znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 3.7. Žig i boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 4. Vrste žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.1. Individualni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.2. Kolektivni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.3. Žig garancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.4. Sekundarna podela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
  • X SADRŽAJ 5. Uloge žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 6. Pro zaštite znaka žigom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 7. 8. ™® Žig i simboli: , i SM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Žig i ostali znaci obeležavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 8.1. Žig i robna marka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 8.2. Žig i znak kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 8.3. Žig i trgovačko ime / poslovno ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 8.4. Žig i lično ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 8.5. Žig i brend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 8.6. Žig i ime internet domena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 8.7. Žig i pečat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 8.8. Digitalni vodeni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 8.9. Vremenski žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 9. Načela prava na žig. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 9.1. Dokazivanje upotrebe žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 9.2. Relevantna javnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 10. Rešerš žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 11. Osnov nastanka prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 11.1. Nastanak prava na žig upotrebom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 11.2. Nastanak prava na žig registracijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 12. Postupak za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 12.1. Pokretanje postupka za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 12.2. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 12.3. Izuzeci od principa ispitivanja prijava po redosledu dospeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 12.4. Povraćaj u pređašnje stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 12.5. Odustanak od prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 12.6. Ispitivanje materijalnih uslova za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 12.7. Naknadna izmena izgleda znaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 12.8. Prigovor trećeg lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 12.9. Saglasnost vlasnika suprostavljenog žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13. Zaključivanje postupka za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13.1. Odbijanje zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13.2. Priznanje žiga u celosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13.3. Priznanje žiga delimično . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 14. Registar žigova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 15. Sadržina i obim prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 15.1. Reprodukcija žiga u delu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 16. Iscrpljenje (konzumacija) prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 17. Ograničenje prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 18. Međunarodno registrovanje žiga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 18.1. Osnov za međunarodno registrovanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 18.2. Postupak za međunarodno registrovanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 18.3. Datum međunarodne registracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 18.4. Važenje međunarodnog žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
  •  XI 18.5. Teritorijalno proširenje međunarodnog žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 19. Promet prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 19.1. Prenos prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 19.2. Licenca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 19.3. Franšiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 19.4. Zaloga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 20. Prestanak prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 20.1. Posebni slučajevi prestanka žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 21. Oglašavanje žiga ništavim. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 22. Povrede prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 23. Zaštita prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 23.1. Sadržaj tužbe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 23.2. Privremena mera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 23.3. Krivičnopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 23.4. Zaštita olimpijskog simbola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 24. Komunitarni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 25. Singapurski ugovor o žigovnom pravu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 26. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 27. Međunarodna klasifikacija roba i usluga radi registrovanja žigova prema Ničanskom aranžmanu (Ničanska klasifikacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 28. Primeri iz inostrane sudske prakse. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 29. Primeri iz domaće sudske prakse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 deo iv industRijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 1. Pojam industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 2. Predmet zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 3. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 4. Važnost industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 5. Tehnička funkcija kao prepreka zaštiti dizajna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 6. Uslovi za zaštitu industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 6.1. Novost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 6.2. Individualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 6.3. Novost i individualnost sastavnog dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 7. Industrijski dizajn koji se ne može zaštiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 8. Tajnost dizajna i pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 9. Dizajn i „digitalni svet” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 10. Subjekt prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 11. Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 11.1. Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 11.2. Opis industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 11.3. Dvodimenzionalni prikaz industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 12. Pojedinačna i višestruka prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 13. Redosled ispitivanja prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 14. Dizajn i ostala prava industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
  • XII SADRŽAJ 15. Međunarodno registrovanje industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 15.1. Zahtev sadrži sledeće bitne elemente: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 15.2. Datum podnošenja međunarodne prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 16. Sadržina prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 17. Pravo ranije upotrebe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 18. Dizajn stvoren u radnom odnosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 19. Trajanje zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 20. Ograničenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 21. Iscrpljenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 22. Promet prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 23. Prestanak prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 24. Oglašavanje ništavim registracije industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 25. Povreda prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 26. Zaštita prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 26.1. Privremena mera i obezbeđenje dokaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 26.2. Osporavanje prava na industrijski dizajn i spor za priznanje autorstva . . . . . . . . . . 245 26.3. Krivičnopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 27. Komunitarni dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 28. Lokarnski aranžman o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i modele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 29. Sudska praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248 30. Najbolji YU dizajni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 31. Primeri prijava dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 deo v oznake geogRafskog PoRekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 1. Pojam oznaka geografskog porekla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 1.1. Ime porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 1.2. Geografska oznaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 2. Elementi oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 2.1. Geografsko područje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 2.2. Ljudski faktor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 2.3. Posebnost proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 2.4. Veza proizvoda i područja porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 2.5. Distinktivnost proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 3. Razlika između imena porekla i geografske oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 4. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 5. Pravo u subjektivnom i objektivnom smislu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 6. Uloge oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 7. Razlozi za zaštitu oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 8. Obaveznost korišćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 9. Oznaka geografskog porekla i oznaka porekla („made in”) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 10. Oznake geografskog porekla i etikete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 11. Simbol kao oznaka porekla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 12. Naziv proizvoda sa oznakom geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
  •  XIII 13. Tradicionalni, istorijski i homonimni nazivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 14. „Nepravi” (ili fantastični) i pseudogeografski nazivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 15. Proizvodi i usluge sa oznakama geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 16. Oznake geografskog porekla i žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 17. Uslovi za pravnu zaštitu (pozitivni uslovi zaštite) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 18. Nazivi koji se ne mogu zaštititi oznakama geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 19. Poreklo sirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 20. Vina sa oznakom geografskog porekla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 20.1. Obeležavanje vina sa geografskim poreklom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 21. Rakija i druga alkoholna pića sa geografskim poreklom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 21.1. Označavanje rakije i drugih alkoholnih pića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 21.2. Rakija i alkoholna pića kao dobra od opšteg interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 22. Postupak zaštite u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 22.1. Nosilac prava pokretanja postupka za registrovanje oznaka geografskog porekla . 285 22.2. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286 22.3. Sadržaj prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 22.4. Kontrola kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 22.5. Prijava za priznanje statusa ovlašćenog korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 22.6. Redosled ispitivanja prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 22.7. Ispitivanje uslova za priznanje oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 22.8. Pretvaranje prijave imena porekla u prijavu geografske oznake i obrnuto . . . . . . . . 293 22.9. Pretvaranje prijave za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika imena porekla u prijavu za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika geografske oznake i obrnuto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 22.10. Epilog ispitivanja: priznanje prava ili odbijanje prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 23. Trajanje prava na oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 24. Teritorijalno važenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 25. Međunarodno priznanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 26. Izmena podataka o specifičnim osobinama proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 27. Korišćenje registrovanog imena porekla i geografske oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 28. Zabrana korišćenja oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 29. Oznaka geografskog porekla i lično ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 30. Promet prava oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 31. Prestanak oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 31.1. Prestanak statusa ovlašćenog korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 32. Povreda oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 33. Zaštita prava na oznaku geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 33.1. Privremene mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 33.2. Krivičnopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 34. Komunitarne oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 35. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 36. Spisak oznaka geografskog porekla registrovanih u Zavodu za intelektualnu svojinu: . . 305 37. Primer izvornosti crnogorskog sira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
  • XIV SADRŽAJ deo vi toPogRafije integRisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .311 1. Pojam topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 2. Predmet zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 3. Uloga topografije integrisanih kola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 4. Mesto topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 5. Nastanak prava topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 5.1. Razlozi nastanka prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 6. Subjekti zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 7. Postupak zaštite topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 7.1. Rokovi za traženje zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 7.2. Sadržina prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 7.3. Ispitivanje prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 8. Trajanje prava na topografiju integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 9. Sadržina prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 10. Ograničenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 11. Iscrpljenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 12. Promet prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 13. Poništaj prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 14. Povreda prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 15. Zaštita prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 15.1. Tužba za osporavanje prava na zaštitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 16. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 17. Primer opisa topografije: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 deo vii nove biljne soRte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 1. Pojam biljne sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 2. Pojam priznanja biljne sorte. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 3. Opravdanost zaštite novih biljnih sorti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 4. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 5. Uslovi za priznavanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.1. Novost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.2. Različitost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.3. Stabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.4. Uniformnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 5.5. Proizvodna i upotrebna vrednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 5.6. Ime sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 6. Postupak priznavanja sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 6.1. Zahtev za priznavanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339 6.2. Ispitivanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340 7. Upis u registar i povezane radnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 8. Prava na novu biljnu sortu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 9. Brisanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 10. Posebna ovlašćenja Ministarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
  •  XV 11. Trajanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 12. Ograničenja prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 13. Poništavanje i ukidanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 14. Inspekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 15. Biljne sorte u Evropi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 16. Međunarodna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348 17. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 deo viii know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 1. Pojam know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 2. Elementi know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 2.1. Tajnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 2.2. Prenosivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 2.3. Tehnički karakter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 3. Važnost know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 4. Know-how i poslovna tajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 5. Good will . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 6. Know-how i patenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 7. Tradicionalno znanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 8. BOOT / BOT kao poseban know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 9. Promet know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 10. Zaštita know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363 11. Know-how i ekonomija znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364 deo iX PRavo konkuRencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365 1. Pojam konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 2. Ratio zaštite konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367 3. Savršena konkurencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 4. Monopol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 5. Pojam nelojalne konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 5.1. Elementi nelojalne konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 6. Pojam, načela i klasifikacija trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 7. Nepoštena tržišna utakmica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375 7.1. Špekulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 7.2. Piramidalna trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 7.3. Restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog položaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379 7.4. Koncentracije učesnika na tržištu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380 7.5. Obmanjujuće poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 7.6. Nepošteno poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 7.7. Ropska imitacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384 7.8. Uzimanje reputacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 7.9. Besplatno jahanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386 7.10. Antikorupcijsko pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386
  • XVI SADRŽAJ 8. Spoljnotrgovinski promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 8.1. Antidampinške mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 8.2. Kompenzatorne mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388 8.3. Mera za zaštitu od prekomernog uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388 8.4. Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 9. Zaštita konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 9.1. Komisija za zaštitu konkurencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 9.2. Strukturne i mere ponašanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391 9.3. Postupak zbog povrede konkurencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391 9.4. Mere zaštite konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392 9.5. Mera procesnog penala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 9.6. Ovlašćenja tržišnog inspektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 10. Pravo konkurencije Evropske unije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394 11. Primer izveštaja tržišne inspekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396 12. O nacionalnoj konkurentnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398 deo X umesto zaključka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405 deo Xi odabRani izvoRi PRava industRijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .417 1. Izvori međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418 2. Zakonodavstvo EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420 3. Zakonodavstvo Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 bibliogRafija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425 1. Monografije, udžbenici, radovi: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425 2. Internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432
  • deo i intelektualna svojina Prava intelektualne svojine kao da su samo reči koje ne uspevaju da izazovu nikakvo uzbuđenje. Na pomen prava intelektualne svojine, tačnije patenata, žigova, poslovnih tajni, autorskih prava, integrisanih kola, većina ljudi ostaje ravnodušna. Zašto? Zato što to treba prevesti u nešto vidljivo, konkretnije i razumljivije. Timoti Trejner11 Predsednik Međunarodne asocijacije za borbu protiv piraterije.
  • 2 INTELEKTUALNASVOJINA1. Pojam intelektualne svojine Intelektualna svojina je opšti, pravno-tehnički pojam za određene kre-acije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra.Ova nematerijalna dobra mogu da uživaju zaštitu na osnovu različitih nivoaisključivih prava koja su slična svojinskim, što omogućuje komercijalizaciju ieksploataciju tih dobara na tržištu. Na primer, u ručnom satu, suštinski kva-litet, tehnološki, funkcionalni sadržaj zasnovan je na pronalasku, vizuelniizgled sata, ukrasni kvalitet na industrijskom dizajnu, a njegov komercijalnisimbol kao žig, kao znak razlikovanja, određuje njegov tržišni kvalitet.2 Intelektualna svojina se odnosi na: 1) književna, umetnička i naučna dela 2) izvođenja umetnika izvođača, fonograme i emitovanje putem radi- ja, televizije ili satelita 3) pronalaske u svim oblastima ljudske delatnosti 4) naučna otkrića 5) industrijske uzorke i modele 6) fabričke, trgovačke i uslužne žigove, kao i trgovačka imena i trgo- vačke nazive 7) zaštitu od nelojalne konkurencije 8) sva druga prava u vezi sa intelektualnom aktivnošću na polju indu- strije, nauke, književnosti i umetnosti.3 Intelektualna svojina je komercijalna primena maštovite misli usme-rene ka savladavanju tehničkog ili umetničkog izazova. Ona ne govori samoo proizvodu, već o posebnoj ideji koja iza njega stoji, načinu na koji je ona2 Iz WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use. Dostupno na web strani- ci Svetske organizacije za intelektualnu svojinu: www.wipo.int3 Iz Konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (Conventi- on establishing the World Intellectual Property Organization). Usvojena na Stok- holmskoj konferenciji o intelektualnoj svojini 14. jula 1967. na francuskom, engle- skom, španskom i ruskom jeziku. Original je deponovan u arhivi Vlade Švedske. Stupila na snagu 26. aprila 1970. Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju i pri- mljena je u članstvo WIPO 11. oktobra 1973. Konvencija je objavljena u Službe- nom listu SFRJ – Međunarodni ugovori br. 31/1972. Iz preambule Konvencije: „...želeći da unaprede zaštitu intelektualne svojine u svetu kako bi podstakle stvaralačku aktivnost...”.
  • POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE 3izražena i osobenosti njenog imenovanja i opisivanja.4 Idris Kamil5 će je na-zvati Pepeljugom nove ekonomije.2. Pojam i podela prava intelektualne svojine Pravo intelektualne svojine je sui generis pravo kojim se regulišu odno-si u društvu koji nastaju povodom stvaranja i korišćenja rezultata intelektu-alnog napora čoveka. Predmeti intelektualne svojine razvrstavaju se u dve osnovne kategorije: 1) industrijska svojina 2) autorska prava i srodna prava. Osnovna zajednička nit prava industrijske svojine i autorskog pravaleži u širem predmetu pravne zaštite: oba prava štite rezultate intelektualnogstvaralaštva. Tvorac i autor dela imaju subjektivno pravo, sličnog opsega. Razlika između ove dve podgrupe prava intelektualne svojine možese najlakše objasniti na sledeći način: pravo industrijske svojine ili pronala-začko pravo pruža pravnu zaštitu stvorenim tvorevinama na polju tehnike iindustrije, dok autorsko pravo daje pravnu zaštitu stvorenim delima iz obla-sti književnosti, umetnosti i nauke. Razlika se lako da videti i u trenutku nastanka prava. Tako se nastanakprava industrijske svojine vezuje za trenutak donošenja akta kojim nadležniorgan ili institucija u državi priznaje određenom licu, fizičkom ili pravnom,pravo koje je traženo. Suprotno tome, autorsko subjektivno pravo nastaje utrenutku nastanka dela. 2.1. Pojam autorskog prava i srodnih prava Autorsko pravo je skup pravnih normi kojima se regulišu prava stva-raoca umetničkih, književnih i naučnih dela. Ono je podeljeno, iako ne do-sledno svuda, na objektivno i subjektivno autorsko pravo. Prvo reguliše od-nose i pojave u vezi sa stvaranjem i korišćenjem autorskog dela, pruža zaštituautoru i njegovom delu, i naslednicima i korisnicima autorskog dela. Drugo,subjektivno, štiti autorovu ličnost, njegovo ime i ugled, i daje autoru pravo4 Idris, K: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 10.5 Nekadašnji generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
  • 4 INTELEKTUALNASVOJINAiskorišćavanja i raspolaganja delom, kao i pravo da ostvaruje naknadu odlica kojima ustupi iskorišćavanje svoga dela. Srodna prava obuhvataju pravainterpretatora, proizvođača fonograma, proizvođača videograma, proizvođa-ča emisija, proizvođača baze podataka i prvog izdavača slobodnog dela. Da bi se rezultat duhovnog stvaralaštva smatrao autorskim delom, ponašem zakonodavstvu, trebalo bi da bude originalan (što je prilično subjek-tivna kategorija) i u nekoj izražajnoj formi (izražavanje sadržine). Autorskaprava štite: književna, pisana dela (publicistička dela, brošure, članci, recen-zije, enciklopedije, zbornici, antologije, zbirke), govorna dela (predavanja, go-vori, besede), muzička dela (sa i bez reči), filmska kinematografska i televi-zijska ostvarenja, dramska, dramsko-muzička, koreografska, pantomimska,kao i folklorna dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjeneumetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografska dela (geografske i topo-grafske karte), fotografije, makete, skice, računarske programe u izvornom,objektnom, izvršnom kodu itd. Ovakvo pravo znači ekskluzivno pravo autora da koristi ili da ovlastidrugog da koristi njegovo autorsko delo (rezultat njegovog ličnog rada). Re-produkcija takvih dela, kao što su kopiranje, štampanje, javno izvođenje iliadaptacija, zabranjena je, ukoliko nije data saglasnost autora. Autorsko pravopruža direktnu ekonomsku korist autoru sve vreme njegovog života i produ-žava se do 50 godina nakon smrti autora (70 godina na teritoriji našeg za-konodavstva). Čovek se svakodnevno susreće sa velikim brojem književnih,umetničkih, muzičkih autorskih dela. Muzička dela snimljena, emitovana iliizvođena u javnosti štite se do 100 godina. Autohtono i tradicionalno znanje,folklor, kultura samo su neki od najnovijih primera dosega prava intelektu-alne svojine. 2.2. Istorija autorskog prava Od svog postanka, čovek je prevalio veliki put. Kao akter promena, onje pravio krupne korake na putu stvaranja svoje održivosti. Celokupna dosa-dašnja poznata geneza humanoidnih bića opstajala je zbog asimilacije znanjaprethodnika. Homo sapiens, Homo faber, Homo politicus, Homo economi-cus, Homo tehnologicus, Homo humanis, Homo ecologicus danas, čuvarisu evolucije i pokretači razvoja. Njihova biološka konstitucija bila je i ostalaobdarena tako prefinjenim potencijalima da je mogla i može postići duhov-nost. Njihova duhovnost bila je i ostala stvaralačka. Duhovnost, socijalnost
  • POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE 5i nikada umirujući intelekt ljudi mogu se sagledati kao postulati sinergizmačovečanstva. Svest čoveka, koja se rađala, menjala i razvijala u svoj širini ci-vilizacijskih tokova, kao i njegova socijalna i emocionalna inteligencija, na-stajale su kao protivteža problemu znanja koje je oduvek opterećivalo čove-čanstvo. Zahvaljujući neznanju, a želeći da zna i ume, čovek je stvarao.6 Posmatrajući danas dugački i višeslojni niz rezultata ljudskog stvara-laštva, izgleda kao da kroz višedimenzionalnu prizmu posmatramo spojeneistoriju, sadašnjost i budućnost naše konstantne pomičnosti, uviđajući da ječovek svojim radom i stvaranjem novog oduvek bio biocentričan – okrenutka životu. Priroda je bila dvostruko blagotvorna prema čoveku: podarila muje mozak, a potom i obilje fizičkih i bioloških resursa na zemlji. Čoveku jepreostalo samo da počne da stvara svet koristeći mozak i prirodne resurseoko sebe. Život se pobrinuo da čoveku ne manjkaju ni kreativnost ili imagi-nacija. Opskrbljen svim ovim instrumentarijem, čovek je započeo stvaranjerazličitih artikala i proizvoda za svoje potrebe, komfor i ugodnost. U prvovreme, ljudski pronalasci i kreacije potpadali su pod državno dobro. To subila javna dobra7. Svako je mogao da koristi i kopira ove izume i nova reše-nja bez ikakvih ograničenja, uzdržanosti ili plaćanja. Da bismo spoznali kako se i zašto stvaralo pravo intelektualne svojine,moramo razumeti da se ono bavi pronalascima. A pronalazak, kao rezultatduhovnog stvaralaštva, i kao predmet puno vekova kasnije uobličenog pra-va intelektualne svojine, vraća nas u daleku prošlost. Niko pouzdano ne znakada je nastao prvi pronalazak i šta je to bilo, ali priča o pronalascima, kojisu vodili svet kroz istoriju i doveli ga na prag posthumanističkog, postin-formatičkog društva, sa sigurnošću izaziva strahopoštovanje prema izumi-teljskim delima naših predaka, ali i savremenika. Pronalasci stoje kao nemitekst proizvodnje života. Antičko doba, svojim poimanjem pojava i odnosa, izgradilo je mnogestubove razvoja društva i potonjih država. Dok pronalazačka delatnost nijebila dovoljno društveno afirmisana, jer potreba unapređivanja proizvodnjenije bila značajan element društvene svesti antičkog doba, na umetnost iknjiževnost se veoma blagonaklono gledalo, te su autori umetničkih i knji-ževnih dela uživali određena prava. Ona su, ipak, više bila skup povlašćenog6 Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R: Čovek i pravo intelektualne svojine, u okviru Pravo, teorija i praksa, Novi Sad 2010, str. 95.7 Od latinskog Res publica, što znači dobro od javnog značaja.
  • 6 INTELEKTUALNASVOJINAstatusa u društvu i pred vladarem, i moralnih prava autora da obeležava svo-je delo imenom i da ga predstavlja javnosti. Pronađeni keramički predmetinose imena i oznake autora, proizvođača tih predmeta. Već tada kršila suse autorska prava, na šta pažnju skreće rimski pesnik Marcijal8, koji pesnikekoji pod svojim imenom objavljuju javnosti tuđe pesme naziva plagiarusi-ma – kradljivcima ljudi. Danas plagijat znači objavljivanje tuđeg rada podsvojim imenom. Priznanje intelektualne svojine u antičkom dobu bilo je pi-tanje ugleda i časti, te pravo ne prepoznaje instituciju materijalne naknade.Ipak, u pojedinim slučajevima, neka vrsta honorara sledila je autorima odlica naručilaca umetničkih i književnih dela, koja se nazivala honorarium,i bila je preteča današnjeg autorskog honorara. Izraz mecena, što znači licekoje pomaže umetnike, bilo je prezime najpoznatijeg zaštitnika umetnika iknjiževnika u doba Rimskog carstva. Književna dela i tada su se umnožavala u tzv. bibliopolima i librariju-sima. Bibliopoli su bile prve izdavačke kuće. Autor je predavao svoj rukopisbibliopolu, za to dobijao honorarijum, istovremeno gubeći pravo svojine naddelom, čiji je vlasnik postajao bibliopol. Iako je rimsko pravo u kasnijim fa-zama razvoja pružalo zaštitu autorima robnih znakova i davalo mogućnostautoru pravo tužbe zbog uvrede časti (ličnopravna priroda zaštite), a pojambestelesnih stvari bio poznat, autor nije imao pravo na proizvod svog intelek-tualnog rada nezavisno od materije na kojoj je takav rad napisan ili urađen.Autoru je ostajalo priznanje i čast što se njegovo delo umnožava i prodaje.Rukopis se umnožavao prepisivanjem od strane robova – prepisivača. Ak-tivnost se sastojala iz tri dela u tri spojene prostorije. U prvoj bi čitač glasnočitao tekst stotinama prepisivača, u drugoj su stručnjaci za pravopis i grama-tiku ispravljali greške, dok su se u trećoj povezivale i koričile knjige, ako serukopis izdavao u obliku knjige, ili lepile stranice papirusa, ukoliko se deloizdavalo u rolni papirusa. Cena knjige i ugled bibliopola zavisili su od kvali-teta prepisanog teksta. Srednji vek, često nazivan i najmračniji vek ljudske istorije, nije do-neo veliko pomeranje u shvatanju prava intelekualne svojine. Feudalno dru-štveno-ekonomsko ustrojstvo i Katolička crkva kočile su razvoj građanstva.Međutim, jedna od glavnih prekretnica za razvoj predmeta ove grane pra-8 Marcus Valerius Martialis, Latinski pesnik, rođen u godinama Stare ere 38–41.
  • POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE 7va dogodila se pred osvit Novog veka. Nemac Johan Gutenberg9 izmislio je1439. godine prvu štamparsku mašinu. Štampanje i izdavanje knjiga postajeprivredna delatnost u usponu, a knjiga ozbiljan tržišni proizvod sa promet-nom vrednošću. Autorima se još uvek ne pruža imovinsko-pravna zaštita usmislu današnjeg autorskog prava, već tek pravo da i dalje nose lično prizna-nje i ubiru određenu naknadu samo u trenutku predaje rukopisa izdavaču.Ime izdavača često je bilo u prvom planu na štampanom materijalu, mnogovidljivije od imena autora. Štaviše, po izdavanju knjige od strane prvog izda-vača, ostali izdavači mogli su neometano izdavati isti rukopis bez traženjaičije saglasnosti ili plaćanja naknada. Od 16. veka, vladari su počeli davati prvim izdavačima posebne bene-ficije, u formi javne isprave, nazvane privilegijama, kojim su štampari i iz-davači sticali isključivo pravo štampanja i izdavanja nekog dela na određenibroj godina. Iako je privilegija, kao forma objektivnog autorskog prava za-snovana na dozvoli za obavljanje privredne delatnosti, nastala radi zaštite in-teresa štampara i izdavača, a ne autora, ona je predstavljala prvi oblik pravnezaštite u pravu intelektualne svojine, označivši početak uspostavljanja redai poretka na polju autorskog prava, sa još uvek brojnim manama. Godine1445. data je prva privilegija štamparu Manucu iz Venecije da štampa jednoAristotelovo delo na grčkom jeziku. Prvi Zakon o privilegijama, koji prizna-je izdavačima, ne i autorima, isključivo pravo štampanja i izdavanja jednogdela za određeno vreme, donet je u Italiji 1603. godine. Nedostatak postojanja subjektivnog autorskog prava, zasnovanog napravu i moralne i imovinske svojine autora i na sadržaju svoga dela i materija-lu na kome je delo urađeno, počeo se otklanjati davanjem privilegija autorima.Zanimljivo je da je jedna od prvih poznatih privilegija odobrena autorima bilalična privilegija unukama La Fontena10 za štampanje i izdavanje La Fonteno-vih Basni, data od strane Kraljevskog saveta Francuske. Bila je to jedna od pr-vih naznaka utemeljenja naslednog autorskog prava. I tako dolazimo do važne1710. godine i Zakona Ane Stjuart11. Ovaj zakon engleske kraljice Ane Stjuart 9 Johann Gutenberg (Johannes Gensfleisch zur Laden zur Guttenberg), 1398–1468, ne- mački metalac i izumitelj, poznat po tome što je prvi štampao knjige uz pomoć pomič- nih slova i tako omogućio veću pristupačnost pisane reči i brži protok znanja u renesan- snoj Evropi.10 Jean de la Fontaine (1621–1695) francuski pesnik i basnopisac.11 Ana od Velike Britanije (6. februar 1665–1. avgust 1714) kraljica Engleske, Škotske i Irske.
  • 8 INTELEKTUALNASVOJINAprvi put priznao je autoru pravo na delo, kao isključivo pravo u trajanju od 14godina od objavljivanja rada, sa mogućnošću produženja na još 14 godina, akoje autor bio živ u vreme kada je prvi period od 14 godina istekao. Ovaj prvi za-konski tekst iz oblasti autorskog prava u Engleskoj primenjivao se sve do 1911.godine kada je zamenjen Zakonom o autorskom pravu. Jedna od najvećih civilizacijskih tekovina, Francuska građanska revo-lucija12, krajem 18. veka, ostavlja za sobom i dekrete kojima autorsko pravokarakteriše kao najsvetliji i najličniji oblik svojine, i pruža autorima doživot-no isključivo pravo iskorišćavanja i raspolaganja svojim delima, a njihovimnaslednicima ista prava u trajanju od 10 godina od smrti autora. Pravo intelektualne svojine započinje svoj razvoj, kao posebna granaprava, u drugoj polovini 19. veka.133. Pojam i podela prava industrijske svojine Pojam industrijska svojina prvi put upotrebljen je u francuskom Zako-nu o patentima iz 1791. godine. Pravo industrijske svojine je sistematizovan skup pravnih normi koji-ma se regulišu tri grupe društvenih pojava i odnosa: 1) u prvu grupu spadaju rezultati duhovnog stvaralaštva čoveka, koji se u literaturi nalaze pod jednim zajedničkim imenom – pronalasci. Oni se štite u jednom od sledećih oblika: patent, mali patent, dizajn, nove biljne sorte, topografija integrisanih kola i know-how. 2) u drugu grupu spadaju znaci razlikovanja, a to su robni i uslužni znaci – znaci koji služe za razlikovanje jednog proizvoda ili usluge od drugih, istih ili sličnih proizvoda ili usluga, i nazivi za obele- žavanje geografskog porekla proizvoda – znaci za obeležavanje po- rekla proizvoda. Oni se štite u sledećim oblicima: robni i uslužni žigovi, i oznake porekla proizvoda.12 Francuska građanska (buržoaska) revolucija započela je 1789. godine, a trajala do 1795, po nekima i 1799. godine. Najveće dostignuće toga procesa jeste ukidanje feudalnih od- nosa u Francuskoj i u velikom broju ostalih evropskih zemalja.13 Istorijski osvrt na pronalaske i razvoj prava industrijske svojine, drugog sastavnog dela prava intelektualne svojine, dajemo respektativno u kasnijim delovima udžbeni- ka koji govore o posebnim granama prava industrijske svojine.
  • ZNAčAJINDUSTRIJSKESVOJINE 9 3) treću grupu čine istupanja i odnosi privrednih subjekata na tržištu, a u vezi sa obavljanjem određene privredne delatnosti. Oni se štite u obliku prava o zaštiti konkurencije ili o suzbijanju nelojalne kon- kurencije. Ova grupa predstavlja na izvestan način dopunu pravu intelektualne svojine. 3.1. Pravo u objektivnom i subjektivnom smislu Poput ostalih prava, i pravo industrijske svojine uvek posmatramo uobjektivnom i subjektivnom smislu. Pod pravom u objektivnom smislu po-drazumeva se skup različitih normi koje uređuju uslove i postupak zaštitenematerijalnih dobara u oblasti industrijskog stvaralaštva: sticanje prava,sadržinu prava, ograničenja, zaštita, trajanje i prestanak prava. U subjektiv-nom smislu, pod pravom industrijske svojine smatra se konkretno subjek-tivno pravo određenog lica, titulara, na predmetu zaštite, a koje se stiče naosnovu normi objektivnog prava.4. značaj industrijske svojine Kreacija uma, kao što su pronalasci, korisni modeli, topografije inte-grisanih kola, biljne sorte, know-how kao praktična primena ideja, igrajubitnu ulogu u stvaranju novog, dodatog suštinskog kvaliteta roba, određe-nih njihovim tehnološkim karakteristikama. Druge intelektualne tvorevine,poput industrijskog dizajna i dela primenjene umetnosti, služe kao osnova zanadogradnju formalnog kvaliteta nekog proizvoda, određenog putem njego-vog novog vizuelnog, estetskog izgleda. Komercijalni simboli kao žigovi, po-slovna imena ili oznake geografskog porekla, koriste se za razvijanje tržišnogi marketinškog kvaliteta roba i usluga, tako što ih međusobno razlikuju, ilirazlikuju kompanije ili geografske regione iz kojih oni potiču, ili odakle po-tiče njihova reputacija, dobar glas ili trgovačka vrednost. Materijalna dobra, poput zemljišta, rada i kapitala, dugo su korišćenakao merilo ekonomskog zdravlja, ali to više nije slučaj. U ekonomiji savreme-nog društva novi pokretač bogatstva su dobra zasnovana na znanju.14 Jedin-14 Wallman, S.M.H: In Pursuit of Intellectual Capital, foreword to Hidden Value – Profi- ting from the Intellectual Property Economy, London 1999, p. 9.
  • 10 INTELEKTUALNASVOJINAstvena ekonomska funkcija svih prava intelektualne svojine jeste prisvajanjeekonomskih koristi od privrednog iskorišćavanja nematerijalnih dobara.15 U poslednjoj deceniji bili smo svedoci velikog širenja kompanija – brojugovora o spajanju i preuzimanju preduzeća rastao je po godišnjoj stopi od42%, a njihova ukupna vrednost je u 2000. godini dostigla cifru od 2,3 tri-liona američkih dolara. Razlozi za sklapanje takvih poslova su višestruki, au njih spadaju prednosti povezane sa povećanjem ekonomskog opsega i pri-stupom novim tržištima. Prema Izveštaju o svetskim ulaganjima za 2000.godinu (World Investment Report 2000), druga glavna motivacija za spajanjefirmi i kupovinu neke postojeće kompanije, nije organski rast kompanije većdobijanje strateških prednosti, kao što su istrživanje i razvoj ili tehničke po-slovne tajne, patenti, čuvene marke, posedovanje lokalnih dozvola i licenci, imreže za snabdevanje i raspodelu.16 Istorija je svedok da su pronalasci, kao rezultat inteligencije i inven-cije, lako prelazili sa jednog na drugi narod. Potvrda tome su sporazumi otrgovinskim aspektima prava na intelektualnu svojinu.17 Takav osnovni me-đunarodni je i sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualnesvojine .185. Ratio zaštite intelektualne svojine Kao posledica bestelesne prirode intelektualnih vrednosti, ne postojeprirodna ograničenja ili vremenska i prostorna ograničenja, iskorišćavanjanjihovog otelovljenja, simultano ili sukcesivno od strane više lica bilo gde usvetu. I dok s jedne strane stvaranje i iskorišćavanje intelektualnih vrednosti15 Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 4.16 Izvor: Rivetta and Kline, „Rembrants in the Attic”; World Investment Report 2000: „Cross-Border Mergers and Acguisitions and Development”, UNCTAD, 2000. (navede- no prema Idris, K: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 36)17 Videti više kod: Pušonja, M., „Tehnologija dominacije”, Beograd 2001, p.p. 14–19.18 Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights – TRIPS. Usvo- jen je 15. aprila 1994. u zaključnom delu Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora o carinama i trgovini (GATT), a stupio je na snagu 01. januara 1995. Ovaj sporazum je neposredno vezan za Svetsku trgovinsku organizaciju i države članice STO su istovremeno i članice TRIPS-a. Iz preambule: „..priznajući da su prava intelektualne svojine privatna prava...”.
  • RATIOZAšTITEINTELEKTUALNESVOJINE 11kao bestelesnih stvari zahteva znatno povećane investicione troškove, vreme,značajan napor i rizik u toku faze istraživanja razvoja i proizvodnje, sa drugestrane te stvari relativno je lako i jednostavno imitirati. Ako se imitacija nesprečava, stvaralac ili inovator takvih intelektualnih vrednosti ne može dapovrati, sa odgovarajućim profitom, svoje kapitalne investicije na tržištu i iz-gubiće svoju ekonomsku motivaciju i sredstva za dalje inoviranje. Cilj zaštite je da se stvori tržišni mehanizam putem pravnog sprečava-nja mogućnosti slobodnog korišćenja tih bestelesnih stvari od strane trećihlica u komercijalne svrhe. Omogućujući vraćanje investicije sa odgovaraju-ćim profitom na tržištu, zaštita prava intelektualne svojine promoviše: 1) progres tehnologije, ekonomije, kulture, diverzifikaciju i nadgrad- nju kvaliteta proizvoda zasnovanih na kreacijama ljudskog uma 2) materijalnu i moralnu nadoknadu stvaraocima 3) otkrivanje kreacija uma sa ciljem da ih učini postupno dostupnim javnosti za eksperimentalne svrhe, a kad istekne zaštita i za svrhe proizvodnje 4) transfer tehnologije, uglavnom kroz davanje licenci.19 Primer: Prva zabeležena povreda intelektualnih prava desila se 557. go-dine u Irskoj. Prvi, modernim rečnikom rečeno pirat, bio je monah po imenuKolumba. On je iz obližnjeg manastira, bez odobrenja, prepisao Psaltir. Kadaje to otkriveno, nastojnik manastira zatražio je od Kolumba načinjenu kopiju,međutim, monah koji je snabdevao više manastira prosvećenim rukopisima idrugim verskim književnim radovima, odbio je da mu da. Nastojnik se obra-tio kralju Dijarmatu, koji je, izričući presudu protiv Kolumba, rekao: „Svakojkravi njeno tele, svakoj knjizi njena kopija”. Kolumba se, odbijavši i dalje davrati kopiju knjige, priključio pobunjenicima i učestvovao u bitci kod Koldru-mana, u kojoj je kralj Dijarmat poginuo.20 Zaštita intelektualne svojine zasnovana je na jednom broju principausmerenih na osiguranje poželjnog balansa između privatnih i javnih inte-resa, isključivih prava i slobodne konkurencije. Osnovni princip u tržišnojekonomiji jeste sloboda konkurencije, odakle sledi da je slobodno korišćenjavni domen pravilo, a intelektualna svojina izuzetak. Intelektualna svoji-na kao privatno pravo dostupna je samo pod određenim uslovima, za nova,19 Marković, M.: Opšti uvod u pravo intelektualne svojine, Beograd 2006, str. 2.20 Ganc, Dž., Ročester, Dž.B.: Pirati digitalnog doba, Beograd 2007.
  • 12 INTELEKTUALNASVOJINAoriginalna, neočigledna ili distinktivna dela intelektualne kreacije21, kojaprevazilaze javni domen i intelektualnu svojinu drugih. Praktična posledica ove situacije jeste to da tržišno pravo slobodneupotrebe informacija u javnom domenu i nezaštićenih tehničkih (funkcio-nalnih, utilitarnih) karakteristika u oblasti javno dostupnih generičnih proi-zvoda koji nisu podobni za zaštitu, ili za koje je zaštita istekla, obično je pri-hvaćeno i ohrabreno, pod uslovom da ne postoji verovatnoća zabune vezanaza izvor proizvoda, i da prisvajanje ne može biti kvalifikovano kao potpunokopiranje ili ropska imitacija dostignuća koja ima distinktivne karakteristi-ke. Sa tim u vezi, reverzibilno inžinjerstvo uobičajeno je praktikovano u in-dustriji za javno dostupne, nezaštićene proizvode konkurenata, sa ciljem dase prouči tehnologija otelovljena u proizvodu i eventualno prozvede konku-rentni proizvod bez narušavanja pravila protiv nelojalne konkurencije. Drugivažan princip jeste ograničenje zaštite kreacija uma i komercijalnih simbola. Intelektualna svojina ne štiti ideju kao takvu, u apsolutnom smislu, većsamo specifičan izraz te ideje (putem autorskog prava) ili praktičnu primenuideje (znanja, informacije u korisnom proizvodu). Sa druge strane, smatrase zakonitim konkurentnim ponašanjem, a i ohrabruje se, dalje razvijanjepatentiranog pronalaska za derivativni novi proizvod ili proces koji ne vređapatent već proizvodi iste ili bolje rezultate od patentiranog pronalaska (tzv.pronalaženje ili dizajniranje oko).22 Pravna zaštita intelektualne svojine je esencijalni elemenat za promo-visanje investicija u istraživanju i inovacijama, međunarodnom trgovanju iinvesticijama, zaštiti potrošača i sveukupnom ekonomskom rastu.21 Prof. Baltezarević, V. nazvaće kreativce retkim zverima, često neshvaćenim i progonje- nim, spemnim da iskorače ispred svog vremena, da remete društvene ravnotežu, ugro- žavaju navike i ponašanje po utvrđenom redu, da budu i spaljivani zbog svojih javno izrečenih ideja, jer misao je znala i da ubije, ali bez čijeg kopanja po poznatom u potrazi za nepoznatim, današnji svet ne bi izgledao isto. (Pravo i intelekt, Beograd 2009, p. 4)22 WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use.
  • ODNOSPRAVAINDUSTRIJSKESVOJINEPREmADRUgImgRANAmAPRAVA 136. odnos prava industrijske svojine prema drugim granama prava U ulozi jedne od najmlađih grana prava, pravo industrijske svojine po-stoji i razvija se u vrlo izraženoj sprezi sa nekoliko starijih grana prava, presvega: 1) građanskim pravom: nastavši u okrilju građanskog prava, u slučaju pravnih praznina pri tumačenju prava industrijske svojine, deluju propisi građanskog prava; takođe, prava industrijske svojine deluju erga omnes, i pretežno se štite u građanskim parnicama 2) upravnim pravom: postupci sticanja prava pred nadležnim držav- nim organom upravnog su karaktera 3) privrednim (trgovinskim) pravom: svrha pravne zaštite industrijske svojine jeste njena potonja industrijska primenljivost i ekonomsko iskorišćavanje; najčešći akti povrede prava industrijske svojine vode poreklo od privrednih lica i njihove prakse nelojalne konkurencije 4) krivičnim pravom: primena krivično-pravne zaštite u slučaju po- vrede prava radnjama predviđenim u krivičnim zakonicima 5) radnim pravom: situacije u kojima intelektualne tvorevine nastaju u radnom odnosu ili u vezi sa radnim odnosom 6) stvarnim pravom: pored brojnih razlika (industrijska svojina je ne- materijalno dobro nad kojim se ne može zasnovati državina kao faktička vlast nad stvarima, subjektivna prava industrijske svojine su vremenski ograničena), obe grane prava imaocu pružaju apso- lutni i isključivi karakter 7) obligacionim pravom: na promet prava industrijske svojine prime- njuju se pravila obligacionog prava.
  • deo ii Patent „Patentni sistem dodao je gorivo interesa na vatru genija.” Abraham Linkoln2323 Abraham Lincoln (1809–1865), 16. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
  • 16 PATENT1. Pojam pronalaska Kako je patent zaštićen pronalazak, za razumevanje patentnog sistematrebalo bi poći od objašnjenja pojma pronalaska. Karakteristična je izjava pokojoj je opšte poznato šta je to pronalazak, ali da još niko nije uspeo da gajasno definiše.24 Teorijsko-literalni raspon definisanja pronalaska kreće se odkolokvijalnog do patentnopravnog, koji će naposletku jedini i biti predmetnašeg interesovanja. U kolokvijalnom (svakodnevnom jeziku) smislu, pronalazak je svakonovo saznanje o spoljnom svetu koje ima karakter objektivne novosti. Jošjedno uopšteno i široko postavljeno shvatanje pronalaska kaže da je on zna-nje o nečemu što pre nije viđeno ili je bilo nepoznato.25 Nemačka sudskapraksa videla je pronalazak kao učenje (uputstvo) za plansko korišćenje sa-vladivih prirodnih sila, izuzev onih koje upravljaju aktivnostima ljudskograzuma, radi neposrednog proizvođenja uzročno predvidljive posledice.26Autori, koji u tehničkom karakteru pronalaska vide njegovo osnovno razdva-janje od ostalih tvorevina intelektualnog stvaralaštva, navode da je pronala-zak duhovna tvorevina ili novo saznanje koje može kroz korišćenje prirodeproizvesti nepoznat rezultat, koji na jedinstven i napredan način zadovoljavaljudsku potrebu.27 Korišćenje prirode je delovanje na polju materijalnih po-java, koje se materijom, energijom, prostorom i vremenom razlikuje od poljaljudskih predstava, koje se može tumačiti kao duhovno, misleno i koje nepodleže prirodnim zakonima. Upravo je tehničko svojstvo ono što pronalazak približava patentno-pravnoj predmetnosti. Naime, u smislu prava na patent, neophodan eleme-nat patenta jeste njegov tehnički karakter; drugim rečima, zahteva se dapronalazak bude otelotvorenje određene tehničke ideje ili ideje koja pripadasvetu tehnike. U tom kontekstu valja razumeti član 11. Zakona o patentimai tehničkim unapređenjima iz 1960. godine: pronalazak predstavlja novo re-šenje određenog tehničkog problema koje se može primeniti u industrijskoj24 Verona, A.: Pravo industrijskog vlasništva, Zagreb 1978, str. 76.25 Kutlača, Đ., Semenčenko, D., „Koncept nacionalnog inovacionog sistema”, Beograd 2005, str. 62.26 Marković, S., „Patentno pravo”, Beograd 1997, str. 63. Po autoru, osnov ovakve definicije postavljen je u odluci nemačkog Saveznog suda u predmetu Rote Taube iz 1969. godine.27 Bernhardt, W., Lehrbuch des deutschen Patentrechts, 3. Auflage, Munchen 1973. (nave- deno prema Fišer, S. „Patent kao subjektivno pravo”, Novi Sad 2007, str. 36).
  • OPRONALAZAšTVU:ODIDEJEDOPRONALASKA 17ili nekoj drugoj privrednoj delatnosti.28 U uporednoj pravnoj literaturi naila-zimo i na određenje pronalaska kao „na individualnom radu zasnovana pri-mena tehničke ideje sa naprednim dejstvom”.29 Ovakvo definisanje pronala-ska govori nam da je pronalazak krajnji, materijalizovani oblik, rezultat radapronalazača, često individualca, da je njegova dominantna osobina tehnička,i da je cilj pronalaska napredak (društva). Iako većina današnjih nacionalnih patentnih zakonodavstava ne dajedefiniciju pronalaska per se, pravna literatura nudi nam i sledeće razgraniče-nje: pronalazak je novi konkretni način primene naučnih otkrića u industriji,za koji se može dobiti svedočantsvo o društvenoj korisnosti (npr. patent), zarazliku od drugih oblika tehničkih inovacija (npr. racionalizacija proizvod-nje, usavršavanje tehnološkog postupka, itd.) koji ne ispunjavaju uslove zapriznanje pravne zaštite u vidu patenta, ali predstavljaju doprinos tehničkomnapretku i poboljšanju procesa proizvodnje.30 Kao što je istorija naroda pokazala, pored duhovnog razvoja, prona-lasci i ostvarenja kulture predstavljaju glavni izvori društvenog i ekonom-skog razvoja čovečanstva. Ishrana, zdravlje, komunikacije i druge potrebe odosnovnog značaja za opstanak ljudske vrste, napredovali su, napreduju i na-staviće da napreduju kroz pronalaske i stvaralaštvo.312. o pronalazaštvu: od ideje do pronalaska „Krajnji je cilj čovekov da potpuno ovlada materijalnim svetom i pot- čini prirodne sile ljudskim potrebama. To je težak zadatak pronalazača koga često ne shvataju i ne priznaju. Ali, on zato nalazi ogromne naknade u za- dovoljstvu koje u njemu budi stvaralački rad i u saznanju da pripada onomnaročito povlašćenom krugu ljudi bez kojih bi ljudski rod već davno iščezao u teškoj borbi s nemilosrdnim silama prirode.” Nikola Tesla28 Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 68.29 Hubmann H.: Gewerblicher Rechtsschutz, 1962. (navedeno prema Fišer, S. „Patent kao subjektivno pravo”, Novi Sad 2007, str. 36).30 Janjić, M: Industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd 1982, str. 9. I dodaje: Zakoni prirode pružaju velike mogućnosti za njihovu konkretnu primenu u oblasti tehnike, pa su i mogućnosti razmišljanja o pronalascima veoma velike.31 Aprad Bogš, bivši generalni sekretar Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
  • 18 PATENT Pronalazaštvo bismo mogli zamisliti kao fascinantan put čoveka krozživot: u mladosti je pun ideja, u srednjim godinama realizuje ideje, u sta-rosti uživa plodove svog stvaralaštva. To se podudara sa pogledom na pro-nalazaštvo kao trofazni proces: razmišljanje, uobličavanje ideje, realizacijapronalazačke ideje.32 Sedeći na fondu globalnog znanja i okružen granicamaprirode, pronalazač razmišlja o svojim mogućnostima. Ideja je rezultat razu-mevanja problema. Problem se može shvatiti kao nedostatak zadovoljenostičovekovih potreba, vrednosti ili interesa.33 U smislu patentnog prava, pred-met razmišljanja je problem tehničke prirode. Na kraju razmišljanja stvara-lac uobličava ideju – način kako rešiti postavljeni problem, modalitet delova-nja koji nije satkan samo od puke genijalnosti pronalazača, već i od priku-pljenih raspoloživih tehničkih znanja.34 Intelektualno stvaralaštvo pretvarase (ne uvek) u materijalizaciju ideje. Materijalizovani oblik ideje trebalo birazumeti kao opredmećeni pronalazak (proizvod ili postupak) koji u objek-tivnoj stvarnosti rešava konkretan problem. Uz to, u smislu patentnog prava,on mora biti takav da se može ponavljati, odnosno multiciplirati neograniče-no u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji.353. Pojam patenta Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti teh-nike, koji je nov, ima inventivni nivo i industrijski je primenljiv.36 Pronala-zački rad, koji nije doveo do nastanka pronalaska, ne može ni u kom obli-ku biti predmet patenta. Patent nije sam pronalazak, već pravo kojim se štitipredmet patentibilnog pronalaska. Odmah valja skrenuti pažnju na to da sepatent, ni po jednom nacionalnom zakonodavstvu, ne može dobiti za stva-ri koje su čoveku potrebne za njegovu puku egzistenciju, kao što su hrana,voda, vazduh, već samo za ono što može poboljšati sam kvalitet življenja.32 Op. cit. str. 10.33 Nesvesno ili nedirektno angažovanje pronalazača na rešavanju problema Stepanović- -Graić, S. nazvaće periodom inkubacije, u radu Ideja kao predmet prava intelektualne svojine, u publikaciji Pravni život, br. 11/05, Beograd 2005, str. 1000.34 Uobličavanje ideje Sladović, E. u naslovu Patentno pravo, Zagreb 1925, str. 17. nazvaće stvaranje slike ideje pomoću duševne inicijative, ili period iluminacije.35 Opširnije o pronalazaštvu vidi kod: Lasica,  M.:  Pronalazaštvo i inovacije u Jugoslaviji, Beograd 1992.36 Po članu 2. zakona o patentima (Službeni list SCG, br. 32/04).
  • POJAmPATENTA 19 Kako je pronalazak u oblasti tehnike biće patentnopravnog pojma pro-nalaska, što znači da se patent ne može dodeliti bilo kom pronalasku, važnoje bliže objasniti svu tehničku determinisanost pronalaska. 3.1. Pojam tehnike U smislu patetnog prava, tehnika je deo materijalnih pojava, kojimačovek svesno deluje na živu i neživu prirodu, potčivajući je svojoj kultu-ri življenja. Nekada se pojam tehnike svodio samo na fiziku i hemiju, zbognesumnjivog postojanja prirodnog kauzaliteta (uzročnosti) između ljudskeaktivnosti i promene u fizičkom svetu. Nezaustavljiv razvoj društva, sa mo-torom u vidu naučnih istraživanja, proširio je pojam tehnike i na živu priro-du, te se danas potencijalno patentabilnim pronalascima smatraju i oni kojisadrže biološki materijal, odnosno odnose se na polje biotehnologije (biljnesorte, životinjske vrste, mikroorganizme, ćelijske kulture itd.). Iz istog razlo-ga, pojam tehnike u određenim zemljama poput SAD-a i Japana danas obu-hvata i računarske programe i poslovne metode. 3.2. Pojam tehničkog problema Prepoznavanje tehničkog problema u smislu prava na patent nije nima-lo lak zadatak. Pravilna postavka tehničkog problema uobičajeno se pokuša-va formulisati u obliku pitanja: kakva tehnička sredstva i u kakvim među-sobnim odnosima mogu biti uzrok željenog efekta. Kada je reč o proizvoduiz oblasti mašinstva, takvo uopšteno pitanje može biti: kakvu konstrukcijui/ili sklop, odnosno sastav, mora imati proizvod kako bi zadovoljio traženeosobine u pogledu funkcionalnosti, upotrebljivosti i pogodnosti za proizvod-nju. Korisno je zapamtiti da određenje problema ne sadrži sredstva koja sekoriste za njegovo rešenje.37 Kompletno definisanje tehničkog problema nemoguće je bez uvida ustanje tehnike, kategorija šira od pojma tehnike, o čemu se kasnije biti višereči.37 Bureš, A.: Šta se može štititi patentnom u oblasti mašinstva i kako sastaviti prijavu za dobijanje ove zaštite, publikacija Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str 59–73.
  • 20 PATENT 3.3. Rešenje tehničkog problema Pronalazak koji ne služi ničemu ne može biti predmet iole ozbiljne ra-sprave, samim time ni objekt patentne zaštite. Jednom priznat, patent pred-stavlja uputstvo o tehničkom rešavanju određenog tehničkog problema. Li-teratura poznaje zanimljivu raspravu o tome da li se tehnički problem možerešiti netehničkim sredstvima i obrnuto, da li tehnička sredstva mogu rešitinetehnički problem. Zbog važnosti razumevanja tematike, navodimo izvodu celosti. Reč je o jednoj vrlo raširenoj zabludi po kojoj npr. pronalazak dodatkaza poboljšanje ukusa jela, pronalazak sredstva za lečenje, pronalazak nači-na za sastavljanje delova jednog predmeta radi dobijanja lepšeg izgleda togpredmeta, predstavljaju primere za tehničke načine rešavanja netehničkihproblema. Izvor zablude je previđanje činjenice da npr. lečenje konkretne bo-lesti podrazumeva neophodnost definisanja biohemijskog (dakle, tehničkog)mehanizma u čovečijem telu, koji pronalazak (ukoliko se primenjuje) morada aktivira i tako dovede do biohemijskih posledica koje se u medicini sma-traju lečenjem. U tom smislu, sa stanovišta patentnog prava, problem nijelečenje bolesti, već aktiviranje spoznatog tehničkog procesa u organizmu,koje će nužno dovesti do određenih željenih biohemijskih posledica. Pitanjazdravlja, ukusa, estetike, prijatnosti, sreće, apsolutno ne pripadaju patentno-pravnom pojmu pronalaska, već pripadaju mehanizmu ljudske motivacije zapronalazaštvo.38 To znači da i problem i njegovo rešenje moraju biti iz oblastitehnike. Dalje, pronalazak kao rešenje tehničkog problema mora biti takav dapruža društvu korisnost makar in abstracto, ako ne i in concreto. Pružaju-ći korisnost zadovoljavajući određenu društvenu potrebu novim tehničkimsredstvima, pronalazak dobija smisao in vivo. Taj smisao mora biti vidljiv idokaziv.39 Tehnička korisnost pronalaska ne znači da i sam cilj njegove upo-trebe mora biti tehnički.4038 Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 66.39 Na primer, pronalazak novog hemijskog jedinjenja nema nikakav smisao ako se ne zna čemu to jedinjenje služi i koje su objektivne prednosti korišćenja tog jedinjenja u odno- su na sva druga. (op. cit. str. 67).40 Na primer, pronalazak uređaja za prečišćavanje vode koristan je za celu zajednicu, a pre svega, utiče na zdravlje i dobrobit društva (izvor Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 40); takođe, novi uređaj za kočenje povećava bezbednost
  • ISTORIJSKIOSVRT 21 3.4. Tehnički napredak Interesantno je da svrha pronalaska nije relevantna za pojam paten-ta. Ipak, ako pronalazak nema primenu, on ne može biti patentiran. Potreb-no je da primenljivost bude industrijska, da predstavlja novo rešenje određe-nog tehničkog problema i da počiva na tehničkoj inovaciji41. To je objektivnastrana pronalaska. Nasuprot njoj, subjektivna strana, u smislu volje pronala-zača, ekonomskih očekivanja pronalazača ili njegova percepcija svrsishodno-sti veze problem–rešenje, nije predmet regulacije patentnog prava. Važno je imati na umu da sam napredak nije uslov patentabilnosti pro-nalaska42, ali je od značaja kada se ceni nivo inventivnosti pronalaska, štojeste uslov njegove patentne zaštite.4. istorijski osvrt Priča o pronalascima i rudimentarnim formama patentnog prava vra-ća nas u 500. godinu pre nove ere. Tada je u grčkoj koloniji Sibaris, na juguItalije, važilo običajno pravo po kome je kuvar ili poslastičar u slučaju dapronađe novi recept za pripremanje nove vrste jela imao monopol nad timjelom narednih godinu dana. Srednjovekovni feudalizam i nagli razvoj zanatske, robne proizvodnje itrgovine nagonili su proizvođače i trgovce da osmišljavaju nove modele pro-izvodnje, nove proizvode, nove načine pakovanja i obeležavanja svojih pro-izvoda. Oni manje kreativni imali su pomoć u brojnim istraživačima i izu-miteljima. Smatrajući da su došli do nečeg novog, obraćali su se vladaru samolbom da zaštiti njihov pronalazak i korišćenje istog. Vladar, ili pak neko u ljudi i imovine u saobraćaju (izvor Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 52).41 inovacija je pronalazak preveden u proizvod ili postupak koji se može plasirati na trži- štu. U savremenoj ekonomiji, upravljanje inovacijama je zasnovano na dobrom pozna- vanju patentnog sistema. Neki od glavnih razloga zašto preduzeća uvode inovacije uključuju sledeće: unapređenje proizvodnog procesa u cilju smanjenja troškova i poboljšanja produktivnosti, predstav- ljanje novog proizvoda koji zadovoljava potrebe potrošača, zadržavanje konkurentnosti i povećanje udela na tržištu, osiguranje da nova tehnologija zadovolji aktuelne i nastajuće potrebe poslovanja, sprečavanje tehnološke zavisnosti od tehnologija drugih preduzeća.42 Prema Konvenciji o komunitarnom patentu.
  • 22 PATENTnjegovo ime, cenio je novost, primenljivost i korisnost pronalaska, i u slučajupozitivnog odgovora odobravao privilegije prvom pronalazaču ili prvom ko-risniku novog pronalaska ili nove delatnosti. Privilegije su se nazivale litteraepatentes (otvorena pisma) i preteča su današnjeg patenta, kao oblika prav-ne zaštite pronalaska. Vladari su uglavnom davali privilegije, jer je korisnikprivilegije bio obavezan da deo prihoda daje vladaru za sve vreme trajanjaprivilegije. Pravo volje vladara bilo je u punom jeku i primeni. Prvu poznatuprivilegiju odobrio je 1315. godine češki kralj za napravu za odvođenje vodeiz rudnika. Privilegija se sastojala u pravu na desetinu prihoda rudnika svedok rudnik bude u pogonu. Postojale su dve vrste privilegija: 1) pronalazačke privilegije – dodeljivane pojedincima koji su sami pro- našli novo rešenje nekog tehničkog problema, koje se moglo prime- niti u domaćoj proizvodnji. Pronalazačke privilegije imale su dvoja- ku svrhu: da pruže pravnu zaštitu pronalascima i da demonopoli- zuju privredni život.43 2) uvodne privilegije – priznavane licima koja su u domaću proizvod- nju uvodili novine iz inostranstva, i koja nisu morala, a često nisu ni bila pronalazači. Engleski kraljevi su od 14. veka pozivali zana- tlije iz Italije, Flandrije i Holandije da znanjem unaprede zaostalo zanatstvo Engleske tog doba. Prvu uvodnu privilegiju dao je 1331. godine engleski kralj Edvard III flamanskom tkaču Johanu Kempeu za prenošenje tkačkog znanja. Iako je vladar imao monopol nad odobravanjem privilegija, one se nisudodeljivale potpuno proizvoljno, jer se vremenom izgradilo običajno pravou vezi sa priznavanjem privilegija, pa se tražilo da pronalazak ispuni sledećeuslove: 1) vremensko prvenstvo traženja privilegije 2) postojanje novosti na teritoriji važenja privilegije (današnji institut relativne novosti)43 U vezi sa ovim, profesor Marković, S. opravdano postavlja jedno intrigantno pitanje: Ako je pronalazačka privilegija u vidu isključivog prava na privredno korišćenje pro- nalaska predstavljala jednu vrstu monopola, kako to da je jedna od funkcija privilegija mogla biti demonopolizacija privrednog života?
  • ISTORIJSKIOSVRT 23 3) izvodljivost pronalaska, koja se dokazivala praktičnom demonstracijom 4) korisnost pronalaska. U naprednoj Mletačkoj republici postojalo je stalno telo pod nazivomProvveditori del Commun, koje je postupalo po pitanjima privilegija. Njego-va jednoobrazna praksa dovela je 1474. godine do prvog pisanog dokumenta(Venecijanski dekret), koji je sadržao neke od temeljnih principa savremenogpatentnog prava: novost i primenljivost pronalaska u proizvodnji, načela for-malnosti i teritorijalnosti, vremensku ograničenost trajanja zaštite, sankcijeza povredu prava, institut prinudne licence.44 U Engleskoj, koja je bila preplavljena monopolskim cenama i ekstraprofilima, sukob parlamenta i krune povodom monopola u trgovini robe ši-roke potrošnje rasplamsao se 1601. godine kada je kraljica Elizabeta I, podpritiskom parlamenta, donela proklamaciju kojom je obećala ukidanje privi-legija za trgovinu osnovnim životnim namirnicama.45 Na prvi zakon čekalose do 1623. godine i Statute of Monopolies kralja Jakova Stjuarta I. Ovde jevažno dati sledeći komentar: Pomenuti propis nije donet da bi se regulisalapravna zaštita pronalazaka, iako je ustanovio instituciju patenta kao oblikapravne zaštite pronalaska, već je značio pokušaj zauzdavanja veoma jakih irasprostranjenih monopola, koji su sazrevali na plodnom tlu sistema privi-legija, i koji su dovodili do ometanja slobodne trgovine i veštačkih nestašicaroba. Ipak, i pored toga što je imao prizvuk antimonopolskog opšteg prav-44 Prema Verona, A.: Pravo industrijskog vlasništva, Zagreb 1978, str. 7, koji u nastavku prenosi zanimljiv citat iz preambule pomenutog dekreta: U našem gradu žive ili povre- meno dolaze zbog njegove veličine i slave mnogi ljudi iz raznih krajeva, vrlo oštra uma, koji su sposobni izmisliti i pronalaziti razne ingeniozne izume. Kad bi se odredilo da drugi koji su njihova dela i umeća koja su videli ne mogu oponašati i tako njima oduzi- mati čast, bio bi to poticaj i drugim ljudima da izoštre svoj um i da izmisle stvari koje će biti na nemalu korist i prednost za našu državu. Galileo Galilej se 1594. godine obratio mletačkoj vlasti povodom traženja privilegije za pronalazak uređaja za transport vode: „Pošto nije primereno da ovaj pronalazak koji pripada meni i koji sam ja otkrio uz ulaganje velikog truda i novca, bude za svakog slobodan, molim da niko izuzev mene ili mojih naslednika, odnosno mojih ili njihovih pravnih sledbenika, ne sme da pravi moj navedeni instrument. (navedeno prema Mar- ković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 15)45 Engl. Proclamation for the reformation of many misdemeanous committed by Patentees of certain Priviledges and Licencees to the general good of all her Majesties loving su- bject. (Prema Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 52)
  • 24 PATENTnog akta, a ne prvog zakona o patentima, on je predvideo isključivo pravoprvog i pravog pronalazača na upotrebu pronalaska na period od 14 godina. Svojevrsnu prekretnicu na polju građanskog prava dugujemo jednomdogađaju i jednom pravnom dokumentu: Francuskoj revoluciji (1789) i Usta-vu SAD (1787). Nakon toga, do prvog zakona o patentima na oba kontinentanije se još dugo čekalo. Prvi je donet 1790. godine pod nazivom Zakon opatentima (prvi u svetu), a drugi godinu dana kasnije, pod istim nazivom uFrancuskoj. Poseban značaj francuskog akta oslikava se u njegovom zastupa-nju prirodnopravne teorije o intelektualnoj svojini, tekovinu koja je do danasostala konstantna u kontinentalnom pravu. Na prvi patentno-pravni spis naši prostori čekali su do 1920. godine iUredbe o zaštiti industrijske svojine, kojom je izvršena unifikacija ove mate-rije na celoj teritoriji Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Period nakon Dru-gog svetskog rata ispunili su: 1) Zakon o pronalascima i tehničkim unapređenjima iz 1948. (skrojen po ugledu na propise Sovjetskog Saveza i u skladu sa tada vlada- jućim modelom društvenog uređenja, državnog socijalizma – eta- tizma, predvideo je patentnu zaštitu samo stranim pronalazačima, papir pronalazačko svedočanstvo domaćim pronalazačima, i isklju- čivo pravo države da privredno iskorišćava pronalazak) 2) istoimeni zakon iz 1960. (u novom ruhu društvene svojine predvi- deo je patent kao jedino pravo zaštite pronalaska, ali je bio nemo- ćan pred dvema veoma izraženim pojavama: prva, broj pronalaza- ka domaćih organizacija udruženog rada bio je praktično nevidljiv u odnosu na pronalaske prijavljene na ime pojedinca, i u odnosu na broj stranih patenata (neopravdana pasivnost domaćih predu- zeća pravdana je ideološkim uverenjem da patentni sistem dovodi do tehnološke kolonijalizacije u kojoj se našla naša zemlja), i druga, procenat nekorišćenih patenata u jugoslovenskoj industriji iznosio je neverovatnih 99,8% od svih registrovanih46) 3) Zakon o zaštiti pronalazaka, tehničkih unapređenja i znakova ra- zlikovanja iz 1981. godine (takođe, slabo podsticajan, te je doživeo nekoliko revizija).46 Prema Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 39.
  • PATENTKAOINfORmAcIJAOINOVAcIJAmA 25 Golgota domaćeg patentnog zakonodavstva završena je 1995. godineZakonom o patentima SRJ.5. Patent kao informacija o inovacijama Najveći izvor znanja na svetu može se pronaći u patentima. EPO47 Začuđujuće, ali na našim prostorima retko ko posmatra patente kaoizvor informacija. Patenti su ne samo izvanredni izvor tehničkih informacija,već i izvor komercijalne inteligencije, koja je od vitalne važnosti u poslovanjui maksimizaciji konkurentske prednosti. U tom kontekstu, patentni sistemisu za biznis mnogo bitniji nego jednostavno dobijanje patentnih prava, jer suinformacije o patentima sve više u centru strategija o inovacijama, nezavisnood veličine biznisa. Mnoge cost-effective strategije koje koriste patente moguda privuku biznis investicije, pronađu potrošače i partnere, identifikuju pro-tivnike i smanje troškove istraživanja. Zaštita originalnih ideja i inovacijapostala je esencijalna u današnjoj ekonomiji zasnovanoj na znanju.48 Velikekorporacije, mali biznisi i start-ups (poslovanja u nastajanju) koriste paten-tne informacije kako bi već na početku osigurali da njihove ideje, pogotovoone u procesu nastajanja i razvijanja, ne budu uzaludne. Patentna informacija obuhvata: 1) tehničku informaciju u vezi sa predmetom, proizvodom ili postup- kom korišćenjem opisanim u primerima, nacrtu ili formulama u patentnom dokumentu 2) informaciju o pravnom statusu važenja patenta 3) bibliografsku informaciju u vezi sa publikovanim patentnim dokumentom.4947 European Patent Organisation EPO – Evropska patentna organizacija.48 Zato često tajnost označavamo kao neprijatelja patenata. Bez sistema patentne zaštite javnost ne bi nikada ili bi suviše kasno upoznala pronalazak, jer bi pronalazači, zainte- resovani da prikriju pronalazak oklevali da ih iznesu u javnost i tako bi ovu tajnu mogli da odnesu sa sobom u grob. A. Bertland: La propriete intellectualle, Livre II, Marque et brevets, dessins et modeles”, Paris 1995, str. 89 (navedeno prema: Damnjanović, K., Marić, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 151)49 Definicija patentne informacije Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
  • 26 PATENT Patentnu dokumentaciju čine štampani ili izloženi opisi pronalazakasa pripadajućim nacrtima, primerima, formulama, tabelama (primarna do-kumentacija), patentni bilteni i druge publikacije koje izdaju nadležni organiza intelektualnu svojinu (sekundarna dokumentacija). Kao najznačajniji izvorpatentnih informacija, patentna dokumentacija ima sledeće karakteristike: 1) patentni dokumenti sadrže najnovije tehničke i tehnološke informa- cije; publikovanje tehničkih i tehnoloških informacija u patentnoj dokumentaciji je tri do pet godina ranije u odnosu na nepatentnu literaturu i druge izvore informacija 2) patentni dokumenti sadrže informacije koje se često ne mogu naći u drugoj literaturi; preko 70% tehničkih rešenja prikazanih u paten- tnim dokumentima ne može se naći na drugom mestu50 3) patentni dokumenti ukazuju na novost i tehnološka unapređenja u svetu; iz patentne prijave može se sagledati razvoj u određenoj oblasti 4) patentni dokumenti imaju unificiranu strukturu 5) patentni dokument označen je klasifikacionim simbolom; to omo- gućava pretraživanje patentne dokumentacije po oblastima tehnike 6) patentna dokumenta sadrže ime i adresu podnosioca prijave, vla- snika patenta i pronalazača.51 Međunarodna klasifikacija patenata (IPC)52 glavni je hijerarhijskisistem koji se koristi za klasifikaciju i pretraživanje patentnih dokumenata.Ona služi i kao instrument za uređivanje zbirki patentnih dokumenata, za-tim kao osnova za selektivnu diseminaciju informacija i kao osnova za utvr-đivanje stanja tehnike u datoj oblasti tehnike. Sedmo izdanje Međunarodne50 Postoji procena da svega 10–20% tehničkih informacija sadržanih u patentnoj doku- mentaciji prodre u tzv. primarnu naučno-tehničku literaturu, kao što su monografije, udžbenici, časopisi. Prema tome, ko prati samo primarnu tehničku literaturu, ostaje uskraćen za 80–90% postojećih tehičkih informacija.51 Vukajlović, M.: Patentne informacije na internetu sa primerima iz oblasti mašina za pa- kovanje, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 185.52 Engl. International Patent Classification – Strasbourg Agreement (1971). zakon o potvrđivanju strazburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji pate- nata (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 42/09).
  • PATENTKAOINfORmAcIJAOINOVAcIJAmA 27klasifikacije patenata sastoji se iz 8 sekcija, koje su podeljene na 120 klasa,628 potklasa i približno 69.000 grupa. Pomenute sekcije su: Sekcija A: Tekuće životne potrebe Sekcija B: Obrade i prerada; saobraćaj i transport Sekcija C: Hemija i metalurgija Sekcija D: Tekstil i papir Sekcija E: Građevinarstvo i rudarstvo Sekcija F: Mašinstvo; osvetljenje; grejanje; naoružanje; miniranje Sekcija G: Fizika Sekcija H: Elektrotehnika.53 Između 15 i 25% svih istraživačkih napora uzaludno je zato što (ne-poznato programerima) su ti pronalasci već patentirani. Skoro 70 milionapatentnih dokumenata koji se nalaze u javnoj bazi podataka Evropskog za-voda za patenta predstavljaju ogroman potencijal za otkrivanje tehničkihinformacija. Analiza patenata spada u jednu od metoda „čitanja budućnosti”.54Patentna dokumentacija sadrži informacije od kritične važnosti za analizukonkurentskog intelidžensa. Naime, između ostalog, patentna dokumentaci-ja sadrži i citate, gde se navode svi drugi patenti na kojima je zasnovan datipatent ili na osnovu kojih je usavršen. Patenti koji se najviše navode u dru-gim patentima imaju najveću vrednost. Jedna od tehnika analize patentneaktivnosti zasniva se na praćenju učestalosti citiranja patenata tokom vreme-na. Kompanije koje imaju najveći broj citiranja sopstvenih patenata u stanjusu da najpotpunije iskoriste svoju tehnologiju. One se drže strategije pionira.S druge strane, kompanije koje najviše citiraju patente drugih imaju strategi-ju imitatora.55 Osim provere da li je pronalazak patentibilan, blagovremeno i uspešnopretraživanje baza podataka o patentima obezbeđuje veoma korisne informa-cije i saznanja o: istraživačkim i razvojnim aktivnostima aktuelnih i budućihkonkurenata, trenutnim trendovima u odgovarajućoj oblasti tehnike, tehno-logijama pogodnim za licenciranje, potencijalnim snabdevačima, poslovnim53 Videti: www.wipo.int/classifications/en/ipc/index.html54 Prema rečima Leonarda Falda, pionira konkurentskog intelidžensa. (Leonard Fuld, Competitive intelligence)55 Više u vezi sa rečenim vidi kod Radun, V.: Konkurentski intelidžens, Beograd 2008.
  • 28 PATENTpartnerima ili izvorima istraživanja, potencijalnim tržišnim nišama u zemljii inostranstvu, relevantnim patentnima drugih, kako bi obezbedili da patentne povređuje tuđe patente (sloboda poslovanja), relevantnim patentima kojisu istekli i tehnologijama koje su u javnom domenu i mogućim novim ra-zvojnim trendovima postojećih tehnologija. Naučnici su podeljeni oko toga da li se patenti mogu svrstati u naučnadela. Oni koji to negiraju, polaze od toga da je patent rezultat inventivnograda, a to, po njihovom mišljenju, nema kvalitativna svojstva, obeležja, indi-kacije i performanse naučnog dela.56 Drugi tvrde da u određenim situacija-ma i slučajevima patenti mogu imati status naučne dokumentacije, jer su va-žan izvor naučnih, tehnoloških i tehničkih informacija, i da se u pojedinimpodzakonskim aktima koji regulišu naučnoistraživačku delatnost, a naročitosegment koji se odnosi na njenu delatnost, patenti ubrajaju u naučna dela.576. Priroda patentnog prava Literatura poznaje četiri velike teorije o prirodi patentnog prava: pri-rodnopravnu teoriju, teoriju nagrade, ugovornu teoriju i teoriju podsticaja.5856 Naučno delo je delo koje je nastalo kao rezultat naučnog istraživanja primenom naučnih metoda, koje pokriva dotad nepoznate činjenice i odnose, i objašnjava zakonitosti među pojavama. (prema Borojević, S.: Metodologija eksperimentalnog naučnog rada, Novi Sad 1984, str 35). Naučno delo je rad koji sadrži značajan doprinos naučnoj problematici ili njenom shvatanju, napisan tako da bilo koji kvalifikovani istraživač, na osnovu da- tih informacija, može: a) ponoviti eksperiment i postići opisane rezultate sa jednakom tačnošću ili unutar granica eksperimentalne greške, ili b) ponoviti autorova opažanja, analize, teorijske stavove i doneti mišljenje o njegovim pronalascima. (prema Žugaj, M: Temelji znanstveno istraživačkog rada, Varaždin 2006, str. 309).57 Kao što to čini Pravilnik o naučnoistraživačkoj delatnosti Republike Srpske, Službeni glasnik Republike Srpske, Banja Luka, br. 48 iz 2002. godine. (navedeno prema Komar- čević, M., Komarčević, Ma., Živojinović, M: Metodologija izrade i dizajniranja naučno- stručnih dela, Bijeljina 2009, str. 28)58 Prema Machlup, F: Die Wirtschaftlichen Grundlagen des Patentrechts, str. 377. Osta- le teorije, koje se ne bave samo razumevanjem patentnog prava, već uopšte prava inte- lektualne svojine, su npr. Kolerova teorija nematerijalnih dobara, Pikarova teorija in- telektualnih prava, Plesanova teorija prava misli; dok su Rubijeova teorija klijentele i Rotondijeva teorija avijamenta primer dveju teorija koje u fokus interesovanja stavljaju ekonomsku stranu patentnog prava.
  • PRIRODAPATENTNOgPRAVA 29Odmah ističemo da one nisu a priori međusobno isključive, već drugačijetumače razloge postojanja patentnog prava i odnos društva prema njemu.59 6.1. Prirodnopravna teorija U osnovi prirodnopravne teorije nalazi se shvatanje da isključiva vlastpronalazača nad sopstvenim pronalaskom ima svoj izvor u nadzakonskomili prirodnom pravu čoveka na rezultate svog rada. Po ovoj teoriji, patentima karakter građanskog subjektivnog prava, on je vrsta svojine na nemate-rijalnom dobru, koje nastaje samim činom nastanka pronalaska, u čemu se iogleda pravna veza između patenta i pronalazača kao lica koje je sopstvenimintelektualnim naporom stvorilo pronalazak, dok akt priznanja patenta odstrane nadležnog organa ima tek deklarativni značaj. Prirodnopravna teorijaje postavila osnov danas opšteprihvaćenog načela patentnog prava da izvor-no pravo na patent pripada samo pronalazaču, ali nije afirmisala obavezuzaštite. 6.2. Ugovorna teorija Po ugovornoj teoriji, koja je još prisutna iako u modifikovanom obli-ku, u delu anglo-američke i francuske teorije, pravo na patent je dvostranoteretni ugovor kojim se država obavezuje da pronalazaču pruži isključivosubjektivno pravo na privredno iskorišćavanje pronalaska, a pronalazač seobavezuje da objavi svoj pronalazak i tako pruži svoj doprinos tehnološkomrazvoju društva. Značaj ove teorije, pored toga što vidi patent kao informaci-ju bez koje nema tehnološkog napretka društva, jeste u afirmaciji stanovištada nije moguće sačuvati pronalazak u tajnosti i istovremeno dobiti zaštitu zanjega, već je neophodno napraviti izbor: tajnost ili patent. 6.3. Teorija nagrade Teorija nagrade vidi u patentnom sistemu mehanizam koji pronalaza-ču daje neku vrstu nagrade za njegov doprinos tehnološkom napretku. Rea-lizacija tako postavljene pravičnosti sastoji se u pronalazačevom vremenskiograničenom i pravno obezbeđenom statusu isključivog korisnika patenti-ranog pronalaska. Ovoj teoriji upućuju se dva toliko ozbiljna prigovora da59 Predstavku teorija o prirodi patentnog prava neki autori otvaraju pitanjem zašto dru- štvo odobrava patentni monopol (npr. Besarović, V.)
  • 30 PATENTzaslužuju našu pažnju. Prvi kaže da tehnološki napredak neumoljivo tečegonjen civilizacijskim kolektivizmom za opstanak i da je rezultanta mno-štva pojedinaca koji su vekovima pripremali naučne i tehničke ideje, koje jepronalazač uspeo da finalizira i pretoči u pronalazak, i postavlja pitanje dali je pravedno da se nagradi samo pojedinac. Drugi prigovor ukazuje na ne-srazmeru između koristi pronalaska za društvo i ekonomske koristi od pro-nalaska za pronalazača. Tržište obično pronalaske koji su manjeg društvenogznačaja nagrađuje izdašno, a one od epohalnog značaja za društvo dalekoskromnije. 6.4. Teorija podsticaja Teorija podsticaja počiva na stanovištu da patentno pravo stimulišepronalazaštvo,60 a da ekonomsko iskorišćavanje pronalaska ima domino efe-kat na povraćaj investicije. Otuda ova teorija podržava izuzimanje investito-ra pronalazačke delatnosti ili nosioca prava na patent iz ravnopravne tržišneutakmice sa konkurencijom: on dobija privremeni monopolski položaj u po-gledu pirvrednog iskorišćavanja pronalaska, a konkurencija gubi mogućnostimitiranja pronalaska i ostvarivanja prednosti koju bi u suprotnom moglasteći jer ne bi morala da u cenu svoje robe ili usluge uračunava investiciju upronalazak.6160 U Nemačkoj je utvrđeno da oko 21% patentiranih pronalazaka ne bi bilo stvoreno (u to vreme, na taj način i kod tih subjekata) da nema patentnog sistema. Mereno prema broju patentiranih pronalazaka koji ne bi nastali da nema patentnog sistema, najmanju zavisnost istraživanja i razvoja od patentnog sistema pokazuje mašinska industrija (3%), a najveću hemijska industrija (36%). U SAD postoji procena da bi između 52,4 i 33,3% preduzeća manje izdvajalo za istraživanja i razvoj da nema patentnog sistema. (izvor: Marković, S.: Patentno pravo, str. 30 i fusnota br. 80)61 Sa ekonomske tačke gledišta, značajno je sledeće zapažanje: Postoji veliki broj slučaje- va u kojima privredni subjekt ima tržišnog motiva da investira u pronalazak, iako nije ili ne može biti zaštićen patentom. Tu se radi o kalkulaciji sa tzv. vremenskom zadr- škom, sa kojom reaguje konkurencija pojavljujući se na tržištu sa imitacijom pronalaska. Ukoliko je ta vremenska zadrška dovoljno duga, subjekt koji je investirao u pronalazak može, zahvaljujući faktičkom monopolu na tržištu, ostvariti ekonomski cilj – povraćaj investicije i profit. Dužina vremenske zadrške zavisi od složenosti pronalaska i nivoa tehnološkog razvoja na kojme su konkurenti. Logično je da je vreme zadrške, koje je po- trebno za ostvarenje ekonomskog cilja subjekta koji je investirao u pronalazak, obrnuto proporcionalno veličini njegove investicije (op.cit. str. 30 i fusnota 79).
  • VRSTEPRONALAZAKA 31 „Zasnovan čvrsto na principu zaštite i nagrade pronalazaču, patentnisistem godinama ohrabruje one koji maštaju i eksperimentišu u garažama,na univerzitetima i laboratorijama velikih kompanija. Od takvih istraživanjana granicama saznanja potekao je potok pronalazaka i otkrića koji su kreiralinove tehnologije i obnavljali stare, dajući sve više i više narodu, bolji posao, ičineći mnogo za prosperitet i dobrobit celog sveta.”627. vrste pronalazaka Podela pronalazaka važna je iz razloga pravnih posledica klasifikova-nja pronalaska jednoj grupi. Uporedna teorija drugačije razvrstava pronala-ske, ali oni se u osnovi dele na pronalaske proizvoda i pronalaske postup-ka. Pronalazak primene, iako često stoji kao treća grupa pronalazaka u ovojprimarnoj i najvažnijoj podeli, može da se svede pod pronalazak postupka.Sekundarna podela, koja je pretežno rezultat tumačenja zakona, pozna-je pronalaske kombinacije i agregacije, zatim nezavisni i zavisni (osnovni idopunski), pronalazak funkcije, pronalazak izbora, pronalaske prenošenja,kao i individualni, kolektivni i zavodski pronalazak. U svakom slučaju, sva-ka klasifikacija pronalazaka zasniva se na objektivnim tehničkim svojstvimapronalaska. 7.1. Primarna klasifikacija Primarna klasifikacija pronalazaka zasnovana je na razlikovanju pro-stornog i vremenskog određenja fizičkih pojava. Prostorno određenje fizičkihpojava ukazuje na to da se radi o stvarima, proizvodima, materijama, koje za-hvataju određeni prostor (pa će to biti pronalasci proizvoda). Vremensko odre-đenje determiniše se postupcima, radnjama i fazama (pronalasci postupka). 7.1.1. Pronalazak proizvoda Pronalazak proizvoda odnosi se na spoljni oblik i/ili strukturu proi-zvoda. Njega karakteriše prostorni raspored i međusobna veza između sa-stavnih elemenata proizvoda, kao i njihove fizičko-hemijske karakteristike.Struktura proizvoda može se sastojati i od već poznatih elemenata, ali nji-hova kombinacija mora biti nova. Podela na pokretne i nepokretne stvari,62 Dvajt Ajzenhauer (1890–1969), američki vojskovođa i 34. predsednik SAD.
  • 32 PATENTkao i na krajnje i poluproizvode irelevanta je za patentno pravo, koje ne pravirazliku. Takođe, iako je teorija podeljena po pitanju toga da li proizvod morabiti telesna stvar, u smislu patentnog prava, nevažno je da li je proizvod čvr-sto telo, gas ili tečnost.63 7.1.2. Pronalazak postupka Pronalazak postupka predstavlja veći broj i tačno određen sled ljudskihradnji koje se preduzimaju sa ciljem postizanja određenog rezultata u vidutehničkog efekta. Takav redosled radnji se vrši sa ili na poznatim predmeti-ma. Razlikujemo tri vrste pronalazaka postupka: proizvodni postupak, radnipostupak i postupak primene. Proizvodni postupak je niz međusobno povezanih radnji kojim se me-nja polazni materijal u cilju dobijanja novog proizvoda. Polazni materijalmože biti u obliku čvrstog, tečnog i gasovitog supstrata, odnosno u oblikumaterije u bilo kom agregatnom stanju, podrazumevajući pod tim i energet-ske forme i talase, kao što su naizmenična struja i magnetna polja.64 No-vonastali proizvod takođe mora biti materijalne prirode, ali ne mora imatitelesnu formu. Primeri proizvodnog postupka: vakuumiranje katodnih ceviu elektronskoj industriji (jer je vakuumirana cev različit proizvod od cevi izkoje nije izvađen vazduh); štavljenje kože (uštavljena koža proizvod je efektapostupka štavljenja).65 Radni postupak je postupak u kome se, delujući na polazni materijal,ne dolazi do novog različitog proizvoda, već samo nastaju određene promeneu spoljnom izgledu, stanju ili položaju polaznog materijala. Radnje uticaja napolazni materijal mogu biti merenje, upravljanje, transportovanje, ispitiva-nje, regulisanje, razvrstavanje, podizanje tereta, pakovanje itd. Primer rad-nog postupka je popravka naprslog i neupotrebljivog bloka motora. Uticaj63 Konzervativno shvatanje ne vidi u svetlu, zvuku ili energiji proizvode u smislu paten- tnog prava, nezavisno od toga da li je fizička priroda ovih fenomena korpuskularna (te- lesna) ili ne. Savremenije shvatanje zalaže se za mogućnost da i bestelesni fizički feno- meni budu proizvodi u smislu patentnog prava ukoliko imaju tržišnu vrednost i ako se mogu staviti u promet. (Bernhardt/Krasser: Lehrbuch des Patentrechts, Muenchen 1986, i Klauer/Moehring: Patentrechtskommentar, tom I, Muenchen 1971; prema Mar- ković, S: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 75)64 Lindenmaier: Das Patentgesetz, Keln 1973; navedeno prema Varga, S: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 63.65 Izvor primera: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 76.
  • VRSTEPRONALAZAKA 33postupka popravke polaznog materijala nije do te mere kvalitetan da se možegovoriti o novom proizvodu. U praksi je često tanana granica između proizvodnog i radnog postup-ka, a razlikovanje se svodi na shvatanje pojma komercijalnog proizvoda. Uz-mimo za primer hemijsko čišćenje: ako je reč o industrijskom postupku kojise odvija u fazi pripreme tekstila za dalju obradu, onda je u pitanju proizvod-ni postupak, stoga što je prečišćen tekstil komercijalni (polu)proizvod razli-čit od neprečišćenog tekstila. Suprotno, ako je pak reč o uslužnoj delatnostihemijskog čišćenja odevnih predmeta od tekstila, u pitanju je radni postupakjer se očišćena kravata ne može smatrati za komercijalni proizvod koji je ra-zličit od kravate sa flekom.66 Zanimljivo je da se kao radni postupak kvalifikuje prečišćavanje va-zduha (zato što čist vazduh još uvek nije komercijalni proizvod), dok je pre-čišćavanje vode proizvodni postupak jer čista voda ima komercijalnu cenukoštanja. U radni postupak spadalo bi i prečišćavanje izduvnih gasova, kaoi sagorevanje otpada, iako se menja supstrat polaznog materijala. Možemoočekivati da će se opseg proizvodnog postupka proširivati kako tehnologijaprerade otpada bude napredovala u smislu dobijanja novih finalnih i polu-proizvoda. Ovo su samo neki od pokazatelja veoma prisutnih ekonomskihaspekata u pravu industrijske svojine. Pronalaske radnog postupka ne bi trebalo poistovećivati sa pronalasci-ma iz radnog odnosa, o kojima će kasnije biti reči. Postupak primene znači tehničko uputstvo o mogućnosti novog načinaprimene određene poznate stvari ili poznatog postupka za postizanje novetehničke svrhe.67 Primer: supstanca X koristi se kao konzervans u prehram-benoj industriji; spoznaja mogućnosti uspešne primene te iste materije kaoaktivne supstance za proizvodnju određenog leka jeste pronalazak prime-ne.68 Razlog zašto su se pronalasci primene svrstavali kao podvrsta pronala-zaka postupka leži u shvatanju da nema primene bez ljudskog delovanja.66 Op. cit. str. 77.67 Za razliku od Zakona o patentima iz 1996. godine, važeći Zakon o patentima iz 2004. godine ne tretira ovu kategoriju pronalaska. Mišljenja smo da bi zakonodavac trebalo da uvaži praksu i da predvidi da predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proi- zvod ili postupak ili primena proizvoda.68 Izvor primera: Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 88.
  • 34 PATENT 7.2. Sekundarna klasifikacija pronalazaka Kao što smo rekli, sekundarna podela, koja nije univerzalnog karakte-ra i stvar je praktičnog tumačenja normi patetnog prava, obuhvata pronala-ske kombinacije i agregacije, zatim nezavisni i zavisni (osnovni i dopunski),pronalazak funkcije, pronalazak izbora, pronalaske prenošenja, kao i indivi-dualne, kolektivne i zavodske pronalaske. 7.2.1. Pronalazak kombinacije i agregacije Osnova ove podele jeste teorija energetskih odnosa između elemenatapronalaska, po kojoj ovo pitanje zauzima jedno od centralnih mesta u kla-sifikaciji pronalazaka.69 Pronalazak kombinacije je pronalazak koji se sasto-ji od više elemenata koji daju jedinstven tehnički efekat. Dok kombinacijapredstavlja celinu koja je kvalitativno različita i od pojedinačnih elemenataod kojih je sastavljena i od njihovog prostog zbira, dotle se tehnički efekatpostiže jedino jedinstvenim delovanjem elemenata. Najčešći primeri kombi-nacije su hemijska jedinjenja i legure. S druge strane, pronalazak agregacije zbir je ciljno-funkcionalno po-vezanih dva ili više elemenata, pri čemu svaki od elemenata zadržava svojufunkciju. Olovka (sastavljena od drvene držalje i grafitne mine), mešavinasupstanci (npr. boja i lak za stvrdnjavanje boje), uveličavajuće staklo sa ugra-đenom lampom, primeri su pronalaska agregacije. Iako se ne može uzeti kaopravilo, praksa kaže da pronalasci agregacije ređe zadovoljavaju uslov inven-tivnog nivoa. 7.2.2. Zavisan i nezavisan pronalazak Odgovor na to da li se pronalazak može koristiti samostalno ili neza-visno od nekog drugog pronalaska određuje pripadnost jednoj od ovih dvejugrupa. Za razliku od nezavisnog, zavisan pronalazak ne može se upotrebiti,a da se istovremeno ne aktivira i neki drugi, stariji pronalazak koji je većpatentiran. Nije retko da se u literaturi nezavisan pronalazak poistovećuje saosnovnim, a zavisan sa dopunskim pronalaskom. Svrha dopunskog pronalaska ogleda se i u sticanju dodatnih predno-sti u tržišnoj utakmici kroz periodično izbacivanje poboljšanih verzija već69 Kumm, A.: System des patentrechtlichen Erfindungsschutzes, Baden-Baden 1962 (nave- deno prema Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 78)
  • VRSTEPRONALAZAKA 35postojećeg proizvoda. Dešava se da pronalazači podnesu prijavu za sticanjepatenta čim se pronalazak pokaže kao dovoljno novo rešenje određenog teh-ničkog problema, a potom nastave sa istraživanjem, koje ih dovede do po-boljšanog pronalaska. Upravo ta poboljšana verzija predstavlja dopunski pro-nalazak. Jedan osnovni pronalazak može biti preteča više dopunskih. Do-punski pronalazak ima značaj i za održavanje prednosti u tehnološkoj trcikada konkurencija dođe do tehnologije za proizvodnju osnovnog pronala-ska.70 Dopunski patent najviše se javlja u oblastima gde je razvoj pronala-zaštva posebno izražen (npr. hemijska industrija, proizvodnja lekova). Praktična važnost ove podele jasno se vidi u slučaju kada su nosiocipatenta za nezavisan i zavisan pronalazak različita lica. Tada nosilac pravana zavisan pronalazak ne može upotrebljavati svoj pronalazak bez prethod-no pribavljene saglasnosti nosioca prava na nezavisan pronazalak. 7.2.3. Pronalazak izbora Pronalazak izbora je konkretno izdvojen pronalazak iz celine više teh-ničkih vrednosti, kombinacija ili sredstava, koja su poznata stanju tehnike,često pod jednim opštim nazivom, a koji predstavlja nov način rešavanjaodređenog tehničkog problema. Primer: poznato je da klasa hemijskih sup-stanci, označena sa Y, nalazi primenu u zaštiti bilja od štetočina; naknad-no je spoznato da konkretna hemijska supstanca Y1, kao pripadnik klase Y,daje najbolje rezultate kao sredstvo za suzbijanje krompirove zlatice; primenasupstance Y1 je nov pronalazak izbora, jer se njena podobnost za suzbijanjekrompirove zlatice zasniva na jednom svojstvu koje nije zajedničko za celuklasu hemijskih supstanci Y.71 Znajući da je novost uslov patentabilnosti, kod ovog pronalaska po-stavlja se jedan logički izazov: kako može biti nov deo, ako je celina poznata?Logika nas uči da umesto kao „deo prema celini” pronalaske izbora posma-tramo kao „posebno prema opštem”, a posebnost opšteg može sadržati neštonovo u odnosu na opšte kojem pripada.7270 Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 67.71 Izvor primera: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 80.72 Ovde je potrebno podsetiti se osnovnih logička alata zaključivanja: indukcije i deduk- cije. Dedukcija je zaključivanje od opšteg ka posebnom, ona jeste pouzdana (tačna), ali nema saznajnu vrednost pošto je zaključak već implikovan u premisama. Primer si- logizma: Svi ljudi su smrtni. Sokrat je čovek. Sokrat je smrtan. Kada je pojam opšteg formiran na bazi jedinstvenih svojstava svih posebnih jedinica, izvesno je da spoznaja
  • 36 PATENT 7.2.4. Pronalazak prenošenja Kada se jedno određeno tehničko sredstvo, poznato u jednoj oblastitehnike, nepromenjeno primeni u nekoj drugoj oblasti tehnike, radi se o pro-nalasku prenošenja. To bi bio slučaj ako se bi, primera radi, tehničko rešenjeza osigurače koji u padobranstvu čuvaju konopce od pucanja zbog napre-zanja, nepromenjeno primenilo na jedriličarsku ili alpinističku opremu. Zarazliku od pronalaska izbora, pronalazak prenošenja nema upit nad novošću,ali često rezultira u nedovoljnoj inventivnosti u smislu patentnog prava. 7.2.5. Individualni, kolektivni i zavodski pronalazak Ova klasifikacija počiva na određenju subjektiviteta pronalazača. In-dividualni pronalazak je pronalazak pojedinca. Ovde valja skrenuti pažnjuda individualni pronalazak ne znači uvek samo jedno fizičko lice u svojstvupronalazača, jer individualni pronalazak može postojati i u slučaju kada jeviše pronalazača došlo do istog pronalaska, ukoliko je svako od njih to uči-nio samostalno i nezavisno od drugih. Kolektivni pronalazak je rezultat zajedničkog rada više pronalazača. Zavodski pronalasci su pronalasci koji se stvaraju postepeno, neosetno,u procesu rada, pri čemu nije moguće odrediti jedno ili više lica kao autoreostvarenog pronalaska.73 Zavodski pronalazak je relativno arhaična katego-rija u patentnom pravu, zamenjena izuzetno važnom kategorijom pronalaskastvorenim u radnom odnosu, s obzirom da je gotovo uvek moguće utvrditiko je pronalazač. opšteg podrazumeva i spoznaju posebnog, pa se ni ne može govoriti o novosti posebnog u odnosu na opšte. S druge strane, često se dešava pogrešno zaključivanje po sledećoj šemi: A, B i C su posebne konkretizacije opšte pojave D; A ima svojstva 1 i 2; B ima svojstva 1 i 2; znači, C mora imati samo svojstva 1 i 2. Ovakvo zaključivanje je pogreš- no, jer ako je jedna pojava konkretizacija opšte, to nikako ne mora značiti da su sva svojstva opšte pojave identična sa svim svojstvima njenih posebnih konkretizacija. Ovo iz razloga što je ovakvo zaključivanje ili indukcija nepouzdan metod, zato što proizlazi iz popularne greške u zaključivanju koja se u logici naziva pars pro toto ili zamena dela za celinu. Primer silogizma: Kinezi su ljudi niskog rasta. Hu Min je Kinez. Hu Min je niskog rasta. (ibidem)73 Janjić, M.: Pravni režim pronalazaka stvorenih u radnom odnosu, Beograd 1965, str. 64. (navedeno prema Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 69)
  • PRONALAScIKOJImOgUbITIPATENTAbILNI 378. Pronalasci koji mogu biti patentabilni Patentabilni pronalazak jeste proizvod ili postupak.74 Proizvod možebiti uređaj, supstanca, kompozicija, biološki materijal. To su tipični slučajeviproizvoda. Pod uređajem, kojeg bi trebalo razumeti u najširem smislu, mislise na alat, aparat, mašinu. U supstance i kompozicije75 spadaju hemijska je-dinjenja i elementi, legure i smese.76 Pod biološkim materijalom podrazume-va se materijal koji sadrži genetsku informaciju i koji je sposoban da se samreprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu (npr. mikroorga-nizam, sekvenca gena, biljna ili životinjska ćelijska kultura). Drugim rečima,to su proizvodi koji se sastoje od žive materije. Predmet pronalaska može se odnositi i na: 1) proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadrži biolo- ški materijal 2) postupak kojim je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen 3) biološki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je proi- zveden tehničkim postupkom, čak iako je prethodno postojao u prirodi.7774 Po članu 5. Zakona o patentima. Iako ne u potpunosti terminološki usklađen, ovaj član suštinski odgovara odredbama Konvencije o priznavanju evropskih patenata i Direktive EU br. 98/44/EZ o pravnoj zaštiti pronalazaka iz oblasti biotehnologije.75 Interesantno je sledeće zapažanje: „Iako nije od suštinskog značaja, ostaje bez zadovo- ljavajućeg odgovora pitanje šta je zakonodavca opredelilo da koristi reči „supstanca” i „kompozicija”, kad se zna da je „supstanca” opšti pojam za hemijsku materiju (tako da nikakva dalja nabrajanja nisu potrebna), a da reč „kompozicija” uopšte nema definisano značenje u domaćoj hemijskoj terminologiji”. (Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 75)76 Spornost da li smesa, kao proizvod koji se sastoji od nekoliko zasebnih komponenti koje se odvojeno pakuju i prodaju, i koje korisnik mora da pomeša da bi dobio određen tehnički efekat, razrešena je stavom da patetno pravo ne traži vremensko i prostorno jedinstvo elemenata pronalaska, te da time patentabilnost važi i za višekomponentne lepkove, lakove, lekove itd.77 Ovde je reč o biotehnološkim pronalascima. Smatramo da bi ovaj izraz trebalo izbeći u novoj legislativi, jer on nije sadržan niti u Konvenciji o evropskom patentu, niti u Direk- tivi EU o pravnoj zaštiti pronalazaka iz oblasti biotehnologije.
  • 38 PATENT9. uslovi patentabilnosti U svim zakonskim propisima nalazimo dve grupe uslova – uslovi kojepronalazak treba da ispuni da bi dobio patentnu zaštitu i uslovi koje treba daispuni prijavilac da bi ostvario pravo na patent. Prvu grupu uslova naziva-mo materijalnim uslovima, s obzirom na to da se oni odnose na materijalnusadržinu pronalaska. Uslovi koji se odnose na postupak ostvarivanja pravnezaštite i dobijanje patentne isprave koja služi kao dokaz o postojanju paten-ta i pravu određenog lica na patent, nazivamo formalnim uslovima. Mate-rijalne uslove možemo nazvati i pozitivnim, zakonskim uslovima, jer samopronalazak koji ispunjava sve pozitivne zakonske uslove može da postanepatent. Materijalnopravni uslovi patentabilnosti pronalaska su novost, inven-tivni nivo i industrijska primenljivost. Nije dovoljna ispunjenost jednog ilibilo koja dva od ovih uslova već se traži kumulativnost njihovog ispunjenja,i to na dan podnošenja prijave, odnosno na dan priznanja prvenstva prijave.Dokazivanje ispunjenosti uslova patentabilnosti nije obaveza podnosioca pa-tentne prijave. Zavod za intelektualnu svojinu, po službenoj dužnosti, poku-šava radnjama ispitivanja da dokaže suprotno – da pronalazak ne ispunjavamakar jedan od navedenih uslova. 9.1. Novost pronalaska Pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike.78 Novost pro-nalaska nije ograničena vremenom, prostorom ili načinom objavljivanjatehničkih informacija, tako da se, u smislu patentnog prava, traži da novostbude apsolutna.79 Subjektivno mišljenje pronalazača ili podnosioca prijaveda je pronalazak nov nema nikako dejstvo.78 Član 8. Zakona o patentima, koji novost negativno definiše: ono što nije obuhvaćeno stanjem tehnike. Zakonodavac često koristi negativnu formulaciju pravnih pojmova iz razloga što je apsolutno nemoguće da predvidi i nabroji sve radnje ili uslove pozitivnog određenja nekog pojma.79 Prinicip apsolutne novosti uveden je Konvencijom o evropskom patentu sa ciljem da se dobije „jak” patent koji se neće moći lako napadati i poništavati u drugim zemljama. Ranije preovlađujući koncept relativne novosti zasnivao se na tome da se novost cenila u odnosu na teritoriju jedne države, u odnosu na tačno određena dokumenta ili u od- nosu na dokumenta određene starosti. (prema: Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 47). Ovaj princip primer je sazrevanja i unifikacije patentnog prava
  • USLOVIPATENTAbILNOSTI 39 9.1.1. Stanje tehnike Stanje tehnike obuhvata sve tehničko znanje koje je opšteprihvaćeno idostupno javnosti na bilo koji način pre datuma podnošenja prijave pronala-ska, i sve tehničko znanje koje je na isti dan sadržano u svim ranije podne-tim prijavama pronalaska. To znači da će se jedan pronalazak smatrati no-vim ako se dokaže da je različit od svih tehničkih rešenja ikada prihvaćenihi objavljenih, i različit od svih tehničkih rešenja koja sadrže već podnete pri-jave pronalazaka, a čije ispitivanje, iz bilo kog razloga, još uvek nije završeno.Povučene prijave pronalazaka sasvim logično ne ulaze u stanje tehnike. Tehničke informacije, koje čine stanje tehnike, mogu biti objavljene(učinjene pristupačnim javnosti) pisanim ili usmenim opisom, upotrebomili na bilo koji drugi način, koji omogućava saznanje kako je rešen određentehnički problem. U praksi to znači da stanje tehnike obuhvata samo oneinformacije koje su objavljene na takav način da ih prosečan stručnjak iz od-govarajuće oblasti može realizovati. Utvrđivanje stanja tehnike najčešće se svodi na tehničke informacijeobjavljene u pisanom dokumentu ili u obliku nekog drugog zapisa na tele-snom nosaču (vizuelni, zvučni, magnetni ili optički zapis u digitalnoj formi)ili na tehnička znanja ostvarena u proizvodu ili postupku, zato što je uvekproblematično dokazivanje postojanja tehničkog znanja objavljenog usme-nim putem ili upotrebom. Saopštavanje usmenim putem vrši se prenosom informacije. Praksa jesaglasna da se informacija smatra objavljenom ako ju je njen izvorni ima-lac saopštio na takav način, takvom mestu i u takvo vreme da je postojala u Evropi i većem delu sveta. Nasuprot tome, patentno pravo SAD donekle još uvek po- država relativnu novost pronalaska odredbom koja kaže da su radnje, kojima su tehnič- ke informacije objavljene u formi drugačijoj od pisane, relevantne za utvrđivanje novo- sti pronalaska samo ako su se desile u SAD. (prema: Marković, S.: Patentno pravo, Beo- grad 1997, str. 98). Zemlje koje su u ranijim zakonskim propisima zastupale koncepciju relativne novosti (stanje tehnike teritorijalno ograničeno) sad su je uglavnom napustile. Istina, većina njih zadržala je jedan pravni institut koji je tesno vezan za shvatanje o relativnoj novosti. To jc uvozni patent, koji postoji u Belgiji, Španiji, Turskoj i nekim zemljama Latinske Amerike. Uvozni patent je patent stečen u inostranstvu, koji se pri- javljuje i odobrava iako ne ispunjava uslov novosti (jer je već patentiran u drugoj zemlji i time ušao u stanje tehnike u svetu), pod uslovom da traje najviše odnoliko vremena koliko traje u zemlji porekla tj. zemlji koja ga je odobrila. (prema: Besarović, V.: Intelek- tualna svojina, Beograd 2005, str. 74)
  • 40 PATENTobjektivna mogućnost da za nju sazna neodređeni krug lica, koja su u prilicida istu informaciju komuniciraju dalje. U situaciji kada pribavilac informa-cije nije razumeo informaciju, bilo zato što nije tehnički obrazovan ili je čuoinformaciju na jeziku koji ne zna, on neće moći da istu dalje komunicira.Tehnička informacija smatra se sastavnim delom stanja tehnike čak i akoniko nije saznao za nju, ukoliko je postojala objektivna mogućnost za to. In-teresantno je da se objavljivanjem informacije smatra i slučaj kada lice, komeje informacija saopšteno u poverenju uz obavezu njenog čuvanja u tajnosti,namerno ili nehatno istu prenese trećem licu, nezavisno od toga da li je trećelice pri tom bilo savesno ili nesavesno.80 Činjenje dostupnoj javnosti tehničke informacije upotrebom podrazu-meva radnje demonstracije postupka, izlaganja proizvoda, primene u ličnesvrhe, komercijalnog ponašanja imaoca informacije itd. Međutim, praktičnaograničenja su brojna. Ako na osnovu uvida u proizvod ili dokument pro-sečan stručnjak ne može da zaključi kako funkcioniše predmetni proizvodili ne može da reprodukuje isti, onda takva informacija ne ulazi u stanjetehnike.8180 Zanimljivi su primeri Nemačke sudske prakse u vezi sa tretiranjem prećutne saglasnosti ili obaveze čuvanja tehničke informacije. Npr. ako imalac informacije toleriše ulazak nepozvanih trećih lica u prostoriju u kojoj se nalazi mašina, čiji spoljni izgled otkri- va tu informaciju, onda ne postoji prećutna obaveza trećih lica da čuvaju tajnu, iako na vratima prostorije piše da je neovlašćenim licima ulaz zabranjen. Zatim, npr. u slu- čaju nezavisnog stručnog savetnika kojem je određeni proizvod poveren na testiranje radi davanja mišljenja o njegovim tehno-ekonomskim performansama, može se poći od pretpostavke da je on prećutno obavezan na čuvanje tajne o tom proizvodu (to je situacija u kojoj se radi o licu koje je saznalo informaciju kao pripadnik profesije u kojoj čuvanje tajne predstavlja profesionalni standard). Dalje, npr. ako se pregovori o zaklju- čenju ugovora o isključivoj licenci tajnog tehničkog znanja okončaju bez uspeha, onda, u nedostatku izričito ugovorene obaveze pribavioca informacije da nastavi da istu čuva u tajnosti, ta informacija postaje dostupna javnosti i kao takva deo stanja tehnike. (Nave- deno prema: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 100)81 Primera radi, opis biološkog materijala samo po sebi ne čini stanje tehnike, nego je ne- ophodno i deponovanje takvog materijala u nadležnu depozitnu ustanovu. Vidi: bu- dimpeštanski sporazum o međunarodnom priznavanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja (Službeni list SRJ, br. 3/93). I dodatno: Vlahović, S., Đenović, O.: Primena Budimpeštanskog sporazuma o međuna- rodnom priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja u Jugoslaviji, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 147–156.
  • USLOVIPATENTAbILNOSTI 41 Izbegavanje dvostrukog patentiranja jeste smisao i važan cilj zakonskeodredbe po kojoj stanje tehnike obuhvata i sadržaj svih ranije podnetih, a jošuvek neobjavljenih domaćih prijava pronalazaka. Značajno odstupanje važi za razumevanje novosti na polju farmacije imedicine. Zakonodavac i praksa učinili su određene ustupke pred pritiskomi značajem ovih oblasti u smislu da pružaju mogućnost patentiranja supstan-ce ili kompozicije već sadržane u stanju tehnike, ukoliko njihova primena uhirurškom ili dijagnostičkom postupku ili u postupku lečenja nije deo stanjatehnike. Ovakvo pravno rešenje, u literaturi često nazivano „farmaceutskaodredba”, omogućava da se određeni farmaceutski proizvod, kao pronalazakprimene, zaštiti ako se prvi put primenjuje u hirurgiji, lečenju ili dijagnostici,iako sama hemijska supstanca ili kompozicija kao takva već postoji. Drugimrečima, radi se o prvoj medicinskoj indikaciji ili prvoj primeni pronalaskaleka u svrhu lečenja. Otkrivanje pronalaska može proći bez štetnih posledica. Tako, nov je ionaj pronalazak koji doduše jeste bio sadržan u stanju tehnike u periodu došest meseci pre podnošenja prijave, ali zbog ili kao posledica očigledne zlou-potrebe u odnosu na podnosica prijave ili njegovog pravnog prethodnika, iliizlaganja pronalaska od strane podnosioca prijave ili njegovog pravnog pret-hodnika, na izložbi koja je zvanično priznata u smislu Konvencije o međuna-rodnim izložbama82, pod uslovom da podnosilac prijave, prilikom podnoše-nja prijave, navede da je pronalazak bio izložen i da u roku od četiri mesecaod dana podnošenja prijave to i dokaže podnoseći odgovarajuću potvrdu.83Zloupotreba, u smislu patentnog prava, tumači se kao neovlašćeno delovanjenekog lica bez saglasnosti i znanja pronalazača. Takvo objavljivanje prona-laska ne mora biti protivpravno, ali jeste neovlašćeno, ako npr. savesno licesazna od nesavesnog lica za pronalazak i objavi ga, s tim što je nesavesno liceza pronalazak saznalo na nezakonit način.82 Franc. Convention concernant les Expositions internationales, Paris 1928. Videti zakon o potvrđivanju konvencije o međunarodnim izložbama Republike Srbije (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 105/09)83 Član 9. Zakona o patentima. U istom se navodi da uverenje da je izložbi ili sajmu održa- nom u Republici Srbiji zvanično priznat međunarodni karakter izdaje Privredna komo- ra Republike Srbije.
  • 42 PATENT 9.2. Inventivni nivo pronalaska Drugi uslov patentabilnosti pronalaska jeste njegov inventivni nivo.Pronalazak ima inventivni nivo ako za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti neproizilazi, na očigledan način, iz stanja tehnike.84 Suština ovog uslova jesteto da stručnjak ne bi mogao da dođe do istog rešenja problema, koje sadržipronalazak koji se želi patentirati, na očigledan način koristeći stanje teh-nike, odnosno koristeći samo postojeća opšteprihvaćena tehnička znanja. Utome je i logika inventivnosti: kvalitativni iskorak čoveka u nova primenjenaznanja. Naravno da se takav pomak oslanja na sva postojeća tehnička znanjasveta, ali inventivan, on nudi novo, do tada neviđeno, rešenje određenog sta-rog ili novog tehničkog problema. Na višoj instanci, on predstavlja civiliza-cijski napredak. Postupak ocenjivanja inventivnog nivoa sastoji se od tri faze: 1) određivanje najbližeg stanja tehnike 2) utvrđivanje objektivnog tehničkog problema koji bi trebalo rešiti 3) razmatranje da li je pronalazak bio očigledan stručnjaku.85 Stanje tehnike kod ispitivanja inventivnog nivoa postavljeno je uženego kod uslova novosti. U smislu inventivnog nivoa, stanje tehnike obuhva-ta samo one tehničke informacije koje su opšte pristupačne na dan podnoše-nja, odnosno dan prvenstva prijave koja se ispituje. Tehničke informacije sa-držane u podnetim domaćim prijavama izuzete su iz ispitivanja. Istaknimona ovom mestu bitnu razliku između novosti i inventivnog nivoa pronala-ska: kriterijum novosti ne dozvoljava da rešenje problema sadrži već poznatetehničke elemente, dok uslov inventivnosti, prihvatajući kombinaciju već po-znatih komponenti, zahteva da njihov efekat bude do tog trenutka nepoznat. 9.2.1. Principi zaključivanja Dok ocenjuje inventivni nivo pronalaska, prosečan stručnjak upoređu-je pronalazak sa stanjem tehnike u celini, zasnivajući svoje zaključivanje nadva principa: mozaičkom posmatranju stanja tehnike i zabrani retrospekcije.84 Po članu 10. Zakona o patentima.85 Iz Smernica za ispitivanje patetnih prijava pri Evropskom zavodu za patente. Ceo tekst dostupan na engleskom jeziku na veb-sajtu: http://www.epo.org/patents/law/legal-texts/ guidelines.html
  • USLOVIPATENTAbILNOSTI 43 Mozaičko posmatranje stanja tehnike podrazumeva mogućnost kom-binovanja informacija sadržanih u stanju tehnike, s tim što se mogu kombi-novati samo ona tehnička znanja koja su relevantno povezana sa problemomkoji se rešava i za koje važi neoboriva pretpostavka da ih je prosečan struč-njak imao u vidu. Zabrana retrospekcije eliminiše ispitivanje pronalaska kao da je on većpoznat stručnjaku. To znači da se stručnjak-ispitivač mora staviti u pozici-ju prosečnog stručnjaka koji zna tehnički problem, ali ne i njegovo rešenje.Nivo inventivnosti nije zadovoljen ako stručnjak, u postupku ispitivanja ni-voa inventivnosti pronalaska, dođe do istog rešenja. Suprotno tome, ukolikoon ne bi došao do istog rešenja ili bi došao do drugog rešenja, onda pronala-zak ima zahtevani inventivni nivo. Ispitivač nema diskreciono pravo da od-lučuje o inventivnom nivou, već obavezu da na osnovu metoda objektivnogispitivanja zaključi o postojanju ili izostaknu inventivnog nivoa. Postupakispitivanja, stoga, mora biti lišen svih mogućih subjektivnih elemenata, štou praksi nije jednostavno, između ostalog i zbog toga što ispitivač, zbog do-stupnosti informacija, uvek više zna od prosečnog stručnjaka koji je merilokonkretizacije standarda stručnjaka u odnosu na određeni pronalazak. 9.2.2. Indicije Kada se postavi pitanje u odnosu na koje aspekte se vrednuje inven-tivni nivo pronalaska, kao odgovor navode se brojne pozitivne i negativneindicije, koje per se nisu dokazi za postojanje inventivnog nivoa, već služekao okolnosti koje na posredan način mogu da ukažu na inventivni nivopronalaska. Pozitivne indicije su: a) znatan tehnički napredak, b) dugo postojećaali nezadovoljena društvena potreba za pronalaskom, c) savladavanje predra-sude u stanju tehnike, d) duži period neuspešnog nastojanja stručnog savetada reši problem, e) privredni uspeh pronalaska, f) savladavanje naročitih te-škoća, g) „slepilo za očiglednost rešenja”. Negativne indicije su: a) ponavljanje ili paralelno prijavljivanje istog re-šenja od strane više nezavisnih pronalača na različitim mestima i b) ekviva-lentno rešenje.
  • 44 PATENT 9.3. Industrijska primenljivost Treći zakonski uslov patentabilnosti pronalaska posledica je razgrani-čenja pronalazaka na primenljive ili upotrebljive (oni koji se mogu realizova-ti) i neprimenljive ili neupotrebljive (one koji se ne mogu realizovati). Kakoje svrha patenta tehnički napredak, samo postojanje pronalaska bez moguć-nosti da se materijalizuje ili koristi u privrednom životu, značilo bi ostajanjeu sferi teoretskog. Pronalazak je industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska možeproizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije, uključujući i poljopri-vredu.86 Pronalazak je privredno primenljiv ako se može pretvoriti u proi-zvod ili upotrebiti u bilo kojoj privrednoj delatnosti.87 Industrijski način pri-menljivosti pronalaska podrazumeva i laboratorijski način. Pronalazak treba da bude primenjiv u industriji ili drugoj privrednojili neprivrednoj delatnosti. Širinu privredne primenjivosti trebalo bi tumačitiu duhu Pariske konvencije (član 1. stav 3), koja predviđa da industrijska pri-menljivost obuhvata pored industrije i trgovinu, poljoprivredu, prerađivačkuindustriju, kao i sve fabričke i prirodne proizvode. Pronalazak mora biti neposredno, praktično primenljiv radi proizvod-nje robe ili pružanja usluga, u cilju obezbeđenja tržišnog položaja njegovognosioca. Međutim, s tim u vezi, veoma je važno da se industrijska primenlji-vost tumači restriktivno, što je i zakonodavac imao na umu, a to je dovoljnostmogućnosti primene pronalaska, što ne povlači nužnost da on zaista i budeprimenjen. Dalje, eventualni komercijalni uspeh pronalaska, kada jednom senađe na tržištu, apsolutno je irelevantan sa stanovišta patentnog prava, zatošto je pronalazak tehničko upustvo. Konačno, uslov primenljivost (onako ka-kav je sadržan u većini nacionalnih zakonodavstava) ne sme se poistoveći-vati niti dovoditi u vezu sa pojmom korisnosti, iako je korisnost inherentna86 Član 13. Zakona o patentima.87 Prema članu 57. konvencije o evropskom patentu. Ovim je značajno proširen koncept privredne primenljivosti u odnosu na određenja koja su ranije postojala u nizu evrop- skih zemalja. To je bila posledica činjenice da je uslov privredne primenljivosti služio kao zajednički imenitelj za određene posebne nepisane socijalne zahteve kao što je ko- risnost pronalaska. Tako je npr. patentabilnost pronalaska giljotine za muve ili miševe bila problematična po ranije važećem nemačkom pravu, dok je danas izvesno da ta- kvom pronalasku ne bi mogla da se ospori inventivnost (navedeno prema: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 135).
  • SUbJEKTIZAšTITE 45samom pronalasku, sa tehničkim napretkom koji se pronalaskom realizuje,niti sa ostvarenjem bilo kog socijalnog očekivanja u odnosu na pronalazak.8810. subjekti zaštite Pravo na sticanje patenta ima pronalazač ili njegov pravni sledbenik.Izuzetno, u slučajevima koje predviđa zakonodavac, pravo na sticanje paten-ta ima pronalazačev poslodavac ili njegov pravni sledbenik. Ako je više pro-nalazača došlo do pronalaska zajedničkim radom, njima pripada zajedničkopravo na zaštitu.89 Ovu zakonsku odredbu trebalo bi razumeti tako da se izvorno pra-vo na zaštitu pronalaska priznaje isključivo pronalazaču, kao originalnomsubjektu zaštite, što i jeste smisao pronalazačkog prava i patentnog sistema.Ostala navedena lica su derivativni (izvedeni) sticaoci prava. Pronalazač90 je lice koje je stvorilo pronalazak. Važno je razumeti sle-deće: trenutkom nastanka pronalaska ostvaruje se materijalna veza izmeđupronalazača i njegovog pronalaska, čime pronalazač postaje nosilac lično-pravnih i imovinskopravnih aspekata svog pronalazačkog rada. Njemu pri-88 Od ovoga suštinski se razlikuje patentno pravo SAD, koje kao uslov patentabilnosti po- stavlja zahtev da pronalazak treba da bude koristan. Korisnost ima osnov i u Ustavu SAD koji predviđa da se patentnopravna zaštita pruža samo korisnim veštinama. „Ako je novost mozak pronalaska, onda se može reći da korisnost predstavlja njegove mišiće.” (Miller, Davis). Praktična korisnost pronalaska empirijski je proverljiva, a opšta kori- snost odnosi se na opšti privedni razvoj društva. (navedeno prema: Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad, str. 65. i fusnota 117)89 Prema članu 12. Zakona o patentima. Zapažanja su autora da bi zakonodavac trebalo da odgovori na pitanje kome pripada pravo na zaštitu pronalaska u situaciji kada dva ili više lica stvore pronalazak nezavisno jedno od drugog; takođe, sudbina eventualnih pronalazaka do kojih bi došla lica zaposlena u nadležnom državnom organu za intelek- tualnu svojinu zanimljiv je pravni izazov zakonodavcu.90 Indikativno je gledište u vezi sa sledećom terminologijom koje daje prof. Miladinović, Z.: Izraz patentirati ne znači pronaći ili stvoriti već zaštititi pronalazak koji je stvoren. Stoga je izraz pronalazač neadekvatan u patentnom pravu jer je pronalazač onaj ko ne- što pronađe. Izrazu pronalazač sasvim bi odgovarao izraz stvaralac pronalaska, jer je to lice koje je svojim intelektualnim radom došlo do novog rešenja određenog proble- ma, odnosno koje je stvorilo određeni novi porizvod ili postupak dobijanja nekog novog proizvoda, a ne lice koje je nešto pronašlo. (navedeno u: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 46)
  • 46 PATENTpada pronalazačko pravo. Međutim, on još uvek nije subjekt zaštite pravana patent. To postaje tek podnošenjem prijave nadležnom organu. Nastanakpronalaska je pravna činjenica, koja nema obeležja nijednog pravnog posla.91 S obzirom na to da na traženju tehničkih rešenja može učestvovativiše lica, time i ući u krug potencijalnih nosilaca prava na pronalazak, odre-đivanje kruga supronalazača ili razlikovanje supronalazača od lica koja supružala samo tehničku pomoć pronalazaču prilikom stvaranja pronalaska92,jedno je od najtežih praktičnih pitanja u patentnom pravu.93 Da bi neko licebilo supronalazač, ono mora u okviru zajedničkog rada da da samostalanduhovni doprinos inventivnom rešavanju određenog tehničkog problema.Supronalazač je i onaj ko izradi teorijske osnove, otkrije prirodne pojave ipovezanost među pojavama, ako je iz takve osnove, pojave ili povezanostirazvijeno tehničko rešenje problema, odnosno pronalazak. Lica koja su obez-bedila materijalna sredstva i prostor, lica koja su po uputstvu pronalazača ilisupronalazača vršila određene radnje poput eksperimenata, merenja i slično,lica koja su pomogla postavljanju ali ne i rešavanju problema, lica koja supronalazač ili supronalazači konsultovali, ne mogu biti supronalazači. Pravo na zaštitu pronalazaka imaju i domaća i strana fizička i pravnalica. Strana fizička i pravna lica uživaju zaštitu na teritoriji Srbije kao doma-ća fizička i pravna lica ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora ili načelauzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na nju poziva. Na-ime, u međunarodnim ugovorima kojima se reguliše patentno pravo pred-viđa se načelo nacionalnog tretmana. Sadržaj ovog načela je da su strani dr-žavljani i strana pravna lica izjednačeni u pravima i obavezama sa domaćim91 Što je od velike važnosti pri određivanju kruga lica koja moga biti pronalazači. S ob- zirom na to da nastanak pronalaska nije pravni posao, to za stvaranje pronalaska nije potrebna poslovna sposobnost, te pronalazač može biti kako punoletno i poslovno spo- sobno lice, tako i maloletno, staro ili duševno bolesno lice. Druga je stvar što poslovno nesposobna lica patent kao subjektivno pravo mogu steći, tj. pokrenuti i okončati postu- pak, samo preko punomoćnika. (prema: Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 63)92 Član 12. Zakona o patentima predviđa odredbu po kojoj se pronalazačem ne smatra lice koje je pronalazaču pružalo tehnničku pomoć. Ovo je jedina zakonska smernica u utvrđivanju supronalazača.93 Jedan američki sud je u svojoj odluci u predmetu „Mueller Brass Co. v. Reading In- dustries” iz 1973. godine konstatovao da je koncept zajedničkog pronalaska „jedan od najmutnijih koncepata u mutnoj metafizici patentnog prava”. (cit. prema Marković, S.: Patentno pravo, str. 140, fusnota 1)
  • INTELEKTUALNADObRAKOJANISUPRONALAScI 47državljanima i domaćim pravnim licima. Prihvatanje načela nacionalnogtretmana i njegova primena u zemljama članicama predstavlja jednu od naj-većih tekovina međunarodnog prava intelektualne svojine. Usvajanjem ovognačela otklanjaju se negativne implikacije načela teritorijaliteta u oblasti pa-tentne zaštite.9411. intelektualna dobra koja nisu pronalasci Određena intelektualna dobra jednostavno se ne smatraju pronalasci-ma, i to je stav koji zauzimaju sva nacionalna zakonodavstva. U spisku kojinije konačan, naš zakonodavac naročito je izdvojio sledeća dobra koja nesmatra pronalascima: 1) otkrića, naučne teorije95 i matematičke metode 2) estetske kreacije 3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova 4) programi računara 5) prikazivanje informacija.96 11.1. Otkrića, naučne teorije i matematičke metode Otkriće je neprimenjeno znanje (i to je osnovna razlika u odnosu napronalazak koji je primenjeno znanje), odnosno teorijski dokazana i praktič-no proverena spoznaja objektivno već postojećih ali nama još uvek nepozna-tih prirodnih zakonomernosti, pojava, fenomena, istina o fizičkom svetu.97Otkrića kao opšta saznanja, koja prethode svakom pronalasku i koja u opštojformi već postoje, pripadaju celom čovečanstvu98 i njihovo eventualno izjed-94 Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 91.95 Videti Poper, K.: Logika naučnog otkrića, Nolit, Beograd 1973.96 Po članu 5. Zakona o patentima.97 Ženevski sporazum o međunarodnoj registraciji naučnih otkrića iz 1978. godine, u članu 1. kaže da je naučno otkriće priznanje fenomena, svojstava ili zakonitosti uopšte, do sada nepriznatih ali podobnih proveri. (prema Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 65)98 Kao što su zakon gravitacije Isaka Njutna oko 1680. godine, zakon krvotoka ili sme- ra kretanja krvi Vilijema Harvija oko 1628, zakon relativiteta Alberta Ajnštajna 1919.
  • 48 PATENTnačavanje sa pronalaskom značilo bi mogućnost polaganja apsolutnog pravaod strane pojedinca na slobodu korišćenja otkrića, što je potpuno neprihvat-ljivo i suprotno razvoju društva. Zbog toga nijedno nacionalno zakonodav-stvo ne odobrava zaštitu naučnih otkrića kao takvih.99 Međutim, činjenicada savremeno patentno pravo dozvoljava patentiranje hemijskih materija imikroorganizama sve više relativizuje razlike između otkrića i pronalaska usmislu da patent nad hemijskom materijom ili nad mikroorganizmom značizaštitu materije kao takve, odnosno svih oblasti i načina njene primene, bezobzira da li je pronalazač za njih znao ili ne, što takvom pronalasku daje ši-rinu naučnog otkrića. Usko tumačenje ovakvih izuzetaka i pretežno razgra-ničenje otkrića i pronalaska naći će se pred ozbiljnim ispitom pod sve većimpritiskom novih tehnologija, koje su već učinile američko patentno zakono-davstvo prilično pragmatičnim. Naučne teorije ili teorijska saznanja takođe su duhovne tvorevine,kao i matematičke metode i metode kojima se dolazi do teorijskih saznanja.Ujedno one nisu tehničke prirode. To ne znači da se patentabilni pronalascine mogu zasnivati na npr. matematičkim metodama.100 11.2. Estetske kreacije Estetika, kao dojam lepog, nikada nije ni bila patentabilna jer joj manj-ka praktična vrednost. Svrha estetike je komunikacija, a ne tehničko rešenjeproblema. Ali, sama estetika nije prepreka patentu ako proizvod, pored togašto izaziva subjektivan osećaj lepog, sadrži i neka određena kvalitativna svoj-stva. Na primer, ako bi struktura neke nove tkanine bila takva da se možekoristiti u oblasti građevinarstva kao podni izolator, što se postiže njenim godine. (Massadie, G: Les grandes decouvertes de la science, Bordas 1988; prema Dam- njanović, K., Marić, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 153)99 Autor naučnog otkrića ima isključivo pravo na autorsko delo u kome opisuje svoje otkriće.100 Skraćeni metod deljenja ne bi mogao biti patentiran, ali može se patentira- ti računar konstruisan tako da funkcioniše u skladu sa tim metodom. Ta- kođe, matematički metod za projektovanje električnih filtera nije patentibi- lan; međutim, filteri koji su projektovani u skladu sa ovim metodom ne bi bili isključeni iz zaštite patentom. Ili primer za naučne teorije: fizička teorija poluprovodlji- vosti ne bi bila patentibilna; ali, novi poluprovodnički uređaji i postupci njihove proi- zvodnje mogu biti patentirani. (Iz Metodologije Zavoda za postupanje u oblasti rešerša i ispitivanja prijava patenata)
  • INTELEKTUALNADObRAKOJANISUPRONALAScI 49zagrevanjem do određene temperature, onda bi takva tkanina mogla biti pa-tentibilna.101 Postupak proizvodnje estetske kreacije može sadržati tehničkuinovaciju, te prema tome i biti patentiran. Na primer, dijamant može imatineki naročito lep oblik (koji sam po sebi nije patentibilan) proizveden novimtehničkim postupkom, koji bi se mogao patentirati. Isto tako, nova tehnikaštampanja knjige kojom se dobija naročit prelom, koji ima estetski efekat, možebiti patentirana, zajedno sa knjigom kao proizvodom tog postupka. Opet,neka supstanca ili kompozicija definisana tehničkim karakteristikama, kojasluži za dobijanje posebnog efekta u pogledu mirisa ili ukusa, na primer, zaduže održavanje mirisa ili ukusa ili za njihovo naglašavanje, može takođe bitipatentirana. 11.3. Planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova Ovakva uputstva za mentalnu upotrebu ispoljavaju se u umnim i emo-tivnim reakcijama ljudi, upućuju na rešavanje konkretnih problema, ali sulimitirana izostankom tehničkog karaktera, zbog čega se izuzimaju iz poj-ma pronalaska. Primeri: uputstvo za vođenje knjigovodstva, učenje stranihjezika, rešavanje šahovskih problema, matematičkih zadataka, itd. I ovdeamerički zakonodavac prvi pravi iskorak i dozvoljava patentiranje uputsta-va za obavljanje poslova, tzv. poslovnih metoda. Proboj poslovnih metoda upatentni sistem povezan je sa kompjuterskim programima.102101 Izvor: Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 43.102 Najnovija tendencija u međunarodnom patentnom pravu jeste proširivanje patent- ne zaštite na poslovne metode (postupke) u najširem značenju. Proboj je učinjen, na- ravno, u američkom pravu odlukom Apelacionog suda SAD u sporu State Street Bank &Trust Co. protiv Signature Financial Group koja je značajno uticala na pramenu klime u stručnim krugovima vezanim za patentnu zaštitu. Predmet spora bio je kompjuteri- zovani poslovni sistem koji je predviđao da se sredstva iz zajedničkih fondova plasiraju u Investment portfolio u obliku partnerstva kako bi se ostvarile različite adminstrativ- ne i poreske pogodnosti. Prvostepeni sud odbio je zahtev tužioca za zaštitu kompjuteri- zovanog postupka za korišćenje zajedničkih fondova u obli ku patenta jer je reč o stvari koja se ne smatra pronalaskom u smislu patentog prava. Inače, poslovne metode kao što su knjigovodstveni postupci i strategije upravljanja i ulaganja nisu se mogle zaštiti u obliku patenta, zbog nedostatka tehničkog karaktera. Taj nedostatak prevaziđen je zahvaljujući kompjuterima jer se svi ti postupci sada nalaze u kompjuterskim progra- mima odnosno imaju tehnički karakter. Navedeni sud se u obrazloženju svoje odluke pozvao na koristan i praktičan aspekat poslovnih metoda (postupaka) kao osnovu za
  • 50 PATENT 11.4. Programi računara Računarski program103 nije pronalazak, već autorsko delo, koje se šti-ti autorskim pravom. Konvencija o evropskom patentu u članu 52, stav 3.isključuje računarski program iz pojma pronalaska, ako se traži patent zasam program. U evropskoj doktrini preovlađuje stanovište da su računarskiprogrami autorska dela.104 Stav evropskog patentnog sistema oličenog u ne-mačkoj sudskoj praksi kaže da računarski program nije nužno usmeren nasvet tehnike (iako se služi tehničkim sredstvom u liku računara) zato što onsadrži programski algoritam koji rešava određene probleme postavljene kaologičko-matematičko-organizacione probleme. Rešavajući tako definisaneprobleme, stručnjak ne koristi samo kompjuter već i sopstvena intelektualnasredstva, kao što je logika.105 patentnu zaštitu, navodeći da svi postupci uključujući i poslovne mogu da budu zašti- ćeni patentom ako ispunjavaju predviđene uslove. U poslovnim krugovima ističe se i argument u korist proširenja patentne zaštite na poslovne metode (što praktično zna- či napuštanje tehničkog karaktera pronalaska) da se kompanije na Internetu razlikuju pre svega po poslovnim metodima. Broj patenta kojima se štite pronalasci iz oblasti finansija se svake godine udvostručava u SAD, a pored poznatih finansijskih institucija među imenima nosioca patenta nalazimo i Internet kompanije. S obzirom na dolazeći talas poslovnih metoda iz SAD, verovatno da se evropsko patentno pravo neće moći još dugo odbraniti od proširivanja patentne zaštite i na poslovne postupke, ali ukoliko se to desi, trebalo bi razmišljati o roku pravne zaštite kraćem od roka koju uživa patent. (prema Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 71)103 Evo kako je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu odredila računarski program: niz instrukcija koje su, po njihovom fiksiranju na neki mašinski čitljiv materijalni no- sač, sposobne da na mašinu za obradu informacija deluju tako da ona izrazi, izvede ili postigne određenu funkciju ili zadatak ili rezultat.104 Prema članu 10. TRIPS-a: računarski programi, bilo u izvornom ili u izvršnom kodu, štite se kao književna dela na osnovu Bernske konvencije o zaštiti književnih i umet- ničkih dela iz 1971. godine. (engl. Berne Convention for the Protection of Literary and Artistic Works). Videti i Direktivu Saveta EU br. 91/250/EEC iz 1991. godine o pravnoj zaštiti kompju- terskih programa. (31991L0250 Council Directive 91/250/EEC of May 1991 on the legal protection of computer programs)105 Pitanje tehničkog karaktera računarskog programa može se uporediti sa uputstvom koje sadrži program telesnih vežbi za mršavljenje, s tim što se vežbe izvode na određe- noj gimnastičkoj spravi. Iako je gimnastička sprava tehnička stvar, vežbe za mršavljenje time ne postaju tehničko uputstvo, jer je veza između tog uputstva i gimnastičke sprave akcidentalna, a ne nužna. (prema: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 71)
  • INTELEKTUALNADObRAKOJANISUPRONALAScI 51 Ovakav a priori stav evropske prakse da računarski programi nemajutehnički karakter poznaje dva značajna izuzetka koja omogućuju patenta-bilnost računarskih programa. Prvi se odnosi na slučaj kada se programomrešava određen tehnički problem vezan za funkcionisanje samog računara.S obzirom na to da se tehnički problem ne može rešavati netehničkim sred-stvima, računarski program postaje tehničko uputstvo. Radi se o operativ-nim sistemskim programima koji ne samo da upravljaju osnovnim funk-cijama računara, već i optimizuju vršenje tih funkcija, npr. smanjuju vre-me potrebno za obradu informacija (upravo taj kvalitativni tehnički efekatpresudan je osnov patentabilnosti). Drugi izuzetak odnosi se na softver zaautomatsko upravljanje i regulaciju. Ono što automatskom upravljanju dajepatentabilnu odoru jeste postojanje neposredne uzročne veze (a to znači bezdirektne intervencije čoveka i njegovih intelektualnih sposobnosti) izmeđutehničkih sredstava, koja se koriste u softveru, i tehničkog efekta, koji činirešenje tehničkog problema. Ono oko čega nema dilema jeste to da su računarski programi pružiliposlovnim metodama nedostajući tehnički karakter, bar u praksi američkogzakonodavstva. Razlog zašto američko i japansko pravo pružaju patentnuzaštitu računarskim programima nije samo u tome što je patent „jači” od au-torskog prava, već i u ekonomskom aspektu. Nećemo pogrešiti ako kažemoda ekonomija (i njene krilatice poput investicionog kapitala, privatne svojine,profita) u priličnoj meri kreira patentno zakonodavstvo SAD.106 11.5. Prikazivanje informacija U informacije spadaju ostale intelektualne tvorevine čija je svrha ko-munikacija ili davanje ljudima određenih informacija, i koje nemaju uput-stvo za rešavanje praktičnih problema. Stoga se niti takva informacija, nitinjeno prikazivanje ne može uzeti za pronalazak. Međutim, ako prikaz infor-macija sadrži nove tehničke karakteristike, nosač informacija ili postupak iliaparat za prikazivanje informacija može sadržati patentibilan predmet. Zarazliku od sadržaja informacija, raspored ili način prikazivanja može pred-106 Svakodnevno podnošenje patentnih prijava od strane velikih američkih kompanija naziva se strateško pozicioniranje. Inače, zakonodavstvo SAD dozvoljava patentiranje softvera, i to od 1952. godine i Dekretom o patentima (Patent Act). Više o ovome vidi na veb-stranici Zavoda za patente i žigove SAD: www.uspto.gov
  • 52 PATENTstavljati patentibilnu tehničku karakteristiku.107 Ovu kategoriju prevashod-no čine određena autorska dela, koja se, kako smo već istakli, štite odredba-ma autorskog i srodnih prava.12. ljudsko telo Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja iotkriće nekog od njegovih elemenata, uključujući i sekvence ili delimičnesekvence gena, ne smatra se pronalaskom.108 Ovakva zakonska odredba uistom članu doživljava modifikaciju u smislu da elemenat izolovan iz ljud-skog tela ili proizveden tehničkim postupkom, uključujući i sekvence109 ilidelimične sekvence gena, može biti patentabilan, čak iako je struktura togelementa identična strukturi prirodnog elementa. Razlog zbog kojeg se jedan takav element ne isključuje iz patentibil-nosti a priori jeste to što on može biti rezultat tehničkih postupaka koji sekoriste za njegovu identifikaciju, prečišćavanje i klasifikaciju i za njegovuproizvodnju van ljudskog organizma, što predstavlja tehnike koje samo ljudimogu izvesti, a priroda ne.110107 Primeri takvih tehničkih karakteristika: telegrafski aparat ili sistem za komunikaci- je koji koristi određeni kod za prikaz znakova (impulsno-kodirana modulacija), mer- ni instrument projektovan tako da proizvodi određeni oblik grafičkog prikaza kojim se predstavlja izmerena informacija, gramofonska ploča koja sadrži brazde određenog oblika za pravljenje stereo zapisa.108 Po članu 6. Zakona o patentima, koji je usklađen sa Direktivom EU o biotehnološkim pronalascima. Zbog specifičnosti biotehnologije i socioloških implikacija, zakonodav- stvo Evropske Unije donelo je razna podzakonska akta koja bliže regulišu ovo polje naučnotehnološkog istraživanja. Tako u Direktivi EU 98/44/EC pod nazivom Biote- hnološka Patent Direktiva (eu directive 98/44/ec biotech Patent directive) iz 1998. godine stoji: otkrića u vezi sa pojedinim ljudskim, životinjskim ili biljnim genima ili sekvencama gena i njihove funkcije mogu se patentirati; ljudsko telo kao celina u bilo kojoj fazi nastanka i razvoja ne može se patentirati, kao ni kloniranje čoveka, postupci koji vode ka ljudskom kloniranju, i korišćenje embriona u industrijske ili komercijalne svrhe. (Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi patentirati ljudski život?, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br.5–6, Novi Sad 2010, str. 371)109 Od latinskog sequi – slediti, pratiti, ono što dolazi posle čega.110 Prema direktivi eu br . 98/44/ez o pravnoj zaštiti pronalazaka iz oblasti biotehnologije.
  • LJUDSKOTELO 53 Time je na neki način učinjen ustupak farmaceutskoj industriji, čimepatentno pravo drži korak sa razvojem na polju istraživanja i pronalaženjalekova za razne bolesti, sposobne da desetkuju čovečanstvo. Naime, značajanbroj lekova spravljen je od elemenata koji su izolovani iz ljudskog tela. Ele-menat je moguće proizvesti i tehničkim postupkom identifikacije, purifika-cije, klasifikacije i reprodukovanja izvan ljudskog tela. Smatra se da je takavhumani biološki materijal, izolovan, purifikovan i pripremljen za tehničkuprimenu, različit od humanog biološkog materijala u stanju u kojem se nala-zi u svojoj prirodnoj sredini.111 Zakonsku formulaciju da se iz zaštite isključuju predmeti ili aktivnostisamo u meri u kojoj se prijava patenta odnosi na taj predmet ili aktivnostkao takve, trebalo bi razumeti tako da je eventualna kombinacija patenta-bilnih i nepatentabilnih elemenata – potencijalno patentabilna. Na primer,otkriće X-zraka nije patentabilno. Međutim, njihovo korišćenje u određenesvrhe ili konstrukcija uređaja za njihovu proizvodnju može biti patentabil-na. Isto bi važilo i za pronalazak zasnovan na matematičkoj formuli (kojakao takva nije predmet prava na patent) ako on dovodi do rešenja tehničkogproblema.112111 U poslednjih nekoliko godina, istraživači sve uspešnije razumevaju funkcionisanja ljudskog tela i imunog sistema. Biotehnologija je već obezbedila spasilačke lekove kao što su insulin, i eritropoetin, herceptin, a izgledi da se pronađu i lekovi za trenutno neizlečive bolesti prilično su ostvarivi. Revoluciju u terapijskom inženjeringu doneo je pronalazak matičnih ćelija srpskog doktora i genetičara Miodraga Stojkovića. One su osnovne ćelije koje se tokom razvoja embriona razvijaju u sve vrste ćelija, kao što su ćelije srčanog mišića, crvena krvna zrnca ili ćelije kože. U kasnijoj fazi života, ove ćelije popravljaju oštećena tkiva. Međutim, s vremenom, ćelije iz našeg tela gube vitalnost i dejstvo im je slabije jer stare zajedno sa nama. Biotehnologija je ovde pronašla strateš- ko mesto formiranjem banki matičnih ćelija, čime je omogućeno njihovo zamrzavanje i upotreba po potrebi (za lečenje poremećaja krvi, metabolizma, imuniteta itd). Kako farmaceuti tvrde, matične ćelije mogu lečiti 75 teških i donedavno neizlečivih bolesti, kao što su maligna oboljenja i urođene bolesti. Neće zvučati nimalo senzacionalistički ako ovo otkriće proglasimo za senzacionalističko. Više o ovome vidi u naslovu Patentiranje biotehnoloških pronalazaka, na kraju poglavlja.112 Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 44.
  • 54 PATENT13. izuzeci od patentabilnosti Iz patentnopravne zaštite su izuzeti113: 1) pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom po- retku ili moralu 2) pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja 3) biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobija- nje biljke ili životinje. 13.1. Pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu Ovu u uporednom pravu opšteprihvaćenu odredbu, valjalo bi razume-ti na sledeći način: ono što vređa javni poredak ili moral jeste komercijalnaupotreba pronalaska, a ne sam pronalazak. To znači da se za pronalazak, čijaje komercijalna upotreba zabranjena, može steći patent. Ovakvo restriktivnotumačenje podrazumeva da to što se pronalazak u nedostatku zakonske za-brane patentiranja može upotrebiti u nedozvoljene svrhe ne može biti osnovza odbijanje patentne zaštite. To je zbog toga što se pronalazak može upotre-biti kako na dozvoljen, tako i na nedozvoljen način (npr. oružje, otrov, postu-pak otvaranja zaključanih sefova). Zabrani podležu samo ovi drugi. Pitanjekojem se patentno pravo ne bavi jeste da li bi proizvodnja ili promet takvogproizvoda uopšte ugledali svetlost dana.114 U pronalaske čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom po-retku ili moralu naročito spadaju:113 Član 7. Zakona o patentima.114 Ako se pronalaskom za koji se traži zaštita patentom definiše mašina za umnožavanje čije karakteristike obezbeđuju bolju preciznost reprodukcije, a otelovljenje tog aparata može sadržati dodatne karakteristike (za koje se ne traži zaštita, ali su za stručnjaka očigledne) čija je jedina svrha da se omogući da mašina takođe reprodukuje sigurnosne niti u novčanicama, koje su neverovatno slične sigurnosnim nitima u pravim novčani- cama, aparat za koji se traži zaštita patentom bi obuhvatao aparat za proizvodnju fal- sifikovanog novca, što bi moglo da se podvede pod ovu zakonsku odredbu. Međutim, nema razloga da se mašina za umnožavanje, onakva za kakvu se traži zaštita patentom, izuzme od patentibilnosti, pošto bi njena poboljšana svojstva mogla biti korišćena za mnoge prihvatljive svrhe.
  • IZUZEcIODPATENTAbILNOSTI 55 1) postupak kloniranja ljudskih bića 2) postupak za promenu genetskog identiteta germitivnih ćelija ljud- skih bića 3) korišćenje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe 4) postupak izmene genetskog identiteta životinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju životinja, bez postizanja značajne medi- cinske koristi za čoveka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih postupaka.115 Zakonska regulativa Evropske unije o kloniranju i eksperimentisanjuna matičnim ćelijama u svim svojim zakonima, konvencijama i odlukamanjenih posebnih tela strogo zabranjuje bilo kakvo eksperimentisanje sa ljud-skim embrionima. Tako Rezolucija o kloniranju ljudi, usvojena 1998. godineu Evropskom parlamentu, u preambuli C kaže: „Kloniranje ljudskih bića, bezobzira na to da li se sprovodi na eksperimentalnim osnovama, u kontekstulečenja neplodnosti, preimplantacione dijagnostike, u svrhu transplantacijetkiva, ili iz bilo kog drugog razloga, smatra se neetičkim, moralno odvrat-nim, u suprotnosti sa poštovanjem ličnosti i kao teško narušavanje funda-mentalnih ljudskih prava, te zbog toga ne može ni pod kojim uslovima bitiopravdano niti prihvaćeno”. U tački 1. ove Rezolucije piše da svaka individuaima pravo na sopstveni genetski identitet, te da stoga kloniranje ljudi morabiti zabranjeno. Ovim se direktno osuđuje i zabranjuje korišćenje ljudskihembriona u svrhu lečenja neplodnosti ili transplantacije tkiva, a to su upravodve osnovne delatnosti genetičkog inženjeringa.116115 U članu 27. TRIPS-a stoji: Članice mogu isključiti iz patentabilnosti pronalaske čije bi sprečavanje komercijalne eksploatacije na njihovoj teritoriji bilo neophodno da bi se za- štitio javni red i moral, uključujući zaštitu života ili zdravlja ljudi, životinja ili biljaka, ili da bi se izbeglo ozbiljno narušavanje životne sredine; ovo pod uslovom da se isklju- čenje ne sprovodi samo zato što je eksploatacija zabranjena nacionalnim zakonom. Čla- nice takođe mogu isključiti iz patentabilnosti: a) dijagnostičke, terapeutske i hirurške metode lečenja ljudi ili životinja, b) biljke i životinje, osim mikroorganizama, i suštin- ski biološke postupke za proizvodnju biljaka ili životinja, osim nebioloških i mikrobio- loških postupaka.116 Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi pa- tentirati ljudski život?, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br.5–6, Novi Sad 2010, str. 379.
  • 56 PATENT 13.2. Pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili životinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija koje se primenjuju u tom postupku117 S obzirom na to da su iz patentabilnosti isključeni pronalasci koji seneposredno primenjuju na živom telu čoveka ili životinje, oni koji se prime-njuju na delovima odvojenim od čoveka ili životinje, kao što su krv, kost, or-gan, uzorak za biopsiju, mogu biti patentabilni. Analiza izvađene ljudske krvii vršenje istraživanja na njoj može biti patentibilno, dok se ispitivanje krvikoja se putem dijalize vraća u čovekov organizam ne može patentirati. Hirur-ški postupak ne ograničava se samo na klasičan način rada pomoću skalpe-la, već i na najmodernije metode, poput traheoskopije, kateterizacije, prime-ne vantelesnog krvotoka. Ne smatra se hirurškim postupkom npr. zakivanjepotkovica kopitarima, skidanje sloja kože sa pete, depilacija, sečenje noktiju.Trebalo bi razlikovati postupak lečenja, koji se uvek odnosi na određenu bo-lest, od postupka za ishranu, dezinfekciju, higijenu, kozmetiku, ublažavanjei otklanjanje tegoba itd. Iz patentne zaštite nisu isključeni postupci npr. za-tezanja stare kože, farbanje kose, utvrđivanje i sprečavanje začeća, ubrzanjerasta kod životinja, veštačko oplođenje, sprečavanje hrkanja. Najzad, isklju-čenost postupka lečenja ili dijagnostikovanja ne odnosi se na proizvod koji sekoristi u tim postupcima (npr. proteze, medicinska pomagala, EKG-aparati,117 Viševekovnom antropocentričnom stavu čoveka prema celokupnoj prirodi koja ga okružuje, pa time i prema životinjama, proizaišlom iz jevrejsko-hrišćanske religije da je Bog stvorio čoveka kao krunu zemaljskog života, a podupretom Pavlovim poklicima u Prvom korintskom pismu „Sve što se prodaje na pijaci mesa jedite i ne istražujte da ne biste opteretili savest’’, dodatni vetar u leđa dao je francuski matematičar i filozof Dekart, svojim čuvenim cogito ergo sum. Duh se reducira na mozak čoveka, a ostatak sveta je mrtva materija. Po njemu, životinja nije ništa drugo do automat koga on upore- đuje sa časovnikom od točkića i opruga. Borci za prava životinja zahvaljuju se Dejvidu Hjumu, engleskom filozofskom empiričaru, koji je prvi javno govorio da i životinje ose- ćaju gotovo sve emocije kao i čovek, te su interesi životinja sami po sebi vredni zaštite. (Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi patentirati ljudski život?, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br. 5–6, Novi Sad 2010, str. 373).
  • IZUZEcIODPATENTAbILNOSTI 57pejsmejker, lekovi), čime je implicitno potvrđena patentabilnost pronalazakalekova.118 13.3. Biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak119 za dobijanje biljke ili životinje, osim: 1) biotehnološkog postupka koji se odnosi na biljku ili životinju, ako tehnička izvodljivost pronalaska nije ograničena na određenu biljnu sortu ili životinjsku rasu; 2) mikrobiološkog ili drugog tehničkog postupka ili proizvoda dobije- nog tim postupkom.120118 Za pronalazak leka karakteristično je da se on privredno iskorišćava u formi proizvoda koji se sastoji od određene supstance i koji se u određenom pakovanju sa određenim uputstvom za upotrebu pušta u promet od strane proizvođača. Činjenica da pri po- misli na lek prvo pomislimo na njegovu pojavnu formu, zavodi nas da stavimo znak jednakosti između onog što taj proizvod u fizičkom i hemijskom smislu jeste i onog čemu služi. Ta konfuzija stvari i njene svrhe, izvor je velikih nesporazuma u patentnom pravu. Da bismo jedan proizvod mogli smatrati lekom, nephodno je da znamo da on, kad se primeni na ljudski ili životinjski organizam, ima tehnički efekat koji se medi- cinski smatra lečenjem. Znači, lek je samo onaj proizvod koji se primenjuje i kada se primenjuje za lečenje ljudi ili životinja. Kada se taj isti proizvod primeni u neku drugu svrhu, više o njemu ne govorimo kao o leku. Iz ove nesporne činjenice zaključujemo da u osnovi prirode pronalaska leka stoji njegova primena za lečenje. (smatra Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 186 i fusnota br. 66). Vidi: zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (Službeni glasnik RS, br. 30/10). Takođe, vidi veb-stranicu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije: www.alims. gov.rs119 Postupak proizvodnje biljaka ili životinja je „bitno biološki postupak” ako se u celo- sti sastoji iz prirodnih postupaka kao što su ukrštanje ili selekcija. Primer: postupak ukrštanja, međusobnog ukrštanja (inter-breeding), ili selektivnog ukrštanja, na primer, konja, kojim je obuhvaćena samo selekcija radi priploda i uzgoja životinja određenih karakteristika, bio bi bitno biološki, te, stoga, ne bi bio patentibilan. S druge strane, postupak za tretiranje biljke ili životinje radi poboljšanja njenih osobina ili prinosa ili da bi se pospešio ili suzbio njen rast, ne bi bio bitno biološki, pošto je suština ovog pro- nalaska tehnička, iako je u njemu sadržan biološki postupak. Primer: metod orezivanja drveta ili tretiranje zemljišta tehničkim sredstvima radi suzbijanja ili poboljšanja rasta biljaka ne bi bio izuzet od patentibilnosti.120 Kompanije koje se bave transgenetskim ispitivanjem na životinjama i biljkama tvrde da je patentna zaštita od prevashodnog značaja jer stimuliše izuzetno skupa istraživanja, obezbeđujući im monopolska patentna prava nad postignutim rezultatima. Patent za životinje obuhvata životinje sa posebnim nizovima gena, kakvi ne postoje u prirodi,
  • 58 PATENT14. Postupak za priznanje prava na patent Postupak za priznanje prava na patent je upravni postupak121 koji sepokreće i vodi pred nadležnim organom za poslove u vezi sa zaštitom pro-nalazaka, a to je Zavod za intelektualnu svojinu. Valja znati da je postupakza priznanje prava na patent po pravilu dugotrajan, formalan, zahtevan iskup.122 14.1. Pokretanje postupka Postupak za sticanje prava inicijalno se pokreće podnošenjem pisme-ne prijave Zavodu za intelektualnu svojinu. Za svaki pronalazak podnosi se,po pravilu, posebna prijava za priznanje patenta. Jednom prijavom može setražiti priznanje patenta za više pronalazaka samo ako su ti pronalasci me-đusobno povezani tako da ostvaruju jedinstvenu pronalazačku zamisao.123 Podnosilac prijave može biti svako zainteresovano fizičko ili pravnolice, domaće ili strano. Domaće fizičko i pravno lice ne može da traži zaštitupronalaska u inostranstvu pre nego što podnese prijavu Zavodu i to tek poproteku roka od tri meseca od dana podnošenja prijave. Ukoliko je više licaradilo na stvaranju jednog pronalaska, oni zajednički podnose prijavu. Zani-mljivo je da Zavod ne proverava da li podnosilac prijave ima pravo na zašti-tu. Naš zakonodavac je pošao od oborive pravne pretpostavke da je podnosi-lac prijave pronalazač, odnosno supronalazač, tj. da ima pravo na zaštitu.124 i koji tim životinjama daju posebne karakteristike. U farmaceutskoj industriji koriste se životinje dobijene genetskim inženjeringom u proizvodnji lekova (hormon ljudskog rasta, insulin), pa je zainteresovanost ovih kompanija za dobijanje patenta za životinje izmenjene genetskim inženjeringom veliko. (navedeno prema Besarović, V.: Intelektu- alna svojina, Beograd 2005, str. 70)121 Upravni postupak detaljno uređuje Zakon o opštem upravnom postupku, dok upravne sporove reguliše Zakon o upravnim sporovima. Pošto sadrži posebne odredbe u vezi sa upravnim postupcima koji se odvijaju pred Zavodom, Zakon o patentima je i materijal- ni i procesni zakon.122 Pronalazač može (iako se to veoma retko dešava) odlučiti da svoj pronalazak otkrije javnosti (što se zove odbrambeno obelodanjivanje) i tako mu obezbedi mesto u „jav- nom dometu”, sprečivši sva druga lica da bilo kada i bilo gde prijave taj pronalazak.123 Jedinstvo pronalaska predviđeno je članom 22. Zakona o patentima.124 Svojstvo pronalazača se pretpostavlja i u pravima drugih evropskih zemalja. U an- glosaksonskom pravu, podnosilac prijave čak garantuje da je on i pronalazač. U su- protnom, on ne može da podnese prijavu za priznanje prava. Ovde se dakle radi o
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT 59 Tokom postupka za zaštitu pronalaska nadležni organ neće dozvolitibilo kom licu ili organu uvid u prijavu pre njene objave, izuzev na zahtevpodnosioca prijave ili uz njegovo ovlašćenje (tajnost patentne prijave kao na-čelo patentnog prava). Prijava koja se podnosi Zavodu može se podneti faksom s tim da uroku od mesec dana stigne u uobičajenoj pismenoj formi. Prijava može biti ina stranom jeziku, s tim što podnosilac mora u roku od dva meseca da do-stavi prevod Zavodu na srpski jezik. Prijavu, koja ima pravnu prirodu akta uupravnom postupku, podnosi fizičko ili pravno lice, koje činom podnošenjeprijave stiče pravo prvenstva i pravo da se ipunjenost uslova ceni prema da-tumu podnošenja prijave. 14.2. Sadržina prijave za priznanje patenta Prijava za priznanje patenta mora da sadrži: 1) zahtev za priznanje patenta 2) opis pronalaska 3) jedan ili više zahteva za zaštitu pronalaska patentnom 4) nacrt na koji se pozivaju opis i zahtevi, u odgovarajućem slučaju 5) apstrakt. 14.2.1. Zahtev za priznanje patenta Zahtev za priznanje patenta sadrži izričito naznačenje da se traži pri-znanje patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalazaču, od-nosno napomenu o izjavi da pronalazač ne želi da bude naveden u prijavi, inaziv pronalaska koji odražava njegovu suštinu.125 U slučaju da pronalazač ne želi da njegovo ime bude naznačeno, pod-nosilac prijave dužan je da u roku od tri meseca od podnošenja prijave do-stavi izjavu o tome. Ukoliko podnosilac prijave nije pronalazač ili nije jedinipronalazač, dužan je da u prijavi navede imena svih pronalazača i da u rokuod tri meseca od dana podnošenja prijave podnese izjavu o osnovu sticanja zakonskoj neoborivoj pretpostavci u korist pronalazača. Iz tog razloga, podnosioci pri- jave u Velikoj Britaniji i SAD mogu da budu samo fizička lica – pronalazači ili autori koji, po dobijanju prava, ugovorom o cesiji prenose svoje pravo na druga pravna ili fi- zička lica.125 Član 24. Zakona o patentima.
  • 60 PATENTprava na podnošenje prijave. U takvoj pismenoj izjavi o pravnom osnovu sti-canja prava na podnošenje prijave, nije dovoljno samo navesti vrstu pravnogosnova već i bliže podatke (npr. presuda – koji sud je doneo, poslovni broj idatum, stranke i slično, ugovor – kad je zaključen, gde, između koga i slično,ostavinsko-nasledno rešenje suda itd). Naziv pronalaska trebalo bi da jasno i sažeto izražava tehničku suštinupronalaska. Naziv ne sme sadržati komercijalne nazive, žigove, imena, šifreili skraćenice koje se uobičajeno koriste za pojedine proizvode i slično. Ispi-tivač bi mogao da pregleda naziv u svetlu svog tumačenja opisa pronalaska ipatentnih zahteva uključujući i odgovarajuće izmene i dopune. Naziv možebiti izmenjen i za vreme suštinskog ispitivanja, tj. prilikom pripreme tekstapriznatog patenta. 14.2.2. Opis pronalaska Opis pronalaska mora biti potpun i jasan jer je njegova funkcija dastručna javnost bude obaveštena o nastalom pronalasku i da prepozna dru-štveni kontekst u kojem se pronalazak pojavljuje. Pronalazak mora biti takoopisan da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti.126 Drugim re-čima, pronalazak mora biti opisan u kontrastu prema stanju tehnike koje jeprijaviocu poznato, tako da se odmah mogu uočiti novine i prednosti prona-laska u odnosu na stanje tehnike. Ako to nije očigledno iz tehničkog opisapronalaska, prijavilac mora da naznači i koja se društvena potreba zadovolja-va predmetnim pronalaskom, tj. koja je njegova svrha.127126 Ako se pronalazak odnosi na živ biološki materijal koji se ne može opisati na način predviđen Zakonom, onda će se smatrati da je taj uslov zadovoljen deponovanjem tog živog, reproducibilnog materijala u ovlašćenu ustanovu u kojoj će se on čuvati i odr- žavati i biti na raspolaganju zainteresovanim stručnjacima. Kako je Srbija ratifikovala Budimpeštanski sporazum o deponovanju mikroorganizama za potrebe postupka pa- tentiranja, to će se u našoj zemlji priznavati depoziti izvršeni ne samo kod nas već i u drugim zemljama.127 Pre skoro sedam decenija, tada poznata svetska glumica Hedy Lamarr i njen saradnik Goerge Antheil dobili su od američkog Patentnog zavoda patent za uređaj za radijsko navođenje torpeda koji bi koristio danas aktuelnu tehniku preskačućih frekvencija za radijsko navođenje torpeda koje bi bilo teško otkriti, ali i ometati radijske signale. Mo- žda nazajnimljivije od svega jeste to da je pored Lamarrove, glumice, koautor paten- ta, Antheil po zanimanju bio – koncertni pijanist. Sama ideja uopšte nije bila besmi- slena, samo je bila daleko ispred svog vremena. Patent nije iskorišćen tokom Drugog svetskog rata, a tek je 1962, tri godine nakon isteka patenta, tokom Kubanske krize,
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT 61 Opis pronalaska sadrži sledeće delove: 1) naziv pronalaska, koji mora da bude isti kao u zahtevu za priznanje patenta 2) oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi, uz navođenje oznake po Međunarodnoj klasifikaciji patenata, ako je podnosiocu prijave poznata 3) definisani problem za čije se tehničko rešenje traži zaštita patentom 4) stanje tehnike (prikaz i analiza poznatih rešenja definisanog pro- blema), izloženo u obimu u kome je podnosiocu prijave poznato, a koje je neophodno za razumevanje pronalaska i ispitivanje prijave, uz navođenje patentnih dokumenata i drugih izvora koji se odnose na opisano stanje tehnike 5) izlaganje suštine pronalaska tako da se tehnički problem i njegovo rešenje mogu razumeti, kao i navođenje novosti pronalaska u odno- su na stanje tehnike 6) kratak opis slika nacrta, ako ih ima 7) detaljan opis najmanje jednog od načina ostvarivanja pronalaska, uz navođenje primera izvođenja i sa pozivom na nacrt, ako postoji 8) način industrijske ili druge primene pronalaska ako nije očigledan iz opisa pronalaska ili iz prirode pronalaska.128 Još jednom valja naglasiti da komercijalna upotreba pronalaska nije re-levantna za otkrivanje pronalaska, pa o njoj ni be trebalo pisati u bilo komdokumentu koji se predaje nadležnom organu za ispitivanje uslova priznanjaprava na patent ili mali patent. američka mornarica napravila prvi torpedo koji koristi ovu tehniku navođenja. Kada je svoj izum pokušao objasniti američkim mornaričkim glavešinama, George Antheil je pokušao da kao analogiju, koristi primer iz konstrukcije koncertnog klavira. Odmah je shvatio da je to bila greška. „Moj bože, mogao sam ih čuti kako međusobno govore: Morali bismo ugurati čitav klavir u torpedo!” Ideja je tada odbačena jer se mornarici činilo da bi takav uređaj bio previše kabast da stane u torpedo (analogija sa klavirom stvarno nije bila dobra), a tek 20 godina kasnije postalo je jasno da su glumica i pijanist znali o čemu govore. (Baltezarević, V.: Pravo i intelekt, Beograd 2009, str. 86)128 Član 5. Uredbe o postupku za pravnu zaštitu pronalazaka (Službeni list SCG, br. 62/04)
  • 62 PATENT 14.2.3. Patentni zahtevi Patentni zahtev, koga poznaju gotovo sva savremena nacionalna zako-nodavstva, nastao je u američkom pravu tokom 19. veka. Patent deluje samoprema pronalasku koji je definisan u patentnom zahtevu. Takva definicija jezakonska pretpostavka za sticanje zaštite, tim pre što za određivanje obimazaštite nije odlučujuće šta je pronalazač pronašao već šta je tražio da se zašti-ti. Interesantno je viđenje veze između titulara patenta i društva iz diskusijepovodom donošenja švajcarskog Zakona o patentima 1907. godine: „Od licakoje traži patent, ne zahteva se mnogo, ako ono na obavezujući način, jasnoi određeno kaže u čemu vidi bit pronalaska. U tome se sastoji prirodna proti-vusluga društvu koje mu dodeljivanjem patenta garantuje isključivo pravo napronalasku.”129 Znači, pored toga što verbalno definiše pronalazak za koji se traži za-štita (patentni zahtev je definicija pronalaska), određuje granice njegove pa-tentnopravne zaštite, patentni zahtev predstavlja i neposrednu informacijudrušvu o pronalasku. Patentni zahtev sastoji se od preambule u kojoj se na-vode predmet pronalaska i bitne tehničke karakteristike, naznačeni deo sapočetnim izrazom „naznačen time” i tehničkim svojstvima čija se zaštitatraži. Takoreći, on rekonstruiše strukturno-funkcionalne i tehničke karak-teristike pronalaska. Važno je voditi računa o tome da patentni zahtev i opis pronalaskabudu međusobno usklađeni, i da sadrže iste termine, mere i merne jedinice,zato što se opis i nacrt pronalaska koriste za tumačenje patentnih zahteva.Zahtev mora biti precizno, koncizno i jasno određen, kako bi isključio netač-na tumačenja, iz kog razloga se ne smeju upotrebljavati izrazi koji imaju dvaili više značenja.130 To znači da se prilikom formulisanja patentnog zahteva moraju, uosnovi, primenjivati formalno-logička pravila definisanja pojmova, odnosnotzv. genusni metod.131 On počiva na dve činjenice: prva, da se jedan pojammože definisati samo uz pmoć drugih pojmova; drugi, pojmovi se, s obzi-rom na stepen njihove apstrakcije, nalaze u međusobnom hijerarhijskomodnosu. Struktura ovakve definicije podrazumeva postojanje dva elementa:129 Vlašković, B.: Sadržina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 77.130 Takođe, pogrešno je koristiti neke opisne izraze umesto preciznih pojmova, npr. ume- sto reči „toplo” mora se navesti tačna temperatura.131 Prema Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 168.
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT 63najbliži rodni pojam (genus proximum) sa kojim se značenjski izjednačavapojam koji je predmet definisanja u patentnom zahtevu, i specifična razlika(differentia specifica) po kojoj se pojam koji je predmet definisanja u zahtevurazlikuje od najbližeg rodnog pojma. Apstraktnoj definiciji pronalaska doprinosi razvoj naučnih saznanja izakonitosti, koje omogućavaju saznanje unutrašnjih veza između konceptapronalaska i očekivanih rezultata, iako pronalazač nema za cilj upoznavanjenaučnih zakonitosti koje čine osnovu pronalaska, zbog toga što je njegovadelatnost stvaralačka, a ne spoznajna.132 Imajući u vidu da patentni zahtev određuje obim patentne zaštite pro-nalaska, logično je da će prijavilac težiti da zahtev formuliše na što apstrak-tniji način, kako bi njime obuhvatio što veći broj različitih materijalnih kon-kretizacija svog pronalaska. Toj težnji patentno pravo suprotstavlja tri bitnaograničenja: neophodnost da patentni zahtev bude podržan u opisu pronala-ska, zatim materijalne uslove za patentiranje pronalaska i zabranu patentira-nja naučnih otkrića i teorija. Patentni zahtev formuliše se u jednoj rečenici i, po pravilu, sadrži: 1) uvodni deo, u kome se navodi naziv pronalaska, a zatim one teh- ničke karakteristike koje u međusobnoj kombinaciji pripadaju pret- hodnom stanju tehnike, a koje su neophodne za definisanje karak- teristika pronalaska za koje se zahteva zaštita 2) karakteristični deo zahteva, kome prethodi izraz naznačen time, u kome se navode nove tehničke karakteristike pronalaska za koje se u međusobnoj kombinaciji ili u kombinaciji s tehničkim karakteri- stikama stanja tehnike zahteva zaštita patentom. Tipologija patentnih zahteva prema kategoriji pronalaska: U zavisnostiod toga koji se pronalazak definiše u patentnom zahtevu, patentni zahtevise dele na one za pronalazak proizvoda, one za pronalazak postupka, one zapronalazak primene, i one za pronalazak leka.133132 Poluga je dugo bila upotrebljivana, a da se nije znalo za princip fizike na kojem se za- sniva njeno delovanje; voda je dugo vremena podizana pumpama, a da nije se nije zna- lo za Toričelijev princip na kojem se zasniva ta pojava. (prema Vlašković, B.: Sadržina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 74)133 Potencijal uspavanog tržišta za nove lekove doveo je kompaniju Pfizer do preuzimanju licence od hrvatske kompanije Pliva koja je bila vlasnik patenta na azitromicin. Najdžel Kigan, analitičar Daiwa instituta za evropska istraživanja u Londonu, procenio je da su
  • 64 PATENT 14.2.4. Nacrt Nacrt je skup svih slika. Slika se po pravilu daje u formi tehničkog cr-teža, osim kada je drugi način neophodan za prikazivanje pronalaska (naprimer: fotografije metalografskih struktura, mikrofotografije tkiva i ćelija idrugo). Nacrt se prilaže na posebnim listovima. Slike se izrađuju prema pra-vilima tehničkog crtanja, u ortogonalnoj projekciji s potrebnim brojem pre-seka, a ako je to neophodno – u aksonometriji, izometriji i sl. Slike mogu dase izrade i u vidu šema, uz korišćenje simbola standardizovanih za odgovara-juću oblast tehnike. Grafikoni, algoritmi i dijagrami smatraju se slikama.134 14.2.5. Apstrakt Apstrakt je kratak sadržaj suštine pronalaska i služi isključivo za teh-ničko informisanje. Praksa nas opominje da apstrakt, zbog zahteva sažetosti,ne bi trebalo da sadrži više od 150 reči. Apstrakt ne sme sadržati navodeu vezi sa proizvoljnim svojstvima i vrednostima pronalaska, kao ni navo-de u vezi sa teorijskim mogućnostima primene. Inače, apstrakt je potpu-no irelevantan za pitanja sadržine i obima patentne zaštite, kao i za pitanje naknade od prodaje konačnog proizvoda i zarada od prodaje neupakovanog azitromi- cina kompaniji Pfizer iznosila više od 75% operativne dobiti Plive u 1999.godini. Pli- vu, najunosniju kompaniju u Hrvatskoj i najveću farmaceutsku kompaniju u Srednjoj Evropi, sada smatraju prvom centralno-evropskom „u kući izrasloj” multinacionalnom kompanijom. Nekada je bila entitet koji se borio za opstanak. Sve se to izmenilo na- kon otkrića azitromicina. Pliva je prijavu za ovaj pronalazak, čiji su pronalazači Slo- bodan Đokić i Gabrijela Kobrehel, podnela 1981. godine Saveznom zavodu za patente SFRJ. Danas je azitromicin najprodavaniji antibiotik u svetu. Licenca za lek ustupljena je kompaniji Pfizer, koja ga prodaje kao zithromax. Prodaja zithromaxa u 1998. godini premašila je milijardu dolara. Velika zarada koju je ostvarila nakon dogovora o licenci omogućila je Plivi brzo širenje u Hrvatskoj, Poljskoj i Rusiji. Zadivljujuće je da se sve dogodilo samo zato što su naučnici kompanije Pfizer 1981. godine slučajno naišli na Plivin patent dok su pretraživali patentnu dokumentaciju USPTO (Zavod za patente i žigove Sjedinjenih Američkih Država). (Idris, K: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 75)134 Jedino pitanje koje može izazvati teškoće jeste to, da li je tekstualna sadržina nacrta apsolutno neophodna. Kada se radi o šemama kola, sa praktičnog stanovišta, može se se smatrati da su blok dijagrami i algoritmi, kao i pojmovi prihvaćeni za označavanje funkcionalnih celina kompleksnih sistema (na primer „magnetna memorija”, „integra- tor brzine”), neophodni, ako pomažu da se šema brzo i jasno shvati. (Iz Metodologije Zavoda za postupanje u oblasti rešerša i ispitivanja prijava patenata, videti na: http:// www.zis.gov.rs/sr/patenti/patenti_propisi.html)
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT 65ispunjenosti uslova dovoljne opisanosti pronalaska. Ali, on ima važnu ulogukao instrument za rešerš u datoj tehničkoj oblasti. Na kraju, da zaključimo, prijava ne sme da sadrži: 1) navode ili slike protivne zakonu ili moralu 2) navode koji omalovažavaju proizvode ili postupke bilo kog trećeg lica ili kvalitet i značaj prijave ili patenta, odnosno malog patenta tog lica. Poređenje sa stanjem tehnike, samo po sebi, ne smatra se omalovažavanjem. 3) navode koji očigledno nisu ni značajni ni potrebni. Ako se nešto od ovoga, ipak, nađe u prijavi, Zavod će to prilikomobjavljivanja izostaviti.135 14.3. Podela prijave patenta Ako se jedna prijava kojoj je priznat datum podnošenja odnosi na višepronalazaka koji nisu međusobno povezani istom pronalazačkom idejom,podnosilac prijave može sam ili na zahtev Zavoda da iz te prijave (prvobitnaprijava) izdvoji jedan ili više pronalazaka i da za svaki od njih podnese iz-dvojenu prijavu (da podeli prvobitnu na dve ili više samostalnih prijava). Po-dela prijava dozvoljena je do donošenja rešenja po prijavi patenta. Izdvojenaprijava može imati za predmet samo ono što je sadržano u prvobitnoj prijavii zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i, ako ima osnova, uživa pra-vo prvenstva te prijave.136135 Prema članu 12. Uredbe o postupku za pravnu zaštitu pronalazaka.136 U patentnom pravu SAD postoji sistem privremene prijave. To znači da podnosilac može da podnese prijavu sa pojednostavljenim formalnostima (bez patentnog zahteva) i ukoliko u roku od godinu dana od podnošenja te prijave dopuni prijavu, kao datum prvenstva uzeće se datum podnošenja privremene prijave. Rok pravne zaštite patenta koji traje 20 godina će se, međutim, računati od datuma podnošenja dopunjene prijave. To znači da podnošenjem privremene prijave, podnosilac obezbeđuje sebi prioritet u odnosu na druge prijavioce za isti pronalazak (i to na osnovu konvencijskog prioriteta) ali ne skraćuje period zaštite. Pored toga, za godinu dana od podnošenja privremene do podnošenja dopunjene prijave, prijavilac ima vremena da proceni da li se prijavljeni pronalazak komercijalno isplati tj. da li da se izloži velikim troškovima koja zahteva dopunjena prijava, s obzirom da uživa zaštitu od podnošenja privremene prijave, pri- javilac svoje proizvode iznosi slobodno na tržište od tog trenutka.
  • 66 PATENT 14.3.1. Dopunska prijava Dopunska prijava podnosi se u slučaju da podnosilac prijave ili nosilacpatenta dopuni ili usavrši pronalazak koji je predmet osnovne prijave. Naosnovu dopunske prijave može se steći dopunski (zavisni) patent, i to tek na-kon i ako se prizna osnovni (nezavisan) patent. Rok za podnošenje dopunskeprijave ne postoji, ali rok za podnošenje zahteva da dopunski patent postaneosnovni iznosi tri meseca od datuma prestanka važenja osnovnog patenta iliod pravosnažnosti rešenje kojim je poništeno priznanje osnovnog patenta.Odricanjem od osnovne prijave patenta obustavlja se i postupak po dopun-skoj prijavi. 14.3.2. Izmene prijave u toku postupka Eventualne izmene prijave u toku postupka moguće su jedino ako senjima ne proširuje predmet zaštite, tj. ako one ne zadiru u ukupan tehničkiinformacioni sadržaj prijave. To znači da nije dozvoljeno proširivati opis pro-nalaska novim sadržinskim elementima, da nije dopušteno menjati patentnezahteve tako da izlaze izvan okvira sadržine prvobitnog opisa, i da nije va-lidna promena imena pronalaska tako da novo ime obuhvati i elemente kojisu izvan sadržine prvog opisa. Zato je najvažnije u prvom turnusu preciznoi sveobuhvatno popuniti patentne spise. Dozvoljene izmene ili dopune, kojese mogu uraditi samoinicijativno ili na poziv Zavoda, tiču se preformulacija,stilskih i formalnih doterivanja, i eventualnog sadržinskog sužavanja paten-tnih zahteva. Ako se na poziv Zavoda nedostatak ne otkloni ili ako se dopu-nom ili izmenom prijave proširi predmet zaštite, zahtev se odbija. U slučajuda Zavod, iz nekog razloga, prihvati proširenje predmeta zaštite, zaintereso-vano lice ima mogućnost da traži poništaj proširenog dela u postupku deli-mičnog oglašavanja ništavim rešenja o priznanju patenta. 14.4. Pravo prvenstva Pravo prvenstva je pravni institut kojim se daje prednost u ispitivanjuonom pronalazaču koji prvi podnese prijavu, odnosno čija prijava nosi ranijidatum podnošenja. Prior tempore potior jure (Prvi u vremenu, prvi u pravu)daje prednost pronalazaču nad svim ostalim podnosiocima prijava koja bi seodnosila na isti pronalazak. To je izuzetno važno kad dva ili više pronalaza-ča, nezavisno jedan od drugog, stvore isti pronalazak. Datum na prijavi sa-
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT 67drži dan i čas (astronomsko merenje vremena) kada je Zavod primio prijavu.Ispitivač ne ispituje da li je pravo prvenstva punovažno. Ovom, prilično logičkom, redosledu ispitivanja podnetih patentnihprijava suprotstavlja se donekle pravo međunarodnog prvenstva. Međuna-rodno pravo prvenstva pruža prednost u Republici Srbiji licu koje je u nekojdržavi članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije podnelo ured-nu prijavu za bilo koji oblik zaštite pronalaska ili njegovom pravnom sledbe-niku. Pravo prvenstva računa se od datuma podnošenja te (ranije) prijave,ako se zadovolje i ostali materijalnopravni i procesnopravni uslovi. Prijava je uredna ako joj je priznat datum podnošenja prema nacio-nalnom zakonodavstvu bilo koje zemlje članice Pariske unije ili Svetske tr-govinske organizacije, ili u skladu sa međunarodnim ugovorima između tihčlanica, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave. Kako Zavod ex officio ne vodi računa o pravu prvenstva (niti bi slu-žbenik Zavoda to ikako i mogao znati), podnosilac te prijave mora u pisme-noj formi u roku od dva meseca od dana podnošenja prijave Zavodu zatražitipravo prvenstva. Da bi zahtev za priznanje prava prvenstva bio punovažan,potrebno je kumulativno ispunjenje narednih uslova: 1) ranija prijava mora biti podnesena u državi članici Pariske unije Svetske trgovinske organizacije 2) ranija prijava za koju se traži pravo prvenstva mora biti podne- sena od strane podnosioca prijave u Srbiji ili njegovog pravnog prethodnika 3) ranija prijava mora biti podnesena najkasnije 12 meseci137 pre datu- ma podnošenja prijave u Srbiji 4) ranija prijava mora biti „prva prijava”138 podnesena u vezi sa istim pronalaskom na koji se odnosi prijava podnesena u Srbiji.137 Reč je o prekluzivnom roku.138 Prva prijava je prijava u kojoj je po prvi put obelodanjen bilo koji deo ili ceo predmet prijave podnesene u Srbiji. Ona je osnov za priznanje prava prvenstva. Ukoliko se utvr- di da prijava na koju se odnosi zahtev za priznanje prava prvenstva, nije prva prijava u ovom smislu, već da je određeni deo predmeta ili celokupan predmet obelodanjen u nekoj još ranijoj prijavi koju je podneo isti podnosilac prijave ili njegov pravni pret- hodnik, zahtev za priznanje prava prvenstva je ništavan ukoliko je predmet već obe- lodanjen u toj ranijoj prijavi. Korisno je znati i sledeće: Kasnija prijava koja ima isti predmet zaštite kao i prvopodneta prijava u istoj državi smatraće se prvom prijavom za
  • 68 PATENT Podnosilac prijave dužan je da dostavi i prepis prve prijave overene odstrane nadležnog organa države članice Pariske unije ili Svetske trgovinskeorganizacije. Rok je tri meseca, i on teče od dana podnošenja zahteva za pri-znanje prava prvenstva i nije prekluzivan rok materijalnog prava, što značida je moguće tražiti povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštanja roka izopravdanih razloga. Ukoliko isti podnosilac prijave ima više ranije podnetih prijava u jed-noj ili više država članica Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, onima mogućnost da zahteva priznanje višestrukog prava prvenstva. Institutvišestrukog prava prvenstva deo je međunarodnog patentnog prava. Kao i uprethodnom slučaju, i ovde najranija prijava mora biti podnesena najviše 12meseci pre datuma podnošenja prijave u Srbiji. Za predmet prijave u Srbijibiće priznat datum prava prvenstva najranije prijave kojoj je priznato pravoprvenstva, a kojom je taj predmet obelodanjen. Zahtev za priznanje jednog ili višestrukog prava prvenstva može seodnositi samo na one karakteristike pronalaska koje su opisane u bilo komdelu prijave, odnosno prijava čije se pravo prvenstva zahteva. Ako se izve-sne karakteristike pronalaska za koje se zahteva prvenstvo ne nalaze u pa-tentnim zahtevima iznetim u ranijoj prijavi, dovoljno je, da bi bilo prizna-to prvenstvo, da se iz svih sastavnih delova prijave ove karakteristike moguutvrditi.139 Dejstvo prava prvenstva ogleda se u tome da se datum prvenstva sma-tra kao datum podnošenja prijave za zaštitu pronalaska. Ali, pravo prven-stva nije od značaja samo u smislu davanja prednosti ranije podnetoj prijavi.Znajući da stanje tehnike obuhvata sve tehničko znanje koje je opšteprihva-ćeno i dostupno javnosti na bilo koji način pre datuma podnošenja prijavepronalaska, punovažnost prava prvenstva dobija na važnosti pri određivanjudatuma koji predstavlja granicu tehničkog znanja u odnosu na koje se vršiispitivanje patentibilnosti pronalaska. određivanje prava prvenstva pod uslovom da je na dan njenog podnošenja prva prijava povučena, da se od nje odustalo ili je odbačena, a da nije bila dostupna javnosti i nije bila osnov nekog prava i ako ranije nije poslužila kao osnov za priznanje prava prven- stva. Na osnovu prve prijave, u tom slučaju, ne može se više zahtevati pravo prvenstva.139 Konvencija o evropskom patentu, Ugovor o patentnom pravu i Pravilnik za sprovo- đenje tog ugovora predviđaju pravo obnove prava prvenstva, mogućnost ispravljanja i dopune zahteva za priznanje prava prvenstva. Smatramo da bi predmetne odredbe i naš zakonodavac trebalo da usvoji.
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT 69 Pojedina nacionalna zakonodavstva poznaju institut period milosti(delais de grace). To je pravo pronalazača da, pre podnošenja prijave za pri-znanje patenta, čini dostupnim sadržinu svog pronalaska javnosti, u ograni-čenom vremenu, a da takvo njegovo ponašanje ne utiče na novost prijavlje-nog pronalaska.140 14.5. Ispitivanje patentnih prijava U uporednom pravu postoje tri sistema ispitivanja novosti pronalazaka: 1) sistem prethodnog ispitivanja 2) sistem odloženog ispitivanja 3) sistem registracije. Po sistemu prethodnog ispitivanja, ispitivanje se vrši po službenoj du-žnosti, bez posebnog zahteva, podnošenjem prijave za priznanje patenta.Faza ispitivanja prijave prethodi fazi donošenja rešenja o priznanju (ili od-bijanju) prava na patent. Prednost ovog sistema ogleda se u tome da podno-silac prijave ima izvesnost u pogledu novosti pronalaska čiju pravnu zaštitutraži. Nedostaci ovog sistema su visoki troškovi i gubitak vremena, te se onpolako napušta u korist sistema odloženog ispitivanja. Po sistemu odloženog ispitivanja, novost pronalaska ispituje se samona izričit zahtev, odnosno u slučaju kada podnosilac zahteva ima nameru iliveć koristi taj pronalazak u proizvodnji. U tom slučaju, on će biti spremanda podnese troškove ispitivanja. Takođe, pošto se ispituje daleko manji brojpronalazaka nego po sistemu prethodnog ispitivanja, aparat za ispitivanje jemanje opterećen i postupak kraće traje.140 Opravdanje za ovakvo ponašanje pronalazača nalazi se u činjenici da, pronalazači često objavljuju rezulatate svojih istraživanja u stručnim časopisima, na kongresima, razme- njuju svoja iskustva sa drugim pronalazačima. Predlaže se da taj period iznosi 6 meseci pre podnošenja prijave za priznanje patenta (iako ima i predloga da iznosi 12 meseci) s tim što pronalazač mora uz prijavu da podnese i izjavu da se koristio periodom milosti. Datum prvenstva ostaje isti: datum podnošenja prijave za patent. Pronalazači iznose još jedan dopunski argument za uvođenje ovog instituta – objavljivanje pronalaska če- sto je uslov da se nađu sredstva kojima će se finansirati zaštita pronalaska. Treba reći da se u nekim sektorima privrednog života objavljivanje novog pronalaska ne može čak ni izbeći (na primer, prezentacija nove poljoprivredne mašine). Ovaj institut poznaju zakonodavstva SAD, Kanade, Nemačke. (navedeno prema: Besarović, V.: Intelektualna svojina, str. 86)
  • 70 PATENT Treći sistem, sistem registracije, predviđa da se novost pronalaska neispituje već se na osnovu prijave patent automatski izdaje. U slučaju da zašti-ćeni pronalazak ima nedostatke, zainteresovana lica mogu da pokrenu sporkod nadležnog suda. Nedostatak ovog sistema jeste neizvesnost podnosiocaprijave u pogledu kvaliteta prijavljenog pronalaska, pogotovu ako taj prona-lazak upotrebljava ili ima nameru da upotrebljava u proizvodnji.141 Po prijemu prijave patenta, ispituju se uslovi za priznanje datumapodnošenja prijave. Utvrđivanje datuma podnošenja prijave izdvojeno je uposeban institut i razdvojeno od formalnog ispitivanja, i to iz dva razloga:prvo, utvrđivanje datuma podnošenja prijave je pretpostavka za pristupanjeformalnom ispitivanju prijave, i drugo, određen datum podnošenja prijave seprizna ili ne ili u trenutku podnošenja prjave, dok se formalnim ispitivanjemutvrđuje da li prijava uopšte ispunjava uslove da se uzme u suštinsko (mate-rijalno) razmatranje. U slučaju da uslovi priznavanja datuma podnošenja nisu ispunjeni(naznačenje da se traži priznanje patenta, ime i prezime podnosioca prijave,i opis pronalaska), Zavod poziva podnosioca da u roku od dva meseca oddatuma prijema obaveštenja otkloni uočene nedostatke. U tom slučaju, kaodatum podnošenja prijave uzima se dan kada je podnosilac otklonio nedo-statke. Ako on to propusti da uradi, pravna posledica propuštanja jeste za-ključak kojim se prijava odbacuje. Ako se u prijavi patenta poziva na nacrte koji nisu sadržani u prijavi,Zavod poziva podnosioca da iste dostavi u roku od dva meseca. Tada će sedatumom podnošenja prijave smatrati datum prijema nacrta. Pravna posle-dica nedostavljanja biće stav Zavoda da se podnosilac na njih nije ni pozvao. 14.5.1. Formalno ispitivanje Nakon utvrđivanja datuma podnošenja prijave započinje faza formal-nog ispitivanja. Cilj formalnog ispitivanja jeste ocena da li se prijava možeobjaviti. To će biti slučaj ako na sledeća pitanja službenik Zavoda pronađeafirmativne odgovore: 1) da li je plaćena taksa za podnošenje prijave 2) da li je, u odgovarajućem slučaju, dostavljeno uredno punomoćje zastupnika, odnosno izjava o zajedničkom predstavniku141 Op. cit. str. 88.
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT 71 3) da li je u prijavi naznačen pronalazač, odnosno da li postoji njegova izjava da ne želi da bude naveden u prijavi 4) da li je podnet uredan zahtev za priznanje prava prvenstva 5) da li je dostavljena izjava o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave 6) da li je, ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podnesena pre- ko zastupnika koji ispunjava zakonske uslove da bude zastupnik 7) da li prijava sadrži sve zakonom propisane delove i da li oni u po- gledu urednosti ispunjavaju uslove 8) da li je podnesena posebna prijava za svaki pronalazak, ako prijava na prvi pogled ne ispunjava uslove jedinstva pronalaska. Ukoliko prijava ne ispunjava ulove za objavu, podnosilac se poziva dau roku koji nije kraći od 60 i nije duži od 90 dana otkloni nedostatke, ili sesuočava sa negativnom meritornom odlukom – odbacivanjem prijave. Prija-va se objavljuje u službenom glasilu142 Zavoda po proteku 18 meseci od danapodnošenja, odnosno dana zatraženog prvenstva. Na zahtev podnosioca,prijava se objavljuje i ranije, ali ne pre isteka roka od tri meseca od datumanjenog podnošenja. 14.5.2. Suštinsko ispitivanje uslova patentabilnosti Po objavljivanju prijave, podnosilac mora podneti zahtev za suštinskoispitivanje uslova patentabilnosti, ukoliko želi nastavak postupka zaštite svogpronalaska.143 Suštinsko ispitivanje obuhvata ispitivanje da li je pronalazak: 1) patentibilan 2) izuzet od patentabilnosti 3) međusobno povezan sa ostalim pronalascima za koje je podneta jedna prijava (jedninstvo pronalaska) 4) opisan jasno i potpuno142 Glasnik intelektualne svojine. Dostupan na web adresi: www.zis.gov.rs143 Zahtev je neophodan, jer je praksa pokazala da jedna trećina odustane od zahteva.
  • 72 PATENT 5) tehničko rešenje određenog problema, da li je nov, da li ima inven- tivni nivo i da li je industrijski primenljiv.144 Suštinsko ispitivanje sprovodi se u granicama postavljenih patentnihzahteva.145 Međunarodno prihvaćen standard je da su za određivanje obimaprava (obima zaštite) merodavni patentni zahtevi,146 a ne opis pronalaska.Opis služi za tumačenje zahteva, u slučaju potrebe. Međutim, ostaje problemkoji rađa sledeća iskustvena situacija: Nijedan svesni prevodilac patenta nepodražava pronalazak strogo se pridržavajući njegove jezičke definicije u pa-tentnim zahtevima, već nastoji da prikrije da koristi tuđi patentirani prona-lazak, tako što: unosi nebitne varijacije nekih elemenata zaštićenog prona-laska, odnosno dodaje nove nebitne elemente, ili zamenjuje neke elementenjihovim tehničkim ekvivalentima.147 Praktično je pitanje da li će i kolikosud uvažiti pravnopolitičku celishodnost pružanju patentu jednog razumnogobima zaštite koji prelazi okvir stroge jezičke definicije.148144 korisnost pronalaska ne ispituje se ni u jednom trenutku. Primera radi, šta bi se ispitivalo kod kese? Izgled, boja – ne. Razgradivost – ne, jer nema uticaja na izvršenje funkcije. Nosivost – ne, iz istog razloga. Držač – da, i to njego- ve materijalno-geometrijske osobine, jer to može predstavljati nov tehnički detalj koji određuje funkciju kese.145 Ono što je katastarski list u pravu svojine, to je patentni zahtev u patentnom pravu – granica prava.146 Restriktivno tumačenje patentnih zahteva (u njihovom doslovnom smislu) opravdava se interesom opšte pravne sigurnosti. ekstenzivno tumačenje prenebegava formalizam određujući obim zaštite u srazmeri sa inventivnim doprinosom pronalazača, i počiva na tzv. tripartitnom učenju: obim zaštite prostire se i na opštu pronalazačku ideju ako prosečni stručnjak može da je, bez sopstvenog pronalazačkog napora, izvede iz tehnič- kog sadržaja patentne prijave i ako sama ta ideja ispunjava uslove patentibilnosti.147 tehnički ekvivalenti strukturno su različiti elementi koji imaju istu funkciju, koji se mogu međusobno zameniti bez promene u sistemu, na primer dugmad i rajsferšlus. Doktrina patentnog prava kaže da se u restriktivnom tumačenju patentnih zahteva ne može izaći izvan okvira patentne zaštite modifikacijama pronalaska pomoću tehnički ekvivalentnih rešenja.148 Protokol o tumačenju člana 69. Konvencije o izdavanju evropskih patenata predviđa sledeće: Obim zaštite ne treba tumačiti u smislu da je određen uskim i doslovnim zna- čenjem teksta patentnih zahteva, a da opis i nacrti služe samo da otklone nejasnoće u patentnim zahtevima. Njega ne treba tumačiti ni tako da patentni zahtevi služe samo kao smernica, a da zaštita obuhvata i ono što je, po mišljenju stručnjaka koji je ispitao opis i nacrte, nosilac patenta hteo da zaštiti. Obim zaštite treba određivati između tih krajnosti, tako da se istovremeno obezbedi pravična zaštita nosiocu patenta i razuman
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT 73 Podnosilac prijave, koji je za isti pronalazak podneo prijavu i u drugojdržavi, može Zavodu dostaviti overeni prevod rezultata suštinskog ispitiva-nja dobijenih u toj državi.149 To ne znači da Zavod neće ispitivati pronalazak. Po okončanju suštinskog ispitivanja, Zavod dostavlja podnosiocu pred-log konačnog teksta patentnih zahteva koji namerava da usvoji i ostavlja murok od 30 dana da se saglasi. Podnosilac koji nije saglasan dužan je navestirazloge zbog kojih ih ne prihavta i dostaviti tekst izmenjenih patentnih za-hteva. Prihvatajući to, Zavod donosi rešenje o priznanju patenta. U suprot-nom, donosi rešenje o priznanju patenta prema konačnom tekstu patentnihzahteva koji je bio dostavljen na saglasnost. Zavod ne može priznati većuzaštitu od one koja je tražena, ali ne može priznati ni predmetno različitu,tj. manju zaštitu od one na koju podnosilac pristaje. Prijava se može podne-ti ponovo. Nosiocu patenta izdaju se isprava o patentnom pravu i patentnispis, podaci o priznatom patentu upisuju se u registar patenata i objavljujuu prvom narednom broju službenog glasila Zavoda, računajući od datumadonošenja rešenja o priznanju patenta. Samo rešenje o priznanju patenta imapravno dejstvo od datuma objave priznatog prava (u službenom glasilu Za-voda), a važi od datuma podnošenja prijave.150 stepen sigurnosti trećim licima. (navedeno prema: Vuković, S.: Komentar zakona o pa- tentima, Beograd 2004, str. 63)149 Član 45. Zakona o patentima.150 Predlagač novog zakona o patentima predlaže važnu novinu u vidu instituta rešeršnog izveštaja o stanju tehnike, koji bi se izdavao pre objave prijave pronalaska. Evo kako je objasnio potrebu za uvođenjem njegove obavezne izrade: Prema važećem zakonu, po- stupak suštinskog ispitivanja predmeta prijave se pokreće nakon objave prijave patenta, a na zahtev podnosioca prijave, najkasnije u roku od šest meseci od datuma objave ili u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o proteku roka. U praksi, vreme za dobi- janje prvog rezultata ispitivanja na osnovu koga se podnosilac prijave između ostalog in- formiše o tome da li u stanju tehnike ima dokumenata kojima se osporava novost ili in- ventivnost pronalaska traje duži vremenski period. Naime ovakva informacija se, prema važećem zakonu, dobija nakon objave prijave, odnosno kada prijava postane dostupna javnosti i predmetni pronalazak uđe u stanje tehnike, što znači da podnosilac tek nakon dostavljanja prvog rezultat ispitivanja dobija mogućnost da prijavu izmeni u skladu sa nalazima ispitivača o patentibilnosti pronalaska koja se bazira na rešeršu stanja tehnike po predmetu pronalaska. Predložene odredbe imaju za cilj da se skrati vreme u kome podnosilac prijave dobija prvu informaciju o tome da li u stanju tehnike ima dokumena- ta kojima se osporava novost ili inventivnost pronalaska za koji je podneo prijavu, tako što će se izveštaj o rešeršu izraditi za formalno urednu prijavu, pre objave, a na osnovu zahteva podnosioca prijave koji se mora podneti u roku od mesec dana od dana prijema poziva za podnošenje zahteva za izradu izveštaja o rešeršu od strane nadležnog organa.
  • 74 PATENT 14.6. Prava iz prijave Podnosilac prijave patenta stiče privremena prava koja su po sadržiniista kao patent, a koja važe od datuma objave prijave do datuma objave pri-znatog patenta. Ukoliko patent ne bude priznat na osnovu prijave, smatra seda prava iz prijave nisu ni nastala (uslovno sticanje prava iz prijave).15. sadržina prava na patent Pronalazač ima moralna i imovinska prava u vezi sa pronalaskom. Mo-ralno pravo pronalazača podrazumeva navođenje njegovog imena i svojstvapronalazača u prijavi za priznanje patenta, spisima, registrima, ispravama ipublikacijama. Pravo pronalazača da njegovo ime bude poznato i navedenou dokumentima važi i nakon isteka zaštite pronalaska. Ovo je jedino mo-ralno pravo koje se priznaje u uporednom patentnom pravu. Pravo na na-značenje imena je ličnopravni aspekat pronalazačkog prava, i kao takvo nijeprenosivo. U sferi imovinskih prava, nosilac patenta, odnosno malog patenta, imaisključivo pravo (pozitivna ovlašćenja): 1) da koristi u proizvodnji zaštićeni pronalazak 2) da stavlja u promet predmet pronalaska zaštićen patentom 3) da raspolaže patentom.151 Na navedeni način postići će se efikasnost postuka, a podnosioci prijave će biti u po- voljnijem položaju, jer je omogućeno da, ukoliko smatraju potrebnim, izvrše korekciju patentnih zahteva pre objave prijave, kao i da se rukovode ovim izveštajem prilikom donošenja važnih odluka, kao što su: podnošenje zahteva za zaštitu pronalaska van te- ritorije Republike Srbije ili za ulaganje sredstava u proizvodnju predmentog pronalaska. Neki od dokumentacionih centara za međunarodni rešerš su: Međunarodni patentni institut u Hagu – IIB, Međunarodni centar za patentnu dokumentaciju u Beču – IN- PADOC, Centralni naučnoistraživački institut za patentne informacije u Moskvi – CI- NIPI, Japanski patentni informacioni centar – JAPATIC. (opširnije o tome videti kod: Dulović, M.: Upoznavanje i zadovoljavanje potreba korisnika patentnih informacija, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 203–214).151 Raspolaganje patentom podrazumeva raspolaganje kako samom stvari, tako i pravom svojine na stvari. U ovome se ogleda analognost ovlašćenja nosioca prava na patent sa ovlašćenjima nosioca prava svojine na telesnoj stvari. Nabrojana pozitivna ovlašćenja odnose se u celini i na mali patent.
  • SADRŽINAPRAVANAPATENT 75 Konkretno, radnje korišćenja i raspolaganja patentiranog proizvoda i/ili postupka podrazumevaju mogućnost titulara da: 1) proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je izrađen prema zaštićenom pronalasku ili da uvozi ili skladišti taj proizvod u navedene svrhe 2) primenjuje postupak koji je zaštićen patentom 3) nudi postupak koji je zaštićen patentom 4) proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladišti za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zaštićen patentnom.152 Obrazložimo ukratko radnje iz korpusa imovinskih prava pronalazača. 15.1. Proizvodnja patentiranog proizvoda Po prirodi stvari, mogu se proizvoditi samo proizvodi, ne i postupci.Iako se pod proizvodnjom često podrazumeva celokupni proces izrade ne-kog proizvoda ili spravljenja određene stvari ili oblikovanja proizvoda iz ma-terija i predmeta koji nemaju osobine proizvoda koji se proizvodi, u smislupatentnog prava, proizvodnja je radnja koja znači početak proizvodnje bitnihelemenata proizvoda. Početnom radnjom proizvodnje smatra se bilo koja ak-tivnost koja ima objektivnu usmerenost na realizaciju specifičnih elemenatapatentiranog pronalaska. Dok sve faze proizvodnje uživaju pravnu zaštitu,ako su preduzete u vreme važenja patenta, potrebno je distancirati ih od pri-premnih radnji za proizvodnju koje nisu obuhvaćene patentnom zaštitom(npr. izrada crteža). S obzirom na to da je tanana linija razgraničenja izmeđupripremnih radnji i početnih radnji proizvodnje, praksa ovo faktičko pitanjerešava u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja. Takođe, patentno pravo ne zahteva da je proizvodnja u celini završenaili da je proizvod dobio konačni oblik. Ipak, neophodno je da je proizvodnjaizvršena u tolikoj meri da se na onome što je materijalno proizvedeno možeraspoznati bit zaštićenog pronalaska.153152 Imovinska prava pronalazača određena su principom numerus clausus (ograničenost broja), što znači da radnja koja nije nabrojana od strane zakonodavca ne spada u do- men imovinskog prava pronalazača.153 Vlašković, B.: Sadržina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 18.
  • 76 PATENT 15.2. Nuđenje Nuđenje obuhvata radnje koje imaju za cilj da podstaknu treća lica dapribave proizvod. U smislu patentnog prava, i za razliku od obligacionog po-imanja ponude, nuđenje mora sadržati tehničke informacije neophodne pri-baviocu da proizvede zaštićeni proizvod. Nije važno ko inicira nuđenje, nitikoliki je broj ljudi kojima se nešto nudi, niti na koji konkretan način se onaodvija, ako ima za predmet patent, a za cilj promenu držaoca ili vlasnika. A,može se nuditi kako proizvod koji još nije stavljen u promet, tako i proizvodkoji još nije ni proizveden. Nuđenje sa elementom inostranosti može se svrstati u nekoliko grupa: 1) ponuda proizvoda u cilju uvoza u zemlju 2) ponuda proizvoda u cilju izvoza u inostranstvo 3) ponuda u zemlji, koja se odnosi na proizvod u inostranstvu, u cilju dalje isporuke u inostranstvo.154 Nuđenje postupka koji je zaštićen patentom ostvaruje se radnjom ko-jom se trećem licu stavlja u izgled faktička moć primene postupka (postupakse ne može proizvoditi, ali može se nuditi i upotrebljavati). Za radnju nuđenjanije relevantno da li je kasnije došlo do primene postupka, jer se nuđenjeiscrpljuje u trenutku kada se trećem licu stvori objektivna mogućnost da pri-meni postupak. Nuđenje postupka može se izvršiti na nekoliko načina: 1) ponudom postupka opisanog u patentnom spisu; (ovo je teorijska mogućnost jer je teško zamisliti da bi neko platio naknadu za po- datke koji su dostupni javnosti uvidom u patentni spis) 2) ponudom postupka opisanog u patentnom spisu, kada je patent te- ško dostupan ili malo poznat 3) ponudom postupka koji je u patentnom spisu opisan samo u meri koja je neophodna za njegovo laboratorijsko izvođenje. 15.3. Stavljanje u promet Pod stavljanjem u promet podrazumevamo voljne radnje vlasnika pa-tenta usmerene na faktičko omogućavanje trećem licu da uđe u raspolaganje154 Op. cit. str. 23.
  • SADRŽINAPRAVANAPATENT 77predmetom pronalaska. Za ostvarenje prometa nužno je da se radi o većproizvedenom pronalasku, jer se samo nad njim može preneti stvarna moćraspolaganja, odnosno državina radi korišćenja. Da li će raspolaganje traja-ti stalno ili privremeno, irelevantno je pitanje. Opšteprihvaćen je stav da zastavljanje u promet nije potrebno sticanje svojine.155 Stavljanje u promet nepodrazumeva tranzit. 15.4. Upotreba Upotreba je primena patentiranog pronalaska u skladu sa njegovomnamenom, odnosno njegova svrsishodna upotreba. Proizvod se može upo-trebljavati ili trošiti, jer, ako je namena proizvoda potrošnja, onda se to izjed-načava sa upotrebom. Na primer, sagorevanje pogonskog goriva, korišćenjeeksplozivnih materija, veštačkih đubriva, materijala za potpalu.156 Upotre-ba ne podrazumeva radnje kontrole funkcija ili ispitivanja već ekonomskoiskorišćavanje. Primena postupka znači radnju koja dovodi do ostvarenja pronalaska,tj. rezultata koji je cilj postupka. Kao radnje upotrebe postupka ne smatrajuse proizvodnja uređaja ili sredstava koji služe za izvođenje postupka, ispro-bavanje uređaja, izvođenje postupka u cilju njegovog poboljšanja, izvođenjepostupka u cilju provere njegove praktične izvodljivosti.157 Prava na postu-pak prostiru se i na proizvode neposredno dobijene tim postupkom. 15.5. Negativna ovlašćenja U ostvarivanju svog isključivog prava na ekonomsko iskorišćavanje za-štićenog pronalaska, a s obzirom da na to upisom u registar patenata i dobi-janjem patentne isprave, nosilac stiče erga omnes pravo koje može da ističeprema svim trećim licima koja nisu ovlašćena da iskorišćavaju njegov prona-155 Ukoliko bi došlo do prenosa svojine na dosadašnjeg zakupca, to se ne smatra stavlja- njem u promet, jer nije došlo do promene u mogućnosti iskorišćavanja. S druge strane, ako lopov pokloni trećem licu zaštićeni predmet, to je stavljanje u promet. (izvor pri- mera: Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 118)156 Izvor primera: Vlašković, B.: Sadržina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 27.157 Opširnije o sadržini patenta za proizvod, apsolutnom i relativnom dejstvu patenta za proizvod, sadržini patenta za postupak, sadržini patenta za postupak proizvodnje vide- ti kod: Vlašković, B.: Sadržina i povreda patenta, Kragujevac 1999.
  • 78 PATENTlazak, nosilac patenta ima pravo da spreči svako treće lice koje nema njegovusaglasnost (negativna ovlašćenja): 1) da proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je izrađen prema zaštićenom pronalasku ili da uvozi ili skladišti taj proizvod u navedene svrhe 2) da primenjuje postupak koji je zaštićen patentom 3) da nudi postupak koji je zaštićen patentom 4) da proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladišti za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zaštićen patentom 5) da nudi i isporučuje proizvode koji čine bitne elemente pronala- ska licima koja nisu ovlašćena za iskorišćenje tog pronalaska, ako je ponuđaču ili isporučiocu poznato ili mu je iz okolnosti slučaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen za primenu tuđeg pronalaska.158 15.6. Sadržina prava kod patenata iz biotehnologije Član 53. Zakona o patentima definiše sadržinu prava kod patenata izbiotehnologije. Prava korišćenja, proizvodnje, stavljanja u promet i raspola-ganja važe i za biotehnološke materijale, biotehnološke pronalaske. Bioteh-nološki pronalazak je pronalazak koji se odnosi na proizvod koji se sastoji ilisadrži biloški materijal, ili na postupak pomoću kojeg je biološki materijalproizveden, obrađen ili korišćen. Ako se patent odnosi na proizvod koji sa-drži ili se sastoji od genetske informacije, pomenuta prava odnose se i nasvaki drugi materijal koji sadrži taj proizvod, pod uslovom da je u njemusadržana genetska informacija koja vrši svoju funkciju, osim ljudskog tela. Takođe, ukoliko se patent odnosi na postupak koji omogućava proi-zvodnju biološkog materijala koji ima specifična svojstva kao rezultat bio-tehnološkog pronalaska, onda ista prava u nesmanjenom obimu važe i zabiološki materijal neposredno dobijen tim postupkom, kao i za svaki drugibiološki materijal dobijen u istom ili izmenjenom obliku, razmnožavanjem158 Prema članu 52. Zakona o patentima.
  • SERTIfIKATODODATNOJZAšTITI 79ili umnožavanjem neposredno dobijenog biološkog materijala, i koji ima taista svojstva.159 Pravo ne obuhvata biološki materijal dobijen razmnožavanjem iliumnožavanjem biološkog materijala stavljenog u promet od strane nosiocapatenta ili uz njegovu saglasnost, ako je on nužna posledica primene radikoje je biološki materijal stavljen u promet, pod uslovom da dobijeni materi-jal nije kasnije korišćen za drugo razmnožavanje ili umnožavanje.16016. sertifikat o dodatnoj zaštiti Sertifikat o dodatnoj zaštiti predstavlja vid dodatne zaštite za sledećedve kategorije patenata: 1) lekovi za ljude i životinje 2) sredstva za zaštitu bilja. Uslov za sticanje sertifikata o dodatnoj zaštiti jeste da se radi o lekuili sredstvu čije stavljanje u promet iziskuje obavezno prethodno pribavljanjedozvole od strane nadležnog organa za stavljanje tih proizvoda u promet nateritoriji Republike Srbije.159 Ne bismo pogrešili ako bismo postinformatičko društvo preimenovali u biotehnološko. Rifkin nas je na sumraku prošloga veka pitao da li će bioindustrijska priroda zameniti pravu prirodu. Debate o opravdanosti, prihvatljivosti i granicama biotehnologije i ge- netskog inženjeringa sve su učestalije. Navođenje argumenata strana koje se čuju odu- zelo bi previše i vremena i prostora. No, Rifkinovo predviđanje poziva na oprez: „Opet će nova nauka, kao i svaka prethodna, ubediti u sigurnost da je ono što radi prirodno, opravdano i neizbežno. I kad nove tehnologije budu široko prihvaćene, na svaku će se kritiku pravca novog života i izgleda sveta gledati kao na sumnjičavu. Svaka prilika za ozbiljnu raspravu biće izgubljena. Shvatanje života kao snopa informacija i živog bića kao vrlo posebnog skupa podataka koji traje određeno vreme staviće bioinženjering u srž prirode. Biotehnologija će biti samo logičan produžetak načina na koji sama priro- da deluje.’’ (Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi patentirati ljudski život?, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br. 5–6, Novi Sad 2010, str. 384)160 Na primer, ako je zaštićen soj kvasca a jedna pivara ga nabavi radi primene u postupku proizvodnje piva, nosilac patenta ne može se pozivati na povredu ako u procesu proi- zvodnje piva dolazi do razmnožavanja tog kvasca. (prema Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 95)
  • 80 PATENT Ratio sertifikata je da se produži zaštita za farmaceutske pronalaske zaperiod u toku koga nosioci prava nisu mogli ekonomski da iskorišćavaju pa-tent zbog toga što je bilo neophodno da pribave administrativnu dozvolu zapromet proizvoda na tržištu, imajući na umu da dobijanje dozvole zna dugoda traje (po nekim statistikama, 11 godina), što značajno skraćuje vek traja-nja prava na patent. Ipak, trajanje sertifikata ograničeno je na maksimum 5godina od isteka zakonskog roka trajanja patenta. Sertifikat pruža nosiocuista prava kao i patent.161 Komunitarno pravo sadrži dva propisa u vezi sa ovim institutom:Uredbu EU o sertifikatu o dodatnoj zaštiti medicinskih proizvoda162 i Ured-bu EU o ustanovljavanju dodatnog sertifikata zaštite za preparate za zaštitubilja.163 Prema Uredbi EU o sertifikatu o dodatnoj zaštiti medicinskih proi-zvoda, medicinski proizvod je svaka supstanca ili kombinacija supstanci zalečenje ili prevenciju bolesti ljudi ili životinja, ili se koristi u dijagnostičkesvrhe ili za obnavljanje ili promenu psiholoških funkcija kod ljudi ili životi-nja. Proizvod je aktivan sastojak ili kombinacija aktivnih sastojaka medicin-skog proizvoda. Za izdavanje sertifikata neophodno je kumulativno ispunje-nje četiri uslova: 1) proizvod mora biti zaštićen patentnom 2) važeću dozvolu o plasmanu proizvoda na tržište mora doneti nad- ležni organ 3) proizvod ne sme već biti predmet sertifikata 4) dozvola mora biti prva dozvola za stavljanje na tržište proizvoda. Dodatna zaštita lekova tumači se kao sui generis pravo industrijskesvojine, a ne samo kao puko produžavanje trajanja patenta.164161 Sertifikat o dodatnoj zaštiti regulišu članovi 77–86. Zakona o patentima, ali je zakono- davac predvideo da oni stupe na snagu tek danom pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Neki autori (npr. Besarović, V.) smatraju da je to zbog toga što ovaj institut ne odgo- vara domaćoj farmaceutskoj industriji, odnosno industriji proizvodnje fitosanitarnih sredstava.162 council Regulation (eec) no . 1768/92 of 18 june 1992 concerning the creation of a supplementary protection certificate for medicinal products, oj l182163 Regulation (ec) no . 1610/96 of the european Parliament and of the council of 23 july 1996 concerning the creation of a supplementary protection certificate for plant protection products, oj l198164 Opširnije o ovome vidi u monografiji: Građansko pravo, intelektualna svojina – har- monizacija domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, 149 EU(VI), Institut za
  • OgRANIčENJAPRAVA 81 Po Uredbi EU o ustanovljavanju dodatnog sertifikata zaštite za prepa-rate za zaštitu bilja, sredstva za zaštitu bilja su: aktivne supstance ili prepara-ti koji sadrže jednu ili više aktivnih supstanci, u obliku u kome se dostavljajukorisniku, a sa namenom da: 1) štite biljke ili biljne proizvode protiv opasnih organizama ili da spreče aktivnosti takvih organizama 2) utiču na životni proces biljaka, osim za ishranu (npr. regulatori bilj- nog rasta) 3) očuvaju biljne proizvode, osim ako ne spadaju u konzervanse 4) uništavaju korove 5) uništavaju delove biljaka ili sprečavaju neželjen rast bilja.16517. ograničenja prava Pravo na patent ograničeno je sledećim institutima: izuzecima od is-ključivih prava, iscrpljenjem prava nosioca patenta, pravom ranijeg kori-snika, ograničenjem prava radi nesmetanog obavljanja međunarodnog sao-braćaja, ograničenjem prava u vezi sa biološkim materijalom i prinudnomlicencom. 17.1. Izuzeci od isključivih prava Isključiva prava nosioca patenta ne odnose se na: 1) primenu pronalaska ili upotrebu proizvoda izrađenog prema pro- nalasku u lične i nekomercijalne svrhe; Kako je svrha prava na patent ekonomsko iskorišćavanje pronalaska, uporedno pravo, Beograd 2004, p.p. 137–140.165 Supstance i aktivne supstance su hemijski elementi i njihova jedinjenja u prirodnom obliku ili proizvodi, uključujući i nečistoće koje nastaju iz proizvodnog procesa. Ak- tivne supstance mogu biti i mikroogranizmi, u koje spadaju i virusi čija je opšta ili posebna funkcija da utiču na neškodljive organizme ili na biljke, delove biljaka ili biljne proizvode. Biljke su žive biljke ili njihovi delovi, što obuhvata i sveže voće i seme. Biljni proizvodi su proizvodi u neobrađenom stanju ili oni koji su prošli osnovnu pripremu kao što je mlevenje, sušenje, presovanje, koji se dobijaju iz biljaka. Neškodljivi organi- zmi su paraziti biljaka ili biljnih proizvoda koji pripadaju životinjskom ili biljnom sve- tu, kao i virusi, bakterije i mikroplazme ili drugi patogeni organizmi.
  • 82 PATENT radnje koje se preduzimaju, a nisu namenjene privrednoj konku- renciji ili tržištu, izuzete su iz zaštite. Uslovi lične i nekomercijalne upotrebe ili primene moraju biti kumulativno ispunjeni.166 2) radnje koje se preduzimaju radi istraživanja i razvoja koje se odnose na predmet zaštićenog pronalaska, uključujući radnje potrebne za dobijanje odobrenja za stavljanje u promet proizvoda koji je lek name- njen ljudima ili životinjama, ili medicinski proizvod; Ovaj važan izuzetak načinjen je kako bi se društvu ostavio preko potreban prostor na dalji tehničko-tehnološki napredak koji i proi- zilazi iz konstantnog istraživanja novih razvojnih alata, mogućnosti i rešenja. Oduzimanjem toga, društvo bi se stavilo u pasivan položaj klečenja pred vlasnicima patenata, u kome bi i sama pomisao na razvoj bila luksuz i nonsense.167 Ovo ograničenje odnosi se samo na polje tehničkog i tehnološkog istraživanja, ne i na ona koja imaju prefiks ekonomski ili socijalni. 3) neposrednu i pojedinačnu pripremu leka u apotekama na osnovu pojedinačnog lekarskog recepta i na stavljanje u promet tako pri- premljenog leka.168 Ratio legis ovog izuzetka čini jasan i društveno opravdan etički im- perativ da se ne dozvoli bilo kom licu, pa i nosiocu prava na patent, da spreči pružanje lekarske pomoći i lečenja. Ovim se brani lekar- ska sloboda garantovanjem slobode lekarske recepture169, kada lek predstavlja zaštićeni proizvod ili proizvod proizveden u zaštićenom postupku. Ipak, ne sme se smetnuti sa uma nekoliko postojećih ograničenja, precizno definisanih, što nameće obavezu uskog tu- mačenja: lek se mora spravljati u apotekama od strane farmaceuta, mora biti pojedinačan lek, mora se izdati na pojedinačan recept i to licu koje ga je donelo.166 Ukoliko bi se patentirani pronalazak proizvoda upotrebljavao u školi ili crkvi, to ne bi spadalo u ovaj izuzetak jer i pored toga što se radi o nekomercijalnoj upotrebi, ona izla- zi iz lične sfere pojedinca. (izvor primera Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad, str. 128)167 Prof. Miladinović Z. smatra da bi u društvu nastala „paraliza” intelektualnog stvara- laštva ako bi se nosiocu patenta to ekskluzivno pravo priznalo bez ikakvih ograničenja.168 Po članu 59. Zakona o patentima.169 Prema Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 130. i fusnota 179.
  • OgRANIčENJAPRAVA 83 17.2. Iscrpljenje (konzumacija) prava nosioca patenta Iscrpljenje prava nastaje u trenutku kada nosilac prava na patent stavizaštićeni proizvod u promet ili to nastupi uz njegovu saglasnost. Kad se nađeu prometu na jedan od dva pomenuta načina (ili od strane nosioca patentaili uz njegovu saglasnost) proizvod postaje tržišna roba u ponudi. Time sekonzumira pravna moć nosioca prava na prvo stavljanje proizvoda u prometi ostvarivanje ekonomske dobiti. On više nema uticaja na tok i način upotre-be tog proizvoda. Sticalac tog proizvoda ostvaruje pravo svojine i može slo-bodno da ga upotrebljava i njime raspolaže. Ovaj niz događaja bi trebalo ra-zumeti tako da se stavljanjem proizvoda u promet ostvaruje svrha patentnezaštite i da novi sticalac odnosnog proizvoda logično ulazi u stvarnopravnusvojinu nad tim proizvodom. Kumulativni uslovi ispunjenja iscrpljenja su: da je proizvod stavljen upromet voljom nosioca prava (animus domandi), da je stavljen u promet nadomaćoj teritoriji, odnosno na teritoriji važenja patenta (princip teritorijal-nosti), da se odnosi na konkretan proizvod (načelo specijalnosti) i da se podstavljanjem u promet podrazumevaju samo radnje koje dovode do trajnogotuđenja proizvoda (npr. zakup ne bi bio osnov za iscrpljenje prava). 17.3. Pravo ranijeg korisnika Raniji korisnik je savesno (bona fide) lice koje je pre datuma priznatogprava prvenstva prijave već bilo otpočelo upotrebu zaštićenog pronalaska uproizvodnji ili koje je izvršilo sve neophodne pripreme za otpočinjanje ta-kve upotrebe. To lice ima pravo da nastavi korišćenje pronalaska isključivou proizvodne svrhe, u svom sopstvenom pogonu ili u tuđem pogonu za sop-stvene potrebe.170 Ovim izuzetkom štite se privredni interesi ranijeg kori-snika. Uslovi za sticanje prava ranijeg korisnika kumulativno su postavljeni:lice mora biti u državini pronalaska, mora biti savesno, korišćenje zaštiće-nog pronalaska u proizvodnji mora biti otpočeto ili pripremne radnje zavr-šene (jedina dozvoljena radnja je proizvodnja predmeta pronalaska, odnosno170 Član 61. Zakona o patentima. Pravo ranijeg korisnika je originalno pravo, jer nije izve- deno iz prava nosioca prava, što znači da ne postoji nikakva pravna veza između ta dva lica.
  • 84 PATENTnjegovo izvođenje ako je u pitanju ponalazak postupka171), radnja korišće-nja mora se preduzimati kao samostalna privredna aktivnost u sopstvenominteresu (ne po nalogu ili za račun drugog), i korišćenje ili pripremne rad-nje moraju trajati u trenutku patentne prijave (eventualno proizvodnja se-zonskih proizvoda dopušta izvesne prekide koji odgovaraju ritmu odvijanjatakvih delatnosti). Raniji korisnik ne bi mogao preneti svoje pravo korišćenja pronalaskana drugog, osim ukoliko zajedno sa pravom prenosi i preduzeće, odnosnodeo preduzeća u kome je pripremljeno ili otpočelo korišćenje tog pronalaska. 17.4. Ograničenje prava radi nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja Patent ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji su proizve-deni na osnovu zaštićenog pronalaska, a koji sačinjavaju deo konstrukcije iliopreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila, odnosno služe isključivoza potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila kojepripada nekoj od država članica Pariske unije ili članice svetske trgovinskeorganizacije, kada se ono privremeno ili slučajno nađe na teritoriji RepublikeSrbije. 17.5. Ograničenje prava u vezi sa biološkim materijalom Ako poljoprivredni proizvođač nabavi zaštićen biljni reprodukcio-ni materijal od nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, on može koristititaj materijal za ponovnu setvu ili sađenje na svom imanju, s tim što se takodobijeni proizvodi ne mogu prodavati. Takođe, zaštićeni životinjski repro-dukcioni materijal, nabavljen od nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost,proizvođač sme koristiti za razmnožavanje životinja ili umnožavanje repro-dukcionog materijala, s tim što od tako dobijenih proizvoda ne može imatikomercijalnu dobit.172171 Ovo ne znači da raniji korisnik nema pravo na nuđenje ili stavljanje u promet, jer ako ne bi bio ovlašćen da i njih preduzima, onda prethodne vršene pripremne ili proizvod- ne radnje ne bi imale smisao ni svrhu.172 Za razumevanje pojma reprodukcionog materijala bilja videti deo o novim biljnim sortama.
  • OgRANIčENJAPRAVA 85 17.6. Prinudna licenca Slika patenta zaključanog u nekoj fioki ili garaži nije kompatibilna saslikom društva koje zadovoljava svoje interese razvoja. Stoga je prinudna lice-na (rus cogens – prinudne norme) kazneni odgovor zakonodavca ako titularprava ne vrši svoje pravo. Nevršenje radnje nastaje već neizvršavanjem nekeod radnji koje čine sadržinu prava na patent ili izvršavanjem u nedovoljnomobimu. Zainteresovano lice, koje može da dokaže da je pokušalo da dobijeovlašćenje nosioca prava da koristi patent pod razumnim ekonomskim uslo-vima i rokovima, a da takvo ovlašćenje nije dobilo u razumnom roku, imapravo da Zavodu podnese zahtev za dodelu prinudne licence. Drugi osnovnjegove aktivne legitimacije jeste raspolaganje tehnološkim mogućnostima iproizvodnim kapacitetima potrebnim za ekonomsko iskorišćavanje zaštiće-nog pronalaska. Još jedan conditio za davanje prinudne licence može biti dokaziva či-njenica da bez korišćenja tog pronalaska, u celini ili delimično, nije mogućeekonomsko iskorišćavanje drugog pronalaska (zavisni pronalazak) koji je ka-snije zaštićen na ime drugog lica. U ovom slučaju, zloupotrebe prava od sranenosioca prava na pronalazak, titulus podnošenja zahteva ima samo nosilackasnijeg patenta, pod uslovom da isti predstavlja značajan tehnički napredakod posebnog ekonomskog značaja u odnosu na raniji patent, i da nosilac ra-nijeg patenta ima pravo na unakrsnu licencu za korišćenje kasnijeg patenta. Zahtev se može podneti tek istekom kraćeg od dva alternativno po-stavljena roka: četiri godine od dana podnošenja prijave ili tri godine od oddana priznanja patenta. Karakteristike prinudne licence su to da može biti samo neisključiva(nosilac može i drugima davati licence, dok imalac prinudne licence ne smeza istu davati podlicencu)173, da su njen obim i trajanje ograničeni svrhomza koju je data, da važi samo za domaće tržište, da se može prenositi jedinokod statusnih promena (zajedno sa preduzećem ili delom preduzeća u komese koristi). Nosilac prava na zaštićeni pronalazak može sprečiti prinudnu licencuako dokaže postojanje opravdanih razloga koji su ga onemogućili da uopšte173 zadiranje instituta prinudne licence u isključivost subjektivnog prava na patent ide samo u meri kojom se stvaraju uslovi da ne dođe do potpunog ili neprihvatljivo du- gog ekonomskog vakuuma.
  • 86 PATENTkoristi ili nedovoljno koristi pronalazak. Opravdanost razloga faktičko je pi-tanje koje se ceni u svakom konkretnom slučaju.174 Nadležni organ ceniće iokolnosti koje su dovele do prinudne licence a potom prestale da postoje uzmalu verovatnoću ponovnog nastanka u cilju odlučivanja da li takvu pri-nudnu licencu ukinuti ili ne.175 Okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i ekonomsku vrednost prinud-ne licence ceniće sud ukoliko se nosilac patenta i nosilac prinudne licencene dogovore oko visine i načina plaćanja naknade176, koja je postavljena kaoobaveza na teret nosioca prinudne licence. Prinudna licenca može imati oblik prinudne licence u javnom interesui prinudne licence u korist oplemenjivača biljaka. 17.6.1. Prinudna licenca u javnom interesu Prinudna licenca u javnom interesu daje se ako je korišćenje zaštićenogpronalaska neophodno zbog nacionalne ili druge izuzetne potrebe ili je pro-nalazak korišćen u smislu nelojalne konkurencije. Iako je nemoguće predvi-deti sve nacionalne i druge izuzetne potrebe, zakonodavac taksativno pomi-nje zaštitu zdravlja i ishranu stanovništva, zaštitu javnog interesa u oblasti-ma od vitalnog značaja za društveno-ekonomski i tehnološki razvoj.177 Javniinteres ne postavlja uslov prethodnog traženja ovlašćenja od nosioca prava nazaštićeni pronalazak, koji će samo biti obavešten o postupku izdavanju pri-nudne licence. Ovu licencu izdaje Savet ministara178, u čiju nadležnost spa-da i odlučivanje o ukidanju prinudne licence, pri čemu, a ceneći konkretne174 Vis maior po pravilu spada u opravdane razloge.175 Smatramo da bi domaći zakonodavac mogao da u kontekstu ovog instituta implemen- tira i član TRIPS koji predviđa da se za tehnologiju poluprovodnika prinudna licenca može dati jedino radi javne nekomercijalne upotrebe ili kako bi se ograničila nelojalna konkurencija.176 Videti Zakon o parničnom postupku.177 Zapažanja su autora da bi ex lege ferenda pojam potreba, koji nije doslovno pravni po- jam i izaziva teškoće i teoriji i praksi u određenju, mogla zameniti pojmom neprilike ili nužde, koje bi se mogle preciznije odrediti u smislu vanrednih okolnosti koje javni interes stavljaju iznad i ispred privatnih. Analogno-silogistički tome, i pojam interesa je zahvalniji za određivanje od pojma potreba.178 Na ovom mestu neophodno je terminološko usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o ministarstvima Republike Srbije, jer je važeći Zakon o patentima zakon bivše državne zajednice SCG. S obzirom na određenje javnog interesa, smatramo da bi odlučivanje o prinudnoj licenci u javnom interesu trebalo da bude nadležnost Vlade.
  • POVERLJIVIPRONALAScI 87okolnosti, on može ostaviti prinudnu licencu na snazi kada je verovatno daće se okolnosti koje su do nje dovele ponovo javiti i ako je to u cilju ispravlja-nja prethodnog postupanja protivno načelu slobode konkurencije. 17.6.2. Prinudna licenca u korist oplemenjivača biljaka Prinudna licenca u korist oplemenjivača biljaka rezultat je usklađiva-nja domaćeg zakonodavstva sa Biotehnološkom Direktivom EU, s tim štopravo na nju ne polaže samo oplemenjivač biljaka već i nosilac patenta zabiotehnološki pronalazak. Naime, kad oplemenjivač biljaka ne može da ste-kne ili koristi pravo zaštite biljne sorte, a da time ne povredi raniji patentkoji se odnosi na biotehnološki pronalazak, on može tražiti prinudnu licencuza korišćenje zaštićenog pronalaska u meri koja je neophodna za korišćenjezaštićene biljne sorte.179 Mutatis mutandis ovo važi i za nosioca patenta zabiotehnološki pronalazak. Konstatujemo da je određeno proširivanje primene instituta prinud-ne licence neophodno u budućnosti pogotovo u oblasti farmacije, odnosno usmislu patenata za farmaceutske proizvode, i to sa svrhom izvoza u zemlje saproblemima javnog zdravlja.18018. Poverljivi pronalasci Poverljiva prijava pronalaska jeste ona prijava domaćeg lica za kojuse utvrdi da je od značaja za odbranu ili bezbednost države. Takva prijavapodnosi se državnom organu nadležnom za pitanje odbrane,181 koji utvrđujeda li se radi o poverljivom pronalasku. U slučaju afirmativne odluke, postu-pak se nastavlja po posebnim pravilima. U suprotnom, prijava se prosleđujeZavodu za intelektualnu svojinu na ustaljen postupak ispitivanja patentnih179 Prema članu 68. Zakona o patentima.180 Ratio legis ovog kvalitativnog iskoraka suštinski leži u implementaciji Uredbe Saveta EU br. 816/2006 o prinudnim licencama za patente koji se odnose na proizvodnju far- maceutskih proizvoda za izvoz u zemlje sa problemima javnog zdravlja (neophodnost harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa regulativom Evropske unije) i u odluka- ma Svetske trgovinske organizacije o implementaciji Deklaracije iz Dohe o Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine i javnom zdravlju od 2001. godine.181 Po pravilu, to je Ministarstvo odbrane, u određenim slučajevima Ministarstvo unutra- šnjih poslova. Inače, predstavnici Ministarstva odbrane učestvuju u javnoj raspravi o nacrtu novog zakona o patentima.
  • 88 PATENTprijava. Vice versa, ako Zavod utvrdi da se radi o poverljivoj prijavi, ona seustupa organu nadležnom za pitanje odbrane. Dostavljena prijava u oba slu-čaja zadržava datum prvog podnošenja. Ukoliko organ nadležan za pitanjeodbrane utvrdi u postupku ispitivanja prijave da je ona izgubila svojstvo po-verljivosti ili ako je priznati pronalazak prestao da bude poverljiv, prijava,odnosno predmet, dostavlja se Zavodu na dalju redovnu proceduru. Poverljiv pronalazak se ne objavljuje. Isključivo pravo korišćenja i ra-spolaganja poverljivog pronalaska, bilo kao patenta ili malog patenta, ima or-gan nadležan za pitanja odbrane, dok pronalazač ima pravo na jednokratnunaknadu182, i to nezavisno od toga da li se njegov pronalazak zaista prime-njuje ili ne, koja se određuje posebnim ugovorom.19. Pronalasci iz radnog odnosa Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se: 1) pronalazak koji zaposleni stvori izvršavajući svoje redovne radne obaveze ili posebno naložene poslove u vezi sa naučno-tehničkim istraživanjem i razvojem, kao i pronalazak koji nastane u izvršava- nju ugovora o istraživačkom radu zaključenog sa poslodavcem; Pravo na zaštitu ovakvog pronalaska pripada poslodavcu, zato što je reč o službenom pronalasku. Pronalazač zadržava moralna prava, što mu u krajnjoj liniji garantuje i pravo na određenu naknadu od strane poslodavca, čija visina u svakom konkretnom slučaju zavisi i od efekata ekonomskog iskorišćavanja pronalaska. Dejstvo moralnh prava i prava na naknadu ne bi trebalo uzimati kao slabašno jer na osnovu njih pronalazaču sleduje naknada čak i u situaciji prenosa ili ustupanja (licenciranja) prava iskorišćavanja azštićenog pronalaska od strane poslodavca na ime i u korist trećeg lica. 2) pronalazak koji nije službeni, a koji zaposleni stvori u vezi sa aktiv- nostima poslodavca ili korišćenjem materijalno-tehničkih sredsta- va, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac;183 Ovde je reč o poluslužbenom pronalasku, pa su prava podeljena182 Uočavamo da bi nova legislativa trebalo da ukine ograničenje u smislu jednokratnosti, jer takvo rešenje podleže proizvoljnosti odlučivanja i ne stimuliše pronalazački rad.183 Slučajevi pod 1) i 2) predstavljaju oblike sticanja prava ex lege, tj. neposredno po osnovu zakona. Ex lege uglavnom je zastupljen kod prava industrijske svojine koja su nasta-
  • PRONALAScIIZRADNOgODNOSA 89 na sledeći način: pravo na zaštitu polaže zaposleni, s tim što po- slodavac može ekonomski eksploatisati pronalazak, a zaposlenom isplatiti naknadu. Visina naknade određuje se posebnim ugovorom između zaposlenog i poslodavca. Interesantan i opravdan je iskorak zakonodavca koji je ograničio prava pronalazača u smislu da po- slodavac ima pravo da spreči objavljivanje pronalaska koji obuhvata neku od proizvodnih tajni poslodavca.184 3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a koji bi, da je stvoren u toku radnog od- nosa, bio pronalazak u smislu službenog ili poluslužbenog. Ovom odredbom sprečava se izigravanje prava poslodavca, koje bi moglo imati ovakav scenario: poslodavac ulaže značajna sredstva u istraživanje, zaposleni koristeći ta sredstva dođe do pronalaska, za- posleni daje otkaz kako bi prijavio pronalazak kao samostalni pro- nalazač, poslodavac ostaje bez dobiti od iskorišćavanja patenta. Potrebno je znati da je zaposleni dužan da odmah po nastanku pro-nalaska o tome izvesti poslodavca u pisanoj formi i da mu pruži sve infor-macije neophodne u postupku pred nadležnim organom za registraciju pa-tenata. Bio pronalazak službeni ili poluslužbeni, pronalazač ima pravo za-štite ako poslodavac ne želi da podnese prijavu patenta, ili ako odustane odveć podnesene prijave (situacija kada poslodavac prenosi pravo iz prijave nazaposlenog).185 Ako je pronalazak registrovan na ime zaposlenog, posloda-vac ima pravo prečeg izjašnjavanja u roku od šest meseci o tome da li želi dapribavi isključivu licencu za iskorišćavanje pronalaska. Dotle, zaposleni nemože raspolagati pronalaskom. la u radnom odnosu i u nasleđivanju, kada naslednici preminulih fizičkih lica po sili zakona postaju nosioci određenih subjektivnih prava industrijske svojine.184 Zaposleni nema pravo da pronalazak koji sadrži poslovnu tajnu prijavi za zaštitu. (Član 110. Zakona o patentima)185 Korisno je podsetiti na to da je pravo generalna mogućnost ograničena rokom, pa tako propuštanje roka (neostvarivanje prava) ovlašćuje drugu zainteresovanu stranu da ste- kne to pravo. Ovde, u slučaju da poslodavac propusti rok u kome je dužan da obavesti zaposlenog da li smatra da pronalazak spada u kategoriju službenog ili poluslužbenog, odnosno da li sadrži poslovnu tajnu, pronalazač ima pravo da navedeni pronalazak za- štiti na svoje ime.
  • 90 PATENT Raspolaganje pronalaskom iz radnog odnosa zabranjeno je i dok se nereguliše pitanje naknade. Uslovi isplaćivanja naknade mogu se precizirati natri načina: 1) opštim aktom (opšti kolektivni ugovor o radu, posebni granski ko- lektivni ugovor o radu, itd186) 2) ugovorom kojim se uređuje ravnopravan odnos između poslodavca i zaposlenog 3) posebnim ugovorom između poslodavca i zaposlenog zaključen a pro po konkretnog pronalaska. Zaposleni se ne može unapred odre- ći svog prava na naknadu.187 Eventualni spor povlači veštačenje, odnosno presuđivanje suda kojiuzima u obzir i doprinos pronalaska povećanju dobiti ili stvaranju uštedapreduzeću. Obaveza čuvanja tajne obavezuje obe strane, i to: dok prijava patentane bude objavljena ili pronalazak ne postane na drugi način dostupan javno-sti, i ako poslodavac istakne opravdan interes da se pronalazak ne objavljuje,kada obaveza čuvanja tajne ostaje na snazi i nakon prestanka radnog odnosa. Pored odredaba Zakona o patentima i ugovorom između između pro-nalazača i poslodavca, prava pronalazača koji je stvorio pronalazak u rad-nom odnosu i prava poslodavca kod koga je pronalazak nastao utvrđuju se ipropisima o radnom pravu.18820. Promet prava na patent Promet prava na patent jedno je od najvažnijih pitanja patentnog siste-ma, ne samo zbog zahteva sigurnosti i nesmetanog odvijanja tzv. saobraćajaprava, već i radi ostvarivanja mogućnosti ekonomskog iskorišćavanja prona-186 U sistemima u kojima se rad tretira kao roba (kapital znanja), uloga sindikata veoma je važna.187 Ovde se radi o pravu na naknadu, a ne o pravu na nagradu. Priroda protivvrednosti koju poslodavac duguje zaposlenom uvek je naknada za pravo koje zaposleni ustupa poslodavcu, a ne nagrada, zato što je naknada osnovni postulat radnog prava u vredno- vanju rada i učinka rada zaposlenog.188 Videti: Kulić, Ž.: Radno pravo, Privredna akademija, Novi Sad 2008.
  • PROmETPRAVANAPATENT 91laska, što i jeste ishodište prava na patent.189 Pravo na patent, kao imovinskiaspekat pronalazačkog prava, predmet je prenosivosti pravnim poslovima inasleđivanjem.190 Prenos (cesija) se može ticati prava na podnošenje prijave,zatim prava iz prijave, kao i prava na sam patent ili mali patent. Prava semogu preneti delimično, pri čemu se prenosi idealan (alikvotni) deo prava,ili u celini, kada se menja nosilac prava. Važno je ovde podsetiti na opšteprihvatljiv pravni institut da niko nemože na drugog preneti više prava nego što sam ima, koji bi u smislu pa-tentnog prava valjalo shvatiti kao upozorenje da se aktivna legitimacija zaprenos prava na patent na drugo lice aktivira tek nakon sticanja prava napatent. Drugim rečima, prema pravnoj logici, u pravnom prometu može sesteći jedno pravo samo ako je lice od koga se stiče bilo titular tog prava.191Ipak, prenos prava na podnošenje prijave već predstavlja kvazi izuzetak. Toje situacija kada pronalazač, pre podnošenja prijave, ugovorom prenese pro-nalazačko pravo na neko drugo fizičko ili pravno lice. Pronalazač se i prenastanka samog pronalaska može obavezati npr. ugovorom o istraživanju daće preneti pronalazačko pravo na finansijera istraživanja u trenutku kada (iako) nastane pronalazak.192 Pravo na podnošenje prijave jedino se može pre-neti u celini (ne može neko delimično imati pravo na podnese prijavu). Tadapronalazaču ostaje samo pravo na ime, jer je ono moralne prirode i nepreno-sivo je. Prenos prava iz prijave je pravni posao sa raskidnim uslovom, jer pravoiz prijave može biti i nepriznato. Osnovni pravni posao prenosa prava jesteugovor o prenosu prava, kod koga je pismena forma ad solemnitatem, a ne ad189 govorili smo već da bi pravo na patent trebalo u praksi razumeti samo kao sredstvo za dolaženje do cilja prava na patent, a to je njegovo ekonomsko iskorišćavanje.190 Prema članu 101. Zakona o patentima. Smatramo da bi budućim propisima, a zbog va- žnosti materije, trebalo nabrojati osnove za prenos prava na patent.191 Lat. Nemo plus iuris in alium transfere potest quam ipse habet.192 Radi potpunijeg znanja o prometu i svim oblicima prenosa prava intelektualne svojine neophodno je supsidijarno ovladati propisima kojima se uređuju obligacioni (pre sve- ga Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije) i svojinsko-pravni odnosi, na šta upućuje i sam tvorac patentne legislative. Poznavanje ovih propisa pogotovo je važno radi pravovaljanog razumevanja pojmova odgovornosti (npr. za stvarne i pravne nedo- statke), savesnosti, prava trećih itd. Za prava koja nastaju nasleđivanjem potrebno poznavati propise kojima se bliže uređu- je nasleđivanje (pre svih Zakon o nasleđivanju Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 46/95).
  • 92 PATENTprobationem, što znači da pismena forma ne služi za dokazivaje ugovora većje bitan uslov postojanja ugovora. Dalje, da bi proizveo dejstvo erga omnes (ane samo inter partes koji nema deklaratorno dejstvo), ugovor se mora upisatiu odgovarajući registar u Zavodu. Pojedina ili sva ovlašćenja iz prava iz prijave ili iz prava na patentmogu, sa ograničenjima ili bez njih, biti predmet ugovora o licenci. Licencane znači da su preneta prava, već da su ustupljena ovlašćenja. Ugovor o licen-ci, kao forma konstitutivnog193 prometa prava, može obuhvatiti pravo isko-rišćavanja predmeta ugovora, a može po obimu biti i uže ograničen samo napravo upotrebe, pravo uvoza, pravo prodaje itd. Najznačajnija podela je po-dela na ugovor o isključivoj licenci i ugovor o neisključivoj licenci. Ugovor oisključivoj licenci ima najveći domet u prenosu ovlašćenja, jer davalac takvelicence ne sme trećim licima više ustupati ista ovlašćenja, niti ih sam moževršiti.194 Pri tom, nosilac isključive licence ima na raspolaganju sva pozitivnai negativna ovlašćenja koja deluju ne samo erga omnes, već i prema davaoculicence.19521. trajanje patenta Patent traje 20 godina, računajući od datuma podnošenja prijave. Zaneprekidno važenje patenta važan je institut održavanja prava, što se ostva-ruje redovnim izmirivanjem obaveze plaćanja propisanih taksi, najpre zaodržavanja prava iz prijave (ne zaboravimo da ispitivanje prijave može trajati193 Za razliku od cesije, o kojoj smo govorili neposredno pre licence, a koja predstavlja translativan način raspolaganja pravima (stupanje pravnog sledbenika u ukupnost ovlašćenja prethodnika), licenca je konstitutivan način, što znači da se njome iz subjek- tivnog prava industrijske svojine izvodi jedno ili više imovinskopravnih ovlašćenja koja se kao novo subjektivno pravo konstituišu na ime drugog lica – sticaoca licence. (Više o prometu prava na osnovu ugovora o licenci videti kod: Miladinović, Z.: Pravo indu- strijske svojine, Niš 2007, p.p. 385–401)194 Stav je autora da bi u smislu zakona o patentima ex lege ferenda trebalo kao oblik pro- meta prava predvideti i zalogu, s obzirom na to da se odredbe Zakona o založnom pra- vu na pokretnim stvarima upisanim u registar odnose i na prava intelektualne svojine. Zalogu predviđa i Pravilnik o sprovođenju ugovora o patentnom pravu.195 Više o ovome vidi Ćemalović, D.: Licenca patenta i žiga – osnovna problematika, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 115–127.
  • VREDNOVANJEPATENTA 93godinama), a potom i za održavanje priznatog prava. Obaveza plaćanja taksipada na teret podnosioca prijave, odnosno nosioca patenta.196 Trajanje dopunskog patenta postavljeno je dvostruko negativno: nemože trajati duže od osnovnog patenta; ako dopunski patent postane osnov-ni, on ne može trajati duže nego što bi trajao osnovni patent.22. vrednovanje patenta Postoje mnogi razlozi koji govore u prilog tome da bi preduzeće trebaloda zna vrednost svog patenta. Razlozi obuhvataju: knjigovodstvene razloge,licenciranje, integraciju, prenos prava, kupovinu dobara intelektualne svoji-ne ili prikupljanje sredstava. Kako jedinstveni metod vrednovanja patenta nepostoji, u praksi se najviše koriste sledeći pristupi: Metod prihoda: najčešće korišćeni metod vrednovanja patenta, koji sezasniva na očekivanom prihodu koji nosilac patenta može ostvariti tokomvaženja patenta. Metod troškova: utvrđivanje vrednosti patenta putem kalkulisanjatroškova razvoja sličnog dobra, bilo interno ili eksterno. Tržišni metod: zasniva se na vrednosti uporedivih transakcija izvršenihna tržištu. Opciono zasnovana metoda: zasnovana na metodama opcione procenevrednosti koje su inicijalno razvijene za procenu vrednosti kapitala. Postoje i faktori koje je teško kvantifikovati, a od značaja za vred-novanje patenta, kao što su jačina patentnih zahteva ili postojanje sličnihzamena.197196 Mišljenja smo da bi mogućnost plaćanja taksi, čiji iznos nije zanemarljiv, pogotovo ra- zvijenim zemljama sveta, trebalo da imaju i ostala zainteresovana lica, što i predviđa Ugovor o patentnom pravu.197 Pronalazeći budućnost, publikacija Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Do- stupna na web stranici: www.zis.gov.rs. Opširnije o metodama vrednovanja patenata vidi: Danski zavod za patente i žigove www.dkpto.dk i Japanski patentni zavod http:// www.jpo.go.jp/
  • 94 PATENT 22.1. Ekonomske teorije funkcije patenata teorija 1: Patenti podstiču invencije Ovaj teorijski okvir ukazuje da samo ex ante garantovanje i ex post spro-vođenje ekskluzivnih prava nosiocima patenata od strane države može da ihpodstakne na investiranje u inovacije. Drugim rečima, anticipacija sticanja pa-tenta predstavlja podsticaj za korisne investicije. Međutim, indukovanje inova-tivnosti ekskluzivnim patentnim pravima moguće je samo po cenu društvenogtroška jer je patent jedna vrsta monopola, iako ograničenog. On omogućavanosiocu veće koristi od proizvoda nego u uslovima konkurencije. Istovremeno,monopolska prava nameću zajednici trošak u vidu viših cena i smanjenog out-puta. To otvara jedan fundamentalni problem u vezi sa patentom zaštite. Da liintelektualna svojina treba da obezbedi viši nivo nagrada nego što je dovoljnoza podsticanje inovacija i, ako treba, zašto? Odgovor na prvo pitanje, prema mi-šljenju nekih autora negativan je i zbog toga drugo pitanje postaje irelevantno. Patentno pravo bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da bude koncipi-rano tako da dodeljuje patente jedino za one inovacije koje i onako ne bi bilerazvijene. Za one koje bi nastale i bez patenta, zaštita i nije neophodna. Sa-glasno ovom pristupu, da bi se opravdala patentna zaštita, bilo bi potrebno:najpre, pokazati da je neophodan neki dodatni podsticaj za angažman u ino-vativnu aktivnost; potom, pod pretpostavkom da je napor neophodan, bilobi potrebno pokazati i da je patentni podsticaj delotvoran; najzad, na kraju,trebalo bi pokazati i da ne postoji drugi bolji put za dosezanje željenog isho-da. Ali, to je vrlo teško, ako ne i nemoguće. Patentna zaštita, naime, nije je-dini mehanizam koji obezbeđuje prisvajanje prinosa od invencija. Na primer,inovatori mogu uživati i preimućstvo inicijalnog poteza u odsustvu patentnezaštite. Pored toga, ekonomski podsticaji nisu jedini podsticaji koji motivišuinovacije. I, najzad, ako bi se pokazalo da ukupan nivo inovativnosti zavisipresudno od ekonomskih podsticaja, državama stoji na raspolaganju i spek-tar drugih institucija za podsticanje inovativnosti.198 teorija 2: Patenti izazivaju diseminaciju invencija Primaran fokus ove teorije nije više kakva patentna zaštita generiše naj-više invencija, nego kako inovatori ubiraju plodove svojih otkrića. Osnovnapretpostavka da je čuvanje znanja u domenu poslovnih tajni moguće i dovoljno198 Spariousu, T.: Intelektualna svojina i inovativnost – ekonomski aspekti, Beograd 2004.
  • VREDNOVANJEPATENTA 95za indukovanje invencija, ali to nije probitačno. Sa društvenog stanovišta, raci-onalnije je dodeliti intelektualna svojinska prava, a zauzvrat obezbediti obelo-danjivanje otkrića. Patenti invencije time postaju dostupne. Najpre kao opšteznanje o otkriću a potom i kao znanje koje može da se primeni u praksi. Dru-gim rečima, u ovom teorijskom kontekstu patent ima dve uloge: da oglašavapostojanje investicije i da olakša njeno licenciranje, odnosno praktičnu prime-nu. Saglasno tome, glavna uloga patenta upravo je obelodanjivanje informacijai posledično obezbeđivanje njihove široke primene; u odsustvu patenta, infor-macije bi imale daleko manji opticaj jer bi ostale u domenu poslovnih tajni.Ovaj teorijski okvir, ipak sadrži i indirektne podsticaje za inoviranjem. Nai-me, kada inovator ima ograničene mogućnosti da sam eksploatiše sve mogućeefekte invencije, oportunitet plasmana investicija licenciranjem otvara prilikuprisvajanja većih profita, a to predstavlja dodatni podsticaj za inoviranje. Opšte je poznata činjenica da je lakše razumeti atribute novih proi-zvoda na tržištu nego inicijalne invencije i razvojni rad koji je u njima sadr-žan. Otuda, domen poslovnih tajni daleko je bezbedniji za procesne nego zaproizvodne invencije. Međutim, za društvo, daleko je značajnija diseminacijaprocesnih invencija. Iz gornje perspektive, glavni domen ove teorije jeste do-men procesnih invencija. teorija 3: Patenti indukuju razvoj i komercijalizaciju invencija Ovom teorijom objašnjavaju se naredne faze inovativnog procesa: ra-zvoji komercijalizacija, kao što ime kazuje. Patenti, naime, idukuju investi-cije potrebne za razvoj i komercijalizaciju invencija. Ova teorija je, zapravo,odavno primenjena u praksi. Na osnovu nje je patent za parnu mašinu pro-dužen, uz obrazloženje da će produžetak podstaći komercijalizaciju invenci-je. U najprostijoj varijanti, ova teorija podrazumeva sticanje patenta rano uprocesu inoviranja, i mnogo potonjeg rada koji je neophodan za dovođenjesirove invencije do njene upotrebne forme. Prema tome, patent u ranoj faziistraživanja predstavlja svojevrsno osiguranje da će ekonomski efekti inova-cija prisvojiti, pod uslovom da je razvoj tehnološki moguć. To je i preduslovza pozitivnu razvojnu odluku. teorija 4: Patenti omogućavaju upravljanje istraživanjima U ovom teorijskom okviru, patentni sistem ne tretira se kao sred-stvo za prisvajanje prinosa na investicije u inovacije nego kao tarifni sistem
  • 96 PATENTefikasne alokacije resursa u razvoj već postojećih invencija. Teorija postulira,zapravo, da široki patenti dodeljeni rano u procesu inoviranja omogućavajunosiocima patenata da koordiniraju naredna istaživanja i razvoj u okvirimapatentnog zahteva (prospekta). Zbog toga se umnogome razlikuje od pret-hodnih teorija zasnovanih na podsticajima.19923. Prestanak prava Pravo na patent prestaje istekom predviđenog zakonskog roka trajanjapatenta. Pravo može prestati i pre ovoga roka, i to: 1) neplaćanjem taksi (pravo prestaje narednog dana od dana isteka dodatnog zakonskog roka za plaćanje taksi; neplaćanje takse oblik je konkludentnog odricanja prava) 2) odricanjem od prava (pravo prestaje narednog dana od dana pod- nošenja pismene overene izjave nosioca patenta da se odriče paten- ta; da bi to učinio kada je u registru upisano određeno pravo u ko- rist trećeg lica, nosilac mora pribaviti saglasnost lice na čije ime je upisano to drugo akcesorno pravo) 3) smrću, odnosno prestankom postojanja nosioca prava (pravo pre- staje danom smrti fizičkog lica koje je nosilac patenta, sem ukoliko nije prešlo na jednog ili više pravnih sledbenika, npr. naslednika, legatara, doživotnog izdržavaoca itd;200 analogno, isto važi za pre- stanak pravnog lica) 4) ukidanjem patenta (ovo je slučaj uginuća ili nastalih promena na deponovanom uzorku mikroorganizma zbog čega izvođenje paten- tiranog mikrobiološkog pronalaska više nije moguće; postupak po- kreće Zavod ex officio ili na zahtev zainteresovane strane, a pravo prestaje danom koji Zavod odredi kao dan kad je pronalazak pre- stao da bude izvodljiv201).199 Više o ekonomskim razlozima zaštite industrijske svojine vidi: Mazzoleni, R., Nelson, R.: Economic Theories about the Benefits and Costs of Patents, Journal of Economic Issues, Vol. XXXII, No. 4, 1998.200 Proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti regulišu odredbe Zakona o van- parničnom postupku.201 Za detaljnije videti Pravilnik o sprovođenju Budimpeštanskog sporazuma o međuna- rodnom priznanju deponovanja mikroorganizama za potrebe postupka patentiranja.
  • PRESTANAKPRAVA 97 To su varijeteti prestanka prava sa dejstvom ex nunc.202 23.1. Oglašavanje patenta ništavim Oglašavanje patenta ništavim ima snagu prestanka sa dejstvom ex tunc(retroaktinvno). Alternativni razlozi za oglašavanje ništavim rešenja o pri-znanju patenta su sledeći: 1) predmet zaštite nije patentibilni pronalazak 2) pronalazak pripada kategoriji pronalazaka koji su izuzeti iz zaštite 3) pronalazak na dan podnošenja prijave nije ispunjavao uslove paten- tibilnosti u smislu novosti, inventivnosti i industrijske primenljivosti 4) pronalazak nije opisan potpuno i jasno u opisu pronalaska 5) priznat je širi obim prava od obima koji je mogao biti podržan opi- som pronalaska na dan podnošenja prijave, odnosno na dan od kog je priznato pravo prvenstva prijave, ili je priznato pravo za izdvoje- nu prijavu čiji je sadržaj širi od sadržaja prvobitne prijave.203 Postupak pokreće i vodi Zavod na pismeni predlog ovlašćenog pred-lagača. Ovlašćeni predlagač može biti bilo koje fizičko ili pravno lice kojeima pravni interes da patent bude poništen. Najčešći pravni interes jestepravo na slobodno ekonomsko korišćenje pronalaska. Zanimljivo je da no-silac patenta nema ovu aktivnu legitimaciju. Nju nema ni sticalac licenceako se ugovorom o licenci odrekao prava na osporavanje prava nosiocapatenta. Predlog se može podneti tokom trajanja prava na patent, a ako je ure-dan, proslediće se nosiocu prava na odgovor. Svi dopisi Zavoda i odgovorina njih dostavljaju se svim strankama u postupku, koje mogu biti pozvane i202 Ex nunc znači dejstvo pro futuro (u odnosu na budućnost).203 Po članu 87. Zakona o patentima, čije su odredbe o oglašavanju ništavim rešenja o priznanju patenta lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o opštem upravnom po- stupku o poništaju rešenja. „Ništavost je najteži oblik nezakonitosti koji može postojati kod rešenja donesenih u upravnom postupku.” (prema Tomić, Z., Bačić, V.: Komen- tar Zakona o opštem upravnom postupku, Beograd 1988, str. 414) Prilikom donošenja Zakona o patentima 1995. godine (Službeni list SRJ, br. 15/95) izostavljen je institut prigovora, tj. opoziva prava na patent, koji se gotovo nekorišćen u praksi pokazao samo kao nepotrebna komplikacija u postupku zahvaljujući „lebdećem” statusu koji je pravo imalo u roku za njegovo podnošenje. (prema Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 252)
  • 98 PATENTna usmenu raspravu ako je njeno održavanje nužno za utvrđivanje činjenicabitnih za donošenje odluke po predlogu. Po predlogu, donosi se rešenje ooglašavanju ništavim rešenja o priznanju patenta u celini ili delimično, ilise predlog odbija.204 Eventualno oglašavanje ništavim nezavisnog patenta neznači automatsko poništavanje njemu zavisnih patenata. Protiv rešenja, mo-guće je voditi upravni spor kod nadležnog suda. I sertifikat o patentnoj zaštiti može se oglasiti ništavim ako je: 1) izdat protivno zakonskim uslovima 2) patent koji obuhvata predmet zaštite sertifikata prestao da važi as dejstvom ex nunc 3) patent koji obuhvata predmet zaštite sertifikata oglašen ništavim u potpunosti ili delimično, zbog čega proizvod za koji je sertifikat izdat više nije obuhvaćen patentnim zahtevima ili ako nakon pre- stanka patenta postoje razlozi koji bi takav poništaj opravdali. Oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta nema retroaktivnodejstvo na pravosnažne sudske odluke o povredi tih prava, kao ni na ugovoreo prenosu prava i ustupanju licence ako i u meri u kojoj su ti ugovori izvrše-ni. Selektivnost posledica ništavosti izražena u fomulaciji „ako i u kojoj merisu ti ugovori izvršeni” znači da je zaštićen samo onaj deo ugovora koji jeizvršen do trenutka nastupanja pravosnažnosti rešenja o ništavosti patenta.24. Ponovno uspostavljanje prava Ako podnosilac prijave ili nosilac prava, uprkos dužnoj pažnji koju suzahtevale okolnosti, propusti da, u propisanom roku, preduzme neku rad-nju u postupku, čija je neposredna pravna posledica gubitak prava iz prijaveili priznatog prava, nadležni organ dozvoliće ponovno uspostavljanje prava,ako podnosilac prijave ili nosilac prava u propisanom roku: 1) podnese predlog za ponovno uspostavljanje prava i preduzme sve propuštene radnje 2) navede razloge zbog kojih je bio sprečen da u roku preduzme pro- puštene radnje204 Zapažanja su autora da bi trebalo dopustiti izjavljivanje žalbe protiv rešenja (zaključka) kojim se odbija ili odbacuje predlog, zato što je to u skladu sa načelom upravnog po- stupka: dvostepenost u odlučivanju.
  • PONOVNOUSPOSTAVLJANJEPRAVA 99 3) dostavi dokaz o opravdanosti razloga zbog kojih se zahteva ponov- no uspostavljanje prava 4) dostavi dokaz o plaćenoj taksi za predlog za ponovno usposta- vljanje prava iz prijave ili priznatog prava kao i dokaz o naknadi troškova.205 Predlog za ponovno uspostavljanje prava podnosi se u roku od tri me-seca od datuma kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a akoje podnosilac predloga kasnije saznao za propuštanje, od datuma saznanjaza propuštanje, ali ne po proteku roka od 12 meseci od datuma propuštanjaroka ili ako se predlog odnosi na neplaćanje takse za održavanje prava, naj-manje 12 meseci od datuma isteka dodatnog roka za plaćanje. Predlog za ponovno uspostavljanje prava ne može se podneti zbog pro-puštanja roka za preduzimanje sledećih radnji u postupku: 1) podnošenje predloga za ponovno uspostavljanje prava 2) podnošenje zahteva za produženje roka 3) plaćanje taksi i troškova postupka206 4) podnošenje zahteva za suštinsko ispitivanje patentne prijave 5) sve radnje u postupcima pred nadležnim organom u kojim uče- stvuje više stranaka 6) dostavljanje prevoda. Svako savesno lice koje je otpočelo korišćenje u proizvodnji pronalaskakoji je predmet objavljene prijave, ili koje je izvršilo sve neophodne pripremeza otpočinjanje takvog korišćenja u vremenu između gubitka prava i objavepodataka o prihvatanju predloga za ponovno uspostavljanje prava, ima pra-205 Član 76. Zakona o patentima.206 Smatramo da bi trebalo omogućiti podnošenje zahteva za ponovno uspostavljanje pra- va i u slučaju propuštanja roka za plaćanje godišnjih taksi za održavanje prava iz pri- jave ili priznatog prava, iz razloga što je praksa pokazala da se najveći broj zahteva za povraćaj u pređašnje stanje upravo podnosi zbog neplaćanja godišnjih taksi za održa- vanje prava. Takođe, mišljenja smo da je neophodno predvideti i institut nastavka postupka, na šta nas obavezuje i Ugovor o patentnom pravu, koji obavezuje zemlju-članicu da nastavi sa postupkom u vezi sa prijavom ili patentom čak i ako ona svojim zakonodavstvom ne propisuje mogućnost produženja roka po zahtevu za produženje roka podnetom nakon isteka roka. Obe ove novine bile bi na korist podnosioca prijave ili nosioca prava.
  • 100 PATENTvo da nastavi korišćenje pronalaska isključivo u proizvodne svrhe, u svompogonu ili u tuđem pogonu za sopstvene potrebe.25. Povreda prava na patent Povreda prava na patent može biti neposredna i posredna. Objekatpovrede prava je subjektivno pravo nosioca prava na patent.207 Radnja po-vređivanja subjektivnog prava ogleda se u činjenju nemogućim da nosilacprava uživa, tj. koristi svoja prava, ili u stvaranju uslova u kojima je uživanje,tj. vršenje tih prava otežano, ili u izazivanju potencijalno opasne situacije zanastanak stanja povrede prava. Drugim rečima, neposredna povreda pravapredstavlja neovlašćenu potpunu ili ropsku reprodukciju pronalaska shodnopatentnom zahtevu. Čin prikrivanja povrede prava u smislu da počinilac do-daje pojedina obeležja patentiranom pronalasku, izostavlja nebitna obeležjaili zamenjuje jedan elemenat drugim, takođe spada u neposrednu povreduprava. 25.1. Neposredna povreda Biće neposredne povrede prava ima sledeće karakteristike: 1) učinjena je bez dozvole nosioca prava (učinilac je neovlašćeno lice) 2) radnja činjenja odgovara sadržini bar jednog isključivog ovlašćenja nosioca prava (videti deo o sadržini prava na patent) 3) odnosi se na pronalazak koji je predmet zaštite (neophodna veza iz- među učinioca, radnje izvršenja i objekta povrede prava) 4) povreda je učinjena na teritoriji važenja prava i u toku trajanja prava 5) radnja izvršenja ne sme biti obuhvaćena nijednim ograničenjem za- štite (videti deo o ograničenjima prava).207 Povreda subjektivnog prava znači stanje suprotno subjektivnom pravu ili opasnost da takvo stanje nastane. (Za više vidi: Stanković, Vodinelić: Uvod u građansko pravo, Be- ograd 1996)
  • gRAđANSKOPRAVNAZAšTITA 101 25.2. Posredna povreda Posredna povreda subjektivnog prava je radnja nuđenja i isporučivanjaproizvoda koji čine bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlašćena zakorišćenje tog pronalaska, i to od strane neovlašćenog lica kome je poznatoili mu je iz okolnosti slučaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjenza primenu tuđeg pronalaska. Posrednu povredu možemo shvatiti kao pred-vorje neposredne povrede patenta. Da bi postojalo biće ove povrede, potrebno je ispunjenje tri uslova,kumulativno: 1) proizvod je objektivno podoban kao sredstvo za neposrednu povre- du prava (po prirodi stvari, to su delovi patentiranog proizvoda) 2) odnosi se na važan elemenat tuđeg zaštićenog pronalaska (bitnost elementa procenjuje se iz ugla njegove strukturno-funkcionalne spe- cifičnosti u odnosu na celinu pronalaska) 3) proizvod ne spada u kategoriju tržišno uobičajenih proizvoda (uobi- čajeni su poznati proizvodi širokog spektra mogućih primena). U izuzetnim slučajevima, obnova ili popravka proizvoda mogla bi sesmatrati kao neovlašćena proizvodnja.26. građanskopravna zaštita U slučaju povrede prava nastale kao posledica neovlašćenog ili nedo-zvoljenog preduzimanja bilo koje radnje iz sadržinskog korpusa prava nosio-ca prava na patent, nosilac patenta (ili podnosilac objavljene prijave) ili stica-lac isključive licence imaju pravo na tužbu zbog povrede prava, a tužbenimzahtevom mogu tražiti sledeće: 1) utvrđenje postojanja povrede patenta; Ostaje donekle nejasno zašto bi tužilac ograničio tužbeni zahtev samo na utvrđenje postojanja povrede (tzv. pozitivno utvrđenje), bez postavljanja nijednog drugog zahteva.208 U svakom slučaju, sud se208 Prof. S. Marković smatra da namera tužioca nije da se potpuno pravno sukobi sa tuže- nim, već želi na osnovu presude, kojom je utvrđena povreda njegovog prava, da preduz- me druge poslovne korake, npr. ponuda u kojoj tužiočevo tolerisanje izvršene povrede prava predstavlja njegov ulog, činidbu ili osnov za određenu pregovaračku poziciju.
  • 102 PATENT bavi ovim pitanjem jer se ono postavlja kao prethodno sporno prav- no pitanje209 uvek kada se podnesi neki drugi tužbeni zahtev, npr. za naknadu štete. Tuženi može uzvratiti protivtužbom i zahtevati da se utvrdi nepostajanje povrede prava (tzv. negativno utvrđenje). 2) zabranu radnji kojima se povređuje patent; Svrha ovog tužbenog zahteva jeste sprečavanje budućih radnji po- vrede prava. Titulus i ratio trajna radnja povrede prava, povremene radnje povrede prava ili opravdana i ozbiljna opasnost da će se po- vreda prava ponoviti, bez obzira na to da li se radi o namernom ili nehatnom postupanju. 3) naknadu štete zbog povrede prava; Ovo je jedan od najčešćih tužbenih zahteva čiji je osnov ne samo stvarna šteta već i izmakla dobit. Praksa poznaje tri metode izra- čunavanja iznosa štete: diferencijalna metoda, metoda analogije sa licencnom naknadom i metoda protivpravne dobiti štetnika.210 Ako je povreda učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, može se za- htevati naknada do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade za korišćenje pronalaska.211 Ovaj tužbeni zahtev pokreće se i u slu- čaju ugovorne odgovornosti – povrede nekog ugovora.212209 Videti Zakon o parničnom postupku.210 Diferencijalna metoda sastoji se u utvrđivanju i novčanom iskazivanju razlike u imovi- ni tužioca, koja postoji kad se uporedi stanje u kojem bi se njegova imovina nalazila da nije došlo do povrede prava sa stanjem u kojem se njegova imovina stvarno nalazi na- kon povrede prava. Metoda analogije sa licencnom naknadom sastoji se u obračunava- nju iznosa uobičajene licencne naknade koju bi tuženi platio tužiocu da je iskorišćavao pronalazak na osnovu ugovora o licenci. Metoda protivpravne dobiti štetnika zasniva se na ideji da korist koju je ostvario tuženi, povredivši tuđe pravo, pripada tužiocu. (za opširnije o ovome konsultovati Zakon o obligacionim odnosima i Marković, S.: Paten- tno pravo, Beograd 1997, p.p. 332–335)211 U vezi nadležnosti sudova vidi Zakon o uređenju sudova (Službeni glasnik RS, br. 116/08) i Zakon o parničnom postupku.212 Primer sudske prakse iz naknade štete: Tuženi je u obavezi da naknadi štetu tužiocu, kao imaocu patenta, u slučaju kada tuženi štampa i izda prospekat patenta i izloži na sajmu u reklamne svrhe konstrukciju na koju se patent odnosi, a u prospektu ili na drugi način ne označi pronalazača patenta. Štampanje prospekta i izlaganje konstruk- cije predstavlja jedinstven vid korišćenja tuđeg patenta. (Odluka Vrhovnog suda Jugo- slavije, Rev. 290–00) Sudska praksa u vezi sa zastarelošću potraživanja naknade štete zbog povrede patentnog prava: Ako je tužba za naknadu štete zbog iskorišćavanja pa- tenta bez ugovora o licenci ili zbog korišćenja pronalaska bez ugovora o iskorišćavanju
  • gRAđANSKOPRAVNAZAšTITA 103 4) objavljivanje presude o trošku tuženog (svrha je moralna satisfakcija tužioca) 5) oduzimanje, odnosno uništenje, bez bilo kakve naknade, proizvoda koji su nastali ili stečeni povredom patenta213 6) oduzimanje, odnosno uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta (pribora, alata) koji su pretežno korišćeni u stvaranju proizvoda kojima se povređuje patent.214 Zakonodavac je predvideo još tri tužbe: 1) tužba za utvrđivanje prava na zaštitu (kojom pronalazač, njegov pravni sledbenik ili poslodavac tužbom zahteva od suda da utvrdi da ima pravo na zaštitu određenog pronalaska, umesto lica ili za- jedno sa licem koje je prijavilo taj pronalazak) 2) tužba za zaštitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog (predmet ove tužbe može biti ne samo pravo povodom zaštićenog pronala- ska, već i pravo povodom pronalaska koji nije prijavljen za zaštitu) 3) tužba za utvrđivanje svojstva pronalazača (pronalazač zahteva da sud utvrdi njegovo svojstvo pronalazača i naloži upisivanje njego- vog imena u prijavu patenta, odgovarajuće isprave i registre nad- ležnog organa, ukoliko je u prijavi patenta ili nekoj drugoj ispravi navedeno neko drugo lice kao pronalazač). 26.1. Privremene mere Na zahtev tužioca, koji učini verovatnim da je njegovo pravo povređe-no ili da će biti povređeno, sud može odrediti privremenu meru: 1) oduzimanja, odnosno isključenja iz prometa proizvoda nastalih ili stečenih povredom patenta pronalaska podneta u toku trajanja patentnog, odnosno pronalazačkog prava, zastare- vanje potraživanja naknade štete teče od svake pojedinačne povrede ovih prava. (Iz re- šenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 754–06, Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije) Vidi, sa primerima, dodatno Novaković, B.: Naknada nematerijalne štete i nedozvolje- no ekonomsko iskorišćavanje patenta, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 129–140.213 Vidi naročito članove 31–33. Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.214 Po članu 93. Zakona o patentima.
  • 104 PATENT 2) oduzimanja, odnosno isključenja iz prometa predmeta pretežno upotrebljenih u stvaranju proizvoda kojima se povređuje patent; 3) zabrane nastavljanja započetih radnji kojima se povređuje patent.215 U situaciji kada postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete iliod uništenja dokaza, sud može odrediti privremenu meru i bez prethodnogizjašnjenja tuženog. Sud može naložiti podnosiocu predloga da dostavi do-datne dokaze o izvršenoj povredi patenta, odnosno o postojanju očigledneopasnosti da će patent biti povređen i da naloži polaganje jemstva radi one-mogućavanja zloupotrebe ili u slučaju neosnovanosti zahteva.216 Žalba protivprivremene mere nema suspenzivan karakter.217 Na predlog tužioca koji uči-ni verovatnim da je njegovo pravo povređeno i da postoji osnovana sumnjada će dokazi o tome biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti,sud može pristupiti obezbeđenju dokaza bez prethodnog obaveštavanja ilisaslušanja lica od kojeg se dokazi prikupljaju. Pod obezbeđenjem dokaza po-drazumeva se pregled prostorija, knjiga, dokumenata, baza podataka, kao izaplena stvari, ispitivanje svedoka i veštaka. Tužba za povredu patenta zastareva u roku od tri godine od dana sa-znanja za povredu i učinioca (subjektivni rok zastarelosti) ili u roku od petgodina od dana učinjene povrede (objektivni ili apsolutni rok). Postupak potužbi je hitan, što znači da se ročište odmah zakazuje po prijemu tužbe usud. Što se tiče tereta dokazivanja, postoji oboriva pravna pretpostavka kojavaži dok se ne dokaže protivno, a koja glasi: ako je predmet povrede paten-ta postupak za dobijanje novog proizvoda, smatraće se da je svaki identičanproizvod dobijen zaštićenim postupkom. Teret dokazivanja pada na tuženogkoji takav proizvod proizvodi.215 Po članu 94. Zakona o patentima. O privremenim merama vidi detaljnije zakon o iz- vršnom postupku.216 Polaganje odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja nameće Direktiva EU za sprovođenje prava intelektualne svojine br.2004/48/EZ.217 Protiv presude stvarno nadležnog suda u sporu zbog povrede prava intelektualne svoji- ne može se izjaviti i vanredni pravni lek, a to je revizija protiv presude. Revizija se može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijal- nog prava, ali ne i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. O reviziji odlučuje Vrhovni kasacioni sud. (navedeno prema: Stanković, B: Građansko-pravna za- štita prava intelektualne svojine, u publikaciji Pravo–teorija i praksa, br. 3-4, Privredna Akademija, Novi Sad 2010, str. 113)
  • gRAđANSKOPRAVNAZAšTITA 105 26.2. Carinsko-pravna zaštita Carinskim zakonom prvi put su prava intelektualne svojine u doma-ćem zakonodavstvu dobila carinski tretman. Uvoz, izvoz ili tranzit robe ko-jim se povređuju prava intelektualne svojine utvrđena propisima koji ure-đuju to pitanje i medunarodnim ugovorima, nije dozvoljen. Carinski organ,na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, prekinuće carinski postupak izadržati robu u slučaju postojanja sumnje da se uvozom, izvozom ili tranzi-tom robe koja je predmet carinskog postupka povređuju prava intelektualnesvojine. Zahtev člana može biti pojedinačan, ako se odnosi na jednu pošiljkurobe, ili opšti, i u tom slučaju nosilac prava dostavlja carinskom organu de-taljne podatke o originalnoj robi, proizvođačima i distributerima takve robe,kao i sve ostale podatke koje carinskom organu mogu pomoći da identifiku-je pošiljke za koje postoji sumnja da povređuju prava intelektualne svojine.Carinski organ može, po službenoj dužnosti, prekinuti carinski postupak ipuštanje uvezene ili izvezene robe, ako posumnja da je povređeno neko odprava intelektualne svojine. Carinski organ ne odgovara uvozniku ili vlasniku robe za naknaduštete koja nastane zbog zadržavanja robe. Lice koje se sumnjiči za povreduprava dužno je da uvozniku ili vlasniku robe plati naknadu za štetu nastaluzbog zadržavanja robe, ako je do neosnovanog zadržavanja robe došlo na za-htev tog lica.218 Organi državne uprave i organizacije koje vrše javna ovlašćenja imajuposebna ovlašćenja radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.219 Njiho-va ovlašćenja ulaze u domen proizvodnje, prometa, upotrebe i držanje robai pružanje usluga kojima se krše pomenuta prava. Osnovni zadatak ovog za-kona je obezbeđenje i operacionalizacija sudske građanskopravne i krivično-pravne zaštite prava intelektualne svojine, pogotovo preduzimanje mera zasuzbijanje uvoza piratske i krivotvorene robe (tzv. mere na granici). Sudskiproces je poslednje, ali ne i retko, sredstvo u odbrani prava na patent, takoda je neophodno da sudije imaju pristojno razumevanje ovog najmoćnijegprava industrijske svojine.218 Vidi detaljnije: mere za zaštitu prava intelektualne svojine na granici, glava vi, ca- rinski zakon (Službeni glasnik RS, br. 2/2006)219 Vidi bliže izuzetno važan Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine (Službeni glasnik RS, br. 46/06).
  • 106 PATENT27. krivičnopravna zaštita Povreda pronalazačkog prava u smislu krivičnog dela protiv patentaima četiri oblika: osnovni, teži i dva posebna.220 Osnovni oblik postoji kada neko neovlašćeno proizvodi, uvozi, izvozi,nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet, skladišti ili koristi u privred-nom prometu proizvod ili postupak zaštićen patentom. Radnja izvršenja al-ternativno je postavljena. Objekat radnje su proizvod ili postupak zaštićenpatentom. Posledica krivičnog dela sastoji se u povredi imovinskih pravanosioca patenta. Učinilac može biti svako lice sa umišljajem. Predviđena jenovčana kazna ili kazna zatvora do tri godine. Teži oblik krivičnog dela postoji ako je osnovnim delom pribavljenaimovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion dinara.Reč je o krivičnom delu kvalifikovanom težom posledicom, te se za odgovor-nost učinioca traži da je u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. Zaovaj oblik predviđena je kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina.Predmeti iz osnovnog i težeg oblika oduzimaju se i uništavaju. Prvi poseban oblik krivičnog dela postoji ako neko neovlašćeno objaviili na drugi način učini dostupnim suštinu tuđeg prijavljenog pronalaska prenego što je ovaj pronalazak objavljen na način utvrđen zakonom. Za ovajoblik propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine, alternativ-no. Drugi poseban oblik postoji ako neko neovlašćeno podnese prijavu paten-ta ili u prijavi ne navede ili lažno navede pronalazača. Krivično delo ostva-ruje se falsifikovanjem patentne prijave. Kazna za ovo delo, čija posledica jepovreda moralnog prava pronalazača, jeste kazna zatvora od šest meseci dopet godina.22128. komunitarni patent Prvi dokument Acquis communautair u vezi sa jedinstvenom nadna-cionalnom (supranacionalnom) patentnom regulativom na teritoriji Evrope220 Prema članu 201. Krivičnog zakonika Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 85/05)221 O ovome: Delić, N.: Krivična dela protiv intelektualne svojine, u publikaciji Nova reše- nja u krivičnom zakonodavstvu i dosadašnja iskustva u njihovoj primeni, XLIII Redov- no godišnje savetovanje Udruženja za krivično pravo i kriminologiju SCG, Zlatibor- -Beograd 2006, p.p. 184–211.
  • KOmUNITARNIPATENT 107pojavio se u obliku Konvencije o izdavanju evropskih patenata ili, kako se jošnaziva, Konvencije o evropskom patent.222 Njome je, između ostalog, osno-vana Evropska patentna organizacija, čiji je glavni organ Evropski zavod zapatente, sa sedištem u Minhenu.223 Evropska prijava patenta i evropski patent imaju isto pravno dejstvoi tretiraće se pod istim uslovima kao i nacionalna prijava patenta ili malogpatenta i nacionalni patent ili mali patent. Drugim rečima, postupak prizna-vanja patenta sprovodi se jednom, na jednom mestu, sa pravnim dejstvomkoje važi u svim državama-članicama Konvencije. Evropska prijava paten-ta je prijava evropskog patenta podneta na osnovu Konvencije o evropskompatentu ili međunarodna prijava podneta na osnovu Ugovora o saradnji uoblasti patenata.224 Reč je o prijavi za koju Evropski zavod za patente obavljaposlove kao naznačeni ili izabrani zavod i u kojoj je naznačena Srbija kao ze-mlja u kojoj podnosilac prijave želi da zaštiti svoj pronalazak. Do 01. oktobra2010. godine Srbija je bila zemlja proširenog dejstva evropskog patenta. Toje značilo da je podnosilac evropske prijave morao podneti zahtev Zavodu oproširenju njegove zaštite i na teritoriju Srbije. Prošireno dejstvo evropskihpatenata omogućeno je Sporazumom o saradnji u oblasti patenata.225 Naredni korak ka ustanovljenju komunitarnog patenta bio je Pred-log Uredbe Saveta EU o komunitarnom pravu iz 2000. godine.226 On je222 European Patent Convention (EPC). Vidi tekst Konvencije na: http://www.epo.org/pa- tents/law/legal-texts/html/epc/2000/e/contents.html. Srbija je ratifikovala Konvenciju Zakonom o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata od 05.10.1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije od 17.12.1991. i izmenama od 29.11.2000. godine (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 5/10, koji je stupio na snagu 01. oktobra 2010. godine). Zakon sadrži tekst Konvencije na engleskom i srpskom jeziku. Konvenciju dopunjuje Pravilnik o izvršenju Konvencije.223 Poseti veb-stranicu Evropskog zavoda za patente (EPO): www.epo.org224 Engl. Patent Law Treaty (Vašington, 1970) Vidi Zakon o potvrđivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata (Patent Cooperation Treaty – PCT), sa Pravilnikom ugovora o saradnji u oblasti patenata (Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 3/96) i novi zakon o potvrđivanju ugovora o patentnom pravu (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 19/10, koji se primenjuje od 20. avgusta 2010. godine.225 Ratifikovan Zakonom o ratifikaciji Sporazuma između Savezne vlade SRJ i EPO o sa- radnji u oblasti patenata – Sporazum o saradnji i proširenju (Službeni list SCG – Među- narodni ugovori, br. 14/04)226 Proposal of Council Regulation on Community Patent, COM (2000)412 final, 2000/0177.
  • 108 PATENTpredvideo komunitarni patent kao jedinstveno pravo industrijske svojinekoje će koegzistirati sa evropskim i nacionalnim patentom, s tim što će ko-munitarni patent važiti samo na teritoriji unutrašnjeg tržišta EU, za razlikuod evropskog patenta. U praksi to znači da podnosilac prijave može zahte-vati komunitarni patent za celu teritoriju EU i evropski patent za npr. Špani-ju. Podsetimo da se na evropski patent primenjuju nacionalni i propisi Kon-vencije o evropskom patentu, dok bi se na komunitarni patent primenjivalipropisi o komunitarnom pravu i odredbe Predloga Uredbe o komunitarnompatentu. Pronalazači su slobodni u izboru sistema zaštite. Ono što je intere-santno jeste da Predlog Uredbe sadrži drastično smanjivanje troškova zaštiteevropskog patenta koji u proseku iznose 30.000 evra. Neka od rešenja sudske zaštite predviđaju stvaranje centralizovanogi specijalizovanog pravosudnog sistema za patenta, prevashodno u pogledunjihove validnosti i falsifikovanja, u liku Komunitarnog suda za intelektu-alnu svojinu, koji bi imao prvostepeno i žalbeno veće. Ove dve instance re-šavale bi pitanja u vezi sa činjenicama i u vezi sa pravom. Nacionalni sudovine bi imali mogućnost postavljanja prejudicijelnih pitanja u pogledu važenjakomunitarnog patenta. Sporove iz oblasti konkurencije rešavalo bi Prvostpe-no veće Suda Pravde EU. S početkom primene Konvencije o evropskom patentu (01. oktobra2010. godine), domaći zakonodavac dobija obavezu da buduću patentnu legi-slativu uskladi sa Konvencijom.29. Patenti i energija Debatu o klimatskim promenama prati 1.259 prijava u Evropskomzavodu za patente u 2009. godini u oblasti snage vetra i vode, fotonapon-ske, solarne, termalne energije i biomase samostalno, odnosno 27% porastau odnosu na prethodnu godinu. Vetar, kao obnovljiv izvor energije, dugo jebio oblast istraživanja koji je generisao znatan broj aplikacija za patente; 70%ovih zahteva podneseno je od strane građane SAD, Nemačke i Danske, sapribližno trećinom njih iz kompanije General Electric. Polovina zahteva zafotonaponsku tehnologiju podneta je od strane japanskih i američkih kom-panija, među kojima prednjače: Sanyo, Sharp, Micron Technology i Sony.Vodeći aplikant na polju zahteva za snage vode je Openhydro. Patentni za-htevi za tehnologiju biomase konstantno rastu u poslednjoj deceniji. Red
  • mALIPATENT/KORISNImODEL 109podnosioca prijava predvode Shell i Insitut Francais du Petrole. Broj zahtevaza solarnu energiju u 2009. godini skočio je sa 39% na 199%, sa trećinompodnetih zahteva koji dolaze iz nemačkih kompanija, uključujući i vodećegzahtevaoca Bosch. Tehnologija čistih energija ključ je za borbu protiv klimat-skih promena.227 U Srbiji, prisutna su patentirana eko-organska đubriva proizvedena pojedinstvenoj tehnologiji, koje pored funkcije hrane za biljku, imaju i određe-ne zaštitne efekte (stimulacija zemljišnih bakterija azoto-fiksatora i fosforo-mineralizatora, biljni antifriz, repelent za zečeve, odbojnost za lisne vaši itd.)na biljkama.30. mali patent / korisni model 30.1. Predmetnost malog patenta Mali patent je pravo kojim se štiti nov, industrijski primenljiv pronala-zak, koji ima inventivni nivo. Nivo inventivnosti jedna je od glavnih razlikaizmeđu patenta i malog patenta, koji jeste rezultat rada koji prevazilazi rutin-sko korišćenje stanja tehnike od strane stručnjaka, ali nema inventivan nivokoji se zahteva za patent. Mali patent namenjen je samo za pronalaske u vidurešenja koja se odnosi na konfiguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda iliraspored njegovih sastavnih delova.228 Tehnički karakter pronalaska ničim se ne dovodi u pitanje. On je i da-lje conditio sine qua non pravne zaštite. Za razliku od oblikovanja koje se vršiu estetke svrhe, da bi se ostvario estetski efekat, a koje je predmet zaštite di-zajnom, malim patentnom štiti se takvo oblikovanje nekog predmeta kojimse rešava određen tehnički problem i koji ima upotrebnu, praktičnu svrhu(npr. novi oblik izolatora za visoki napon, novi oblik crepa ili drugog građe-vinskog elementa, novi raspored elemenata na elektroinstalacionoj tabli, ko-jim se rešava pitanje prostora ili načina za lakše održavanje instalacija, novi227 Za više o patentima i čistoj energiji videti studiju: Patents and Clean Energy, bridging the gap between evidence and policy, u izdanju UNEP, EPO i ICTSD, 2010. Dostupna na web stranici: www.epo.org228 Član 134. Zakona o patentima. Zapažanja su autora da bi trebalo izvršiti izjednačava- nje inventivnog nivoa malog patenta sa inventivnim nivoom patenta, radi neophodne jednoznačnosti, kao i da bi trebalo iz predmetnosti zaštite malim patentom izostaviti pojam konfiguracije koji je prilično širok i neodređen.
  • 110 PATENToblik kućišta mašine itd.). Drugim rečima, dok patent štiti pronalazačku ide-ju, dotle korisni model štiti novu, privredno primenljivu formu. Mali patent je prvi put uveden u domaću legislativu 1995. godine Za-konom o patentima (za šta nije bilo konsenzusa), u cilju pružanja zaštite tzv.malim pronalascima.229 Tvorci malih pronalazaka najčešće su fizička lica imala preduzeća. Uporedna praksa, pored malog patenta, koji danas postojiu vrlo malom broju zemalja, poznaje još dva instituta koji štite tehničke pro-nalaske koji ne dosežu onaj nivo inventivnosti propisan za patente, a to su:korisni model (franc. modele d’utilite), koji preovlađuje u svetu, i sertifikat okorisnosti (certificat d’utilite).230 30.2. Prijava malog patenta Prijava malog patenta može da sadrži samo jedan nezavisan zahtev inajviše dva zavisna zahteva. Njome se ne može tražiti zaštita za jedinstvopronalaska, niti se može podneti kao dopunska prijava.231 Ipak, trebalo bipredvideti i zakonsku mogućnost izdvajanja prijava, tj. podelu na dve ili višesamostalnih prijava, u slučaju da podneta prijava nema jedinstvo pronalaska. Podnosilac prijave ima mogućnost da se predomisli tokom postupkaispitivanja prijave i da podnese zahtev za pretvaranje prijave malog patenta229 Opravdanost uvođenja malog patenta (engl. petty patent) ovako je objasnio nekadaš- nji direktor instituta za patentno pravo, autorsko pravo i pravo konkurencije u Min- henu, Maks Plank: „Postojaće još uvek potreba za jednim malim tehničkim zaštitnim pravom za pojedinačne pronalazače, malu i srednju industriju, za pronalaske kratkog veka, kojima je neophodna brza zaštita od podražavanja. To mora biti jedno zaštitno pravo koje se može steći jednostavno i jevtino, i za koje ne dolazi u obzir skupo i dugo- trajno ispitivanje ispunjenosti uslova za zaštitu”. (navedeno prema Marković, S.: Paten- tno pravo, Beograd 1997, str. 22)230 Prvi zakoni o patentima Japana nisu, iz nacionalno-protekcionističkih razloga, dozvo- ljavali zaštitu strancima. Po pristupanju Pariskoj konvenciji o zaštiti industrijske svo- jine 1899, i nastanku obaveze primene principa nacionalnog tretmana, Japan je morao otvoriti svoj patentni sistem i strancima. Pošto je Japan tada bio nerazvijena zemlja, ubrzo se pokazalo da nije moguće istovremeno zadovoljiti dva pravnopolitička i ra- zvojna cilja: a) imati visoke standard za priznanje patentne zaštite, b) obezbediti za- dovoljavajuću zastupljenost domaćih lica među titularima japanskih patenata. Zato se pristupilo uvođenju korisnog modela kao oblika zaštite za tvorevine koje se mogu opredmetiti u zanatstvu i čiji su stvaraoci uglavnom domaća lica. (navedeno prema Marković, S.: Korisni model – uporednopravna analiza i jugoslovensko pravo de lege ferenda, Beograd 1992, str. 15)231 Po članu 45. Uredbe o postupku za pravnu zaštitu pronalazaka.
  • mALIPATENT/KORISNImODEL 111u prijavu patenta ili dizajna, bilo da je sam shvatio da mu drugi oblik zašti-te više odgovora, bilo na sugerisanje ispitivača da iskoristi institut pretvara-nja jer postoji objektivno očekivanje da prvobitno zatraženo pravo neće bitiostvareno. Pretvorena prijava zadržava datum podnošenja prvobitno podne-te prijave, čime se zadržava i eventualno pravo prvenstva. 30.3. Postupak priznanja malog patenta Niži inventivni nivo malog patenta oslobađa ga suštinskog ispitivanja,što znači da se za mali patent ne sprovodi postupak materijalnog ispitiva-nja predmeta prijave u odnosu na traženu novost, inventivnost i industrij-sku primenljivost. U postupku po prijavi malog patenta, koja se ne objavljuje,vrši se samo formalno ispitivanje prijave, nakon čega, ukoliko su formalniuslovi ispunjeni, Zavod donosi rešenje o priznanju malog patenta.232 Ovde je korisno osvrnuti se na javnu raspravu u vezi sa donošenjemnovog zakona o patentima, i to na deo o predlogu uvođenja suštinskog ispi-tivanja prijave pronalaska. S obzirom na to da se, po pozitivnim normama,mali patent priznaje ukoliko su ispunjeni formalni uslovi, uvođenje institu-ta materijalnog ispitivanja novosti, inventivnosti i industrijske primenljivo-sti pronalaska, kao dodatnog ispitivanja malog patenta, značilo bi postojanjedve vrste malog patenta: priznati mali patent i ispitani mali patent.233 Pri-znati mali patent ostao bi neispitano pravo (kako se u praksi često naziva)i njegov nosilac ne bi imao pravo tužbe, dok bi ispitani mali patent značiokvalitativno viši nivo pravne zaštite, čiji bi titular posedovao potvrdu o ispi-tivanju i time osnov za pokretanje građanskopravne zaštite svog pronalaska.232 Prema članu 135. Zakona o patentima. Zapažanja su autora da bi škrtost važećeg za- konodavstva a pro po postupka po prijavi malog patenta trebalo proširiti odredbama o mogućnosti i pravilima otklanjanja nedostataka iz prijave (pre svega u opisu, paten- tnom zahtevu i nacrtu) u razumnom roku, o obrazloženoj sadržini rezultata ispitivanja u smislu navođenja razloga zbog kojih se eventualno odbija priznanje malog patenta, o posledici propuštanja podnosioca prijave da odgovori na rezultat ispitivanja.233 Uočavamo da razlozi za ovu novinu imaju ekonomsko razjašnjenje: želja zakonodavca da spreči nosioca prava na priznati mali patent da svoje neprovereno pravo koristi i tako što pokreće često skupe građanskopravne sporove u kojima od suda traži nalaga- nje privremenih mera prestanka ekonomskog iskorišćavanja pronalaska od strane dru- gog lica. Kako je mali patent priznato, ali neispitano pravo, praksa poznaje primere zlo- upotrebe prava i kočenje proizvodnje ili privrednog prometa predmetnog pronalaska.
  • 112 PATENT Uporedno pravo postavlja nekoliko uslova za nastanak malog patenta:novost, inventivnost, tehnički napredak, unapređenje svrhe predmeta, pri-vrednu primenljivost. 30.4. Trajanje malog patenta Mali patent traje šest godina od datuma podnošenja prijave, sa moguć-nošću produženja trajanja za dva puta po dve godine, tako da je maksimalanrok trajanja pronalaska priznatog malim patentom 10 godina. Zahtev za pro-duženje trajanja prava podnosi nosilac prava najkasnije šest meseci pre istekaroka trajanja. Prvo produženje roka trajanja moguće je samo ako je prethod-no izrađen izveštaj o stanju tehnike.234 Još jedan od znakova koji ukazuju nato da je patent pravo mogućnosti i pravo prevencije, a ne pravo koje delujepo automatizmu i koje se pretpostavlja ili podrazumeva, jeste i odredba kojapredviđa obavezu podnosioca prijave, odnosno nosioca prava ili drugog za-interesovanog lica da zahteva izradu izveštaja o stanju tehnike, što je, kako sevidi, uslov produženja važenja prava. 30.5. Uloga malog patenta Uporednopravna praksa ukazuje na četiri uloge malog patenta u siste-mu zaštite industrijske svojine: 1) jedina zaštita za male pronalaske 2) supsidijerna zaštita za pronalaske 3) brza zaštita za pronalaske 4) dodatna zaštita za pronalaske.235 30.6. Komunitarni korisni model Pokušaj harmonizacije evropskog zakonodavstva na polju malog pa-tenta ogleda se u Predlogu Direktive EU o približavanju pravnih režima za-štite pronalazaka putem korisnog modela.236 Rekli smo već da je mali patent234 Član 138. Zakona o patentima.235 Detaljnije vidi: Marković, S.: Korisni model – uporednopravna analiza i jugoslovensko pravo de lege ferenda, Beograd 1992, p.p. 65–73.236 Proposal for directive to harmonize national law of protection of inventions by uti- lity models, com 309 final, of 25 june 1999
  • PRImERIPATENTNIhZAhTEVAIZObLASTImAšINSTVA: 113zaštićeni pronalazak manjeg inventivnog nivoa. Tako, Direktiva predviđa dapronalazak sadrži inventivni nivo ako prijavilac jasno i ubedljivo dokaže, uprijavi tehničkog unapređenja, a u poređenju sa postojećim stanjem tehnike,da je njegovo rešenje ili posebno efikasno u olakšavanju primene ili korišće-nja, ili je praktično, ili sadrži industrijsko preimućstvo. Zanimljivo je, inače,da pojedini nacionalni sistemi u EU dodeljuju mali patent samo za tehničkinapredak koji je trodimenzionalan, čime postupke koji nemaju materijalanoblik ostavljaju van zaštite. Predviđena dvostruka zaštita podrazumeva da isti pronalazak možebiti predmet prijave za patent i za tehničko unapređenje, i to simultano ilisukcesivno. Mali patent je korisna privremena zaštita dok nosilac prava neispuni zahteve za sticanje prava na patent (npr. njegov pronalazak još uveknema dovoljan nivo inventivnosti za patent). Pronalazač može i kumulativ-no steći obe zaštite, pod izgovorom da želi da bude dobro zaštićen. Među-tim, kako ne bi imao preveliku moć, Predlog ostavlja državama-članicamaalternativno ili da predvide da korisni model prestaje sticanjem patenta ili dapreduzmu odgovarajuće mere da spreče titulara da, u slučaju povrede prava,pokrene postupke po oba osnova. To znači da titular kome nije „prošla” za-štita malog patenta ne može da podnese tužbu za zaštitu patenta, vice versa.31. Primeri patentnih zahteva iz oblasti mašinstva: 1 . slučaj: Uređaj za sečenje listova duvana na mašini za izradu cigara, naznačentime, što se list predviđen za formiranje omotača cigare, pre uvijanja rase-ca nepomičnim nožem sa pritisnutim valjkom, koji se pokreće preko ovognoža, a postavljen je neposredno ispred valjka za oduzimanje. analiza: U ovom patentnom zahtevu sve što je navedeno pre reči „apostavljen je” definiše postupak koji objašnjava funkcionisanje konstrukcije.Ovim je povređeno pravilo prema kome patentni zahtevi iza izraza „nazna-čen time”, a koji se odnose na konstrukciju, ne smeju da sadrže i opis na-čina funkcionisanja te konstrukcije. Ovaj način funkcionisanja treba dati uprethodnom opisu ili eventualno u prvom delu patentnog zahteva. Poznatoje da se jedan isti zadatak može rešiti na više načina, a u ovom slučaju istafunkcija može se ostvariti sa više uređaja čija se konstrukcija međusobno ra-zlikuje. Zbog toga se u jednom patetnom zahtevu ne može štititi činjenica da
  • 114 PATENTjedno konstrukciono rešenje obavlja navedenu funkciju. Osim toga, navedenipostupak nije ni nov, pošto se na isti način rasecaju i druge vrste listova, naprimer hartije, folija i slično. 2 . slučaj Držač okruglih profila, naznačen time, što se sastoji iz četvrtaste plo-če iz lima na kojoj zaobljene držače profila čine delovi valjkaste površine zadržanje profila koja je dobijena savijanjem delova ploče nastalim prozoromoblika i napravljenim po sredini ploče. analiza: Navođenjem načina izrade predmeta pronalaska neposrednoiza dela patentnog zahteva, koji se donosi na njegovu konstrukciju, povređe-no je pravilo prema kome patetni zahtevi iza izraza „naznačen time” ne sme-ju sadržati suvišne oznake i obeležja da ne bi nastala njihova mnogoznač-nost. Takođe, ako neko proizvede ploču istog oblika iz veštačke materije npr.brizganjem, pri čemu ova ne mora imati četvrtasti oblik već npr. oblik elipse,postaviće se pitanje da li se ovim vređa patent sa navedenim patentnim za-htevom. Iz ovih razloga patentni zahtevi koji se odnosi na konstrukciju nesmeju sadržati napred navedene suvišne odlike (koje se npr. odnose na načinizrade). 3 . slučaj Mašina za pranje rublja sa prekidnim tokom sredstva za pranje „na-značena time” da ima obrtno kolo centrifugalne pumpe za prekidni tok, kojeje sasvim potopljeno u sredstvo za pranje, a nije tokom pranja rublja u direk-tnom dodiru sa rubljem. analiza: Ovakvom definicijom patentnog zahteva povređeno je pra-vilo prema kome se u patetnim zahtevima ne može ostvariti zaštita kroznegaciju. Navedena odlika je ovde zbog svog oblika definicije kroz negaci-ju neodređena, pošto objašnjava koju odliku pomenuto kolo ne poseduje. Uispravnoj definiciji patentnog zahteva upravo treba navesti odlike tehničkogsredstva koje omogućuju ostvarenje zadatog cilja. 4 . slučaj: 1) Metalna noga uređaja, naznačena time da ima trn koji je na svom gornjem kraju izveden u obliku prirubnice, a na donjem kraju ima
  • PATENTIRANJEbIOTEhNOLOšKIhPRONALAZAKA 115 deo oblika lopte koji je uležišten u ležištu sa kotrljanjem koje je umetnuto u čauru oblika navrtke navrnutu na trn. 2) metalna noga prema zahtevu 1) naznačena time da ima omotač trna od tapljenog stakla, od furnira na drvetu, od sintetičkih smola i sl. analiza: Ovako definisan drugi patentni zahtev nije u neposrednoj za-visnosti sa prvim patentnim zahtevom. Ovim je povređeno pravilo da druginaredni patetni zahtevi treba bolje da objasne prvi patentni zahtev ili da sa-drže konstrukcione elemente ostalih varijanti konstrukcionog rešenja pro-nalaska. Osim toga, ovako definisani patentni zahtev nema uslova za zaštitupatentom na osnovu definisanih kriterijuma koji se odnose na primenu po-znatih materijala u svrhe u koje nisu do sada korišćeni, a na osnovu poznatihosobina ovih materijala. U slučaju kad bi ovaj patentni zahtev zadovoljavaouslove za dobijanje zaštite patentom, morao bi biti priključen posebnoj prija-vi sa sopstvenim opisom, prema pravilu da se za svaki pronalazak (jedinicupronalaska) podnosi zasebna prijava radi dobijanja patenta.23732. Patentiranje biotehnoloških pronalazaka Savremena biotehnologija podrazumeva skup tehnika koje se koriste ucilju organskih promena određene biološke materije (ćelija ili linija biljnih iživotinjskih ćelija, enzima, plazmida i virusa), promena u mikroorganizmi-ma, u biljkama ili životinjama, ili u izazivanju promena neorganskih materi-ja biološkim putem. Sinergizam prirodnih i inženjerskih nauka u izučavanju primene orga-nizama, ćelija, njihovih delova kao i molekulskih analoga u procese dobijanjaproizvoda za dobrobit čovečanstva sjedinio se u naučnu oblast sa najvećimprilivom investicionog kapitala modernog doba globalizacije pod pojmombiotehnologija. Sve započinje 1972. godine sa pronalaskom rekombinovanogmolekula DNK i otvaranjem širokog spektra primene ovog revolucionarnogotkrića. Interes su brzo pronašle kompanije započevši tržišnu trku razvojeminformacionih tehnologija koje su im pružile mogućnost za realnu obra-du podataka dobijenih iz biotehnoloških eksperimenata. Biotehnologija se237 Preuzeto iz: Bureš, A.: Šta se može štititi patentom u oblasti mašinstva i kako sastaviti prijavu za dobijanje ove zaštite, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavo- da 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 59–73.
  • 116 PATENTrazvijala u dva smera: tradicionalna biotehnologija, koja se okrenula opleme-njivanju biljaka i životinja konvencionalnim metodama, korišćenju mikroor-ganizama za procese fermentacije i proizvodnju važnih enzima, i savremenabiotehnologija koja obuhvata oblast genetičkog inženjerstva i kloniranje. Dostignuća iz oblasti biotehnologije predstavljaju neophodnu osnovuza razumevanje, dijagnostiku i terapiju čovekovih bolesti kao i savremenorazumevanje medicine. Dok kloniranje predstavlja način razmnožavanja bezoplodnje kod viših životinja (i čoveka) sa primenom u dijagnostičke i terapij-ske svrhe, genetički inženjering je tehnika koja obavlja plansko isecanje gena(transgena) kao nosioce osobina iz jednog organizma i njegovo presađivanjeu drugi, što predstavlja novu biološku revoluciju u nauci. Na ovaj način, ra-skrčen je put i stvorene su mogućnosti nastanka genetički modifikovanih or-ganizama tj. transgenih biljaka, životinja ili mikroorganizama sa genomomobogaćenim transgenom korisnijim za čoveka. Tehnike genetičkog inženje-ringa zasnovane na rekombinaciji DNK i zadirući u genetički kod čovekaotvaraju mogućnost upravljanja životom na nivou njegovog nastanka, pro-menom genetičke garniture i novom evolucijom ljudske vrste. Genetika kao nauka započela je svoju ekspanziju kada je 40-ih godi-na dokazano da je dezoksiribonukeinska kiselina (DNK) genetički materijalkoji služi kao prenosilac genetičkih informacija, čime su otvoreni putevi ra-zvoja molekularne biologije a posebno molekularne genetike. Poseban razvojbiotehnologije postignut je uvođenjem novih postupaka za manipulisanje ge-netičkim materijalom, odnosno razvojem genetičkog inženjerstva. Otkrive-ne i usavršavane su tehnike koje obuhvataju rekombinantnu DNK, transfergena, manipulacije i transformacije embriona, stvaranje novih sorti biljaka inovih rasa životinja itd. Biotehnologija je razvijana u laboratorijama, gde sunastajali proizvodi koji su primenu mogli da nađu u medicini, poljoprivredii proizvodnji hrane, što je navelo da se industrija i njeni istraživački razvojnicentri kasnije uključe u finansiranje i realizaciju projekata i da se rezultatiistraživanja sa nivoa laboratorije prevedu na industrijski nivo. Iz navedenog,usledile su i neminovne promene patentnog sistema čime je uvedena mo-gućnost za patentnu zaštitu biotehnoloških pronalazaka i uvođenje sistemasortne zaštite za nove biljne sorte. Komercijalizacijom biotehnoloških rezultata nastali su do sada proi-zvodi koji su našli uspešnu primenu u: • farmaciji (proizvodnja antibiotika, vakcina, monoklonskih antitela, regulacionih proteina)
  • PATENTIRANJEbIOTEhNOLOšKIhPRONALAZAKA 117 • agrikulturi biljaka (dobijanje novih sorti, uključujući i transgene biljke, uz poboljšanje odrađenih karakteristika biljaka) • agrikulturi životinja (ishrana životinja, prevencija i lečenje bolesti, stimulisanje rasta, genetičko poboljšavanje životinjskih rasa, dobija- nje transgenih životinja) • hrani (dobijanje proizvoda uz primenu izmenjenih mikroorganiza- ma ili novim tehnologijama – sirevi, mlečni napici, alkoholna pića, aminokiseline, enzimi, proteini; dobijanje hrane bez primene pesti- cida i veštačkih đubriva) • energetskim sirovinama (konverzija biomase, dobijanje nafte, benzina) • korišćenju mikroorganizama u rudarstvu • dobijanju različitih hemikalija različitih namena • očuvanju životne sredine (korišćenje mikroorganizama za uklanja- nje nafte iz vodotokova, prerada drugih toksičnih materija) • elektronici (biosenzori, biočipovi). Kubanska biotehnologija Ugovor između Smith Kline Beecham i kubanskog Finlay Isntituta daoje anglo-američkoj farmaceutskoj grupaciji svetska prava prodaje patentiranevakcine za meningitis B razvijen u Institutu Finaly. Veruje se da je ta vakci-na jedina delotvorna protiv meningitisa B, bolesti koja se širi uglavnom međudecom i ima stopu smrtnosti do 19%. Iako je ova bolest sada praktično iskore-njena na Kubi, ona još uvek preti populaciji u velikim delovima sveta. Nakonepidemije meningitisa tokom 80-tih godina, vakcina je izvožena u Argentinu,Brazil i Kolumbiju, gde se pokazala pouzdanom i delotvornom u sprečavanjuizbijanja novih epidemija meningitisa. Prodaja vakcine pomogla je Kubi daotplati svoje dugove tim zemljama. Ova vakcina samo je jedno od mnogih postignuća kubanske malo po-znate ali veoma napredne biotehnološke industrije. Danas je Kuba vodećiizvoznik biotehnoloških proizvoda sa godišnjom prodajom od čak 290 milio-na dolara. Kuba ima međunarodne patente na 66 farmaceutskih preparataproizvedenih u Institutu za genetički inženjering i biotehnologiju, Institutu zamolekularnu imologiju, u Nacionalnom biomedicinskom institutu i InstitutuFinlay.
  • 118 PATENT Kubanski naučnici razvijaju i druge proizvode za borbu protiv raka, ko-lere, tifoidne groznice, denga groznice bakterije pneumokokus i SIDS. Bioteh-nološka istraživanja proširena su na oblasti poljoprivrede i industrije, na vak-cinu za zaštitu stoke od krpelja, useve koji su genetičkim inženjerstvom stekliotpornost na štetočine i industrijske enzime za smanjenje potrošnje energije. Uspeh biotehnološke industrije na Kubi je najvećim delom ishod značaj-nog vladinog ulaganja u biotehnološke ustanove, istraživanja i obrazovanje.Kuba ima 1,8 naučnika i inženjera na 1.000 stanovnika, što je visoka srazme-ra čak i kad se uporedi sa industrijalizovanim zemljama, i 222 istraživačkasredišta sa ukupno 34.000 zaposlenih. Transgene biljke Razvoj molekularne biologije i biotehnologije biljaka omogućio je ugra-đivanje gena poreklom iz bilo kog organizma, ili sintetičkog gena, u genombiljke uz dobijanje biljaka sa izmenjenim svojstvima. Biotehnološki eksperi-menti prve generacije (u periodu od 1984. do 1993. godine) bili su ograničenina transfer pojedinačnog strukturnog gena u biljku radi promene određenogsvojstva: rezistentnost na viruse, bakterije, insekte ili druge štetočine, hebri-cide, čime su ostvareni veći prinosi i povećan sadržaj hranljivih materija uproizvodima. Eksperimenti druge generacije složeniji su i uključuju upotre-bu regulatornih transgena koji mogu aktivirati kompletan biosintetski put ilimodifikovati razviće određenog tipa ćelija ili čitavog biljnog organa. Tran-sgene biljke postale su isplativ sistem sa proizvodnju biomolekula, pa je utom smislu uveden pojam „biljka kao bioreaktor” za proizvodnju farmaceut-skih proizvoda: citokina, hormona, monoklonskih antitela, enzima, vakcina.Genetičkim promenama dobijene su i transgene životinje, a kao najsloženijai najkontraverznija oblast je „ksenografte”, gde se razvijaju životinjske rasekoje mogu da daju organe za transplataciju ljudima. Najpoznatije prve sorte transgenih biljaka potiču iz 1996. godine i tosu: transgeni kukuruz, pamuk i krompir u koje je ugrađen Bt-gen iz Bacillusthuringiensis odgovoran za sintezu Bt-toksina efikasnog protiv štetnih inse-kata, zatim transgena soja, kukuruz i uljana repica otporni prema raznimherbicidima, kao i FlavrSavr paradajz sa odloženim sazrevanjem.
  • PATENTIRANJEbIOTEhNOLOšKIhPRONALAZAKA 119 Za razvoj biotehnoloških metoda238 zaslužna su i velika ulaganja uistraživanja transgenih biljaka od strane država i multinacionalnih koma-nija.239 Transgene biljke su se za kratko vreme proširile u komercijalnoj pro-izvodnji, najviše u SAD (oko 60% od ukupne svetske površine pod trans-genim biljkama), Argentini (20%), Kanadi, Brazilu, Kini itd. Značaj speci-fičnosti razvoja biotehnologije zahtevao je uređenje zaštite intelektualnesvojine. Iako pronalasci iz oblasti žive materije nisu isključivo bili isključeniiz patentabilnosti, oni se nisu smatrali patentabilnim, bilo zato što nisu bili„tehnički” (kako se smatralo u Evropi) ili zato što su bili „proizvodi prirode”(tumačenje u SAD). Kako se pod pronalaskom, kao i danas, podrazumevalonovo tehničko rešenje određenog problema koje ima inventivni nivo i koje jeprimenljivo i dovoljno otkriveno javnosti u pismenoj formi da bi ga prosečanstručnjak iz te oblasti mogao reprodukovati, tako su pronalasci koji su se za-snivali na upotrebi mikroorganizama ili biološkog materijala teško mogli daispune takve zahteve. Međutim, u narednim godinama, nove tehnologije svečešće su koristile izmenjene mikroorganizme, pa je problem dovoljnog otkri-vanja mikroorganizama u svrhe patentibilnosti razrešen uvođenjem sistemadepozita uzoraka u ustanovama prema Budimpeštanskom sporazumu. Zakonodavstvo SAD, za razliku od evropskog, ne pravi bitnu razlikuizmeđu tradicionalnih biljnih sorti i proizvoda od tradicionalnih biljaka sjedne, i transgenih sorti biljaka i proizvoda od njih s druge strane. Jedno odnajvažnijih pitanja iz oblasti zakonske regulative transgenih biljaka odnosi sena obeležavanje. Suprotno od prava SAD koje ne obavezuje na obeležavanje238 Metode savremene biotehnologije jesu in vitro tehnike nukleinskih kiselina, uključu- jući i rekombinantnu dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i direktno unošenje nu- kleinskih kiselina u ćelije ili organele i fuzija ćelija iznad taksonomskog nivoa familije, koje prevazilaze prirodne reproduktivne ili rekombinacione barijere i nisu tehnike koje se koriste u savremenom oplemenjivanju i selekciji (klasične metode).239 Ameršem (Amersham) je klasičan primer novog sveta bioloških istraživanja. Početni elementi kompanije poticali su iz Severne Evrope, Britanije, Švedske, Norveške i SAD, ali on je apsorbovao saveze sa komplementarnim organizacijama širom sveta uključu- jući i Japan. Ameršem je 2003. godine zapošljavao 9.500 ljudi, od kojih su 5.000 sa fa- kultetskom diplomom, a 1.400 njih su doktori nauka. Svaka od sastavnih delova Amer- šema bile su važne kompanije u svom polju sa izuzetnom prošlošću koje su se ujedinile sa ciljem da zauzmu vodeće mesto u molekularnoj medicini koja pomaže da se dođe do proizvoda za dijagnostiku i testiranje i do terapija zasnovanih na genima koji se prave prema pojedinačnom genetskom profilu svakog pacijenta. (Olins, V.: O brendu)
  • 120 PATENTtransgenih proizvoda, pravo EU Direktivom 2001/18/EC nalaže obeležavanjeovih proizvoda u svim fazama proizvodnje i stavljanja u promet. Genetički modifikovanim organizmom240, prema našem pravu, koje jepo ovom pitanju potpuno usaglašeno sa pravnom regulativom EU, ne sma-tra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9%primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetič-ki modifikovanog organizma, dok se semenski i reproduktivni materijal nesmatraju genetički modifikovanim organizmima ukoliko količinski sadržedo 0,1% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom odgenetički modifikovanog organizma. Kao prednosti transgenih biljaka nad tradicionalnim biljnim sortamanajčešće se navode: veći prinosi, otpornost na štetočine, tolerancija premaadverznim uslovima spoljne sredine, nesmanjeni kvalitet. Kao opasnosti počoveka, ističu se: alergentnost, toksičnost, opasnost da transgenska biljka po-stane opasan korov u poljoprivredi i/ili da se proširi u prirodnom habitatu,opasnost da transgenska biljka prenese preinačene gene na divlje srodnikekoji bi mogli postati opasni korovi, opasnost od prelaska marker gena za ot-pornost na antibiotike iz transgene biljke u druge mikroorganizme što bi do-velo do nastanka „supermikroorganizama” otpornih na antibiotike korišće-ne u humanoj ili veterinarskoj medicini. Trgovina biotehnološkog materijala Trgovina reprodukcionim materijalom stvorila je potrebu regulisa-nja odgovarajućeg vida zaštite intelektualne svojine na poseban način, štoje raširilo saradnju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i Svetsketrgovinske organizacije. Usvajanjem Sporazuma o trgovinskim aspektimaprava intelektualne svojine, donesena je veoma važna odredba koja se od-nosi na patentabilnost koja navodi da će se patenti dodeljivati za pronalaske,bilo proizvode bilo postupke, u svim oblastima tehnologije, ukoliko su novi,uključujući i inventivan nivo, i pogodni su za industrijsku primenu. Paten-ti će se koristiti i patentna prava uvažavati bez diskriminacije u odnosu namesto pronalaska, oblast tehnologije i to da li je proizvod uvezen ili lokalnoproizveden. Trgovina materijalom nastalim procesima biotehnologije mora240 Genetički modifikovani organizmi nastaju saznanjem da su osnovni principi i meha- nizmi nasleđa, struktura, replikacija, translacija i transkripcija DNK, sinteza i funkcija proteina, živih bića na Zemlji istovetni.
  • PATENTIRANJEbIOTEhNOLOšKIhPRONALAZAKA 121biti regulisana Ugovorima za pristup genetičkim resursima i podeli dobitiu kojima varijable važne za kategorizaciju odredaba o intelektualnoj svojinimogu da se svrstaju u tri kategorije: 1) materijali (genetički resursi) – treba uzeti u obzir vrstu genetičkog materijala, zbog razlike ugovora za transfer životinjskih genetičkih resursa za hranu ili poljoprivredu, gde se tajne zanata možda šire koriste nego i transfer mikroorganizama, koje je prema važećim međunarodnim standardima moguće patentirati 2) učesnici tj. tipovi nosilaca udela 3) primene tj. tipovi prenosa i korišćenja. Tipove genetskog materijala koji se prenose moguće je razlikovati povećem broju kriterijuma: 1) Stepen poboljšanja i inovacija koje je uneo čovek, gde je sa gledišta intelektualne svojine najznačajnija dinstinkcija između materijala koji je poboljšan ljudskom inovacijom i kod koga to nije slučaj. Ino- vacija koju je uneo čovek može biti formalna i neformalna, kako je definisano u FAO Kodeksu ponašanja za biotehnologiju (Internatio- nal Code of Conduct on Plant Biotechnology). 2) Taksonomsko poreklo, gde zajedničke specifičnosti genetičkog ma- terijala biljnog, životinjskog, mikrobijalnog ili drugog porekla može uticati na odredbe ugovora o pristupu i podeli dobiti. 3) Uslovi pribavljanja značajni su za pravni status prenetih genetičkih resursa na nivou međunarodnog sporazuma i tradicionalnih zna- nja povezanih sa tim resursom, u zavisnosti od toga da li je pristup ostvaren ex situ ili in situ. 4) Pravni status genetičkih resursa u međunarodnom sporazumu naj- važniji je u odnosu na odredbe ugovora o intelektualnoj svojini o pristupu i podeli dobiti.241241 Za opširnije videti sledeće korišćene naslove: Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Pa- tentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi patentirati ljudski život?, u publikaciji Pe- dagoška stvarnost, br. 5–6, Novi Sad 2010, p.p. 367–390; Berenji, J.: Stanje i perspektive transgenih biljaka u Evropi, u zborniku radova konferencije EnE05 Životna sredina ka Evropi, Beograd 2005; Idris, K.: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog ra- sta, Beograd 2003, str. 99; i naročito Jovanović, S.: Zaštita intelektualne svojine u obla- sti biotehnologije, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 157–172.
  • 122 PATENT33. Primer patentne prijave
  • PRImERPATENTNEPRIJAVE 123
  • 124 PATENT
  • PRImERPATENTNEPRIJAVE 125
  • 126 PATENT
  • PRImERPATENTNEPRIJAVE 127
  • 128 PATENT
  • PRImERPATENTNEPRIJAVE 129
  • 130 PATENT34. Primer prijave za mali patent
  • PRImERPRIJAVEZAmALIPATENT 131
  • 132 PATENT
  • PRImERPRIJAVEZAmALIPATENT 133
  • 134 PATENT
  • PRImERPRIJAVEZAmALIPATENT 135
  • deo iii Žig Zaštita žigova je pravno priznavanje psihološke funkcije simbola. Tačno je da našim životima upravljaju simboli i nije manje tačno da vođeni njima kupujemo robu. Džastis Feliks Frankfurter242242 Justice Felix Frankfurter (1882–1965), sudija Vrhovnog suda SAD.
  • 138 ŽIg1. Pojam žiga Žig je svaki registrovani znak243 kojim se obeležavaju proizvodi, odno-sno robe i usluge u prometu. Koristi se da bi se robe i usluge koje proizvodi ipruža jedno fizičko ili pravno lice razlikovale od istih ili sličnih roba i uslugabilo kog drugog privrednog subjekta. Namera upotrebe (lat. bona fide – udobroj nameri) znaka u pravnom prometu preduslov je stvaranja prava nažig244. Bez namere ulaženja u terminološku, etimološku ili semiotičku raspra-vu o značenju znaka, recimo da je znak (lat. signum) apstraktna oznaka saodređenim značenjem, koja stoji kao zamena za konkretnu stvar i koja selogički može povezati sa tom stvari. Registrovani znak povlači određena prava titulara (korisnika) prava nažig, pa tako Zakon o žigovima Republike Srbije245 vidi žig kao pravo kojim seštiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednogfizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizič-kog ili pravnog lica. Pravo na žig u subjektivnom smislu značilo bi pravo titulara žiga daupotrebljava žig u pravnom prometu. U objektivnom smislu, to je skup prav-nih propisa kojima se uređuje sticanje i zaštita prava na registrovani znak uprometu roba i usluga. Opisivan kao alat tržišne komunikacije, korišćen od proizvođača daprivuku potrošače, žig olakšava prepoznavanje roba i usluga, te se i u stra-noj pravnoj literaturi tumači kao registrovani znak koji individualizuje robe243 Kao sinonimi reči „znak”, u literaturi se javljaju „oznaka” i „marka”. Smatramo da je „znak” najadekvatniji termin koji bi trebalo koristiti kada se govori o ovoj grani prava, iz razloga što „oznaka” može izazvati zabunu sa oznakama geografskog porekla, dok „marka” nije pravno prepoznata kategorija.244 U pravnoj literaturi, sreću se pojmovi „pravo na žig”, „pravo žiga”, „žigovno pravo”. Suštinskih razlika u značenju nema.245 zakon o žigovima Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 104/2009) je lex specialis u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku (Službeni list SRJ br.33/97 i 31/2001 i Službeni glasnik RS br.30/2010 – Zakon o izmenama Zakona o opštem upravnom po- stupku) zbog toga što je priznanje žiga upravni postupak koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu, te se na sva pitanja koja se tiču postupka za priznanje žiga, a koja nisu regulisana Zakonom o žigovima, primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
  • ISTORIJSKIOSVRT 139i/ili usluge jednog privrednog lica i distincira ih od konkurentskih proizvo-da. To su ujedno i dve osnovne uloge žiga: da jedinstveno (ekskluzivno) obe-leži jedan proizvod i da ga učini različitim od svih ostalih. Primeri (konkurentskih) žigova: Coca-Cola i Pepsi-Cola; Ford i Peu-geot; Nike i Adidas; Easy Jet i Rayan Air; Apple i IBM; Versace i Louis Vui-tton; Yahoo i Google. Iako su žigovi deo intelektualne svojine, autoru žiga uobičajeno seuskraćuje neformalna titula pronalazača ili intelektualnog stvaraoca.246 Svešto važi za robe, važi mutatis mutandis i za usluge.2. istorijski osvrt Počeci obeležavanja roba znakovima razlikovanja vezuju se za antičkodoba i keramičke predmete koji su nosili oznake autora, najčešće u oblikunjihovog imena. Prve obeležene umetničke radove/predmete pratila su i prvapodražavanja. Rimsko pravo pružalo je autorima robnih znakova zaštitu lič-nopravne prirode. Lex Cornellia de fabris predviđao je krivičnopravnu zašti-tu za imena ličnosti, Ius civile tužnu actio iniuriarum u slučaju nedozvoljeneupotrebe tuđeg imena, a tužbu actio doli u slučaju da iz takvog ponašanjanastane imovinska šteta. Razvoj trgovine pojačao je potrebu za regulisanjemprava na upotrebu znakova za obeležavanje robe. To pravo proizvođači i tr-govci dobijali su od vladara u obliku privilegija – povlastica. S početka novogveka statuti cehovskih (esnafskih) udruženja proizvođača sadržali su odred-be o pravu proizvođača da proizvode obeležava znakom. Štaviše, upotreba jebila obavezna, pa su pored cehovskog znaka (preteča kolektivnog žiga) trgov-ci koristili i sopstvene znakove (trgovačke žigove) kako bi učinili proizvodepogodnim za lako razlikovanje. Francuska buržoaska revolucija prethodila je prvim zakonima (lexspecialis) koji su regulisali pravnu zaštitu robnih žigova. Bili su to Zakon omanufakturama, fabrikama i radionicama iz 1803. godine, koji je predviđao246 Pravna literatura podeljena je po pitanju da li je žig rezultat intelektualnog stvaralaštva. Dok jedni smatraju da kod izbora znaka dolazi do izražaja maštovitost i kreativnost, i u tom smislu znak jeste rezultat stvaralaštva njegovog autora (Besarović, V.: Intelektual- na svojina, Beograd 2005, str. 144), dotle drugi tvrde da se žigom ne štiti intelektualno stvaralaštvo jer za znak nije bitno da li je tvorevina ili ne, već je važna njegova funkcija označavanja (Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 139).
  • 140 ŽIgzaštitu za prijavljene znakove i sankcije za imitaciju tuđih, i Zakon o prav-noj zaštiti fabričkih i trgovačkih žigova iz 1857, prvi akt koji je za osnovnipredmet imao pravnu zaštitu žigova.247 I pored prednjačenja u industrijskomrazvitku, Engleska svoj prvi Zakon o žigu dobija tek 1875. godine, iz razlogašto se pravo na isključivu upotrebu robnih znakova branilo postojećim prin-cipima common low, preciznije govoreći tužbom pod nazivom passing off, začiji uspeh je tužilac morao da dokaže potojanje kvalifikovane upotrebe: daje žig poznat kao znak za obeležavanje njegove robe i da postoji neovlašćenopodražavanje od strane konkurencije.248 Slika i prilika Srbije u drugoj polovini 19. veka kao industrijski nera-zvijene zemlje, koja je svoju ekonomiju zasnivala na trgovini, rezultirala je1884. godine usvajanjem Zakona o fabričkim i trgovačkim žigovima Kralje-vine Srbije, prvog domaćeg propisa iz oblasti intelektualne svojine. Zakon seoslanjao na francusku pravnu školu i preuzeo odredbe Pariske Konvencijeo zaštiti prava industrijske svojine. Važio je do 1961. godine i stupanja nasnagu Zakona o robnim i uslužnim žigovima FNRJ, koga je kasnije zamenioZakon o zaštiti pronalazaka, tehničkih unapređenja i znakova razlikovanjaSFRJ iz 1981. godine.3. znakovi koji mogu biti žig Zakonodavac pretežno ne određuje limitativno koji znakovi mogu bitižigovi, već tek exempli causa. Tako, po Zakonu o žigovima, znak se možesastojati od reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodi-menzionalnih oblika, kombinacije tih znakova, muzičkih fraza prikazanihnotnim pismom i slično. Završetkom nabrajanja „i slično” zakonodavac seevidentno uzdržao od pokušaja da predvidi sve moguće izglede znaka, osta-vivši tako praksi da rešava u svakom konkretnom slučaju da li prijavljeniznak može biti zaštićen žigom (zaštićen kao žig). U uporednom pravu sreću se i formulacije da žig mogu biti i uređaji,brendovi, etikete, imena, potpisi, reči, oblici proizvoda, pakovanja, boje, mi-risi, zvukovi, pokreti, i kombinacije navedenog, sve pod uslovom posedova-nja moći distinktivnosti i podobnosti da vizuelno, auditivno ili na neki drugi247 Više o istorijskom razvoju prava na žig videti kod Roubier, P.: Le droit de la propriete industrielle, Paris, 1954.248 Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 37.
  • ZNAKOVIKOJImOgUbITIŽIg 141način odvajaju robe ili usluge jednog lica od roba ili usluga drugog učesnikau privrednom prometu na određenoj teritoriji. Domaća praksa razlikuje znakove po spoljašnjem izgledu (formi) i svr-stava ih u pet kategorija: verbalni (govorni), grafički, trodimenzionalni, mu-zički i složeni. 3.1. Verbalni znak Ako se sastoji od reči (domaćih i/ili stranih), slova (latiničnih, ćirilič-nih i/ili drugih), akronima249, brojeva (arapskih i/ili rimskih), internet adre-sa ili njihovih kombinacija, znak se naziva verbalni, a praksa takav sastavelemenata naziva verbalizam. Verbalni žigovi, u teoriji nazivani i „žigovi ureči”, iskazuju se govorenjem (putem glasova), a imaju i vizuelni izraz. Ver-balni znakovi dele se na znakove u reči i verbalizme koji nemaju značenje.Reči su utvrđeni glasovni skupovi koji nose određene asocijacije i u svestislušaoca stvaraju određene predstave, pa stoga poseduje neko značenje. Ver-balizmi koji nemaju značenje često se pogrešno nazivaju fantastičnim poj-movima da bi se naglasio njihov apstraktan karakter.250 Primer: Pojedini autori upotrebu stranih reči potpuno opravdano vide kao po-sledicu sve razvijenije međunarodne trgovine i kulturološko-komunikacio-ne povezanosti između zemalja.251 Žig automatski štiti sve transkripcije252 iprevode registrovane reči na bilo koji jezik. Žig „house” uživaće zaštitu i kao„kuća” i obrnuto; „SONY” je zaštićen i kao „СОНИ”. Ova kategorija žigova obuhvata i slogane. Slogan je kratka, jezgrovi-ta misao, po pravilu lauditivnog karaktera, kojom se izražava jedna celovita249 Akronim je skraćenica. Npr. JAT (Jugoslovenski aero-transport), WTO (World Trade Organization).250 Marić, V.: Forma žiga, Beograd 2003, str. 17.251 Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 144.252 Transkripcija (lat. transcriptio) je prepisivanje koje teži vernom reprodukovanju izvor- nog teksta, pri čemu se menja jezički medijum, odnosno pismo, i vodi se računa o izgo- voru. Ukoliko se radi o prostom prenošenju znakova iz jednog konvencionalnog pisma u drugo, kada se slova jednog pisma zamenjuju odgovarajućem ili najpribližnijem slovu drugog pisma, bez obzira na izgovor, onda je reč o transliteraciji.
  • 142 ŽIgideja koja nosi određenu, najčešće reklamnu poruku. Biće podoban za zašti-tu žigom ukoliko svojim lauditivnim značenjem posredno ukazuje na odre-đena svojstva i kvalitet robe, odnosno usluga na koje se odnosi, tj. ima meta-foričko značenje. Primeri: „Keep walking!”, „Odlično je, od Gavrilovića je!”, „Svi tupe,IMPA oštri!”, „Daje ti krila!”, „Just do it!”, „Life tastes good!”, „Do more, feelbetter, live longer!”, „Uđeš, izađeš i gotovo!”, „Svetsko, a naše!”, „Pekabeta-ču-var kućnog budžeta!”, „Mislim, nemo’ se ljutiš!”.253 3.2. Grafički znak Figurativni ili grafički znak sastoji se od slika, crteža, fotografija i boja,njihovih kombinacija ili njihovih kombinacija sa verbalnim znacima, otisnu-ti na nekoj dvodimenzionalnoj površini, koji se opažaju čulom vida, i imajuegzaktno ili apstraktno značenje. Takav sastav elemenata naziva se grafizam. I verbalni znak može biti predstavljen posebnim grafizmom, koji senaziva logotip. Iako poseduje elemente verbalnog znaka, logotip se svrstava ukategoriju grafičkih znakova, jer je grafički element najčešće onaj segment nakojem se temelji njegova distinktivna vrednost.254 Primeri: slova Wolkswagen, slika bebe na dečijem sapunu Merima, sli-ka devojčice na keksu Bambi. Primer: kombinacije slova sa logotipom (World Wide Fund for Nature)253 Kao izvori primera korišćena Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svoji- nu u postupku za priznanje žiga i u postupcima po registrovanim žigovima, i Informa- tor o radu Zavoda za intelektualnu svojinu iz 2010. godine. Dostupne na veb stranici: www.zis.gov.rs254 Prema Popović, S.: Zaštita robnih i uslužnih žigova u jugoslovenskom pravu sa osvr- tom na međunarodno i uporedno pravo i sudsku praksu, Institut za uporedno pravo, Beograd 1969, str. 103.
  • ZNAKOVIKOJImOgUbITIŽIg 143 3.3. Muzički znak Muzički žig su muzičke fraze ili melodijske sekvence, nezavisno od vr-ste, trajanja, harmonije, ritma, lirike, visinu tona, izražene muzičkim tonovi-ma (notnim pismom) i zapisane na notnom papiru. Važno je praviti razlikuizmeđu uobličenog niza tonova, koji se štiti ovom kategorijom žiga (muzičkefraze koje se mogu prikazati notnim pismom), i zvuka koji je širi pojam odmuzičkog tona, ali nije muzika, ne može biti zapisan notama, pa kao takavne može ni biti registrovan kao žig.255 Muzički žig se u prometu spoznaje putem čula sluha. Žigom zaštićenamelodija obuhvata sve njene instrumentalne transkripcije, nezavisno od togana kom je instrumentu odsvirana. Praksa, ipak, savetuje podnosioca prijavemuzičkog žiga da naznači i naziv instrumenta na kojem je muzička fraza od-svirana, iz razloga što bi njena eventualna transkripcija na nekom nesrodnominstrumentu256 mogla kod potrošača da stvori drugačiji auditivni utisak. Primer muzičkog žiga u svetu: melodija NOKIA (karakterističan niztonova kako zvoni NOKIA) 3.4. Trodimenzionalni znak Trodimenzionalni žig je telo u prostoru, odnosno telo koje se ispoljava utri dimenzije. Prvi put uveden je u naše zakonodavstvo Zakonom o žigovimaiz 1995. godine. Žig predstavlja simbol proizvoda ili usluga koji asocira svestpotrošača ukazujući mu na poreklo proizvoda ili usluga koje obeležava, i na tajnačin čini sredstvo kojim se proizvođač obraća potrošaču. Navedenu funkcijuima svaki žig, pa i trodimenzionalni. Ovde bi neizostavno trebalo uzeti u obzirvezu između modela i trodimenzionalnog žiga koja se ogleda u njihovoj identič-noj pojavnoj formi i različitim funkcijama koje ta prava industrijske svojine vršeu privrednom prometu, na šta nam ukazuje njihova zaštita koja je regulisanameđusobno različitim propisima, uz obostrano uvažavanje principa zaštite.255 Zvuk koji ne može biti registrovan kao žig je udar groma, šum vode, cvrkut ptica, zvuk violine, škripa automobilskih guma itd. Austrijski zavod za patente u Beču, nadležan i za žigove, odbio je prijavu kojom se tražilo priznanje zvuka koji proizvodi motor Har- ley-Davidson kao žig. Međutim, kompanija Harley-Davidson uspela je da u SAD zaštiti brujanje svog čuvenog motora kao zvučni žig. Zbog toga što ne može svaki zvuk, koli- ko god bio jedinstven, biti zaštićen žigom, evropska praksa koristi pojam muzički žig.256 Pod pojmom muzičkog instrumenta, uporedna praksa prihvata sve ono što može da proizvede zvuk određene ili neodređene visine, uključujući i računar.
  • 144 ŽIg Primeri: Mercedesova zvezda, flaša Coca-Cola, znak Rols Roys-a, udu-bljenje na đonu cipela Kickers, trouglasti oblik čokolade Toblerone. 3.5. Složeni znak Verbalni i/ili grafički i/ili trodimenzionalni znakovi sastavljeni dajusloženi žig, koji predstavlja najbrojniju formu žiga. 3.6. Sugestivni, proizvoljni, slobodni i fantastični znakovi U daljoj tipologiji znakova, razlikujemo sugestivne (koji sugerišu naodređeno svojstvo proizvoda), proizvoljne (koji niti opisuju niti sugerišu naneku karakteristiku proizvoda, reči čije značenje nije skoro ni u kakvoj vezisa proizvodom na koji se odnosi), slobodne (uobičajeni, koji se smatraju op-štim dobrom), fantastične ili izmišljene (znakovi bez ikakvog konkretnogznačenja, stvoreni radi označavanja određene robe ili usluge). U smislu ži-govnog prava, znak mora biti vidljiv (vizuelno opažen), podoban da se gra-fički predstavi i distinktivan (različit od svih postojećih žigova). Iako većina nacionalnih zakonodavstava ograničava šta može bitiproglašeno žigom (pre svega iz praktičnih razloga, jer se svaki registro-vani žig mora staviti na uvid javnosti u štampanom obliku), sve većibroj zemalja dozvoljava registraciju do danas neoubičajenih ili nepo-znatih formi znakova, prateći tako globalna pomeranja na kreativnom,dizajnerskom i marketinškom polju stvaranja. Tako, uporedno pravo
  • ZNAKOVIKOJImOgUbITIŽIg 145industrijske svojine kao žig štiti i znak u mirisu257, znak u jednoj boji,hologram.258 Primer: Sjedinjene Američke Države su prva država koja je 1990. godi-ne kao žig priznala mirisni znak: sveži cvetni miris koji podseća na Plumeriacvetove za proizvod – konac za šivenje i vezenje prediva. Devet godina kasni-je, Apelacioni odbor Zavoda za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta EvropskeUnije podržao je priznanje za žig mirisnog znaka: miris sveže košene trave,koji se odnosio na određene teniske loptice.259 U Argentini je u januaru 2009.godine zaštićen prvi mirisni žig – L’Oreal, za robu pod klasom 3 Ničanskeklasifikacije.260 3.7. Žig i boje U Srbiji, zakonodavac nije predvideo mogućnost zaštite žigom znakau jednoj boji. Ovo proizilazi iz zakonske formulacije člana 4, stava 2. Zako-na o žigovima, u kome se traži da znak bude sačinjen od „rasporeda boja”.Prilikom zaštite žiga važno je imati na umu da zaštita društvenog interesauvek prevagne u odnosu nad pojedinačnim, pa postoje primeri gde se zaštitažigom jedne boje ili određene kombinacije boja mora odbiti zbog potrebe date boje ili njihova kombinacija ostanu slobodne u prometu.261257 Razlog što domaći zakonodavac nije uvrstio znak u mirisu koji može biti žig jeste ne- mogućnost da se miris verodostojno opiše, odnosno grafički predstavi (prema Totić, B.: O zaštiti znakova razlikovanja u prometu roba i usluga, posebno o žigovima. Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, str. 242). Po drugom auto- ru, prvi razlog je nemogućnost da se miris grafički predstavi, a grafičko obeležavanje (prikazivanje crtežom ili pisanim znakovima) zakonski je uslov zaštite znaka. Moguć je pokušaj da se miris opiše rečima, ali bi efekti toga bili arbitrarnost i nedovoljna eg- zaktnost, što pravni standardi ne dozvoljavaju. Drugi razlog odnosi se na efemernost ovakve forme. Miris brzo izvetri, njegov intenzitet opada vremenom, što za posledicu ima promenjen ukupan utisak o onome što se percipira. (prema Marić, V.: Forma žiga, str. 14).258 Vidi Singapurski ugovor o žigovnom pravu na kraju poglavlja.259 Izvor primera: WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use.260 WIPO magazine, No. 2, 2010.261 Razlog ovome trebalo bi tražiti u opasnosti da eventualna zaštita jedne boje može do- vesti do brzog iscrpljivanja raspoloživih boja, čiji je broj ograničen. Dalje, zaštita tzv. funkcionalnih boja, kao što je narandžasta za zaštitna odela, bila bi društveno nepri- hvatljiva, jer bi jedan proizvođač mogao steći monopol nad tom bojom i spečio sve dru- ge proizvođače zaštitnih odela da koriste narandžastu boju. O funkcionalnom karak- teru jedne boje mora se suditi u kontekstu proizvoda ili usluga za koje je takav znak
  • 146 ŽIg Ponekad razlozi pravičnosti nalažu drugačija rešenja, kada je opravda-no da jedna boja može da se zaštiti žigom. Ovaj izuzetak odobrava se kadajedna boja dostigne takav nivo prepoznatljivosti na određenom ekonom-skom prostoru da potrošači počinju da je poistovećuju sa određenom vrstomproizvoda. Tako se pravni presedan desio i u našoj praksi kada je Zavod pri-znao žig u jednoj boji. Reč je o ljubičastoj boji „Milka” čokolade. Žig pripadakompaniji Kraft Foods, švajcarskom proizvođaču konditorskih proizvoda,i to samo za čokolade.262 Ovo je redak izuzetak od opšteg pravila da znakmora biti sačinjen od rasporeda boja, i kao takav bi ga trebalo usko tumačiti,u smislu opšteg pravnog principa da se izuzeci moraju usko tumačiti.263 prijavljen i od presudnog je značaja za donošenje pravilne odluke o distinktivnosti zna- ka sačinjenog iz boja, jer ono što je funkcionalna boja u jednom slučaju, u nekom dru- gom to ne mora da bude. Boja određenog proizvoda predstavlja i rezultat proizvodnog procesa pa kao takva ne može biti zaštićena. Proizvođač piva ne bi mogao žigom da zaštiti zlatnožutu boju tog napitka, jer bi u tom slučaju svi proizvođači morali da pro- mene nešto u tehnologiji proizvodnje kako njihova piva ne bi imala spomenutu boju. (navedeno prema Damnjanović, K., Marić, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 252; Marić, V.: Forma žiga, Beograd 2003, str. 83)262 Međunarodni žig broj IR644464 sa pravom prvenstva od 29. maja 1995. godine. Evo kako je stručnjak ispitivač Zavoda to objasnio: Po mišljenju Zavoda spomenuto preduzeće postupilo je mudro kada je na tržište plasiralo čokoladne proizvode u lju- bičastim pakovanjima. Ovo je bio potpuno originalni potez u kontekstu navedenih prehrambenih proizvoda i ni u jednoj varijanti ne može da se tretira kao funkcional- na boja, jer ne postoji nijedan prehrambeni proizvod čija je boja ljubičasta. U vreme kada je Milka plasirana, na tržištu konditorskih proizvoda gotovo da nije bilo proi- zvoda zapakovanih u ljubičastu ambalažu, što je kompaniji Kraft Foods omogućilo da se umnogome razlikuje od konkurencije. Jednom osvojeno tržište više nije moglo da uzdrma monopol nad ljubičastom bojom, koja je zahvaljujući uspešnom marketingu i kvalitetu proizvoda Milka, vrlo brzo prerasla u dekorativnu funkciju i postala simbol čokoladnih proizvoda u čitavom svetu. Švajcarski proizvođač zatražio je zaštitu za ve- oma uzak krug proizvoda sa namerom da se ljubičasta boja združi sa tačno određenim proizvodom.263 Iz Rimskog prava: Exeptionis sunt strictissimae interpretationis.
  • VRSTEŽIgA 1474. vrste žiga Zakon o žigovima u članu 2. raspoznaje tri osnovne vrste žiga: indivi-dualni, kolektivni i žig garancije (ili sertifikacioni). 4.1. Individualni žig Individualni žig јe pravno zaštićen znak koјi u prometu koristi nosilac,odnosno vlasnik žiga. Ukoliko drugačije nije napomenuto, kada se priča ožigu obično se misli na individualni žig. Nosilac individualnog žiga јe fizič-ko ili pravno lice, na čiјe ime јe žig registrovan u Zavodu za intelektualnusvoјinu Republike Srbije. 4.2. Kolektivni žig Po Zakonu o žigovima, kolektivni žig znak je pravnog lica koje pred-stavlja određeni oblik udruživanja proizvođača ili davalaca usluga, koji ima-ju pravo da koriste subjekti – članovi tog udruženja. To praktično znači da jerazlog za ustanovljenje kolektivnog žiga povezanost pravnih lica (udruženja,kooperative). Nosilac kolektivnog žiga je jedno određeno pravno lice, ali nje-gova specifičnost leži u načinu korišćenja: pored nosioca, mogu da ga koristesva pravna lica sa kojima je titular prava na kolektivni žig na neki način po-vezan (statusno, organizaciono) i to pod uslovima iz obaveznog akta o ko-lektivnom žigu. Pravni subjekat, koji koristi kolektivni žig, može obeležavatisvoje druge proizvode posebnim (svojim) žigom. Primer: Turkish Airlines kao član Star Alliance Group koristi i svoj i žiggrupe
  • 148 ŽIg 4.3. Žig garancije Žig garancije znak je koji koristi više privrednih društava pod nadzo-rom nosioca žiga, a koji služi kao garancija kvaliteta, geografskog porekla,načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obeležja robe ili usluga tih pri-vrednih društava (zakonska definicija). Ovaj žig mogu koristiti svi privrednisubjekti, bez obzira na to da li čine odnosni oblik udruživanja, čiji proizvo-di imaju zajedničke karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije,odnosno čiji proizvodi ispunjavaju standarde propisane od strane vlasnikasertifikacionog žiga264. Važno je zapamtiti da je neophodan preduslov za žiggarancije da se podnosilac prijave smatra kompetentnim da overi proizvodna koji se žig odnosi. Primer: ISO 9000265 Primer: Woolmark 4.4. Sekundarna podela Praksa u daljoj podeli razlikuje robni i uslužni žig, nacionalni i nad-nacionalni (međunarodni), deskriptivni i nominativni, notorni i čuveni ilirenomirani, rezervni, defanzivni ili baražni žig. Ovakve podele zahvalne suza usvojiti ih, jer pokazuju širinu primenljivosti i prisutnosti žiga u svakod-nevnom pravnom prometu.264 U ulozi vlasnika žigova garancije mogu se pojaviti državni organi, privredne komore, instituti itd.265 ISO je akronim za International Standard Organization (Međunarodna organizacija za standardizaciju). Standardizacija je delatnost koja se bavi unifikacijom, tipizacijom i ujednačavanjem sredstava za rad, proizvoda i usluga, u cilju postizanja optimalnih rešenja u proizvodnji, raspodeli i potrošnji, vodeći računa o sigurnosti i funkcional- nosti. Standardi su naučno utemeljeni tehnički dokumenti, koji određuju vrste, tipove, stepene proizvoda, njihov kvalitet, metode testiranja, pakovanja, transporta, definišući mere, termine, simbole i druge vrednosti. Više o standardima i kvalitetu videti na veb- -stranici Zavoda za standardizaciju: www.iss.rs
  • VRSTEŽIgA 149 Robni žig je znak koji se koristi u prometu za razlikovanje roba. Robnižig stavlja se na robu (telo stvari) ili njeno pakovanje (ambalažu) pa je vezanza telesne stvari.266 Uslužni žig je znak koji se koristi u prometu za razlikovanje usluga.267Po članu 6 sexies Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine u zemljeUnije štite uslužne žigove čak i bez registrovanja. Uslužnim žigom može sezaštititi i, na primer, naziv turističke manifestacije. Nacionalni žig je znak za koga je odobrena zaštita na teritoriji organakoji je odobrio zaštitu, dok je nadnacionalni žig registrovan i zaštićen nateritoriji više država. Deskriptivnim ili opisnim žigom označava se neko svojstvo robe. Nominativni žig sadrži ime nekog lica ili naziv imanja. Imena koja seizgovaraju na isti način, ali se drugačije pišu, nazivaju se omonimi i moguizazivati zabunu. Korisno je odmah istaći da znak koji sadrži lik ili lično imelica se može zaštiti samo po pristanku tog lica. Isto tako, znak koji sadrži likili lično ime umrlog lica može postati žig ako pristanak daju roditelji, su-pružnik ili deca umrlog. Znak koji sadrži lik ili lično ime istorijske ili drugeumrle znamenite ličnosti može se zaštiti žigom uz dozvolu nadležnog organai pristanak supružnika i srodnika do trećeg stepena srodstva. Notorni žig je znak koji je poznat bitnom delu relevantne javnosti, usmislu da ga taj krug ljudi povezuje sa određenim robama i uslugama. Va-žno je znati da se relevantnim delom javnosti smatraju stvarni i potencijalnikorisnici robe, odnosno usluga, koje se obeležavaju tim znakom, kao i licauključena u distributerske tokove te robe, odnosno usluga. Čuveni ili renomirani žig je znak koji je opštepoznat. Ne postoji op-šteprihvaćena definicija čuvenog žiga. Praksa u jednom delu uporednog pra-va smatra da znak postaje čuven ako preko 70% stanovništva jedne zemljezna da se njime obeležava određeni proizvod. Ostali kriterijumi za procenu266 U anglosaksonskoj pravnoj literaturi pojam „trademark” stoji generalno za žig, ali i za robni žig. Čine ga trade mark (robni žig) i service mark (uslužni žig). Zbog ovakve terminološke konstrukcije termin trademark odnosi se i na robni i na uslužni žig, a ono što važi za robni, mutatis mutandis, važi i za uslužni žig.267 Usluge su neopipljiva stvar (engl. intangible). Uslužni žig se tako ne lepi na uslugu, već ukazuje na to da određene vrste usluga pruža određeno lice na određeni način. Npr. Holiday In pruža određenu grupu hotelskih usluga određenog kvaliteta; Kontiki pruža određenu grupu turističkih usluga određenog kvaliteta. Uslužni žig saopštava se prili- kom vršenja usluga, stavlja na predmete kojima se vrše usluge ili na reklamni materijal.
  • 150 ŽIgčuvenosti žiga mogu biti: jedinstvenost na tržištu, izvestan stepen original-nosti, cenjenost od strane potrošača, dužina, obim i geografsko područjeupotrebe znaka, dužina, obim i geografsko područje registracije znaka, tra-dicija i vrednost koja se vezuje za znak, visina reputacije priznata od stranenadležnih vlasti itd.268 Primer: NIKE SWOOSH Rezervni žig je znak čija se upotreba tek planira u bliskoj budućnosti.Ovo je situacija kada u trenutku podnošenja prijave za registraciju žiga pod-nosilac još uvek ne proizvodi naznačenu robu ili ne pruža naznačenu uslugu. Domaća praksa poznaje rezervni žig zbog toga što Zavod ne proveravada li podnosilac prijave za registraciju žiga u momentu podnošenja prijavezaista i poseduje proizvod na koji se predmetni znak odnosi. Zakonodavacnije predvideo da Zavod po službenoj dužnosti proverava da li podnosilacprijave u trenutku podnošenja prijave za priznanje žiga već proizvodi robu ilipruža uslugu na koje se prijavljeni znak odnosi, pa samim time Zavod to nine radi u praksi. Eventualna provera ovoga zahtevala bi angažovanost veli-kog broja ljudi, umnožila troškove, produžila vremensko trajanje postupakapred Zavodom itd. S obzirom na to da regulativa tržišta ne vidi ovo kao pro-blem ili propust, o ovome se i ne raspravlja u praksi ili literaturi. Defanzivni ili baražni žig je znak koji se registruje bez namere da sekoristi, već samo u cilju sprečavanja drugih lica da isti znak prijave za obe-ležavanje svojih proizvoda. Ovaj žig, koji se još naziva i mrtvim, posledicaje sistema registracije, koji ne traži prethodnu upotrebu znaka. Naše važećezakonodavstvo predviđa obavezu korišćenja žiga, kao i mogućnost gubitkaprava na žig ukoliko se isti ne koristi neprekidno duže od 5 godina.269268 O čuvenim žigovima videti više kod Bošković, M.: Teorija čuvenih žigova, u publikaciji Intelektualna svojina – Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 65–85.269 Rokovi neupotrebe žiga, zbog čega nastaje gubitak prava na žig, u inostranim zakono- davstvima se kreću od jedne do najviše pet godina.
  • ULOgEŽIgA 1515. uloge žiga Praksa potvrđuje da žig ima četiri osnovne uloge ili svrhe u pravnomprometu: 1) Identifikaciona svrha: žig označava poreklo proizvoda i ukazuje na proizvođača robe ili na lice koje pruža uslugu; ova uloga predstavlja smisao postojanja žiga i jedina je koja je zaštićena zakonom.270 2) Svrha razlikovanja: žigom obeleženi proizvodi razlikuju se od neo- beleženih ili drugim žigom obeleženih proizvoda.271 3) Reklamna svrha: žig je moćno marketinško sredstvo jer ga potro- šači vezuju kako za određenu vrstu i kvalitet proizvoda, tako i za određenog proizvođača; prepoznatljiv žig šalje poruku potrošaču da proizvod na koji se odnosi može ispuniti njegove preferencije (po- trebe, vrednosti, interese); ova uloga, takođe i izuzetno, trpi direk- tnu pravnu zaštitu kada su u pitanju čuveni žigovi. 4) Garantna svrha: žig je garancija konstantnosti u kvalitetu, pore- klu, sastavu, načinu proizvodnje i ostalim karakteristikama robe ili usluge na koje se žig odnosi. Olakšavanje potrošaču da donese odluku o izboru proizvoda na tržištui pružanje podsticaja preduzeću da ulaže u razvoj i isporuku robe ili uslugasa kvalitetom kakav potrošači žele su dve osnovne makroekonomske funkci-je žiga. Uloge žiga predstavljaju neke od razloga pro zaštite znaka. Primer: Vlasništvo nad žigom može biti odlučujući činilac kod dono-šenja odluka o spajanju preduzeća ili njihovoj kupovini. Na primer, indijskiproizvođač čaja, Tata Tea, nedavno je kupio firmu Tetley Ltd. iz Velike Brita-nije, uz izjavu da je jedan od osnovnih razloga za tu kupovinu bilo dobijanjesvetski poznate marke, kao i mreže za globalnu distribuciju. Kupovina firmeTetley omogućila je da Tata Tea proširi poslovanje i dobije globalno prepozna-tiljivi žig za prodaju svojih proizvoda u čitavom svetu.272270 Žig Longines je najstariji živi žig, koji ima zavidnih 120 godina postojanja.271 U periodu od nastanka Zavoda za intelektualnu svojinu 1920. do 2010. godine u Srbiji registrovano je oko 61.500 žigova, što je ubedljivo najviše od svih grana industrijske svojine.272 Izvor: Idris, K.: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 36.
  • 152 ŽIg6. Pro zaštite znaka žigom Pravna zaštita znaka koјim se u prometu obeležavaјu robe ili uslugeniјe zakonska obaveza, već јe odluka o njegovoј pravnoј zaštiti prepuštenaslobodnoј volji onoga koјi znak koristi. Privredni subјekat koјi koristi svoјznak u prometu neće trpeti nikakve pravne sankciјe zbog toga što ga niјezaštitio žigom. Pa ipak, pravna zaštita znaka žigom uvek јe dobrodošla, јernudi broјne koristi za njegovog vlasnika. Kao najčešće spominjani razlozi,navode se sledeći: 1) isključivo pravo vlasnika da žigom obeležava svoјe robe i usluge u prometu na teritoriјi zemlje u koјoј јe zaštita priznata (direktna konkurentna prednost) 2) isključivo pravo vlasnika da svim drugim licima zabrani neovlašće- no korišćenje istog ili sličnog znaka za obeležavanje slične ili isto- vrsne robe i usluga u prometu na teritoriјi zemlje u koјoј јe zaštita priznata (direktna ekonomska dobit)273 3) lako dokazivanje pred sudom, ili nekim drugim državnim orga- nom, vlasništva nad žigom – na osnovu rešenja o priznanju žiga, isprave o žigu, ili nekog drugog akta koјi za teritoriju Republike Sr- bije donosi Zavod za intelektualnu svoјinu.2747. Žig i simboli: ™, ® i sm ™® Gotovo svakodnevno nailazimo na simbole poput , i SM, pre svegana polju stranih i međunarodnih žigova, prisutnih i kod nas. Ovi simbolinemaju pravni značaj i njihova upotreba nije obavezna. Njihova uloga je in- ™fromativna i preventivna. Simbol obično se koristi za još uvek neregistro-vani robni žig. To je ujedno i neformalno obaveštenje da postoji javni zahtevda se znak koga prati ovaj simbol zaštiti kao žig (robni). Simbol SM značineregistrovani uslužni žig. I u ovom slučaju, simbol je neformalno obavešte-nje da postoji javni zahtev da se znak koga prati ovaj simbol zaštiti kao žig273 Primera radi, vrednost žiga kompanije Vol Dizni, koji čini 54% vrednosti kompanije, iznosio je u 2001. godini 33 milijarde $. Više o vrednostima žigova poznatih kompanija vidi na: www.interbrand.com.274 Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Diverzitet (ne)žigova, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br. 7–8/2010, Novi Sad 2010, str. 550–568.
  • ŽIgIOSTALIZNAcIObELEŽAVANJA 153 ®(uslužni). Simbol (izgovara se „krug r”) je upozorenje javnosti da je žig re-gistrovan i da je njegova upotreba pravno regulisana. Ovaj simbol sme pratiti ®jedino registrovane žigove. Upotreba uz neregistrovan žig delo je prevare.8. Žig i ostali znaci obeležavanja Radi celovitog razumevanja žiga, neophodno je napraviti nesumnjivurazliku između žiga i sličnih pojmova, sa kojima se žig u govoru često meša,a u praksi dolazi u koliziju, kao što su: robna marka, znak kvaliteta, trgovač-ko ime, brend, pečat. 8.1. Žig i robna marka Pojmovi žig i robna marka označavaju isto, s tim što je pojam robnamarka pravno neadekvatan. Izraz robna marka odomaćila se u svakodnev-nom govoru, ali trebalo bi imati na umu njenu legalnu neispravnost. 8.2. Žig i znak kvaliteta Znak kvaliteta oznaka je određenih svojstava proizvoda koji nosi ovajznak. On vizuelno može podsećati na žig, pošto se nalazi na proizvodu, ali tosvakako nije, jer je njegova predmetnost drugačija. Da bi određeni proizvodmogao nositi znak kvaliteta, koji se obeležava simbolima „ZK”, njegov proi-zvođač mora ispunjavati propisane norme i standarde proizvodnje, porekla,kvaliteta (što sirovina, što krajnjih proizvoda), sastava, pakovanja, plasmanaitd. Zbog toga se u delovima uporednog prava, koji ne ustanovljavaju žig ga-rancije kao vrstu žiga, znak kvaliteta u funkcionalnom smislu podudara sažigom garancije. Inače, znak kvaliteta daju samo organizacije koje su upisaneu sudski registar za delatnost ispitivanja i proveravanja kvaliteta određenihroba i usluga, a mogu da ga u pravnom prometu koriste samo pravno licekoje sa registrovanom organizacijom ima ugovorni odnos o korišćenju zna-ka kvaliteta. Primer: Zelena jabuka znak je kvaliteta za zdravu hranu.275275 Znak kvaliteta Zelena jabuka govori da se radi o visokokvalitetnom proizvodu bez tra- gova pesticida i njihovih derivata, veštačkih boja, konzervansa, teških i toksičnih meta- la. U njima je radioaktivnost daleko ispod granice dozvoljene pravilnicima o životnim
  • 154 ŽIg 8.3. Žig i trgovačko ime / poslovno ime Postoji važna razlika između žiga (engl. trademark – trgovačka marka)i trgovačkog imena (engl. trade name). Trgovačko ime se koristi za identifikaciju preduzeća ili poslovanja isluži kao firma (ime) kompanije ili naziv poslovanja. Trgovačko ime je punnaziv preduzeća, kao na primer: Intermedia Ltd” i predstavlja identitet togpreduzeća. Ono se često završava sa ad, doo, kd (Ltd, Inc – u engleskom go-vornom području) ili sa nekom sličnom skraćenicom, koja obeležava oblikpravnog statusa preduzeća. Preduzeće može imati različite žigove. Na pri-mer, preduzeće Intermedia Ltd. može prodavati neke od svojih proizvodakao Intell, a druge kao Mediatell. Preduzeća mogu koristiti određen žig da biidentifikovala sve svoje proizvode ili određeni asortiman proizvoda ili samojednu posebnu vrstu proizvoda. Međutim, trgovačko ime može i da funkcioniše kao žig u zavisnosti odkonteksta u kojem se koristi. Ako se trgovačko ime koristi u značenju širemod pukog imena preduzeća i tako pravi razliku između proizvoda odnosnogpreduzeća i proizvoda ostalih lica u prometu, onda se ono može odrediti kaožig. Navodimo primer u originalu, kako bismo izbegli eventualna nerazu-mevanja kao posledicu prevoda: „You can get your traveler’s checks fromAmerican Express” – trgovačko ime, ali „You can get your American Expresstraveler’s checks here” – žig. U sukobu prava na firmu i prava na žig, literatura prednost daje pr-vom, odnosno trgovačkom imenu. Ovu tvrdnju možemo uzeti za tačnu je-dino u slučaju kada su svi elementi na strani poslovnog imena (ili kako se tokaže u praksi: kada je sve čisto). Elementi, koje u svakom konkretnom sluča-ju utvrđuje nadležni sud, mogu biti: način i vreme sticanja, način korišćenja,ponašanje privrednih subjekata itd. Utvrđivanje ovih elemenata uključuje iispitivanje savesnosti stranaka u sporu, a to je vrlo kompleksno pitanje kojimse bavi sud. namirnicama za prehrambene proizvode namenjene prometu. Takav proizvod i posle tehnološke obrade čuva korisne materije. Ova oznaka kvaliteta dodeljuje se na godinu dana, uz mogućnost produženja, nakon prelazne ocene komisije sastavljene od struč- njaka iz oblasti medicine, biologije, mikrobiologije, hemije, tehnologije, i sl., a predmet analize su izgled, ukus, boja, energetska i biološka vrednost, zdravstvena ispravnost, sanitarno-higijenski uslovi u proizvodnim pogonima i dizajn amablaže.
  • ŽIgIOSTALIZNAcIObELEŽAVANJA 155 Pariska konvencija predviđa da firma (poslovno ime ili ime ako je upitanju fizičko lice koje obavlja neku delatnost) uživa jaču pravnu zaštitu uodnosu na žig bez obzira na to da li je registrovana ili ne.276 8.4. Žig i lično ime Lično ime (ime i prezime fizičkog lica) je apsolutno neprikosnoveno upravnoj zaštiti, zato što je pravo na svom ličnom imenu kao ličnom dobru, nesamo civilizacijska tekovina već i garancija najviših pravnih akata savremenedržave. Samo pristanak dat u pismenoj formi fizičkog lica može dovesti domogućnosti (pod uslovom da su i drugi uslovi ispunjeni) registrovanja znakakoji bi sadržao njegovo ime. Znak koji sadrži lično ime umrlog lica može bitipredmet u postupku za priznanje žiga samo po pristanku roditelja, supruž-nika ili dece umrlog. Odobrenje se traži i za upotrebu, kao deo znaka, ličnogimena istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti, s tim što odobrenje morau formi dozvole dati nadležni organ, a supružnik i srodnici do trećeg stepenasrodstva u formi pristanka.277 Lično ime, u pravnom jeziku, odnosi se i naprezime i na ime u užem smislu reči. Nisu retki slučajevi sukoba žiga i ličnogimena. Ženskim imenima često se obeležavaju proizvodi iz domena kozmeti-ke ili donjeg veša. Primer: krema za sunčanje Sunčica ili čarape Nevena. Uovakvom slučaju, imena će se smatrati izmišljenim, jer je nemoguće utvrditiidentitet osobe čije se ime koristi. 8.5. Žig i brend Žig je daleko više pitanje ekonomskog pozicioniranja i profitiranja,nego pravne bezbednosti, zato što je prepoznatljiv žig pola brenda. Prepo-znatljiv žig doprinosi stvaranju brenda, ali među njima postoje velike razlike.Iako smo lišeni jedne usaglašene definicije brenda, on bi se mogao shvati-ti kao određeni vrednosni sistem koji potrošač roba ili korisnik usluga nosiprema određenom proizvođaču i njegovim proizvodima. Brend se često u li-teraturi i svakodnevnom govoru poistovećuje sa imidžom jednog privrednogsubjekta u očima javnosti.276 Član 8. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.277 Član 5. Zakona o žigovima Republike Srbije.
  • 156 ŽIg Primer brendova: Vogue, Starbacks, Juventus, Hennessy Cognac, Polo,Levi’s. Brend je u savremenom globalističkom svetu postao opšte prisutandruštveni i kulturni fenomen sa neverovatnom snagom i moći. Stvoren je odstrane ljudi koji su se bavili marketingom u velikim kompanijama kako biprodali proizvode. Danas je pomerio svoje granice od svog trgovačkog pore-kla i proširio se na sport, modu, putovanja, umetnost, region, naciju. Njihovasuština ogleda se u izgradnji i očuvanju poverenja i ispunjavanju obećanja.Veliki brendovi veoma su fleksibilni. Na to nam ukazuje mogućnost nekogbrenda da se potpuno odvoji od proizvoda/usluga sa kojima je prvobitno bioasociran, kada dolazi do „proširivanja brenda”.278 8.6. Žig i ime internet domena Ime internet domena moglo bi se shvatiti kao firma pravnog lica u vir-tuelnom kibernetičkom prostoru. Kao ilustracija, može poslužiti veb-adre-sa koncerna Bambi Banat ad. www.bambi.rs predstavlja jedan alfanumeričkiznak kojim ulazimo u sajt izlog proizvođača konditorskih proizvoda. Imedomena se sastoji od prefiksa (www), radikala (bambi) i sufiksa (rs). Radikalje najvažniji i, što je od posebnog značaja, najdistinktivniji deo imena dome-na, i često odgovara žigu pravnog lica. Mogućnosti interneta i praksa dovelisu do toga da ne samo što se žigovi registruju i kao imena domena, već se iimena domena, pod uslovom sticanja dovoljnog nivoa prepoznatljivosti, sveviše štite kao žigovi. Zbog brojnosti učesnika u prometu na globalnom ni-vou i nepostojanja teritorijalnih granica u sajber prostoru, praksa je zatrpana278 „Proširivanje brenda je direktna posledica priznavanja činjenice da je brend pravi ka- pital jedne kompanije”. (Jean-Noel Kapferer, profesor marketinga na HEC fakultetu za menadžment u Parizu). Fenomen brenda doveo je do društveno-kulturnog preobražaja koji je pružio iluziju mogućnosti. Njegov značaj potvrđuje rasprostranjenost konsul- tantskih kuća za brending i komunikacije čiji pristup problemu mora biti multidiscipli- naran. One moraju da uključe grafički dizajn, nove medije i informacione tehnologije, dizajn okruženja, pitanja ponašanja, istraživanje i sl. Glavni zadatak ovakvih usluga je delotvoran rad, vidljiv na tržištu. Brend je prisutan na tržištu da bi zarađivao novac i u komercijalnom svetu zamenio je reči identitet, imidž, ugled i druge. Ako posmatramo brend kao imovinu, on poput patetnta ili drugog oblika intelektualne svojine zaslužuje da poseduje svoju ekonomsku vrednost. Brendovi mogu da zanemare ili da iskoriste poreklo svojih proizvoda i njihove nacionalne osobine. „Brendovi i brending su najzna- čajniji darovi koje je trgovina poklonila popularnoj kulturi.” (Olins, V.: O brendu)
  • ŽIgIOSTALIZNAcIObELEŽAVANJA 157sporovima između titulara imena domena i titulara prava na žig, a među-narodno pravo još uvek traga za pravičnim a priori stavom prema pravimaindustrijske svojine na internetu. Primer: Francuska sudska praksa pruža nam odlične primere takvihsporova. U sporu Alice, preduzeće Alice, osnovano 1934. godine, koje se bavimarketingom, zaštitilo je 1975. žig „Alice” u Francuskoj u kategoriji uslugamarketinške agencije. Drugo preduzeće sa istim trgovačkim imenom osnovanoje kao akcionarsko društvo 1996. i bavi se stvaranjem softvera, razvojem, ek-sploatacijom i održavanjem informatičkog, elektronskog i elektromehaničkogmaterijala. Akcionarsko društvo Alice titular je žiga „Alice d’ Isoft”, zaštićenogu kategorjii informatičkih proizvoda i usluga. Alice A.D. registrovalo je imedomena alice.fr zbog čega je prvoosnovano preduzeće Alice pokrenulo spor sazahtevom da ime domena bude oduzeto, da trgovačko ime bude promenjeno ida se akcionarskom društvu Alice zabrani da koristi znak „Alice” u bilo kojojformi. Prvostepeni sud nadležan za građanske sporove veće vrednosti u Parizupresudio je u korist tužioca zasnivajući odluku na činjenici da je preduzećetužllac mnogo ranije osnovano. Ova presuda bila je snažno kritikovana u francuskoj pravnoj teoriji. Od-luka je preinačena u žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Parizu. Sudje smatrao da korišćenje imena domena alice.fr od strane akcionarskog dru-štva Alice ne može dovesti do rizika od zabune u javnosti uzimajući u obzirrazličita polja aktivnosti dvaju preduzeća (marketing/kompjuterski programi).Sud je zaključio da o sporu treba da se odluči primenom pravila „Prvi u vre-menu, jači u pravu”. Presuda je potvrđena pred trećim većem Prvostepenognadležnog suda nadležnog za građanske sporove veće vrednosti u Parizu.279279 Do legitimne konkurencije može doći i između preduzeća aktivnih na geografski ra- zličitim tržištima. Spor Payline to dobro odslikava. Francusko preduzeće SG2 pružalo je usluge bezbednog plaćanja na Internetu pod nazivom „Payline”. SG2 je zaštitilo taj znak kao svoj žig u Francuskoj 1996. Naredne godine, znak je zaštićen i kao komuni- tarni žig. Nemačko preduzeće Brokat otvorilo je svoj internet sajt na adresi brokat.de, koji je bio dostupan i iz Francuske. Na sajtu je postojao poddomen brokat.de/payline. Pošto je u junu 1997. saznalo da nemačko preduzeće Brokat nudi istu uslugu na In- ternetu pod istim nazivom, SG2 je podnelo tužbu zbog povrede prava na žig putem reprodukcije protiv preduzeća Brokat. Sud je zaključio da je veb-sajt preduzeća Brokat bio dostupan u Francuskoj, te da je stoga šteta nastala na francuskoj teritoriji. Sudije su presudile na štetu Brokata, nalažući mu da više ne koristi žig „Payline”, naročito ne na internetu. Ovakva presuda naišla je na oštre kritike. Čini se da francuski sud nije ra- zumeo da je i nemačko preduzeće moglo dobiti presudu u svoju korist pred nemačkim
  • 158 ŽIg 8.7. Žig i pečat Zakon o žigovima, već u članu 3, izričito kaže da se žigom ne smatrajupečat, štambilj i službeni znak za obeležavanje dragocenih metala (službeniznak za obeležavanje dragocenih metala naziva se punc). U govoru i literaturičesto pominjani pojmovi vodeni ili suvi žig predstavljaju pečat, a ne žig usmislu odredaba žigovnog prava. 8.8. Digitalni vodeni žig Digitalni vodeni žig predstavlja način zaštite autorskih prava nekograda u digitalnom formatu kao što je slika, audio ili video-snimak. Digitalnivodeni žig obično je sačinjen od određenog broja bitova umetnutih u rad uvidu poruke koja nosi informaciju o autorskim pravima, i uglavnom je ne-vidljiv za ljudsko oko, mada može biti vidljiv. Nevidljiv vodeni žig mnogo jeveći izazov za naučnike. U 18. veku počinje da se koristi na novčanicama ivažnim dokumentima kao sredstvo zaštite od falsifikovanja. Konačno, brzimrazvojem interneta i pronalaskom digitalnih kopija digitalni vodeni žig in-tenzivno počinje da se upotrebljava početkom poslednje decenije 20. veka.280Digitalni vodeni žig (ili samo vodeni žig) nije žig u smislu žigovnog prava. sudom. To bi dovelo do absurdne situacije, jer nijedno od preduzeća ne bi moglo da koristi svoj žig kao ime domena. Zbog ovakve presude pravilo „Prvi u vremenu, jači u pravu” ironično je nazvano „Ko prvi tuži, dobija spor”. Takođe, utisak je da su francu- ske sudije zanemarile činjenicu da je znak registrovan na imenu domena .de, što jasno ukazuje na nacionalnost preduzeća. (presude su dostupne na sajtovima www.juriscom. net i www.legalis.net) Više o sporovima između žiga i internet domena videti kod Popović, D.: Imena internet domena i pravo intelektualne svojine, Beograd 2005. Takođe, na veb-stranici Registra nacionalnog internet domena Srbije www.rnids.rs280 Da bi se jedan digitalni podatak zaštitio neophodno je da sadrži permanentno zapi- sanu informaciju o autorskim pravima. Umetanje digitalnog žiga u podatak, kao što je na primer umetanje informacije o autoru ili vlasniku neke slike menjanjem jednog broja piksela iste, omogućava zaštitu i sigurnost iste od zloupotrebe i bespravnog ko- rišćenja. Dobar vodeni žig mora da ispuni nekoliko prilično suprotnih zahteva kao što su tačnost, što se odnosi na nevidljivost promena na originalnom podatku za običnog posmatrača, izdržljivost, u odnosu na neke mehaničke ili tehničke zahteve medija na kom se nalazi, i sigurnost, koja garantuje besprekornu zaštitu od pokušaja nezakonitog uklanjanja ili uništavanja.
  • NAčELAPRAVANAŽIg 159 8.9. Vremenski žig Vremenski žig je zvanično vreme pridruženo elektronskom dokumen-tu ili grupi elektronskih dokumenata, kojim se potvrđuje sadržaj elektron-skog dokumenta u to vreme, odnosno sadržaj svakog dokumenta u grupi.Elektronski dokument je skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbo-la, grafičkih, zvučnih i video-zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, reše-nju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili or-gani vlasti radi korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ilidrugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitali-zovan, poslat, primljen, sačuvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom,optičkom ili drugom mediju.281 Vremenski žig nije žig u smislu žigovnogprava.9. načela prava na žig Pravo na žig počiva na nekoliko načela od važnosti za razumevanježiga: 1) Načelo specijalnosti je veza između žiga i proizvoda na koji se od- nosi: žig ne može postojati mimo robe ili usluge na koje se odno- si; podnosilac prijave za registraciju žiga je u obavezi da u trenut- ku podnošenja prijave naznači tačno na koje konkretno vrste robe i/ili usluge će se registrovani znak odnositi282; isto, dejstvo žiga pro- stire se samo na korišćenje registrovanog znaka za određenu klasu proizvoda. Direktna posledica ovog načela jeste da nosilac žiga ne može zabra- niti drugom licu da sličan ili čak isti znak koristi za obeležavanje281 Više o tome vidi u Zakonu o elektronskom dokumentu.282 Sve robe i usluge podeljene su u klase prema međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova (tzv. Ničanska klasifikacija), koja sadrži 34 klase roba i 11 klasa usluga. U postupku po prijavi za priznanje žiga primenjuje se poslednja važeća verzija Ničanske klasifikacije roba i usluga (IX izdanje Ničanske klasifikacije). Ovim iz- danjem Ničanske klasifikacije, usluge koje su ranije bile svrstane u klasu 42, podeljene su u nove tri klase i to: 43, 44 i 45. Srbija je usvojila Ničansku klasifikaciju Zakonom o potvrđivanju ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi regsitrovanja žigova (Zakon je stupio na snagu 03.04.2010. godine).
  • 160 ŽIg robe ili usluge druge vrste. Izuzetak od ovog pravila predstavlja pravna zaštita čuvenog žiga, čiji nosilac može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje roba ili usluga bilo koje vrste. 2) Teritorijalno načelo: Pravo na žig ograničeno je teritorijom zemlje čiji je nadležni organ registrovao žig. Nosilac prava na žig sa prav- nim dejstvom u Srbiji ne može se suprostaviti priznanju istog zna- ka za istu vrstu robe na teritoriji druge države podnetog od strane drugog lica. Izuzetak od ovog načela čini Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova, po kome pravna lica svake zemlje ugovornice mogu obezbediti zaštitu svojih žigova u svim ostalim zemljama ugovornicama ovog aranžmana via postupak međunarodnog registrovanja žiga.283 3) Načelo vremenske neograničenosti: Po Zakonu o žigovima, pravo na žig traje 10 godina, od datuma podnošenja prijave, ali može se neograničeno puta produžavati, svaki put na novih deset godina, plaćanjem propisane administrativne takse. 4) Načelo uzajamnosti: Strana pravna i fizička lica uživaju ista prava kao i domaća pravna i fizička lica u pogledu zaštite znaka žigom u Republici Srbiji, ako to proizlazi iz međunarodnih ugovora ili nače- la uzajamnosti, koje dokazuje lice koje je se na uzajamnost poziva. Uzajamnost bi značila da su stranom licu u Srbiji priznata ista prava kao državljaninu Srbije ili pravnom licu iz Srbije u državi tog stra- nog lica. Ovo načelo naziva se još i princip reciprociteta. 5) Načelo proporcionalnosti (poznatosti i obima zaštite): Što je žig po- znatiji, to je veći obim njegove zaštite. 6) Načelo saslušanja stranke: jedno od osnovnih načela upravnog po- stupka, koje kaže da se pre donošenja rešenja stranci u postupku mora pružiti mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja. 7) načelo obavezne upotrebe Načelo obavezne upotrebe je načelo od posebnog značaja. Jednom pri-znat žig mora se upotrebljavati, i to na takav način da se može okarakte-risati kao ozbiljno korišćenje. Šta podrazumeva pod ozbiljnim korišćenjem,283 Član 1. Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova.
  • NAčELAPRAVANAŽIg 161zakonodavac nije eksplicitno objasnio, formulacijom da se pod korišćenjemžiga smatra i korišćenje žiga u obliku koji se razlikuje u elementima koji nemenjaju distinktivni karakter znaka, kao i korišćenje žiga na robi ili pakova-nju robe namenjenim isključivo izvozu.284 S druge strane, zakonodavac nesmatra sledeće radnje korišćenjem žiga: reklamiranje zaštićenog znaka bezmogućnosti nabavke robe ili korišćenja usluga na koje se znak odnosi; za-ključivanje ugovora o prenosu prava, licenci i zalozi; plaćanje taksi radi pro-duženja važenja žiga.285 Parametri koje praksa uzima u obzir pri određivanju stepena ozbiljno-sti upotrebe žiga tiču se obima i vremenskog perioda korišćenja žiga. Upotre-ba žiga jeste stavljanje zaštićenog znaka na robu ili njeno pakovanje, nuđenjerobe, njeno stavljanje u promet ili skladištenje u svrhu stavljanja u promet,kao i obavljanje usluga pod zaštićenim znakom. Razlozi za neupotrebu žiga u neprekidnom periodu od pet godina oddana registrovanja žiga ili od dana poslednje upotrebe žiga mogu biti oprav-dani i neopravdani. U istom članu, zakonodavac je pružio formulaciju oprav-danog razloga za nekorišćenje žiga, a to je okolnost koja je nastala nezavisnood volje nosioca prava (viša sila) i predstavlja smetnju za korišćenje žiga, kaošto su odluka državnog organa, zabrana uvoza ili druga zabrana koja važi zarobe ili usluge na koje se odnosi žig. Promociju znaka praksa tumači kao upotrebu, iz razloga što saznanjeo njemu u javnosti pretežno dolazi putem kanala medijske promocije, čak iako nije bilo faktičke upotrebe tog znaka. 9.1. Dokazivanje upotrebe žiga U eventualnom sporu obaveza dokazivanja da je žig bio u upotrebipada na teret nosioca žiga ili lica koje je on ovlastio da koristi žig. Dokazikorišćenja žiga mogu biti: dokumenta koja govore u prilog prometa odnosnerobe ili usluge (npr. fakture, porudžbine, finansijski bilansi), dokumenta kojapotvrđuju prisutnost u medijima (npr. sekundaža reklamiranja u elektron-skim medijima, oglasi u štampanim medijima, fotografije panoa sa out-doormedija, fotografije product placement286-a, itd), dokumenta koja pokazuju284 Po članu 64. Zakona o žigovima.285 Član 64. Zakona o žigovima.286 Product placement je smeštanje proizvoda sponzora u medijsku formu koja je vidljiva gledaocima.
  • 162 ŽIgstepen upoznatosti javnosti o datom proizvodu (npr. rezultati ankete) i sličnošto se ceni u svakom konkretnom slučaju. 9.2. Relevantna javnost Važno je skrenuti pažnju da se pod javnošću u smislu ove grane pra-va podrazumevaju relevantni krugovi učesnika u pravnom prometu. Ovo jejoš jedna situacija od značaja čije je tumačenje zakonodavac prepustio praksida rešava. Praksa relevantnost učesnika u prometu određuje neodvojivo odprirode roba i usluga, kao i načina njihovog stavljanja u promet. Relevan-tan krug učesnika u prometu obuhvata one učesnike kojima je proizvod na-menjen i učesnike koji rade sa odnosnim proizvodom. Tako proizvod možebiti namenjen potrošačima uopšte (prosečni potrošač, stvarni i potencijalnikorisnici proizvoda) i može biti namenjen užim ili širim specijalizovanimkrugovima, koje čine stručnjaci. Kao što smo rekli, relevantne učesnike činei lica uključena u distributivne kanale proizvoda (direktna ili in situ prodajapotrošačima, prodaja isključivo preko dilera, kataloška prodaja itd). Pored dokazivanja upotrebe žiga, relevantnost javnosti ima veliki uti-caj i na utvrđivanje sličnosti između znakova, što je jedno od suštinskih pita-nja priznanja prava na žig, ali o ovome ćemo govoriti kod ispitivanja sličnostiznakova.10. Rešerš žiga Postupku za priznanje žiga prethodi jedna fakultativna radnja, na kojuima pravo potencijalni podnosilac prijave za priznanje žiga. Ta radnja nazi-va se rešerš žiga i znači predupravno proveravanje da li je znak istovetan ilisličan onom iz prijave potencijalnog podnosioca već prijavljen ili zaštićen.Ustanovljen iz krajnje praktičnih razloga, kako se potencijalni podnosilacprijave ne bi izlagao nesvrsishodnom finansijskom trošku i vremenskom tra-janju samog postupka (u slučaju očekivane odluke Zavoda o odbijanju pri-javljenog znaka zbog već postojećeg zaštićenog), rešerš žiga omogućuje zain-teresovanom licu da pismenim putem (bez stroge forme, ali navodeći izgledznaka koji bi da zaštiti i brojeve klasa) zatraži od Zavoda informaciju u vezisa određenim znakom ili određenim pravnim licem. Zavod mu dostavljaregistarski izvod koji sadrži listu prijavljenih ili registrovanih znakova kojisu po mišljenju Zavoda slični znaku koji bi zainteresovano lice da prijavi.
  • OSNOVNASTANKAPRAVANAŽIg 163Mišljenje Zavoda, koliko god da ne ostavlja prostor za kasnije priznanje zna-ka, ni na koji način ne sprečava to lice da podnese prijavu. Primer zahteva za rešerš žiga: „Molimo da izvršite pretragu za znak„Lomax” za proizvode u klasi 25. Ničanske klasifikacije”; „Molimo da nasobavestite da li je na ime privrednog društva X zaštićen ili prijavljen znak Z”.11. osnov nastanka prava na žig Uporedno pravo poznaje dva osnova nastanka prava na žig: 1) nastanak prava na žig upotrebom 2) nastanak prava na žig registracijom. 11.1. Nastanak prava na žig upotrebom Osnov nastanka prava na žig u ovom sistemu je prva upotreba zna-ka u pravnom prometu, od koje se traži da bude stvarna, ozbiljna i u bonafide nameri. Akt registracije ima čisto deklarativno značenje. Radi uživanjapravne zaštite, vlasnik mora prijaviti žig, ali u sukobu dva ista ili slična žig,zaštitu stiče onaj koji je prvi bio upotrebljen. Ovaj osnov postoji u zemljamaanglosaksonskog prava (SAD i Velikoj Britaniji), zatim Brazilu, Švajcarskoj,Italiji, itd. 11.2. Nastanak prava na žig registracijom Ovo je u svetu preovlađujući osnov nastanka prava na žig u kome kon-stitutivno dejstvo ima registracija žiga i njegov upis u Registar žigova. Pri-sutan je u većini evropskih država: Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Švedskoj,Mađarskoj, Španiji, Bosni i Hercegovini, Republici Srbiji itd. Zastupnici ovogsistema daju mu prednost nad prvim zbog toga što pruža veću sigurnost jerpočiva na činu nadležnog državnog organa, nosi precizan datum i upisanje u javne knjige. Prvu upotrebu, iako u smislu lojalne konkurencije delujepravičnija, neuporedivo je teže dokazivati od registracije. Institut obaveznogi ozbiljnog korišćenja žiga donekle približava ova dva osnova.
  • 164 ŽIg12. Postupak za priznanje žiga Postupak za priznanje žiga je upravni postupak koji se vodi pred Zavo-dom za intelektualnu svojinu, po odredbama Zakona o žigovima i Uredbe opostupku za priznanje žiga.287 Postupak za priznanje žiga se u praksi sastoji iz nekoliko faza: 1) pokretanje postupka ili podnošenje prijave 2) ispitivanje materijalnih uslova za priznanje žiga 3) zaključivanje postupka. Koliko vremena prođe od trenutka podnošenja prijave za žig do po-četka njenog ispitivanja relativno je pitanje, jer u svakom konkretnom sluča-ju zavisi od kompletnosti ili manjkavosti podnete dokumentacije i dinami-ke realizacije prepiske ispitivača sa stranama u postupku. Ipak, za to vremepodnosilac prijave može u prometu koristiti prijavljeni znak. 12.1. Pokretanje postupka za priznanje žiga Smatra se da je postupak pokrenut činom predaje podneska u pisanojformi Zavodu.288 Prijavu može podneti svako fizičko ili pravno lice, kojeposeduje poslovnu sposobnost i državljanstvo Republike Srbije, odnosno re-gistrovano je da poslovnu delatnost obavlja na teritoriji Republike Srbije. Istrana fizička i pravna lica imaju ista pomenuta prava, s tim što ih mora za-stupati domaći advokat ili zastupnik koji je upisan u Registar zastupnika kojivodi Zavod. 12.1.1. Sadržaj prijave za priznanje žiga Da bi prijava bila upisana u Registar prijava za priznanje žigova289, itako se izbegao prigovor Zavoda o nekompletnosti prijave već na samomstartu procesa, prijava mora sadržati sledeće bitne delove: 1) zahtev za priznanje žiga (naznačenje da se traži priznanje žiga)287 Uredba o postupku za priznanje žiga (Službeni list SCG br. 28/05)288 Važeće zakonodavstvo ne predviđa osnov podnošenja prijave telegrafski, telefaksom ili mejlom.289 Registar prijava za priznanje žiga je javna knjiga, koju vodi Zavod, i ona sadrži sve re- levantne podatke od značaja za ispitivanje formalnih i materijalnih uslova za priznanje žiga.
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA 165 2) znak koji se želi zaštititi žigom 3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi 4) dokaz o uplati takse za prijavu.290 Zanimljivo je da Zavod ne proverava tačnost podataka iznetih uprijavi.291 Prijava može sadržati zahtev za priznanje samo jednog žiga, koji se od-nosi na jednu ili više vrsta robe ili usluga. Prijava koja sadrži više znakovabiće odbijena kao neuredna, a podnosilac pozvan da uradi ispravku, odno-sno u prijavi ostavi samo jedan znak. Zahtev za priznanje žiga podnosi se u propisanom broju primeraka isadrži: 1) podatke o podnosiocu prijave (podaci o poslovnom imenu i sedištu podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fizičkog lica) 2) podatke o punomoćniku, ako se prijava podnosi preko punomoćnika 3) podatke o zajedničkom predstavniku, ako postoji više podnosilaca prijave 4) naznačenje da li je u pitanju individualni, kolektivan, žig garancije, trodimenzionаlni ili muzički žig 5) naznačenje boje i kombinacije boja ako se zaštita traži za znak u boji 6) transliteraciju znaka 7) opis znaka, ako podnosilac prijave želi da dodatno objasni izgled znaka, ili njegovo značenje 8) naznačenje klasa u koje je svrstana roba, odnosno usluge prema Ničanskom aranžmanu o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova290 Visinu taksi za raznovrsne radnje državnih organa propisuje Vlada na osnovu Zakona o republičkim administrativnim taksama.291 Po članu 3. Uredbe o postupku za priznanje žiga, Zavod nije ovlašćen da proverava tač- nost podataka iznetih u prijavi. Praktično to Zavod nadomešćuje kasnije kada u po- stupku proverava po službenoj dužnosti sve formalne i materijalne uslove za priznanje žiga, odnosno sve relativne i apsolutne razloga za odbijanje priznanja žiga. Uostalom, za davanje netačnih podataka odgovara lice koje je takve podatke dalo, što je već pred- met drugih pravnih propisa.
  • 166 ŽIg 9) podatke o zatraženom pravu prvenstva 10) naznačenje da se ne traže isključiva prava na nedistinktivnom delu znaka (disklejmer)292. Znak koji se želi zaštititi žigom mora biti jasno predstavljen, tj. repro-dukovan. Verbalni znak trebalo bi upisati računarom ili pisaćom mašinom,figurativni urađen na kvalitetnom papiru, muzički ispisan notnim pismom,na notnom papiru (predstavljanje u obliku zvučnog talasa, odnosno krivu-lja treperenja nije dozvoljeno). Znak u boji mora biti predstavljen u boji ilikombinaciji boja, koje pri tom moraju u zahtevu biti tačno navedene takoda odgovaraju priloženom izgledu znaka. Interesantno je da izgled znaka utrenutku podnošenja prijave ne mora da ispunjava sve formalne zahteve, kojise ispituju u potonjoj fazi postupka. Spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi, označava se i svr-stava prema Ničanskoj klasifikaciji, navođenjem najpre broja klase, a potomrobe ili usluge obuhvaćene tom klasom. Svaka roba ili usluga može biti kla-sifikovana u samo jednu klasu. Praksa kaže da će prijava biti validna ako senavede samo naslov klase, bez broja klase, ili ako se ne navede klasa uopšte,već jedino robe ili usluge. Suprotno, nenavođenje bilo kakvih roba ili uslugapovlači prigovor Zavoda. Navođenje roba i/ili usluga važan je elemenat po-punjavanja prijave, jer se spisak roba, odnosno usluga, naknadno ne možeproširivati. 12.2. Pravo prvenstva Važno je razumeti da prihvatanje prijave za priznanje žiga od straneZavoda u stvari znači prihvatanje datuma podnošenja prijave, što u smisluprava prvenstva (ili prava prioriteta) ima veliki uticaj u gotovo svim grana-ma prava, pa tako i u žigovnom pravu, i to iz dva razloga:292 Disklejmer (engl. disclaimer) je zanimljiva institucija prava na žig. Iako naizgled kom- plikovana za razumeti, njena svrha je da spreči zabunu ili sumnju da neko pomisli da vlasnik žiga polaže ekskluzivno pravo na neke nedistinktivne delove znaka, koji sami po sebi nisu podobni za zaštitu (jer su deskriptivni ili generični), ali jesu bitni za znak u celini. Uključivanje takvog elementa u zaštitu žigom, neopravdano bi proširilo obim zaštite žigom do primene isključivog monopolskog prava nad tim elementom, te će u takvom slučaju Zavod tražiti od podnosioca prijave da se zabeleškom odrekne takvog prava. Npr. u slučaju znaka Jumbo’s Red Wine, disklejmer bi trebalo uspostaviti na re- čima Red Wine zajedno, jer one čine imenicu Crveno Vino. U suprotnom, postojala bi zabunu da nosilac ovog znaka ima monopolsko pravo na upotrebu reči Crveno Vino.
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA 167 1) pravo prvenstva daje prioritet podnosiocu prijave da će njegova pri- java imati prioritet u fazama ispitivanja ispunjenosti uslova za pri- znanje žiga nad svim drugim prijavama koje se odnose na isti ili sličan znak za istu ili sličnu vrstu robe ili usluga (princip ispitivanja po redosledu dospeća293) 2) od prihvaćenog datuma podnošenja prijave teče trajanje žiga. 12.2.1. Izuzeci od prava prvenstva Pravo prvenstva nije apsolutno i njemu gotovo celokupno upored-no pravo, uključujući i naše važeće zakonodavstvo, suprotstavlja nekolikoizuzetaka. Na pravo međunarodnog prvenstva može da se pozove lice koje jepodnelo urednu prijavu za priznanje žiga u jednoj od zemalja članica Pariskeunije294 ili Svetske trgovinske organizacije295, a potom u roku od šest meseciod tog datuma podnese prijavu za priznanje istog znaka i za istu vrstu robeili usluge u Republici Srbiji.296 Takav zahtev uzima se u obradu „preko reda”.Uslove urednosti prijave određuje zasebno svako nacionalno zakonodavstvo.Pravo prvenstva u ovom slučaju računaće se od datuma podnošenja prijaveu odnosnoj zemlji. Kasnija sudbina predmetne prijave u odnosnoj zemlji neutiče na stečeno pravo prvenstva u Srbiji. Pravo sajamskog prvenstva sleduje licu koje je u roku od tri mesecapre podnošenja prijave upotrebilo taj znak za obeležavanje robe ili usluge naizložbi ili sajmu medunarodnog karaktera u Srbiji ili nekoj od država Pariskeunije ili Svetske trgovinske organizacije. Izložbeno prvenstvo ne pripada licuautomatski već samo na njegovo decidno traženje u prijavi, a važi od danaprve upotrebe tog znaka.293 Princip ispitivanja po redosledu dospeća je standardizovan institut upravnog prava.294 Parisku Uniju čini 150 država koje su ratifikovale Parisku konvenciju o zaštiti indu- strijske svojine. Jugoslavija (sada Srbija kao pravni sledbenik) članica je Unije od 1921. godine. Inače, Srbija je bila jedna od 11 zemalja potpisnica Pariske konvencije 1883. godine.295 Svetska trgovinska organizacija je vodeća međunarodna organizacija koja se bavi usta- novljavanjem opštih uslova trgovine između zemalja članica. Najveći doprinos Svetske trgovinske organizacije na polju intelektualne svojine jeste Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine.296 Po članu 4. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.
  • 168 ŽIg 12.3. Izuzeci od principa ispitivanja prijava po redosledu dospeća Pravo predviđa i prekoredna rešavanja prijava za priznanje žiga (pohitnom postupku), i to u sledećim situacijama297: 1) kada je u vezi sa znakom iz prijave pokrenut sudski spor, inspekcij- ski nadzor ili carinski postupak, a na zahtev suda, nadležnog orga- na tržišne inspekcije ili carinskog organa 2) kada je podnet zahtev za međunarodno registrovanje žiga, ukoliko se na njega primenjuje Madridski aranžman (primena Madridskog aranžmana znači da predmet zahteva za međunarodno registrovanje može biti samo registrovani nacionalni žig) 3) kada je saglasno drugim propisima neophodno izvršiti hitnu registraciju. Primer: kada se traži prijava za priznanje žiga koji se odnosi na farma-ceutske i veterinarske preparate i pesticide. Razlog ovome je odrednica zako-nodavstva da zahtevi za stavljanje leka i pesticida u promet moraju sadržatinaziv tog leka, odnosno pesticida. To praktično znači da se takav zahtev nemože podneti pre priznanja žiga koji se odnosi na taj lek ili pesticid, a koji popravilu sadrži ime leka, tj. pesticida.298 Korisno je zapamtiti da nisu svi proizvodi iz klase 5 Ničanske klasifi-kacije (u koju spadaju farmaceutski i veterinarski preparati i pesticidi) osnovza prekoredno odlučivanje, pa se ono ne može pokrenuti u slučaju kada seprijavljeni znak odnosi na, primera radi, materijal za zavijanje, flastere, mate-rijal za plombiranje zuba itd.299 12.4. Povraćaj u pređašnje stanje Kada je reč o ispunjavanju formalnih uslova, koji se tiču urednosti pri-jave i njenog sadržaja, praksa se pokazuje prilično fleksibilnom i strpljivom,297 Član 22. Zakona o žigovima.298 Osnov za ovu hitnu registraciju jeste član 29. zakona o lekovima i medicinskim sred- stvima (Službeni glasnik RS br. 30/2010), kao i odeljak vi zakona o zaštiti bilja (Slu- žbeni glasnik RS br. 101/2005).299 Postoji jedan izuzetak od zakonskog pravila da se lek ne može registrovati ako naziv leka nije registrovan žigom, a to je slučaj kada se lek prodaje pod generičnim termi- nom, npr. paracetamol je lek koji nosi generični pojam.
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA 169te tako podnosilac prijave, čak i ukoliko ni u roku od mesec dana ne ispraviprijavu onako kako mu je naloženo od strane stručnjaka-ispitivača Zavoda,pa mu prijava bude odbačena, ima mogućnost da traži aktiviranje pravnogleka povraćaj u pređašnje stanje (restitutio in integrum) i u roku od tri mese-ca od dana kada je primio obaveštenje da mu je prijava odbačena (ispitivač uformi zaključka konstatuje da je prijava odbačena) istu ispravi i usmeri po-stupak u pravcu koji se može završiti u njegovu korist. 12.5. Odustanak od prijave Kako pravo nije moranje, podnosilac prijave ima mogućnost da u bilokom delu postupka odustane od prijave, u celini ili delimično. Delimičnoodustajanje znači odustajanje od nekih vrsta roba ili usluga na koje bi se od-nosio prijavljeni znak. Naravno, ukoliko je u Registru prijava upisano odre-đeno pravo u korist nekog trećeg lica, za odustajanje od prijave potrebnaje pismena saglasnost tog trećeg lica. Odustankom od prijave postupak seobustavlja. Razlozi odustajanja od prijave mogu biti raznovrsni: odustajanje odproizvodnje roba ili pružanje usluga, saznanje o postojanju ranije prijavljenogili zaštićenog istog ili sličnog žiga, nedostatak novca za plaćanje taksi itd. 12.6. Ispitivanje materijalnih uslova za priznanje žiga Po utvrđivanju urednosti prijave (formalno ispitivanje) započinje dru-ga faza postupka za priznanje žiga, a to je ispitivanje distinktivnosti i podob-nosti znaka da bude zaštićen žigom. Ispitivanje materijalnih uslova trebalo bida da odgovor na tri suštinska pitanja od značaja za dalju sudbinu prijavlje-nog znaka: 1) da li je znak distinktivan 2) da li je podoban za razlikovanje robe ili usluge u prometu 3) da li je bitno različit od svih ranije registrovanih žigova i prijavlje- nih znakova. Ispitivanje materijalnih uslova, koje se obično naziva suštinskim, poči-va na principu ukupnosti prijavljenog znaka i spiska roba ili usluga na koje seodnosi; drugim rečima ispituju se i znak i naznačene robe i usluge. Baze podataka: Prvi korak u svakom ispitivanju, pa tako i ovom, je-ste pretraživanje postojećih baza podataka, tj. nacionalne baze registrovanih
  • 170 ŽIgžigova, baze prijavljenih znakova i međunarodne baze podataka (ROMA-RIN). Pretraživanje figurativnih i složenih znakova, koji u sebi sadrže grafič-ko rešenje, vrši se prema Bečkoj klasifikaciji figurativnih elemenata.300 Verbalni znaci porede se po zvučnosti (auditivno), po izgledu (vizuel-no) i po značenju (semantički). Postojanje sličnosti po jednom od osnova neznači i sličnost znakova. Dovoljna je razlika u značenju za različitost znako-va. Grafički znaci porede se u celosti izgleda, ali i motiva. Primer: slika pume i slika geparda su, prema presudi Suda pravde EU,slične, jer stvaraju sličan utisak na potrošača, pa kada se odnose na isti ili slič-ne proizvoda mogu da dovedu do zabune u prometu. Prilikom upoređivanja verbalnog i grafičkog znaka, polazi se od pravilada će se dva znaka smatrati sličnima u slučaju kada je značenje reči identič-no sa značenjem slike. Kod složenog znaka poređenju podležu samo distin-ktivni elementi znaka, te se najpre sagledava koji deo je distinktivan, a kojinije, jer samo distinktivni imaju funkciju razlikovanja proizvoda u prometu.Nedistinktivni elementi nemaju nikakav značaj. Faktori od značaja su ra-spored distinktivnih i nedistinktivnih elemenata, korišćenje istog ili sličnogtipa slova, iste ili slične kombinacije boja, utisak koji se ostavlja na učesnikeu prometu. Moguće je da se dva znaka sastoje iz distinktivnih verbalizamakoji semantički izražavaju suprotnost ili analogiju ideja (primer: Black horsei Silver horse). Takvi znaci su slični, jer ukoliko se odnose na istu ili sličnurobu, upravo ta suprotnost ili analogija ideja može kod učesnika u prometuda stvori pogrešnu predstavu da se radi o proizvodima istog proizvođača ilida između različitih proizvođača postoji neki oblik poslovne povezanosti. 12.6.1. Ispitivanje znakova Ispitivanje prijavljenog znaka dugotrajan je i kompleksan proces, kojizahteva stručnost, profesionalnost i informisanost ispitivača. Pri određiva-nju stepena distinktivnosti znaka ili njegove sličnosti sa ranije registrovanimžigovima, ono što se faktički ispituje jeste da li između roba i usluga na kojese odnose znaci postoji identičnost ili sličnost. Istovetnost i sličnost su rela-300 zakon o potvrđivanju bečkog sporazuma o ustanovljenju međunarodne klasifikaci- je figurativnih elemenata žigova. Pristup određenim bazama podataka može se ostva- riti preko veb-stranice Zavoda za intelektualnu svojinu.
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA 171tivni razlozi za odbijanje zaštite, te se ispitivanje znakova praktično svodi naotkrivanje relativnih razloga za odbijanje zaštite.301 Zakonodavac je, što je i uobičajeno u uporednom pravu, pravno-teh-ničkom metodom negativne enumeracije nabrojao u članu 5. znakove koji sene mogu zaštititi žigom, i podelio ih na relativne i apsolutne razloge. Relativne razloge za odbijanje zaštite čine sledeći znaci: 1) Znak koji je istovetan ranije zaštićenom znaku za istu vrstu robe ili usluga; istovetni znaci su oni koji su isti u svim svojim elementima i koji se odnose na istu vrstu robe ili usluge. 2) Znak koji je istovetan ranije zaštićenom znaku drugog lica za slič- nu vrstu robe ili uslugu, ili ranije zaštićenom znaku drugog lica za istovetnu ili sličnu vrstu robe ili usluga, ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti, nastane zabuna u relevan- tnom delu javnosti koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa ranije zaštićenim znakom. Odbijajući razlog nastupa ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da su znaci slični302 (da nisu dovoljno distinktivni) 2) da se odnose na istu ili sličnu vrstu robe ili udluga 3) da je reč o takvom stepenu sličnosti da postoji mogućnost stvaranja zabune u prometu.303301 Relativni razlozi za odbijanje zaštite jesu oni koji nastaju iz kolizije prijavljenog znaka, koji se ispituje, sa ranije prijavljenim znakom ili registrovanim žigom ili pak nekim drugim pravom intelektualne svojine trećeg lica. Nazivaju se relativnim zato što su otklonjivi.302 Kod ispitivanja sličnosti znakova postoji značajna razlika između domaće prakse i do- minantne u Evropskoj Uniji. Naime, dok Zavod za intelektualnu svojinu Republike Sr- bije ispituje sličnost znakova po službenoj dužnosti, dotle širom Evrope postoji sistem opozicije (engl. opposition system) u kome nadležni organ uopšte ne ispituje sličnost prijavljenih znakova već se od nosilaca žigova traži aktivna zainteresovanost za njihove žigove u smislu da se od njih očekuje da budu upoznati sa novim prijavljenim znakovi- ma drugih lica protiv kojih mogu da podnesu zahtev za osporavanje žiga u slučaju da procene da je sličan njihovom ranije registrovanom.303 Ocena sličnosti po kriterijumu mogućnosti nastanka zabune zasniva se na oceni slič- nosti na osnovu reagovanja učesnika u prometu. Pri tom uvek se mora imati u vidu ko- jim krugovima učesnika u prometu je namenjena roba obeležena znakom koji je pred- met analize. Naime, ukoliko se radi o specifičnoj vrsti robe namenjenoj stručnjacima iz određene oblasti (npr. neke posebne vrste tehničke robe iz klase 9 ili druge robe koja ne spada u robu široke potrošnje) smatraće se da postoji manja mogućnost nastanka
  • 172 ŽIg Za postojanje sličnosti nije potrebno da je zabuna nastala već je do- voljno da postoji verovatnoća nastanka zabune u prometu (Direkti- va Saveta Evropske unije br. 40/94 iz 1993. godine o žigu). Moguć- nost nastanka zabune postoji u sledećim slučajevima: kada učesnici u prometu zamenjuju same znakove, tj. kada su oni u toj meri slični da ih uopšte ne mogu razlikovati ili kada ih teško mogu razliko- vati; kada učesnici u prometu na osnovu nekih zajedničkih odlika posmatranih znakova smatraju da je jedan modifikacija drugog, pa na osnovu toga izvlače pogrešan zaključak da robe, odnosno usluge obeležene tim znacima potiču od istog lica, ili da se lica koja ih ko- riste nalaze u nekom obliku poslovne povezanosti. 3) znak koji je istovetan ili sličan, za istu ili sličnu vrstu robe ili usluga, znaku drugog lica koji je poznat u Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine – opštepoznati znak304 4) znak koji, bez obzira na robu ili usluge na koje se odnosi, predstavlja reprodukciju, imitaciju, prevod ili transliteraciju zaštićenog znaka drugog lica ili njegovog bitnog dela, koji je kod učesnika u prometu u Srbiji nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (čuveni žig), jer bi se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz ste- čene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktiv- nom karakteru, odnosno reputaciji 5) znak koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje autorska ili dru- ga prava industrijske svojine; znak ne sme sadržati element koji je autorsko delo, verbalizam koji je naslov nekog književnog dela, zabune u prometu, jer se kupovini ove robe pristupa sa većim stepenom pažnje. Sa dru- ge strane, kada je reč o robi široke potrošnje, koja je namenjena najširim krugovima učesnika u prometu, veća je mogućnost nastanka zabune, jer se ova roba kupuje sa manjim stepenom pažnje.304 Apelacioni sud u Hagu utvrdio je da se znak LEGO za igračke koristi veoma ekstenziv- no i u širokim razmerama i da uživa visoku reputaciju i široku notornost, zbog čega se smatra nesumnjivo poznatim u smislu člana 6bis Pariske konvencije. Stoga je zaključio da znak LEGO koji se koristi za označavanje sistema za navodnjavanje vređa žig LEGO za igračke. Prema stanovištu suda, u situaciji kada istovremeno egzistiraju dva žiga pod nazivom LEGO, ali za različitu vrstu robe, u javnosti bi mogla da bude stvorena asoci- jacija na nesumnjivo poznati i renomirani žig LEGO kojim se označavaju igračke, a iz ove asocijacije bi proizišao zaključak da između vlasnika ovih znakova postoji određe- na poslovna ili neka druga vrsta povezanosti. (izvor primera: Bošković, M.: Teorija ču- venih žigova, u publikaciji Intelektualna svojina – Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 80)
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA 173 grafizam koji je reprodukcija umetničkog dela. Znak koji bi sadr- žao geografski naziv, koji je zaštićen oznakom geografskog porekla, a podnosilac prijave nije ovlašćeni korisnik te oznake geografskog porekla, povređivao bi pravo na oznaku geografskog porekla. Va- žno je skrenuti pažnju da se samo registrovana, odnosno zaštićena prava industrijske svojine mogu suprostaviti ovakvom znaku. Primer: znak „Crna mačka beli mačor bend” prijavljen za usluge iz kla-se 41 (razonoda, kulturne aktivnosi, usluge kojima je cilj zabavljanje drugihlica) bio bi odbijen jer je „Crna mačka beli mačor” naziv poznatog domaćegfilma. 12.6.2. Ispitivanje podobnosti znaka U ispitivanju podobnosti znaka, predmet ispitivanja je usklađenost spi-ska roba i usluga na koje se odnosi sam prijavljeni znak sa sadržinom i zna-čenjem samog znaka. Znak je podoban za razlikovanje proizvoda jednog pravnog lica odproizvoda drugog pravnog lica u prometu ukoliko ne zadovoljava neki odapsolutnih razloza za odbijanje zaštite305. apsolutni razlozi dominiraju čla-nom 5. Zakona o žigovima, potpuno usaglašeni sa Pariskom konvencijom,TRIPS-om, Direktivom EU o žigovima i Uredbom EU o žigovima. To suredom: 1) Znak koji je protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima; znakom protivnim javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima vređaju se nacionalna, verska i druga oseća- nja. Značenje takvog znaka nije u skladu sa moralnom normom. Primer: Prijava žiga Che Guevara odbijena je zbog povrede morala i postojanja političke orijentacije. Žig Kenjara kod nas verovatno ne bi dobio zaštitu, dok je u Keniji to registrovani žig kafe kompanije NesCafe. 2) Znak koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu; ovo je jedan od najvažnijih uslo- va, jer je distinktivnost znaka, iz koje proizilazi njegova funkcija ra- zlikovanja roba i usluga u prometu, jedno od glavnih obeležja žiga.305 Apsolutni razlozi su oni koji su neotklonjivi, ili se mogu otkloniti jedino uz dostavlja- nje odgovorajuće argumentacije ili dokaza. Po oceni prakse, samo su tačke 1, 3 i 6 u stavu 1, članu 5. Zakona o žigovima pravi apsolutni razlozi.
  • 174 ŽIg Tačnije, razlog njegovog pravnog postojanja. Osnovni kriterijum utvrđivanja distinktivnosti jeste jačina doživljaja njegove snage obe- ležavanja i razlikovanja roba i usluga od strane učesnika u prometu. Nedistinktivni znakovi su: a) generični znaci (opšti pojmovi, opšta značenja, opšti simboli ili obli- ci) Primer: krug, tačka, crta, flaša, kocka, lopta bez ikakvog dodatnog distinktivnog elementa b) znaci koji se sastoje od jedne boje (po domaćem zakonodavstvu) c) razvodnjeni znaci (znaci koji su izgubili distinktivnost i koji se mogu zaštiti žigom jedino uz dodavanje nekog distinktivnog elementa) 3) Znak koji isključivo predstavlja trodimenzionalni oblik određen prirodom robe ili oblikom robe neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata306; ovim se uvodi dvostruko odbijanje: znako- va čiji je oblik isključivo određen prirodom robe, i znakova čiji je oblik neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata. Stan- dard „isključivosti” znači da se traži da oblik znaka jedino i samo određuje priroda robe na koju se odnosi. Drugim rečima, ukoliko bi oblik znaka bio delimično određen prirodom robe, a delimično nečim drugim što se ne može pripisati prirodi robe, taj znak bi mo- gao biti ocenjivan kao eventualno distinktivan. Primer proizvoda čiji je oblik isključivo određen prirodom robe: voće, povrće, žitarice, rude, minerali, lekovito bilje itd. Znak oblika jabuke, koji bi određivao istu takvu robu, smatran bi nepodobnim za zaštitu, jer predstavlja generičan pojam.307 Oblik neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata je svaki oblik kojim se ispunjavanja tehnička funkcija označenog306 Podudara se sa Direktivom o žigovima EU, koja predviđa još jednu zabranu: žigom se ne može zaštititi telo koje se sastoji isključivo od oblika koji daje bitnu, osnovnu vred- nost proizvodu.307 Odbijanjem zaštite takvom znaku sprečilo bi se uspostavanje monopola u korist jednog lica, fizičkog ili pravnog, da stekne pravo na onaj oblik proizvoda koji taj proizvod, izložen samo dejstvu prirodnih sila, jedino i može da ima. U suprotnom, eventualno ustanovljenje takvog monopola značilo bi nemogućnost svih drugih učesnika u pro- metu da se takvim oblikom služe kako bi potrošačima rekli ponešto o karakteru proi- zvoda koje na tržištu nude, što je svakako društveno neprihvatljivo. (Marić, V.: Forma žiga, str. 49)
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA 175 proizvoda. S obzirom na to da tehnička funkcija proizvoda predu- pređuje sve njegove osnovne odlike, u koje spada i oblik, ona uzroku- je nužnost oblika, a nužnost oblika je generičan oblik jer je svojstven svim proizvodima određene vrste.308 Primer par exelance trodimenzionalnog znaka, čuvenog po distin- ktivnosti, koji ne ispunjava navedene uslove odbijanja zaštite žigom, jeste Mercedesova zvezda.309 4) Znak koji isključivo označava vrstu robe ili usluge, njihovu name- nu, vreme i način proizvodnje, kvalitet, cenu, količinu, masu i geo- grafsko poreklo; ovo su opisni znaci, lišeni distinktivnosti jer opi- suju proizvod umesto da ga individualizuju. Zaštita deskriptivnih znakova uskraćuje se da bi se izbeglo ustanovljenje monopolskog prava u korist jednog lica nad informacijama u vezi sa vrstom ili svojstvima roba i usluga.308 Sudska praksa u vezi sa trodimenzionalnim žigom vraća nas u 1994. godinu kada je kompanija Remington Consumer Products tražila da britanski Zavod poništi odluku o priznavanju trodimenzionalnog žiga u obliku brijača sa karakterističnim rotiraju- ćim nožem kružnog oblika kompanije Philips Electronics, usvojenu 1985. na osnovu tadašnjeg Zakona o žigovima Velike Britanije iz 1938. godine. Na odluku prvostepenog suda da se priznati žig poništi jer čini jedino oblik neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata, kompanija Philips obratila se drugostepenom sudu u Engleskoj uz tvrdnju da oblik robe ne treba da bude isključen iz zaštite trodimenzionalnim žigom ukoliko on nije ujedno i jedini oblik za dobijanje takvog tehničkog rezultata. Drugoste- peni sud obratio se za pomoć Evropskom sudu pravde u vezi sa tumačenjima Direktive EU o žigovima. Evropski sud pravde odbacio je tvrdnju kompanije Philips uz obrazlo- ženje mogućnosti sticanja monopola na samu funkciju proizvoda ukoliko bi se takav argument prihvatio, jer bi jedan podnosilac prijave, hipotetički posmatrano, mogao da registruje sve oblike neophodne za dobijanje takvog tehničkog rezultata. Evropski sud naglasio je da je cilj Člana 3(1)(e) Direktive EU o žigovima sprečavanje zaštite trodi- menzionalnim žigom onih tela čija bi zaštita bila mnogo podesnija putem modela ili patenta, čime se štite sami proizvodi, a ne good will koji se štiti žigom. U tumačenju ove norme, presudna su dva stava: definisanje funkcije koju određeno telo u prometu zaista i vrši kao i tehnička funkcija označenog proizvoda. Kako se tehnička funkcija nekada može postići različitim oblicima a ne samo jednim, svaki oblik se mora posmatrati kao opšte dobro koje pripada svim učesnicima u prometu podjednako. Svaka vrsta mono- pola nad takvim oblicima mora biti isključena iz zaštite.309 Mercedesova zvezda nije oblikovana prirodom robe niti je njen oblik takav da služi dobijanju nekog tehničkog rezultata, ona nije vezana za oblik samog proizvoda, niti proizvodu daje osnovnu, bitnu vrednost. (Prema: Marić, V.: Forma žiga, Beograd 2003, str. 64)
  • 176 ŽIg Primeri: Vrsta robe: „wine” za vino, „popcorn” za kokice (čak i verbalni znak namerno ispisan pogrešno „popkorn” neće se smatrati distinktivnim) Kvalitet: „premium”, „light” za blage cigarete ili za pivo Količina: brojevi, bilo u rečima ili brojevima koji upućuju na količinu Namena: „baby” za hranu za bebe, „za kuhinju” za sredstva za čišće- nje Cena: „cheapest” (najjeftinije) Geografsko poreklo: ime mesta, lokaliteta, regiona ili države u ko- joj se proizvode naznačene robe ili pruža naznačena usluga (npr. „li- vanjski sir”, „leskovački” za proizvode od mesa i mesne prerađevine”) Vreme proizvodnje: „fresh each day” za povrće ili voće Vreme pružanja usluga: „24 hour banking”310 5) Znak koji je uobičajen za označavanje određene vrste robe ili uslu- ga; ovo su uobičajeni znaci prisutni u svakodnevnom govoru ili dobrim poslovnim običajima. Primeri: reči NET i NETWORK za kompjutere; slovo „L” za škole za obuku vozača; CASH AND CARRY, za određeni način kupovi- ne robe; grozdovi ili vinova loza za vino. U ovu kategoriju spadaju i nekada zaštićeni žigovi koji su vreme- nom postali uobičajeni za označavanje određene vrste proizvoda, praktično sinonimi za te proizvode. Primeri: kaladont, grisini, ima- lin, magnetofon. 6) Znak koji svojim izgledom ili sadržajem može da stvori zabunu u prometu u pogledu geografskog porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe ili usluge; ovi znaci nazivaju se prevarnim i praksa se sa njima često susreće. 7) znak koji sadrži zvanične znakove ili punceve za kontrolu ili garan- ciju kvaliteta ili ih podržava 8) znak koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa od- nosne zemlje ili organizacije310 Izvor primera: Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku za priznanje žiga i u postupcima po registrovanim žigovima.
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA 177 9) Znak koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religijski simbol; razlog za nepriznavanje zaštite žigom takvog znaka leži u činjenici da su nacionalni i religijski simboli deo nacionalne i svetske kultur- ne baštine i da na njima niko ne može uspostaviti monopol, niti ih iskorišćavati u komercijalne svrhe. Primeri: krst, Beli anđeo, Bogorodica, Isus Hrist U postupku ispitivanja podobnosti prijavljenog znaka, ispitivač je du-žan da koristi sva raspoloživa sredstva kako bi došao do bližeg saznanja onekom pojmu koji je predmet prijave za priznanje žiga. 12.6.3. Ispitivanje roba i usluga U smislu žigovnog prava, što su znaci sličniji, robe i usluge moraju seviše razlikovati. Za ispitivanje roba i usluga, relevantne su jedino formulacijesadržane u spisku roba i usluga na koje se odnose ispitivani znaci.311 Kod svakog konkretnog slučaja u obzir se uzimaju svi kriterijumi ispi-tivanja sličnosti roba, odnosno usluga, kao što su: 1) priroda robe ili usluga na koje se prijavljeni znak odnosi Prirodu robe određuju njen sastav, način na koji proizvod funkci- oniše, agregatno stanje robe, njen izgled (dizajn), vrednost i slično. Ako je vrsta robe pojmovno šire određena, pripadnost njoj ne zna- či automatski da se radi o sličnim proizvodima. Tako, iako kola- či i meso spadaju u prehrambene proizvode, oni između sebe nisu311 Veoma značajna je i pravilna gramatička interpretacija formulacije navedene u spisku roba i usluga, kako bi se odredilo koje robe odn. usluge su obuhvaćene predmetnim spiskom. Posebno treba voditi računa o pravilnom tumačenju termina kao što su „na- ročito”, „naime” i sl., koji se često koriste da bi se označila veza određenog proizvoda sa nekom širom kategorijom proizvoda. Izraz „naročito” (ili „na primer”, „kao što su” i sl.) označava da su na taj način navedeni proizvodi samo primeri proizvoda uključenih u određenu klasu i da se zaštita ne ograničava samo na njih. Na primer, ukoliko spisak robe glasi: odeća, naročito pantalone, suknje, košulje, takav spisak treba tumačiti tako da se ne odnosi samo na pantalone, suknje i košulje, već na odeću uopšte, pri čemu su ovi odevni predmeti navedeni samo kao primer. Sa druge strane, izraz „naime” (ili „is- ključivo” i sl.) treba tumačiti tako da se spisak robe za koju se traži zaštita odnosi samo na te posebno nabrojane robe odn. usluge. Na primer, ukoliko spisak robe glasi: farma- ceutski preparati, naime lekovi za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, takav spisak tre- ba tumačiti tako da se spisak robe odnosi samo na lekove za lečenje kardiovaskularnih oboljenja (izvor: Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku za priznanje žiga i u postupcima po registrovanim žigovima).
  • 178 ŽIg slični. Isto tako, bicikli i automobili, iako spadaju u širu kategoriju vozila, neće se smatrati sličnima. U slučaju da je vrsta proizvoda do- voljno usko određena, može biti reči o sličnim. Sva alkoholna pića smatraju se međusobno sličnim (rakija, votka, vinjak). Isto pravilo važi i za bezalkoholna pića (sokovi, mineralna voda). 2) mesto proizvodnje 3) namena roba i usluga; namena proizvoda najvažniji je kriterijum za određivanje sličnosti roba i usluga. Namena proizvoda je ona namena koja je svojstvena tom proizvodu, bez obzira na to što on može ima- ti i druge namene. Slični proizvodi imaju iste namene (isti cilj). Primer sličnih roba: veterinarski lekovi i nutricionistički dodaci hrani za životinje; farmaceuske supstance i flasteri; odeća i obuća. Primer različitih roba: specijalni softver integrisan u aparat za dija- lizu i multimedijalni softver. 4) načini korišćenja (ili funkcionisanja); Primer: mašine i mašinski alati različiti su od ručnog alata; ma- gnetske trake ne smatraju se različitom robom od magnetskih poluprovodnika. 5) način na koji se robe ili usluge stavljaju u promet; oblici stavljanja u promet: direktna prodaja izlaganjem roba, kataloška prodaja, prodaja putem telefona, prodaja posredstvom dilera, prodaja pre- ko kućnih promocija itd., utiču na utvrđivanje nivoa različitosti proizvoda. 6) međusobna zamenljivost roba i usluga; još jedan važan indikator sličnosti roba i usluga jeste međusobna zamenljivost ili komple- mentarnost roba i usluga. Zamenljivi proizvodi, zlato i bižuterija, slični su. Komplementarni proizvodi su oni proizvodi među kojima postoji bliska funkcionalna veza u smislu da se odvojeno ne mogu koristiti ili da su veoma važni jedan drugom za upotrebu. Takvi proizvodi se po pravilu uzimaju za slične. Primeri: papir i olovka, satovi i kutije za satove, cigarete i pribor za pušače, kravata i košulja, hardver i softver. Zašto su hardver i softver slični, iako su im i priroda i namena različite? Zato što su oba neop- hodna u izvršavanju jedinstvene funkcije, a to je rad računara. Izuzeci, kao i u svim slučajevima ispitivanja distinktivnosti znako- va i roba i usluga, su posledica doživljaja potrošača. Postojanje ili
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA 179 nepostojanje direktnih veza između znakova ili između porizvoda u njihovoj svesti čini naizgled slične znakove, odnosno proizvode različitim, i obratno. 7) uobičajena mesta prodaje robe ili pružanja usluga; ako se robe uobi- čajeno prodaju na istim prodajnim mestima, postoji opravdani ra- zlog da se veruje da se radi o sličnim proizvodima. Ipak, u velikim supermarketima prodaje se roba gotovo svih vrsta i zbog toga za većinu robe široke potrošnje kriterijum mesta prodaje neće biti od- lučujući. Međutim, ako se radi o robi koja se prodaje u specijalizo- vanim prodavnicama, kao što su na primer fungicidi i preparati za zaštitu bilja koji se prodaju u biljnim apotekama, onda će ovaj kri- terijum biti od presudnog značaja. Iako je reč o namenski različitim proizvodima, činjenica da imaju iste kanale prodaje, da ih potrošači mogu naći u istim specijalizovanim prodavnicama može da navede potrošače da zaključe da roba potiče od istog proizvođača. 8) kategorizacija učesnika u prometu; Važno je zapamtiti da uslovi za priznanje žiga moraju biti ispunjeni uvreme donošenja rešenja o priznanju žiga. 12.7. Naknadna izmena izgleda znaka Naknadna izmena znaka ili spiska robe i usluga je moguća je jedinoako se ne radi o bitnoj izmeni. Šta znači bitna izmena, faktičko je pitanjekoje utvrđuje ispitivač u Zavodu u svakom konkretnom slučaju. Zakonoda-vac kaže da je bitna izmena svaka izmena koja menja distinktivni karakterznaka. Naknadna promena spiska proizvoda dozvoljena je samo u smislunjegovog sužavanja i preciziranja. 12.8. Prigovor trećeg lica Svako zainteresovano lice može uložiti prigovor na priznanje žiga.Pozivajući se na bilo koji relativni ili apsolutni razlog za odbijanje zaštite,ono prigovor može uputiti Zavodu u bilo kojoj fazi postupka. Prigovor nemaobavezujuću snagu, ali može ukazati ispitivaču na do tada njemu nepoznateokolnosti od značaja za odlučivanje o prijavljenom znaku. Ispitivač neće op-štiti sa podnosiocem prigovora, jer ovaj drugi nije stranka u postupku.
  • 180 ŽIg 12.9. Saglasnost vlasnika suprostavljenog žiga Ukoliko je osporena zaštita prijavljenog znaka, podnosilac prijavemože zatražiti saglasnost vlasnika ranije registrovanog žiga, zbog kojeg po-tonji znak nije prošao na ispitivanju iz razloga istovetnosti ili sličnosti, da seprijavljeni znak ipak registruje kao žig. Ovakva saglasnost uglavnom nemarealnog efekta, i ispitivač kao zaštitar ne samo prava nosioca ranije registro-vanog žiga, već i javnog interesa (interesa potrošača), nije u obavezi da jeprihvati.13. zaključivanje postupka za priznanje žiga Suštinsko ispitivanje završava se jednim od tri moguća ishoda: 1) odbijanje zaštite 2) priznanje žiga u celosti 3) priznanje žiga delimično. 13.1. Odbijanje zaštite Odbijanje zaštite posledica je nedostatka nekog od suštinskih eleme-nata. Ovim se postupak okončava, a nezadovoljna strana, ako smatra da jeoštećena, može podneti žalbu Vladi Republike Srbije u roku od 15 dana oddana prijema odluke o odbijanju zaštite znaka žigom. Odbijanje ne nastupaautomatski činom utvrđivanja neispunjenja uslova, već tek nakon što podno-siocu bude pružena prilika da se o tome izjasni ili, kako kaže praksa, da seargumentovano usprotivi mišljenju Zavoda. Sudbina prijavljenog znaka za-visiće delom i od kvaliteta odgovora podnosioca na stav Zavoda. U slučajuda podnosilac ne odgovori na primedbe ili ne odgovori u propisanom roku(pravno sredstvo koje može da upotrebi podnosilac), registracija se odbija. 13.2. Priznanje žiga u celosti Priznanje žiga u celosti najpovoljniji je ishod za podnosioca prijave.Zavod zaključkom konstatuje da su ispunjeni svi uslovi za priznanje zaštitei istim poziva podnosioca da platu taksu za sticanje žiga u celini. Po upla-ti takse, novostečeni žig upisuje se u Registar žigova, nosiocu prava izdajeisprava o žigu, koja ima karakter rešenja u upravnom postupku, a priznato
  • REgISTARŽIgOVA 181pravo objavljuje u narednom broju Glasnika intelektualne svojine, u izdanjuZavoda. Pravnu zaštitu uživaju svi elementi zajedno koji sačinjavaju jedanžig. 13.3. Priznanje žiga delimično Žig može biti priznat i delimično, samo za određene proizvode saspiska roba i usluga, za koje se utvrdi da ispunjavaju sve uslove zaštite. Utakvom zaključku Zavoda, podnosilac prijave poziva se da plati delimičnutaksu.14. Registar žigova Registar žigova najvažnija je javna knjiga koju vodi Zavod i po okonča-nju postupka u njega se upisuju: 1) registarski broj žiga i datum upisa priznatog prava 2) poslovno ime i sedište podnosioca prijave, odnosno ime i adresa fi- zičkog lica 3) datum podnošenja prijave i Ž-broj (broj pod kojim je žig zaveden) 4) podaci o priznatom pravu prvenstva: datum izložbenog ili sajam- skog prava prvenstva, datum i broj prijave koja je poslužila kao osnov za priznanje ranijeg prava prvenstva i naziv zemlje u kojoj je ta prijava podneta 5) izgled zaštićenog znaka 6) spisak robe i usluga na koje se zaštićeni znak odnosi 7) datum do kog žig važi, kao i podaci o produženju važenja žiga 8) podaci o promenama koje se odnose na žig, prenos prava, licenca, zaloga, franšiza; statusne promene nastale kod nosioca žiga, kori- snika licence i franšize, odnosno zalogoprimca; ograničenje spiska robe ili usluga i drugi podaci značajni za pravni status žiga 9) podaci o razdvajanju žiga312312 Žig koji je registrovan za više vrsta roba ili usluga može se na zahtev nosioca žiga u sva- ko doba razdvojiti na dve ili više registracija tako što će razdvojiti spisak roba, odnosno usluga. Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitne registracije.
  • 182 ŽIg 10) podaci o prestanku žiga, kao i osnov prestanka žiga 11) podaci o međunarodnom registrovanju žiga, ukoliko je nacionalni žig osnov za međunarodno registrovanje žiga.15. sadržina i obim prava na žig Sadržinu prava na žig titular313 može ispoljavati pozitivno i negativno.To znači da obim prava ovlašćuje korisnika žiga na pozitivne (činjenje) i ne-gativne (zabrane) radnje. Sadržina činjenja obuhvata pravo na: 1) obeležavanje proizvoda žigom 2) stavljanje žigom obeležene robe u promet (nuđenje robe) i njeno skladištenje u te svrhe 3) obavljanje usluga pod žigom 4) uvoz i izvoz robe sa žigom 5) upotrebu žiga u poslovanju i reklamiranju. Sve to nosilac žiga ima pravo da zabrani drugim licima, uključujući izabranu da neovlašćeno koriste: 1) istovetan znak za iste robe ili usluge 2) istovetan znak za slične robe ili usluge (ako postoji verovatnoća na- stanka zabune u relevantnom delu javnosti i verovatnoća dovođenja tog znaka sa već priznatim žigom). Pravo nosioca žiga da zabrani stavljanje zaštićenog znaka na robu, nje-no pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe novina je u odnosu na pret-hodni zakon. Po ranijem zakonskom rešenju, nosialc žiga nije imao pravo dazabrani korišćenje žiga na sredstvima za obeležavanje robe ukoliko se onanisu nalazila na samoj robi. Pretpostavka za zaštitu žiga jeste jedinstvo (veza)žiga, robe i njenog pakovanja, odnosno sredstva za obeležavanje robe. S ob-zirom na to da npr. etikete, nalepnice, zatvarači za flaše, krivotvoreni u Srbi-ju radi njihovog kasnijeg stavljanja na robu stvaraju pretpostavku opasnosti313 U slučaju da autor žiga nije ujedno i nosilac prava na žig, njegova prava regulišu se autorskim ili ugovorom o delu, i to je najčešće pravo na naknadu. Moralno pravo mu, naravno, niko nikada ne može uskratiti, a u ovom slučaju, moralno pravo bilo bi pravo da se do kraja života izjašnjava za autora žiga, i da od strane drugih bude prepoznat kao autor žiga.
  • IScRPLJENJE(KONZUmAcIJA)PRAVANAŽIg 183njihove upotrebe, novo zakonsko rešenje, koje ubraja i ove radnje u ovlašće-nja nosioca žiga, značajno doprinosi preventivnoj pomoći u borbi protiv kri-votvorenja žiga.314 15.1. Reprodukcija žiga u delu Interesantno pravo nosioca žiga jeste i njegovo pravo da reprodukcijažiga u enciklopediji, rečniku ili sličnom delu, objavljenom bilo u štampanojbilo u elektronskoj formi, bude praćena naznakom da je reč o zaštićenomznaku (oznaka ®) kako se ne bi kod čitaoca stvorio utisak da je reč o generič-nom terminu.16. iscrpljenje (konzumacija) prava na žig Domet obima isključivog prava na žig skraćuje se institutom iscrpljenjaili konzumacije prava, koji kaže da nosilac žiga nema pravo da zabrani kori-šćenje žiga od strane drugog lica koje je nosilac ovlastio da određenu vrsturobe, obeležene tim žigom, stavlja u promet bilo gde u svetu. Drugo ovla-šćeno lice se ne može pozvati na iscrpljenje prava ukoliko postoji opravdanrazlog na strani nosioca žiga da se suprostavi daljem stavljanju ili obavljanjuu promet žigom označene robe ili usluge. Opravdanost razloga ceni se u sva-kom konkretnom slučaju.31517. ograničenje prava na žig Bitna ograničenja prava na žig su postojanja u privrednom prometuposlovnih imena, kolektivnog i žiga garancije, kao i čuvenog žiga. Ako jeneko lice na savestan316 način i pre nosioca žiga steklo pravo da identični ilisličan znak koristi za obeležavanje svojih proizvoda, a taj znak čini njegovoposlovno ime, onda nosilac žiga nema pravo da mu to uskrati.314 Prema Vuković, S.: Komentari zakona o intelektualnoj svojini, Beograd 2010, str. 362.315 Kao opravdan razlog član 40. Zakona o žigovima navodi kvar ili drugu bitnu promenu stanja robe nakon njenog prvog stavljanja u promet.316 Nesavesnost može biti osnov osporavanja žiga.
  • 184 ŽIg Dalje, nosilac žiga ne može da ograniči drugom licu da u skladu sa do-brim poslovnim običajima317 upotrebljava u prometu: 1) svoje ime ili adresu (rekli smo da je pravo na firmu jače od prava na žig, pod uslovom da je firma stečena na zakonit način) 2) naznačenje vrste, kvaliteta, namene, količine, vrednosti, geograf- skog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva proizvoda 3) žig, kada je njegovo korišćenje neophodno radi naznačenja namene proizvoda, posebno kada je reč o rezervnim delovima ili priboru.318 Osnovno ograničenje prava na žig jeste odsustvo prava nosioca žiga dazabrani drugom licu da isti sličan znak koristi za obeležavanje roba ili uslugadruge vrste. Otuda je izuzetno važno utvrđivanje sličnosti i razlika međuproizvodima na koje se neki znak odnosi. Bitno je istaći da je od ovog osnovnog ograničenja izuzet nosilac čuve-nog žiga, koji može zabraniti bilo kom licu da istovetan ili sličan znak upo-trebljava za označavanje bilo koje robe ili usluge. Opasnost od povezivanjatih roba ili usluga sa stvarnim nosiocem čuvenog žiga i trpljenje štete stvar-nog nosioca čuvenog žiga toliko je velika da gotovo sva nacionalna zakono-davstva pružaju najveću moguću zaštitu čuvenom žigu, i vice versa, pravnateorija nema upita nad njenom opravdanošću.18. međunarodno registrovanje žiga Svrha međunarodnog priznanja žiga nije samo njegova zaštita izvandospeća nacionalnih zakonodavstava, već uživanje iste zaštite kao da je pri-znat na osnovu domaće prijave, odnosno prijave neposredno podnete nad-ležnom organu inostrane države (tzv. naznačene zemlje). Međunarodno registrovanje žiga posebno je regulisano Madrid-skim aranžmanom o međunarodnom registrovanju žigova i Protokolom uz317 O dobrim poslovnim običajima videti u propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi.318 Nema povrede prava na žig ako jedan proizvođač automobila napiše u uputstvu da se kao odgovarajući delovi mogu koristiti i delovi drugih proizvođača, navodeći njihove zaštićene znake, npr. ako „Zastava” navede da se za njene automobile mogu koristi- ti svećice „Boš” ili „Šampion” ili akumulator „Trepča” ili „Varta” (po Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 183).
  • mEđUNARODNOREgISTROVANJEŽIgA 185Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova.319 Ovim para-lelnim, ali nezavisnim ugovorima omogućava se licu, koje poseduje aktivnulegitimaciju za međunarodnu registraciju žiga320, da zaštiti žig u svim ze-mljama Posebne unije putem registrovanja žiga kod Međunarodnog biroaza intelektualnu svojinu, a preko podnošenja prijave nacionalnom zavodu ilidrugom nadležnom državnom organu za pitanja industrijske svojine. 18.1. Osnov za međunarodno registrovanje žiga Osnov za međunarodno registrovanje žiga može biti nacionalni žigkoji je registrovan u zavodu zemlje porekla ili domaća prijava podneta zavo-du zemlje porekla, u zavisnosti od toga da li se na konkretan zahtev za me-đunarodno registrovanje žiga primenjuje Madridski aranžman ili Madridskiprotokol. U tom smislu, u našoj praksi važe sledeća pravila: 1) Ako je prijavilac u zahtevu naznačio samo zemlju ili zemlje koje su članice isključivo Madridskog aranžmana, na zahtev za među- narodno registrovanje žiga će se primenjivati isključivo Madridski aranžman. U ovom slučaju, osnov za međunarodno registrovanje može da bude isključivo registrovani žig . 2) Ako je prijavilac u zahtevu naznačio isključivo zemlju ili zemlje čla- nice Madridskog protokola, na zahtev za međunarodno registrova- nje žiga će se primenjivati isključivo Madridski protokol. U ovom slučaju, osnov za međunarodno registrovanje može biti bilo prijava za priznanje žiga ili već registrovani žig. 3) Ako je prijavilac u zahtevu naznačio bar jednu zemlju članicu Ma- dridskog aranžmana (bez obzira na to da li ta zemlja jeste ili nije u isto vreme i članica Madridskog protokola) i bar jednu zemlju čla- nicu Madridskog protokola, na prijavu će se primenjivati i Madrid- ski aranžman i Madridski protokol. U ovom slučaju, osnov za me- đunarodno registrovanje može da bude isključivo registrovani žig.319 madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 2/74) ratifikovalo je 56 zemalja članica, dok je Protokolu uz Madridski aranžman (Službeni list SRJ – međunarodni ugovori br. 2/97) pristupilo 82 države članice. Sve ove države čine tzv. Posebnu uniju.320 Član 1, stav 3. Madridskog aranžmana, i član 2, stav 1, tačka i Madridskog protokola.
  • 186 ŽIg Zanimljivo je da se zaštita žiga ne može tražiti odvojeno za Holan-diju, Belgiju i Luksemburg, već jedino za sve tri države zajedno kao celinuBeneluks.321 18.2. Postupak za međunarodno registrovanje žiga Lice iz Srbije sa aktivnom legitimacijom za međunarodnu registraci-ju žiga pokreće pred Zavodom postupak podnošenjem posebne prijave kojasadrži: 1) podatke o podnosiocu prijave (podaci o poslovnom imenu i sedi- štu podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fizičkog lica) 2) adresu za korespodenciju ako je ima 3) podatke o punomoćniku, ako se prijava podnosi preko punomoćnika 4) broj i datum prijave i registarski broj žiga koji služi kao osnov za međunarodno registrovanje 5) podatak o zatraženom pravu prvenstva 6) izgled znaka (znak mora potpuno da odgovara onom iz domaće prijave) 7) naznačenje boje i kombinacije boja ako se zaštita traži za znak u boji 8) naznačenje da li je u pitanju prijava za individualni žig, kolektivni žig, žig garancije, trodimenzionalni žig ili muzički žig 9) transliteraciju znaka 10) prevod znaka na francuski jezik, ako je znak moguće prevesti 11) naznačenje prethodnih međunarodnih registracija (broj i datum registracije) koje se odnose na isti znak, ukoliko ih ima 12) spisak roba i usluga na francuskom jeziku (spisak roba i usluga može biti uži od spiska koji je naznačen u domaćoj prijavi, nikako širi, a podnosilac može naznačiti da za pojedine robe ili usluge ne traži zaštitu u jednoj ili više zemalja) 13) naznačenje zemalja za koje se traži zaštita.321 Po Uputstvu o postupku međunarodne zaštite žigova Zavoda.
  • mEđUNARODNOREgISTROVANJEŽIgA 187 Po utvrđivanju ispunjenosti svih uslova, Zavod prosleđuje Međunarod-nom birou322 na posebnom obrascu zahtev za međunarodno registrovanježiga. Upis žiga u Međunarodni registar ne znači da je žig automatski priznatu svim naznačenim zemljama, već da je samo završeno formalno ispitivanjeprijave.323 Međunarodni biro obaveštava sve naznačene zemlje o prijemu pri-jave za međunarodnu registraciju žiga, koja tek sada u svakoj zemlji zasebnoulazi u fazu ispitivanja materijalnih uslova, izjednačena sa domaćom prija-vom, po pravilima zakonodavstava naznačenih država. 18.3. Datum međunarodne registracije Prijava za međunarodnu registraciju žiga nosi datum prijema u nad-ležni organ zemlje porekla, ukoliko je Međunarodnom birou ona dostavljenau roku od dva meseca od dana prijema iste u nadležni organ zemlje porekla.U slučaju zakašnjenja, međunarodna registracija nosi datum prijema u Me-đunarodni biro. Kada se na zahtev za međunarodno priznanje žiga primenjuje Madrid-ski aranžman, prijava može biti tretirana kao preuranjena, ako je podneta uvreme dok nacionalni žig još nije registrovan. Rekli smo da Madridski aran-žman traži da predmet međunarodnog ispitivanja bude samo već registrova-ni nacionalni žig. Tada nadležni organ zemlje porekla neće žuriti sa prosleđi-vanjem prijave Međunarodnom birou, već će čekati domaću registraciju žiga,čiji datum postaje stvarni datum međunarodne registracije.324 18.4. Važenje međunarodnog žiga Međunarodni žig važi 20 godina od datuma međunarodnog registro-vanja i može se neograničen broj puta produžavati uz plaćanje propisanihtaksa. On je tokom prvih 5 godina trajanja zaštite zavisan od pravne sudbinenacionalnog žiga koji je bio osnov za međunarodnu registraciju. To znači daako bi pravna zaštita nacionalnom žigu u zemlji porekla prestala iz nekograzloga, prestala bi i međunarodna zaštita. Međutim, po proteku roka od pet322 Bureau International de l’Organisation Mondiale de la Propriete Intellectuelle, sa sedi- štem u Ženevi.323 Skraćeni postupak formalnog ispitivanja prijava za međunarodno registrovanje žiga i jeste bio cilj nastanka pomenutih međunarodnih dokumenata.324 Međunarodno registrovani žig objavljuje se u mesečnoj publikaciji Međunarodnog bi- roa „Les marques internationales”.
  • 188 ŽIggodina, međunarodna registracija postaje nezavisna od registracije u zemljiporekla, što znači da ona u svakom slučaju ostaje na snazi čak i onda ako binacionalnom žigu u zemlji porekla prestala pravna zaštita. 18.5. Teritorijalno proširenje međunarodnog žiga Po okončanju međunarodne registracije, nosilac žiga može podnetizahtev za teritorijalno proširenje važenja međunarodnog žiga na one zemljekoje iz nekog razloga nije prvobitno naznačio, i to za sve ili za deo roba iliusluga na koje se odnosi već registrovani međunarodni žig.19. Promet prava na žig Promet prava na žig je izuzetno pravno pitanje od velikog značaja zaekonomsku stranu prava industrijske svojine. Praksa pokazuje da je pravoprivrednog iskorišćavanja žiga stvarni cilj registracije žiga i prometa pravanad njim. Valja zapamtiti da zbog svog karaktera i načina upotrebe, kolek-tivni i žig garancije ne mogu biti predmet prometa prava na žig. Ni moralnaprava po svojoj prirodi ne mogu biti predmet prometa. U smislu prometa prava na žig, na sva pitanja koja nisu regulisana Za-konom o žigovima, primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni325 isvojinskopravni odnosi. Promet se odvija u sledećim oblicima: 1) prenos prava (ugovor o prenosu prava) 2) ustupanje prava (ugovor o licenci ili franšizi) 3) konstituisanje zaloge (založno pravo). 19.1. Prenos prava Nosilac prava na žig ima pravo da ugovorom o prenosu (cesija) svojkorpus prava ili njegov deo prenese na drugoga. To znači da on, bilo u statu-su nosioca prava na žig ili podnosioca prijave za priznanje žiga, može prenetižig, odnosno pravo na žig na drugo lice. Prenos prava može obuhvatiti sveili samo neke robe i usluge. U slučaju delimičnog prenosa, broj roba i usluga325 Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije
  • PROmETPRAVANAŽIg 189nakon prenosa između prenosioca i sticaoca mora biti jednak broju roba iusluga iz sadržine žiga.326 Prenos prava na žig je po pravilu dobrovoljna radnja koja počiva napretpostavci savesnosti ugovornih strana, zaključuje se u pismenoj formi327,ali može biti i posledica statusne promene328 nosioca žiga (koja i dalje možebiti dobrovoljna), sudske ili administrativne odluke (npr. odlukom Vlade).Kako je žig imovinsko pravo, eventualni rezultat sudskog spora koji za pred-met ima imovinske odnose (npr. spor u vezi sa deobnim bilansom privred-nog društva) u kojima rešava i o vlasništvu na žigu, može biti promena no-sioca žiga.329 Upis prenosa prava u odgovarajući registar proizvodi pravno dejstvoprema trećim licima, odnosno erga omnes (prema svima). Činom prenosaprava na dugoga, prethodni nosilac ili vlasnik žiga gubi sva prava raspolaga-nja žigom, u onom obimu u kome je prenos izvršen. Ugovor o prenosu pravanosi raskidni uslov ako je predmet prenosa pravo iz prijave za priznanje žiga.U zavisnosti od toga da li će Zavod priznati znak kao žig ili ne, ugovor možebiti punovažan ili se raskida, pri čemu ugovorne strane zajednički snose pre-trpljenu štetu. Zakonodavac upis prenosa prava na žig izrazito neće odobriti u dvaslučaja: 1) ako bi takav prenos mogao da stvori zabunu u prometu, osim ako se sticalac prava odrekne zaštite za one proizvode u odnosu na koje postoji mogućnost zabune330326 Važna je član 9ter stav 1. Madridskog aranžmana: U slučaju delimičnog prenosa me- đunarodnog žiga, svaka zemlja ugovornica može da odbije takav prenos ako su robe i usluge obuhvaćene u tako prenetom delu slične onima za koje žig ostaje i dalje registro- van u korist prenosica.327 Forma je veoma bitan uslov za pravno dejstvo i punovažnost ugovora.328 Pod statusnom promenom privrednog lica podrazumeva se spajanje, podela i odvajanje (Videti zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS br. 125/04). Za industrij- sku svojinu važna je odredba ovog Zakona po kojoj privredna lica ne mogu vršiti statu- sne promene suprotne zakonima kojima se uređuje zaštita konkurencije.329 U skladu sa ugovorom o žigovnom pravu (iz 1994), član 11.330 Član 6 quarter stav 2 Pariske konvencije: Zemlje Unije nisu obavezne da smatraju va- žeći onaj prenos žiga čija bi upotreba od strane sticaoca bila takva da dovodi u zabludu javnost, naročito u pogledu porekla, vrste ili bitnih svojstava proizvoda na koje se žig stavlja.
  • 190 ŽIg 2) ako se prenos prava odnosi samo na neku robu, odnosno uslugu, u slučaju kada su robe ili usluge koje se prenose bitno slične robama ili uslugama koje su obuhvaćene žigom. 19.2. Licenca S obzirom na to da je pravo iskorišćavanja žiga suština prava industrij-ske svojine (a ne puko posedovanje vlasništva nad njim), za šta je dovoljnoeksploatisati ustupljena prava, licenciranje je najzastupljeniji oblik prometaprava na žig. Licenca je dvostrano teretna (onerozna) obligacija. Njome vlasnikili nosilac prava na žig (davalac licence) ustupa u celosti (isključiva licenca)ili delimično pravo korišćenja žiga drugom licu (korisnik licence). Po pravi-lu, davaocu licence, koji i dalje zadržava sva do tada stečena prava, pogotovopravo kontrole korišćenja žiga, za ustupljeno pravo pripada ugovorena nakna-da. Ravnotežu ovom pravu kontrole kvaliteta od strane davaoca licence jesteobaveza korisnika licence (i ona je po pravilu eksplicitno sadržana u samomugovoru) da obezbedi traženi kvalitet svojih proizvoda kako bi ih mogao obe-ležavati licenciranim žigom, pri čemu je dužan da obeležavanje vrši oznakom„proizvodnja po licenci”, zbog obaveze tačnog obaveštavanja potrošača.331 Licenca može važiti neograničeno ili samo za određenu teritoriju i nemože trajati duže od perioda važenja žiga. Licencom se ne može ustupiti pravokorišćenja žiga za robe ili usluge za koje žig nije registrovan, niti je dozvoljenakonverzija (zamena postojećih roba i usluga novim). Licenca žiga je u praksinajčešće deo tzv. šireg licencnog ugovora, kao što je ugovor o franšizi ili nekogdrugog obligacionog odnosa poput ugovora o udruživanju kapitala, ugovora oulaganju sredstava, raznih ugovora iz oblasti trgovinskog prava itd.332331 Organizacija koja je stekla licencu na žig može taj žig upotrebljavati samo ako obezbedi isti kvalitet robe ili usluga i ako vidno i jasno naznači na robi njeno poreklo, odnosno pri vršenju usluga vršioca usluga. Ova ima za cilj da zaštiti potrošače od toga da ne budu dovedeni u zabludu o poreklu robe ili usluga, i da im omogući da pod jednim ži- gom mogu dobivati uvek robu istog kvaliteta, nezavisno od toga da li je žig bio predmet ugovora o licenci ili ne.332 Jedna od najčešćih restriktivnih klauzula u ugovoru o licenci žiga naziva se klauzula o vezanoj kupovini. Njome se primaocu licence nameće obaveza kupovine sirovina, po- luproizvoda i drugih sastavnih delova od davaoca licence, a po cenama koje davalac odredi i koje su po pravilu znatno iznad prosečnih svetskih cena. Za više o ovome vidi: Ćemalović, D.: Licenca patenta i žiga, u okviru Izbor objavljenih radova stručnjaka Za- voda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 115–127.
  • PRESTANAKPRAVANAŽIg 191 19.3. Franšiza Za razliku od licence, ugovorom o franšizi davalac franšize ne ustupasamo pravo korišćenja žiga, već i know-how, čime je njegov stepen kontroleveći nego u slučaju licence. Neki od najvećih davalaca franšiza u svetu suMcDonalds, Pizza Hut, Nando’s, Hayat, Intercontinental (beogradski je prenekoliko godina izgubio pravo na franšizu, pa je iz svoje firme morao da od-strani prefiks inter), Hertz itd. 19.4. Zaloga Žig ili pravo iz prijave može se naći u prometu i kao zaloga.333 Poveri-lac stiče založno pravo (pravo potraživanja prema dužniku) upisom u Regi-star zaloge, koji vodi Agencija za privredne registre.20. Prestanak prava na žig Pravo na žig prestaje protekom deset godina, ako se ne plati taksa zaproduženje važenja.334 Razlozi prestanka i pre isteka ovoga roka su: 1) odricanje prava od strane nosioca žiga (žig prestaje dan nakon pre- daje izjave o odricanju); odricanje ne proizvodi pravno dejstvo ako je dato bez saglasnosti lica na čije ime je u registru žigova upisano neko pravo 2) odluka suda ili nadležnog organa (žig prestaje danom određenim u odluci) 3) prestanak postojanja pravnog lica ili smrt fizičkog lica, nosioca pra- va na žig (žig prestaje danom prestanka postojanja ili smrti); izuze- tak je slučaj kada žig pređe na pravne sledbenike tog lica (pravno lice može prestati likvidacijom ili stečajem, a i statusnom prome- nom: podela lica, pripajanje drugom licu, spajanje sa drugim licem).333 Tada se primenjuju odredbe zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisa- nim u registar Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 57/03, 61/05 i 64/06).334 Domaći zakonodavac ne gleda blagonaklono na prestanak žiga, te obavezuje Zavod da obavesti lice u čije ime je u registru žigova upisano neko pravo da taksa nije plaćena, te da ovo lice može u prvih šest meseci u godini u kojoj započinje naredni period zaštite platiti taksu i tako produžiti važenje žiga na novih deset godina (član 58. Zakona o žigovima).
  • 192 ŽIg 20.1. Posebni slučajevi prestanka žiga Žig može prestati u bilo kom vremenu svog trajanja u sledećimsituacijama: 1) ako se ne koristi (obavezu upotrebe objasnili smo ranije u tekstu – videti načelo obavezne upotrebe) 2) ako je zbog činjenja ili nečinjenja nosioca žiga ili njegovog pravnog sledbenika žig postao generičan naziv robe ili usluge za koju je regi- strovan; Ovakva situacija može nastati kada se nosilac žiga ne protivi kori- šćenju ili registraciji žigova koji su bitno slični njegovom, a koristi ih više lica, tako da protekom dužeg vremenskog perioda335 žig po- stane sinonim, odnosno generičan naziv za vrstu robe koja se njime obeležava, gubeći tako distinktivnost koju je posedovao u momen- tku priznanja. 3) ako je zbog načina korišćenja žig postao prevaran u pogledu pore- kla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe ili usluga (o prevarnim znacima pisali smo kod apsolutnih razloga za odbijanje zaštite) 4) ako je žig postao protivan moralu ili javnom poretku. Prestanak žiga nema dejstvo na zaključene ugovore o prometu pravana žig, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je no-silac žiga bio savestan, kao ni na dejstvo eventualne sudske odluke u vezi sautvrđivanjem povrede prava koje su u trenutku donošenja rešenja o prestan-ku žiga bile pravosnažne.21. oglašavanje žiga ništavim Na predlog zainteresovanog lica ili javnog (državnog tužioca) tužioca,Zavod ispituje da li su u vreme registovanja žiga bili ispunjeni svi zakonompropisani uslovi za priznanje žiga. Predlog za oglašavanje ništavim nekog žiga,u smislu postojanja relativnih uslova za odbijanje zaštite, može podneti samonosilac ranijeg prava, koji neće imati to pravo ako je tokom pet uzastopnih go-dina pre podnošenja predloga znao za upotrebu kasnijeg žiga od strane save-335 Pojam „duži vremenski period” određuje se u svakom konkretnom slučaju.
  • POVREDEPRAVANAŽIg 193snog nosioca, i nije se tome protivio. Njegova nesavesnost i nečinjenje lišavajuga aktivne legitimacije za podnošenje predloga za oglašavanje žiga ništavim.336 Tokom postupka, ispitivač u Zavodu vrši prepisku i razmenjuje po-datke sa predlagačem i nosiocem žiga sve dok ne pribavi potrebne navodei dokaze na osnovu kojih može doneti odluku. On može stranke u postup-ku pozvati i na usmenu raspravu da bi pribavio dodatne dokaze saslušanjemstranaka. U slučaju utvrđivanja nedostatka nekog uslova, Zavod donosi reše-nje kojim oglašava ništavim rešenje o priznanju žiga, ili međunarodne regi-stracije, u celini ili samo za neke robe ili usluge.22. Povrede prava na žig Povreda žiga ili prava iz prijave od strane bilo kog učesnika u prometuje radnja: 1) neovlašćenog korišćenja žiga; Poseban tip povrede čuvenog žiga naziva se razvodnjavanje žiga. To je upotreba čuvenog žiga od strane neovlašćenog lica, kojom se ne toliko izaziva verovatnoća nastanka zabune, koliko se vrši erozi- ja jedinstvenosti takvog žiga. U slučaju razvodnjavanja, neovlašćeno lice koristi čuveni žig za obeležavanje neistovrsnih proizvoda (npr. koristi Mercedesovu zvezdu za obeležavanje odeće), čime bledi ose- ćaj ekskluzivne povezanosti čuvenog žiga i robe ili usluge na koje se odnosi. Prvi zakon koji je naročito pružio zaštitu čuvenim žigovima od razvodnjavanja je Zakon o žigovima SAD iz 1946. godine, po- znat pod nazivom The Lanham Act. 2) podražavanja žiga 3) dodavanja znaku reči „tip”, „način”, „postupak”. Radnje neovlašćenog korišćenja žiga identične su sadržini prava na žig,s tim što ih čini lice koje nije za to ovlašćeno.336 Član 60. Zakona o žigovima dodaje: „Žig se ne može oglasiti ništavim na osnovu člana 5. stav 1. tačke 8) i 9) ovog zakona ako raniji žig bez opravdanog razloga nije korišćen u Republici Srbiji za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se odnosi u periodu od pet godina pre podnošenja predloza za oglašavanje ništavim, izuzev ako je podno- silac prijave kasnijeg žiga bio nesavestan. U postupku po predlogu za oglašavanje žiga ništavim nosilac ranijeg žiga ili njegov pravni sledbenik dužan je da dokaže da je žig korišćen.”
  • 194 ŽIg23. zaštita prava na žig Povreda prava na žig osnov je građanskopravne zaštite. Zaštita se ostva-ruje podnošenjem tužbe koja je conditio sine qua non utvrđivanja povrede. Ovažnosti ove grane industrijske svojine govori i to da o povredama prava nažig odlučuje Viši sud prvostepeno.337 Aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbeimaju nosilac žiga, podnosilac prijave, sticalac isključive licence, korisnik kolek-tivnog žiga i korisnik žiga garancije (dvoje poslednjih to mogu uraditi samo uzsaglasnost nosioca kolektivnog, odnosno žiga garancije). Tužba se može pod-neti u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca,najkasnije u roku od pet godina od dana kada je povreda prvi put učinjena. Svaki proizvod koji nosi bespravno jedan fabrički ili trgovački žig, ili jed-no trgovačko ime, biće uzapćen pri uvozu u onim zemljama Unije u kojima ovajžig ili ovo trgovačko ime imaju pravo na zakonsku zaštitu. Isto tako, uzapćenjeće se izvršiti u zemlji u kojoj je bespravno stavljanje žiga ili imena izvršeno ili uzemlji u koju proizvod bude uvezen. Uzapćenje će se vršiti na zahtev bilo javnogtužioca, bilo ma koje druge nadležne vlasti, bilo jedne zainteresovane strane, fi-zičkog ili pravnog lica, prema unutrašnjem zakonodavstvu svake zemlje. Vlastinisu obavezne da izvrše uzapćenje u slučaju tranzita. Ako zakonodavstvo jednezemlje ne usvaja uzapćenje pri uvozu, uzapćenje će biti zamenjeno zabranomuvoza, ili uzapćenjem u unutrašnosti zemlje. Ovo će se primeniti u slučaju ne-posredne ili posredne upotrebe neke lažne oznake koja se odnosi na porekloproizvoda ili identitet proizvođača, fabrikanta ili trgovca. Smatraće se u svakomslučaju kao zainteresovana strana, i to bilo fizičko ili pravno lice, svaki proi-zvođač, fabrikant ili trgovac, koji učestvuje u proizvodnji, fabrikaciji ili trgovinitoga proizvoda, i koji je nastanjen, bilo u mestu lažno naznačenom kao mestoporekla, bilo u okolini u kojoj se to mesto nalazi, bilo u lažno označenoj zemlji,bilo u zemlji u kojoj je upotrebljena lažna oznaka porekla.338337 Slučaj Polaroid Corpn v Polarad electronics Corpn iznedrio je određene pokazne krite- rijume za sudove u SAD prilikom utvrđivanja da li postoji mogućnost dovođenja u za- bludu nekonkurentnih proizvoda. Ti faktori su: snaga tužiočevog žiga, stepen sličnosti između tužiočevog i tuženikovog žiga, bliskost proizvoda, mogućnost da raniji vlasnik premosti jaz, trenutna konfuzija i tuženikova dobra vera u prisvajanju tužiočevog žiga, kvalitet tuženikovog proizvoda, sofisticiranost kupaca. (navedeno prema Bošković, M.: Teorija čuvenih žigova, u Intelektualna svojina – Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 65–85)338 Prema članu 9. i 10. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.
  • ZAšTITAPRAVANAŽIg 195 23.1. Sadržaj tužbe Tužbom se u hitnom postupku može zahtevati: 1) utvrđenje povrede prava (krivac odgovara za štetu po opštim propi- sima o naknadi štete) 2) prestanak povrede prava (privremena mera) 3) uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava 4) uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su proizve- deni predmeti kojima je izvršena povreda prava 5) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka (ukoliko je povreda učinjena namerno, može se zahtevati naknada do tro- strukog iznosa oubičajene licencne naknade) 6) objavljivanje presude o trošku tuženog 7) davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava (i o njihovim distributivnim kanalima). Spor po tužbi da se utvrdi povreda prava na žig, da se zabrani da-lje upotrebljavanje odnosne ambalaže, reklamnog i drugog materijala, dase naloži uništenje zaliha ambalaže i materijala, kao i uništenje odnosnihklišea, povlačenja iz prometa robe u takvoj ambalaži i objavljivanje pravo-snažne presude – predstavlja posebnu vrstu privrednih sporova: spor radizaštite prava industrijske svojine, a ne spor za naknadu štete. Stoga, akose stranke nisu drukčije ugovorile, za presuđenje takvih sporova mesno jenadležan samo sud koji je opšte mesno nadležan za tuženo preduzeće, a nepored njega i sud koji je posebno mesno nadležan za suđenje u sporovima zanaknadu štete.339 Pravo nosioca žiga da traži zabranu ne samo uvoza i izvoza robe podzaštićenim znakom, nego i njen tranzit, jeste novo zakonsko rešenje, kojeomogućava pokretanje mehanizma zaštite kada do povrede prava na žigdođe tokom tranzita robe, dajući ovlašćenje sudovima da u postupku gra-đansko-pravne zaštite propisuju određivanje privremene mere i obezbeđenjedokaza.340339 Iz sudske prakse: Vrhovni privredni sud, slučaj 919/66.340 Vidi jedan od najvećih sudskih sporova u vezi sa pravom na žig BUDWEISER između Anheuser-Busch, Inc. (SAD) i Budweiser Budvar National Corporation (Češka Repu- blika) . http://www.answers.com/topic/budweiser
  • 196 ŽIg 23.2. Privremena mera Privremena mera važan je institut u zaštiti prava na žig, koji deluje usmislu zaustavljanja svih aktivnosti koje povređuju pravo. Zahtev za određi-vanje privremene mere sudu podnosi lice koje učini verovatnim da je njegovžig ili pravo iz prijave žiga povređeno ili da će biti povređeno.341 U slučajupostojanja opravdane sumnje da će dokazi o povređivanju prava ili nameripovređivanja prava biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti,sud može pristupiti obezbeđenju dokaza bez prethodnog obaveštavanja ili sa-slušanja lica (lat. inaudita altera partes) od koga se dokazi prikupljaju. Jedinošto tom licu ostaje jeste da traži od suda sredstvo obezbeđenja u odgovaraju-ćem novčanom iznosu na teret tužioca ako se zahtev pokaže neosnovanim. Roba sa krivotvorenim žigom podrazumeva svu robu, uključujući iambalažu, koja bez ovlašćenja nosi žig identičan žigu valjano registrovanomza takvu robu, ili žigu koji se po svojim bitnim svojstvima ne može razliko-vati od takvog žiga, i koji shodno tome na osnovu zakona zemlje uvoza vređaprava vlasnika žiga.342 Ako neposrednim uvidom utvrdi da je povređeno pravo intelektualnesvojine, nadležni organ (tržišna i druge inspekcije, poreski inspektori, pore-ska policija i Republička radiodifuzna agencija): 1) privremeno oduzima svu zatečenu robu i sredstva kojim je povre- đeno pravo intelektualne svojine 2) privremeno zabranjuje povrediocu da obavljanja svoju poslovnu de- latnost, kojom se povređuje pravo intelektualne svojine 3) uzima uzorke predmetne robe radi ispitivanja postojanja povrede prava intelektualne svojine i radi obezbeđivanja dokaza o tome 4) podnosi prijavu nadležnom javnom tužiocu, odnosno prekršajnom organu.343 Nadležni organ u obavezi je da o povredi prava intelektualne svojine ipreduzetim merama bez odlaganja obavesti nosioca prava, a nosilac prava je341 Po članu 75. Zakona o žigovima.342 Kako robu sa krivotvorenim žigom definiše Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine.343 Videti zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine (Službeni glasnik RS, br. 46/06), koji omogućava neposredno angažovanje ad- ministrativnih organa u hitnom postupku zaštite prava intelektualne svojine priznatih zakonima i međunarodnim ugovorima.
  • ZAšTITAPRAVANAŽIg 197dužan da u propisanom roku pokrene postupak za zaštitu svog prava prednadležnim sudom. Preduzete mere traju do dostavljanja odluke suda u po-stupku koji je nosilac prava pokrenuo. Postupak pred nadležnim organommože da bude iniciran i zahtevom nosioca prava, o kome je nadležni organdužan da odluči u roku od 15, a u hitnim slučajevima u roku od tri dana oddana podnošenja zahteva. Da bi se obezbedilo efikasno sprečavanje povreda prava, sudske vlastiovlašćene su da nalože da se roba za koju su utvrdili da predstavlja povre-du prava, bez bilo kakve nadoknade povuče iz trgovinskih tokova na načinkojim se neće naneti šteta titularu prava ili, ako bi to bilo u suprotnosti sapostojećim ustavnim zahtevima, uništi. Sudske vlasti ovlašćene su i da nalo-že da se sirovine i alati, čija je preovlađujuća upotreba bila u stvaranju robakojima se vrši povreda prava, bez ikakve nadoknade povuku iz trgovinskihtokova na način koji će svesti rizik od daljih povreda prava na najmanju mo-guću meru. Pri razmatranju takvih zahteva, uzeće se u obzir srazmera iz-među ozbiljnosti povrede i naloženih pravnih sredstava, kao i interesa trećihlica. U odnosu na robe sa krivotvorenim žigom, jednostavno uklanjanje ne-zakonito stavljenog žiga nije dovoljno, osim u izuzetnim slučajevima, da bise omogućilo puštanje robe u promet. Članice mogu od primene gornjih odredaba izuzeti male količine robenekomercijalne prirode sadržane u ličnom prtljagu putnika ili poslate u ma-lim pošiljkama (princip de minimis344 uvoz). Članice će propisati pokretanje krivičnog postupka i kažnjavanje ba-rem u slučajevima svesnog krivotvorenja žiga ili piratstva autorskih pravakoja se vrše na komercijalnoj osnovi. Pravna sredstva koja stoje na raspo-laganju uključiće kaznu zatvora i/ili novčane kazne koje su dovoljno visokeda služe kao mera odvraćanja, dosledno iznosima kazni koje se primenjujuza krivična dela odgovarajuće težine. U odgovarajućim slučajevima, raspo-ložive mere uključivaće i oduzimanje, zaplenu i uništavanje robe koja vređapravo i svih materijala i pribora koji su se preovlađujuće koristili pri izvrše-nju krivičnog dela. Članice mogu predvideti pokretanje krivičnog postupka ikažnjavanje i u drugim slučajevima povrede prava intelektualne svojine, po-sebno kad se povreda vrši svesno i na komercijalnoj osnovi.345344 Vidi vezu sa pravom konkurencije.345 Prema članu 46, 60. i 61. Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine.
  • 198 ŽIg 23.3. Krivičnopravna zaštita Povreda žiga sankcionisana je i krivičnim pravom kao dela protiv pri-vrede, u kojem su sledeće radnje prepoznate kao krivična dela: 1) pravljenje ili pribavljenje lažnih, ili preinačenje pravih znakova u nameri da se upotrebe kao pravi ili da se daju drugom na upotrebu (zaprećena je kazna zatvora do tri godine, odnosno od jedne do osam godina ukoliko vrednost žiga prelazi 1.500.000 dinara) 2) obmanjivanje kupaca i korisnika usluga tuđim žigom, ili unošenje pojedinih obeležja tuđeg žiga u svoj znak (kažnjava se novčano ili kaznom zatvora do tri godine) 3) nabavljanje, proizvodnja, perada, stavljanje u promet, davanje u za- kup ili skladištenje u većoj količini ili vrednosti robe sa tuđim ži- gom ili obeležjima tuđeg žiga u cilju prodaje (propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina) 4) organizovanje mreže preprodavaca ili posrednika u vezi sa nabav- ljanjem, proizvodnjom, peradom, stavljanjem u promet, davanjem u zakup ili skladištenjem u većoj količini ili vrednosti robe sa tuđim žigom ili obeležjima tuđeg žiga u cilju prodaje, ili pribavljanje imo- vinske koristi iznad 1.500.000 dinara (predviđena je kazna zatvora od jedne do osam godina) 5) pravljenje lažnih žigova kojima se žigošu zlato ili drugi plemeniti metal, drvo, stoka ili kakva druga roba sa svrhom upotrebe, ili pre- inačenje istih, ili njihova upotreba kao pravih (kažnjava se novča- no ili kaznom zatvora do tri godine).346 Lažni znakovi i predmeti sa lažnim znakovima oduzimaju se. 23.4. Zaštita olimpijskog simbola Kao jedan od najpoznatijih simbola sveta, olimpijski simbol uživa po-sebnu zaštitu, koju pojačava i međunarodni dokument nazvan Najrobijskiugovor o zaštiti olimpijskog simbola, od 1981. godine. Po njemu, svaka dr-žava strana ovog ugovora, obavezna je da odbije ili poništi registraciju žiga ida odgovarajućim merama zabrani korišćenje, u vidu žiga ili drugog znaka,u komercijalne svrhe, svakog znaka koji se sastoji od olimpijskog simbola ili346 Vidi članove 226–245. Krivičnog zakonika.
  • KOmUNITARNIŽIg 199sadrži olimpijski simbol, kakav je definisan u Povelji Međunarodnog olimpij-skog komiteta, izuzev uz saglasnost Međunarodnog olimpijskog komiteta.347 Povelja Međunarodnog olimpijskog komiteta definiše olimpijski sim-bol kao znak koji se sastoji od pet povezanih krugova: plavog, žutog, crnog,zelenog i crvenog, poređani tim redom s leva na desno. Simbol se sastoji odsamih olimpijskih krugova, bez obzira na to da li su u jednoj ili više boja.Dozvoljena je upotreba olimpijskog simbola u masovnim medijima u ciljuinformisanja o olimpijskom pokretu i njegovim aktivnostima.24. komunitarni žig Komunitarni žig u acquis communautair regulisan je najpre Direkti-vom EU br. 89/104 o harmonizaciji prava država članica u oblasti žigova348,zatim Uredbom Saveta EU br. 40/94 o komunitarnom žigu349, koja je zame-njena Uredbom br. 3288/94 od 22. decembra 1994. godine. Poslednja uredbazasniva se na Rimskom ugovoru i tumačenju Suda Pravde da EU može naosnovu odredbi Osnivačkog ugovora stvarati nove oblike industrijske svojinekoji će imati primat nad nacionalnim pravima. Uredba sadrži materijalne i procesne norme o komunitarnom žigu,koji se od nacionalnog razlikuje po tri karakteristike: 1) mora biti registrovan kod Biroa za harmonizaciju u unutrašnjem tržištu 2) proizvodi dejstvo na celokupnoj teritoriji EU 3) unitarni karakter ogleda se u jedinstvenoj procedure koja se odvija samo pred jednim organom.350 Ulogu evropske agencije odgovorne za registraciju žigova i dizajna u 27zemalja članica EU ima Kancelarija za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta.351347 Le Comite International Olympique348 first council directive no . 89/104/eec of 21 december 1988 to approximate the laws of the member states relating to trade marks.349 council Regulation ec no . 40/94 of 20 december 1993 on the community trade mark.350 Opširnije o komunitarnom žigu vidi: Građansko pravo-Intelektualna svojina – Har- monizacija domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, Institut za uporedno pravo, Beograd 2004, str. 119–122.351 office for harmonization in the internal market, vidi http://oami.europa.eu
  • 200 ŽIg Pomenimo i Uredbu Saveta br. 3295/94 o merama u cilju zabrane sta-vljanja u slobodan promet, izvoza, reizvoza i stavljanja pod suspenzivan re-žim piratskih i falsifikovanih proizvoda. Ova uredba bila je osnov za nacio-nalna zakonodavstva da predvide veća ovlašćenja carinskih organa u borbiprotiv unošenja proizvoda sa lažnim žigovima na zajedničko tržište EU imere za uništavanje zaplenjene fraudolozne (prevarne) robe, uz strogo liša-vanje ekonomske dobiti odgovornih lica. Dejstvo uredbe mutatis mutandisvaži i za ostale grane industrijske svojine, pre svega patent i dizajn. Njenodonošenje pratila je reforma javne administracije i carinskih službi.25. singapurski ugovor o žigovnom pravu Singapurskim ugovorom352 uveden je niz novih rešenja koja su posle-dica sve masovnijeg korišćenja informacione tehnologije u postupku zaštitežigova i prelaska određenih zavoda na elektronsko poslovanje. Za razliku odUgovora o žigovnom pravu iz 1994, koji se primenjuje samo na žigove kojise sastoje od vidljivih znakova i koji izričito propisuje da se ne primenjuje nahologramske žigove i na žigove koji se ne sastoje od vidljivih znakova, Singa-purski ugovor o žigovnom pravu se primenjuje na sve žigove koji se sastojeod znakova koji po nacionalnom zakonu države članice mogu biti predmetregistracije žiga. Singapurski ugovor uvodi sledeće kategorije žiga: hologram-ski žig, pokretni žig, pozicioni žig, žig koji se sastoji od nevidljivog znaka.26. izazovi U svetlu globalnih, pre svega tehnoloških, promena u marketingu iprivredi, tri velika izazova sa kojima se susreće žig su: 1) sve veća tehnološka složenost proizvoda352 Ostale novine vidi u Zakonu o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pra- vu, Pravilnika za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu i Rezolucije di- plomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu i Pravilnik za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 5/10) Engl. Singapore Treaty on the Law of Trademarks, Regulations under the Singapore Treaty of the Law of Trademarks and Resolution by the Diplomatic Conference Supplementary to the Singapore Treaty on the Law of Tra- demarks and the Regulations thereunder.
  • 1mEđUNARODNAKLASIfIKAcIJARObAIUSLUgARADIREgISTROVANJAŽIgOVAPREmANIčANSKOmARANŽmANU 2) preovlađivanje interneta kao kanala za marketing i distribuciju 3) isticanje žiga kao globalne marketinške i kulturne pojave.35327. međunarodna klasifikacija roba i usluga radi registrovanja žigova prema ničanskom aranžmanu (ničanska klasifikacija) Robe: klasa 1: hemijski proizvodi koji se upotrebljavaju u industriji, nauci,fotografiji, poljoprivredi, hortikulturi i šumarstvu; neprerađene veštačkesmole, neprerađene plastične materije; đubriva; smeće za gašenje vatre; pre-parati za kaljenje i zavarivanje; hemijske spustance za očuvanje namirnica;materije za štavljenje; lepljive spustance koje se upotrebljavaju u industriji. klasa 2: boje, firnajzi, lakovi, sredstva za zaštitu od rđe i truljenja dr-veta; materije za bojenje; sredstva za nagrizanje; sirove prirodne smole; me-tali u obliku listova i praha za slikare, dekoratere, štampare i umetnike. klasa 3: sredstva za beljenje i druge spustance za upotrebu u perioni-cama; preparati za čišćenje, poliranje, ribanje i nagrizanje; sapuni; parfimeri-ja, eterična ulja, kozmetika, losioni za kosu; paste za zube. klasa 4: industrijska ulja i masti; maziva; jedinjenja za skupljanje pra-šine vlaženjem i vezivanjem; goriva (uključujući i motorna tečna goriva) imaterije za osvetljavanje; sveće i fitilji za osvetljavanje. klasa 5: farmaceutski i veterinarski preparati; sanitarni preparati zamedicinsku upotrebu; dijetetske supstance prilagođene za upotrebu u medi-cini, hrana za bebe; flasteri, materijali za zavijanje; materijali za plombiranjezuba, zubarska smola; dezinfekciona sredstva; preparati za uništavanje šteto-čina; fungicidi, herbicidi. klasa 6: obični metali i njihove legure; metalni građevinski materijali;metalne prenosne građevine; materijali od metala za železničke šine; neelek-trične žice i kablovi od običnog metala; bravarski proizvodi; mali metalni353 Više o ovome vidi: Idris, K.: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 141–149. Takođe, o trendovima videti veb-stranicu Međunarodne asocijacije za žig www.inta. org i njenog časopisa The Trademark Reporter.
  • 202 ŽIggvožđarski proizvodi; cevčice i cevi od metala; sefovi; proizvodi od običnihmetala koji nisu uključeni u druge klase; rude. klasa 7: mašine i mašinski alati; motori i pogonske mašine (osim zasuvozemna vozila); mašinske spojnice i transmisioni elementi (osim za suvo-zemna vozila); poljoprivredne sprave; inkubatori za jaja. klasa 8: ručni alati i sprave (kojima se ručno upravlja); pribor za jelo;hladno oružje; žileti. klasa 9: aparati i naučni instrumenti, pomorski, geodetski, fotograf-ski, kinematografski, optički, za vaganje, merenje, signalizaciju, kontrolu (in-spekciju), spasavanje i nastavu; aparati i instrumenti za provođenje, prekid,transformaciju, akumulaciju, regulisanje i kontrolu elektriciteta; aparati zasnimanje, prenos i reprodukovanje zvuka ili slike; magnetni nosioci poda-taka, diskovi za snimanje; automatske mašine i mehanizmi za aparate kojise pokreću novcem ili žetonom; registar kase, računske mašine, oprema zaobradu podataka i kompjuteri; aparati za gašenje požara. klasa 10: hirurški, medicinski, zubarski i veterinarski aparati i instru-menti; veštački udovi, oči i zubi; ortopedski artikli; hirurški materijali zazašivanje. klasa 11: aparati za osvetljavanje, grejanje, proizvodnju pare, kuvanje,hlađenje, sušenje, ventilaciju, snabdevanje vodom i za sanitarne svrhe. klasa 12: vozila; aparati za kretanje po zemlji, vazduhu ili vodi. klasa 13: vatreno oružje; municija i projektili; eksplozivi; sredstva zavatromet. klasa 14: dragoceni metali i njihove legure i proizvodi od dragocenihmetala ili sa prevlakom od njih, koji nisu uključeni u druge klase; nakit, bi-žuterija, drago kamenje; časovničarski i hronometrijski instrumenti. klasa 15: muzički instrumenti. klasa 16: hartija, karton i proizvodi od njih, koji nisu uključeni u dru-ge klase; štampane stvari; knjigovezački materijal; fotografije; kancelarijskimaterijal; lepila za kancelarijske i kućne potrebe; umetnički materijali; ki-čice; pisaće mašine i kancelarijski rekviziti (izuzev nameštaja); materijali zaobuku i nastavu (izuzev aparata); plastični materijal za pakovanje (koji nijeuključen u druge klase); štamparska slova; klišei. klasa 17: guma, gutaperka, kaučuk, azbest, liskun i proizvodi napra-vljeni od ovih materijala koji nisu uključeni u druge klase; poluprerađeni
  • 3mEđUNARODNAKLASIfIKAcIJARObAIUSLUgARADIREgISTROVANJAŽIgOVAPREmANIčANSKOmARANŽmANUplastični proizvodi; materijali za podbijanje (podloške), zaptivanje i izolova-nje; savitljive nemetalne cevi. klasa 18: koža i imitacija kože, proizvodi izrađeni od ovih materijalakoji nisu uključeni u druge klase; životinjska koža; koferi i putne torbe; kišo-brani, suncobrani i štapovi za hodanje; bičevi, saračka i sedlarska roba. klasa 19: građevinski materijali (nemetalni); čvrste nemetalne cevi zagrađevine; asfalt, crna smola i bitumen, nemetalne prenosne građevine; spo-menici, koji nisu od metala. klasa 20: nameštaj, ogledala, okviri za slike; proizvodi (koji nisu obu-hvaćeni drugim klasama) od drveta, plute, trske, rogoza, vrbovog pruća,roga, kosti, slonovače, kitove kosti, školjki, ćilibara, sedefa, morske pene i za-mene svih ovih materijala, ili od plastike. klasa 21: kućne ili kuhinjske sprave i posude (koje nisu od dragoce-nih metala ili sa prevlakama od njih); češljevi i sunđeri; četke (izuzev kičica);materijali za pravljenje četki; artikli koji se koriste pri čišćenju; čelična vuna;neprerađeno ili poluprerađeno staklo (osim stakla koje se koristi u građevi-narstvu); staklarija, porcelan, fajans, grnčarija i lončarija koja nije uključenau druge klase. klasa 22: užad, kanapi, mreže, šatori, nadstrešnice od cirade, cirade,jedra, vreće (džakovi) i torbe (koje nisu uključene u druge klase); materijaliza punjenje madraca (osim od gume ili plastike); sirove vlaknaste tekstilnematerije. klasa 23: pređa i konac, za tekstilnu upotrebu. klasa 24: tekstil i tekstilni proizvodi koji nisu obuhvaćeni drugim kla-sama; prekrivači za krevete i stolove. klasa 25: odeća, obuća, pokrivala za glavu. klasa 26: čipka i vez, trake (pantljike) i gajtani; dugmad, kopče i petlje,špenadle i igle; veštačko cveće. klasa 27: tepisi, asure, prostirke i otirači, linoleum i drugi materijali zapokrivanje podova; prekrivači za zidove (netekstilni). klasa 28: igre i igračke; gimnastički i sportski artikli koji nisu obuhva-ćeni drugim klasama; ukrasi za jelke. klasa 29: meso, riba, živina i divljač; mesne prerađevine; konzervi-sano, sušeno i kuvano voće i povrće; želei, džemovi, kompoti; jaja, mleko imlečni proizvodi; jestiva ulja i masti.
  • 204 ŽIg klasa 30: kafa, čaj, kakao, šećer, pirinač, tapioka, sago, zamena kafe;brašno i proizvodi od žitarica, hleb, kolači, poslastice, sladoledi; med, melasa,kvasac, prašak za pecivo; so, senf; sirće, sosovi (kao začini); začini; led. klasa 31: poljoprivredni, vrtlarski i šumarski proizvodi i zrnevlje kojinisu uključeni u druge klase; žive životinje; sveže voće i povrće; seme, pri-rodne biljke i cveće; hrana za životinje, slad. klasa 32: pivo, mineralne i sodne vode i druga bezalkoholna pića; pićaod voća i voćni sokovi; sirupi i drugi preparati za proizvodnju pića. klasa 33: alkoholna pića (izuzev piva). klasa 34: duvan; artikli za pušače; šibice. usluge: klasa 35: oglašavanje; vođenje poslova; poslovno upravljanje; kancela-rijski poslovi. klasa 36: osiguranje; finansijski poslovi; novčani (monetarni) poslovi;poslovi vezani za nepokretnosti. klasa 37: građevinsko konstruisanje; popravljanje; usluge instaliranja(instalacione usluge). klasa 38: telekomunikacije. klasa 39: transportne usluge; pakovanje i skladištenje robe; organizo-vanje putovanja. klasa 40: obrađivanje materijala. klasa 41: obrazovne usluge; pripremanje obuke; razonoda; sportske ikulturne aktivnosti. klasa 42: naučne i tehnološke usluge i istraživanje i projektovanje uvezi navedenih usluga; usluge industrijske analize i istraživanja; projektova-nje i razvoj kompjuterskog hardvera i softvera; pravne usluge. klasa 43: usluge obezbeđivanja hrane i pića; privremeni smeštaj. klasa 44: medicinske usluge; veterinarske usluge; higijenska zaštitai nega lepote za ljude ili životinje; agrikulturne, hortikulturne i šumarskeusluge. klasa 45: individualne i društvene usluge koje pružaju drugi radi za-dovoljavanja potreba pojedinaca; usluge obezbeđenja radi zaštite imovine ilica.
  • PRImERIIZINOSTRANESUDSKEPRAKSE 205 U većini zemalja traži se da u popunjenoj prijavi za registraciju žiga na-vedete robu i usluge za koje želite da registrujete žig i da ih grupišete po klasa-ma prema sistemu klasifikacije žigova. Sistem klasifikacije žigova omogućavauredno vođenje podataka o registrovanim žigovima u odnosu na vrste roba iliusluga. To omogućava jednostavnije pronalaženje informacija u bazama žigo-va, što je od suštinske važnosti za registraciju žiga za sve klase za koje imatenameru da koristite žig. Najćešće korišćen sistem za klasifikaciju je međuna-rodni sistem za klasifikaciju žigova (tzv. Ničanska međunarodna klasifikacijaroba i usluga) koji ima 34 klase za robe i dodatno 11 klasa za usluge.28. Primeri iz inostrane sudske prakse Primer 1: Slučaj povrede žiga Wunderbaum (osveživači za kola u obliku jelkice)od strane neimenovanog proizvođača koji je proizvodio osveživače za kola uvidu stilizovanog četinarskog drveta. Sud je dosudio povredu prava registro-vanog žiga s obzirom na postojanje konceptualne sličnosti. Primer 2: Trgovinski sud u Briselu je 2008. godine doneo odluku o povredi pravaregistrovanog žiga Levi Strauss koji se karakteriše sa štepom kojim u sredi-ni dominira oblik stilizovanog galeba raširenih krila. Belgijska firma BleuStores, koja se bavi proizvodnjom tekstila, prodavala je farmerke na čijim sudžepovima umesto štepa postavljeni cirkoni, čineći oblik sličan pomenutomžigu. Povreda prava postoji, po odluci suda, zbog mogućnosti zamene iakonisu identični. Sud je zabranio dalje kršenje prava i odredio kaznu Bleu Sto-resu za svaki budući slučaj povrede, dok je sva roba trebala da se povuče satržišta. Blue Stores je kažnjena sa dodatnih 25 miliona evra. Primer 3: Kompanija Rolex izgubila je spor sa kompanijom E-Bay oko prodajesatova pomenute marke koje su skupe imitacije originala. Obrazloženje Vi-šeg i Državnog suda u Nemačkoj za odluku da E-Bay ne narušava pravo Ro-lex žiga odnosi se na ulogu E-Bay samo kao posrednika a ne kao počiniocaili učesnika u povredi prava registrovanog žiga. Primer 4: Kompanija Lindt&Sprungli je 2000. godine podnela zahtev za regi-straciju trodimenzionalnog žiga čokoladnog zeke, koji je već naredne godine
  • 206 ŽIgzaštićen. Odmah nakon toga kompanija Lindt&Sprungli pokrenula je mnogesudske sporove protiv velikog broja preduzeća koji proizvode slične proizvo-de. Međutim, Hauwirth se obratio sudu tvrdeći da se čokoladne zeke uvijeneu foliju od zlata više decenija proizvode i da su deo uskršnjeg kolorita, kao ida je oblik zeca od čokolade uslovljen tehnološkim procesom te je stoga veći-na čokoladnih zeka sličnog izgleda. Sud je doneo odluku u korist kompanijeHauwirth, s obrazloženjem da je kompanija Lindt&Sprungli imala lošu na-meru da monopoliše nešto što je veoma rasprostranjeno i popularno.29. Primeri iz domaće sudske prakse Primer 1: Zamenljivost žiga postoji čim postoji mogućnost da će do zabune natržištu doći ubuduće, bez obzira na to što se zabuna na tržištu do sada efek-tivno nije dogodila. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 167/90) Primer 2: Postoji povreda zaštićenog robnog žiga kada je upotrebljena ista ilislična karakteristična reč, bez obzira na različite boje i oblike robnih žigova.(VPS, Sl. 1496/69) Primer 3: U pogledu okolnosti da li su dva žiga slična ne može da bude merodav-no mišljenje veštaka slikara, koji daje svoje mišljenje o sličnosti sa stanovištasvoje struke, pa može da uoči okolnosti koje običan kupac ne može zapazitikada ne obraća na to osobitu pažnju, već je bitno ono što prosečan kupacmože zapaziti. (Vrhovni privredni sud, Sl. 131/68) Primer 4: Spor o podržavanju tuđe oznake ima se rešiti po principima nelojalneutakmice s obzirom na to da preduzeće može imati i skraćenu oznaku firmeali i ovlašćenje da svoju firmu upotrebljava kao robni žig. Prvostepeni sud usvojio je konačni zahtev tužioca preduzeća „JosipKraš” time što je poništena firma tuženog za njegov pogon i naziv „Kras” itužilac ovlašćen da izvod prvostepene pravosnažne presude objavi u dnevnojštampi jednokratno na trošak tuženog. Vrhovni privredni sud odbio je žalbu tuženog i potvrdio prvostepenupresudu. Među strankama nije bilo sporno:
  • PRImERIIZDOmAćESUDSKEPRAKSE 207 1. da je tužilac nakon osnivanja uveden u registar privrednih orga- nizacija od okružnog privrednog suda 1950. godine i to sa firmom „Josip Kraš”, tvornica čokolade, bombona i keksa 2. da na svoje proizvode koje pušta u promet, stavlja kao robni znak „Kraš” 3. da je tuženi registrovao u 1967. godini kod okružnog privrednog suda svoj pogon tvornica keksa i vafla „Kras”, te da od tog vremena za obeležavanje svojih proizvoda na ambalaži koristi robni znak u reči „Kras”. Tužilac smatra da na ovaj način, tuženi, obeležavajući svoje proizvodekoji su inače isti sa delom njegovih proizvoda, i njihovim puštanjem u pro-daju, vrši delo nelojalne utakmice te da označavanjem svoje robe sa rečju„Kras” dovodi u zabludu potrošače o poreklu robe i direktno vređa njegovopravo na firmu pa i na robni znak, pa je predložio da sud presudom zabranituženom dalje obeležavanje njegovih proizvoda, koji se puštaju u promet sarobnim znakom „Kras” i da se ta reč briše iz njegove firme. Tuženi se protivio tuženom zahtevu. Smatra da je isti neosnovan jer dasu reči „Kras” i „Kraš” potpuno različite pa da kao robni znak ne bi bile spo-sobne da dovedu u zabludu neposredne potrošače o poreklu robe. Ovo timpre, smatra tuženi, što uz ovaj robni znak na omotu (ambalaži robe), stojipun naziv njegove firme i kao dodatak firme i pun naziv pogona. Neposrednipotrošači, smatra dalje tuženi, mogu na prvi pogled jasno da razlikuju o ko-joj i čijoj robi se radi a time se izbegava svaka pometnja na tržištu. Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih činjenica, kao i na osnovu ne-ospornih dokaza a posebno neposrednog uvida u omote u kojima i tuženi itužilac pakuju i puštaju u promet svoje proizvode, našao da postoji sličnost uimenu pod kojim stranke obeležavaju i puštaju u promet svoje proizvode, ata sličnost može da dovede do zaune na tržištu o poreklu robe, pa je, prime-njujući odredbe člana 173. stav 2. člana 176. stav 1. člana 178. i odredbe člana179. Osnovnog zakona o preduzećima, našao da je tužbeni zahtev osnovan. Ispitujući prvostepenu presudu, a u vezi sa razlozima iznetim u žalbi,Vrhovni privredni sud izvršio je neposredan uvid u omote – ambalažu, podkojim stranke obeležavaju i puštaju u promet svoje proizvode, pa je došaodo istih rezultata do kojih je došao i prvostepeni sud, usled čega je usvojio irazloge i stanovište prvostepenog suda po ovom sporu.
  • 208 ŽIg Prema članu 173. Osnovnog zakona o preduzećima, firma jednog pre-duzeća mora se jasno razlikovati od firme drugog preduzeća iste ili srodnedelatnosti. Prema stavu 2. člana 176. istog Osnovnog zakona, s obzirom nato da preduzeće može imati i skraćenu oznaku firme a i ovlašćenje da svo-ju firmu upotrebljava kao robni žig, to je prvostepeni sud pravilno odlučiokada je ovaj spor rešavao po principima nelojalne utakmice, pošto je našaoda tuženi upotrebom i korišćenjem skraćenog dela imena u reči „Kras” opo-naša tužiočevu oznaku u reči „Kraš”. Nema sumnje da robni znaci „Kras” i„Kraš”, bez obzira na to što jedna označava prezime a druga strukturu ze-mljišta, po svojoj vizualnosti i zvučnosti imaju takve sličnosti da i kod ne-posrednog potrošača/kupca mogu izazvati zabunu, tim pre što on nije uveku prilici da oba znaka istovremeno upoređuje. Kad se ima u vidu i da je robakoja se obeležava istovetna, keks, i da su ove reči na većini omota ispisane uelipsi, to je jasno da bi bila potrebna posebna koncentracija pažnje prosečnogi potencijalnog kupca da bi uočio razliku o poreklu odnosne robe. Treba jošukazati i na sledeće: i u jednom i u drugom slučaju robni znaci označavaju sepismom latinice, pa pored sličnosti u akustici i načinu obeležavanja po vizu-alnosti, karakteristično je još i to da se obe reči na kraju završavaju sličnimslovima latinice Š i S, gde se kvačica (jedna vrsta predglasa), na slovu Š bezveće pažnje često iz vida gubi, pa to još više ukazuje na to da prosečan kupacne može da obrati pažnju pri kupovini u tolikoj meri da bi mogao jednostav-nim pogledom na omot utvrdi poreklo robe. Čitav izgled i mesto na omotutuženog gde on stavlja robni znak „Kras” jasno pokazuje da je tuženi hteo daoponaša robni znak tužioca, pa je usled toga Vrhovni privredni sud prvoste-penu presudu potvrdio a žalbu odbio kao neosnovanu. Oznaka punog naziva (firme) tuženog na samom omotu bez ikakvogje uticaja na rešenje ovog spora jer je taj naziv odštampan na bočnoj stra-ni omota i bez veće pažnje nije uočljiv. Ono što opredeljuje kupca upravo jeoznaka koja je na omotu naročito istaknuta a to je reč „Kras”. S obzirom na judikat prvostepene presude, tuženi je dužan da u datomroku iz svoje firme briše reč „Kras” jer je ova reč upotrebljena u oponašanjutužiočevog robnog znaka i time je počinjeno delo nelojalne utakmice prematužiocu. (Vrhovni privredni sud Sl. 2745/68). Primer 5: Od prosečnog kupca ne traži se da do saznanja o poreklu robe kojuhoće da kupi dođe putem upoređivanja robnog znaka, kojim je roba snab-devena, sa zaštićenim robnim znakom drugog preduzeća koji taj znak
  • PRImERIIZDOmAćESUDSKEPRAKSE 209podržava. Ako taj znak na prvi pogled zavodi kupca da se radi o robi togdrugog preduzeća, tada postoji sličnost između znaka i podržavanog žiga,pa se ovom poslednjem mora dati sudska zaštita. (Vrhovni privredni sud, Sl.311/67) Primer 6: Zaštićeni robni žig koji se sastoji od reči „Malon” i kojim su obeleženiproizvodi od sintetičkog plastičnog materijala, nije slična i sa zaštićenim rob-nim žigovima drugog preduzeća koji se sastoji od reči „Makrolon” odnosnood reči „Dralon” i kojima su obeleženi proizvodi od slične vrste materijala.(Vrhovni privredni sud, Sl. 673/66) Primer 7: Kada je data zaštita žiga u reči za označavanje robe proizvoda pre-hrambenih artikala, ne može se drugoj firmi dati niti zaštititi istovetni znakza robu pojedinačno označenu, a koja spada u grupu prehrambenih proizvo-da. (VPS, U. 1/65) Primer 8: Nosilac registrovanog žiga nema pravo na zaštitu ako znaci ili reči podkojima pušta proizvode u promet označavaju isključivo mesto proizvodnje,kvalitet ili vrstu robe, ili su uobičajeni za označavanje vrste robe u prometu.Usled toga, naziv „Fruškogorski biser” kao verbalna oznaka za obeležavanjevinskih proizvoda, nema pravo na zaštitu. U postupku je utvrđeno da je bivša firma B.M. iz Z, zaštitila dva žiga,i to jedan 1933. godine, koji se sastoji iz natpisa „Fruškogorski biser” i slikestilizovanih grozdova iznad jednog štita, i drugi 1940. godine, koji se sastojitakođe iz natpisa „Fruškogorski biser” i slike stilizovanog grozda iznad jed-nog štita u kombinaciji bele, zlatne, crvene i zelene boje; da je prvi žig za-štićen za obeležavanje vina, a drugi za obeležavanje vina, penušavog vina,rakije i drugih alkoholnih pića; da su rešenjem nadležnog organa oba žiga u1946. godini preneta na tužioca; da su žigovi još uvek u važnosti i da tuženiproizvodi i pušta u promet vina i penušava vina pod imenom „Fruškogorskibiser”. Radi zaštite registrovanog žiga, tužilac je podneo tužbu i predložio dase tuženi obaveže da obustavi dalju upotrebu žiga pod imenom „Fruškogor-ski biser” i da svoje buduće proizvode ne sme nazivati ovim imenom. Tuženi je naveo da je ranije u dva maha poslovao zajedno sa tužiocempod jednom istom glavnom direkcijom i da su zajednički proizvodili vino
  • 210 ŽIgpod nazivom „Fruškogorski biser”; da i posle toga proizvodi i pušta u prometvino pod imenom „Fruškogorski biser”, jer taj naziv označava pojam jednevrste vina, a ne njegovu određenu vrstu, pa stoga ovaj naziv ne može bitizaštićen. Pored toga, naveo je da njegove etikete nisu identične sa zaštićenimžigom sem natpisa. Prvostepeni sud odbio je tužbeni zahtev. Vrhovni privredni sud potvr-dio je prvostepenu presudu. „Znaci ili reči koje se upotrebljavaju za razlikovanje proizvoda u pro-metu, a koji mogu biti i natpisi, ne mogu se zaštititi ako ti znaci ili reči, po-red ostalog, označavaju i isključivo mesto proizvodnje robe, njen kvalitet ilivrstu, kao ni oni znaci ili reči koje su uobičajene za označavanje izvesnihvrsta robe u prometu.” Polazeći od revizionih navoda da je po ovoj pravnoj stvari spornosamo to da li tužilac kao nosilac registrovanog žiga ima isključivo pravo naupotrebu naziva „Fruškogorski biser” za obeležavanje svojih vinskih i drugihalkoholnih proizvoda u prometu, treba uzeti da je za pravilnu ocenu spor-nog odnosa bitno šta se podrazumeva pod nazivom „Fruškogorski biser”, dali jedan određeni proizvod ili pak vrsta, kategorija jednog proizvoda. U sprovedenom postupku, prvostepeni sud utvrdio je da su biseri ka-tegorija specijalnih vina, a da su „Fruškogorski biser” uža kategorija te vrstevina i, prema tome, da zaštitom žiga pod ovim imenom nije zaštićen i samnaziv za ovakvu vrstu vina. Vrhovni privredni sud smatra da je ovakvo stanovište prvostepenogsuda pravilno. Iz iskaza saslušanog veštaka proizilazi da vina i druga alko-holna pića koja se puštaju u promet pod imenom „Fruškogorski biser” nema-ju nikakvu osobenost i da ovu vrstu vina može proizvoditi svaki proizvođač.Iz toga proizilazi da je ovaj naziv uobičajen na jednom određenom područjuza označavanje jedne vrste vina i, prema tome, reči: „Fruškogorski biser” kaonaziv za jednu određenu kategoriju vina ne mogu biti zaštićene kao isklju-čivo pravo za obeležavanje jednog određenog proizvoda. Bez obzira na to,dakle, što žig čija se zaštita traži ne odgovara onom žigu koji tužilac danasupotrebljavaza obeležavanje svojih proizvoda, što proizilazi iz priloženih eti-keta, kao i bez obzira na to što se taj žig ne odnosi i na zaštitu verbalne ozna-ke „Fruškogorski biser”, već na etiketu kao žig u celini, tužilac nema pravona zaštitu koju traži, pošto se naziv „Fruškogorski biser” upotrebljava kaogenerički pojam za označavanje jedne vrste alkoholnih proizvoda. Zbog toga
  • PRImERIIZDOmAćESUDSKEPRAKSE 211ovaj naziv, uzet sam za sebe ne može biti zaštićen kao žig za obeležavanjeu proizvodnji i prometu onog proizvoda čije ime inače generično označava.(Vrhovni privredni sud, Sl. 161/57) Primer 9: Nije povređeno pravo prvenstva robnog znaka i zaštite grafičkog reše-nja ukupne ambalaže, iako postoji izvesna sličnost u idejnim rešenjima, alikoja se ne uočava na prvi pogled, dok je razlika očita. Ako se pored idejesličnosti grafičkih rešenja ukazuje i na sličnost oblika, načina pakovanja itežine proizvoda, tada se povreda interesa proizvođača mora ceniti, polazećiod odredaba propisa o nelojalnoj konkurenciji. (Vrhovni sud CG, Pž. 151/90) Primer 10: Uslov ostvarenja zaštite nosioca žiga po tužbi zbog povrede žiga je nje-govo korišćenje, jer ako nosilac žiga zaštićeni znak ne koristi, tada u prometuni ne može nastati zabuna u vezi sa upotrebljenim znakom koji je isti ili bit-no sličan zaštićenom. (Pž. 1274/07) Primer 11: Za građanskopravnu zaštitu prava na žig dovoljna je i sama činjenicaneovlašćene upotrebe tuđeg žiga, pa je nosilac prava legitimisan da zaštitutraži i od učinioca koji je bio u stvarnoj zabludi. (Vrhovni sud Srbije, Prev.478/95) Primer 12: Preuzimanjem robe na prevoz bez prethodne provere dokaza o vlasni-štvu, proizvođaču ili uvozniku robe sa zaštićenim znakom vrši se povredažiga, jer se tako izvršenim prevozom omogućava realizacija neovlašćenogstavljanja u promet robe obeležene zaštićenim znakom. (Vrhovni sud Srbije,Gž. 15/07) Primer 13: Postupak tuženog da u svoje ime i bez ikakve konsultacije sa tužiocemkoji je izdavač stručnog časopisa iz 1995. godine, podnese prijavu za prizna-vanje žiga za znak, odnosno za reč koja predstavlja naziv jednog stručnogčasopisa protivan je načelu savesnosti i poštenja, jer se takvim nelojalnimpostupkom vređaju prava i interesi tužioca, zbog čega tužilac, čiji je prav-ni interes time povređen, ima pravo da u smislu odredbe člana 66. Zakonao žigovima (Sl. list SCG, br. 61/04, 7/05) ospori takav žig, odnosno da traži
  • 212 ŽIgda sud njega proglasi podnosiocem žigovne prijave. (Presuda Vrhovnog sudaSrbije u Beogradu, Gž. Br. 162/06 od 21.12.2006.) Primer 14: STALNO ARBITRAŽNO VEĆE pri Registru nacionalnog Internetdomena Republike Srbije (RNIDS), u Beogradu, u sastavu predsedavaju-ćeg arbitražnog veća Dušana Stojkovića, dipl. pravnika i članova arbitraž-nog veća mr Mirele Bošković, dipl. pravnika i dr Ljiljane Rudić-Dimić, dipl.pravnika, u arbitražnom postupku po tužbi tužioca „C.G.D.”, koga zastupaadvokat V.S., iz Beograda, protiv registranta „W.B.L.”, koga zastupa zakonskizastupnik direktor K.N., radi prenosa registracije „.rs” domena „danone.rs”,u Registru nacionalnog internet domena Srbije, donelo je dana 24.11.2009.godine, sledeću ODLUKU I – USVAJA SE TUŽBENI ZAHTEV RADI PRENOSA REGISTRACI-JE .RS DOMENA, po tužbi tužioca „C.G.D.” , koga zastupa advokat V.S., izBeograda, protiv registranta „W.B.L.”, koga zastupa zakonski zastupnik di-rektor K.N., radi prenosa registracije „.rs” domena „danone.rs”, u Registrunacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). II – OVLAŠĆUJE SE Registar nacionalnog internet domena Srbije(RNIDS), da u skladu sa članom 19. stav 8, Pravilnika o arbitražnom postup-ku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, obavi prenos re-gistracije „danone.rs” domena sa registranata, „W.B.L.” na tužioca „C.G.D.”. O b r a z l o ž e nj e Tužilac je 15.07.2008. godine, podneo Registru nacionalnog internetdomena Srbije (RNIDS), tužbu radi prenosa registracije „.rs” domena, sa de-vet numerisanih priloga, urednim punomoćjem za zastupanje i predlogomspiska arbitara, ističući da je od strane registranta izvršena neovlašćena re-gistracija domena „danone.rs”. Sporni domen „danone.rs” registrovan je12.03.2008. godine na ime registranta. Tužilac je 24.07.2009. priložio dopunutužbe u kojem je naveo da je znak „DANONE” zaštićen i sledećim žigovi-ma: žigom broj 639073 „DANONE” (u reči), međunarodno registrovanim za
  • PRImERIIZDOmAćESUDSKEPRAKSE 213Srbiju, i žigovima broj 757567 „DANONE”, broj 849889 „DANONE”, broj649535 „DANONE”, broj 482337 „DANONE”, (u grafizmu), međunarodnoregistrovanim za Srbiju, o čemu je priložio dokaz u vidu izvoda iz Romarinbaze međunarodno registrovanih žigova Svetske organizacije za intelektual-nu svojinu. Tužilac je u dopuni tužbe dostavio i dodatne dokaze o prisutno-sti proizvoda tužioca obeleženih znakom „DANONE”, na tržištu RepublikeSrbije. U navodima tužbe, tužilac je istakao da je isti nosilac velikog broja ži-gova kojima se štiti znak „DANONE”, koji se upotrebljava za obeležavanjerobe koju tužilac proizvodi, kao i za pakovanja te robe, u reklamnim kampa-njama, i koji je vidno istaknut u supermarketima i prodavnicama prehram-bene robe širom sveta. Tužilac je u tužbi istakao da se na tržištu RepublikeSrbije prodaje pet vrsta proizvoda obeleženih znakom „DANONE” (activia,actimel, danonino, fruitmania, fantasia), za koje priložio dokaze u prilogu 3.i 4. u vidu računa za kupljene proizvode i fotografija navedenih proizvoda.Tužilac je u tužbi dalje naveo da znak u reči „DANONE”, koji predstavljadeo njegovog poslovnog imena i pod kojim proizvodi i stavlja u promet svojeproizvode, u Srbiji zaštitio žigovima nacionalno i međunarodno registrova-nim na njegovo ime. To su žig broj Ž-2000-29 (48326) DANONE u važnostido 18.01.2010, žig broj 172526 DANONE u važnosti do 31.10.2013. i žig broj228184 DANONE u važnosti do 02.02.2010. (i priložio dokaz o toj okolnostiu vidu potvrda Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, u prilogu broj 5). Utužbi se navodi da je registracijom domena „danone.rs” registrant je koristioznak na koji ne polaže nikakva prava i registrovao ga kao ime svog dome-na, čime je onemogućio tužioca da na svoje ime registruje nacionalni Inter-net domen sa tim nazivom i da na njemu postavi prezentaciju putem koje bivršio reklamiranje svojih proizvoda među potrošačima na teritoriji Srbije, isa istima komunicirao na srpskom jeziku. U tužbi se navodi da legitimaninteres tužioca za korišćenje spornog „.rs” domena ogleda se u činjenici datužilac, kao velika svetska kompanija, reč „DANONE” već 20 godina koristiu svom poslovanju, između ostalog i kao deo naziva domena registrovanih udrugim zemljama, i koju je na svoje ime zaštitio žigovima i u Republici Srbiji. Tužilac je u tužbi takođe istakao da između njega i registranta ne po-stoji, niti je postojao, bilo kakav pravni posao kojim bi se regulisalo eventu-alno ustupanje prava na upotrebu znaka u reči „DANONE”, te smatra da nastrani registranta ne postoji legitiman pravni interes za korišćenje domenakoji se sastoji od reči „DANONE”. U prilog nepostojanju legitimnog pravnog
  • 214 ŽIginteresa na strani registranta je i činjenica da njegovo poslovno ime u sebinema sadržanu reč „DANONE”, niti registrant faktički posluje pod tim ime-nom, kao i to da od trenutka njegove registracije pa do danas (period odskoro mesec dana) registrant nije koristio navedeni domen. Tužilac je u tužbiistakao da je registrovanjem spornog domena registrant postupio u suprot-nosti sa članom 8. Opštih uslova o registraciji .rs domena koji propisuje dapodnošenjem zahteva za registraciju .rs domena u okviru „.rsTLD” registra,registrant posebno izjavljuje i tvrdi da, prema svom najboljem znanju i svomiskrenom uverenju, registraciji traženog domena ne vređa tuđe pravo inte-lektualne svojine, te da su svi podaci navedeni u registraciji istiniti i potpuni.Pored toga, podnošenjem zahteva za registraciju, registrant izjavljuje da nepostupa protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja, kaoi da „.rs” domen neće koristiti protivno ovim načelima. Povodom registracije domena „danone.rs”, tužilac se obratio registran-tu pismom upozorenja da se istim povređuju žigovi Tužioca, i ponudio muda se sporni domen prenese na ime Tužioca, a da registrantu budu nado-knađeni realni troškovi registracije. Između tužioca i registranta vođena jeprepiska (o čemu je tužilac priložio dokaz u prilogu broj 8), iz koje se vidi daje registrant tražio za prenos registracije domena na tužioca 9.900,00 evra.Tužilac je u prilogu broj 9. priložio i cenovnik preuzet sa Internet prezenta-cije privrednog društva TippNet doo, koje je registar za predmetni domen, aiz koga se vidi da je cena godišnjeg zakupa .rs domena 2.300,00 dinara plusPDV od 18%. Tužilac je u tužbi posebno naveo da su, uzimajući u obzir sle-deće činjenice, ispunjeni svi uslovi predviđeni članovima 16. i 17. Pravilnikaza donošenje odluke o prenosu registracije domena „danone.rs” sa registran-ta na tužioca: 1. da je sporni domen identičan znaku u reči „DANONE” zaštićenom tužiočevim žigovima 2. da registrant nema pravo i legitiman interes da koristi sporni domen; da je registrant sporni domen registrovao protivno načelu save- snosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja, na taj način postupaju- ći suprotno odredbama člana 8, st. 1 „Opštih uslova registracije .rs domena” 3. da je registrant registrovao sporni domen sa isključivim ciljem da ga po ceni koja mnogostruko prevazilazi cenu zakupa domena, pro- da tužiocu.
  • PRImERIIZDOmAćESUDSKEPRAKSE 215 Predložio je da Arbitražno veće donese odluku o prenosu registracije„danone.rs” domena sa registranata, „W.B.L.”, na tužioca „C.G.D.”. Statutar-ni zastupnik registranta K.N. je dana 31.08.2009. Registru nacionalnih in-ternet domena Srbije (RNIDS) poslao u elektronskom i štampanom oblikuodgovor na tužbu, u kojem se izjasnio da prihvata nadležnost Arbitražnogsuda pri RNIDS, i uzimajući u obzir činjenični osnov tužbenog zahteva i pri-ložene dokaze, priznao tužbeni zahtev. Zastupnik registranta je u nastavkuskrenuo pažnju na činjenicu da registrant nije zloupotrebljavao zaštićeni žig„DANONE” jer pod domen „danone.rs” nikad nikakav sadržaj nije posta-vljen, i naveo da bez namere da osporavaju navode iz tužbe i dalje odugovla-če arbitražni postupak, a svesni posledica priznanja tužbenog zahteva, čeka-ju meritornu odluku Arbitražnog suda. Arbitražno veće je, ceneći sve navodeiz tužbe, dopune tužbe i priloženih dokaza, kao i priznanje tužbenog zahtevaiz odgovora na tužbu registranta od 31.08.2009, bez daljeg raspravljanja, do-nelo odluku kao u dispozitivu, bez održavanja usmene rasprave a u skladusa članom 14. Pravilnika o arbitražnom postupku za rešavanje sporova po-vodom registracije rs. domena. U skladu sa članom 11. stav 3, Pravilnika o oarbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs dome-na, arbitražno veće konstatuje da tužilac nema pravo na povraćaj naknadeplaćene na ime troškova arbitražnog postupka, bez obzira na njegov ishod.Na osnovu člana 64. Zakona o arbitraži („Službeni glasnik RS”, br. 46/2006),i člana 19. st. 6. i 7. Pravilnika o arbitražnom postupku za rešavanje sporovapovodom registracije .rs domena, ova arbitražna odluka je konačna i protivnje nema mesta žalbi. Arbitražna odluka ima snagu pravosnažne presude re-dovnog suda Republike Srbije. U Beogradu, 24. novembra 2009. godine. Preuzeto sa veb-stranice Registra nacionalnog internet domena Srbije.
  • deo ivindustrijski dizajn Lepota je uklanjanje suvišnosti. Mikelanđelo
  • 218 INDUSTRIJSKIDIZAJN1. Pojam industrijskog dizajna Dizajn je oblik, izgled, forma predmeta. Svaki predmet u prostoru po-stoji u svom obliku, onakav kakvim ga opažamo. Izgled je rezultat oblikova-nja tela predmeta. „Dizajn je inteligencija koja je postala vidljiva.”354 Dizajn je deo primenjene umetnosti koji se bavi organizacijom vizuel-nih elemenata  (linija, boja, oblika) u dvodimenzionalna (npr. vizitkarte) ilitrodimenzionalna rešenja (npr. ambalaža). Dizajn poštuje upotrebnu vred-nost predmeta i prilagođava estetiku upotrebljivosti, prati sociološka kreta-nja kroz vreme i prostor. Nekada je nošenje različite odeće smatrano nepri-stojnim, dok se barokne cipele danas smataraju smešnim i nemogućim zanošenje. Dizajn se u savremenom društvu uglavnom pojavljuje u sve slože-nijoj komunikaciji (npr. grafički dizajn časopisa, plakata, knjiga, sajtova itd). Danas je ustaljena podela na grafički, industrijski (koji obuhvata imodni dizajn), dizajn enterijera i multimedijalni dizajn. Grafički dizajn bavise dizajnom ambalaže, korporativnim dizajnom, dizajnom kompletnog vizu-elnog identiteta, grafičkom opremom knjige, dizajnom različitih vidova gra-fičke promocije, i najviše sarađuje sa štamparijama. Industrijski dizajn je di-zajn upotrebnih predmeta: od bele tehnike, preko automobila do nameštaja isitne kancelarijske opreme. Dizajn enterijera, usko povezan sa arhitekturom,osmišljava izgled unutrašnjih prostora ili dekoriše već postojeće. Multimedi-jalni dizajn, kao nova grana dizajna, za predmet ima reklamu i veb-dizajn.Modni dizajn, jedna od najprofitnijih grana dizajna u današnje vreme, okre-nut je dizajnu odevnih predmeta, često i stajlingu tj. stilizovanju. Nastanak dizajna kreće od apstraktne ideje, ali, kako ćemo istaći ka-snije u tekstu, ideja kao takva ne može biti predmet zaštite ove grane indu-strijske svojine, već mora biti pretočena u vidljivu, opipljivu estetsku formu,koja čini spoljašnji izgled predmeta. Tako bi i trebalo shvatiti reči da je dizajnsvestan napor usmeren uspostavljanju zamišljenog reda.355 Da bi bio indu-strijski dizajn, takav dobijeni red mora da ispunjava određene uslove, kojeprilično ujednačeno postavljaju sva nacionalna zakonodavstva. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu definiše industrijski di-zajn kao konačni ornamentalni izgled uobličen za masovnu reprodukciju.354 Šarl-Eduar Žanero-Gri (franc. Charles-Edouard Jeanneret-Gris), švajcarski dizajner (1887–1965).355 Viktor Papenek, austrijski dizajner (1927–1999).
  • POJAmINDUSTRIJSKOgDIZAJNA 219Takav originalan i inventivan rezultat kreativnog procesa dizajniranja uklju-čuje sve ukrasne i stricto sensu upotrebno konkretno-nefunkcionalne i orna-mentalno-estetske komponente predmeta.356 U smislu prava intelektualne svojine, industrijski dizajn357 je spoljašnjiizgled proizvoda, celog ili njegovog dela, koji može biti dvodimenzionalan ilitrodimenzionalan, određen vizuelnim karakteristikama, pre svega oblikom,linijama, šarama, konturama, bojama, teksturom i/ili materijalima od kojihje proizvod sačinjen ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom.358 Objasnimo najvažnije kategorije industrijskog dizajna: Spoljašnji izgled proizvoda je ukupan vizuelni utisak359 koji proizvodostavlja na informisanog potrošača ili korisnika. Iako dizajn nekog proi-zvoda može imati tehničke ili funkcionalne osobine, on se odnosi samo naspoljni izgled gotovog proizvoda, odvojen od bilo kojeg tehničkog ili funkci-onalnog aspekta, i samo kao takav (znači, primarno estetski izgled360) možebiti predmet industrijske svojine. Vizuelnost i estetičnost izgleda nastajuupotrebom, koja uključuje i kombinaciju, elemenata kao što: oblici, linije,356 Janev, I.: Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, Institut za političke studije, Be- ograd 2009, str. 262.357 Novi zakon o pravnoj zaštiti dizajna Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 104/09) uveo je terminološku izmenu u odnosu na prethodni zakon iz 2004. godine odredivši kao predmet zaštite „industrijski dizajn” umesto do tada važećeg termina „pravo na dizajn”. Ovo sužavanje opsega pojma dizajna na industrijski dizajn važno je jer samo dizajn koji ispunjava propisane uslove može biti industrijski dizajn i tako štićen. Ostali dizajni mogu predstavljati umetničko delo i štititi se autorskim pravima, eventualno. Ovo ne isključuje mogućnost da industrijski dizajn ne bude umetničko delo. Primeri umetničkog dela koje nije industrijski dizajn: fotografija, skulptura, slika, film, omot ploče, tetovaža itd. Primeri umetničkog dela koje može ujedno biti i industrijski dizajn: dizajn lampe, dizajn ogledala, dizajn mobilnog telefona, dizajn šešira itd. Prethodni Zakon o zaštiti dizajna iz 2004. godine izvršio je objedinjavanje modela i uzoraka u dizajn. Uporedna praksa i međunarodni dokumenti (poput Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine) i dalje poznaju podelu dizajna na modele i uzorke.358 Po članu 2. Zakona o pravnoj zaštiti dizajna; enumeracija nije iscrpna.359 industrijski dizajn ostavlja utisak koji se doživljava samo okom posmatrača . utisak doživljen drugim čulom nije relevantan za ovu granu prava industrijske svojine .360 Estetika je nauka o lepom, ali za industrijski dizajn nije od značaja da li je predmet nekome lep ili ne, već da se odnosi samo na spoljašnji izgled.
  • 220 INDUSTRIJSKIDIZAJNšare, konture, dezeni, boje, teksture, materijali361. Dizajn može sadržati i rečiili fraze zajedno sa pomenutim elementima, a samo reči ili fraze jedino akonjihova kombinacija nema značenje. U suprotnom, mogla bi se podneti prija-va za registraciju žiga. Dvodimenzionalna tvorevina je slika ili crtež, koji se ručno ili ma-šinski može naneti na određenu površinu, odnosno na telo proizvoda. Koddvodimenzionalnog dizajna, površina proizvoda je od značaja. Primeri: šarana tekstilu, tapetama, tepisima itd. Trodimenzionalna tvorevina je oblik tela određenog proizvoda u pro-storu i slike na njegovoj površini. Geometrijsko telo zaštićeno dizajnom jesteforma u prostoru koja predstavlja novi oblik industrijskog ili zanatskog pro-izvoda. Oblik tela zaštićen dizajnom u stvari je prototip ili nulta serija budu-ćeg industrijskog ili zanatskog proizvoda koji će se po njemu izrađivati/pro-izvoditi. Primeri: usisivač, automobil, stona lampa, telefonski aparat, okvirza naočare, kamera, avion, sat, minđuše, lopta, četkica za zube, svećnjak itd. Informisani potrošač ili korisnik jeste fizičko lice koje se redovno su-sreće sa proizvodom o kojem je reč. Proizvod je industrijski ili zanatski predmet.362 Industrijski i zanatskipredmeti su artikli koji se mogu serijski proizvoditi. Tu se ubrajaju i delovikoji su namenjeni za spajanje u složeni proizvod, pakovanje proizvoda, gra-fički simboli i tipografski znaci, ali ne i kompjuterski programi. Složeni proizvod je proizvod sastavljen od više zamenljivih delova, kojiomogućavaju sastavljanje i rastavljanje proizvoda. U nekim zemljama, ručni radovi isključeni su iz grupe predmeta kojise mogu registrovati kao industrijski dizajn, jer se oni ne dobijaju industrij-skom proizvodnjom, odnosno ne umnožavaju se na industrijski način (nisutzv. proizvodni artikli).361 Iako se izgled sastoji od ovih komponenti, one se kao takve i pojedinačno ne štite, jer bi to dovelo do monopolskog položaja. To pogotovo važi za materijale: drvo, plastika, žica, somot, vuna i ostali materijali ne mogu biti predmet zaštite. Izuzetno, ako je izbor materijala takav da njegova kakvoća utiče na spoljni oblik proizvoda, onda i taj vizuelni efekat (a ne materijal po sebi) biva obuhvaćen predmetom zaštite. (Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 175).362 Zavod za intelektualnu svojinu Kanade, primera radi, izričito implicira da se industrij- ski dizajn može odnositi samo na gotov predmet. Videti: www.cipo.ic.gc.ca
  • PREDmETZAšTITE 2212. Predmet zaštite Važno je odmah razumeti da predmet zaštite industrijskim dizajnomnije sam proizvod već dizajn proizvoda, njegov oblik ili forma, drugim re-čima spoljašnji izgled proizvoda. Industrijskim dizajnom se, primera radi,štiti specifičan izgled džezve za kafu, drugačiji od svih poznatih, a ne samadžezva kao proizvodni predmet. Da bi se dizajn džezve za kafu smatrao po-tencijalnim industrijskim dizajnom, on ne sme biti takav da menja funkcijudžezve, a to je kuvanje kafe. Ako bi džezva za kafu kuvala kafu na drugačijinačin od dosadašnjeg, sama džezva bi se, eventualno, mogla zaštititi kao pa-tent, bez obzira na njen izgled.363 Ovakav karakter industrijskog dizajna, prisutan u celokupnoj upored-noj praksi, da se zaštita odnosi samo na dizajn predmeta, a ne i na sam pred-met, direktna je posledica logičkog opredeljenja zakonodavca da ne dozvoliimaocu prava industrijskog dizajna sticanje monopolskog prava na izradu ieksploaciju tog predmeta. U našem gore pomenutom primeru to bi značiloda bi subjekat prava imao ekskluzivno ili isključivo pravo proizvodnje, kori-šćenja i prometa samo džezve za kafu registrovanog specifičnog izgleda, nesprečavajući time ostale proizvođače da nesmetano proizvode džezve za kafubilo kog drugačijeg izgleda, a iste funkcije.3. istorijski osvrt Nastanak propisa o dizajnu smešten je u 15. veku i čini deo priče orazvoju tekstilne industrije u zapadnoj Evropi. Cehovska udruženja u grado-vima zemalja bogatim tradicijom proizvodnje tekstilnih tkanina donosila suuredbe o ovlašćenom korišćenju uzoraka tkanina proizvedenih u cehovskojkorporaciji i neovlašćenom korišćenju uzoraka tkanina proizvedenih u kon-kurentskim.364 Stazu ka zakonskoj regulativi trasirala je Naredba Lionskogkonzulata o zaštiti uzoraka na svili 1711. godine. Prvi zakonski akt napi-san je u Francuskoj 1787. godine pod nazivom Zakon o zaštiti uzoraka, koji363 Primer instituta kumulacije zaštite, kada se industrijski dizajn javlja kao dopunjujuća zaštita, zbog kompatibilnosti sa ostalim pravima intelektualne svojine. Kumulaciju za- štite predviđa i, primera radi, Uputstvo 98/71/EC Evropskog parlamenta i Saveta mini- stara EU o pravnoj zaštiti dizajna.364 Cehovi su bili prva zanatska interesna udruženja.
  • 222 INDUSTRIJSKIDIZAJNzbog lobiranja tekstilne industrije, kojoj nije odgovarala obaveza prethodnogobjavljivanja uzorka kao uslov sticanja zaštite, nikada nije stupio na snagu.Devetnaest godina kasnije, u istoj državi, donet je Zakon o zaštiti tekstilnihuzoraka.365 Prvi propis kod nas bio je Zakon o zaštiti mustri i modela iz 1884. go-dine, po uzoru na nemačko pravo, objavljen u Srpskim novinama. Usledio jeZakon o modelima i uzorcima FNRJ iz 1961, te još jedan pod istim nazivom1995. godine. Pojam industrijski dizajn skovao je 24-godišnji američki arhitekta,Frenk Lojd Rajt, u govoru pod nazivom Umetnost i zanatstvo mašine, nasastanku društva za umetnost i zanatstvo u Čikagu 1901. godine, u kome jeistakao, za to vreme, futurološku ideju: zanatski i umetnički oblikovan proi-zvod trebalo bi proizvoditi industrijski.4. važnost industrijskog dizajna Dobar industrijski dizajn povećava vrednost proizvoda, čini ga pri-metnijim od strane potencijalnih korisnika, pojačava brend, zadovoljavapreference kupaca, razlikuje proizvod od konkurentnih proizvoda na istomtržištu, čini da proizvod stekne komparativnu prednost u zadržavanju ude-la na istom ili pak penetraciji na novo tržište, ostvaruje pravičan povraćajsredstava uloženih u kreiranje, proizvodnju i marketing dizajna određenogproizvoda itd. Pravedno korišćenje industrijskog dizajna ohrabruje lojalnu konkuren-ciju i poštenu kupoprodajnu praksu. Registracijom i zaštitom, nosilac pra-va štiti dizajn od neovlašćenog kopiranja i imitiranja (oponašanja) od stranetrećih lica, čime obezbeđuje svoje prihode od isključivog korišćenja svog di-zajna. Zaštitom industrijskog dizajna pravno ili fizičko lice ne može spreči-ti druge da proizvode konkurentne proizvode, ali ih može sprečiti da praveidentične proizvode koristeći tako (besplatno) kreativnost i znanje autora. U literaturi dominira nesumnjivo stanovište da ekonomska vrednostspoljnog izgleda proizvoda ima izuzetan značaj na tržištu, u smislu da, pored365 Više o tome vidi kod: Greffe, P., Greffe, F.: Traite des dessins et modeles, Paris, 2000; Troller, A.: Immaterialguterrecht, Basel, 1962.
  • TEhNIčKAfUNKcIJAKAOPREPREKAZAšTITIDIZAJNA 223funkcije i cene, treći aspekat koji prodaje proizvod jeste njegov izgled.366 Usvetu proizvoda oblik je ono što prvo zapažamo. Što je tržište razvijenije, toje uticaj necenovnih faktora konkurentnosti veći. Po teoriji marketinga, kaoprva tri rangiraju se: kvalitet, dizajn i tehnološka svojstva proizvoda. Viceversa, kombinacija lošeg dizajna i kvaliteta je recept za lagano, ali sigurnopropadanje.3675. tehnička funkcija kao prepreka zaštiti dizajna Tehnička funkcija predstavlja nesavladivu prepreku, u bilo kom obli-ku, registraciji industrijskog dizajna. Tako, ako je spoljašnji izgled proizvodaisključivo određen tehničkom funkcijom tog proizvoda, dizajn se ne možezaštiti. Razlog je sledeći: eventualnom registracijom takvog izgleda, titularuzaštite dala bi se mogućnost da jedino on sme da proizvodi tu vrstu proi-zvoda, odnosno dobio bi zaštitu proizvoda kao takvog, a ne samo njegovogoblika.368 Primeri predmeta čiji je oblik diktiran tehničkom funkcijom predme-ta: kaiš, cipela, crep, građevinski blok, sečivo, žilet, šraf, pertle za cipele, ra-zglednice, fotografske reprodukcije umetničkih dela, geografske, auto, nautičke366 Kako je to video Varga, S.: U uslovima oligopola, cenovna konkurencija je ograniče- nog dometa, čak je i nepoželjna, pa čak i riskantna, jer može dovesti do rata cenama i uništenja tržišnih subjekata. Zbog toga oligopolisti pribegavaju drugim, necenovnim oblicima konkurencije, a jedan od njih je diferencijacija proizvoda, odnosno razlikova- nje proizvoda iste vrste po osnovu dizajna, tj. spoljnog izgleda i oblikovanja. (Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 153)367 Rečima Blagote Žarkovića, u predgovoru knjige Manigodić, M.: Industrijski dizajn, zaštita modela i uzoraka u zemlji i u inostranstvu, Beograd 1988: Sada imamo takvu situaciju da nam se iz godine u godinu povećava procenat robe vraćene iz uvoza zbog neodgovarajućeg kvaliteta. Ukupna vrednost robe vraćena 1987. godine iznosila je 30,6 miliona dolara, a vraćena je iz 49 zemalja. Još je rasprostranjenija bonifikacija (sniža- vanje) cena, da nam partneri ne bi vraćali robu zbog lošeg kvaliteta od ugovorenog i zbog nezadovoljavajućih drugih faktora konkurentnosti, kao što je dizajn. Kad se te dve stavke saberu, naša izvozna šteta po osnovu kvaliteta i dizajna, možda je i veća od vrednosti izvoza „Juga” u SAD, što se smatralo našim poslom stoleća.368 Član 25.1 TRIPS-a nalaže zemljama članicama Svetske trgovinske organizacije da uskrate zaštitu industrijskim dizajnom onim oblicima koji su uslovljeni tehničkom funkcijom predmeta na koji se odnose.
  • 224 INDUSTRIJSKIDIZAJNi druge mape, planovi za krojenje ili izradu raznih predmeta, tehnički planovii skice, kalendari, sertifikati i diplome, čestitke, etikete, markice itd.369 Takođe, industrijskim dizajnom ne može da se zaštiti spoljašnji izgledproizvoda koji mora da bude reprodukovan u svom tačnom obliku i dimen-zijama kako bi se omogućilo da bude mehanički povezan sa, ili postavljenu, oko ili uz drugi proizvod, tako da svaki proizvod može da obavlja svojufunkciju. Primeri: utičnica i utikač, ključ i brava, vrat sijalice i sijalično grlo. Zahtev da dizajn ne bude isključivo određen tehničkom funkcijompredmeta ne znači da se za zaštitu ne traži njegova upotrebljivost.370 Upotre-bljivost možemo posmatrati ambivalentno: prvo, sam dizajn mora biti takavda se može masovno proizvoditi, odnosno da ga mogu u neizmenjenom sta-nju sadržati proizvodi u serijama; drugo, sam proizvod mora obavljati odre-đenu namenu.3716. uslovi za zaštitu industrijskog dizajna Da bi stekao mogućnost zaštite, industrijski dizajn mora biti nov i po-sedovati individualno obeležje.372 6.1. Novost Novost373 znači da isti industrijski dizajn nije postao dostupan javnostipre dana podnošenja prijave za priznanje tog industrijskog dizajna ili ako nepostoji ranije podneta prijava za priznanje istog (identičnog) industrijskog369 Artikli koji sadrže štampu.370 Važeći Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna izričito ne traži primenljivost, za razliku od Zakona o uzorcima i modelima SFRJ iz 1981. godine, koji je kao jedan od uslova postavljao industrijsku ili zanatsku primenljivost prijavljenog uzorka ili modela.371 Japanski zakon o dizajnu kaže da se dizajn koji nije upotrebljiv za masovnu proizvod- nju ni ne može smatrati industrijskim dizajnom, već samo estetska kreacija koja bi eventualno mogla da se zaštiti kao autorsko delo. (izvor: WIPO Handbook).372 Član 3. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.373 Po domaćem zakonodavstvu, novost ispituje Zavod za intelektualnu svojinu po službe- noj dužnosti, što je u suprotnosti sa sistemom opozicije koji je na snazi u EU i po kome se novost ispituje po prigovoru zainteresovanog lica, što može biti nosilac ranije regi- strovanog industrijskog dizajna.
  • USLOVIZAZAšTITUINDUSTRIJSKOgDIZAJNA 225dizajna. Traži se da novost bude apsolutna, odnosno nova u odnosu na svepoznate dizajne u svetu.374 Zanimljiva je formulacija Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizaj-na koja kaže u članu 4. da industrijski dizajni ostaju identični ako se razli-kuju samo u nebitnim detaljima. Razlika u nebitnim detaljima postoji akoinformisani korisnik, na prvi pogled, ne razlikuje industrijske dizajne. Dizajn ne mora biti nov u celosti i može se sastojati od elemenata kojisu poznati. Međutim, bitno je i neophodno da su oni iskombinovani na ta-kav način da se odaje utisak novog. 6.2. Individualnost Individualnost375 podrazumeva nesumnjivu različitost ukupnog utiskakoji industrijski dizajn ostavlja na informisanog korisnika od utiska bilo kogdrugog industrijskog dizajna. Ta različitost u očima korisnika, koja proističeiz individualnosti dizajna, mora postojati pre dana podnošenja prijave indu-strijskog dizajna ili pre dana priznatog prava prvenstva drugog industrijskogdizajna. Pri utvrđivanju novosti, a pre svega individualnosti industrijskog diza-jna, mora se istaći objektivna ograničenost sa kojom se autor susreće u diza-jniranju izgleda predmeta. Ponekad je sloboda u stvaranju oblika proizvodabitno ograničena namenom koju ima sam predmet, drugim rečima njego-vim tehnološkim i funkcionalnim osobinama. Tako, kišobran možemo dadizajniramo na mnogo načina kada je reč o bojama, slikama i tako dalje, aliu pogledu oblika nemamo previše slobode jer njegova funkcija zahteva stro-go poštovanje njegovih kontura.376374 U jednom manjem broju zemalja postoji sistem depoa, gde nacionalni zavod ne ispituje novost prijavljenog dizajna (modela ili uzorka), već ga samo registruje, što je brži i jef- tiniji način sticanja pravne zaštite, ali i daleko pravno rizičniji, jer je epilog saznanja o postojanju identičnog ranije registrovanog dizajna sudski spor i očekivani gubitak i za- štite i uloženih sredstava. (Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 133).375 Individualnost ne bi trebalo izjednačavati sa originalnošću, iako dodirne tačke postoje.376 Izvor primera: Damnjanović, K., Marić V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 297.
  • 226 INDUSTRIJSKIDIZAJN 6.3. Novost i individualnost sastavnog dela Industrijski dizajn, koji je primenjen na proizvodu ili je sadržan u pro-izvodu koji čini sastavni deo složenog proizvoda nov je i individualan, ako: 1) sastavni deo koji je ugrađen u složeni proizvod ostaje vidljiv tokom redovne upotrebe složenog proizvoda (redovna upotreba znači upo- treba od strane krajnjeg korisnika, isključujući održavanje, servisira- nje i popravljanje proizvoda) 2) vidljive karakteristike sastavnog dela, takođe, ispunjavaju uslove novosti i individualnosti. 6.3.1. Dostupnost javnosti Dostupan javnosti znači da je industrijski dizajn objavljen, izložen, kori-šćen u prometu roba i usluga ili na drugi način otkriven pre dana podnošenjaprijave industrijskog dizajna ili datuma prvenstva, ako je ono traženo. Izu-zetak je slučaj kada u redovnim tokovima poslovanja nije postojala razumnamogućnost da poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast (relevantna jav-nost) saznaju za otkrivanje industrijskog dizajna.377 Industrijski dizajna nijepostao dostupan javnosti ako je otkriven licu pod uslovom čuvanja tajnosti. Još jedan slučaj kada se ne smatra da je nastupila dostupnost javnostijeste ako je industrijski dizajn otkrio autor, njegov pravni sledbenik ili trećelice na osnovu informacije dobijene od autora ili njegovog pravnog sledbeni-ka, ili na osnovu radnje preduzete od strane jednog od njih, i to pod uslovomda je od trenutka otkrivanja do trenutka podnošenja prijave (ili zatraženjaprava prvenstva) prošlo manje od 12 meseci. Takođe, razlog za nenastupanje dostupnosti javnosti je i zloupotrebadizajna od strane autora ili njegovog pravnog sledbenika, ako je navodna do-stupnost nastupila kao posledica te zloupotrebe.378377 Praktično, to znači da izlaganje industrijskog dizajna nerelevantnoj javnosti (npr. tran- sport novog modela automobila železnicom do sajamske hale gde će biti izložen, ili do poligona za ispitivanje, ili prezentacija dizajnerskog rešenja kao reference u poslovnim pregovorima sa licima iz oblasti različite od oblasti u koju spada industrijski dizajni itd) samo po sebi ne dovodi do automatskog gubljenja novosti industrijskog dizajna.378 Ovakve akte autora, koji ne dovode do nastupanja instituta dostupnosti javnosti, pred- viđa i uputstvo 98/71/ec evropskog parlamenta i saveta ministara eu o pravnoj zaštiti dizajna, što je jedan od najvažnijih dokumenata Evropske unije u vezi sa komu- nitarnim industrijskim dizajnom.
  • INDUSTRIJSKIDIZAJNKOJISENEmOŽEZAšTITI 227 6.3.2. Vidljivost proizvoda Proizvod koji predstavlja telo industrijskog dizajna mora biti vidljivoku korisnika (potrošača) za vreme njegove uobičajene upotrebe. Tako, oblikrezervoara za gorivo na motorciklu može biti predmet zaštite, ali ne i oblikrezervoara za gorivo u automobilu, jer nije vidljiv prilikom korišćenja slože-nog proizvoda, u ovom slučaju automobila.3797. industrijski dizajn koji se ne može zaštiti Pravna zaštita ne može se pružiti industrijskom dizajnu ako: 1) se njegovim objavljivanjem ili upotrebom krše javni poredak ili pri- hvaćena moralna načela 2) se njime povređuju autorsko pravo ili prava industrijske svojine drugog lica 3) sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skra- ćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije, religiozne ili nacionalne simbole.380 Industrijski dizajn koji predstavlja ili sadrži lik nekog lica, može da sezaštiti samo uz saglasnost tog lica, a ako je u pitanju lik umrlog lica, samo uzpristanak njegovih roditelja, bračnog druga i dece. U slučaju da predstavljaili sadrži lik istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti, dizajn može bitipredmet zaštite uz dozvolu nadležnog organa i pristanak njenih srodnika dotrećeg stepena srodstva.8. tajnost dizajna i pravo prvenstva Tajnost dizajna pre podnošenja prijave za registraciju je od presudnevažnosti. Tako, dizajn koji je predstavljen javnosti u bilo kojoj marketinškojformi, više ne ispunjava uslov novosti, potreban za zaštitu. Ipak, on i tadamože biti zaštićen ukoliko nacionalno zakonodavstvo priznaje institucije po-put prava prvenstva ili grace perioda (sajamsko pravo prvenstva).379 Izvor primera: Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 176.380 Član 9. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna; reč je o relativnoj smetnji koja se može otkloniti davanjem saglasnosti od strane nadležnog organa.
  • 228 INDUSTRIJSKIDIZAJN Pravo prvenstva je pravo podnosioca prijave da će u postupku ispiti-vanja uslova za priznanje prava na industrijski dizajn njegova prijava imatiprioritet u odnosu na sve kasnije podnete prijave od strane drugih lica za istispoljašnji izgled. Međunarodno pravo prvenstva (još se naziva konvencijsko pravo pr-venstva) daje prednost prijavi podnetoj u nekoj državi članici Pariske unijeili Svetske trgovinske organizacije.381 U skladu sa obavezom zemlje članicena pružanje tretmana najpovlašćenije nacije, podnosilac prijave može bitilice iz bilo koje zemlje sveta ukoliko je podneta uredna prijava sa dejstvomu zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije.382 Da bi setakvoj prijavi u Srbiji pružilo pravo prvenstva, ona mora biti podneta u rokuod šest meseci od dana podnošenja prijave sa dejstvom u odnosnoj zemlji. Sajamsko pravo383 prvenstva pruža mogućnost podnosiocu prijave,koji je u roku od tri meseca pre dana podnošenja prijave izlagao industrijskidizajn na domaćem sajmu ili izložbi međunarodnog karaktera, ili u nekoj odzemalja članica Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, da prijavomtraži pravo prvenstva od dana izlaganja tog industrijskog dizajna.384 Sajamsko pravo prvenstva se u nekim zakonodavstvima naziva graceperiod. To je period najčešće od šest meseci do godine dana od dana kada jedizajn objavljen, otkriven ili izdat, i u kome nosilac prava može proizvodepredmetnog dizajna prodavati, izlagati na trgovinskim sajmovima ili izlo-žbama, ili publikovati u katalogu ili brošuri, pa i reklamirati, i to sve prepodnošenja prijave za zaštitu dizajna, s tim što prijavu mora podneti preisteka grace perioda. Upotreba dizajna u tajnosti pre registracije može se obezbediti ugovo-rom o poverljivosti ili poslovnom tajnom.381 Po članu 25. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, koji odgovara članu 4. Pa- riske konvencije.382 Videti Haški sporazum o međunarodnom prijavljivanju uzoraka i modela. Engl. Hague Agreement Concerning the International Deposit of Industrial Designs.383 TRIPS koristi termin „pravo na sajamski prioritet”.384 Član 26. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, po kome Privredna komora Srbije izdaje uverenja o međunarodnom karakteru sajmova i izložbi održanim u Srbiji.
  • DIZAJNI„DIgITALNISVET” 2299. dizajn i „digitalni svet” Kao posledica tehnologizacije sveta i sve veće digitalizacije svakodnev-no korišćenih predmeta koji nas okružuju, zaštita industrijskim dizajnomse u uporednom pravu proširuje i na druge vrste dizajna, te obuhvata pro-izvode kao što su: elektronske „ikonice” na radnoj površini računara, kojesu generisane računarskim kodovima, zatim dirke na tastaturi, grafika namonitorima računara i mobilnih telefona itd.385 Savremeni dizajn često se pravi uz pomoć računara. Kompjuterski di-zajn otvara pitanje ko polaže titulus na zaštitu. Dominantan pristup rešava-nju ovakve situacije shvata računar kao svako drugo pomoćno sredstvo (alat)koje dizajner može koristiti u radu. Osoba koja je odgovorna za upravljanjeračunarom i davanje instrukcija računaru u vezi sa izradom dizajna jeste au-tor dizajna i polaže pravo na zaštitu.10. subjekt prava na industrijski dizajn Pravo na zaštitu industrijskog dizajna pripada autoru ili njegovompravnom sledbeniku, odnosno poslodavcu. Opštepoznata i prihvaćena go-tovo u svim nacionalnim zakonodavstvima odredba o formalnom i materi-jalnom reciprocitetu iz međunarodnog privatnog prava predviđa da stranafizička i pravna lica uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica, akoto proizilazi iz međunarodnih ugovora ili iz načela uzajamnosti. Još jednastandardna pravna norma određuje da postojanje uzajamnosti dokazuje licekoje se na uzajamnost poziva.11. Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn pokreće se prijavomza priznanje prava na industrijski dizajn.386 Prijava sadrži: 1) zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn385 Publikacija „Dopadljiv izgled: uvod u industrijski dizajn za mala i srednja preduzeća”. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu. Dostupna na veb-stranici Zavoda.386 Detaljnije vidi u Uredbi o sadržini registra prijava i registra industrijskog dizajna, sa- držini zahteva koji se podnose u postupku za priznanje i zaštitu prava na industrijski
  • 230 INDUSTRIJSKIDIZAJN 2) opis industrijskog dizajna 3) dvodimenzionalan prikaz industrijskog dizajna. 11.1. Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn sadrži sledeće bitneelemente: 1) podatke o podnosiocu prijave 2) podatke o autoru industrijskog dizajna ili izjavu autora da ne želi da bude naveden u prijavi (autor ovo pravo izuzeća može koristiti tokom celog roka trajanja prava na industrijski dizajn; vice versa, autor tokom postupka zaštite i celog roka trajanja prava može povući svoju izjavu da ne želi da mu ime bude navedeno u prijavi, registri- ma i drugim ispravama) 3) naznačenje da li se prijava odnosi na jedan ili više industrijskih di- zajna (do 100 proizvoda, slika ili crteža iz iste klase međunarodne klasifikacije industrijskih dizajna) 4) stvaran i kratak naziv dizajna (kratak i stvaran, a ne komercijalan, naziv proizvoda, npr: „medicinski jastuk”, a ne „medicinski jastuk San”, „stolna lampa”, a ne „stolna lampa Svetlost”, ili „šara za au- tomobilsku gumu”, a ne „šara za automobilsku gumu Sigurnost”)387 5) pravni osnov za podnošenje prijave, ako autor nije podnosilac prijave. Važno je znati da se prijavom može tražiti odloženo objavljivanje pravana industrijski dizajn koje nalaže Zavodu za intelektualnu svojinu da objaviovo pravo tek po isteku 12 meseci od datuma donošenja rešenja o priznanjuprava. 11.2. Opis industrijskog dizajna Opis industrijskog dizajna trebalo bi da sadrži kratak opis ukupnogspoljašnjeg izgleda predmeta ili njegovih delova: površinu tela, oblik, sliku dizajn, i podacima koji se objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa (Službeni glasnik RS, br. 43/10)387 Izvor primera: Uputstvo o načinu sastavljanja i podnošenja prijave za priznanje prava na dizajn. Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
  • POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAINDUSTRIJSKIDIZAJN 231ili crtež koji se može preneti na taj proizvod. Takođe, opis sadrži i novostproizvoda, kao i njegovu namenu. Podaci o konstrukciji, funkciji ili funkci-onalnim prednostima predmeta ne navode se u opisu. Spoljni oblik i njegovidelovi opisuju se geometrijskim pojmovima. Nije dozvoljena naknadna iz-mena prikaza industrijskog dizajna u prijavi tako da se on po obimu i sadrži-ni bitno razlikuje od onog koji je određen već dostavljenim opisom.388 11.3. Dvodimenzionalni prikaz industrijskog dizajna Prikaz, koji može biti podnet kao fotografija ili nacrt, i koji sadrži samopredmet zaštite, bi trebalo da jasno prikaže sve detalje industrijskog dizajna ida ispuni sve propisane zahteve u smislu kvaliteta prikaza. Fotografije koje se prilažu moraju biti profesionalnog kvaliteta, bezpodloge, dobijene na osnovu negativa ili dijapozitiva, i moraju imati ravneuglove. Predmet zaštite mora biti prikazan na neutralnoj i jednobojnoj osno-vi i ne sme imati senke. Ako se predmet zaštite prikazuje na fotografiji, onane sme da bude: 1) instant – fotografija 2) retuširana fotografija (tušem, mastilom ili korekturnom tečnošću) 3) fotografija koja nije podobna za ofset reprodukovanje 4) fotokopija. Nacrti se podnose u originalu i moraju biti profesionalnog kvaliteta,izvedeni uz pomoć pribora za tehničko crtanje ili uz pomoć računara nakvalitetnom, belom neprovidnom papiru. Linije moraju biti vidljive i pune.Predmet zaštite mora da bude prikazan u perspektivi (aksonometrijski), stim što može sadržati senke i senčenja radi isticanja reljefa. Ako se predmetzaštite prikazuje na nacrtu, on ne sme: 1) da bude tehnički crtež kojim se predmet prikazuje u preseku, a na- ročito koji sadrži osne linije i dimenzije 2) da sadrži objašnjenje ili legende na predmetu zaštite ili pored njega 3) da bude nepogodan za ofset – reprodukovanje.388 Ovim se sprečava nelojalna konkurencija i namera podnosioca prijave da naknadno proširi obim priznatog prava.
  • 232 INDUSTRIJSKIDIZAJN Ako se jednom fotografijom ili nacrtom ne mogu prikazati sva novaspoljna obeležja predmeta zaštite, dostavlja se onoliko fotografija ili nacrtakoliko je neophodno da se prikažu sve nove karakteristike predmeta zaštite. Zanimljivo je da ako se zahteva pravo na dvodimenzionalni industrij-ski dizajn, kao prikaz može se dostaviti dvodimenzionalni primerak (uzo-rak) prijavljenog dizajna389, s tim što se traženi prikaz u vidu fotografije ilinacrta mora dostaviti u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave.Proizvodi koji su podložni kvarenju ili koji mogu biti opasni za skladištenje,neće biti prihvaćeni kao uzorci.12. Pojedinačna i višestruka prijava Prijava može da obuhvati jedan (pojedinačna) ili više dizajna (višestru-ka prijava). 1) Pojedinačna prijava odnosi se samo na izgled jednog proizvoda, koji može da bude sastavljen od jednog elementa ili od više elemenata povezanih međusobno neraskidivom vezom. Primeri jednog dizajna: kostim (pantalone, sako i prsluk), fen za kosu i njegovi dodatni delovi kao pribor, svećnjak itd. 2) Višestruka prijava odnosi se na izgled više proizvoda koji nisu me- đusobno povezani neraskidivom vezom, odnosno različiti su jedni u odnosu na druge, uz uslov da su svrstani u istu klasu međuna- rodne klasifikacije za industrijski dizajn. Primeri različitih dizajna: divan (kauč) i jedna ili više fotelja, servis za ručavanje, čaj i kafu, sveća i svećnjak itd.390 Podnosilac prijave koja sadrži zahtev za priznanje prava na više dizajnamože da podnese zahtev za razdvajanje svoje višestruke prijave na više poje-dinačnih ili višestrukih izdvojenih prijava.391389 Uporedno pravo, koje ne predviđa sistem deponovanja prijava industrijskog dizajna, već ispitivanje novosti industrijskog dizajna, propisuje ovu odredbu pod uticajem za- hteva tekstilne industrije, kojoj je omogućeno dobijanje zaštite uz razumne troškove (Član 21. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, član 25. TRIPS-a).390 Izvor primera: Uputstvo o načinu sastavljanja i podnošenja prijave za priznanje prava na dizajn.391 U praksi, često se dešava da se podnosi višestruka prijava industrijskog dizajna koja sadrži više predmeta zaštite koji pripadaju različitim klasama po međunarodnoj
  • REDOSLEDISPITIVANJAPRIJAVA 23313. Redosled ispitivanja prijava Prijave se uobičajeno ispituju po redosledu određenom datumom i sa-tom njihovog podnošenja. Prijava rešava se po hitnom postupku samo u dvaslučaja: 1) u slučaju sudskog spora, pokrenutog inspekcijskog nadzora ili ca- rinskog postupka, na zahtev suda, nadležnog organa tržišne inspek- cije ili carinskog organa392 2) u slučaju da je podnet zahtev za međunarodnu registraciju indu- strijskog dizajna.14. dizajn i ostala prava industrijske svojine Ukoliko je došlo do funkcionalnog ili estetskog (inovativnog) pobolj-šanja proizvoda, za novi proizvod može se podneti prijava za zaštitu paten-tom ili malim patentom, a u određenim slučajevima (kada funkcija nije oči-gledna na proizvodu) i kao poslovna tajna (know-how). Primer mobilnog telefona: Elektronske komponente mobilnog telefonamogu se zaštiti patentom, ukoliko ispunjavaju sve propisane uslove, dok se di-zajn istog mobilnog telefona može registrovati kao industrijski dizajn. Prijava za zaštitu više prava može se podneti istovremeno. S tim uvezi, prijava za priznanje prava na industrijski dizajn može se do okončanja klasifikaciji industrijskog dizajna. Više o ovome videti u lokarnskom aranžmanu o ustanovljenju međunarodne klasifikacije industrijskih uzoraka i modela, aneks II. (www.wipo.int/classifications/en/locarno/about/)392 Davanje ovlašćenja carinskim organima da zatraže hitan postupak novina je u odnosu na prethodni zakon. Time je izvršeno usklađivanje sa odredbama glave vi carinskog zakona Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 73/03, 61/05, 58/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon i 63/06 – ispr. dr. zakona) koja uređuje mere za zaštitu prava intelektualne svojine na granici. Članovima 240–247. Carinskog zakona daje se ovlašćenje carinskom organu da, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, prekine carinjenje i zadrži robu ako postoji sumnja da se njenim uvozom, tranzitom ili izvozom povređuju prava intelektualne svojine. Kako ovim radnjama može biti povređen i industrijski dizajn, za koji još nije odlučeno po prijavi za registraciju, nephodno je da postupak po toj prijavi bude okončan po hitnom postupku, te da se odluči o priznanju zaštite. Ovakva odluka predstavlja prethodno pitanje, zbog toga što od ishoda postupa pred Zavodom zavisi dalje postupanje carinskog organa.
  • 234 INDUSTRIJSKIDIZAJNpostupka pretvoriti u prijavu za priznanje patenta ili malog patenta. To ćebiti slučaj kada se u ispitivanju prijave ustanovi da se ona odnosi na tehničkorešenje nekog problema, a ne na izgled proizvoda.393 Strana zakonodavstva podeljena su između zabrane i dozvole ovakvekumulativne zaštite. U ovim drugima, nije redak slučaj da se pojedini diza-jni štite i autorskim pravom, poput dizajna tekstila i tkanina. U određenimslučajevima, dizajn pakovanja nekog proizvoda smatra se karakterističnomosobinom proizvoda na koji se odnosi, te takav dizajn pakovanja može bitiregistrovan i kao trodimenzionalan žig. Primer: trouglasti oblik čokoladaToblerone. Dizajnom se najbolje regulišu odnosi autora dizajna i proizvođača, jerse delo iskorišćava industrijski, u velikim serijama, a proizvođač nije dužanda vodi računa o moralnim pravima autora koja bi ga sputavala u proizvod-nji i prodaji proizvoda, kada bi odnos bio regulisan po osnovu autorskogprava.39415. međunarodno registrovanje industrijskog dizajna Kako je Republika Srbija članica Haškog sporazuma o međunarodnomprijavljivanju modela i uzoraka, fizička lica koja su njeni državljani ili ima-ju prebivalište na teritoriji Srbije i pravna lica koja imaju sedište ili ozbilj-no i stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzeće na teritoriji Srbije, moguda svoj industrijski dizajn zaštite i u inostranstvu, tako što će preko Zavo-da podneti prijavu za međunarodno registrovanje dizajna Međunarodnombirou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Međunarodna zaštitamože se ostvariti u onim zemljama koje su članice Haškog sporazuma. Ap-solutni uslov jeste prethodna domaća prijava.395393 Vezu sa ostalim granama intelektualne svojine i sam zakonodavac predviđa odredbom da industrijski dizajn zaštićen po Zakonu o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna uživa zaštitu i na osnovu zakona kojim se uređuje autorsko pravo od datuma kada je takav dizajn nastao, odnosno kada je izražen u određenoj formi.394 Kako je to video na str. 29. Manigodić Milenko, autor prvog domaćeg naslova o prav- nim pitanjima industrijskog dizajna: Industrijski dizajn, zaštita modela i uzoraka u ze- mlji i u inostranstvu, Beograd 1988.395 Međunarodno registrovanje industrijskog dizajna odvija se prema odredbama haškog sporazuma o međunarodnom prijavljivanju modela i uzoraka. Zakon o potvrđivanju Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna,
  • mEđUNARODNOREgISTROVANJEINDUSTRIJSKOgDIZAJNA 235 15.1. Zahtev sadrži sledeće bitne elemente: 1) ime i prezime podnosioca prijave, odnosno naziv firme 2) podatke o punomoćniku 3) ime i prezime autora, ako želi da bude naznačen u prijavi 4) ako se radi o višestrukoj prijavi, broj predmeta zaštite za koje je zaštita zatražena 5) tačan naziv proizvoda (bez opisa) na koji se dizajn odnosi na en- gleskom ili francuskom jeziku 6) kratak opis (do 100 reči) dizajna na engleskom ili francuskom je- ziku koji se odnosi samo na one karakteristike koje se pojavljuju na nacrtu ili fotografiji, uključujući i boje, bez opisivanja tehničkih karakteristika i namene proizvoda na koji se dizajn odnosi 7) zemlje u kojima se traži zaštita 8) broj i datum domaće prijave, odnosno registarski broj dizajna za koji se podnosi zahtev za međunarodno prijavljivanje 9) prioritet prema članu 4. Pariske konvencije 10) ako je dizajn bio izložen na sajmu ili izložbi međunarodnog ka- raktera, naziv, mesto održavanja izložbe i datum prvog izlaganja 11) naznaku da se traži objava u boji 12) naznaku da li se traži odlaganje objave za period za koji se traži odlaganje.396 15.2. Datum podnošenja međunarodne prijave Kad se međunarodna prijava podnosi direktno Međunarodnom bi-rou, datum podnošenja prijave je datum kada je Međunarodni biro primiomeđunarodnu prijavu. Kad se međunarodna prijava podnosi preko zavodaugovorne strane podnosioca, datum podnošenja prijave određuje se kako jei propisano. Kad međunarodna prijava koju primi Međunarodni biro sadržitakvu nepravilnost koja za sobom povlači nepriznavanje datuma podnošenja usvojenog na diplomatskoj konferenciji od 02. jula 1999. (Službeni list SRJ, br.3/93, dodatak).396 Po Uputstvu za međunarodnu registraciju industrijskog dizajna, Zavoda za intelektual- nu svojinu Republike Srbije.
  • 236 INDUSTRIJSKIDIZAJNmeđunarodne prijave, kao datum podnošenja prijave smatraće se datumkada je Međunarodni biro primio ispravku te nepravilnosti.39716. sadržina prava na industrijski dizajn Pravo na industrijski dizajn mogu polagati autor dizajna i nosilacprava, ukoliko to nije sam autor. Autor industrijskog dizajna ima moralnai imovinska prava. Moralno pravo jeste pravo autora da njegovo ime budenavedeno u prijavi, spisima i ispravi o industrijskom dizajnu. Imovinsko pra-vo jeste pravo uživanja ekonomskih koristi od iskorišćavanja zaštićenog in-dustrijskog dizajna. Obim prava određen je sadržinom opisa industrijskogdizajna koji je zasnovan na podnetom prikazu. Praksa poznaje brojne slučajeve kada autor industrijskog dizajna nijeujedno i nosilac prava na industrijski dizajn. U takvim situacijama, formaekonomske koristi koju uživa autor određuje se ugovorom između njega ititulara prava. Titular prava na industrijski dizajn ima isključivo pravo ekonomskogkorišćenja zaštićenog dizajna, što podrazumeva:398 1) industrijsku i zanatsku izradu proizvoda sa registrovanim dizajnom 2) upotrebu takvog proizvoda u privrednoj delatnosti 3) skladištenje takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet 4) stavljanje u promet takvog proizvoda 5) uvoz, izvoz ili tranzit399 takvog proizvoda. Isključivo pravo znači i pravo nosioca prava da ista uskrati svakom tre-ćem licu.397 Član 9. Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna.398 Taksativno navođenje radnji ekonomskog iskorišćavanja industrijskog dizajna rezultira u lakšem i preciznijem određenju povreda prava.399 Novina Zakona o pravnoj zaštiti dizajna u članu 39. u odnosu na prethodna zakon- ska rešenja. Ovim je sadržina prava značajno proširena, a mehanizam zaštite značajno unapređen, jer nakon uvođenja ove novine neovlašćeni tranzit proizvoda sa zaštićenim industrijskim dizajnom predstavlja povredu prava, a sudovi imaju ovlašćenje i meha- nizme da propisuju privremene mere i mere obezbeđenja dokaza, o čemu će kasnije biti više reči.
  • PRAVORANIJEUPOTREbE 23717. Pravo ranije upotrebe Pravo ranije upotrebe je institut kojim se štite određena prava savesnoglica, koje je otpočelo korišćenje istog industrijskog dizajna ili je izvršilo sveneophodne pripreme za otpočinjanje takve upotrebe, pre datuma priznatogprava prvenstva prijave u zemlji. Savesno lice može industrijski dizajn kori-stiti isključivo u proizvodne svrhe, u svom privrednom društvu ili radionici,ili tuđem privrednom društvu ili radionici za sopstvene potrebe. Ovaj in-stutut u slučaju odloženog objavljivanja, o kome smo već govorili, pruža za-štitu licu koje je na savestan način otpočelo korišćenje industrijskog dizajnau proizvodnji, čime eventualno povređuje pravo na registrovani industrijskidizajn. Pravo ranije upotrebe ne dozvoljava savesnom licu prenos prava, osimako zajedno sa pravom prenosi i privredno društvo ili radionicu, ili ogranaku kojem je pripremljeno ili otpočelo korišćenje tog industrijskog dizajna.40018. dizajn stvoren u radnom odnosu Članom 47. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna zakonoda-vac nas upućuje da se na dizajn stvoren u radnom odnosu primenjuju odred-be zakona kojim se uređuju patenti.40119. trajanje zaštite Pravo na industrijski dizajn u Republici Srbiji traje 25 godina oddana podnošenja prijave za priznanje industrijskog dizajna Zavodu za400 Razlog postojanja ovog instituta trebalo bi tražiti u situacijama kada se industrijski di- zajn preklapa sa malim patentom ili korisnim modelom, u smislu da u predmetu prija- ve industrijskog dizajna mogu biti skriveni neki tehnički ili fukcionalni elementi, koji mogu promaći oku ispitivača, ako nisu očigledni na prvi pogled.401 Videti deo o patentima stvorenim u radnom odnosu. Ovde navodimo isečak iz francu- skog prava na dizajn: poslodavac ima pravo svojine nad materijalnim predmetima koji su zaštićeni, ali ne i pravo na duhovnu tvorevinu koja pripada autoru dizajna, što znači da poslodavac neće moći da proizvodi predmete u cilju njihove komercijalizacije niti da ih prilagođava bez saglasnosti autora. (Schmidt–Szalenjski, J. Droit de la propriete industrielle, Paris 1996, str 155; navedeno prema Besarović, V. Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 134)
  • 238 INDUSTRIJSKIDIZAJNintelektualnu svojinu. Isti period važenja predviđaju i propisi EU. Rok tra-janja od 25 godina sasvim je razumljiv jer u vremenu brzih tehnoloških iestetskih promena dizajni brzo sazrevaju i postaju staromodni.20. ograničenje prava Ograničenje prava znači da titular prava na industrijski dizajn ne možeda zabrani trećem licu radnje: 1) učinjene u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe 2) umnožavanja u svrhu podučavanja ili citiranja.402 Ove radnje moraju biti u skladu sa praksom lojalne konkurencije,mora biti navedeno odakle je dizajn preuzet i ne smeju ugrožavati normalnoiskorišćavanje dizajna. Pravo na industrijski dizajn se, poput mnogih drugih, može ograni-čiti i zarad nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja. Tako, ono nedeluje prema licu koje upotrebljava proizvode nastale na osnovu zaštićenogdizajna, a koji čine deo konstrukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili su-vozemnog vozila ili služe isključivo za potrebe broda, vazduhoplova ili suvo-zemnog vozila koje je registrovano u nekoj od zemalja članica Pariske unijeili Svetske trgovinske organizacije, kada se ono privremeno ili slučajno nalazina teritoriji Srbije.21. iscrpljenje prava Iscrpljenje prava znači da titular prava na industrijski dizajn nema pra-vo da zabrani trećim licima dalje raspolaganje proizvodom koji sadrži zašti-ćeni industrijski dizajn ili proizvodom koji je oblikovan prema zaštićenomindustrijskom dizajnu, kada je on kupljen u legalnim tokovima prometa.Time se omogućuje paralelni uvoz. Paralelni uvoz je situacija kada se na trži-štu pojavi proizvod, autentičan i legalno stavljen u promet od strane nosiocaprava na industrijski dizajn, ali koji nudi njegov konkurent. S obzirom nato da se takav proizvod nalazi na tržištu bez saglasnosti nosioca prava, on402 Ovo su tradicionalni slučajevi ograničenja prava, koje nabraja i član 13. Uputstva 98/71/ EC Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU o pravnoj zaštiti dizajna.
  • PROmETPRAVANAINDUSTRIJSKIDIZAJN 239predstavlja konkurenciju njegovom proizvodu ili ekskluzivnom distributerutog proizvoda. Važno je znati da se ovde ne radi o povredi prava na industrij-ski dizajn, već o povredi nekog obligacionog odnosa između nosioca prava itrećih lica, ili o povredi carinskih propisa, ukoliko ti proizvodi nisu u zemljuušli legalnim trgovinskim tokovima.403 Izuzetak se javlja u slučaju postojanja legitimnog interesa nosioca pra-va da se suprostavi daljem stavljanju u promet ovakvog proizvoda, pogotovoako je došlo do kvara ili druge promene svojstva proizvoda.40422. Promet prava na industrijski dizajn Promet prava na industrijski dizajn suštinski se ne razlikuje od pro-meta prava na ostalim pravima industrijske svojine. Tako je i prenos pravana registrovani industrijski dizajn rezultat ugovora o prenosu prava (licen-ca, zaloga), statusne promene nosioca prava, odnosno podnosioca prijave ilisudske ili administrativne odluke. I ovde je upis u registar conditio sine quanon dejstva erga omnes ili zasnivanja založnog prava, u slučaju ugovora ozalozi. Pravna regulacija zaloge prava na industrijski dizajn nepotpuna je bezpropisa kojima se uređuju bezdržavinska zaloga, obligacioni i svojinskoprav-ni odnosi.23. Prestanak prava Pravo na industrijski dizajn prestaje: 1) ako nosilac prava propusti da plati propisanu taksu za održavanje prava (ako je pravo predmet licence, zaloge ili nekog drugog prava u korist trećeg lica, onda će to lice biti obavešteno od strane nadležnog organa da taksa nije plaćena i da je može platiti u roku od šest mese- ci od početka godine za koju se uplaćuje taksa, i time održati važenje upisanog prava)403 Nije reč o povredi prava na industrijski dizajn već obligacionopravnog odnosa zato što nosilac prava može druge da spreči u preprodaji robe koja uključuje ili je proizvedena prema njegovom zaštićenom industrijskom dizajnu jedino ugovorom, a ne na osnovu svojinskog prava.404 Ovim se omogućava nosiocu prava da čuva svoj ugled.
  • 240 INDUSTRIJSKIDIZAJN 2) ako se titular prava odrekne prava (pravo prestaje narednog dana od dana predaje podneska o odricanju; u slučaju da je pravo predmet predmet licence, zaloge ili nekog drugog prava u korist trećeg lica, titular ne može da se odrekne svog prava bez pismene saglasnosti tog lica) 3) na osnovu sudske ili odluke nadležnog organa (danom koji je odre- đen tom odlukom) 4) prestankom postojanja pravnog lica ili smrću fizičkog lica koje je nosilac prava (pravo prestaje danom prestanka pravnog, odno- sno smrti fizičkog lica, osim ako je pravo prešlo na njihove pravne sledbenike).24. oglašavanje ništavim registracije industrijskog dizajna Zainteresovano lice ili javni tužilac mogu, za sve vreme trajanja zaštite,podneti pisani predlog Zavodu za oglašavanje ništavim registraciju industrij-skog dizajna, ukoliko smatraju da u vreme registrovanja nisu bili ispunjenisvi uslovi za priznanje indsutrijskog dizajna, što moraju obrazložiti u vidunavođenja razloga zbog kojih se predlaže oglašavanje ništavim, uz prilaganjepotrebnih dokaza. Čak i da predlog za oglašavanje ništavim manjka, predla-gač će imati mogućnost dopune, jer će ga Zavod uputiti na to. U suprotnom,donoće zaključak o odbacivanju predloga, protiv koga se može izjaviti žalba.Ako je predlog potpun, Zavod poziva protivnika predlagača da se izjasni, štose može desiti i u usmenoj raspravi. U slučaju uspeha predloga, po okon-čanju spora Zavod donosi rešenje o delimičnom ili potpunom oglašavanjuništavim registrovanog industrijskog dizajna, što se i objavljuje u službenomglasilu u roku od tri meseca od pravosnažnosti odluke. Oglašavanje ništa-vim nema dejstvo na sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede pravakoje su u momentu donošenja rešenja bile pravosnažne, kao ni na zaklju-čene ugovore o prenosu prava, odnosno ustupanju licence (institut zabraneretroaktivnog delovanja zakona) ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvrše-
  • POVREDAPRAVA 241ni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac prava na industrijski dizajnsavestan.40525. Povreda prava Povreda prava je svako neovlašćeno iskorišćavanje registrovanog in-dustrijskog dizajna, neovlašćeno objavljivanje predmeta prijave, kao i podra-žavanje zaštićenog dizajna. Pri povredi prava, registrovani dizajn može bitiupotrebljen u celosti ili delimično. Radnje povrede sankcionišu se kao pri-vredni prestupi, ako ih učini privredno društvo ili odgovorno lice u takvomdruštvu, i kao prekršaji, ukoliko ih izvrši fizičko ilce ili preduzetnik.26. zaštita prava Aktivnu legitimaciju za tužbu zbog povrede prava na industrijski diza-jn imaju podnosilac prijave, nosilac prava i sticalac isključive licence. Tužilacima pravo da se usprotivi ne samo očiglednim imitacijama ili tzv. „ropskimkopijama” svog dizajna, već i kreacijama nastalim potpuno nezavisnim ra-dom drugog autora koje su identične ili bitno slične zaštićenom dizajnu.406 Tužba se mora podneti u roku od tri godine od dana kada je tužilac sa-znao za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana kadaje povreda prvi put učinjena. Tužbom se može zahtevati407: 1) utvrđenje povrede prava 2) prestanak povrede prava 3) uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava 4) uništenje ili preinačenje alata i opreme pomoću kojih su proizvede- ni predmeti kojima je izvršena povreda prava,405 O pravu trećeg savesnog lica govori član 73. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog di- zajna koji predviđa da pravo koje je treće savesno lice pribavilo od ranijeg podnosioca prijave ili nosioca prava prestaje danom upisa novog nosioca prava, odnosno podnosio- ca prijave u odgovarajući registar.406 Prema: Marković, M.: „Zaštita industrijskog dizajna”, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 268.407 Po članu 62. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.
  • 242 INDUSTRIJSKIDIZAJN 5) naknada imovinske štete i opravdanih troškova postupka 6) naknada moralne štete za autora 7) objavljivanje presude o trošku tuženog 8) davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava (sud može da naredi licu koje je izvršilo povredu zaštićenog industrijskog dizajna ili prava iz prijave da pruži informaciju o tre- ćim licima koja su učestvovala u povredi zaštićenog industrijskog dizajna ili prava iz prijave i o njihovim distributivnim kanalima408). Kada je reč o povredi prava iz prijave, predmetni postupak po tužbisud će prekinuti do odluke Zavoda o priznanju industrijskog dizajna. Na odgovornost lica koje povredi pravo na industrijski dizajn prime-njuju se opšta pravila o naknadi štete. U slučaju namerne povrede prava, tu-žilac može, umesto naknade imovinske štete, da zahteva naknadu u visinitrostrukog iznosa uobičajene licencne naknade koju bi primio za korišćenjedizajna. Visine novčanih kazni utvrđuju se Zakonom o posebnim ovlašćenji-ma radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. 26.1. Privremena mera i obezbeđenje dokaza Na zahtev lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređenoili da će biti povređeno, sud može da odredi privremenu meru oduzimanjaili isključenja iz prometa predmeta kojim se vrši povreda, sredstava za proi-zvodnju tih predmeta, odnosno meru zabrane nastavljanja započetih radnjikojima se vrši ili bi se mogla izvršiti povreda. Privremene mere su tzv. mereedž parte, koje se hitno preduzimaju radi otklanjanja mogućnosti nastankaneposredne ili bliske štete. U zakonskoj regulativi, privremenu meru uobičajeno prati obezbeđe-nje dokaza. Tako je i u slučaju indistrijskog dizajna, kada na zahtev lica kojeučini verovatnim da je njegov zaštićeni industrijski dizajn ili pravo iz prijavepovređeno, odnosno da može doći do povrede, ili da postoji opasnost od na-stanka neotklonjive štete i da postoji opravdana sumnja da će dokazi o tomebiti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti, sud može da pristu-pi obezbeđenju dokaza bez prethodnog obaveštavanja ili saslušanja lica odkoga se dokazi prikupljaju. Radnje obezbeđenja dokaza su pregled prostorija,408 Prema članu 70. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.
  • ZAšTITAPRAVA 243vozila, knjiga, dokumenata, zaplena predmeta, ispitivanje svedoka i veštaka.Kako prethodno obaveštenje lica od koga se dokazi prikupljaju nije potreb-no, sudsko rešenje o određivanju obezbeđenja dokaza uručuje se u trenutkuprikupljanja dokaza, a odsutnom licu, kada to bude moguće.409 Rok za tu-žbu zbog povrede prava iznosi tri godine od dana kada je tužilac saznao zapovredu i učinioca, a najdalje pet godina od dana kada je povreda prvi putučinjena. 26.2. Osporavanje prava na industrijski dizajn i spor za priznanje autorstva Aktivna legitimacija za tužbe za osporavanje prava na industrijski di-zajn i priznanje autorstva pripadaju autoru industrijskog dizajna ili njego-vom pravnom sledbeniku, odnosno licu koje sebe smatra autorom. Prva semože podneti do isteka roka važenja industrijskog dizajna, druga nije vre-menski ograničena. Prvom se zahteva od suda da utvrdi da je tužilac nosilacprava, drugom da je tužilac autor dizajna. 26.3. Krivičnopravna zaštita Neovlašćeno korišćenje tuđeg dizajna kao krivično delo protiv intelek-tualne svojine predviđeno je članom 202. Krivičnog zakonika.410 Krivičnodelo ima dva oblika: osnovni i posebni. Osnovni oblik krivičnog dela postoji kada neko na svom proizvodu uprometu neovlašćeno upotrebi, u celini ili delimično, tuđi prijavljeni, od-nosno zaštićeni dizajn proizvoda. Zaštitni objekt jeste pravo na dizajn kaosubjektivno i isključivo pravo na spoljašnji izgled proizvoda. Objekt radnjeje dizajn, koji je tuđ i prijavljen. Radnja izvršenja je neovlašćena upotreba uprometu tuđeg zaštićenog dizajna. Pod neovlašćenom upotrebom u prometupodrazumeva se industrijska i zanatska izrada proizvoda za tržište, na osno-vu primene zaštićenog dizajna, upotreba takvog proizvoda u privrednoj de-latnosti, skladištenje takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet, po-nuda takvog proizvoda radi stavljanja u promet, stavljanje u promet takvogproizvoda i uvoz i izvoz takvog proizvoda. Posledica krivičnog dela sastojise u povredi imovinskih prava nosioca dizajna, tj. u povredi prava na eko-409 Član 67. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.410 krivični zakonik Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 85/05).
  • 244 INDUSTRIJSKIDIZAJNnomsko iskorišćavanje zaštićenog dizajna. Izvršilac krivičnog dela može bitisvako lice. Krivica podrazumeva umišljaj, koji, pored drugih bitnih obeležjabića krivičnog dela, obuhvata i svest o tome da se radnja izvršenja preduzimaneovlašćeno u odnosu na tuđ dizajn proizvoda. Za ovaj osnovni oblik krivič-nog dela propisane su novčana kazna i kazna zatvora do tri godine, alterna-tivno. Proizvodi sa tuđim dizajnom se oduzimaju. Posebni oblik krivičnog dela postoji kada neko neovlašćeno objavi ilina drugi način učini dostupnim javnosti predmet prijave tuđeg dizajna prenego što je objavljen na način predviđen zakonom. Radnja izvršenja može seostvariti na dva načina: ili tako što se neovlašćeno objavi, odnosno prvi putsaopšti predmet prijave tuđeg dizajna ili tako što se predmet prijave tuđegdizajna na drugi način učini dostupan javnosti, npr. njegovim izlaganjem ilikorišćenjem u prometu robe i usluga. Radnja krivičnog dela preduzima sebez dozvole podnosioca prijave za priznanje prava na dizajn, i to pre negošto je predmet prijave dizajna objavljen na način utvrđen zakonom. Učinilac,takođe, može biti svako lice. Kao i kod osnovnog oblika, za krivicu je neop-hodan umišljaj. Za ovaj poseban oblik krivičnog dela propisane su novčanakazna i kazna zatvora do jedne godine, alternativno.27. komunitarni dizajn Evropska unija regulativu komunitarnog dizajna postiže sa dva doku-menta: Direktivom o pravnoj zaštiti dizajna iz 1998.411 i Pravilnikom o ko-munitarnom dizajnu iz 2002. godine.412 Acquis communautaire dizajna jošuvek postoji paralelno sa nacionalnom pravnom zaštitom, uz nameru evrop-skog zakonodavca da komunitarni dizajn postepeno prevlada i u budućnostipostane uniformisani oblik sticanja prava na industrijski dizajn. Domaći propisi su u najvećoj meri suštinski usklađeni sa međunarod-nim konvencijama i evropskim direktivama. Zanimljivo je, ipak, da Pravil-nik o komunitarnom dizajnu poznaje i neregistrovani dizajn. To je dizajnkoji je učinjen dostupnim javnosti na način da su zainteresovani krugovi licamogli da se upoznaju sa njegovim izgledom, čija se novost utvrđuje prema411 Engl. Directive No. 98/71/EC of the European Parliament and of the Council, of 13 Oc- tober 1998 on the Legal Protection of Designs412 commission Regulation (ec) no 2245/2002 of 21 october 2002 implementing co- uncil Regulation (ec) no 6/2002 on community designs
  • LOKARNSKIARANŽmANOUSTANOVLJENJUmEđUNARODNEKLASIfIKAcIJE... 245trenutku koji neposredno prethodi prvom pojavljivanju, a zaštita traje trigodine. Neregistrovani dizajn uživa užu zaštitu, pa se tako identični dizajn,nastao radom nezavisnog dizajnera, ne smatra delom kopiranja. Krajnja in-stanca u postupku zaštite komunitarnog dizajna je Sud pravde EU.41328. lokarnski aranžman o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i modele414 Lista klasa: 1. Prehrambeni proizvodi 2. Odevni predmeti i galanterija 3. Predmeti za putovanje, koferi, suncobrani i lične stvari koje nisu na drugom mestu navedene 4. Četkarski proizvodi 5. Tekstilna roba, veštački i prirodni pločasti materijali 6. Nameštaj 7. Roba za domaćinstvo koja nije navedena na drugom mestu 8. Alati i metalna roba 9. Pakovanja i kontejneri za transport i manipulisanje robom 10. Časovnici i satovi i drugi merni instrumenti, instrumenti za signa- lizaciju i proveru 11. Predmeti za ukrašavanje 12. Sredstva za transport ili podizanje 13. Oprema za proizvodnju, distribuciju ili transformaciju električne energije 14. Oprema za snimanje, komunikaciju ili prikupljanje informacija 15. Mašine koje nisu na drugom mestu navedene 16. Fotografski, optički i bioskopski aparati413 Vrhovni sud Evropske unije, sa sedištem u Luksemburgu. Engl. Court of Justice of the European Union. O radu suda videti: www.curia.europa.eu414 Arrangement de Locarno instituant une classification internationale pour les dessins et modeles industriels. Srbija je članica Aranžmana od 1973. godine. (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 51/74)
  • 246 INDUSTRIJSKIDIZAJN 17. Muzički instrumenti 18. Kancelarijska i oprema za štampanje 19. Kancelarijska i oprema za pisanje, umetnički i nastavni materijali 20. Oprema za prodaju i reklamiranje, znaci 21. Igre, igračke, šatori i sportska oprema 22. Oružje, pirotehnička roba, oprema za lov i ribolov i uništavanje gamadi 23. Oprema za distribuciju tečnosti, sanitarija, grejanja, oprema za ven- tilaciju i klima-uređaji, čvrsta goriva 24. Medicinska i laboratorijska oprema 25. Građevinski i konstrukcioni elementi 26. Aparati za osvetljavanje 27. Duvan i oprema za pušenje 28. Farmaceutski i kozmetički proizvodi, elementi i aparati za kupatila 29. Uređaji i oprema za zaštitu od vatre, za prevenciju nesreća i za spasavanje 30. Artikli za negu i brigu o životinjama 31. Mašine i alati za pripremu hrane i pića koji nisu na drugom mestu navedeni 32. Grafički simboli i logotipovi, površne šare, ukrasi29. sudska praksa slučaj 1: Da bi se telo moglo zaštititi, ono mora biti novo u smislu Zakona, a dabi bilo novo – mora se od poznatih i zaštićenih modela bitno razlikovati pospoljnim obeležjima, od kojih i zavisi njegova funkcionalnost. (Viši privred-ni sud Srbije, Pž. 1453/ 92) slučaj 2: Zaštita modela može se dati za spoljni izgled samog tela ako se po svo-jim spoljnim obeležjima bitno razlikuje od onih oblika tela koja su poznata,pri čemu je bez uticaja okolnost da li je to telo manje težine od drugih upo-trebljavanih tela istog oblika. (VPS-U. 6/70)
  • NAJbOLJIYUDIZAJNI 247 slučaj 3: Zaštita prava zaštićenog i registrovanog modela može se ostvariti pu-tem tužbe jedino pod uslovom ako su za to ispunjeni opšti uslovi za ostva-rivanje prava, u koje spadaju naročito očuvanje prava na zaštitu plaćanjempropisane takse. Ako vlasnik zaštićenog modela ne plati propisanu taksu uodređenom roku, gubi pravo na model. U tom slučaju, ne postoji pravni in-teres za tužbu za poništaj prava na model, jer je to pravo ugašeno, pa se zaslučaj podnošenja tužbe ova ima odbaciti zbog nedostatka pravnog interesa,a ne presudom odbijati tužbeni zahtev. (Vrhovni privredni sud Sl. 1448/70 iViši privredni sud u Beogradu, P. 4129/69) slučaj 4: Ne smatra se da je model nov, ako je lice koje traži zaštitu tog modelaveć ranije izlagalo ili prikazivalo model. (Vrhovni privredni sud, Sl. 1065/68) slučaj 5: Suština zaštite modela kao tela sastoji se u njegovom vizuelnom učin-ku, koji daje njegov dimenzionalni oblik i koje se u poslovnom prometu sma-tra za originalno i tako značajno svojstvo od koga zavisi bolji poslovni uspeh.Prema tome, kod modela nije bitno njegovo tehnološko svojstvo, već su bitnisamo njegov oblik i estetski izgled. (Vrhovni privredni sud Sl. 1762/68) slučaj 6: Zaštita modela odnosi se u prvom redu na funkcionalnost samog tela,a vrsta materijala od kog je model izgrađen po pravilu je od sporednog zna-čaja. (Vrhovni privredni sud, Sl. 364/66)30. najbolji Yu dizajni Interesantan je poduhvat Goroslava Kelera, uglednog teoretičara i kri-tičara dizajna, koji je u zagrebačkom časopisu Start 1987. godine objavio an-tologiju: Dvaeset pet najboljih u YU dizajnu. On nije rangirao dizajnere, većnjihova dela, dobro oblikovane industrijske proizvode. Zavređuje da ta listaostane zabeležena i u ovoj knjizi. Na prvom mestu Kelerove antologije ju-goslovenskog dizajna slavljena je i nesporna Stolica REX, čiji je autor prof.Niko Kralj, a proizvođač Stol iz Kamnika. Dalje slede: 2. Vizuelna identifika-cija Ljubljanske banke (Peter Skalar), 3. Telefonski aparat TEA 80 (DavorinSavnik), 4. Skije Elan (dizajnerski tim proizvođača), 5. Vanbrodski motori
  • 248 INDUSTRIJSKIDIZAJNTOMOS (dizajnerski tim proizvođača), 6. Automobil YUGO (dizajnerski timproizvođača), 7. Džepni elektronski računar DB 801 (Davorin Savnik, Digi-tron), 8. Elektronska vaga Skala (Vladimir Robotić, Digitron), 9. Fotelja-kre-vet Neptun (Institut Meblo), 10. Uredski stolovi MODRES (Marjan i MladenOrešić, Jadran), 11. Sistem kioska K-67 (Saša Janez Mehtig), 12. Serija foteljaGONDOLA-POČIVALNICI (Oskar Kogoj, Meblo), 13. Asortiman desertaSLATKI DOŽIVLJAJ (dizajnerski tim Kraša), 14. Asortiman voćnih sokovaFruktal (SM Delo), 15. Odevni perdmeti Mura (dizajnerski tim proizvođača),16. Skijaške cipele Alpina (dizajnerski tim proizvođača), 17. Lovački borbeniavioni Orao i Galeb, 18. Asortiman staklenih čaša (Franc Papež, staklaran-Hrastink), 19. Kućni aparati bele tehnike Gorenje, 20. Programirane tokar-lice–strugovi Prvomajska (Jasna Mihelčić i Institut Prvomajska), 21. Asor-timan nameštaja za kupatilo KOLPA SAN (dizajnerski tim Novolesa), 22.Brodogradnja (naša celokupna brodogradnja, po Keleru, ima visok kvalitetoblikovanja), 23. Kompjuter Triglav (Dizajn studio MAX Iskra), 24. Kožnagalanterija Toko (dizajnerski tim proizvođača) i 25. Igračke CICIBAN (OskarKogoj). Preuzeto iz Manigodić, M.: Industrijski dizajn, zaštita modela i uzorakau zemlji i u inostranstvu, Beograd 1988, str. 7.
  • PRImERIPRIJAVADIZAJNA 24931. Primeri prijava dizajna
  • 250 INDUSTRIJSKIDIZAJN
  • PRImERIPRIJAVADIZAJNA 251
  • 252 INDUSTRIJSKIDIZAJN
  • PRImERIPRIJAVADIZAJNA 253 Primer slika trodimenzionalnog dizajna.
  • 254 INDUSTRIJSKIDIZAJN
  • PRImERIPRIJAVADIZAJNA 255 Primer slike dvodimenzionalnog dizajna
  • deo v oznake geografskog porekla Niko pri zdravoj pameti neće da kupi italijanski viski, a kad smo već kod toga, ni škotsko maslinovo ulje.415415 Olins, V.: O brendu, Thames&Hudson, UK 2004, str. 136
  • 258 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA1. Pojam oznaka geografskog porekla Čineći jednu od najinteresantnijih grana intelektualne svojine, ozna-ke geografskog porekla predstavljaju znake razlikovanja koji upućuju na po-dručje sa koga potiče proizvod. One daju do znanja potrošaču da, dolazećiiz specifičnog geografskog područja, proizvod ima posebna svojstva, čime ihkorisnik jasno i brzo diferencira od svih ostalih istih ili sličnih proizvoda natržištu. Oznake geografskog porekla ukazuju na direktnu vezu između kvali-teta proizvoda i karakteristika područja proizvodnje. Upravo karakteristikepodručja neposredno uslovljavaju da proizvod poseduje takva obeležja damože biti obeležen oznakom geografskog porekla. Drugim rečima, takavproizvod crpi svoju prepoznatljivost (visoki stepen tipičnosti i reputacije) izposebnih prirodnih i/ili ljudskih determinanti (osobina) određenog područ-ja. „Za škotski viski kaže se da svoje posebne osobine duguje prirodnim oso-binama lokalne vode i tla i nasleđenoj genijalnosti onih koji ga destiluju. Bezobzira koliko na to pametni bili, proizvođači japanskog viskija Santori (Sun-tory) ne mogu da naprave viski kao što ga prave u Škotskoj.”416 Primeri oznaka geografskog porekla: „Bordo” za vino proizvedeno uregiji Bordo u Francuskoj, „Havana” za duvan uzgajan u regionu Havane naKubi, „Tekila” za alkoholno piće proizvedeno u posebnim oblastima Meksika ukojima raste biljka agava, primarna sirovina za spravljanje ovog pića, „Toska-na” za maslinovo ulje proizvedeno u ograničenim oblastima Italije, „Rokfor”za sireve proizvedene u istoimenom regionu u Francuskoj, „Konjak” za vrsturakije koja se pravi u okolini grada Konjaka u Francuskoj, „Parmezan” za tvr-di sir koji se proizvodi u italijanskom gradu Parmi i okolini. Naš zakonodavac nije pružio definiciju oznaka geografskog porekla417već je dao određenje potkategorija oznaka geografskog porekla, a to su: 1) ime porekla 2) geografska oznaka.416 Isto, str. 135.417 Po članu 22. Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine: Geo- grafske oznake su oznake koje identifikuju određenu robu kao robu poreklom sa terito- rije članice, ili regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se dati kvalitet, renome ili druge karakteristike robe suštinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu.
  • POJAmOZNAKAgEOgRAfSKOgPOREKLA 259 1.1. Ime porekla Ime porekla418 označava geografski naziv zemlje, regiona ili lokalite-ta, kojim se označava proizvod koji odatle potiče, a čiji su kvalitet i posebnasvojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, uključujući iprirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema potpunoodvijaju na određenom ograničenom području.419 Uslovi proizvodnje, prera-de i pripreme proizvoda su u slučaju imena porekla postavljeni kumulativno.Bitno obeležje imena porekla je da se uvek radi o geografskom nazivu ze-mlje, regiona ili lokaliteta. Primeri domaćih zaštićenih imena porekla: goveđa užička pršuta,sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski ovčiji sir, kladovski kavijar, valjevski du-van čvarci, svrljiški kačkavalj, futoški sveži i kiseli kupus, homoljski med, arilj-ska malina, svrljiški belmuž. 1.2. Geografska oznaka Geografska oznaka420 je oznaka koja definiše određeni proizvod kaoproizvod poreklom sa teritorije određene zemlje, regiona ili lokaliteta sa teteritorije, gde se određeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike proi-zvoda suštinski mogu pripisati njegovom geografskom poreklu i čija se proi-zvodnja i/ili, prerada i/ili priprema odvijaju na određenom ograničenom po-dručju.421 Za razliku od imena porekla, za priznanje geografske oznake tražise ispunjenje makar jednog od uslova. Primeri domaćih zaštićenih geografskih oznaka: Vršačko šampionvino, Voda Vrnjci, Apatinsko jelen pivo, Bujanovačka mineralna voda AquaHeba, Mineralna voda Duboka, Knjaz Miloš Bukovačka Banja. Za razliku od imena porekla koje se uvek sastoji isključivo od geograf-skog naziva, geografska oznaka može da bude i oznaka koja nije geografskinaziv, ali koja upućuje na određenu zemlju, region ili lokalitet (npr. Apatin-sko jelen pivo). Određenje imena porekla i geografske oznake našeg zakonodavca pot-puno se podudara sa formulacijama Uredbe Saveta EU 510/2006 o zaštiti418 engl. Appelation of origin; franc. Appelation d’origine419 Član 3. zakona o oznakama geografskog porekla (Službeni glasnik RS, br. 18/2010).420 Engl. Geographical indication421 Član 4. Zakona o oznakama geografskog porekla
  • 260 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLAgeografske oznake i imena porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvo-da422, što je, između ostalog, i rezultat procesa harmonizacije zakonodavstvaSrbije sa zakonodavstvom Evropske unije.2. elementi oznaka geografskog porekla Fundamentalnost oznake geografskog porekla počiva na kvalitetnojinterakciji pripadajućih elemenata koji zajedno daju proizvodu jedinstveneosobine. Ovi elementi razlikuju se od sredine do sredine, bivaju nazivani iliinterpretirani drugačije s obzirom na istorijske i socio-kulturološke dimenzi-je pojedinih područja, ali da bi jedan proizvod mogao biti obeležen oznakomgeografskog porekla, ti elementi moraju biti prisutni i međusobno uslovljeni. I pored terminoloških, katkad i semantičkih razlika, što rađa raznenedoumice pri pokušaju tačnog prevoda određenih pojmova sa jednog nadrugi jezik, te još uvek prisutne neujednačenosti tretiranja ove grane indu-strijske svojine na internacionalnom nivou, uporedna praksa, ipak, zahtevastepenovanu korelaciju sledećih bitnih elemenata: 1) geografsko područje (fizička geografija) 2) ljudski faktor (kulturna geografija) 3) posebnost proizvoda 4) veza proizvoda i područja porekla 5) distinktivnost proizvoda. 2.1. Geografsko područje Prvi i osnovni uslov da bi proizvod mogao da nosi oznaku geografskogporekla jeste njegovo poticanje iz određenog geografskog područja423. Topodručje, koje može biti zemlja424, region ili lokalitet, mora biti specifično.Specifičnost područja mora počivati na objektivno datim (postojećim) pri-rodnim (fizičkim) karakteristikama, kao što su:422 engl . council Regulation (ec) no 510/2006 on the protection of geographical indi- cations and designations of origin for agricultural products and foodstuffs.423 Termin „geografsko područje” shvatiti kao generični pojam za sve oblike geografskih celina.424 Cejlon (Šri Lanka) za čaj, Kuba za duvan.
  • ELEmENTIOZNAKAgEOgRAfSKOgPOREKLA 261 1) klima (temperature, broj sunčanih dana, količina padavina, ruže vetrova itd.) 2) zemljište (vrsta tla, salinitet, hemijski sastav itd.) 3) vazduh (vlažnost, maglovitost, nivo zagađenosti itd.) 4) topografija (izgled terena, sastav terena, izloženost terena, nadmor- ska visina, udaljenost od naseljenih mesta itd.) 5) vode (prisutnost površinskih tokova, snaga proticanja, čistoća, kva- litet, dubina podzemnih voda itd). Francuska praksa, inače vodeća u svetu po pitanju oznaka geografskogporekla, koristi zanimljiv termin: Terroir. Terroir je ograničeno geografskopodručje definisano ljudskom zajednicom, koja je tokom vremena izgradilaniz specifičnih osobina, znanja, veština, na osnovu sistema interakcije izme-đu fizičkih i bioloških svojstava životne sredine i ljudskih faktora, što dajeoriginalne i specifične lokalne proizvode, lako prepoznatljive i sa svetskomreputacijom. 425 2.2. Ljudski faktor Specifičnost područja proističe i iz tipične (nasleđene)426 proizvodnekulture koja je nastajala duži vremenski period, a kao rezultat čoveka da naodabrani način koristi prirodne uslove toga područja, kao što su: 1) odabir biljaka i životinja (autohtonost vrsta, ukrštanje)425 Decenijama, vodi se polemika o tome koji činioci su najbitniji za kvalitet grožđa, od- nosno vina. Predstavnici evropskog vinogradarstva, odnosno „starog vinskog sveta”, stalno ističu lokaciju na kojoj se gaji loza kao presudnu za klasifikaciju vina po kvalite- tu, pozivajući se na dvomilenijumsko iskustvo i vraćajući se u doba Rimljana. Najjače dokaze i objašnjenje teroara povlače iz Francuskog zavoda za zaštitu geografskog po- rekla, iza kojeg stoji viševekovna tradicija i iskustvo spajanja sorti loze sa podnebljem. Kritičari iz Novog sveta često opisuju teroar (terroir) kao naučno nedokazan i u službi samog sebe. Za njih, on je samo sredstvo zahvaljujući kojem neki proizvođači iz Sta- rog sveta uspevaju da postave neke norme, ekskluzivne franšize i steknu ekonomski primat. Zbog toga i ne iznenađuje aktuelnost debate o korelaciji teroar vs. klimatski uslovi, kao i specifičnim karakteristikama vina između proizvođača takozvanog Sta- rog (Evropa) i Novog vinskog sveta (SAD, Australija, Južna Afrika, Latinska Amerika). (izvor tekstova o vinarstvu i vinogradarstvu: http://winestyle.rs/2010/broj–21/)426 Zadatost prirodnih osobina područja i društvenih činilaca per se oduzimaju oznakama geografskog porekla karakter intelektualnog stvaralaštva.
  • 262 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA 2) način obrađivanja ili gajenja (fertilizacija, unapređenje zemljišta, gustina zasada, irigacija, veličina zasada, zaštita od bolesti, ishrana životinja, držanje životinja) 3) način žetve ili berbe (vreme, metode, sortiranje) 4) način proizvodnje (sušenje, fermentacija, kuvanje). Ljudski faktor obuhvata i znanje i veštine pravljenja i proizvodnje odre-đenih proizvoda ili pružanja određenih usluga, kao što su: tradicija, majstor-stvo, umešnost zanatlija, znanje koje se prenosi sa generacije na generaciju,poznavanje specifične tehnike, primena posebne tehnologije, dobro čuvanatajna, talenat proizvođača, rigoroznost vežbanja i osposobljavanja stručnjaka,druga znanja duboko ukorenjena u određeno područje. Proizvodi čiji je poseban kvalitet rezultat ljudskog faktora (know--how): švajcarski sat, pirotski ćilim, persijski tepih, češki kristal, paška čipka. U najvećem broju slučajeva, proizvod sa oznakom geografskog porekladelo je kombinacije prirodnih i ljudskih činilaca. 2.3. Posebnost proizvoda Tražena posebnost i kvalitet moraju postojati objektivno, a ticati seukusa, boje i mirisa (tzv. organoleptičke karakteristike), arome, sastava, tek-sture, veličine, oblika, načina proizvodnje, kako svih korišćenih sirovina,tako i završnog proizvoda. Odmah valja napomenuti da ispunjavanje higi-jenskih standarda ne igra nikakvu ulogu u dosezanju posebnosti i kvaliteta,jer takvi standardi važe za sve proizvode. 2.4. Veza proizvoda i područja porekla Ovaj elemenat je suštinski. Nesumnjivo mora postojati činjenična427(kvalitetna) veza između proizvoda i karakteristika područja porekla, u smi-slu da prirodni uslovi i/ili ljudski faktor isključivo ili bitno uslovljavaju po-sebne osobine proizvoda. Korelacija se izvodi iz činjenice da se priprema i/iliprerada i/ili proizvodnja odvijaju na tačno određenom ograničenom područ-ju. Ovaj uslov podrazumeva da drugačiji prirodni uslovi ili ljudski faktor nemogu biti odgovorni za stvaranje istog proizvoda.427 Činjenica je stanje koje dokazano, objektivno postoji, ono što je nezavisno od bilo kog mišljenja, suprotno pretpostavci.
  • RAZLIKAIZmEđUImENAPOREKLAIgEOgRAfSKEOZNAKE 263 Primer: plavi sir Rokfor (Roquefort) pravi se od posebne sorte ovaca isazreva u prirodnim pećinama nedaleko od grada Roquefort-sur-Soulzon ufrancuskoj regiji Aveyron, gde ga oblože spore gljive Penicilium roqueforti izfamilije Trichocomaceae, koja raste u tim pećinama. 2.5. Distinktivnost proizvoda Da bi mogao biti obeležen oznakom geografskog porekla, proizvodmora zadovoljiti i za industrijsku svojinu neizbežan uslov: da bude distinkti-van. Distinktivnost proizvoda direktna je posledica njegove posebnosti, kojamu dodeljuje takvu reputaciju da ga čini različitim od svih ostalih proizvodaiz iste klase (familije). U smislu ove grane prava, reputacija je pozitivno mi-šljenje koje o određenom proizvodu imaju relevantne ekspertne grupe koječine proizvođači, trgovci, potrošači. Važno je istaći da karakteristike kojeproizvodu daju posebnost i različitost moraju biti konstantne u vremenu.3. Razlika između imena porekla i geografske oznake Ime porekla viša je kategorija od geografske oznake. Zakonodavac ipraksa postavljaju strožije uslove za ustanovljenje imena porekla u odnosuna geografsku oznaku. Ime porekla se, u određenim slučajevima, može sa-stojati i iz naziva koji nisu administrativno geografski nazivi zemlje, regionaili lokaliteta, dok geografske oznake mogu isključivo biti nazivi geografskihpodručja. Oznaka geografskog porekla koja, iz određenog materijalnog ili for-malnog uslova, nije mogla biti registrovana kao ime porekla, može biti usta-novljena kao „niže” pravo, odnosno geografska oznaka. Drugim rečima, svaimena porekla su geografske oznake, ali nisu sve geografske oznake imenaporekla. Za sticanje imena porekla, proizvodnja, prerada i priprema proizvodamoraju se kumulativno i potpuno odvijati na određenom području, dok pra-vo na geografsku oznaku traži da se makar jedna od pomenutih aktivnostisprovodi na odnosnom području. Proizvod sa oznakom imena porekla vr-hunskog je kvaliteta.428428 Ima primera proizvoda koji nose obe oznake. Npr. penušavo vino Šampanjac (franc. Champagne) nosi geografsku oznaku jer se proizvodi u istoimenoj francuskoj regiji, i
  • 264 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA4. istorijski osvrt Romansko pravo polje je najranijeg razvoja prava upotrebe oznake po-rekla robe. Francuska pravna praksa je u prvoj polovini 19. veka donela prvizakon protiv zloupotrebe trgovačkog imena i oznake porekla robe, već tadanapravivši kategorijalnu razliku između imena porekla i oznake porekla.Anglosaksansko pravo je za to vreme, a to se nije mnogo promenilo ni kasni-je, zaštitu oznakama geografskog porekla pružala institutom sertifikacionogžiga. Srbija je najvećim tokom svoje moderne pravne istorije propisima o ne-lojalnoj konkurenciji obezbeđivala zaštitu ovoj grani industrijske svojine. Lexspecialis nastao je tek 1995. godine Zakonom o geografskim oznakama pore-kla. Francuska pravna teorija je do današnjih dana ostala najviše uvažavanau oblasti geografskih oznaka porekla, a francuski praktičari najcitiraniji.4295. Pravo u subjektivnom i objektivnom smislu Pravo zaštite oznake geografskog porekla u objektivnom smislu po-drazumeva skup pravnih normi koje regulišu uslove i sadržinu zaštite kojuuživaju subjekti prava koji određeni proizvod mogu zaštititi imenom odre-đenog geografskog područja sa koga taj proizvod potiče. Pravo zaštite ozna-ke geografskog porekla u subjektivnom smislu znači skup posebnih isključi-vih ovlašćenja titulara zaštite (ovlašćenog korisnika) u pogledu označavanjaodređenog proizvoda u smislu označavanja njegovog originalnog geograf-skog porekla.6. uloge oznaka geografskog porekla Sumirajući uloge oznaka geografskog porekla, koje proističu iz načinana koji ih ovlašćeni korisnici upotrebljavaju, a potrošači doživljavaju, upo-redna praksa ih svodi na nekoliko osnovnih, i to: 1) označavanje porekla proizvoda ime porekla, jer jedinstven kvalitet vuče upravo iz tog regiona.429 Videti: Auby, J. M., Plaisant, M: Le droit des appellations d’origine, Paris, 1974.
  • ULOgEOZNAKAgEOgRAfSKOgPOREKLA 265 2) garancija kvaliteta proizvoda430 3) reklamna ili promotivna funkcija431 4) očuvanje kulturnog identiteta područja porekla proizvoda (očuva- nje tradicionalnog načina proizvodnje, tradicionalnog načina kon- zumiranja proizvoda, očuvanje populacije u ruralnim područjima) 5) socio-ekonomska dobit za proizvođače i lokalnu zajednicu.432 Primer: Tekila, meksičko piće, stekla je prepoznatljiv identitet, koji ječesto ojačan bocama oblikovanim prema nekim od karakteristika meksičkihsimbola. Međutim, malo ljudi zna da je tekila zaštićena kao geografska ozna-ka porekla od 1977. godine i da se proizvodi samo u ograničenoj meksičkojoblasti gde raste njena primarna sirovina – agava, biljka slična kaktusu. Pred-sednički dekret kojim je tekila priznata kao geografska oznaka porekla obja-vljen je 13. oktobra 1977. i odnosila se na četiri meksičke države (kasnije napet) koje su imale isključivo pravo da proizvode ovo piće. Zaštita tekile omogućila je njenim proizvođačima da prodaju svoje po-rizvode širom sveta i da osiguraju da se nijedan drugi proizvod napravljen odalternativnih sastojaka ne može prodavati kao tekila. Danas se svake godineproizvede i širom sveta proda više od 190 miliona litara tekile, sa porastom od83% za poslednjih pet godina. Štaviše, tekila direktno upošljava 36.000 Meksi-kanaca, uključujući i poljoprivredne radnike, tehničare i druge, a posredno suzaposleni i mnogi drugi – u prevozu, distribuciji i srodnim delatnostima. Tekila je 1978. godine ustanovila svoj međunarodni status registracijomna osnovu Lisabonskog sporazuma kojim rukovodi WIPO. Prodaja tekile daljese povećavala kao posledica registracije i Sporazuma o uzajamnom priznanjukoji su 1998. godine potpisali Meksiko i EU u cilju uzajamnog poštovanja ge-ografskih oznaka porekla, jer su proizvođači mogli da garantuju kvalitet pro-izvoda i spreče da se ime koristi za proizvode od drugačijih sastojaka što bimoglo umanjiti ugled originalnog meksičkog proizvoda i prevariti potrošače.430 Oznaka geografskog porekla znači da je proizvod autentičan, da se odlikuje posebnim kvalitetom, da je zdravstveno bezbedan i da je prošao složenu proceduru priznavanja.431 Cena proizvoda koji nosi oznaku geografskog porekla je i do 80% veća od cene standar- dnih istovrsnih proizvoda. (engl. Premium price)432 Od proizvoda koji su zaštićeni geografskim oznakama porekla, među kojima domini- raju vina, sirevi i žestoka alkoholna pića poput konjaka i armanjaka, Francuska zara- đuje oko 20 milijardi evra godišnje, dok je oko 140.000 farmi umreženo u proizvodnju tih proizvoda.
  • 266 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLAZaštita je značila da je proizvodnja tekile poslata isključivo pravo meksičkihproizvođača, a reputacija proizvoda može se povećati zajedničkim naporomsvih proizvođača tekile koji imaju zajednički interes da prave proizvod poznatu čitavom svetu.4337. Razlozi za zaštitu oznaka geografskog porekla Danas u svetu egzistira oko 10.000 proizvoda sa oznakom geografskogporekla, od čega zemlje u razvoju daju svega 10%. Jedan od razloga neravno-pravnog učešća zemalja u razvoju leži u činjenici da tamošnji lokalni proi-zvođači manjkaju u: 1) znanju dostizanja i održavanja određenog kvaliteta proizvoda 2) organizaciji proizvodnje 3) marketinškim i tržišnim veštinama 4) svesti o potrebi proaktivne pravne zaštite. Oznake geografskog porekla multiciplirano pozitivno utiču na proi-zvodnju, zaposlenost i distribuciju prihoda unutar regije iz koje potiče odre-đeni proizvod sa oznakom geografskog porekla. Zaposlenost ne dozvoljavaegzodus ruralnih područja. Diferencijacija proizvoda predstavlja odličan alatza tržišno penetriranje, dok očuvanje tradicionalne proizvodnje sprečavastandardizaciju svih proizvoda ili usluga. Sve veći broj zemalja u razvoju uvi-đa da njihovi proizvodi sa oznakom geografskog porekla stvaraju bogatstvai daju dodatu vrednost u razvijenim državama. Uporedo s tim, siromašnezemlje stiču konkurentsku prednost u sektorima koji zahtevaju intenzivnuradnu snagu, kao što su poljoprivreda i zanatstvo. Dalje, zahtev da se proi-zvodnja proizvoda ili usluga sa oznakom geografskog porekla mora obavljatiu tačno određenom području, onemogućava delokalizaciju, što znači da veli-ke i moćne kompanije ne mogu jednostavno aproprijacijom preneti tehnolo-giju proizvodnje negde drugde. Jedna studija pokazuje da od svih grana prava intelektualne svojine,oznake geografskog porekla najbolje asimiliraju upravljanje bioresursima itradicionalnim znanjem, što je kulturološko obeležje mnogih starosedelač-433 Izvor: Tequila Regulatory Council, navedeno prema Idris, K.: Intelektualna svojina – moćno sredstvo ekonomskog razvoja, Beograd 2003, str. 151.
  • RAZLOZIZAZAšTITUOZNAKAgEOgRAfSKOgPOREKLA 267kih i lokalnih ekonomija.434 Ni zaštita zivotne sredine nije van dosega: drvoArgan, koje se koristi u proizvodnji marokanskog ulja Argan, sprečava de-zertifikaciju (širenje pustinje). Proizvodnja i tržište proizvoda sa oznakom geografskog porekla stva-raju ekonomiju obima (economies of scale) u prilog malih proizvođača. Usmislu alata za razvoj biznisa, geografske oznake porekla pokretač su stvara-nja klastera i lokalne, ruralne integracije ne samo proizvođača, već i trgova-ca, distributera, prevoznika, izvoznika. Kolektivnost (kvazi-monopol) pravana oznakama geografskog porekla podrazumeva da proizvođači i stejkholde-ri zajedno određuju standarde proizvodnje, podižu zajedničku menadžmentplatformu, vode računa o pitanjima kvaliteta, prave zajedničke marketingstrategije i sl.435 Primer: Australijsko iskustvo sa vinom dobar je primer strateške upo-trebe geografskih oznaka porekla za unapređenje lokalne industrije. Prepozna-vanje Australije kao zemlje kvalitetnih vina dovelo ju je do sklapanja ugovorao vinu sa EU. Jedna vinarska kompanija upotrebila je „marketinšku sličicu”kao oznaku australijskog vina kako bi pogurala izvoz svojih vina u Veliku Bri-taniju sa 5.000 kutija u 1986. godini do milion kutija u 1994. Ona je narednegodine proglašena za najprodavaniju vinsku marku u Ujedinjenom kraljev-stvu, premašivši čak i francuska i kalifornijska vina.436 Dalje, imitacija proizvoda sa geografskom oznakom porekla nano-si velike gubitke vlasnicima prava, i finansijske i u smislu reputacije. Kon-stantnost pokušaja tzv. „slobodnog jahanja” (vidi kod prava konkurencije) odstrane imitatora nameće potrebu za adekvatnom pravnom zaštitom. Slablje-nju autentičnosti proizvoda i moći potrošača da povezuje proizvod sa tač-no određenim geografskim područjem doprinose i sami proizvođači kadakvalitetom podređene proizvode nude pod oznakom geografskog porekla ili434 Vidi: UNCTAD Biotrade Initiative, http://www.biotrade.org/. United Nations Confe- rence on Trade and Development (Konferencija UN o trgovini i razvoju), www.unctad. org435 Opširnije vidi: Organization for an International Geographical Indications Network, www.origin-gi.com. Takođe, Evans, G. E., Blakeney, M.: Protection of geographical in- dications after doha: quo vadis?, Journal of International Economic Law, http://www. geographicindications.com/JIEL%20july2006%20GI.pdf436 Idris, K.: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 151.
  • 268 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLApak slične proizvode bez oznake ali pod prepoznatljivim imenom plasirajuna nova tržišta.8. obaveznost korišćenja Niko nije u obavezi da koristi oznake geografskog porekla, čak i u slu-čaju da proizvodi robu ili pruža usluge iste vrste u području koje je zaštićenoovom granom industrijske svojine. Pravo upotrebe oznaka geografskog po-rekla apsolutno je fakultativno. Tek po sticanju statusa ovlašćenog korisnikaprava na oznake geografskog porekla počinje obaveza strogog pridržavanjasvih ustanovljenih, i pretežno visoko postavljenih, standarda za proizvodei/ili usluge sa geografskim poreklom.9. oznaka geografskog porekla i oznaka porekla437 („made in”) Vrlo je važno oznake geografskog porekla ne poistovećivati sa, tek na-izgled, sličnom kategorijom – oznakom porekla robe. Oznaka porekla robesamo pruža informaciju o tome gde je proizvod proizveden (ili pak delovisklopljeni), bez ikakvih indikacija o kvalitetu ili posebnim svojstvima proi-zvoda. Stoga, oznaka porekla robe („made in” – „proizvedeno u”) nije nika-kva garancija porekla, načina proizvodnje ili kvaliteta proizvoda na koji seodnosi. Znakovi (često u praksi nazivani etiketama) „Made in China”, „Pro-duct of the USA”, „Swiss Made” ili „Proizvedeno u Srbiji” samo ukazuju naporeklo proizvoda. Oznaka „made in” poput žiga pored informativnog ima i značajna sim-bolička svojstva, pa se može govoriti o tri nivoa njegovog mogućeg tržišnogznačenja i simbolike: identitet, imidž i goodwill zemlje porekla. Prepoznalji-vost znaka podrazumeva uspostavljanje izvesnog pozitivnog stava kod po-trošača, posredstvom prepoznatljivog proizvoda (švajcarska čokolada stvarapozitivan odnos prema Švajcarskoj, francusko vino prema Francuskoj, kao437 Engl. Indication of source; franc. Indication de provenance.
  • OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLAIETIKETE 269što bi fruškogorska vina, vina sa peska mogla da budu dobra polazna osnovaza stvaranje pozitivnog brenda naše zemlje).43810. oznake geografskog porekla i etikete S druge strane, u obeležavanju proizvoda koriste se etikete koje upu-ćuju na poseban kvalitet ili osobine proizvoda, ali ne moraju automatski daznače i geografsko poreklo439. Npr. u Francuskoj, crvena etiketa je oznakasuperiornog kvaliteta. U uporednoj praksi etiketa „bio” oznaka je za proi-zvod dobijen na organski način. Reč etiketa je francuskog porekla (etiquette)i znači mali natpis na hartiji ili drugom materijalu koji se stavlja na robuili ambalažu robe, sa ciljem da potrošača informiše o kvalitetu, ceni, načinuupotrebe, načinu čuvanja ili održavanja robe.44011. simbol kao oznaka porekla Oznake geografskog porekla ne moraju se sastojati samo od reči, većmogu sadržati i simbole. Simbol nosi neverbalnu poruku o poreklu proizvo-da. Primeri: Ajfelova kula za Pariz, sombrero za Meksiko, Bridge Tower (ču-veni londonski most) za London, Materhorn (vrh u Alpima) za Švajcarsku,kengur za Australiju.438 „Na uspešan brend gledaće se kao na ključno nacionalno dobro. Nijedna zemlja neće moći da ignoriše način na koji je ostatak sveta vidi.” (Olins, V.: O brendu)439 Oznake geografskog porekla nisu ni oznake posebnog svojstva u smislu člana 39. Zako- na o trgovini. Oznake posebnog svojstva su oznake robe ili usluge kojima se one ističu u odnosu na drugu ponudu iste vrste, a koje se zasnivaju na sprovedenom nezavisnom testiranju. Oznaka geografskog porekla nije ni deklaracija. Deklaracija je dokument koji sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, sastavu i količini, kao i druge podatke u skladu sa priro- dom robe, a naročito podatke o proizvođaču, zemlji porekla (kao zemlja porekla može se navesti EU), datumu proizvodnje, roku upotrebe, uvozniku, kvalitetu ili klasi, upo- zorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe. Ona može sadržati i podatke na stra- nom jeziku, žig, bar kod (ili GTIN identifikaciju). Mora se nalaziti na robi, odnosno njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot), ili neposredno pored robe na mestu prodaje (npr. rinfuzna roba), istaknuta uočljivo, odnosno u katalogu koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine. (prema članu 40. Zakona o trgovini, o kome više u delu o konkurenciji)440 Prema Kukoleča, S.: Organizaciono poslovni leksikon, Beograd 1996.
  • 270 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA12. naziv proizvoda sa oznakom geografskog porekla Oznakom geografskog porekla prevashodno se štiti poreklo proizvoda,zbog čega ona najčešće nosi naziv područja odakle potiče proizvod koji jenjome obeležen. Iz tog razloga, u literaturi se govori o geografskom nazivuproizvoda.441 Geografski naziv čini tako deo naziva proizvoda pod kojim seon plasira na tržište. Primer: Kladovski kavijar je komercijalno ime proizvoda, i sastoji se odgeografskog naziva (kladovski) koji upućuje na geografsko poreklo, i naziv pro-izvoda (kavijar) koji upućuje na vrstu proizvoda.442441 Što ne znači da proizvod ima dva imena.442 Samo se s proleća u Dunavu mreste morune, mamutske ribe Sredozemnog mora. Ve- like i po nekoliko metara, teške pola tone, katkad i više, trome od ikre koje u sebi nose i umorne od dugog puta koje su prešle sledeći iskonski zov, dolaze u toplu vodu Duna- va da donesu život. Razume se, niže od Đerdapa 2, hidrocentrale koja je Srbiji donela svetlo, a morunama mrak, skraćujući njihov put mrešćenja za oko hiljadu kilometara. Ali u prolećnim danima, kad voda dostigne temperaturu od 17 stepeni, veliki mrest počinje i uzvodno od hidrocentrale. U prostranim bazenima Stanka Birucića, već tri godine, živi hiljadu moruna i isto toliko jesetri. Kad dostignu polnu zrelost, a to je još za oko tri godine, one će davati najluksuzniju poslasticu na svetu – crni kavijar. Pre nego što je hidrocentrala pregradila reku, kladovski crni kavijar bio je nadaleko čuven. Onda je morunama presečen put i nestalo je kavijara uzvodno od Negotina. Zašto je crni kladovski kavijar najbolji na svetu? Zato što pomenute morune plivaju dve hiljade kilometara i nemaju grama sala. Iako u bazenima, one plivaju u autotrakama ili akvaputevima. One to ne znaju i voda ih laže. Plivaju neumorno danju, noću, sve u krug, a misle da idu uzvodno. Nemaju mesta da se okrenu, jer kad bi mogle, shvatile bi da su u zatvoru. Pre par godina, kada je izvozio kavijar za Ameriku, Birucić je, kao i mnogi drugi, do- bijao kavijar od jesetre i morune na veoma surov način. Ženke koje su išle uzvodno na mrešćenje lovili su u Donjem Dunavu i uglavnom retko je koja preživela ceđenje ikre iz utrobe. Evropska unija zabranila je dobijanje kavijara na taj način. Priznaje se samo onaj dobijen iz akvakulture. Zato se sada, po novim uslovima, ikra uzima stimulacijom hi- potalamusa ili operacijom. Za dvadeset kilograma ikre, koliko u proseku ima, ubijana je cela riba od sto, dvesta kila. Poslednjih godina, one se operišu. U Iranu, morune se i po pet puta operišu. Napravi se mali rez, izvadi ikra, a riba vrati u bazen. Cena kladovskog kavijara, iz akvakulture, procenjuje se na 2.000 dolara po kilogramu. Ruski i iranski (koji se izvozi u 50 tona godišnje) kavijari su masni, jer oni ribe vade iz Kaspijskog i Sre- dozemnog mora. Ribe slabo plivaju, masne su. Iako je za spravljanje kavijara potrebna samo so, recept je najtraženija tajna. Rusi kriju recept. Ali, opet, Iranci ništa nisu krili. Kod njih je sve državno, pa valjda zato. Kladovski kavijar pravi se po njihovom receptu. Vidi o ovome vidi: http://brendovisrbije.com/vesti/operacija-kavijar.html
  • TRADIcIONALNI,ISTORIJSKIIhOmONImNINAZIVI 27113. tradicionalni, istorijski i homonimni nazivi Ukoliko ispunjavaju uslove za pravnu zaštitu (o kojima će kasnije bitiviše reči), i tradicionalni, istorijski i homonimni nazivi mogu biti predmetoznake geografskog porekla. Tradicionalni naziv je opštepoznat naziv proizvoda iz određenog po-dručja, postavši takav dugom upotrebom u prometu, iako u sebi može da nenosi geografski naziv određene zemlje, regiona ili lokaliteta. Primer: Šljivovica kao naziv rakije od šljive koja se proizvodi u Šuma-diji443, Čačanka kao naziv rakije od šljive sorte Čačanka, stvorene u Čačku,ali koja se proizvodi širom Srbije444, Kastro za kubanske cigare, Feta za mekisir iz Grčke, Njeguški pršut, Bermet. Istorijski naziv (arhaični) jeste naziv koji više nije u svakodnevnojupotrebi, ali jasno ukazuje na poreklo proizvoda ili usluga. Bohemia je isto-rijska regija, koja se danas nalazi u Republici Češkoj, i koja danas u celomsvetu predstavlja geografsku indikaciju proizvoda iz ove evropske zemlje,pogotovo češkog kristala. Homonimni nazivi su u pisanom ili izgovorenom obliku identični iligotovo identični nazivi dva ili više mesta odakle potiče proizvod. U sluča-ju homonimnih naziva, zaštita takvih geografskih naziva priznaje se svimzainteresovanim licima na osnovu principa pravednog i ravnopravnog tre-tiranja proizvođača na tržištu i istinitog obaveštavanja potrošača, osim u si-tuaciji koja može izazvati zabunu u javnosti o tačnom geografskom porekluproizvoda ili usluge.44514. „nepravi” (ili fantastični) i pseudogeografski nazivi Postoje i „nepravi” geografski nazivi proizvoda, koji sadrže geografskipojam ali ne upućuju na geografsko poreklo tako označenog proizvoda. Pri-meri: Eskimko za sladoled, Mont Blanc za nalivpero, Atlantic za sapun, Marsza čokolade.443 Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 165.444 Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 275.445 Ibid, član 22. sporazuma TRIPS.
  • 272 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA Pseudogeografski nazivi su oni koji označavaju ime proizvoda iz ne-kog područja, ali stvarno nemaju nikakve veze sa tim područjem. Primeri:frankfurtske kobasice, nazvane po mesaru Frankfurteru, a ne po gradu Fran-kfurtu, bečka šnicla, ruska salata, pomfrit (na engl. french fries) itd. Fanta-stični i pseudogeografski nazivi ne mogu biti registrovani kao oznake geo-grafskog porekla, jer nemaju veze sa stvarnim područjem porekla proizvoda.15. Proizvodi i usluge sa oznakama geografskog porekla Oznakama geografskog porekla obeležavaju se prirodni, poljoprivred-ni, prehrambeni, industrijski (šefildski čelik) i proizvodi domaće radinosti(čipka iz Notingema, svila Kancheepuram iz Indije) i usluge.446 Prirodni proizvod je proizvod čiji je poseban kvalitet rezultat prirod-nog faktora, npr.: brački i venčački mermer, granit, vode (izvorska, mineral-na, oligomineralna). Poljoprivredni proizvodi su primarni i proizvodi prvog stepena njiho-ve prerade nastali u poljoprivrednoj proizvodnji koja obuhvata proces pro-izvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, uzgoj ribe, pčela, gajenje pečuraka,puževa, začina i lekovitog bilja, stakleničku i plasteničku proizvodnju itd.447 Prehrambeni proizvod je supstanca, prerađena ili delimično prerađe-na, a namenjena za ishranu ljudi ili se opravdano može koristiti za ljudskuupotrebu. Prehrambeni proizvod jeste i piće, guma za žvakanje ili bilo kojasupstanca namenski dodata hrani tokom pripreme, obrade ili proizvodnje.448 Proizvodi domaće radinosti su predmeti kod kojih preovlađuje ručnirad i koji imaju estetsko obeležje izraženo narodnom umetnošću. Domaćomradinošću smatraju se procesi: pletenja, tkanja, kukičanja tj. heklanja i neco-vanja (izrada čipke, stolnjaka, ukrasnih detalja, odevnih predmeta i sl.), vezraznih tekstilnih proizvoda, izrade suvenira, narodnih nošnji i predmeta sa446 Po članu 2. Zakona o oznakama geografskog porekla, koji sadrži jednu novinu u odno- su na stari Zakon o oznakama geografskog porekla (Službeni list SCG br. 20/06), a to su prehrambeni proizvodi.447 Po zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 41/09)448 U futoškom svežem i kiselom kupusu (registrovano ime porekla pod brojem 50) sadr- žana je vekovna tradicija, jedinstveni mikroklimatski uslovi i umeće ljudi koje se veko- vima prenosi sa generacije na generaciju.
  • OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLAIŽIg 273narodnim vezom, izrade proizvoda drvne domaće galanterije (vretena, okla-gije, drvena korita i sl.), kao i ručne izrade predmeta od sitnih otpadaka odkože, tekstila, klirita itd.449 Inostrana praksa pokazuje da oznake geografskog porekla mogu, pododređenim uslovima, nositi sledeći tipovi proizvoda: žive životinje, mlečniproizvodi, jaja ptica, prirodni med, morski plodovi, prerađevine (možda jeizraz proizvodi bolji – engl. preparations) od mesa i ribe, zatim povrće, bilj-ke, korenje i gomolje koje mogu služiti kao hrana, jestivo voće, prerađevineod voća i povrća, kafa, čaj, začini, žitarice, šećer, grah kokoa, duvan, kaučuk,prirodna smola, pića od biljnih ekstrakata, piva i druga fermentisana pića,vina i druga alkoholna pića, proizvodi nastali ručnim radom itd.450 Pariska konvencija u članu 1, stav 3. kaže: Industrijska svojina podra-zumeva se u najširem značenju i odnosi se ne samo na industriju i trgovinuu pravom smislu te reči, već i na granu poljoprivrednih i ekstraktivnih indu-strija i na sve fabrikovane ili prirodne proizvode, na primer: vina, cerealije,listove duvana, voće, stoku, rude, mineralne vode, piva, cveće, brašna.16. oznake geografskog porekla i žig Dok žig ukazuje na poreklo proizvoda u smislu proizvođača, dotleoznaka geografskog porekla ukazuje na poreklo proizvoda u smislu geograf-skog područja. Za razliku od individualnog žiga, zbog svog „nepotpuno” is-ključivog karaktera, oznaka geografskog porekla može imati više ovlašćenihkorisnika koji su u praksi omogućeni da koriste istu oznaku za isti proizvod.S tim u vezi, kada se govori o odnosu žiga i oznaka geografskog porekla,uglavnom se misli na sertifikacioni i/ili kolektivan žig. Iz razloga dodatne zaštite, lica, čiji proizvod potiče sa određenog geo-grafskog područja i poseduje tražena karakteristično-kvalitativna svojstva,mogu se udružiti u neku od formi pravnog lica i registrovati ime geografskog449 Bezdanski damast je geografska oznaka registrovana 2010. godine pod brojem 54. Reč je o starom zanatu – tkanju na drvenim razbojima iz 19. veka – koji kao jedinstven u svetu proizvodi tekstil (svileni damast) u Bezdanu, nedaleko od Sombora.450 Izvor: Guide du demandeur indications geografique, Institut national des appelations d’origine, France. Nacionalni institut za oznake geografskog porekla i kvalitet u Parizu jedan je od najvećih i najrespektabilnijih zavoda u svetu za ovu granu industrijske svo- jine. Vidi: www.inao.gouv.fr
  • 274 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLApodručja kao kolektivni žig. S obzirom na to da je oznaka geografskog po-rekla jače pravo, na eventualno takav žig primenjivaće se pravila koja važeza oznaku geografskog porekla. U nekim zemljama, geografsko poreklo semože zaštititi jedino sertifikacionim žigom (npr. SAD).451 Primer: „Bordo” i „Šampanj” mogu koristiti svi uzgajivači vina u regi-ji Bordo i Šampanj, ali jedino pravno lice „Moe&Šandon” može nazvati svojšampanjac „Moe&Šandon®” i zaštititi žigom. U slučaju kolizije ranije registrovanog žiga i nove oznake geografskogporekla, zbog njihove identičnosti ili sličnosti, jače je pravo prvo stečeno, od-nosno pravo na žig neće trpeti ograničenja ako je žig prijavljen i/ili upotre-bljavan u dobroj veri.17. uslovi za pravnu zaštitu (pozitivni uslovi zaštite) Da bi poreklo proizvoda ili usluge bilo zaštićeno oznakom geografskogporekla, neophodno je da budu zadovoljeni određeni materijalno-pravni(odnose se na proizvod) i formalno-pravni uslovi (odnose se na postupak). Pozitivni uslovi zaštite proizilaze iz načela specijalnosti452, koji važikod svih znakova razlikovanja, i oni glase ovako: 1) Proizvod sa oznakom geografskog porekla mora poticati sa ozna- čenog geografskog područja; usluga sa oznakom geografskog po-451 Iz različitog pristupa shvatanju upotrebne vrednosti industrijske svojine, primetna je značajna razlika između SAD i EU. Praksa u SAD svedoči da je tamošnja zaštita in- dustrijske svojine stavljena u svrhu njene komercijalne eksploatacije globalno, te je žig i više nego dominantni oblik zaštite svih modela komercijalnih imena (uključujući i oznaka porekla), s obzirom na to da žigovi pripadaju pojedincu ili korporaciji (važna napomena: korporacija ima status fizičkog lica pred zakonima SAD), koji njima mogu kao jedini vlasnici trgovati slobodno. Stoga, SAD brane stanovište da je međunarodna registracija oznaka geografskog porekla žigom krajnje zadovoljavajuća. Nasuprot tome, Evropska unija zastupa stav da se pojedinačni proizvođači ne mogu baviti prometom oznaka geografskog porekla (što bi mogli sa žigom) jer oznake pripadaju samom po- dručju odakle potiču proizvodi ili usluge, i imaju javno-pravni karakter (za razliku od žiga, koji ima privatno-pravni karakter). Takođe, po praksi u EU, nije moguće da pro- izvođač preseli proizvodnju proizvoda sa oznakom geografskog porekla iz jednog po- dručja u drugi i da pri tom zadrži naziv prvog područja u obeležavanju proizvoda (za razliku od žiga koji prati svaku promenu domicila proizvodnje).452 načelo specijalnosti kod oznaka geografskog porekla ne trpi izuzetke.
  • NAZIVIKOJISENEmOgUZAšTITITIOZNAKAmAgEOgRAfSKOgPOREKLA 275 rekla mora biti pružana na označenom geografskom području. (ge- ografska veza proizvoda i geografskog područja) 2) Proizvod mora posedovati specifična kvalitativna svojstva karak- teristična za konkretnu vrstu proizvoda sa označenog geografskog područja; usluga mora posedovati specifična kvalitativna svojstva karakteristična za konkretnu vrstu usluge na označenom geograf- skom području. (različitost od istih ili sličnih proizvoda koji potiču iz drugog geografskog područja) 3) Označeno geografsko područje mora imati prepoznatljive prirod- ne faktore, odnosno tipične prirodne uslove (npr. klimatske prilike, salinitet zemljišta, broj sunčanih dana) neophodne za proizvodnju određenog proizvoda i/ili pružanje određene usluge (npr. zdravstve- ni turizam); u označenom geografskom području ljudski kapital mora biti tako organizovan (npr. veština ljudi ili način proizvodnje, tradicija) da pruža posebnost u proizvodnji određenog proizvoda i/ili pružanju određene usluge. (uzročna veza svojstava proizvoda i odlika geografskog područja) Kvalitet proizvoda sa geografskim poreklom najčešće je rezultat zajed-ništva prirodnih i ljudskih (društvenih) činilaca. Poseban uslov za zaštitu jeste odsustvo svih tzv. negativnih uslovazaštite.18. nazivi koji se ne mogu zaštititi oznakama geografskog porekla Oznakom geografskog porekla ne može da se zaštiti naziv (negativanuslovi zaštite): 1) čije je objavljivanje ili upotreba protivno javnom poretku ili prihva- ćenim moralnim principima (izuzetak su geografska područja koja u imenu sadrže ime nekog sveca ili reč koja bi mogla biti provokacija moralnim načelima – takva područja su toponimi (imena mesta), a ne izbor nekog lica) 2) koji predstavlja ime zaštićene biljne sorte ili životinjske vrste, uko- liko može da stvori zabunu kod potrošača u pogledu stvarnog po- rekla proizvoda (ovakvi nazivi moraju ostati slobodni za upotrebu)
  • 276 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA 3) čiji izgled ili sadržaj može da stvori zabunu kod potrošača u pogle- du prirode, porekla, kvaliteta, načina proizvodnje ili drugih karak- teristika proizvoda 4) koji je istovetan ili bitno sličan ranije registrovanom žigu, ukoliko, s obzirom na reputaciju, poznatost i dužinu upotrebe tog žiga postoji mogućnost nastanka zabune kod potrošača u pogledu proizvođač- kog porekla proizvoda 5) koji predstavlja tačan naziv zemlje, regiona ili lokaliteta sa kog pro- izvod potiče, ali koji kod potrošača izaziva lažnu predstavu da proi- zvod potiče iz druge zemlje, regiona ili lokaliteta 6) koji je usled dugotrajne upotrebe postao generičan, odnosno uobi- čajen naziv za označavanje određenog proizvoda. Primeri: „Dižonski senf” je tip senfa koji vodi poreklo iz francuskog grada Dižona; međutim, vremenom, on je počeo da označava izvestan tip senfa koji se proizvodi na mnogim mestima; stoga je „dižonski senf” danas generička oznaka i odnosi se na tip proizvoda, pre nego na mesto nastanka. Znači, ako se ime nekog mesta koristi kao oznaka posebnog tipa proizvoda, pre nego li oznaka porekla tog proizvoda, onda termin više ne funkcioniše kao geografska oznaka. Kolonjska (engl. cologne, što je i naziv nemačkog grada Kelna) je da- nas generičan termin za određenu vrstu toaletne vode, bez obzira na to da li se pravi u regiji grada Kelna ili ne. Iako sa istorijom geo- grafskog porekla, potrošnja sira čedar u SAD toliko je velika da je sir čedar postao uobičajen naziv, koji zbog toga ne može biti zaštićen. Specifičniji naziv ovog proizvoda, kao što je „West Country farmho- use Cheddar cheese”, registrovan je oznakom geografskog porekla. Nasuprot, sir feta u EU nije proglašen za generični pojam, pa je i za- štićen oznakom geografskog porekla. Zbog neuravnotežene pravne prakse u zemljama sveta, postoje situ- acije kada je isti naziv u jednoj državi prihvaćen kao oznaka geo- grafskog porekla, a u drugoj nije. Npr. Šampanjac, za koga smo re- kli da se u Francuskoj može proizvoditi samo u regiji Šampanj i uz određene standarde kvaliteta, u SAD ga smatraju „polugeneričnim” nazivom koji na teritoriji SAD mogu nositi i penušava vina koja se proizvode van francuske regije Šampanj.
  • POREKLOSIROVINA 277 7) koji nije zaštićen, ili je prestao da bude zaštićen u zemlji porekla, ili koji je prestao da se koristi u toj zemlji.19. Poreklo sirovina Rekli smo da oznake geografskog porekla traže da se priprema, pre-rada i proizvodnja u celosti odvijaju na određenom ograničenom području,koje predstavlja područje porekla proizvoda i čiji se naziv štiti. Poreklo siro-vina453 važno je odstupanje od toga, čime je zakonodavac proširio moguć-nost registracije oznaka geografskog porekla i kad sirovine za proizvodnjupotiču sa područja šireg ili različitog od područja prerade.454 Tako, proizvodmože nositi oznaku geografskog porekla ako su kumulativno ispunjeni sle-deći uslovi: 1) dokazano tradicionalno obeležje, visoka reputacija i dobra pozna- tost proizvoda 2) ograničenost područja proizvodnje sirovina 3) postojanje posebnih uslova za proizvodnju sirovina 4) sistem inspekcijske kontrole ispunjenosti tih posebnih uslova. Praksa traži i bitnu sličnost prirodnih uslova između područja proi-zvodnje sirovina i područja prerade istih. U slučaju poljoprivrednih i pre-hrambenih proizvoda, sirovinama se smatraju samo žive životinje, meso imleko.455 Zbog velike praktične važnosti, koja suštinski menja sadržaj i obimprava na oznake geografskog porekla, objasnimo uvođenje odredbe o pore-klu sirovina: Potreba uvođenja ove odredbe proizilazi iz činjenice da u sluča-ju nekih proizvoda za koje postoji interes da budu zaštićeni imenom porekla,sirovine koje služe za proizvodnju tih proizvoda potiču sa područja koje ješiro ili različitog od područja prerade. U pojedinim regionima, više ne po-stoje autohtone rase životinja čije se meso, odnosno mleko koristi kao siro-vina za proizvodnju prehrambenog proizvoda koji se želi zaštititi. Imajući u453 Nova zakonodavna odredba u odnosu na prethodni Zakon o oznakama geografskog porekla (Službeni list SCG, br. 20/2006)454 Član 7. Zakona o oznakama geografskog porekla.455 Saglasno Uredbi Saveta EU 510/06 o zaštiti geografskih oznaka i oznaka porekla za po- ljoprivredne i prehrambene proizvode.
  • 278 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLAvidu to da je u Srbiji sve više regiona u kojima se gube autohtone rase živo-tinja, postoji realna opasnost da u dogledno vreme strogom primenom defi-nicije imena porekla više ne bi bilo moguće nazive tih geografskih lokalitetazaštititi imenom porekla, iako ta oznaka ima dokazano tradicionalno obe-ležje i izuzetnu reputaciju, a to bi nanelo ogromnu štetu našim poljoprivred-nim potrošačima. Primena ovakvih sirovina moguća je samo ako postoji si-stem inspekcijske kontrole ispunjenosti posebnih uslova, čime se praktičnoonemogućava korišćenje sirovina koje potiču iz regiona čiji prirodni uslovinisu odgovarajući uslovima na datom području ili genetski modifikovanihsirovina.456456 Za Srbiju, imidž autohtonog proizvoda ostao je potpuno ekonomski nevalorizovan. Najtragičniji gubitak nije zapostavljanje pojedinih tehnologija proizvodnje, već gubitak adekvatne sirovinske osnove, poreklom od autohtonih rasa domaćih životinja. Tako, na primer, danas je veoma teško izatkati pravi pirotski ćilim, jer pirotske pramenke gotovo da i nema. Pirotska pramenka (engl. Pirot’s Zackel) najviše se gaji u brdsko-pla- ninskom regionu Stare i Suve planine. Od njene iako grube vune vekovima se izrađuju čuveni pirotski ćilimi. Danas je originalnost ovog lokalnog proizvoda pod pitanjem, jer se za njegovo tkanje često koristi finija vuna meliorisanih, pa i stranih rasa ova- ca. I mleko pirotske ovce poznato je po jednom autohtonom proizvodu – staroplanin- skom kačkavalju (zaštićeno ime porekla, reg. br. 54). Budući da su proizvodi sa tradi- cionalnom tehnologijom izrade i geografskim poreklom izuzetno cenjeni i traženi na platežno sposobnim tržištima, na kojima je prodor sa konvencionalnim proizvodom sve teži, očuvanje životinjskih genetičkih resursa je imperativ. Primeri dobre prakse su Italija – mocarela sir od bivoljeg mleka, i Mađarska – mesne prerađevine od mangulice. Iako je Mađari smatraju svojom, mangulica je nastala od šumadinke, kada je još 1833. godine knjaz Miloš mađarskom vlastelinu, palatinu Jozefu, poklonio dva nerasta i 10 krmača. Na imanju Kiš Jeno stvorena je mangulica odgajivanjem u boljim uslovima nege, smeštaja i ishrane, pa je dobijena i produktivnija rasa svinje. Neke od prednosti autohtone mangulice u odnosu na plemenite rase svinja su: otpornost na nespecifične uzročnike bolesti, prilagođenost na kontinentalnu klimu, u mesu i masti sadrži znatno veću količinu LDL holesterola ili tzv. pozitivnog holesterola, koga u terapijske svrhe mogu koristiti i ljudi sa povišenim nivoom holesterola u krvi. Od mangulice se pro- izvodi meso i mast vrhunskog kvaliteta. Jedna od najvećih domaćih farmi manguli- ce nalazi se u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice, gde je introdukovano i nekoliko drugih autohtonih rasa životinja. (Opširnije o ovome videti kod Stojanović, S., Đorđević-Milošević, S.: Autohtone rase domaćih životinja u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd 2003, i na veb-stranici: www.zasavica.org.rs)
  • VINASAOZNAKOmgEOgRAfSKOgPOREKLA 27920. vina sa oznakom geografskog porekla Odredbe Zakona o oznakama geografskog porekla ne primenjuju se navino i rakiju i druga alkoholna pića u delu u kome su sticanje i sistem zaštite,kao i ostvarivanje prava korišćenja oznake geografskog porekla na tim proi-zvodima uređeni posebnim propisima. Zakon o vinu457 uređuje označavanje vina sa geografskim poreklom,dok Zakon o oznakama geografskog porekla uređuje međunarodnu registra-ciju oznaka geografskog porekla vina. Zakonom o vinu i Zakonom o rakijii drugim alkoholnim pićima zaštita oznaka geografskog porekla je u nadle-žnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Tako proizvo-đač može da proizvodi vino sa geografskim poreklom ako prethodno pri-bavi rešenje Ministarstva o priznavanju oznake za to vino sa geografskimporeklom. Vino je poljoprivredno-prehrambeni proizvod dobijen potpunom ilidelimičnom alkoholnom fermentacijom svežeg grožđa, kljuka ili šire odgrožđa vinskih sorti vinove loze. Vino sa geografskim poreklom spada umirna vina, a deli se na regionalna i kvalitetna vina sa geografskim pore-klom, koja se dalje razvrstavaju na kvalitetno vino sa kontrolisanim geograf-skim poreklom i kvalitetom, i vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantova-nim geografskim poreklom i kvalitetom.458457 zakon o vinu Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 41/09). Zanimljivo je da su po- moć našem zakonodavcu u donošenju regulative pružili stručnjaci iz španske regije Ri- oha, čuvene po vinogradarstvu.458 Ovakva kategorizacija vina vrši se u odnosu na sorte vinove loze od kojih se proizvo- di vino, pa tako: regionalno vino proizvodi se od grožđa jedne ili više preporučenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, odnosno sorti dobijenih ukrštanjem sorti vrste Vitis vinifera L i drugih vrsta iz roda Vitis, poreklom najmanje 85% iz istog vinogra- darskog regiona; kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom se proizvodi grožđa jedne ili više preporučenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L sa izraženim karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog rejona; vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvali- tetom je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više preporučenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, sa naročito izraženim karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog rejona. Zajednički uslov je da se proizvodnja i prerada grožđa i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog rejona (po članu 8. Zakona o vinu).
  • 280 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA 20.1. Obeležavanje vina sa geografskim poreklom Vino sa geografskim poreklom nosi evidencionu markicu, a označavase: 1) oznakom geografskog porekla, 2) tradicionalnom oznakom 3) priznatim tradicionalnim nazivom. 20.1.1. Oznaka geografskog porekla Oznake geografskog porekla su geografska oznaka i oznaka kontroli-sanog geografskog porekla. Da bi vino nosilo geografsku oznaku (naziv regiona), ono mora pose-dovati kvalitet, ugled i druge specifične karakteristike koje se pripisuju nje-govom geografskom poreklu, mora biti proizvedeno od najmanje 85% grož-đa iz tog regiona, mora biti proizvedeno u tom regionu i mora biti proizve-deno od jedne ili više sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L459, odnosno sortidobijenih ukrštanjem sorti vrste Vitis vinifera L i drugih sorti iz roda Vitis. Oznaku kontrolisanog geografskog porekla (naziv rejona ili vinogor-ja) nosi vino čiji su kvalitet i svojstva uslovljeni isključivo datim rejonom ilivinogorjem sa prirodnim i ljudskim faktorima, proizvedeno (uključujući igrožđe) samo u datom rejonu, i to od jedne ili više sorti vinove loze vrsteVitis vinifera L. Naziv rejona ili vinogorja trpi dodatak u vidu naziva lokaliteta (potesa)ili vinogradarske oaze, ukoliko grožđe potiče sa tog potesa ili oaze. 20.1.2. Tradicionalna oznaka Tradicionalne oznake su oznake kvalitetne kategorije (geografska indi-kacija, kontrolisano poreklo i kvalitet, i kontrolisano i garantovano poreklo ikvalitet) i dodatna oznaka. Geografska indikacija (akronim GI) stoji za regionalno vino, kontro-lisano poreklo i kvalitet (KPK) za vino sa kontrolisanim geografskim po-reklom i kvalitetom, a oznaka kontrolisano i garantovano poreklo i kvalitet(KGPK) za vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim poreklom i kvali-459 Vitis vinifera je latinski naziv za vinovu lozu, a L predstavlja podrod Vitis labrusca.
  • RAKIJAIDRUgAALKOhOLNAPIćASAgEOgRAfSKImPOREKLOm 281tetom. Oznake kvalitetne kategorije navode se jedino uz oznaku geografskogporekla. Dodatna oznaka znači da vino poseduje posebne osobine ili je proi-zvedeno posebnim načinom proizvodnje. Praksa poznaje sledeće dodatneoznake: mlado vino, sopstvena proizvodnja, arhivsko (ili rezerva) vino, vinood grožđa proizvedenog organskom metodom, kasna berba, probirna berba,odabrane bobice suvarak, itd. Dodatna oznaka navodi se jedino uz oznakugeografskog porekla i oznaku kvalitetne kategorije. 20.1.3. Priznati tradicionalni naziv Priznati tradicionalni naziv može nositi vino sa tradicionalnim nači-nom proizvodnje na određenom vinogradarskom području, posebnim svoj-stvima i dokazanim nepromenjenim, dugogodišnjim kvalitetom.21. Rakija i druga alkoholna pića sa geografskim poreklom Rakija je alkoholno piće proizvedeno destilacijom fermentisanog klju-ka, matičnog soka, komine ili pikea voća, grožđa, jestivih šumskih plodova idrugih sirovina poljoprivrednog porekla sa minimalnim sadržajem etanola15% v/v (volume to volume) i sa sačuvanim specifičnim senzornim osobina-ma koje potiču od sirovine od koje je proizvedena. Druga alkoholna pića dela se na žestoka alkoholna pića i ostala alko-holna pića. Žestoka alkoholna pića su alkoholna pića proizvedena od rafi-nisanog etanola poljoprivrednog porekla, odnosno mešanjem etanola po-ljoprivrednog porekla, rakije i destilata poljoprivrednog porekla, odnosnomešanjem drugih žestokih pića, rakije i destilata poljoprivrednog porekla uzdodatak dozvoljenih aditiva, zaslađivača, boja i aroma sa minimalnim sadr-žajem etanola 15% v/v.460 Ostala alkoholna pića su ona koja se proizvode pospecifikaciji koju donosi proizvođač, odnosno obezbeđuje uvoznik.460 Po članu 6. zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima (Službeni glasnik RS, br. 41/09) po kome su izuzetak od minimalnog sadržaja etanola likeri od jaja kod kojih je minimalni sadržaj etanola 14% v/v.
  • 282 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA 21.1. Označavanje rakije i drugih alkoholnih pića Rakija i druga alkoholna pića označavaju se geografskom oznakomporekla, tradicionalnom oznakom i ostalim oznakama. Slično ostalim pro-izvodima sa oznakom geografskog poreklom, tako se geografskom oznakomporekla rakije i drugih alkoholnih pića obeležavaju rakija i druga alkoholnapića čiji se kvalitet, reputacija ili druge karakteristike mogu suštinski pripi-sati geografskom području sa koga potiču. Geografska oznaka porekla moženositi i ime koje nije administrativni naziv nekog područja, ako je dugomupotrebom postalo opštepoznato kao oznaka za rakiju ili drugo alkoholnopiće sa tog područja (tradicionalna oznaka) ili ukoliko se radi o istorijskomnazivu toga područja.461 21.2. Rakija i alkoholna pića kao dobra od opšteg interesa Važno je i zanimljivo da zakonodavac rakiju i druga alkoholna pićasa oznakom geografskog porekla prepoznaje kao dobra od opšteg interesaRepublike Srbije. Takvo određenje ima značajnu implikaciju u smislu da tinazivi ne mogu protekom vremena postati generični ili uobičajeni za obele-žavanje određene rakije ili nekog alkoholnog pića. Zakonodavac posebno određuje sledeća specifična pića, ukoliko suproizvedena na određenom području u Srbiji i ispisana ćiriličnim ili latičnimpismom, kao dobra od opšteg interesa i zaštićena oznakom geografskog po-rekla: Šljivovica, Lozovača iz Pomoravlja, Vršačka lozovača, Timočka lozova-ča, Smederevska lozovača, Vršačka komovica, Župska komovica, Jastrebačkakomovica, Šumadijski čaj, Lincura iz Šumadije, Pirotska lincura, Travarica izHomolja, Travarica iz Toplice i Klekovača iz Bajine bašte. Međunarodnu prepoznatljivost i zaštitu u kategoriji rakija i drugih al-koholnih pića sa geografskim poreklom (ekskluzivitet u smislu zemlje pore-kla), između ostalih, imaju: uzo (zemlje porekla Grčka i Kipar), grapa (Italija),sangrija (Španija i Portugal), klarea (Španija) itd.461 Ostalim oznakama mogu se označavati rakija i druga alkoholna pića sa posebnim ka- rakteristikama kvaliteta i godinama starenja, a njihova upotreba može biti samostalna ili zajedno sa geografskom oznakom porekla i tradicionolnom oznakom (član 15. Za- kona o rakiji i drugim alkoholnim pićima).
  • POSTUPAKZAšTITEUSRbIJI 28322. Postupak zaštite u srbiji Zaštita oznake geografskog porekla, kao upravni postupak, objedinjujedva različita postupka: 1) Postupak za registrovanje oznake geografskog porekla (preduslov za sticanje prava) 2) Postupak za priznanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geo- grafskog porekla (sticanje prava). Postupak za registraciju oznake geografskog porekla pokreće se uko-liko se pred Zavodom prvi put ustanovljava oznaka geografskog porekla.Dalje, ako je oznaka geografskog porekla već registrovana i zabeležena uregistru koji vodi Zavod, zainteresovana strana može pokrenuti postupakza priznanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla. Bezustanovljene oznake geografskog porekla nema ni zaštite, ni prava.462 22.1. Nosilac prava pokretanja postupka za registrovanje oznaka geografskog porekla Nosioci aktivne legitimacije za pokretanje postupka za registracijuimena porekla ili geografske oznake mogu biti: 1) domaća fizička ili pravna lica koja na određenom geografskom po- dručju proizvode proizvode koji se označavaju nazivom tog geo- grafskog područja 2) udruženja lica koja na određenom geografskom području proizvo- de proizvode koji se označavaju nazivom tog geografskog područja, privredne komore, udruženja potrošača i državni organi zaintere-462 U svetu još uvek vlada diverzitet paralelnih sistema registrovanja i zaštite oznaka ge- ografskog porekla, što otežava unifikaciju njihovih zaštita na međunarodnom nivou. Uporedna praksa na nacionalnom nivou sagledava nekoliko načina (sistema) zaštite: 1. zaštita posebnim pravnim propisima, koja se zasniva na odlukama nadležnih organa (primer Republika Srbija, Rusija, Češka); 2. zaštita pravnim propisima koji regulišu ne- lojalnu konkurenciju; 3. zaštita kroz pravne mehanizme kolektivnog i sertifikacionog žiga (primer SAD); 4. zaštita na osnovu neposredne primene zakonodavnih pravila i odluka jurisprudencije, tzv. sudski sistem (primer Francuska).
  • 284 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA sovani za zaštitu imena porekla ili geografske oznake u okviru svo- jih aktivnosti463 3) strana fizička ili pravna lica, odnosno strana udruženja, ako je ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u zemlji pore- kla, kada to proizilazi iz međunarodnih ugovora464 (bilateralnih i multilateralnih). Da bi neko lice moglo podneti prijavu za registrovanje oznake geograf-skog porekla Zavodu, neophodno je da se ono u tom trenutku već nalazi uprocesu obavljanja privredne aktivnosti na odnosnom geografskom područ-ju i da proizvodi određenu robu ili pruža određene usluge koje mogu bitipredmet prava na oznaku geografskog porekla. To znači da se ne može tra-žiti oznaka geografskog porekla za proizvode koji će se tek proizvoditi, ili zaone vrste proizvoda koji nisu pravom obuhvaćeni kao proizvodi koji mogubiti obeleženi ovakvim oznakama. Važno je znati da prijava može da se odnosi samo na jednu oznakugeografskog područja i samo na jednu vrstu proizvoda (načelo specijalnosti). 22.2. Pravo prvenstva Zbog karaktera prava na oznake geografskog porekla, princip prven-stva podnošenja prijave nema značaja za uživanje prava oznake geografskogporekla. Pravo oznaka geografskog porekla ne priznaje se u interesu poje-dinca. Jednom ustanovljena za određeni proizvod ili uslugu, oznaka geo-grafskog porekla postaje dostupna svakom ko proizvodi taj proizvod ili nudiodnosnu uslugu na datom geografskom području, a čiji proizvodi ili uslugeispunjavaju standarde predviđene u postupku registrovanja. Zato se kaže dasu oznake geografskog porekla kolektivno pravo. Kolektivnost donekle krnji isključivost i ekskluzivnost ove grane in-dustrijske svojine. Isključivost, doduše, znači da samo onaj ko stekne statusovlašćenog korisnika može uživati ova prava, a ekskluzivnost da samo onaj463 Kako je zakonodavac obrazložio, ovim se obezbeđuje da ustanovljenje oznaka porekla ne zavisi samo od znanja i volje proizvođača konkretnih proizvoda.464 Najvažniji multilateralni ugovori su: Sporazum o trgovinskim aspektima prava inte- lektualne svojine – TRIPS, Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine, Lisabon- ski sporazum o zaštiti oznaka geografskog porekla i njihovom međunarodnom regi- strovanju, i madridski sporazum o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima.
  • POSTUPAKZAšTITEUSRbIJI 285ko zaista proizvodi po traženim standardima i u naznačenom geografskompodručju polaže prava da svoje proizvode ili usluge distancira od drugihoznakom geografskog porekla. Ipak, s obzirom na to da sadržina i obimprava oznaka geografskog porekla jednog proizvođača ne sprečavaju drugeda takođe apliciraju za istu sadržinu i obim prava, pravo prvenstva nemaznačaja. 22.3. Sadržaj prijava Prijava za registraciju oznake geografskog porekla sadrži: 1) zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake 2) opis geografskog područja 3) podatke o specifičnim karakteristikama proizvoda. 22.3.1. Zahtev za registrovanje imena porekla Zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake,sadrži sledeće bitne elemente: 1) podatke o podnosiocu prijave 2) geografski naziv koji se štiti 3) vrstu proizvoda koji se obeležava određenim geografskim nazivom 4) geografski naziv područja ili mesta iz koga potiče proizvod koji se obeležava određenim geografskim nazivom 5) naziv sertifikacionog tela465 koje vrši kontrolu kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda.466 22.3.2. Opis geografskog područja Opis geografskog područja sadrži podatke o geografskom području sakoga potiče proizvod i obuhvata:465 Sertifikaciona tela su organizacije, instituti ili ustanove, javnog ili privatnog karaktera, ovlašćene od strane nadležnog ministarstva (u Srbiji je to najčešće Ministarstvo po- ljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) i akreditovane od strane nacionalnog akredi- tacionog tela da vrše kontrolu kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda. Isti zahtev je sadržan u Uredbi Saveta EU 510/06 za teritoriju EU.466 O akreditovanju i sertifikovanju oznaka geografskog porekla u svetu vidi: www.global- gap.org
  • 286 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA 1) bliže određenje granica tog područja (u praksi se veoma retka deša- va da se prirodne granice geografskog područja poklope sa admini- strativnim granicama)467 2) geografsku mapu tog područja 3) podatke o geografskim i ljudskim faktorima koji prouzrokuju spe- cifične karakteristike, kvalitet ili reputaciju proizvoda u pitanju. 22.3.3. Podaci o specifičnim karakteristikama proizvoda Podaci o specifičnim karakteristikama proizvoda, ako je u pitanju pri-java geografske oznake, podnose se u vidu specifikacije koja sadrži: 1) podatke o podnosiocu prijave geografske oznake i licu ovlašćenom da ga predstavlja 2) oznaku koja se štiti 3) opis načina proizvodnje proizvoda (neophodno je jasno prikazati glavne etape u proizvodnom procesu koje daju proizvodu distinktivna svojstva; opis načina proizvodnje na neki način uspostavlja standar- de za sve buduće ovlašćene korisnike; stoga se on mora zasnivati na kriterijumima koji su primenljivi, proverljivi i pogodni za kontrolu), 4) podatke o kvalitetu ili posebnim svojstvima proizvoda, ili podatke o stečenoj reputaciji468 5) podatke o uzročnoj vezi između kvaliteta, ili reputacije, ili drugih posebnih svojstava proizvoda i opisanog geografskog područja, kao i dokaz da proizvod potiče sa opisanog geografskog područja (ovo je ključan deo prijave, jer se opravdava veza između proizvoda, nje- govih specifičnosti i navedenog geografskog imena, koje se traži za zaštitu; tri pojma su od posebne važnosti: kvalitet, reputacija i dru- go posebno svojstvo proizvoda ili proizvodnog procesa; ukoliko ovde467 Granica geografskog područja određuje se preciznim navođenjem naselja i prirodnih geografskih objekata (planine, planinski venci, reke, visoravni i slično), koje omoguća- va da se dato područje razgraniči od drugih područja (član 21, stav 2. Zakona o ozna- kama geografskog porekla)468 Dodajmo da se reputacija sastoji iz tri elementa: istorije, reputacije u prošlosti i repu- tacije danas. Istorija znači da proizvod ima dugu istoriju u određenom geografskom području. Reputacija u prošlosti jeste istorijat samog proizvoda koji ne bi bio takav da nije tekao u određenom području. Današnja reputacija znači mesto i važnost proizvoda u industriji područja odakle dolazi.
  • POSTUPAKZAšTITEUSRbIJI 287 izneti podaci ne pokažu suštinsku i kvalitetnu vezu između prirodnih i društvenih činilaca geografskog područja i proizvoda, prijava nema izgleda za potvrdan odgovor) 6) podatke kojima se dokazuje da proizvod potiče sa naznačenog geo- grafskog područja 7) odredbe o načinu obeležavanja proizvoda. Ako je u pitanju prijava imena porekla, podaci se podnose u vidu ela-borata koji sadrži: 1) podatke o podnosiocu prijave imena porekla i licu ovlašćenom da ga predstavlja 2) geografski naziv koji se štiti 3) podatke o ustaljenom načinu i postupku proizvodnje proizvoda (npr. kod proizvodnje bazirane na uzgoju životinja: rase životinja, način uzgoja, kao što je ishrana, sisanje, vreme prestanka dojenja, uzrast pri klanju, zasrevanje, klasifikacija zaklanih životinja itd.; kod proizvodnje zasnovane na biljkama: vrste biljaka, vreme sejanja i žetve, period žetve, metode žetve, način ostave, prevoz, čvrstoća, slad itd.; za ostale proizvode: opis sirovina, opis proizvodnog procesa itd.), 4) podatke o posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda 5) podatke o uzročnoj vezi između posebnih svojstava i kvaliteta pro- izvoda i opisanog geografskog područja, kao i dokaz da proizvod potiče sa opisanog geografskog područja 6) podatke kojima se dokazuje da proizvod potiče sa naznačenog geo- grafskog područj 7) dokaz o izvršenoj kontroli sirovina 8) odredbe o načinu obeležavanja proizvoda 9) podatke o količini proizvoda koja se proizvede u toku jedne godine. 22.4. Kontrola kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda Kontrola kvaliteta i posebnih svojstava novina je važećeg zakonodav-stva. Zaštita domaćih oznaka geografskog porekla na nivou EU uslovljenaje postojanjem pravno uređenog sistema kontrole kvaliteta i posebnih svoj-stava proizvoda. Svrha kontrole je da se utvrdi da li postoji usaglašenost ili
  • 288 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLApodudarnost kvaliteta i posebnih karakteristika proizvoda, načina proizvod-nje i porekla sirovina sa podacima o tome koji su sadržani u specifikaciji ielaboratu. Ovakvu kontrolu trebalo bi razlikovati od kontrole zdravstvene ilisanitarne ispravnosti proizvoda koje se vrše u postupku redovnog inspekcij-skog nadzora i koje su uređene drugim posebnim propisima. Kada je u pitanju vino, kontrola proizvodnje grožđa namenjenog zaproizvodnju vina sa geografskim poreklom, kontrola same proizvodnje, ispi-tivanje kvaliteta i ocenjivanje469 vina sa geografskim poreklom, u nadležno-sti su Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preciznije Ode-ljenje za vinarstvo i vinogradarstvo470, ili kontrolne organizacije (sertifikaci-ona tela) kojoj se mogu poveriti ovi poslovi. 22.5. Prijava za priznanje statusa ovlašćenog korisnika Prijavu za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika mogu da podne-su fizička ili pravna lica, kao i udruženja tih fizičkih i pravnih lica, koja naodređenom geografskom području proizvode proizvode koji se označavajunazivom tog geografskog područja. Prijava za priznanje statusa ovlašćenogkorisnika sadrži: 1) zahtev za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geograf- skog porekla 2) dokaz o obavljanju određene delatnosti na određenom geografskom području 3) dokaz o izvršenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvo- da od strane sertifikacionog tela navedenog u prijavi za priznavanje imena porekla, odnosno geografske oznake. 22.5.1. Zahtev za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla Zahtev za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geograf-skog porekla sadrži sledeće bitne elemente: 1) podatke o podnosiocu prijave469 Ocenjivanje vina pretežno se radi degustacijom, koja se naziva senzornom analizom, i kojom se ispituju, analiziraju i ocenjuju organoleptička svojstva (miris i ukus) vina.470 Videti: http://www.minpolj.gov.rs/index.php?stranica=kom_clanak&naredba=lista&id_ kategorija=268
  • POSTUPAKZAšTITEUSRbIJI 289 2) geografski naziv koji se štiti oznakom geografskog porekla 3) vrstu proizvoda koji se obeležava oznakom geografskog porekla 4) naziv područja ili mesta odakle proizvod potiče 5) način obeležavanja proizvoda 6) izgled geografske oznake ili imena porekla 7) naznačenje specifičnih karakteristika proizvoda 8) naznačenje da li se prijava za priznanje statusa ovlašćenog korisnika odnosi na ime porekla ili na geografsku oznaku 9) naziv sertifikacionog tela koje vrši kontrolu kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda. 22.5.2. Dokazi o obavljanju određene delatnosti Dokazi o obavljanju određene delatnosti, odnosno proizvodnji odre-đenog proizvoda na određenom području mogu biti odgovarajuće potvrde irešenja izdati od nadležnih organa. 22.5.3. Dokaz o izvršenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda Dokaz o izvršenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda je-ste sertifikat o izvršenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda,izdat od strane sertifikacionog tela, koje je u zahtevu za registrovanje imenaporekla, odnosno geografske oznake i zahtevu za priznavanje statusa ovla-šćenog korisnika oznake geografskog porekla, navedeno kao organizacijakoja vrši kontrolu proizvoda, kojim se potvrđuje da kontrolisani proizvodposeduje sva ona posebna svojstva i kvalitet koji su navedeni u podacima ospecifičnim karakteristikama proizvoda. 22.6. Redosled ispitivanja prijava Kod ispitivanja prijava po klasičnom redosledu podnošenja, utvrđenogprema datumu podnošenja, postoje dva slučaja, kada se prijava rešava po hit-nom postupku: 1) u slučaju postupka pokrenutog pred sudom, carinskim organom ili organom inspekcijskog nadzora, na zahtev suda, carinskog or- gana ili nadležnog inspekcijskog organa (ovaj postupak najčešće se
  • 290 OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA pokreće radi sprečavanja obeležavanja proizvoda lažnim oznakama porekla, te otuda i njegova hitnost) 2) ako je podnet zahtev za međunarodno registrovanje oznake geo- grafskog porekla, odnosno zahtev za registrovanje oznake geograf- skog porekla na nivou EU. 22.7. Ispitivanje uslova za priznanje oznaka geografskog porekla U postupku ispitivanja uslova za priznavanje imena porekla, odnosnogeografske oznake, Zavod je u obavezi da o ispunjenosti tih uslova pribavimišljenje organa državne uprave nadležnog za oblast u okviru koje su pro-izvodi, odnosno usluge koji se štite imenom porekla, odnosno geografskomoznakom. Pri donošenju ovakve odredbe, zakonodavac se vodio nameromda obezbedi veću kompetentnost u ocenjivanju specifikacije, odnosno elabo-rata. U domaćoj praksi, to je najčešće Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvai vodoprivrede. Nadležni organ dužan je da traženo mišljenje dostavi u rokuod 60 dana od dana kada mu je zatraženo. Ono što je zanimljivo jeste toda ukoliko nadležni organ traženo mišljenje ne dostavi u roku, Zavod će is-punjenost uslova za priznavanje imena porekla, odnosno geografske o