Master rad - ANALIZA TRZISTA ONLINE PLACANJA U SRBIJI KOMPANIJA POSITIVE doo

16,459 views

Published on

Stanislava Ilić, Master rad - ANALIZA TRZISTA ONLINE PLACANJA U SRBIJI
KOMPANIJA POSITIVE doo Novi Sad

Published in: Education
1 Comment
3 Likes
Statistics
Notes
No Downloads
Views
Total views
16,459
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
10
Actions
Shares
0
Downloads
663
Comments
1
Likes
3
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Master rad - ANALIZA TRZISTA ONLINE PLACANJA U SRBIJI KOMPANIJA POSITIVE doo

  1. 1. UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA Trg Dositeja Obradovića 6 21000 Novi Sad Odsek: Industrijsko inţenjerstvo i menadţment Smer: Inţenjerski menadţment Usmerenje: Investicioni menadţment Diplomski - master rad Kandidat: Stanislava Ilić Broj indeksa: 048 Tema rada: Analiza trţišta online plaćanja u Srbiji Mentor rada: Doc. dr Branislav Marić Novi Sad Septembar 2010.godine 0
  2. 2. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Редни број, РБР: Идентификациони број, ИБР: Тип документације, ТД: Monoгрaфскa публикацијa Тип записа, ТЗ: Teкстуaлни maтeриjaл Врста рада, ВР: Диплomски-мастер рaд Аутор, АУ: Ментор, МН: Наслов рада, НР: Језик публикације, ЈП: Српски Језик извода, ЈИ: Српски Земља публиковања, ЗП: Србија Уже географско подручје, УГП: Војводина, Нови Сад Година, ГО: Издавач, ИЗ: Ауторски репринт Место и адреса, МА: Нови Сад 21000, Трг Доситеја Обрадовића 6 Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) Научна област, НО: Индустријско инжењерство и менаџмент Научна дисциплина, НД: Новац и банкарство Предметна одредница/Кључне речи, ПО: УДК Чува се, ЧУ: Библиотека ФТН-а, Трг Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад Важна напомена, ВН: Нема Извод, ИЗ: Датум прихватања теме, ДП: 27.09.2010.године Датум одбране, ДО: 01.10.2010..године Чланови комисије, КО: Председник: Велимир Тодић Члан: Никола Радаковић Члан: Душан Добромиров Потпис ментора Члан: Члан, ментор: Бранислав Марић Образац Q2.НА.06-05- Издање 1 Accession number, ANO: 1
  3. 3. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Identification number, INO: Document type, DT: Monographic publication Type of record, TR: Word printed document Contents code, CC: Graduate – Master thesis Author, AU: Mentor, MN: Title, TI: Language of text, LT: Serbian Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Vojvodina, Novi Sad Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: Publisher, PB: Author‟s reprint Publication place, PP: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6 Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes) Scientific field, SF: Industrial engineering and mаnagemеnt Scientific discipline, SD: Money and banking Subject/Key words, S/KW: UC Holding data, HD: Library, Faculty of Technical Sciences, Trg Dositeja Obradovica 6, Novi Sad Note, N: None Abstract, AB: Accepted by the Scientific Board on, ASB: 27.09.2010. Defended on, DE: 01.10.2010. Defended Board, DB: President: Velimir Todic Member: Nikola Radakovic Member: Dusan Dobromirov Mentor‟s signature Member: Member, Mentor: Branislav Maric Obrazac Q2.НА.06-05- Izdanje 1 2
  4. 4. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić SADRŢAJ 1. UVOD .......................................................................................................................... 6 2. BANKE I INTERNET ................................................................................................... 7 2.1. BANKE .................................................................................................................. 7 2.1.1. MeĊunarodne bankarske institucije ................................................................ 7 2.1.2. Definisanje pojmova ....................................................................................... 8 2.2 ELEKTRONSKO POSLOVANJE I BANKE ............................................................ 8 2.2.1 Elektronsko poslovanje.................................................................................... 8 2.2.2 Razliĉiti pogledi na E-trgovinu ......................................................................... 9 2.2.3 Vrste E-poslovanja ........................................................................................ 10 2.2.4 Banke ............................................................................................................ 13 2.2.5 Elektronsko bankarstvo ................................................................................ 14 2.3 Modeli i naĉini plaćanja preko Interneta ............................................................... 15 2.3.2 Praktiĉna primena tehnologija EC ................................................................. 17 2.4 Netbanking ........................................................................................................... 18 2.5 Virtuelna kancelarija ............................................................................................. 19 2.5.1 Virtuelne organizacije .................................................................................... 19 2.6 M-banking ............................................................................................................ 21 3. BANKE I ELEKTRONSKO POSLOVANJE ................................................................ 22 3.1 Potreba za elektronskim prenosom sredstava ..................................................... 22 3.2 Tehnologija elektronskog bankarstva ................................................................... 24 3.2.1 Elektronski novac ......................................................................................... 24 3.2.2 Platne kartice ................................................................................................. 26 3.2.3 Automatski samousluţni šalteri ..................................................................... 27 3.2.4 Maloprodajni terminali .................................................................................. 28 3.2.5 Kućno bankarstvo .......................................................................................... 28 4. ONLINE PRODAJA I SISTEMI ZAŠTITE NA INTERNETU ....................................... 30 4.1 WEB 2.0 ............................................................................................................... 30 4.2 ON-LINE trgovina ................................................................................................. 32 4.3 Sistemi naplate na Internetu ................................................................................ 33 4.3.1 Karakteristike tradicionalnih sistema plaćanja ............................................... 33 4.3.2 Sistemi plaćanja u e-trgovini .......................................................................... 34 4.3.3 Postojeći sistemi plaćanja platnim karticama ................................................ 35 4.3.4 3D – MODEL ................................................................................................. 36 4.4 Izgradnja poverenja u online komunikaciji............................................................ 37 3
  5. 5. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić 4.5. Sistemi zaštite na internetu ................................................................................. 38 4.5.1 Pay pal ......................................................................................................... 43 Moneybookers i Kameleon – plaćanje putem interneta – slike ............................... 45 5. ANALIZA TRŢIŠTA INTERNET PLAĆANJA U SRBIJI .............................................. 46 5.1 Pojava i istorijat novca i banaka na našim prostorima.......................................... 46 5.1.1 Automatska obrada podataka u bankama ..................................................... 46 5.2 Elektronsko poslovanje u Srbiji ............................................................................ 47 5.2.1. ON LINE PC BANKARSTVO - E-BANKING ................................................. 49 5.2.2. BANKE NA INTERNETU – ZAŠTO? ............................................................ 49 5.2.3 VIRTUALNE BANKE ..................................................................................... 52 5.3 Potencijali internet trţišta u Srbiji ......................................................................... 54 5.4 Analiza stanja i perspektiva razvoja online trţišta u Srbiji .................................... 54 5.5 Uloga banaka u internet plaćanju u Srbiji ............................................................. 56 5.5.1. Elektronske (plastiĉne/platne) kartice ........................................................... 58 5.5.2. Internet bankarstvo ....................................................................................... 59 5.6 Netbanking ........................................................................................................... 61 5.6.1 Opšti uslovi korišcenja Erste NetBanking usluge za pravna lica, preduzetnike i slobodna zanimanja ............................................................................................... 61 5.6.2 Korisniĉko uputstvo za korišćenje usluga sistema Banca Intesa on-line ....... 62 5.7 Banke – plaćanje platnim karticama putem interneta ........................................... 63 Web E-Commerce paket u većini slučajeva uključuje sledeće: .............................. 63 5.7.1 Nova bezbednosna usluga Banca Intese ...................................................... 64  Banka Intesa CAP rešenje za potpuno sigurno plaćanje na Internetu .................... 65 5.8. Formiranje Internet tima ...................................................................................... 67 6. KOMPANIJA POSITIVE – PRAKTIĈAN PRIMER .................................................... 68 6.1. LIĈNA KARTA FIRME ........................................................................................ 68 VIZIJA..................................................................................................................... 69 MISIJA .................................................................................................................... 69 Trţiste ............................................................................................................................ 69 Infrastruktura .......................................................................................................... 70 Poslovna rešenja .................................................................................................... 71 Servis i podrška za kritične situacije ....................................................................... 71 Konsalting i edukacija ............................................................................................ 71 Raĉunari ........................................................................................................................ 71 BIRO....................................................................................................................... 71 SUPERTOOL ......................................................................................................... 71 POGODNOSTI ....................................................................................................... 72 Microsoft paketi ...................................................................................................... 72 4
  6. 6. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić softverske aplikacije ............................................................................................... 72 Business inteligence rešenja .................................................................................. 72 Press Centar .......................................................................................................... 73 6.2 INTERNET PREDSTAVLJANJE KOMPANIJE .................................................... 74 6.2.1. WEB SITE PLAN .......................................................................................... 74 6.2.2. OPTIMIZACIJA NAVIGACIJE NA WEB SAJTU ........................................... 76 6.2.3 REJTING POPULARNOSTI/KREDIBILITETA SAJTA ................................... 77 6.2.4. STRATEGIJA PREDSTAVLJANJA KOMPANIJE, PROIZVODA I USLUGA 77 6.3 ONLINE PRODAJA – WEB SHOP ...................................................................... 79 Pregled sajta .......................................................................................................... 80 Uĉesnici i sluĉajevi korišćenja (Use Case) ............................................................. 81 6.3.1. Akcioni plan i realizacija redefinisanog web sajta POSITIVE-a .................... 83 6.3.2 POSITIVE i Banke ......................................................................................... 84 6.3.3. Saradnja POSITIVE-a i Banca Intesa-e........................................................ 85 6.4 Pogled u budućnost ............................................................................................. 86 7. ZAKLJUĈAK .............................................................................................................. 87 8. LITERATURA ............................................................................................................ 88 5
  7. 7. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić 1. UVOD Kraj drugog milenijuma obeleţila su velika informatiĉko-tehnološka dostignuća i napredovanje u svim oblastima ţivota i rada. Masovna primena raĉunara dovela je do automatizovanja poslova koji su se vekovima oslanjali na liĉni rad i liĉnu komunikaciju. Sistemi plaćanja, koji su već dva milenijuma ili više ustaljeni, dobili su konkurenciju u elektronskom novcu, izumu s kraja 20 veka. Pojava Interneta otvorila je novi milenijum, novo poglavlje i novu priĉu o novcu i sistemima plaćanja. Novac kao osnovna mera vrednosti za sada nije i ne moţe u potpunosti biti zamenjen digitalnim novcem, jer dobre osobine novca stvarane kroz istoriju nije lako zameniti nekim surogatom koji je osmišljen i stvoren da pokrije trenutni tehnološki razvoj. Ĉinjenica stoji da digitalni novac ima ĉitav niz korisnih osobina kao i da jedino takav novac moţe da funkcioniše preko Interneta. Kao posledica još brţeg razvoj IT i telekomunikacione opreme, u narednim decenijama polako će se prestati sa upotrebom realnog novca bilo koje vrste (papirnog, kovanog…). Kašnjenje u razvoju tehnologije zaštite plaćanja, ima za posledicu da se javlja odreĊeni procenat kraĊa i falsifikata, ali je taj procenat za sada gotovo beznaĉajan u odnosu na promet koji se ostvaruje, iako su tendencije porasta vidljive i izazivaju strah kod poslovnog sveta. Za siguran rad digitalnog novca putem Interneta potrebno je striktno poštovanje procedura i sistema zaštite. Banke kao finansijske institucije i Internet kao globalna mreţa, na prvi pogled nemaju mnogo zajedniĉkog. Da li je to zaista tako i u praksi i koje su to oblasti u kojima je ta uzroĉno-poslediĉna veza veoma jaka i neraskidiva, tema je koja obeleţava novi milenijum i koja svoju perspektivu i kulminaciju tek u narednim godinama moţe oĉekivati. Da li sve manje mesta ima skepticizmu kada je medjusobno poverenje u pitanju? Postoje li razlike u primeni savremenih naĉina plaćanja izmedju zemalja obe hemisfere i u ĉemu se one ogledaju? Koliko smo spremni da prihvatimo izazove i preuzmemo rizike? Na ova i još mnoga pitanja, pokušaćemo da odgovorimo na stranicama koje slede i sigurno će još mnoga ostati bez odgovora i ĉekati neko drugo, bolje vreme. Podjimo od postulata da osnovni bankarski resurs jeste POVERENJE, a novac je samo repromaterijal! 6
  8. 8. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić 2. BANKE I INTERNET 2.1. BANKE Banka je preduzeće koje se kao glavnom delatnošću bavi primanjem i davanjem kredita. Preciznije definisano, osnovne delatnosti banke predstavljaju:  uzimanje kredita  davanje kredita  posredovanje u novĉanim transakcijama Moţemo zakljuĉiti da banka vrši centralizaciju kapitala, kao i prikupljanje i plasman sredstava. Osnovna naĉela banke su:  sigurnost  efikasnost ulaganja sredstava  likvidnost  rentabilnost Prateće usluge u bankarstvu moţemo klasifikovati kao: • Usluge plaćanja koje ĉine trgovinu i trţište mogućim (na osnovu ĉekova, kreditnih kartica i vebsajtova koji se koriste u ove svrhe), • Zaštita od rizika onih koji štede i planiraju da investiraju (ukljuĉujući polise osiguranja i poslove sa derivatnim instrumentima), • Pristup likvidnim sredstvima (omogućava pretvaranje imovine i poseda u odmah raspoloţiva sredstva), i • Odobravanje kredita onima kojima su potrebni zajmovi za dopunu prihoda i povećanje ţivotnog standarda. 2.1.1. Međunarodne bankarske institucije • 1930 “Banka za meĊunarodne obraĉune Bank for International Settlements (BIS) osnovana na Haškoj konferenciji. Zadatak da pospešuje saradnju centralnih banaka Posle II svetskog rata: • MEĐUNARODNI MONETARNI FOND - International Monetary Fund (IMF) • MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ International Bank for Reconstruction and Development (IBRD), MeĊunarodna finansijska korporacija MeĊunarodno udruţenje za razvoj • Osnovan je i Bretton Woods 1944 god: 730 delegata iz 44 zemlje potpisuju the Bretton Woods Agreements Banke su centralizovane institucije kojima je neophodno da imaju trenutno stanje sredstava na raĉunu. To je dovelo da je već 60 tih godina došlo do uvoĊenja raĉunara u bankarsko poslovanje. An automated teller machine (ATM) or automatic banking machine (ABM). 7
  9. 9. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić 2.1.2. Definisanje pojmova Definišimo pojmove vezane za banke i elektronsko poslovanje, kako bi olakšali razumevenje tekstova i priloga koji slede. Elektronska kupovina je kupovina robe i usluga elektronskim putem. Ukljuĉuje pretraţivanje, izbor, pregovaranje, naruĉivanje, fakturisanje, plaćanje, distribuciju i prihvat robe, obraĉun i ostale usluge. Elektronski (digitalni) novĉanik je softverska aplikacija koja ima funkciju da potvrdi identitet korisnika putem digitalnih sertifikata ili drugih šifrovanih metoda, da ĉuva i prenese novĉanu vrednost, da osigura proces plaćanja od kupca do prodavca. Elektronski ĉek je digitalno potpisana elektronska poruka, sadrţi sve informacije kao i klasiĉan ĉek. Elektronski novac ĉine: finansijske transakcije u obliku elektronske poruke zaštićene od zloupotrebe kriptografskim metodama. Ukljuĉuje i pojam elektronskog novĉanika, nalazi se na pametnoj kartici u koju banka upisuje odreĊenu sumu „elektronskog novca”, koja se smanjuje kada korisnik plaća karticom. Elektronski potpis je niz znakova u elektronskom obliku, kreiran raĉunarom, ima istu pravnu snagu kao i ruĉni potpis. Postoji više tehnologija elektronskog potpisa, skenirani ruĉni potpis, biometrijski potpis i digitalni potpis. Elektronski prenos novca je postupak kojim se pomoću elektronskog prenosa poruke prenosi novac izmeĊu dva mesta, bez fiziĉkog prenosa gotovine. Elektronsko poslovanje je oblik organizacije rada u razmeni strukturiranih i nestrukturiranih poslovnih dokumenata elektronskim putem izmeĊu poslovnih partnera. Ukljuĉuje elektronsku trgovinu. Javni kljuĉ je kljuĉ za šifrovanje i dešifrovanje podataka, poznat poslovnim partnerima, a sastavni deo certifikata po normi X-509; za šifrovanje poruke u asimetriĉnim algoritmima. Infrastruktura javnog kljuĉa je naĉin izdavanja, ĉuvanja, provere i upravljanja sertifikatima. Koristi algoritme javnog kljuĉa, hash, digitalnog potpisa i tajnog kljuĉa. Mikroplaćanja su elektronska plaćanja male vrednosti, koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima (npr. za distribuciju softvera, filmova, muzike, fotografija, elektrosnkih magazina i sl.). Pametna kartica je kartica sa ugraĊenim elektronskim ĉipom. Tajni kljuĉ je kljuĉ za šifrovanje i dešifrovanje poruke poznat samo vlasniku, kojim se moţe dešifrovati poruka šifrovana javnim kljuĉem. Kljuĉevi su sled bitova, obiĉno 1024 bita, te su komplementarni. 2.2 ELEKTRONSKO POSLOVANJE I BANKE 2.2.1 Elektronsko poslovanje Elektronsko poslovanje ili E-business predstavlja sistem izvršavanja svih elemenata poslovnih aktivnosti ekonomskog procesa elektronskim putem, odnosno stvaranje dodatnih vrednosti koristeći se informaciono-komunikacionim tehnologijama. 8
  10. 10. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Electronic Business – pojam elektronskog poslovanja jeste, u suštini, voĊenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizaciju poslovanja u sopstvenoj firmi online i organizaciju prema klijentima. Electronic Business – prema IBM-u predstavlja transformaciju kljuĉnih poslovnih procesa upotrebom Internet tehnologija. Dakle, Elektronska trgovina – e-commerce jeste komponenta elektronskog poslovanja, koja opisuje procese kupovine, prodaje i razmene dobara, usluga i informacija, putem raĉunarskih mreţa, koje ukljuĉuju i Internet. Internet je javno dostupna globalna mreţa koja zajedno povezuje raĉunare i raĉunarske mreţe korišćenjem istoimenog protokola (internet protokol=IP). To je "mreţa svih mreţa" koja se sastoji od miliona kućnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreţa koje meĊusobno razmenjuju informacije i usluge kao što su elektronska pošta, chat i prenos datoteka te povezane stranice i dokumente World Wide Weba. Elektronsko poslovanje se pojavilo poĉetkom 80-ih godina XX veka ali je tek poĉetkom XXI veka doţivelo svoj nagli razvoj. Sa naglim razvojem i sve većom primenom Interneta sve veći broj korisnika koristi mogućnosti koje pruţa elektronsko poslovanje. A šta je elektronsko poslovanje? Elektronsko poslovanje je, dakle, razmena standardizovanih elektronskih poruka izmeĊu fiziĉkih i pravnih lica u pregovaranju, ugovaranju, kupovini, prodaji, plaćanju, komuniciranju sa upravom i sudovima i u svim drugim poslovnim transakcijama, a za koje je zakonom dozvoljena njegova primena. Electronic Commerce, e-commerce – elektronska ili online prodaja-trgovina. E-trgovina je uţi pojam e-poslovanja. Reĉ je o naĉinu poslovanja gde dolazi do kupovine i prodaje, odnosno razmene vrednosti ili transakcije novĉanih sredstava. Brzina njegovog razvoja kao i prepoznate prednosti ovog naĉina poslovanja dovode do javljanja pojma e-economy ili nove ekonomije - nove ekonomske ere. Neki je još nazivaju i informatiĉkom ili digitalnom erom. U svakom sluĉaju granice i pravila tradicionalnih naĉina poslovanja su pomerene. U centar zbivanja sada dolaze: borba za kupca - kroz brigu za njega, kao i sam kupac informacije i njihova razmena putem IT-a, tzv. knowledge worker – radnik znanja. Pojam E-poslovanje vezuje se uglavnom za trgovinu, zapravo prodaju i kupovinu artikala putem interneta. U tom kontektstu, prednost E- poslovanja je ta što ono moţe poboljšanim marketingom povećati prodaju, kao i veliĉinu prodajnog programa te smanjiti troškove vezane za upite kupca. Nedostaci E–poslovanja odnosno E-trgovine kriju se u prebrzom menjanju tehnologije i meĊunarodnim kulturološkim i zakonskim poteškoćama. 2.2.2 Različiti pogledi na E-trgovinu Komunikacije – isporuka informacija, proizvoda/usluga, i obavljanje plaćanja elektronskim sredstvima komunikacije. Poslovni procesi – primena tehnologija u cilju automatizacije poslovnih procesa Usluge – omogućavanje smanjenja troškova uz istovremeno povećanje brzine i kvaliteta izvršenih usluga. 9
  11. 11. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Online aspekt – kupovina i prodaja proizvoda i informacija online. Većina definicija upućuje na to da elektronska trgovina nije striktno ograniĉena na kupovinu i prodaju proizvoda/usluga, već ukljuĉuje pretprodajne i postprodajne aktivnosti u okviru lanca snabdevanja. Kupovna strana e-trgovine odnosi se na transakcije nabavke neophodnih resursa za organizaciju od dobavljaĉa. Prodajna strana e-trgovine odnosi se na transakcije prodaje proizvoda kupcima. Preduslovi za uspešno elektronsko trgovanje su, pre svega:  Zakonska regulativa  Rasprostranjenost sistema bezgotovinskog plaćanja i mogućnost njihove upotrebe na Internetu  Telekomunikaciona infrastruktura i potrebna IT oprema 2.2.3 Vrste E-poslovanja E-poslovanja, prema prirodi transakcija (ko, kome i za koju vrednost) delimo na sledeće (osnovne) modele:  B2B (Business-to-business) - model u kojem su uĉesnici pravna lica/firme. Razvoj B2B moţemo podeliti u tri faze: EDI, osnovni B2B e-commerce i Electronic Marketplaces (eMarkets). Poĉetak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI sistema. Velikim ulaganjima u informacione tehnologije, kompanije su postigle znaĉajan stepen automatizacije internog poslovanja ali je njihova komunikacija sa poslovnim okruţenjem obavljana klasiĉnim putem. Naruĉivanje robe ili usluga podrazumevalo je da se nakon kreiranja u sopstvenom informacionom sistemu narudţbenice, ili raĉuni štampaju i šalju poštom poslovnim partnerima. Kada kupac ili dobavljaĉ, primi dokumentaciju ona se u većini sluĉajeva ponovo ruĉno prekucava i unosi u njihov IS. Uvek postoji mogućnost da se pojave greške prilikom prekucavanja, da se document izgubi ili bude oštećen u transportU. Iz tog razloga, postojala je potreba da se elektronskim putem omogući meĊusobna komunikacija informacionog sistema preduzeća sa IS njegovih poslovnih partnera, i na taj naĉin eliminišu svi nedostaci komunikacije klasiĉnim sredstvima. Rešenje je pronaĊeno u uvoĊenju EDI sistema, koji predstavljaju prvi vid B2B elektronskog poslovanja. Glavni razlozi primene Interneta u B2B su:  Globalna dostupnost  Lako povezivanje i niska cena usluga  Korišćenje standardnog svima raspoloţenog softvera za pristup  Postojanje adekvatnih sigurnosnih mehanizama  Laka integracija sa postojećim back-office sistemima. 10
  12. 12. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Velike kompanije su u Internetu videle šansu da u velikoj meri smanje troškove komunikacije sa svojim poslovnim partnerima uz istovremeno pruţanje mougćnosti saradnje i manjim firmama koje do sada nisu mogle sebi da priušte skupa EDI rešenja. E-marketplaces (e-trţnice, virtuelno trţište) predstavljaju novi vid online posrednika koji na jednom mestu efikasno predstavlja agregiranu ponudu i traţnju, pruţajući kupcima niţe troškove nabavke uz mogućnost kontakata sa novim dobavljaĉima, a isto tako i dobavljaĉima niţe troškove prodaje uz mogućnost kontakata sa novim kupcima. Postoji vise razliĉitih modela e-Markets-a, u zavisnosti od toga ko ih je organizovao:  Jedan ili vise velike kupaca (Buyers-Driven eMarketplaces – 29%), industrijskih giganata koji u ovom naĉinu poslovanja vide mogućnost povećanja efikasnosti lanca snabdevanja uz istovremeno znaĉajno smanjenje troškova;  E-marketplaces organizovane od strane jednog ili vise velikih snabdevaĉa (Suppliers-Driven eMarketplaces – 2%), ili  E-marketplaces organizovanih od neutralne treće strane (64%), podgrupu predstavljaju nezavisne e-trţnice uspostavljene od strane snabdevaĉa tehnologijom e-trţnica, umesto nezavisnih organizacija. Neutralnost organizatora u odnosu na industriju kojoj je namenjen eMarket, naroĉito je neophodna na trţištima na kojima postoji veliki broj i kupaca i prodavaca.Poverenje je u ovom sluĉaju kljuĉan faktor za pridobijanje velikog broja uĉesnika neophodnih za normalno funkcionisanje eMarketa. Po naĉinu organizovanja, mogu se podeliti i na:  Vertikalne – orijentisane na rešavanje potreba u okviru odreĊenih industrijskih grana  Horizontalne – specijalizovane za odreĊenu kategoriju proizvoda ili kupaca. Prednosti e-trţnica za prodavca:  Ima ciljano trţište za plasman svojih proizvoda  Pristup alatima za odrţavanje informacija o proizvodu na jednom mestu  Mogućnost interakcije s kupcima (mišljenje o proizvodu), mogućnost uvida u konkurentske cene proizvoda  Mogućnost primanja porudţbina bez vlastitog sistema za e- commerce na sopstvenim stranicama  Postizanje najbolje trţišne cene za proizvode  Saznanja o novim trţištima  Smanjenje administrativnih troškova  Proširivanje postojećeg distribucionog kanala 11
  13. 13. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Prednosti e-trţnica za kupca:  Kvalitetan i efikasan naĉin pretraţivanja, poreĊenja i kupovine proizvoda  Svaka transakcija moţe uštedeti vreme i novac  Obnovljene i pravovremene informacije o dostupnosti i cenama proizvoda  Direktni kontakt s prodavcem ili proizvoĊaĉem Trţište ima svoj javni i privatni deo. Poseban segment trţišta ĉine funkcionalnosti namenjene njemu samom. Javni deo e-trţnica, virtuelnog B2B trţišta ĉine sve javno dostupne informacije koje se objavljuju na web prezentaciji virtuelnog trţišta. To su informacije ĉija je namena zadrţavanje paţnje posetioca radi privlaĉenja novih uĉesnika na trţištu i promovisanja virtuelnog trţišta, kao što su: privredne vesti, novosti, edukacija, promotivni sadrţaji, interesantni linkovi, chat, web forum I dr. Privatni deo sajta ĉine softverski moduli putem kojih se obavljaju trţišne transakcije. Pristup ovom delu virtuelnog trţišta zaštićen je korisniĉkim imenom i lozinkom. Njemu mogu pristupati samo ovlašćena lica iz preduzeća koja su ĉlanovi virtuelnog trţišta. Moduli koji ĉine privatni deo virtuelnog trţišta su: prodaja, nabavka, plaćanje, administracija, pomoćne aplikacije i razni servisi. Nabavka obuhvata opciono: pretragu proizvoda, poruĉivanje, uvid u stanje porudţbenice, pregovaranje sa prodavcem o uslovima kupoprodaje, licitiranje na aukciji, pregled statusa aukcije, davanje poziva za ponudu, razmena plana nabavke sa kupcem, štampanje raznih izveštaja o transakcijama i dr. Plaćanje podrazumeva tri osnovna koraka: formiranje elektronskog naloga za plaćanje, slanje u banku i pregled elektronskih naloga za prenos potraţivanja i obaveza. Banke su te koje zaokruţuju transakciju, pruţajući korisnicima ugodnost plaćanja putem internet. Pored provizije za usluge platnog prometa, interese banke je i da vodi raĉune kupca i prodavca, jer na taj naĉin ne dolazi do odliva njene likvidnosti. U sluĉaju meĊunarodne razmene, integracija servisa poput Bolero I SWIFT bankarske mreţe omogućava automatizaciju bankarskih poslova dokumentarnog akreditiva i meĊunarodnog plaćanja. Da bi se omogućila komunikacija trţišta i njegovih ĉlanova, neophodno je da jezik komunikacije bude poznat svim uĉesnicima. Pošto je komunikacija potpuno automatizovana, softver virtuelnog B2B trţišta i softver uĉesnika u procesu elektronske trgovine moraju biti u stanju da prepoznaju poruke koje se razmenjuju i automatski ih obrade. U sluĉaju kada kolaborativne servise pruţa proizvoĊaĉ ERP sistema svojim klijentima, ne postoji problem komunikacije izmeĊu back-office aplikacije i kolaborativnih servisa, jer su oni, u tom sluĉaju, usaglašeni sa standardima ERP sistema i funkcionišu kao njegov produţetak. U idealnom sluĉaju, korisnik ERP sistema ni ne zna da li se nalazi u back-office aplikaciji ili koristi neki od kolaborativnih servisa. 12
  14. 14. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić ERP sistemi velikih proizvoĊaĉa su obiĉno zatvoreni za ostale proizvoĊaĉe, što njihovim korisnicima predstavlja problem. Isto tako, nezavisna elektronska trţišta ne govore istim jezikom kao back-office aplikacije njihovih ĉlanova.  B2C (Business-to-Consumers) - model koji ukljuĉuje maloprodaju krajnjim potrošaĉima – kupcima - korisnicima.  C2C (Consumer-to-Consumer) - model u kojem krajnji kupac prodaje i kupuje od krajnjeg kupca, fiziĉkog lica. Pod ovim modelom vrlo ĉesto se nalaze razni oglasi.  P2P (People-to-People) - model u kojem dolazi do razmene dobara, uglavnom digitalnih.  C2B (Consumers-to-Business) - model ukljuĉuje fiziĉka lica koje svoje proizvode i usluge prodaju poslovnim subjektima.  B2E (Business-to-Employees) – model koji se bavi internim aktivnostima u okviru preduzeća, obiĉno putem Interneta, i to obiĉno: razmena informacija izmeĊu zaposlenih, razmena ili prodaja proizvoda zaposlenima, online obuka i sl.  G2C (Government-to-Citizens), G2B (Government-to-Businesses) – modeli u kojima drţavne sluţbe razmenjuju proizvode, usluge i informacije sa fiziĉkim i pravnim licima.  Tu su još i: C2G (Citizens-to-Governments), B2G (Business-to- Governments), E2E (Exchange-to-Exchange ili End-to-End), m- commerce, c-commerce i mnogi drugi 2.2.4 Banke Banke su finansijske institucije koje primaju depozite i odobravaju kredite. Pod pojmom banke podrazumevaju se firme poput komercijalnih banaka, štedno-kreditnih organizacija, štedionica i kreditnih unija. Banke su finansijski posrednici s kojima ljudi stupaju u kontakt kada im je potreban kredit, koji najĉešće dobijaju od lokalne banke. Proteklih godina, medjutim, primetan je porast drugih finansijskih institucija, kao što su osiguravajuće kompanije, finansijske kompanije, penzioni fondovi, investicioni fondovi i investicione banke. Pre kratkog vremena, kada ste uzimali gotovinu iz banke, morali ste svaki put stajati u dugim redovima i suoĉavati se sa veoma (ne)prijateljski raspoloţenim referentima. Danas, dok podiţete gotovinu, uglavnom koristite bankomat, a stanje na raĉunu moţete proveriti i od kuće, pomoću svog raĉunara. Ogroman napredak u informacionoj tehnologiji doveo je do toga da se finansijske usluge pruţaju elektronskim putem, što je poznatije pod nazivom E-finansije. Kako posmatramo banke sa aspekta E-poslovanja? Banke predstavljaju centralno mesto gde se finansijski zatvara poslovanje prebacivanjem sredstava sa raĉuna kupca na raĉun prodavca i na taj naĉin kompletira transakcija. Dakle, jedna od oblasti u kojoj je e-business naroĉito razvijen je E-banking. Krenimo redom... 13
  15. 15. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić 2.2.5 Elektronsko bankarstvo Od samog zaĉetka E-Commerca u ĉitav posao ukljuĉene su i banke. U poĉetku, one se pojavljuju kao nosioci kartiĉnog poslovanja, a zatim banke postaju aktivni uĉesnici u poslovanju preko Interneta. Pored direktnog poslovanja sa korisnicima platnih kartica banke sklapaju i ugovore o primanju kartica od strane trgovaĉke mreţe (sa vlasnicima Internet prodajnih mesta). Automatske klirinške kuće (Authomated Clearing House-ACH) su jedna od prvih formi kompjuterizacije izmeĊu banaka. Javile su se šezdesetih godina XX veka u SAD, Engeskoj, Japanu, a originalni pristup zasnivao se na offline sistemima. Ovakvi samoautomatizovani sistemi omogućavali su brţi i efikasniji transfer u odnosu na prethodni papirni i bez online osnove. U poĉetku se preko njih vrše redovna plaćanja kao što su premije osiguranja, otplate kredita, penzije, socijalna primanja i sl. Elektronske klirinške komunikacije, koje po konceptu zamenjuju trenutnu vezu izmeĊu banaka, uspostavljaju se danas za obavljanje krupnih i znaĉajnih finansijskih transakcija. Ove vrste veza su novijeg datuma, a njihovi tipiĉni primeri su elektronski klirinški sistemi velikih njujorških i londonskih banaka ĉiji promet ima kljuĉnu poziciju u bankarskim aranţmanima. Dakle, ACH je nacionalna mreţa za prikupljanje i izdavanje kapitala koja omogućava infrastrukturu elektronskog plaćanja. Mreţa radi preko ACH instrukcija koje sadrţe: • Ime korisnika, • Broj raĉuna, • Broj finansijske organizacije, • Iznos, • Datum transakcije. Ĉetiri primarna dela ACH procesiranja su: • Inicijator – osoba ili entitet koji zapoĉinje ACH transakciju preko ACH mreţe. • Finansijska institucija inicijatora – zapoĉinje ulaz u ACH mreţu u ime inicijatora. • Primalac – entitet koji prihvata plaćanje kao rezultat ACH transakcije. • Finansijska institucija primaoca – institucija koja prihvata ACH podatke od finansijske institucije inicijatora. Swiching centri - Kao specifiĉno tehniĉko rešenje za obavljanje komunikacija u meĊubankarskim relacijama pojavljuju se veze koje se meĊu bankama uspostavljaju preko swiching centara sa kojima su banke direktno povezane i preko kojih meĊusobno 14
  16. 16. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić komuniciraju. Ovakvo rešenje za meĊubankarsku komunikaciju potrebno je za funkcionisanje sistema elektronskih plaćanja u maloprodaji (EFT/POS) i sistema samousluţnih šaltera (ATM) u koje je ukljuĉeno više banaka. Preko meĊubankarskih komunikacija zasnovanih na swiching centrima odvija se funkcionisanje sistema samousluţnih šaltera i elektronskih plaćanja u maloprodaji. SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) je svetsko udruţenje meĊubankarskih finansijskih telekomunikacija osnovano u formi neprofitnog privatnog akcionarskog društva, da bi vremenom poĉelo zvaniĉno da funkcioniše. Osnovne komponente SWIFT-a su: 1. mreţa, 2. zajedniĉki jezik i 3. struktura i koordinacija. Arhitektura mreţe SWIFT zasniva se na koncepciji odreĊenog broja operacionih centara od kojih je svaki povezan sa regionalnim. Prenos kroz mreţu SWIFT-a poĉinje sa prijemom poruke u regionalnim centrima do kojih se prenose lokalnim mreţama. Poruke koje se primaju u nekom regionalnom centru se zatim prenose do operacionog centra sa kojim je taj regionalni centar povezan. SWIFT danas obezbeĊuje sigurnu i pouzdanu razmenu informacija vezanih za aktivnosti transakcija plaćanja, transakcije na novĉanom trţištu, deviznom trţištu i sl. Njegove aktivnosti ka budućem razvoju usmerene su ka pripremama znaĉajnih mogućnosti za podršku novih poslova, kao što su e-trgovina, pre-trgovinski poslovi i procesi, plaćanja malih vrednosti itd. Naglim razvojem Interneta sredinom 90-tih implementira se SWIFTAlliance koji omogućavaju bankama hardversku nezavisnost, da bi uvoĊenjem SWIFTNet bio omogućen i servis za devizne transakcije. 2.3 Modeli i načini plaćanja preko Interneta Kada se govori o modelima plaćanja tu se pre svega misli na to ko pokreće transakciju i kako se ona odvija do svog završetka.  Keš orijentisan metod  Ĉek orijentisan model  Model plaćanja sa platnim karticama  Model plaćanja platnim nalogom. 2.3.1.Načini plaćanja preko interneta U dosadašnjoj praksi u svetu i kod nas su primenjivani sledeći modeli plaćanja roba i usluga na Internetu: 15
  17. 17. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić  Pouzećem: Za ovaj naĉin plaćanja nije potrebna kartica već se plaća direktno onome ko obavlja isporuku robe. Korisnik Interneta pronalazi ţeljenu robu na sajtu trgovca, popunjava formular i na taj naĉin se prijavljuje za kupovinu robe. Loša strana ovog naĉina je to što se roba dostavlja na adresu, a plaćanje je kada se roba preuzme. Ovo je nepovoljno sa stanovišta prodavca jer se javlja veliki procenat robe koja se vraća a nije uzeta, a troškovi su već napravljeni.  Kupovina, plaćanjem u banci preko raĉuna je kada korisnik na sajtu trgovca pronaĊe ţeljenu robu i broj ţiro raĉuna na koji će izvršiti uplatu novca. Jedan primerak uplatnice dostavlja trgovcu ili ga e-mail-om obavesti da je uplatio novac, a ovaj proveri uplatu, a zatim mu robu dostavlja na naznaĉenu adresu. Ovaj naĉin plaćanja je nepovoljan za kupca jer mora da ide u banku, ĉeka u redu i plati, a sve to traţi dosta napora i vremena za obavljanje transakcije, te je i broj korisnika koji su spremni da na ovaj naĉin nabavljaju robu mali.  Plaćanje putem platne kartice je najpogodniji metod ali uz odreĊenu dozu rizika kako za kupca tako i za trgovca. Za ovakav naĉin poslovanja potrebno je obezbediti kvalitetne sigurnosne metode plaćanja. Sa stanovišta kupca ovo je najkomforniji naĉin plaćanja. U prethodna dva naĉina plaćanja proces se zatvarao sa trgovcem i korisnikom, eventualno sa poštom. Ovaj naĉin zahteva znaĉajno povećanje broja uĉesnika u procesu plaćanja. Slika br. 1 - Rizici u procesu Internet plaćanja 16
  18. 18. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Slika br. 2 – Platne kartice za Internet plaćanje 2.3.2 Praktična primena tehnologija EC Mogućnosti trgovine preko Interneta je i dalje jedno od najzanimljivijih podruĉja kojima se bave poslovnih ljudi u Evropi i svetu. Ipak, jedinstvena definicija pojma E- Commerc još uvek ne postoji. A dodatnu zabunu uneo je izraz E- Bussines, preuzet od IBM, koji je tako nazivao skupove svojih poslovnih aranţmana vezanih za Internet. Istraţivanja pokazuju da je najšire prihvaćena ona definicija po kojoj se pod Elektronskom trgovinom podrazumeva skup komercijalnih transakcija koje se odvijaju preko Interneta, nevezano za njihove prave ili virtuelne vrednosti. Ova definicija ne ukljuĉuje oglasne poslove, kao ni bilo koje oblike prometnih zloupotreba. Broj onih koji nude svoju robu ili usluge putem Interneta i dalje raste. Smanjenje troškova koje obezbeĊuje korišćenje Interneta je ekonomski aspekt koji moţe da objasni ovakav trend i pored propasti dela .com (dot kom) kompanija poĉetkom ovog veka. Pomeranja na E- trţištu kreću se u pravcu veće zastupljenosti u prometu proizvoda i usluga namenjenih krajnjem korisniku. Kako ljudi stiĉu iskustvo na internetu, tako ga sve više koriste u svim oblastima svog ţivota, bilo da se radi o informisanju o dnevnim dogaĊajima, dobijanju informacija o zdravstvenom osiguranju ili o kontaktu s porodicom i prijateljima. U Evropi razvoj E - Commerca je postignut i uvoĊenjem jedinstvene valute, ĉime se dodatno ukidaju trgovinske barijere i ponuda postaje jedinstvena. Trend razvoja trgovine preko World Wide Web- a ima direktan uticaj na afirmaciju preduzeća koja u njoj uĉestvuju, na porast njihovog rejtinga na svetskoj Internet mapi. Kompanije kao što su Virgin, AOL, Microsoft izgradile su svoja imena preko WEBa. Danas se na njih raĉuna kao na pouzdane snabdevaĉe kojima se veruje. Sa marketinškog aspekta, E-Commerce je skoro idealni model komunikacije sa klijentom. Za razliku od konvencionalnih medija, komunikacija sa klijentom preko Interneta je individualna, pa je u takvom okruţenju uspeh gotovo zagarantovan. 17
  19. 19. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Razvojem E- commerca posebno rastu šanse malim kompanijama da se za njih sazna i da ravnopravno sa velikim plasiraju svoje proizvode. Osnovni rizik koji se vezuje za uvoĊenje elektronskog poslovanja je svakako taj, da se ova investicija neće isplatiti dok će konkurencija grabiti napred. TakoĊe, svaki uĉesnik u lancu snabdevanja sada ima povećanu šansu (i ţelju) da preskoĉi sve ostale uĉesnike koji ga dele od krajnjeg potrošaĉa. Velika fleksibilnost se izdvaja kao jedini naĉin opstanka za svakog uĉesnika u lancu tokova dobara. Slika br. 3 – Faze Internet plaćanja Online distributivni modeli - Drop-Shipping Model (nema lagera, manji profiti, korisniĉki servis) Vlasnik sajta nudi proizvode razliĉitih, geografski dislociranih dobavljaĉa. - Model lokalne distribucije (nema lagera, problem zaliha) Vlasnik sajta nudi proizvode odreĊenih lokalnih distributera i ima veći uvid u mogućnosti zadovoljenja potreba kupaca. - Model sopstvenog lagera (trenutno slanje, korisniĉki servis, zarobljena sredstva, kvalitetan logistiĉki lanac). Vlasnik sajta poseduje lager, ima sopstveni sistem pakovanja i distribucije (fulfillment service). - Eksterni fulfillment servis (outsourcing distribucije, prodaja puno proizvoda, manji profiti) Vlasnik sajta ne vodi raĉuna o logistiĉkom lancu, prodaje puno proizvoda, uz manji profit. 2.4 Netbanking NetBanking je jedan od novijih servisa elektronskog bankarstva. Zasnovan je na web rešenju, a korisnik je zaštićen od spoljnih neovlašćenih upotreba korisniĉkim 18
  20. 20. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić imenom i lozinkom. Pojedine banke imaju i dodatne sisteme zaštite (pr. Erste banka – TAN tablica). Servis je namenjen i graĊanima i preduzećima, a usluge koje nudi graĊanima jesu:  pregled stanja i prometa na svim otvorenim raĉunima u banci (tekući, kreditni, devizni);  pregled svih transakcija zadatih pomoću NetBankinga, kako dinarskih tako i deviznih (proknjiţenih, neproknjiţenih, storniranih, neizvršenih);  sva plaćanja koja se mogu izvršiti na šalteru mogu i preko NetBankinga;  prenos sa jednog na drugi raĉun unutar banke (ukljuĉujući i izmirenje kreditnih obaveza);  plaćanja sa raĉuna kreditnih kartica;  oroĉenje sredstava;  pregled i štampa izvoda;  izbor jezika – srpski ili engleski. 2.5 Virtuelna kancelarija 2.5.1 Virtuelne organizacije Virtuelne organizacije su geografski razmeštene organizacije koje su povezane zajedniĉkim interesima, a saraĊuju kroz meĊusobno nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomoć informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Virtuelne organizacije moţemo organizovati kao: - telework, - virtuelne kancelarije i - virtuelne timove. Telework ili rad zaposlenog na daljinu gde lokacija radnog mesta moţe biti: - Kod kuće - zaposleni upravljaju dinamikom rada i radnim vremenom, i obezbeĊena su im sva tehniĉka sredstva. - Satellite office - kancelarije udaljene od sedišta organizacije, zaposleni dele radni prostor, smanjuju vreme i troškove komunikacije. - Mobile office - primenjuje se kod trgovaĉkih putnika. - Telecentre – kancelarija u kojoj se deli prostor sa zaposlenima iz drugih organizacija. 19
  21. 21. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Virtuelna kancelarija predstavlja novi koncept organizacije kancelarija i primenjuje se u: - kancelarijama za telework, - klasiĉnim kancelarijama u preduzećima. Vrste virtuelnih kancelarija su: 1) Hot desk environment:  zaposlenom se svakog dana odreĊuje drugi sto,  omogućen mu je pristup elektronskoj pošti i raĉunarskim podacima. 2) Hotelling - zaposleni veći deo radnog vremena provode kod klijenta koristeći njegovu opremu i resurse (sliĉno kao posetilac hotela). 3) Touchdown office - zaposlenima se dodeljuje radni prostor kada doĊu na posao po principu »first come – first serve”. Virtuelni timovi nastaju zbog nerutinskih poslova za koje organizacije nemaju osposobljene struĉnjake. Formiraju se timovi struĉnjaka, koji mogu biti fiziĉki udaljeni. Oni su fleksibilni na promenljive uslove u okruţenju. Imaju komplementarne veštine i nezavisne ciljeve, ĉine ih zaposleni koji rade kod kuće i male grupe u kancelarijama. Vrste virtuelnih timova: - timovi za razvoj projekata ili proizvoda, - radni ili proizvodni tim, - servis timovi, - upravljaĉki timovi, - akcioni timovi... Prednosti virtuelnih organizacija: - omogućava se angaţovanje najboljih struĉnjaka, - fleksibilna organizacija lakše odgovara na promenljive zahteve trţišta, - konkurentnost izmeĊu razliĉitih privrednih jedinica, - povećanje produktivnosti, 20
  22. 22. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić - pouzdanije i zadovoljnije osoblje, - fleksibilnost pri radu zaposlenih, - povećanje produktivnosti zaposlenih, - radni dan traje 24 ĉasa. 2.6 M-banking M-Commerce je podskup svih e-Commerce transakcija, i u B2C (business-to- customer), ali i u B2B (business-to-business) poslovanju. Većina istraţivanja m-Commerce sistemima predviĊa uspešnu budućnost. M- Commerce aplikacije omogućavaju primenu beţiĉnih mobilnih ureĊaja za kupovinu razliĉitih roba i usluga, pozorišnih i prevoznih karata, knjiga, realizaciju bankovnih transakcija, pristup plaćenim sadrţajima i informacijama (repertoar bioskopa, red voţnje, vremenska prognoza, kursna lista, izveštaji sa berze, ...). Prednosti m-Commerce sistema su višestruke ali postoje i nedostaci meĊu kojima su najvaţniji: pitanje autentifikacije, sigurnosti i privatnosti. Problem razvoju m- Commerce sistema u Srbiji je i manja razvijenost mobilnih telekomunikacionih mreţa. Preduslov razvoja mobilne elektronske trgovine je dalji napredak i uvoĊenje novih tehnologija mobilnih telekomunikacija. Treća generacija mobilnih telekomunikacija je ta koja stvara uslove za potpunu ekspanziju mobilne elektronske trgovine. Prema istraţivanju Jupiter Research, 80 procenata korisnika Interneta je koristilo ovaj medijum za kupovinu ili informisanje o konkretnih proizvodima. Istraţivanje je od znaĉaja upravo zbog ukljuĉivanja i onih Internet korisnika, koji nisu ostvarili prave online kupovine, već su Internet koristili za skupljanje informacija i uporeĊivanje karakteristika i cena konkurentnih proizvoda. M-Commerce transakcije ne moraju biti samo online kupovine. M-Commerce servisi koriste potpuni “click-and-mortar” poslovni model. Mobilni telefoni su uvek kod svojih vlasnika, bez obzira gde se oni nalaze. Zbog toga se nameću kao najbolji izbor u sluĉaju potrebe trenutne akcije, koja je uslovljena dinamikom i promenama u dnevnom rasporedu i aktivnostima vlasnika telefona. Sve M-Commerce servise moţemo podeliti u ĉetiri generacijske grupe. Prvu generaciju (1999. godina) ĉine osnovni servisi (glas, organizatori). Drugu grupu (2000.) predstavljaju tzv. informacioni servisi, kao što su e-mail, vremenska prognoza, turistiĉke informacije, yellow pages. Treću generaciju servisa (2001.) ĉine tzv. transakcioni servisi – turistiĉke rezervacije, bankarske transakcije, online aukcije. Ĉetvrtu grupu servisa (2003) je vezana sa razvojem 3G mreţa. 3G tehnologija odreĊuju mogućnosti ĉetvrte generacije m-Commerce servisa, koje ukljuĉuju multimediju, video konferencije i online igre. 21
  23. 23. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Iz korisniĉkog ugla, sve M-Commerce servise moţemo podeliti na: Bankarske usluge, Berzanske usluge, Online kupovinu (šoping), i Servise sadrţaja (novosti, vremenska prognoza, horoskop. Mobilno bankarstvo (Mobile Banking) je najnoviji trend u razvoju elektronskog bankarstva. Najnovija generacija mobilnih telefona poseduje mogućnost povezivanja na Internet, što znaĉi da korisnik moţe pristupiti svojoj finansijskoj instituciji pomoću mobilnog telefona i izvršiti ţeljene transakcije. Prognozira se da će mobilno bankarstvo doţiveti ĉak i snaţniju ekspanziju od Internet bankarstva u narednih tri do pet godina. Tehnologije menjaju naĉin komunikacije meĊu ljudima, ali i komunikaciju izmeĊu pravnih subjekata i njihovih klijenata. Do pre deset godina jedini naĉin komunikacije i poslovanja s bankom bila je poseta banci i razgovor sa sluţbenikom preko šaltera. Danas se broj kanala koje banke koriste u komunikaciji s klijentima već broji u desetinama. Prvo su se pojavili ATM (Automated Teller Machine) ureĊaji, koje ĉešće nazivamo bankomatima. Oni su omogućili klijentima dolazak do gotovine u svako doba dana i noći. Napredniji ATM ureĊaji mogu i primati depozite. Telefonsko bankarstvo je bio sledeći korak, a od banaka je zahtevalo uspostavljanje call centara i osmišljavanje sigurnosnih mera kako bi se i klijenti i banka zaštitili od onih koji bi se laţno predstavljali. Telefonsko bankarstvo omogućavalo je (i omogućava) obavljanje transakcija i pregled stanja na raĉunu bilo gde - gde postoji telefon. Prirodan nastavak ove usluge je bilo slanje izveštaja i dokumenata faksom. Iste sigurnosne mere kao kod telefonskog bankarstva koriste se i u Internet bankarstvu. Internet bankarstvo je korisniku prvi put dalo potpunu kontrolu nad njegovim raĉunima. Transakcije koje korisnik obavlja, odnosno zadaje naloge banci, putem web browsera obavljaju se trenutno pred oĉima korisnika. MeĊutim, i dalje nema komunikacija banake sa korisnikom. Usluge banaka se šire, kako unutar Internet bankarstva, tako i osmišljavanjem novih kanala komunikacije prema korisnicima. SMS bankarstvo jedan je od tih kanala. 3. BANKE I ELEKTRONSKO POSLOVANJE 3.1 Potreba za elektronskim prenosom sredstava Potreba za uvoĊenjem elektronskog prenosa sredstava u papirni platni promet javila se onda kada je obim platnog prometa narastao do te mere da je postalo nemoguće da se obavlja na postojeći naĉin, zbog fiziĉkih ili finansijskih ograniĉenja. Dakle, osnovni problemi u funkcionisanju papirnih sistema plaćanja su: 1. Nemogućnost praćenja porasta obima platnog prometa iznad odredjene granice 2. Troškovni pritisak usled porasta obima platnog prometa 22
  24. 24. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić 3. Dosadašnji sistemi plaćanja su se zasnivali na ţiro i ĉekovnom platnom prometu I jedan i drugi sistem plaćanja je karakterisala ogromna koliĉina papira što je sve više dovodilo do troškovnog pritiska na banke usled porasta obima finansijskih transakcija Osim toga, papirni platni promet je zahtevao dosta vremena za finalizaciju plaćanja, tako da je sve to uticalo na potiskivanje papirnog naĉina plaćanja u korist elektronskog sistema plaćanja. Prve ideje za rešavanje problema porasta obima papirnih tokova platnog prometa kroz proces kompjuterizacije i eliminisanje papira, dala su dva ameriĉka profesora: Jakobs Henri (Jacobs Henry) i Robert H. Gregory (Robert H. Gregory). Kada je kasnije, u praksi, poĉela da se sprovodi kompjuterizacija sistema plaćanja, menjale su se metode i tehniĉka rešenja, ali je suština koncepta ostala ista. Ona se sastoji u mogućnosti da se tehniĉko-tehnološke i ekonomske karakteristike informacione tehnologije iskoriste za : 1. Eliminisanje papira iz sistema plaćanja; 2. Povećanje brzine transakcionih i informacionih tokova; 3. Sniţavanje transakcionih troškova. Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu, koja se zasnivala na elektronskoj razmeni podataka i sredstava (EFT). Elektronski transfer novca – EFT (Electronic Found Transfer). EFT je postupak kojim se pomoću elektronskog prenosa poruke (putem elektronskog terminala, telefona, kompjutera ili magnetne trake) prenosi novac izmedju dva mesta, bez fiziĉkog prenosa gotovine. Sve izraţenija deregulacija u bankarskom sektoru, kao i sve veći znaĉaj informacionih i komunikacionih tehnologija dovela je do uvoĊenja novih kanala distribucije bankarskih usluga, odnosno elektronskog bankarstva i Internet bankarstva kao njegovog najizraţenijeg oblika. Razvoj informacionih tehnologija je omogućio transformaciju klasiĉnog bankarstva, koje se ogleda u prenošenju informacija u realnom vremenu i obradi podataka. Informacione tehnologije omogućavaju smanjenje troškova obrade podataka i komunikacije, što utiĉe na smanjenje cene usluga krajnjim korisnicima. Opredeljenje banke za upuštanje u elektronsko bankarstvo je uslovljeno i nastojanjem banaka da zadrţe postojeće, kao i da pridobiju nove klijente. U domicilnim uslovima, nastajanje elektronskog poslovanja pruţa mogućnost bankama za uspostavljanje liderske pozicije. Trenutno, u domicilnim uslovima elektronsko bankarstvo koristi mali broj klijenata i za sada se ne moţe predvideti kojim će tempom ta primena rasti, što nameće potrebu ulaganja znaĉajnih sredstava banke u razvoj i marketing. Nije zanemarljiv podatak da cena usluga elektronskog bankarstva iznosi samo oko 30% troškova tradicionalnih bankarskih usluga koje su prisutne u tradicionalnom poslovanju. Kao eksterni faktor uvoĊenja elektronskog bankarstva su svakako i sve izraţeniji zahtevi klijenata za jeftinijim uslugama, jednostavnijim dolaskom 23
  25. 25. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić do usluga i sve veće znanje klijenata o informacionoj tehnologiji i mogućnostima koje ona pruţa u pojednostavljanju obavljanja redovnih aktivnosti i uštede vremena. Potreba racionalizacije u tradicionalnom bankarskom poslovanju se odnosi na racionalizaciju broja zaposlenih, lokacija u filijalnoj mreţi banke, troškova poslovanja i uštede po transakcijama. Za razliku od klasiĉnog bankarstva, u savremenom elektronskom bankarstvu se smanjuje potreba broja zaposlenih i menja se potrebna kadrovska struktura. Neophodno je ulaganje u visoko obrazovane kadrove, ĉije se znanje neće zasnivati samo na poznavanju klasiĉnog 3.2 Tehnologija elektronskog bankarstva Automatizacija transakcija u bankarstvu (na malo) dugo je odlagana usled: 1. Visokih cena neophodne opreme i infrastrukture; 2. Neuskladjenih zakonskih propisa; 3. Neadekvatnog i neravnomernog razvojatehnologije; 4. Visokih troškova marketinga. Na afirmaciju elektronskog bankarstva od presudnog znaĉaja su bili: 1. Trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji; 2. Upotreba javnih raĉunarskih mreţa; 3. Razvoj i primena metoda kriptografije U kontekstu tehnološke revolucije dolazi do stvaranja elektronskog bankarstva. Elektronsko bankarstvo predstavlja pokušaj spajanja više razliĉitih tehnologija, od kojih se svaka razvijala u drugom smeru i na drugaĉiji naĉin:  Elektronski novac;  Platne kartice;  Automatski samouslužni šalteri;  Maloprodajni terminali;  Kućno bankarstvo; 3.2.1 Elektronski novac Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti plaćanja na malo poznate su pod nazivom elektronski novac (e–money) ili digitalni novac (digital cash). Stvaranje elektronskog novca je sastavni deo šireg procesa finansijskih inovacija s tim da se radi 24
  26. 26. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić o specifiĉnim inovacijama koje se odnose na tehnologiju platnog prometa. Ove inovacije imaju potencijal da ugroze dominantnu ulogu gotovog novca u oblasti plaćanja na malo i da uĉine transakcije na malo mnogo lakšim i jeftinijim za potrošaĉe i trgovce. Stoga i ne treba da ĉudi konstatacija da je isti najveće tehnološko dostignuće u razvoju bankarstva. Zamenjuje gotovinu i ĉekove i omogućava kupovinu preko raĉunara. Elektronski novac se definiše kao specifiĉna "monetarna informacija", koja se putem elektronskih impulsa u "realnom vremenu" prenosi izmeĊu transaktora koji obavljaju plaćanja. Ipak, ne postoji jedinstvena definicija elektronskog novca, jer ona zavisi od aspekta posmatranja, namere istraţivaĉa kao i od osobine koja se ţeli naglasiti. Elektronski novac sadrţi dve bitne karakterisatike:  Inicijalni holder e-novca mora da unaped uplati novĉanu vrednost s tim da je ova uskladištena na mikroprocesorskom ĉipu koji se nalazi na plastiĉnoj kartici ili u hard disku personalnog raĉunara.  Ova e-vrednost novca mora da bude široko prihvaćena u plaćanjima za niz roba i usluga Dakle, u elektronski novac ne spadaju unapred plaćene kartice kojima mogu da se vrše samo jednonamenska plaćanja (npr. telefonske kartice). Namera je da proizvodi na bazi elektronskog novca sluţe kao opšte, višenamensko sredstvo plaćanja. Postoje dva osnovna oblika elektronskog novca:  Oblik zasnovan na karticama  Mreţni elektronski novac Prvi oblici (Mondex, Visa Cash i sl.) su zasnovani na plastiĉnim karticama koje graĊani koriste za manja plaćanja. Takva plaćanja se mogu vršiti u prodavnicama koje imaju odgovarajuće terminale, i vrše se na naĉin što terminal automatski skida iznos sa kartice, i taj iznos odobrava prodavnici. S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu i rast, proizvodi bazirani na karticama bili su dizajnirani tako da olakšaju plaćanja u svakodnevnim transakcijama na malo pa će predstavljati supstitut banknotama i kovanom novcu. Mreţni elektronski novac (Network Money ili Cybercash) je karakteristiĉan po tome što se elektronske vrednosti elektronskog novca nalaze na hard diskovima personalnih raĉunara.Transfer se vrši preko telekomunikacionih mreţa, uglavnom preko Interneta. Plaćanja mreţnim elektronskim novcem se vrše izmeĊu raĉuna putem softvera koji poseduju razni korisnici ovog sistema plaćanja. Modeli bazirani na softveru koristili bi se za obavljanje plaćanja sa distance preko raĉunarskih mreţa, tako da je verovatno da će oni zameniti kako gotovinu, tako i druge bezgotovinske instrumente plaćanja, kao što su ĉekovi. 25
  27. 27. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić 3.2.2 Platne kartice Istorijski razvoj platnih (kreditnih) kartica poĉinje u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama kada su neke firme poĉele da izdaju platne kartice svojim potrošaĉima i koje su mogle da se koriste samo u prodajnim objektima kompanije koja ih je izdala. Smatra se da je ozbiljniji razvoj emitovanja platnih kartica zapoĉet 1914. godine, kada je ameriĉka telegrafska kompanija emitovala svojim privilegovanim korisnicima kartice za odloţeno plaćanje raĉuna. Prvi ozbiljniji sistem platnih kartica javlja se 1950. godine, koji je osnovala specijalizovana institucija pod nazivom Diners Club (Dine and Sign) - (veliki Njujorški biznismen Maknamara). Posredniĉka organizacija je od vlasnika kartice naplaćivala godišnju proviziju, raĉune zaduţivala meseĉno ili godišnje, a proizvode i usluge kompanija je plaćala odmah. Nakon pojavljivanja platne kartice “Diners Club”, godine 1958. se pojavljuje sistem platnih kartica turistiĉkog koncerna - American Express Company. Velika potraţnja za bankarskim karticama je uticala na pojavljivanje bankarskog sistema od nacionalnog znaĉaja - BankAmericard, koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959. godine, da bi isti bio licenciran u drugim drţavama 1966. Godine. Ovaj bankarski sistem od 1977. godine nosi naziv VISA. Kreditne kartice su se u današnjem obliku pojavile u SAD-u krajem šezdesetih godina da bi se tek kasnije proširile po svetu. Debitne kartice su novijeg datuma a najbrţe se razvijaju u Velikoj Britaniji. Postoje raznovrsne definicije platnih kartica. Po jednoj su platne kartice mali komadi plastike koje sadrţe neko sredstvo za identifikaciju, što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog raĉuna. Druge platnu karticu definišu kao specifiĉan instrument bezgotovinskog naĉina plaćanja emitovan od strane banke, trgovinske ili specijalizovane organizacije koja omogućava njenom vlasniku da jednostavnom prezentacijom kartice izmiri svoje obaveze plaćanja prema prodavcu robe ili vršiocu usluge.Najviše se koriste u SAD-u – 3,5 kartice po stanovniku. Prednosti koje pruţaju platne kartice su višestruke:  OslobaĊaju rizika koji sa sobom proizvodi nošenje gotovine;  Vlasnik kartice znatno pojednostavljuje obavljanje platnoprometnih transakcija  Smanjuje transakcione troškove;  Stvoren je jedinstven sistem plaćanja koji ne poznaje nacionalne i valutne granice;  Osiguran je od eventualnih zloupotreba jer u sluĉaju nestanka obaveštava izdavaoca iste koji nakon toga blokira dalju mogucnost njene upotrebe. Prema tehnološkoj osnovi, platne kartice se dele na: a) Standardne plastiĉne kartice; b) Kartice sa magnetnom trakom (magnetne kartice); c) Kartice sa mikroĉipom (smart kartice); d) Laserske (optiĉke) kartice. Standardne plastiĉne kartice su kartice koje su egzistirale samo u okviru lokalnih trţišta jer su ih izdavale firme i to najĉešće za potrebe plaćanja telefonskih razgovora. Magnetne kartice su kartice sa magnetnom trakom, i sadrţe tri staze: za identifikaciju emitenta kartice, broja raĉuna i vlasnika raĉuna (PIN - šifra), dok su upisani podaci podloţni spoljnim uticajima, mogu biti promenjeni, izbrisani ili oštećeni. 26
  28. 28. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Smart kartica (Smard Card) je plastiĉna kartica, koja je po izgledu sliĉna obiĉnim kreditnim ili debitnim karticama, ali za razliku od njih poseduje jedan novi detalj – integrisano kolo ili ĉip na kome se nalazi procesor (pomoću koga se omogućavaju razna izraĉunavanja direktno na kartici) i memorija. Samo na tehnološkoj osnovi pametne kartice moguće je razvijati varijante tzv. kartiĉnog elektronskog novca. Laserske kartice su se pojavile u novije vreme na trţištu. Optiĉka memorijska kartica je sigurna i izdrţljiva kartica koje se išĉitava laserskim svetlom. Optiĉke memorijske kartice su idealno rešenje za aplikacije koje zahtevaju jeftino, izdrţljivo, sigurno i sveobuhvatno pohranjivanje i prenos podataka. Ipak, visoka cena prateće opreme i samih terminala kao i nemogućnost brisanja podataka su uticali na to da iste još uvek nisu našle neku svoje mesto na trţištu elektronskog bankarstva. Najĉešća podjela platnih kartica jeste podela na: a) Debitne b) Kreditne Debitne kartice (Pay Now) su kartice ĉije se korišćenje moţe vršiti samo do iznosa pokrića na depozitnom raĉunu komitenta.Prilikom plaćanja roba ili usluga ovom vrstom kartice, autorizacioni centar odmah nakon transaskcije, automatski zaduţuje depozitni raĉun korisnika iste. Debitne kartice se ne mogu koristiti za plaćanje putem Interneta. Najpoznatije debitne kartice u praksi su: Visa Electron, Maestro, Master Card. Kreditne kartice (Pay Later) su kartice koje sadrţe kreditni limit koji potrošaĉ moţe da koristi prilikom obavljanja kupovne transakcije ili povlaĉenja gotovine. Prilikom plaćanja kreditnom karticom, korisnik aktivira kreditnu liniju i troši novac banke izdavaoca, što znaĉi da moţe plaćati nezavisno od stanja na tekućem raĉunu. Vaţno je istaći da je raĉun korisnika, po kartici, odvojen od njegovog depozitnog (transakcionog) raĉuna. Revolving kreditne kartice su poseban oblik upotrebe platne kartice, kada se na kraju obraĉunskog perioda plaća samo deo dospelog duga, dok se ostatak prenosi na sledeći period i na njega se obraĉunava kamata. Najĉešće se u praksi sreću: Visa Classic, Master Card i Diners Card kreditne kartice. 3.2.3 Automatski samouslužni šalteri Prvi korak ka elektronskom bankarstvu. Prvi oblici ovih terminala poznati pod nazivom bankomati (keš dispanzeri) omogućavali su samo automatizaciju podizanja novca fiksiranog iznosa. Prvi bankomat se vezuje ze filijalu britanske "Barcclays" banke 1967. godine, i omogućavao je samo podizanje gotovine. Poĉetkom 80-tih godina XX veka javljaju se prve nacionalne mreţe bankomata u SAD-u. UvoĊenjem novih vrsta usluga stvaraju se kompletni samousluţni šalteri – ATM. Kasnije se stvaraju kompletni samousluţni šalteri koji omogućavaju: deponovanje i podizanje novca, izdavanje ĉekovnih knjiţica, transfer sredstava sa jednog raĉuna na drugi i sl. Pomoću CDs-a i ATM-ova komitenti mogu da obavljaju rutinske transakcije van prostorija banke na principu samousluţivanja i nezavisno od radnog vremena banke. ATM i CDs omogućavaju:  Produţavanje vremena pruţanja usluga  Sniţavaju troškove (eliminisanjem potrebe za otvaranjem filijala) 27
  29. 29. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Bankomat je, uprošćeno, terminal za unos podataka sa dva ulazna i ĉetiri izlazna ureĊaja.Delovi bankomata su tastatura, monitor, otvor za karticu, otvor za podizanje novca i zvuĉnik. 3.2.4 Maloprodajni terminali Reĉ je o elektronskom sistemu za plaćanje kupljene robe u trgovini. Kupac koristi platnu karticu (kreditnu ili debitnu) koja preko terminala dolazi u vezu sa kompjuterom banke koja je istu izdala. Elektronski nalog će se izvršiti u sluĉaju da kupac ima dovoljno pokrića za kupovinu (kod debitnih kartica) ili ako raspolaţe dovoljnom koliĉinom sredstava u okviru kreditnog limita (kod kreditnih kartica). Prodavcima je omogućeno eliminisanje svih papirnih instrumenata kod obavljanja transakcije, trenutna naplata prodate robe, efikasnije kontrolisanje zaliha robe i sliĉno, dok su kupci osloboĊeni rizika nošenja gotovine sa sobom, smanjuju transakcione troškove i dobijaju na vremenu. Za maloprodajne terminale (sisteme elektronskih plaćanja u maloprodaji) se moţe reći da predstavljaju “najĉistiji“ elektronski prenos sredstava. Broj POS terminala se brzo se povećava širom sveta. U SAD-u je broj POS terminala porastao je sa 50 000 jedinica u vrijeme 1990-tih godina, a na preko 100 000, poĉetkom XXI veka. MeĊu trţišnim liderima u ovoj oblasti nalaze se kompanije "Master Card" i "VISA", koje prodaju svoj sistem punktova pod trgovaĉkim nazivom "MAESTRO" i "INTERLINK“. 3.2.5 Kućno bankarstvo Sistem za direktno korišćenje bankarskih usluga iz kuće. Klijent banke koristi telefon, televizor ili kompjuter kao vezu ili telekomunikacioni link sa kompjuterskim centrom pomenute banke.Kod kućnog bankarstva razlikujemo tri faze koje su se menjale u zavisnosti od oblika telekomunikacionih veza izmeĊu banke i klijenta, i to:  Telefonsko bankarstvo;  On-line bankarstvo (Kućno bankarstvo na bazi Intraneta);  Internet bankarstvo (Internet Banking). Telefonsko bankarstvo se u svetu javilo 70-tih godina prošlog veka. Predstavlja direktno korišćenje bankarskih usluga od kuće jer se omogućava neposredan transfer novĉanih sredstava, infromacija i naloga putem telefonske mreţe. Osnovne bankarske usluge klijenti mogu ostvarivati korišćenjem telefona. Moguća su dva naĉina obavljanja pomenute operacije: a) Komitent stupa u direktnu vezu sa sluţbenikom banke i tada inicira operacije na bankarskom raĉunaru; b) Komitent uspostavlja direktnu vezu sa bankarskim raĉunarom. Tehnologija se zasniva na pozivnim centrima kojima se pristupa preko odreĊenih šifri, a unošenjem PIN broja ostvaruje se pristup operateru telefonskog servisa. Telefonsko bankarstvo je najviše razvijeno u Francuskoj i Velikoj Britaniji gde ga koristi oko 10 % klijenata banaka. Intranet je mreţa koja obiĉno pokriva podruĉje jedne organizacije. Predstavlja obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenta banke uz pomoć 28
  30. 30. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić specijalizovanog softvera. Potreban je poseban softver instaliran na klijentovom raĉunaru sa kog se jedino i mogu obavljati transakcije. Osnovne barijere za razvoj kućnog bankarstva su bile bezbednost, jednostavnost upotrebe i cena. Internet bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja posredstvom Interneta. Nije potreban nikakav specijalan softver a pristup banci je moguć na svakom mestu na kome postoji raĉunar prikljuĉen na Internet. Internet bankarstvo se pojavilo 90-tih godina zajedno sa razvojem Internet tehnologija. Prva virtuelna banka - Security First Network Bank, 1995. godine. Postoje dva osnovna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarstvo: • Klijenti, koji će najverovatnije koristiti Internet bankarstvo, predstavljaju veoma zanimljiv segment trţišta, kako sa demografskog tako i sa ekonomskog stanovišta jer su korisnici Interneta uglavnom mlaĊi ljudi sa višim stepenom obrazovanja i većim prihodima od proseĉnog klijenta; • Internet predstavlja vrlo efikasan i jeftin distribucioni kanal. Razvoj Internet bankarstva je tekao u ĉetiri faze: 1) Prva faza – sagledavanje prednosti, problema i nedostataka (na Internet su prvo izašle banke koje nemaju šta da izgube) 2) Druga faza – postavljanje informacija (oprezan pristup je i oĉekivan jer poverenje sticano godinama ne sme se brzo prokockati nesmotrenim postupcima) 3) Treća faza – dvosmerna komunikacija (pritisak korisnika je bio ogroman, poseban pritisak su pravile virtuelne banke, tako da se moralo krenuti korak dalje) 4) Ĉetvrta faza – omogućavanje transakcija (1995.godine prva virtuelna banka). Slika br. 4 – Kompletan proces internet plaćanja sa svim učesnicima 29
  31. 31. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Slika br. 5 – Internet plaćanje 4. ONLINE PRODAJA I SISTEMI ZAŠTITE NA INTERNETU 4.1 WEB 2.0 Web 2.0 je nova filozofija uzajamnog povećanja kolektivne inteligencije i dodatne vrednosti za svakog korisnika interneta, dinamiĉnim stvaranjem i deljenjem informacija. Korisnici se mogu sluţiti aplikacijama na internetu, dakle, web je platforma preko koje korisnici imaju kontrolu nad podacima na nekoj stranici. Zatim, sama arhitektura Web-a 2.0 podstiĉe korisnike da daju svoj prilog nekom Web sadrţaju ili aplikaciji. Na kraju, tu su i neki aspekti društvenog umreţavanja (društveni softveri unutar društvenog networking-a) te kvalitetnije grafiĉko ureĊenje nego na webu 1.0. WSC Grupacija sebe definiše kao najĉistiju primenu novih internet trendova i standarda koji su opisani u razliĉitim definicijama WEB 2.0. 1. Naši sistemi su jednostavni za korišćenje (osnovni postulat WEB2.0 tehnologija) 2. Naši klijenti SAMI aţuriraju informacije na svojoj internet prezentaciji koja se nalazi na našim portalima (uslov da se prihvati kao web 2.0 projekat). Rezultat su internet prezentacije koje su jednostavne, ali dovoljno informativne, kao što su to sajtovi ambasada Srbije, sportskih organizacija, firmi i škola. 3. Naši klijenti sami odrţavaju sve aspekte pa i grafiĉki dizajn svoje prezentacije (nije uslov da se prihvati kao web 2.0 projekat ali ga mi ispunjavamo). 30
  32. 32. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić Firme ţele da predstave svoju robu ili usluge, i ne ţele da pokaţu kako imaju nekoliko hiljada evra da plate nekoga ko će im po kriterijumima web dizajnera napraviti sajt koji niko više ne odrţava. Web dizajneri naravno vide gubitak zarade, i na svaki naĉin ţele da spreĉe da "normalan ĉovek" dobije mogućnost da sam odrţava svoj sajt. Sliĉno kao kad bi sekretarice zabranjivale da se koristi MS Word, samo zato što sada svako moţe sam da piše tekstove! Najlepši sajtovi, a pogotovo oni raĊeni u flash-u uglavnom nemaju aktuelne sadrţaje i bezvredni su kao izvor informacije. 4. Najvaţniji segment WEB 2.0 definicija, treba da bude sloboda i mogućnost da SVAKO uĉestvuje u stvaranju WEB 2.0 sadrţaja. Ovo je u najboljoj mogućoj meri postignuto offline internet sistemom WSC WebKljuĉa, koji pruţa mogućnost da SVAKO (ĉak i oni koji nemaju internet prikljuĉak) moţe sa SVAKOG MESTA NA SVETU, ĉak i bez ikakvih tehniĉkih uslova, osim posedovanja pc-a, da piše ĉlanke i postavlja slike. ali i da radi dizajn sistema u BILO KOJE DOBA, i da to posle , jednostavnim klikom, prebaci na sajt koji je objavljen na internetu. WEB 2.0 je informativna i integrativna platforma budućnosti koja nema propisane tehnologije i programe ili programske jezike. WEB 2.0 je definicija na kojoj će se u budućnosti izgraditi društvena interaktivna komunikaciona platforma. Osnovne karakteristike Web 2.0, da ponovim, su otvorenost, sloboda i kolektivna inteligencija. Korisnici mogu koristiti aplikacije u potpunosti kroz web browser. Zatim, sama arhitektura Web-a 2.0 podstiĉe korisnike da korišćenjem daju svoj prilog nekom Web sadrţaju ili aplikaciji. Nadalje, tu su neki aspekti društvenog umreţavanja (društveni softveri unutar društvenog networking-a) te kvalitetnije grafiĉko ureĊenje nego na Web 1.0. Iako nema taĉne definicije šta je Web 2.0, postoji nekoliko objašnjenja koji pobliţe opisuju. Najispravnija bi bila definicija prema O'Reillyu - „Web 2.0 je deljenje i otvorenost dosegnuta kroz korisniĉki generisan sadrţaj kao što su socijalne mreţe, wiki, i blogovi“. Web 1.0 je evoluirala u Web 2.0 kroz identificikaciju novih naĉina za poslovanje s korisnicima, tako da se ono izgraĊuje oko generisanih podataka i informacija. Core business ili pobedniĉka strategija, pretvara korisnikove generisane podatke i informacije u realnom vremenu, isporuĉuje usluge korisnicima, i nadalje koristi i gradi na njima mreţu. Za dobar deo privatnosti u Web u 2.0 moglo bi se reći da je pod kontrolom. Na primer na Wikipedia.org, ĉak i anonimni volonter moţe dostaviti podatke bez registracije svojih liĉnih podataka, ali samo nakon što je prihvatio volonterski editor recenzije. Ako neko ustanovi da napisano nije ispravno i to dokaţe, sadrţaj se briše. Isto tako, korišćenjem socijalnih mreţa, niko se ne moţe jednostavno sam dodati u neĉije kontakte bez poziva ili potvrde te osobe o prihvatanju kontakta. Web 2.0 sadrţi i znaĉajan ekonomski potencijal. S jedne strane je socijalizacijski element koji korisnicima omogućava socijalizaciju putem Interneta, dok je s druge strane finansijski koji ponuĊaĉima servisa te pruţa prostor za plasiranje propagande tj. zaradu. Finansijsku stranu iskorišćavaju i sami korisnici koji kroz njega prouĉavaju navike potrošaĉa te marketing prilagoĊavaju pojedincu. Upravo takav zajedniĉki interes 31
  33. 33. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić temelj je uspeha koncepcije Weba 2.0.web dizjn, dizajn, web site, design, web design, web, stranice, web stranica, web stranice, izrada, development, e commerce, web shop. 4.2 ON-LINE trgovina Razvoj interneta doveo je i do pojave online trgovine, koja postaje sve popularniji oblik pribavljanja neophodnih artikala . Mogućnost naruĉivanja proizvoda ili usluga putem svetske mreţe, znatno olakšava proces kupovine, a ujedno predstavlja znaĉajnu uštedu, jer nije potrebno uzaludno trošiti vreme i novac u pretraţivanju po prodajnim objektima, već se sve moţe uraditi za kratko vreme i sa jednog mesta. Prednosti online trgovine su višestruke, kako za kupce, tako i za kompanije koje je praktikuju. Za firme glavna prednost se ogleda u smanjenju troškova. Ĉinjenica je da i online prodaja podrazumeva postojanje odreĊenih troškova - izrada sajtova, zakup domena i hostinga... Ipak, ti troškovi su mnogo manji u odnosu na troškove otvaranja realnih trgovina (plaćanja radne snage, zakupnina poslovnih objekata i drugi prateći troškovi). TakoĊe, online prodaja je pristupaĉna mnogo širem krugu ljudi od regularne, pa samim tim firme mogu da povećaju obim prodaje. Kupac ne mora biti fiziĉki prisutan u prodajnom objektu da bi mogao da obavi kupovinu, ĉime prostorna udaljenost postaje irelevantna. Pored toga, ljudi sve više koriste Internet što opet ostvalja mogućnost za rasprodaje. Za kupce je online trgovina povoljnija opcija jer ĉesto nemaju vremena ili mogućnosti za obilaske po trţnim centrima. Uz to, potrošaĉi mogu znatno bolje da se informišu o proizvodima koje ţele da kupe zbog velike dostupnosti informacija na Internetu. Ono što je dosadašnja praksa pokazala, online kupovina ĉesto navede potrošaĉe da naruĉe i neke dodatne proizvode, koje u prvi mah nisu planirali da kupe. Mnoge firme uvidele su prednosti koje online trgovina nudi i uvrstile ovu uslugu u svoje veb prezentacije, što naroĉito pogoduje manjim firmama koje na ovaj naĉin mogu da konkurišu velikima. Postavlja se, medjutim, niz pitanja vezanih za formalno-pravne aspekte e- poslovanja: koja vrsta firme je potrebna za e-biznis, kako legalno prodavati proizvode i usluge preko Interneta, da li se na prodaju proizvoda i usluga u maloprodaji izdaje fiskalni raĉun, kako raditi uvoz ili izvoz preko interneta, kako primati pare kao fiziĉko lice preko Interneta, koja je drţava nadleţna za pravni spor…??? Aktuelni zakoni koji pokrivaju e-poslovanje su: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o trgovini, Zakon o oglašavanju, Zakon o autorskim i srodnim pravima, Zakon o zaštiti potrošaĉa, Kriviĉni zakonik, Zakon o telekomunikacijama, Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o elektronskoj trgovini. 32
  34. 34. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić 4.3 Sistemi naplate na Internetu Identifikacija i autentifikacija – sposobnost proveravanja oba uĉesnika u transakciji. Autorizacija – sposbonost overavanja zakonitog vlasnika transakcije. Integritet i poverenje – sposobnost sigurnog prenošenja transakcije i sposobnost propisnog ĉuvanja transakcije. Odgovornost – sposobnost obezbedjenja revizije evidencije u sluĉaju spora Politika podele rizika i odgovornosti - mehanizam usaglašavanja sporova/ne- odbijanje. Siguran sistem plaćanja mora da obezbedi: - Sigurnost - otpor prevarama i online napadima - Pouzdanost – visoka raspoloţivost i dostupnost sve vreme - Utrošak smanjen – troškovi po jednoj transakicji trebalo bi da budu niski ĉak i za mikroplaćanja - Integritet i skalabilnost – interoperabilan medju razliĉitim sistemima, naĉinima plaćanja i servisima distribuiranim kroz Internet - Zgodan i lak za korišćenje – treba da podrţava više ureĊaja - Anonimnost – neophodno je postojanje zaštite identiteta obe strane u transakciji i ne treba objavljivati izvore finansiranja. MeĊu svim uĉesnicima u transakciji mora postojati meĊusobno poverenje. Kupac mora verovati da je prodavac legitiman i da će isporuĉiti traţenu robu/usluge, kao i da je roba predstavljena realno i da vredi traţeni iznos. Prodavac, sa druge strane, mora verovati da je kupac legitiman i da će platiti traţeni iznos za kupljenu robu/usluge. 4.3.1 Karakteristike tradicionalnih sistema plaćanja Tradicionalni sistemi plaćanja podrazumevaju: keš, ĉekove, kreditne kartice, deponovana sredstva na raĉunu u banci, saldo zaduţenja… Kljuĉna pitanja kod ovakve vrste plaćanja su: - Prenosivost: laki su za nošenje/transport - Prihvatljivost: široko korišćeni i prihvaćeni - Anonimnost: lako je doći do primaoca - Trenutni prenos vrednosti: moţete odmah trošiti novac - Nema odbijanja: moţete dokazati uĉinjenu transakciju - Interoperabilnost: kako se prilagodjţiti razliĉitim kanalima - Sigurnost: kako se zaštiti od gubitka/kraĊa - korisnost: kako je lako koristiti i dopuniti - Troškovi: koliko je skupo postavljanje po transakciji KEŠ – u svakom trenutku i na svakom mestu, zamenljiv za neke druge oblike vrednosti, bez posredovanja bilo koje institucije. Lako menja vlasnika i ne zahteva proveru identiteta, obezbedjuje istog momenta kupovnu moć. Kešom je moguće platiti male iznose (mikroplaćanja). Korišćenje keša je besplatno, kako za kupca, tako i za 33
  35. 35. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić prodavca. Nema provizije, nema posrednika i apsolutno je “anoniman” mehanizam plaćanja, jer ne otkriva identite njegovog vlasnika. ĈEK – bolji je ĉak i od keša (ne raĉunajući web), poslednjih nekoliko godina je slabo prihvatljiv i predviĊa se njegovo postepeno ukidanje (mada, to je pod znakom ?), nije anoniman, jer sadrţi informacije o primaocu, nema trenutni transfer vrednosti, ima dobru interoperabilnost, visoku sigurnost za platioca, nisku za trgovca. Vrlo pogodni, niski troškovi izdavanja i nabavke, a nešto viši troškovi po transakciji. KREDITNE KARTICE - izvanredne, ĉak i na web-u, anonimne ali ne u potpunosti (kroz treću stranu), nemaju trenutnu vrednost (moraju se procesuirati),oteţana autentifikacija, odliĉna interoperabilnost, sigurnost moţe da predstavlja veliki problem, korisnost varira od kartice do kartice, troškovi i podešavanja I transakcija su umereni. DEBITNE KARTICE – zgodne za nošenje, imaju izvanrednu prihvatljivost, visok stepen anonimnosti (trgovac ne dobija liĉne informacije o korisniku), imaju trenutnu vrednost, teške su za odbijanje, budući da se mora ukucati PIN, ista je situacija i kod autentifikacije, dobra interoperabilnost i sve prisutnija na web-u, odliĉna sigurnost kao i pogodnost, umereni troškovi izrade i relativno niski troškovi transakcija. 4.3.2 Sistemi plaćanja u e-trgovini Pored plaćanja platnim karticama, u praksi se koriste i drugi – novi sistemi plaćanja. Neki od njih su: DIGITALNI NOVAC – na osnovu sredstava deponovanih na raĉunu, sistem ţeljeni deo sredstava pretvara u ditigalni novac koji se iskljuĉivo koristi u e-trgovini. SISTEMI ZA ONLINE PLAĆANJE DEPONOVANIM SREDSTVIMA – baziraju se na avansu (polaganje sredstava na raĉun), DEBITNIM karticama ili ĉekovnim raĉunima, kako bi se kreirala sredstva na nekom raĉunu namenjenom kupovini u e-trgovini. SISTEMI ZA PLAĆANJE DIGITALNIH SALDA ZADUŢENJA – akumuliraju zaduţenja korisnika i njegova mikroplaćanja tokom specifiĉnog vremenskog perioda. DIGITALNI ĈEKOVI – proširuju funkcionalnost postojećih sistema plaćanja bankovnim ĉekovima. I nove tehnologije poput DIGITALNOG NOVĈANIKA!!! Postoje 3 faktora koji spreĉavaju da bilo koji od modela e-payment-a bude univerzalno prihvaćen, a to su: - zabrinutost za bezbednost – najteţe je ubediti korisnike u sigurnost i bezbednost novih, modernih tehnika i sistema plaćanja; - lakoća korišćenja – većina sistema je još uvek veoma komplikovana - kritiĉna masa korisnika – veliki broj e-payment sistema ima mali broj korisnika. 34
  36. 36. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić 4.3.3 Postojeći sistemi plaćanja platnim karticama SSL (Secure Socket Layer) predstavlja protokol koji je razvila firma Netscape, i trenutno je najĉešće korišćen metod za obavljanje sigurnih transakcija na mreţi. Podrţava ga većina Web servera, kao i klijenata ukljuĉujući i Microsoft Internet Explorer i Firefox, Opera… SSL obezbeĊuje privatnost, integritet podataka i autentiĉnost pošiljalaca korišćenjem kombinacije šifrovanja javnim kljuĉem, simetriĉnog šifrovanja i digitalnih sertifikata. Transakcija korišćenjem SSL protokola ukljuĉuje sledeće aktivnosti:  Server šalje svoj digitalni sertifikat klijentu  Klijent proverava da li je sertifikat izdat od strane CA  Klijent i server razmenjuju javne kljuĉeve  Klijent generiše tajni kljuĉ koji se koristi samo u zapoĉetoj transakciji  Klijent šifruje generisani tajni kljuĉ, korišćenjem serverovog javnog kljuĉa I šalje ga serveru  U daljem toku transakcije server i klijent koriste isti tajni kljuĉ metodom simetriĉnog kriptovanja  U verziji 2.0 SSL podrţava samo proveru autentiĉnosti servera. Pravi problem nije uspostavljanje sigurnog kanala za komunikaciju na relaciji kupac – prodavac, već nepostojanje naĉina da se pouzdano utvrdi identite strana ukljuĉenih u ove transakcije, kao i bezbednost podataka od trenutka kada ih trgovac prihvati. Ovi problemi utiĉu na sve strane ukljuĉene u proces trgovine na Internetu. Veliki broj kupaca i dalje nema poverenja i ne koristi svoje platne kartice online, trgovci zbog prevara gube deo prihoda, troškovi po jednoj transakciji su zbog postojećeg rizika znatno veći od relanih i sl. Bilo koja tehnologija koja bi bila upotrebljena kao moguće rešenje, mora da zadovolji niz zahteva koje pred nju postavljaju kupci, online trgovci i finansijske institucije. To su, pre svega:  Brza i jednostavna implementacija te tehnologije od strane svih uĉesnika  Mogućnost korišćenja postojeće infrastrukture gde god je to moguće  Podrška bilo kom ureĊaju koji ima pristup Internetu  Mogućnost precizne identifikacije svih strana ukljuĉenih u obavljanje transakcija  ObezbeĊenje dokumentovanosti kompletnog procesa za sluĉaj potrebe rešavanja eventualnih sporova. Prvi pokušaj da se poveća bezbednost obavljanja finansijskih transakcija na Internetu i na adekvatan naĉin reše gore pomenuti problemi, predstavljao je projekat SET (Secure electronic Transaction), zajedniĉki poduhvat kompanija Visa i MasterCard, koji je predstavljen 1996.godine. SET je bio sistem zasnovan na digitalnim sertifikatima I projektovan da obezbedi tajnost i integritet svih podataka koji se razmenjuju u procesu obavljanja online plaćanja na Internetu. Iako je zadovoljio sve tehniĉke zahteve kojima je povećana bezbednost uĉesnika u procesu e-trgovine, SET nikada nije uspeo da se nametne kao standard i da u ovoj 35
  37. 37. Fakultet tehniĉkih nauka – Master rad Stanislava Ilić oblasti zameni SSL protokol, iz razloga što je proces njegove implementacije bio suviše kompleksan za proseĉnog Internet korisnika. Zahtevao je instalaciju digitalnih sertifikata i odreĊenog softvera na strani kupca, što je ograniĉavalo i mogućnost njegove upotrebe samo sa raĉunara na kome je izvršena instalacija. Njegova implementacija zahtevala je znaĉajna ulaganja na strani trgovaca i finansijskih institucija, što je takodje jedan od razloga neuspeha SET-a na trţištu. 4.3.4 3D – MODEL Pet godina nakon objavljivanja SET specifikacije, kompanije VISA i MasterCard ponovo su pokušale da naprave kvalitetno i jednostavno rešenje koristeći iskustva steĉena u radu sa SET-om. Ovoga puta su odvojeno objavile sopstvene specifikacije standarda za online transakcije. VISA je predstavila sistem koji je nazvan 3D Secure, a MasterCard sistem pod nazivom Secure Payment Application (SPA). Iako se tehniĉki razlikuju, oba sistema se zasnivaju na tzv. 3D modelu. Model podrazumeva da su u svakoj transakciji na Internetu ukljuĉeni sledeći subjekti: kupac, banka koja je izdala njegovu platnu karticu – banka izdavalac, trgovac, banka trgovca kod koje on (trgovac) ima otvoren raĉun, kao i infrastuktura koja povezuje banke u zajedniĉki sistem, i da se svi ovi uĉesnici mogu podeliti u tri grupe u odnosu na relacije koje postoje medju njima. Okvir koji objedinjuje poslovna pravila i tehnologiju – nov bezbedan servis kupovine na Internetu koji omogućava: 1. Proveru identiteta valsnika kartice pre nego što trgovac obradi narudţbinu I obavi transackiju; 2. Potvrdu da vlasnik kartice posluje sa originalnim Visa trgovcem 3. Smanjen rizik od prevara 4. Eliminisanje troškova povezanih sa osporavanjem transakcija 36

×