Jop i kurikularni okvir za filoloske studije

685 views

Published on

STRALED 2012 - November 13th 2012

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
685
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
6
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Jop i kurikularni okvir za filoloske studije

  1. 1. Jezička obrazovna politika ikurikularni okvir za filološke studije Jelena Filipović Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu
  2. 2. Tradicionalna naučna definicijajezička obrazovna politika i planiranje (JOPP) definiše se kao organizovana, ciljana i dugoročna aktivnost institucija države u oblasti odabira koji će se koristiti kao jezici obrazovanja, odnosno kao dodatni/strani/drugi jezici u datom obrazovnom sistemu (akvizicionajezička politika)JOP odozgo-na-dole i odozdo-na-gore
  3. 3. Šta je važno za svakoga od nasReč “politika” u svim datim definicijama jednostavno podrazumeva da se u donošenje gore navedenih odluka uključuju institucije države (na primer, Ministarstvo prosvete, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, i sl.) i/ili nadnacionalne institucijeNajčešće se JOP bave kvalifikovani pojedinci naimenovani od strane državnih institucija (ili u okviru za to specijano uspostavljenih tela akademske ili neke druge orijentacije, na primer, Odbor za standardizaciju srpskog jezika pri SANU)
  4. 4. Još je važnije da...Odluke jezičkih planera NIKADA nisu izmeštene iz društveno-političkog, obrazovnog i kulturnog konteksta u kome se donoseTaj kontekst direktno ili indirektno, eksplicitno ili implicitno, deluje na planirane i postignute ciljeve date jezičke politike
  5. 5. Kada je u pitanju realni svet:Recimo, koji je odnos nastavnih planova i programa i društveno-političkih stavova i uverenja njihovih tvoraca i onih koji ih implementiraju: Većinski jezik (pristup, metode, sadržaj), Manjinski i regionalni jezici (jednojezična ili dvojezična nastava, samo na manjinskom ili samo na većinskom ili na oba, u kom odnosu,...)
  6. 6.  Strani jezici: na kom uzrastu? koliko jezika? koji jezici se nude? kako se predaju? koliko sati nedeljno?...
  7. 7. Neki predlozi proaktivnih jezičkihpolitika u EvropiSavet Evrope, kao jedna od najvećih nadnacionalnih evropskih insitutcija od svog osnivanja 1949. godine bavi se i pitanjima jezika
  8. 8. Savet EvropeU svojim dokumentima SE zalaže se JOPP kojom se svim pojedincima (ne državama ili regionima) pruža mogućnost da u okviru formalnog obrazovanja (onoga koje između ostalog, bar u teoriji, i najmanje košta svakoga od nas, na nivou osnovne i srednje škole), razviju komunikativnu kompetenciju na različitim nivoima u više jezika (maternji jezik, većinski jezik, veliki svetski jezici, regionalni jezici, itd.)
  9. 9. Najznačajnija dokumenta prihvaćena uvelikom broju zemalja članica: Zajednički evropski referentni okvir za učenje, nastavu i evaluaciju jezika i Evropski jezički portfolioAspekti evropske JOPP primenjuju se i u obrazovnom sistemu Srbije, posebno u planiranju nastave stranih jezika i, u skorije vreme, srpskog kao L2
  10. 10. Evropska unijaU raspravama u Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji, koja se takođe bavi jezičkom politikom, javlja se pitanje odnosa engleskog jezika kao kontinentalnog lingua franca i ostalih jezika u obrazovnom sistemu
  11. 11. Cilj EU: trilingvalni pojednici“Rewarding challenge: How the multiplicityof languages could strenthen Europe”(Evropska komisija, 2008)Jezička raznovrsnost u srži “Evropskog projekta”, a potraga za evropskim identitetom, koja je još u toku, mora tu raznovrsnost da uvaži i da se na njoj baziraPredlog: bar tri jezika za svakoga: jezik za identifikaciju Jezik globalne/kontinentalne komunikacije (engleski, ali može biti i francuski, španski, portugalski, kineski, ili neki drugi jezik), i
  12. 12.  Lični usvojeni jezik (personal adoptive language), koji bi trebalo razvijati do maksimuma mogućnosti pojedinca kao drugi maternji jezik (dakle, taj jezik mora biti zastupljen i u obrazovnom sistemu na svim nivoima)to je jezik po izboru, te se on ne može nametati na nivou zajednice ili biti identičan za sve državljane jedne države
  13. 13. Može biti većinski jezik za imigrantsku populaciju, može biti manjinski jezik za migrantsku populaciju rođenu u dijaspori, ali i neki od velikih “svetskih” jezika...Lični usvojeni jezik zavisi i od izbora profesije, te se ne mora izabrati u ranom detinjstvu, može biti regionalni ili manjinski jezik, ili jezik neke od susednih država sa kojima data država ima specijalne bilateralne odnose, itd.
  14. 14. Lični usvojeni jezik je jezik sa kojim se usvaja i kultura i tradicija njegovih govornika, te se time doprinosi unapređenju tolerancije i razumevanja među Evropljanima
  15. 15. Povratak na početak: Važno zasvakoga od nasPRISTUP OBRAZOVNOM SISTEMU u direktnoj je vezi sa jezičkim kompetencijama (potvrđeno u istraživanjima akademskih postignuća učenika iz različitih drutštvenih klasa koji imaju isti L1, kao i učenika iz manjinskih zajednica koji treba da školu pohađaju na većinskim jezicima)
  16. 16. OBRAZOVANJE, naročito viši nivoi formalnog obrazovanja, preduslov su za mobilnost na društveno-ekonomskoj lestvici, i preduslov za pristup društvenim pozicijama MOĆI (društvene klase u savremenom Zapadnom svetu definišu se pre svega prema obrazovnim kriterijumima koji koreliraju sa ekonomskom moći, i ostalim aspektima društvene moći)
  17. 17. Zato je pozicija, zastupljenost, ponuda i oblici nastave jezika u formalnom obrazovanju od KLJUĈNOG značaja za SVAKOG POJEDINCA unutar bilo koje države:Ako vam je maternji jezik neki od tzv. malih jezika (kao što je srpski), pristup višim nivoima obrazovanja, informacijama i sistemu znanja uopšte podrazumeva poznavanje BAREM engleskog jezika pored vašeg maternjeg jezika
  18. 18. Ako ste pri tome i govornik nekog manjinskog jezika, odnosno ako vaš maternji jezik nije i jezik komunikacije u različitim domenima u većinskoj zajednici (na primer, Romi u Srbiji), za sada vam je neophodno i poznavanje većinskog jezika kao JEZIKA FORMALNOG OBRAZOVANJA, i, naravno poznavanje jednog “svetskog” jezika kao jezika međunarodne komunikacije
  19. 19. Govornici engleskog, ili nekog drugog “velikog” jezika kao L1 su u nešto drugačijoj situaciji, ali zagovornici trilingvalnih kompetencija insistiraju profesionalnoj kompetitivnoj prednosti na globalnom tržištu koju daje poznavanje ostalih jezika (engleski se već praktično podrazumeva u većini profesionalnih okruženja u Evropi)
  20. 20. EVROPA: DRUŠTVO BAZIRANO NAZNANJUZnanje, pristup i divulgacija znanja podrazumeva višejezičnost: preporuka Evropske komisije da se već sada bar dva strana jezika nađu u formalnom obrazovnom sistemu svake evropske zemlje i da se uče od najranijeg uzrastaPlurilingvalizam je u srži Evropskog projekta 2020, i direktno je u sprezi sa idejom da su veštine i ekonomski razvoj ključni faktori obrazovnog razvoja
  21. 21. ONO ŠTO JE IZVESNO JE DAJE:jedan od ključnih socijalnih parametara u savremenom svetu, koji direktno korelira sa društvenom moći, ekonomskim potencijalom i društvenim prestižom, upravo visoko obrazovanje što danas podrazumeva značajnu mobilnost studenata na evropskom kontinentu
  22. 22.  A za takvu vrstu mobilnosti neophodan uslov su kompetencije u jezicima koji nam nisu maternji
  23. 23. Kurikularni okvir za filološke studijeKurikularni okvir za filološke studije (KOFS) predstavlja okvirni dokument u kome se objedinjuju opšti zahtevi, ciljevi i ishodi filoloških studija u Srbiji.KOFS nudi preglednu i sveobuhvatnu listu ulaznih kompetencija, opštih ciljeva, pojedinačnih ciljeva po oblastima i predmetima (jezik, književnost, kultura i civilizacija, prevođenje, itd.).
  24. 24. KOFS predstavlja uvod u Evropski jezički portfolio(EJP) za filološke studije koji sadrži liste deskriptora u skladu sa opštim i pojedinačnim ishodima prema oblastima, predmetima i nivou studija.
  25. 25. KOFS predstavlja didaktičko oruđe koje nastavnom kadru obezbeđuje opštu sliku profila studenata i studentkinja koje upisujemo, školujemo i koji dobijaju diplome filologa, profesora jezika ili prevodioca.
  26. 26. Takođe, on predstavlja osnovu za formiranje EJP-a za filološke studije koji predstavlja lični dokument svih studenata i studentkinja, koji im pomaže da se kreću kroz studijske programe, i da se prema sopstvenim interesovanjima opredele za nastavak akademske ili profesionalne karijere
  27. 27. Uz to, treba da doprinese usaglašavanju nastavnih planova sa tržištem rada, lokalnim zajednicama, državama i međudržavnim institucijama kojima Srbija već pripada (npr. Savet Evrope), ili kojima planira da se priključi u relativno skoroj budućnosti.
  28. 28. Mobilnost studenata, povezanost obrazovnih ciklusa, prepoznavanje i jednako vrednovanje stečenih akademskih kompetencija/znanja i praktičnih znanja/veština za obavljanje poslovnih aktivnosti u različitim profesijama predstavljaju samo neke od ključnih zahteva novog međunarodnog tržišta rada kome težimo.
  29. 29. KOFSTreba da sadrži: Ciljeve i ishode učenja za jezičke i akademske i profesionalne kompetencije Po nivoima i nastavnim ciklusima (semestrima, godinama, itd.) Treba da se uspešno pretoči u EJP za filološke studije
  30. 30. EJP za romski jezik – primerdobre prakse u oblasti JOP-a zamanjinske i regionalne jezikeRazvijen u Savetu Evrope u saradnji sa velikim brojem institucijama, kako romskim, tako i opštim akademskim institucijama širom EvropeTakođe se bazira na Kurikulanom okviru za romski jezik koji eksplicira jezička ljudska i obrazovna prava romske dece širom Evrope i značaj nastave i učenja na jeziku primarne socijalizacije
  31. 31. EVROPSKI JEZIĈKI PORTFOLIO ZA UĈENJE ROMSKOG JEZIKA MOJ EVROPSKI JEZIĈKI PORTFOLIO Moje ime ______________________________________Koristimo priliku da izrazimo zahvalnost Vladi Finske za vekikodušnu podršku ovom projektu Kancelarija za jezičku politiku – www.coe.int/lang Savet Evrope, Strazbur
  32. 32. KO i EJP za romski jezik oslanjaju se na deskriptivne kategorije i zajedničke referentne nivoe Zajedničkog evropskog referentnog okvira za žive jezike i tako se povezuje sa širim jezičkim obrazovnim politikama Saveta Evrope koje oblikuju rad na jezičkom obrazovanju u Evropi.
  33. 33. ohrabruju učenje jezika kao sredstvo očuvanja jezičkog i kulturnog identiteta, unapređujući komunikaciju i međusobno razumevanje i boreći se protiv netolerancije i ksenofobije
  34. 34. Cilj im je da razvije zajedničku bazu za izradu nastavnih planova, smernica u kreiranju nastavnih programa, uputstva za evaluaciju i ocenjivanje, pripremu udžbenika i sl. širom Evrope.Vode računa o potrebama tri starosne grupe: 3-6 godina, 7-10 godina, 11-14 godina i može se prilagoditi različitim sociolingvističkim situacijama:
  35. 35.  1. nastava romskog jezika za decu koja ne govore romski kod kuće; 2. nastava romskog jezika za decu koja imaju osnovna znanja ali nisu fluentna u romskom jeziku; 3. nastava za decu koja tečno govore romski jezik, ali koja treba da unaprede svoje veštine u upotrebi romskog kao jezika obrazovanja.
  36. 36. KO I EJP za romski jezik takođe u obzir uzimaju i bitnu razliku između učenja romskog jezika od strane romske dece i učenja romskog kao stranog jezika (za neromsku decu) u okviru formalnog obrazovanja.
  37. 37. U drugom slučaju, novi jezik uvodi učenika u novu kulturu, dok u prvom slučaju učenje romskog jezika ima za cilj da omogući lingvistički prilaz kulturi sa kojom su deca već bliska, te da im pomogne da i da na ovaj način prodube svoj osećaj romskog identiteta.
  38. 38. Srpska verzija EJP-a i KO za romski jezik razvijena u okviru QUALIROM projekta Evropske komisije (Quality Education in Romani for Europe) http://qualirom.ecml.at/
  39. 39. Hvala na pažnji!jelenafbgd@gmail.com

×