• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Manjinski mediji u Vojvodini
 

Manjinski mediji u Vojvodini

on

  • 746 views

Маnjinski mеdiјi u Vојvоdini suоčаvајu sе sа vеlikim prоblеmimа u svоm...

Маnjinski mеdiјi u Vојvоdini suоčаvајu sе sа vеlikim prоblеmimа u svоm
funkciоnisаnju nakon društveno-političkih promena 2000. godine. Prоblеmi
sе pre svega оdnоsе nа zаkоnsku rеgulаtivu, svојinskе оdnоsе, mоdеlе
finаnsirаnjа, lјudske rеsurse i оsnоvnе uslоvе zа rаd, štо sve skupa
оnеmоgućаvа njihоvо funkciоnisаnjе u pоstојеćеm pоslоvnоm оkružеnju.
Istrаživаnjе је pоkаzаlо dа su оvi prоblеmi klјučni u uspоstаvlјаnju еfikаsnоg
i оdrživоg pоslоvnоg mоdеlа mаnjinskih mеdiја u Vојvоdini. Nа оsnоvu
еvidеntirаnih prоblеmа prеdlаžu sе rаzličitа rеšеnjа zа pоstојеćе prоblеmе
kоја bi dоvеlа dо urеđivаnjа svih prоblеmatičnih оblаsti i оmоgućilа
mаnjinskim mеdiјimа dа оbаvlјајu svојu funkciјu sа јаsnоm utvrđеnim
еlеmеntimа zа еfikаsnо pоslоvаnjе.

Statistics

Views

Total Views
746
Views on SlideShare
746
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
3
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Manjinski mediji u Vojvodini Manjinski mediji u Vojvodini Document Transcript

    • UNIVERZITET U NOVOM SADU Fakultet Tehničkih Nauka Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment Master rad: Manjinski mediji u VojvodiniMentor: Docent dr Danijela LalićStudent: Oliver Muškinja Novi Sad, 2011. godina
    • УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА 21000 НОВИ СА Д, Трг Д оситеја Обрадови ћа 6 КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈАРедни број, РБР:Идентификациони број, ИБР:Тип документације, ТД: Монографска побликацијаТип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјалВрста рада, ВР: Мастер радАутор, АУ: Оливер МушкињаМентор, МН: Доцент др Данијела ЛалићНаслов рада, НР: Мањински медији у ВојводиниЈезик публикације, ЈП: СрпскиЈезик извода, ЈИ: Српски/енглескиЗемља публиковања, ЗП: СрбијаУже географско подручје, УГП: ВојводинаГодина, ГО: 2011.Издавач, ИЗ: Ауторски репринтМесто и адреса, МА: Трг Доситеја Обрадовића бр. 7, Нови СадФизички опис рада, ФО: 8/83/14/8/1/11/2(поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)Научна област, НО: Индустријско инжењерство и менаџментНаучна дисциплина, НД: ПР менаџментПредметна одредница/Кључне речи, ПО: Мањински медији, националне заједнице, информисање, ВојводинаУДКЧува се, ЧУ: У библиотеци Факултета техничких наука, Трг Доситеја Обрадовића 7, Нови СадВажна напомена, ВН:Извод, ИЗ: Мањински медији у Војводини суочавају се са великим проблемима у свом функционисању нaкoн друштвeнo-пoлитичких прoмeнa 2000. гoдинe. Проблеми се прe свeгa односе на законску регулативу, својинске односе, моделе финансирања, људскe ресурсe и основне услове за рад, што свe скупa онемогућава њихово функционисање у постојећем пословном окружењу. Истраживање је показало да су ови проблеми кључни у успостављању ефикасног и одрживог пословног модела мањинских медија у Војводини. На основу евидентираних проблема предлажу се различита решења за постојеће проблеме која би довела до уређивања свих проблемaтичних области и омогућила мањинским медијима да обављају своју функцију са јасном утврђеним елементима за ефикасно пословање.Датум прихватања теме, ДП:Датум одбране, ДО:Чланови комисије, КО: Председник: Члан: др Лепосава Грубић-Нешић Члан: Потпис ментора Члан: Члан, ментор: Доцент др Данијела Лалић Образац Q2.НА.06-05- Издање 1
    • UNIVERSITY OF NOVI SAD  FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES 21000 NOV I SAD, Trg Dositeja Obradovića 6 KEY WORDS DOCUMENTATIONAccession number, ANO:Identification number, INO:Document type, DT: Monographic publicationType of record, TR: Textual material, printedContents code, CC: Master workAuthor, AU: Oliver MuškinjaMentor, MN: Danijela LalićTitle, TI: Minority media in VojvodinaLanguage of text, LT: SerbianLanguage of abstract, LA: Serbian/EnglishCountry of publication, CP: SerbiaLocality of publication, LP: VojvodinaPublication year, PY: 2011.Publisher, PB: Author’s reprintPublication place, PP: Trg Dositeja Obradovića 7, Novi SadPhysical description, PD: 7/83/14/8/1/11/2(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)Scientific field, SF: Industrial engineering and managementScientific discipline, SD: PR MenagementSubject/Key words, S/KW: Minority media, national minoritiries, informing, VojvodinaUCHolding data, HD: In the library of the Faculty of Technical Science in Novi Sad Trg Dositeja Obradovića 7Note, N:Abstract, AB: Minority media in Vojvodina faces serious problems in its functioning. Problems are related to legislation, property relations, forms of financing, human resources, and basic working conditions, which all together prevent their functioning in existing business environment. Research has shown that there problems are crucial in establishing effective and sustainable business model of minority media in Vojvodina. On the basis of recorded problems the research proposes different solutions to existing problems that would lead to regulation of all problem areas and provide minority media to perform its function with clearly defined elements for efficient operations.Accepted by the Scientific Board on, ASB:Defended on, DE:Defended Board, DB: President: Member: dr Leposava Grubić-Nešić Member: Menthors sign Member: Member, Mentor: Docent dr Danijela Lalić Obrazac Q2.НА.06-05- Izdanje 1
    • SadržajI Uvod .......................................................................................................................................... 2 1. ULOGA MEDIJA U SAVREMENOM DRUŠTVU ............................................................................................... 2II Teorijsko-pojmovni okvir ........................................................................................................... 6 2.1 MANJINSKI MEDIJI U VOJVODINI ............................................................................................................ 8 2.1.1 O NACIONALNIM ZAJEDNICAMA ..................................................................................................... 8 2.1.2 O MANJINSKIM MEDIJIMA ........................................................................................................... 12 2.2 RELEVANTNI PRAVNI OKVIR ................................................................................................................ 14 2.2.1 PRAVNI OKVIR U SRBIJI................................................................................................................ 14 2.2.2 MEĐUNARODNI PRAVNI OKVIR ..................................................................................................... 18III Istraživački deo....................................................................................................................... 21 3.1 CILJ I PREDMET ISTRAŽIVANJA ............................................................................................................. 21 3.2 METODOLOGIJA ............................................................................................................................... 22 3.3 UZORAK .......................................................................................................................................... 23 3.4 TOK ISTRAŽIVANJA (FAZE)................................................................................................................... 25IV Rezultati istraživanja .............................................................................................................. 28 4.1 SVOJINA MEDIJA ............................................................................................................................... 28 4.2 FINANSIRANJE MANJINSKIH MEDIJA ..................................................................................................... 30 4.3 ZASTUPLJENOST JEZIKA NACIONALNIH ZAJEDNICA ................................................................................... 32 4.4 NIVO POKRIVENOSTI ......................................................................................................................... 34 4.5 CILJNA GRUPA MANJINSKIH MEDIJA ..................................................................................................... 35 4.6 NAJZASTUPLJENIJE OBLASTI INFORMISANJA ........................................................................................... 35 4.6 BROJ I OBUČENOST ZAPOSLENIH .......................................................................................................... 38 4.7 TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI USLOVI ZA RAD ................................................................................................ 39 4.8 NAJVEDI PROBLEMI U RADU ................................................................................................................ 42 4.8.1 FINANSIRANJE ........................................................................................................................... 42 4.8.2 PROBLEMI U OBLASTI LJUDSKIH RESURSA ....................................................................................... 43 4.8.3 USLOVI ZA RAD .......................................................................................................................... 44 4.8.4 PRITISCI ................................................................................................................................... 44 4.8.4 OSTALI PROBLEMI ...................................................................................................................... 45 4.9 RADIO-TELEVIZIJA VOJVODINE ............................................................................................................. 48
    • Manjinski mediji u VojvodiniV Bududnost (manjinskih) medija ................................................................................................ 52 5.1 MANJINSKI MEDIJI U MEDIJSKOJ STUDIJI................................................................................................ 52 5.1.1 PREPORUKE ZA REGIONALNU RADIODIFUZIJU .................................................................................. 55 5.1.2 PREPORUKE ZA LOKALNI RADIO I TV............................................................................................... 57 5.1.3 PREPORUKE ZA RTV .................................................................................................................... 58 5.1.4 PREPORUKE NACIONALNE EMITERE ............................................................................................... 59VI Diskusija i zaključci ................................................................................................................. 61VII Literatura .............................................................................................................................. 68VIII Prilozi................................................................................................................................... 69 8.1 UPITNIK .......................................................................................................................................... 69 8.2 ETIČKI KODEKS PONAŠANJA MEDIJA U MULTIETNIČKOM DRUŠTVU ............................................................. 74 8.3 MEDIJI О ISTRAŽIVANJU ..................................................................................................................... 78
    • Manjinski mediji u Vojvodini
    • Manjinski mediji u Vojvodini Manjinski mediji u Vojvodini SAŽETAKManjinski mediji u Vojvodini su se od društveno-političkih promena 2000. godine našli unovim poslovnim okolnostima koje imaju veliki uticaj na njihovo trenutno funkcionisanje, alii opstanak u bududnosti. Istraživanje Manjinski mediji u Vojvodini bavi se upravo problemimakoji postoje u funkcionisanju manjinskih medija na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.Problemi se pre svega odnose na mogudnost poslovanja i funkcionisanja ovih medija i moguse podeliti u dve oblasti. Prvu oblast čine problemi u oblasti finansiranja (izvora i načinafinansiranja), svojinskih odnosa (nejasni i neodređeni svojinski odnosi) i zakonske regulative(pre svega kolizija zakona, ali i njihova nedorečenost). Druga oblast se odnosi na medijskesadržaje, zatim na oblast ljudskih resursa u vezi sa manjinskim medijima i konačno na usloveza rad manjinskih medija. Problematizacija navedenih ključnih aspekata u poslovanjumanjinskih medija u navedenim oblastima ima za cilj da se empirijskim istraživanjemutvrdi/e: a) objektivno stanje u najvažnijim aspektima funkcionisanja manjinskih medija, b)osnovni problemi i prepreke sa kojima se manjinski mediji susredu, i konačno c) napravipredlog unapređivanja postojedeg stanja segmentiran prema ključnim tačkama istraživanja.Početna hipoteza istraživanja ukazuje na neodrživo stanje u oblasti manjinskih medija, kojeje uslovljeno neregulisanim i neodređenim svojinskim odnosima, otežanim procesimafinansiranja koji utiču na kvalitetan rad medija. Pored tih problema prisutni su i sistemskiproblemi koji se odnose na predstojedi proces digitalizacije, neregulisano medijske tržište,nefunkcionalnost nadležnih institucija itd. Upravo zbog ovakve pretpostavke rad je i usmerenna analizu ključnih oblasti kako bi dalo odgovore na neka veoma važna pitanja: Kakvo jesveopšte stanje u oblasti manjinskog informisanja? Koji su to osnovni problemi u oblastimanjinskih medija? Kako bi se problemi mogli prevazidi u cilju stvaranja održivih i stabilnihuslova za rad manjinskih medija? Istraživanje predstavlja svojevrstan pokušaj otkrivanjauzroka i posledica nagomilanih problema u radu manjinskih medija sa namerom da se najedan sistematski, konstruktivan i objektivan način ukaže na probleme i da se na osnovunalaza samog istraživanja osmisle i implementiraju rešenja koja bi dovela do održivog iefikasnog funkcionisanja manjinskih medija.KLJUČNE REČI: manjinski mediji, poslovni sistem, unapređivanje, nacionalne zajednice,informisanje, Vojvodina 1
    • Manjinski mediji u Vojvodini I Uvod1. ULOGA MEDIJA U SAVREMENOM DRUŠTVUMediji u savremenom društvu dobijaju veoma specifičnu i važnu ulogu. Oni imaju ogromanznačaj „sažimanju prostora i vremena“ jer se zahvaljujudi njima informacije različitog tipa, izrazličitih i udaljenih delova sveta kredu neverovatnom brzinom i tako relativizuju bilo kojuvremensku i prostornu prepreku. Mediji na neki način čine ogledalo jednog društva pomodukojih se sve ono što se u društvu događa predstavlja članovima tog istog društva. Medijiimaju neprocenjivu ulogu u prenošenju istinitih i relevantnih informacija svakom čoveku, nakako na lokalnom, tako i na globalnom, svetkom nivou.Iako mediji dobijaju na svom značaju gotovo svakim danom, postoji jedna oblast koja seodnosi na medije, a koja na ovim prostorima nema (i pitanje je da li de u svetlu razvojamodernog društva imati) dovoljnu pažnju. Ta oblast se danas naziva različitim terminima,kao što su manjinski mediji, mediji nacionalnih manjina, mediji nacionalnih zajednica i sl.1Iako takav naziv često zna da izazove negativne komentare, najjednostavnije je redi da onpredstavlja one medije, odnosno medijske proizvode2 koji se u jednom društvu odvijaju najezicima onih nacionalnih zajednica koje su u datom društvu prisutne. Dakako, manjinskimediji u društvima koja su nacionalno homogena možda nemaju preveliku ulogu i značaj, aliu društvima sa nacionalno heterogenim sastavom manjinski mediji mogu biti ogledaloistinskog društvenog razvoja i uopšte pokazatelji društvenog usmerenja. Njihova uloga istatus u društvu je još više određena i podložna ekonomskim, političkim i društvenimuslovima u kojima funkcionišu, te stoga predstavljaju veoma složenu oblast koja je različitimvidljivim i nevidljiv, neposrednim i posrednim, direktnim i indirektnim vezama povezana samnogim segmentima društva.Manjinski mediji, pored svih uloga i funkcija koje imaju mediji „opšteg“ tipa, imaju i posebneuloge i funkcije koje ih čine tako važnim i zanimljivim u svakom društvu. Njihova funkcija nesvodi se samo na posredovanje u dostavljanju bitnih informacija za javnosti ili određenojdruštvenoj grupi, komercijalizaciju određenih sadržaja, ved imaju mnogo složeniju ulogu kojabi se na neki način mogla shvatiti i kao važan mehanizam opstanka i očuvanja jednenacionalne zajednice, sa svim svojim osobenostima u suživotu sa drugim nacionalnomzajednicama, bila ona manjinska ili vedinska.1 U ovom radu se koristi termin manjinski mediji koji je preuzet i preveden termin iz engleskog jezika „minoritymedia“.2 Medijski proizvodi nemaju status samostalne, ved čine deo neke vede medijske celine i mogu biti u oblikupodlista u novinama, posebne emisije ili programa u elektronskoj formi (bilo to putem televizije, interneta i sl.) 2
    • Manjinski mediji u VojvodiniKljučnu stvar za razumevanje uloge manjinskih medija, drugačiju od informisanja iispunjavanja slobodnog vremena, predstavlja činjenica da manjinski mediji jesu veoma važnakarika u lancu ostvarivanju prava nacionalnih zajednica, ali i njihovih viših ljudskih potreba,kao što je npr. potreba za pripadnošdu. Kao što je navedeno, pored sredstva informisanja nasopstvenom jeziku, manjinski mediji imaju nekoliko važnih uloga koje bi se mogle predstavitina slededi način: Simbolički aspekt manjinskih medija, koji može da deluje kao izraz identiteta nacionalnih zajednica, i na taj način pokazati koliko je ustvari postojana nacionalna raznolikost unutar jednog društva, ili jednostavnije rečeno, unutar jednog prostora. Značaj osedanja i poznavanja sopstvenog identiteta je veoma veliki, jer svakom čoveku govori o tome ko je on, šta je on, šta želi da bude, u kom pravcu se razvija i sl; Pored činjenice da su manjinski mediji sredstvo izražavanja određenog identiteta, oni imaju neprocenjivu ulogu (zbog svog karaktera „masovnosti“ i dostupnosti) u unapređenju pristupa jezicima nacionalnih zajednica i kao sredstvo širenja običaja, tradicije, kulture i istorije nacionalnih zajednica; Naposletku, ali ne i od najmanjeg značaja, manjinski mediji mogu biti važni za ostvarivanje punog i efikasnog učešda pripadnika nacionalnih zajednica u svim sferama javnog života, što je još važnije, to mogu ostvariti kako na lokalnom nivou (nivou uže zajednice) tako i na nacionalnom nivou (na nivou celokupnog društva). Manjinski mediji imaju veoma važnu ulogu u razvijanju tolerancije, sprečavanja pojave predrasuda i stereotipa prema manjinama kao i razvijanje suživota različitih nacionalnih zajednica na jednoj teritoriji.Navedeni uslovi naravno ne podrazumevaju da de prisustvom određenog manjinskog medijau društvu postojati i funkcije koje de obezbeđivati očuvanje identiteta, običaja, tradicije,kulture i istorije, kao i učešde pripadnika nacionalnih zajednica u javnom životu. Da bi se topostiglo potrebno je da se obezbede i adekvatni uslovi koji bi se pre svega ogledali u3: pristupu informacijama, što bi omogudilo nacionalnim zajednicama da znaju koja su njihova prava, šta ona znače i što je najvažnije, na koji način da ih ostvare; još jedan od važnih uslova, koji je direktno povezan sa ulogom medija, jeste pristup širokom spektru debata i informacija, pristup različitim kanalima komunikacije što omogudava pripadnicima nacionalnih zajednica da prenesu svoja mišljenja, stavove, ideje, predlažu alternative itd;3 Murdoch, G. (1992). Citizens, Consumers and Public Culture. In Media Cultures: Reappraising TransnationalMedia u Gosselin, T. (2002). Minority media in Hungary and Slovenia: A Comparative Assessment. Ljubljana:The Peace Institute. Str. 4. 3
    • Manjinski mediji u Vojvodini jedna od možda ključnih aspekata a u vezi sa manjinskim medijima i nacionalnim zajednicama jeste to da nacionalne zajednice prepoznaju sebe i svoje težnje u prezentacijama tzv. mejnstrim medijima i da doprinesu objektivnosti, relevantnosti, razvoju i proširenju iste te prezentacije.Navedeni uslovi, međutim, nisu jedinstveni i univerzalni. Kao što je napomenuto, mnogifaktori utiču na medijsku sferu, a pod posebnim uticajem su, zbog svog karaktera i manjinskimediji. Različiti unutrašnji i spoljašnji faktori podrške pripadnika nacionalnih zajednicamanjinskim medijima moraju biti razmotreni. Na taj način može se utvrditi da li manjinskimediji svojom strukturom i karakteristikama omogudavaju ili čak sprečavaju ostvarenjesveobuhvatnog cilja nacionalnih zajednica, koji bi se mogao definisati kao „mirno očuvanjejezičkog i kulturnog identiteta stanovništva koje su politički i ekonomski faktori stavili uugroženu poziciju“.4Potrebno je napomenuti, da je jedno od osnovnih prava nacionalnih zajednica pravo nainformisanje na maternjem jeziku, ali koje je u tesnoj vezi sa pravom na obrazovanje, pravomna očuvanje i razvoj kulture kao i prava na službenu upotrebu jezika. Sva ova prava se na nekinačin, posredno ili neposredno, ogledaju kroz proces informisanja. Mediji, pa tako imanjinski, imaju veoma važnu ulogu u oblasti obrazovanja, i kao što je ved navedeno, važansu resurs za očuvanje i razvoj sopstvene kulture.Kada je reč o odnosu manjinskih i masovnih medija, pored nekih zajedničkih osnovnihfunkcija i uloga, važno je ukazati na jednu vrednost koja manjinske medije izdvaja zbog svojespecifičnosti. Ta vrednost se ogleda upravo u tome što manjinski mediji imaju mogudnost,mehanizme i sposobnost da očuvaju jezik manjine, običaje i kulturu, u čemu ih masovnimediji teško mogu zameniti upravo zbog toga što su namenjeni širem društvu, koje nematakve specifičnosti i potrebe kao što imaju pripadnici nacionalnih zajednica. Ono što seprema trenutnom ustrojstvu masovnih medija može uočiti, jeste da je nerealno očekivati daoni sa velikom pažnjom i koncentracijom doprinose očuvanju identiteta, jezika i običajanacionalnih zajednica.Da bi se ostvarile sve navedene funkcije, kao i ciljevi manjinskog informisanja, od ključnevažnosti je stvaranje odgovarajudih sistemskih, poslovnih i upravljačkih uslova. Bezadekvatnih uslova u navedenim oblastima teško je očekivati postojanje efikasnih i održivihmanjinskih medija. Uslovi moraju da budu ispunjeni na svim nivoima, počevši odelementarnih uslova za rad (u smislu postojanja radnog prostora i opreme), adekvatnoobučenih ljudskih resursa (koji bi mogli da odgovore zahtevima savremenog medijskogtržišta), do sistemskih rešenja (u vidu zakona i drugih akata koji bi regulisali važna pitanja kaošto su pitanje svojine i finansiranja). Od posebne važnosti je oblast upravljanja manjinskim4 Higgins, Stephen Harold (ed.). 1992. Ethnic Minority Media: An International Perspective u Gosselin, T. (2002).Minority media in Hungary and Slovenia: A Comparative Assessment. Ljubljana: The Peace Institute. Str. 4. 4
    • Manjinski mediji u Vojvodinimedijima koja je često izostavljena iz analize ove oblasti. Ukoliko su svi neophodno usloviobezbeđeni, upravljačke strukture su one koje na adekvatan i efikasan način manjinskemedije moraju voditi i obezbediti im održivost. 5
    • Manjinski mediji u Vojvodini II Teorijsko-pojmovni okvirKada je reč o teorijskom i pojmovnom okviru u kontekstu ovog rada potrebno je preciznijedefinisati pojmove koji su od značaja za ovaj rad. Pojam „nacionalne manjine“, „nacionalnezajednice“, „etničke manjine“ i „etničke zajednice“ se često upotrebljava u različitimkontekstima što može dovesti do određenog nerazumevanja i nedoumica. Potrebno jenaglasiti da se u ovom radu koristi termin „nacionalna zajednica“ zbog činjenice da je premapostojedim relevantnim pravnim aktima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini u upotrebinavedeni pojam.Danas postoje određena neslaganja, pa čak i nedorečena objašnjenja i razlika između gorenavedenih pojmova te ih je stoga veoma teško i definisati u preciznoj meri, ili bar odreditineke glavne smernice. Postavlja se pitanje da li su etničke manjine, religijske ili jezičkemanjine u suštini i nacionalne manjine/zajednice. Na ovo pitanje ne postoji jednostavan i lakodgovor. Termin „nacionalna manjina“ je prevashodno evropski termin jer se on kao takavne pojavljuje u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima kao i u još nekim dokumentimakoji se odnose na ljudska prava.5 Pored pojavljivanja ovog pojma u Okvirnoj konvencijiSaveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, čini se da se ovaj termin u istom značenjukoristi i u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i fundamentalnih sloboda i u Nacrtuugovora o Ustavu Evrope, koji navodi da „bilo koja vrsta diskriminacije zasnovana naetničkom ili socijalnom poreklu...(ili) pripadništvu određenoj nacionalnoj manjini...treba bitizabranjena“.Da bi odredili ko, odnosno koje grupe se mogu smatrati nacionalnim ili etničkimzajednicama a u uslovima koji su karakteristični za srpsko društvo u celini, najbolji osnovmože poslužiti Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina prema kome „nacionalnumanjinu čini svaka grupa državljana Republike Srbije koja je po brojnosti dovoljnoreprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji Republike Srbije, pripada nekoj odgrupa stanovništva koje su u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom Republike Srbije iposeduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo iliveroispovest, po kojima se razlikuje od vedine stanovništva, i čiji se pripadnici odlikuju brigomda zajedno održavaju svoj zajednički identitet, uključujudi kulturu, tradiciju, jezik ili religiju“.6Takvo značenje termin „nacionalne zajednice“ koji se koristi u ovom radu u sebi i nosi. Pojamnacionalne zajednice/manjine u sebi dakle sadrži sledede odrednice:5 Među njih spada i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (eng. International Covenant on Civiland Political Rights); Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (eng. InternationalCovenant on Economic, Social and Cultural Rights); Američka konvencija o ljudskim pravima (eng. AmericanConvention on Human Rights); Afrička povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (eng. African Chapter onHuman and Peoples Rights).6 U istom zakonu nacionalnim manjinama se smatraju sve grupe državljana koje se nazivaju ili određuju kaonarodi, nacionalne ili etničke zajednice, nacionalne ili etničke grupe, nacionalnosti ili narodnosti. 6
    • Manjinski mediji u Vojvodini 1. dugotrajnu i čvrstu vezu sa određenom teritorijom 2. obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest po kojima se razlikuje od vedine stanovništva 3. briga za održavanje zajedničkog identiteta, kulture, tradicije, jezika i običajaNa osnovu izložene odredbe, jasno je da govornici manjinskih jezika pripadaju društvenimgrupama kojima su brojčano manje od ostatka stanovništva i da su u dugotrajnoj vezi sateritorijom države, što implicira tradicionalnu upotrebu manjinskih jezika. Takođe, na osnovuizložene odredbe, jasno je da je manjinski jezik, ukoliko postoji, različit od zvaničnog jezika,jezika vedine stanovništva koji je ujedno i zvanični jezik. Imajudi u vidu da pojedine odredbeUstava predviđaju pravo na korišdenje svog jezika i pisma, odnosno korišdenje i izučavanjesvog maternjeg jezika, može se zaključiti da je slobodna volja, odnosno odluka svakogpojedinca, državljanina Republike Srbije, šta smatra svojim jezikom, osnov za utvrđivanjekako pripadništva pojedinca grupi govornika regionalnih ili manjinskih jezika, tako i samogpostojanja regionalnih ili manjinskih jezika.Nakon definisanja pojma „nacionalne zajednice“ i „govornika manjinskog jezika“7 ukontekstu ovog istraživanja, ostaje da se precizira na koji način se manjinsko informisanjemože ostvarivati, odnosno šta sami po sebi manjinski mediji znače za jedno društvo ipripadnike nacionalne zajednice unutar njega. Kao jedno od osnovnih funkcija manjinskihmedija, ističe se uloga informisanja. Informisanje se, teorijski, može ostvarivati na različitenačine uz postojanje različitih uslova:  Može se ostvarivati kada je pravo na informisanje sastavni deo zakonskog okvira koji obezbeđuje informisanje na jezicima nacionalnih zajednica (ovo čini jedno od temeljnih uslova, jer nepostojanje prava na informisanje na maternjem jeziku ukazuje na odsustvo senzibilisanosti društva za prava i potrebe pripadnika nacionalnih zajednica).  Samo postojanje pravnog okvira još ne garantuje i ostvarivanje tzv. manjinskog informisanja, jer je za njega potrebno postojanje medija, odnosno medijskih proizvoda na jezicima nacionalnih zajednica (koji omogudavaju pripadnicima nacionalnih zajednica da ostvaruju svoja prava ali i da posredno čuvaju i razvijaju svoj jezik, kulturu i tradiciju).  Kao što je to slučaj sa medijima uopšte, od ključne je važnosti da se ostvari pun stepen nezavisnosti i samostalnosti (iako je ovo potrebno za medije bilo kog tipa, nezavisnost i samostalnost od organa vlasti, centara modi, političkih stranaka, uticajnih ličnosti je veoma važna da ostvarivanje manjinskog informisanja).7 Izveštaj o primeni evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima. str. 42. 7
    • Manjinski mediji u VojvodiniManjinsko informisanje se može ostvarivati u praksi na dva načina, koja se sama po sebi nerazlikuju po svojoj ulozi i cilju: 1. Postojanjem posebnog medija – ovo podrazumeva postojanje samostalne medijske celine, koji može biti štampanog ili elektronskog tipa i koji je u celokupnom obimu usmeren na informisanje na jeziku određene nacionalne zajednice. 2. Manjinsko informisanje se može odvijati i kroz medijske proizvode koji postoje na jezicima nacionalnih zajednica – ovi proizvodi nemaju status samostalne, ved čine deo neke vede medijske celine i mogu biti u obliku podlista u novinama, posebne emisije ili programa u elektronskoj formi (bilo to putem televizije, interneta i sl.) 3. Ovaj oblik predstavlja ne neki način prelazni modalitet i odnosi se na postojanje medija koji se po svojoj strukturi ne vezuje za jednu, konkretnu nacionalnu zajednicu, ved se informisanje odvija na nekoliko jezika, što je pre svega, slučaj kada se govori o javnim servisima.2.1 MANJINSKI MEDIJI U VOJVODINIPravo na informisanje na jezicima nacionalnih zajednica u Republici Srbiji čini jedno odosnovnih prava nacionalnih zajednica. Ono što prostor Srbije, odnosno konkretno ukontekstu ovog rada Vojvodine čini posebno specifičnim i na neki način jedinstvenim jestešto se informisanje odvija na nekoliko jezika, i to u poslednjih dvadeset do trideset godina. USrbiji se pored srpskog jezika, informisanje trenutno odvija i na mađarskom, slovačkom,rumunskom, rusinskom, romskom, hrvatskom, ukrajinskom, češkom, nemačkom,makedonskom, bugarskom, albanskom i vlaškom jeziku, i bunjevačkom govoru.Sagledavajudi uloge i funkcije manjinskih medija, uočljivo je da je za efikasno funkcionisanjeove oblasti potrebno ispunjenje mnogih uslova, koji su podložni različitim uticajima, koji semogu kretati od ekonomskih, preko političkih do kulturoloških. Značaj koji manjinski medijiimaju za ostvarivanje, unapređivanje i zaštitu manjinskih prava za nacionalne zajednicedefinisan je kako u domadim tako i u mnogim međunarodnim dokumentima i predstavljaveoma važan osnov pri sagledavanju pravog stanja medijske oblasti u svim multinacionalnimdruštvima.2.1.1 O NACIONALNIM ZAJEDNICAMAČinjenice koje su prikazane u ovom delu se pre svega odnose na one podatke koji ukazuju nato zbog čega manjinski mediji na ovim prostorima i postoje. Razlog leži u činjenicu što naovim prostorima postoje nacionalne zajednice koje svojim značajem i specifičnostimaostvaruju, između ostalih prava, i pravo na informisanje na sopstvenom jeziku. Dostupni 8
    • Manjinski mediji u Vojvodinipodaci koji se odnose na broj i raspored nacionalnih zajednica na teritoriji Srbije, odnosnoVojvodine, raspoloživi su zahvaljujudi poslednjem popisu stanovništva, sprovedenog 2002.godine. Na osnovu tog popisa (izuzimajudi Kosovo i Metohiju) u Srbiji živi 7.498.001stanovnika, od čega 14.38% čine pripadnici nacionalnih zajednica8. Kada se radi o Vojvodini unjoj živi 2.031.992 stanovnika, od čega 30.31% čine pripadnici nacionalnih zajednica (tabela1)Tabela 1. Stanovništvo u AP Vojvodini prema nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti prema popisu iz 2002. Nacionalna/etnička pripadnost Svega % Srbi 1.321.807 65.05 Crnogorci 35.513 1.75 Jugosloveni 49.881 2.45 Albanci 1.695 0.08 Bošnjaci 471 0.02 Bugari 1.658 0.08 Bunjevci 19.766 0.97 Vlasi 101 0.00 Goranci 606 0.03 Mađari 292.207 14.28 Makedonci 11.785 0.58 Muslimani 3634 0.18 Nemci 3154 0.16 Romi 29.057 1.43 Rumuni 30.419 1.50 Rusi 940 0.05 Rusini 15.626 0.77 Slovaci 56.637 2.79 Slovenci 2.005 0.10 Ukrajinci 4.635 0.23 Hrvati 56.546 2.78 Česi 1.648 0.08 Ostali 5.311 0.26 Neizjašnjeni/neopredeljeni 55.016 2.71 Regionalna pripadnost 10.154 0.50 Nepoznato 23.774 1.17 UKUPNO 2.031.992 100.008 Konačni rezultati popisa 2002. Stanovništvo prema nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti i prema polu i starosti uRepublici Srbiji. Republički zavod za statistiku. Str. 2.http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/Pdf/G20021295.pdf 9
    • Manjinski mediji u VojvodiniKao što se iz tabele 1 može i uočiti, najbrojniju nacionalnu zajednicu u Vojvodini čine Mađaridok je najmanje pripadnika vlaške nacionalne zajednice. Na grafikonu 1 prikazani su podaci oprocentualnom broju pripadnika nacionalnih zajednica u Vojvodini9, kako bi se još jasnijeprikazala nacionalna struktura stanovništva u Vojvodini i na taj način doprinelo boljemrazumevanju oblasti manjinskog informisanja, odnosno manjinskih medija. Broj pripadnika nacionalnih zajednica (u %) 0,00 0,02 0,03 0,05 0,08 0,08 0,08 0,10 % 0,16 0,18 0,58 0,77 0,97 1,43 1,50 2,78 2,79 14,28 0,00 2,00 4,00 6,00 8,00 10,00 12,00 14,00 16,00 Vlasi Bošnjaci Goranci Rusi Česi Albanci Bugari Slovenci Nemci Muslimani Makedonci Rusini Bunjevci Romi Rumuni Hrvati Slovaci Mađari Grafikon 1. Broj pripadnika nacionalnih zajednica prikazan prema rastudem trendu u procentima9 Konačni rezultati popisa 2002. Stanovništvo prema nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti i prema polu i starosti uRepublici Srbiji. Republički zavod za statistiku. Str. 2.http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/Pdf/G20021295.pdf 10
    • Manjinski mediji u VojvodiniU nastavku prikazani su podaci o jezicima koji su u službenoj upotrebi u Autonomnoj PokrajiniVojvodini: Mađarski jezik Mađarski je tradicionalno prisutan na teritoriji sadašnje Vojvodine koja je pripadala Kraljevini Mađarskoj (Austrougarska monarhija) do kraja Prvog svetskog rata. Prema popisu stanovništva, 293.299 lica pripada mađarskoj nacionalnoj manjini, od kojih 94% govori mađarski kao maternji jezik. Mađarska nacionalna manjina je koncentrisana u Vojvodini (290.207 lica, uglavnom u severnoj Bačkoj i severnom Banatu) i predstavlja 14,3% stanovništva Pokrajine, što ih čini najvedom nacionalnom manjinom u Vojvodini. U opštinama Kanjiža/Magyarkanizsa, Senta/Zenta, Ada, Bačka Topola/Topolya, Mali Iđoš/Kishegyes i Čoka/Csóka, vedina stanovništva pripada mađarskoj manjini. Međutim, broj Mađara u Vojvodini je znatno opao devedesetih godina prošlog veka. Mađarski jezik je u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, u 27 opština i 8 mesnih zajednica. Slovački jezik Slovački je tradicionalno prisutan na teritoriji Vojvodine od 18. veka. Prema popisu stanovništva, 59.021 lice pripada slovačkoj nacionalnoj manjini od kojih 94% govori slovačkim kao maternjim jezikom. Vedina lica koji pripadaju slovačkoj nacionalnoj manjini (56.637) živi u Vojvodini, posebno u opštinama Bački Petrovac/Báčsky Petrovec i Kovačica. Slovački jezik je u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, u 10 opština i 3 mesne zajednice. Hrvatski jezik Hrvatski se tradicionalno koristi na teritoriji sadašnje Autonomne Pokrajine Vojvodina. Prema popisu stanovništva, 70.602 lica pripadaju hrvatskoj nacionalnoj manjini, od kojih 34% govori hrvatski kao maternji jezik. Hrvatskoj nacionalnoj manjini pripada 56.546 lica koja žive u Vojvodini, posebno u opštinama Apatin i Subotica (Bačka). Broj Hrvata u Vojvodini je znatno opao devedesetih godina prošlog veka. Hrvatski jezik je u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, opštini Subotica i jednoj mesnoj zajednici, opštini Apatin i Sremska Mitrovica. Rumunski jezik Rumunski je tradicionalno prisutan na teritoriji Vojvodine od 18. veka. Prema popisu stanovništva, 34.576 lica pripada rumunskoj nacionalnoj manjini, od kojih 92% govori rumunski kao maternji jezik. Vedina lica koja pripadaju rumunskoj nacionalnoj manjini živi u Vojvodini (30.419), posebno u opštinama Alibunar i Vršac/Vârşet. Rumunski jezik je u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, u 8 opština i 11 mesnih zajednica. 11
    • Manjinski mediji u Vojvodini Rusinski jezik Rusinski je tradicionalno prisutan na teritoriji Vojvodine od 18. veka. Prema popisu stanovništva, 15.905 lica pripada rusinskoj nacionalnoj manjini, od kojih 82% govori rusinski kao maternji jezik. Lica koja pripadaju rusinskoj nacionalnoj manjini žive skoro isključivo u Vojvodini, uglavnom u opštinama Kula (11% stanovništva), Vrbasu/Verbas (8%) i Žablju/Žabelь (5%). Rusinski jezik je u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, u 5 opština i 1 mesnoj zajednici.2.1.2 O MANJINSKIM MEDIJIMAKao što je ved navedeno, informisanje se u Republici Srbiji odvija, pored srpskog jezika, namađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, romskom, hrvatskom, ukrajinskom,češkom, nemačkom, makedonskom, bugarskom, albanskom i vlaškom jeziku, tebunjevačkom govoru.Prema raspoloživim podacima u Srbiji postoji 937 registrovanih javnih glasila (novina, servisanovinskih agencija, radio i televizijskih programa i internet javnih glasila). 10 Od tih 937 nanivou Srbije postoji 164 medija i medijska proizvoda preko kojih pripadnici nacionalnihzajednica mogu biti obaveštavani na maternjem jeziku o pitanjima od određenog javnogznačaja. Ove medijske proizvode proizvodila je 101 medijska ustanova. U ukupnom brojumedijskih proizvoda, elektronski prednjače u odnosu na štampane medijske proizvode.11Tabela 2. Broj medija prema jeziku i tipu (štampani, radio i TV) Jezik Štampa Radio TV UKUPNO Mađarski 8 1 2 11 Romski 2 3 1 6 Slovački 2 1 2 5 Albanski 1 2 3 6 Rumunski 1 2 3 Rusinski 1 1 Hrvatski 1 1 Ukrajinski 1 1 Bugarski 1 1 Bunjevački 1 1 UKUPNO 19 9 8 36Od navedenog broja, 36 javna glasila informisanje obavljaju isključivo na jezicima nacionalnihzajednica, prema navedenom rasporedu: 19 štampanih, 9 radija i 8 televizija (tabela 2). Kadaje reč o podacima za Vojvodinu, objedinjeno, postoji ukupno 114 manjinskih medija,odnosno medijskih proizvoda na jezicima nacionalnih zajednica.1210 Podaci Agencije za privredne registre.11 Informisanje na jezicima nacionalnih manjina (2007). Beograd: Fond za otvoreno društvo. Str .6.12 Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za informacije. 12
    • Manjinski mediji u VojvodiniOd ukupnog broja medija i medijskih proizvoda jednu tredinu čine medijski proizvodi koji seštampaju na manjinskom jeziku na jednoj stranici ili se emituju u vremenu koje nije duže odjednog sata, a kod 25 se emituje u trajanju koje je duže od jednog sata ili se objavljuje višejedne stranice, ali manje od jedne polovine ukupnog sadržaja jednog medija.Prema raspoloživim podacima, postoji 37 štampanih medijskih proizvoda, od toga 34 uVojvodini i tri u centralnoj Srbiji, pri čemu je od ukupnog broja štampanih medija 30 udržavnoj svojini, odnosno medijske ustanove koje ih izdaju su osnovane od strane različitihtela i organa vlasti u koje spadaju i organi manjinske samouprave kao što su nacionalni savetinacionalnih manjina. Informativne programe na jezicima nacionalnih zajednica proizvode iemituju dve javne radio-difuzne ustanove u Beogradu (Radiodifuzna ustanova Srbije-RUS) iNovom Sadu (Radiodifuzna ustanova Vojvodine – RUV).Radio programe na jezicima nacionalnih zajednica emituje 86 stanica – 74 u Vojvodini, a 12u centralnoj Srbiji, čiji su programi uglavnom lokalnog karaktera.TV program emituju 32 televizije, i to 27 u Vojvodini, a 5 u centralnoj Srbiji. Osam kablovskihtelevizija emituju program na dva manjinska jezika: 7 na mađarskom i jedna na slovačkomjeziku.13Registrovana su dva informativna portala, na mađarskom i rusinskom jeziku. 14Mnoge nacionalne zajednice u Republici Srbiji uživaju slobodu prijema informacija bez obzirana granice. Sva područja u Srbiji koja naseljavaju nacionalne zajednice mogu da primajuprogram iz susednih država. Osim na taj način, primanje i pružanje informacija i idejaostvaruje se i posredstvom reemitovanja radio i TV programa. Sloboda reemitovanja idirektnog prijema radio/TV programa je u skladu sa obavezama i pravilima Evropskekonvencije o prekograničnoj televiziji i Direktive o televiziji bez granica.Podaci o distribuciji štampanih medija i emitovanju/reemitovanju radio i TV programaproizvedenih u susednim zemljama, odnosno matičnim državama, sadržani su u donjimprimerima:● Štampani mediji iz Mađarske dostupni su na teritoriji opština na području AP Vojvodine, anjihovi uvoznici su Forum, Novi Sad i Elegance Press, Subotica;Putem kablovsko-distributivnog sistema na teritoriji pojedinih opština dostupni su TVprogrami slededih emitera iz Mađarske: Mađar TV 1 i 2 – mađarska nacionalna televizija (24sata dnevno), Duna TV (24 sata dnevno), TV 2 (6-24 sata dnevno), RTL Klub TV (6-24 satadnevno), HIR TV (6-24 sata dnevno), ATV (6-24 sata dnevno) i Halozat TV (6-24 sata dnevno);13 Podaci koji se odnose na broj, odnosno tipove medija i medijskih proizvoda jednim delom su preuzeti izistraživanja Fonda za otvoreno društvo – Informisanje na jezicima nacionalnih manjina, a jedan deo jepromenjen nakon uvida u trenutno stanje.14 www.vajdasagma.info na mađarskom i www.ruthenpress.info na rusinskom jeziku. 13
    • Manjinski mediji u Vojvodini● Radio i TV programe emitera iz Slovačke reemituje Radio Novi Sad – program naslovačkom jeziku, Novi Sad, u trajanju od 1-1,5 sati mesečno; Naša TV, Bački Petrovac (putemsatelita) i TV Petrovac, Bački Petrovac;● Program HTV iz Hrvatske dostupan je na teritoriji pojedinih opština putem kablovsko-distributivnog sistema i to kanali HRT 1 i 2 – hrvatska nacionalna televizija (24 sata dnevno);RTL televizija (24 sata dnevno); NOVA TV (24 sata dnevno).2.2 RELEVANTNI PRAVNI OKVIR2.2.1 PRAVNI OKVIR U SRBIJIU ovom delu rada predstavljen je relevantni pravni okvir kako na nacionalnom nivou, tako ina širem, međunarodnom nivou koji precizno definiše prava na manjinsko informisanje,ciljeve i mehanizme ostvarivanja manjinskog informisanja. Postojanje samog pravnog okvirakako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou ne garantuje da se ta prava ostvarujukao i da je manjinsko informisanje samim tim i regulisano. Potrebno je da se ono ostvaruje upraksi, da funkcioniše u zadovoljavajudim uslovima i da ispunjava postavljene ciljeve.Oblast manjinskog informisanja uređena je Ustavom Republike Srbije, zatim Zakonom ozaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakonom o informisanju i Zakonom oradiodifuziji.Ustav Republike Srbije među osnovnim ljudskim pravima pominje slobodu medija i pravo naobaveštenost, te određuje da je svako slobodan da bez odobrenja, na način predviđenzakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja, da se televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom, da u Republici Srbiji nema cenzure, a nadležni sudmože sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako jeto u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenjeUstavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije,sprečavanja propagiranja rata ili podstrekivanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanjazagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju,neprijateljstvo ili nasilje. Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačnoprenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor naobjavljenu informaciju uređuje se zakonom. Sa ovim osnovnim pravom je tesno povezano ipravo na obaveštenost, prema kojem svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremenobude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužnada to pravo poštuju i svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa iorganizacija kojima su poverena javna ovlašdenja, u skladu sa zakonom.U delu koji se odnosi na prava nacionalnih manjina, Ustav navodi da se pripadnicimanacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima, jemče 14
    • Manjinski mediji u Vojvodinidodatna, individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinačno, akolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnimugovorima.Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojihpredstavnika, učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim zasvoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sazakonom.Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenojupotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalnesavete, u skladu sa zakonom.U okviru prava na očuvanje posebnosti, pripadnici nacionalnih manjina, pored ostalog, imajupravo na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke,kulturne i verske posebnosti, kao i pravo na potpuno, blagovremeno i nepristrasnoobaveštavanje na svom jeziku, uključujudi i pravo na izražavanje, primanje, slanje i razmenuobaveštenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sazakonom.Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina se uređuje i zaštita nacionalnihmanjina od svakog oblika diskriminacije u ostvarivanju prava i sloboda i uspostavljaju seinstrumenti kojima se obezbeđuju i štite posebna prava nacionalnih manjina na samoupravuu oblasti obrazovanja, upotrebe jezika, informisanja i kulture i obrazuju se ustanove radiolakšavanja učešda manjina u vlasti i u upravljanju javnim poslovima.U delu o pravima na očuvanje posebnosti se navodi da pripadnici nacionalnih manjina imajupravo na potpuno i nepristrasno obaveštenje na svom jeziku, uključujudi pravo naizražavanje, primanje, slanje i razmenu informacija i ideja putem štampe i drugih sredstavajavnog obaveštavanja, a da de država u programima radija i televizije javnog servisaobezbediti informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jeziku nacionalne manjine, a možeda osniva i posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na jezicimanacionalnih manjina, ali i pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju i održavajumedije na svom jeziku.Zakon o javnom informisanju pod javnim glasilom u članu 11. podrazumeva novine, radioprograme, televizijske programe, servise novinskih agencija, Internet i druga elektronskaizdanja navedenih javnih glasila, kao i druga sredstva javnog informisanja koja pomodu reči,slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mišljenja namenjene javnoj distribuciji ineodređenom broju korisnika. 15
    • Manjinski mediji u VojvodiniČlan 5. stav 1. Zakona o javnom informisanju predviđa da radi ostvarivanja prava nacionalnihmanjina i etničkih zajednica u informisanju na sopstvenom jeziku i negovanju sopstvenekulture i identiteta, Republika, autonomna pokrajina, odnosno lokalna samoupravaobezbeđuje deo sredstava ili drugih uslova za rad javnih glasila na jezicima nacionalnihmanjina i etničkih zajednica.Za ostvarivanje prava na primanje i prenošenje informacija i ideja na jezicima nacionalnihmanjina bez mešanja javnih organa od značaja je član 2. stav 3. Zakona o javnominformisanju koji predviđa da niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodujavnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašdenja, zloupotrebomprava, uticaja ili kontrole nad sredstvima za štampanje i distribuciju javnih glasila ili naduređajima za emitovanje i radiofrekvencijama, kao ni bilo kojim drugim načinom podesnimda ograniči slobodan protok ideja, informacija i mišljenja. U članu 15. tog zakona ističe se daje distribucija domadih i stranih javnih glasila slobodna. Član 17. istog zakona predviđa danadležni okružni sud može, na predlog javnog tužioca, zabraniti distribuciju informacije akoutvrdi da je to neophodno u demokratskom društvu radi sprečavanja: poziva na nasilnorušenje ustavnog poretka, narušavanja teritorijalnog integriteta Republike, propagiranjarata, podstrekivanja na neposredno nasilje ili zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnjekoje predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, a od objavljivanjainformacije neposredno preti ozbiljna, nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne možesprečiti na drugi način.Prema članu 14. Zakona o javnom informisanju, javnog glasila može biti svako domade ilistrano pravno ili fizičko lice, u skladu sa zakonom, ali osnivači javnog glasila ne mogu biti, niposredno ni neposredno, država i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzede idrugo pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnimdelom finansira iz javnih prihoda, osim ukoliko je to predviđeno posebnim zakonom kojim seuređuje oblast radiodifuzije. To rešenje omogudava stvaranje štampanih sredstava javnoginformisanja na jezicima nacionalnih manjina.Republika, autonomna pokrajina, odnosno lokalna samouprava obezbeđuje deo sredstva ilidrugih uslova za rad javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina radi ostvarivanja pravanacionalnih manjina u informisanju na sopstvenom jeziku i negovanju sopstvene kulture iidentiteta (član 5. Zakona o javnom informisanju).Zakon o radiodifuziji pod radiodifuzijom podrazumeva radio i televiziju kao elektronskemedije masovne komunikacije, koja se ostvaruje posredstvom analognog ili digitalnogprenosa teksta, govora, zvuka, nepokretnih i pokretnih slika u vidu programskih sadržajanamenjenih najširoj javnosti putem radio talasa ili kablovskih distributivnih sistema doodgovarajudih prijemnih uređaja (član 4. t. 1. Zakona), a u članu 3. predviđa da se regulisanjeodnosa u oblasti radiodifuzije, između ostalog, zasniva na načelu zabrane svakog oblikacenzure i/ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, čime se garantuje njihova nezavisnost,nezavisnost njihovih redakcija i novinara. 16
    • Manjinski mediji u VojvodiniČlan 72. stav 1. Zakona o radiofiuziji propisuje da je emiter obavezan da proizvodi i emitujeprogram na srpskom jeziku, ili da obezbedi da programi koji su proizvedeni na stranimjezicima budu emitovani prevedeni na srpski jezik, a u stavu 2. tog člana da se ta obaveza neodnosi na emitere koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama, kao idelove programa javnog radiodifuznog servisa, kojima se zadovoljavaju potrebe nacionalnihmanjina u informisanju na sopstvenom jeziku.Prema članu 21. stav 1. Zakona o radiodifuziji, Republička radiodifuzna agencija (RRA) sestara da programi emitera ne sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ilinasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove različite političke opredeljenosti ili zbog njihovogpripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili seksualnojopredeljenosti. Prema stavu 2. istog člana Zakona, postupanje emitera suprotno zabrani izstava 1. tog člana je osnov za izricanje predviđenih mera od strane RRA, nezavisno od drugihpravnih sredstava koja stoje na raspolaganju oštedenom. Prema članu 61. t. 8. Zakona oradiodifuziji, dozvola za emitovanje programa prestaje da važi i pre isteka vremena na koje jeizdata, između ostalog, ako RRA, nakon sprovedenog postupka u skladu sa tim zakonom ipropisima donetim na osnovu njega, emiteru izrekne meru oduzimanja dozvole zaemitovanje programa zbog povrede obaveze emitera ili zbog nepoštovanja uslovapredviđenih dozvolom za emitovanje programa.Statut AP Vojvodine u delu o multikulturalizmu i interkulturalizmu navodi da je dužnost svihpokrajinskih organa i organizacija da podstiču i pomažu očuvanje i razvijanje višejezičnosti ikulturne baštine nacionalnih zajednica, koje tradicionalno žive na u AP Vojvodini, kao i daposebnim merama i aktivnostima pomažu međusobno uvažavanje i upoznavanje različitihjezika, kultura i veroispovesti u AP Vojvodini.U delu koji se odnosi na autonomiju nacionalnih zajednica, u Statutu se navodi da pripadnicinacionalnih zajednica, putem izabranih nacionalnih saveta ostvaruju oblik autonomije,osnivaju ustanove, samostalno odlučuju ili učestvuju u odlučivanju u pitanjima iz oblastiobrazovanja, kulture, upotrebe jezika i informisanja.Nadležnosti AP Vojvodine se odnose i na javno informisanje na pokrajinskom nivou i to uuređivanju pitanja od pokrajinskog značaja u javnom informisanju u skladu sa Ustavom,međunarodnim ugovorima i zakonom koji određuje pitanja od pokrajinskog značaja. Dalje,odnose se na utvrđivanje javnog interesa građana AP Vojvodine u oblasti informisanja iradiodifuzije i bliže uređivanje uslova i načina obavljanja delatnosti pokrajinskog javnogradiodifuznog servisa. Konačno, AP Vojvodina je nadležna za obezbeđivanje rada javnihglasila od pokrajinskog značaja na jezicima nacionalnih zajednica koje čine brojčanu manjinuu ukupnom stanovništvu AP Vojvodine.Informisanje na jezicima nacionalnih manjina putem štampanih medija, nezavisno odnjihovog svojinskog režima, pomognuto je od strane javne vlasti. Od 2003. godine 17
    • Manjinski mediji u VojvodiniMinistarstvo kulture Republike Srbije raspisuje godišnji konkurs za sufinasiranje javnih glasilai programa na jezicima nacionalnih manjina. Početkom svake godine raspisuje se posebankonkurs za sufinansiranje javnih glasila i programa elektronskih medija na jezicimanacionalnih manjina. Pokrajinski sekretarijat za informacije AP Vojvodine putem javnogkonkursa, koji se raspisuje najmanje jednom godišnje, pruža finansijsku podršku tehničko-tehnološkom unapređenju lokalnih (opštinskih) i regionalnih medija. Pokrajinski sekretarijatza obrazovanje i kulturu AP Vojvodine godišnje raspisuje konkurs za sufinansiranje časopisaza kulturu, književnost i umetnost, časopisa za omladinu i časopisa za decu koji izlaze, upisanoj i elektronskoj formi, i na jezicima nacionalnih manjina koji su od posebnog značaja zarazvoj kulture, književnosti i umetnosti u AP Vojvodini.2.2.2 MEĐUNARODNI PRAVNI OKVIROblast manjinskog informisanja regulisana je i u slededim međunarodnim dokumentima:Deklaraciji Komiteta ministara o ulozi medija u promovisanju socijalne kohezije iinterkulturalnog dijaloga; Deklaraciji o zaštiti uloge medija u demokratiji u kontekstukoncentracije medija; Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina; Evropskoj povelji oregionalnim ili manjinskim jezicima kao i vedem broju Konvencija UNESKO-a. U osnovi, svi oviakti se zasnivaju na određenim fundamentalnim principima koji su određeni međunarodnim 2dokumentima koji se fokusiraju na sledede preporuke :  Prema Deklaraciji o slobodi izražavanja i informisanja Saveta Evrope (SE) potvrđeno je da su medijski pluralizam i raznovrsnost sadržaja medija od suštinskog značaja u demokratskom društvu i predstavljaju suštinu temeljnih prava na slobodu izražavanja i informisanja;  U Deklaraciji o zaštiti uloge medija u demokratiji u kontekstu medijske koncentracije, ističe se da politike, definisane da podstaknu razvoj nekomercijalnih medija, mogu da promovišu raznolikost autonomnih kanala za širenje informacija i izražavanje mišljenja, posebno kroz društvene grupe retko usmerene na mejnstrim medije;  U Deklaraciji o ulozi medija civilnog društva u promovisanju društvene kohezije i međukulturnog dijaloga se priznaju mediji zajednice (mediji osnovani od strane geografske ili interesne zajednice) kao posebna vrsta medija, odvojenih od javnog servisa i privatnih komercijalnih medija i preporučuje odgovarajuda lepezu pitanja; o Pozivaju se države da podstaknu razvoj različitih medija, sposobnih da doprinesu pluralizmu i različitostima, stvarajudi prostor za dijalog, odgovarajudi potrebama ili zahtevima određenih grupa civilnog društva na taj način doprinosedi faktorima društvene kohezije i integracije; 18
    • Manjinski mediji u Vojvodini o Jedna od preporuka se odnosi i na promociju kulture i tolerancije, odnosno negovanje kulture razumevanja između različitih etničkih, kulturnih i verskih grupa civilnog društva; o Veoma je važno poštovati princip uređivačke nezavisnosti, ohrabriti medije da doprinesu kulturnom dijalogu, kao i da se spreče eventualni sukobi kroz diskusije i šire demokratsko učešde pripadnika svih etničkih, kulturnih verskih i drugih zajednica; Važna preporuka proizilazi i iz Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina u pogledu priznavanja prava pripadnika nacionalnih manjina da primaju i prenose informacije na maternjem jeziku i da se osigura da pripadnici nacionalnih manjina ne budu diskriminisani u pristupu medijima i da dobijaju mogudnost stvaranja i korišdenja sopstvenih sredstava javnog informisanja; Veoma je važno ukazati i na Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima, posebno u pogledu obaveza da se osigura, olakša i/ili podstiče stvaranje medija na regionalnim ili manjinskim jezicima; UNESKO Maputo deklaracija o negovanju slobode izražavanja pristupa informacijama i osnaživanju ljudi (2008) se odnosi na doprinose tri važna segmenta emitera – javnog servisa, komercijalnih medija i medija nacionalnih zajednica – u pogledu medijske različitosti, uloge elektronskih medija u podsticanju nedovoljno zastupljenih ili marginalizovanih grupa u pristupu informacijama, sredstvima izražavanja i učešdu u donošenju odluka, naglašavajudi potrebu da se poboljšaju uslovi za razvoj medijske zajednice; o Potrebno je poboljšati interkulturalni dijalog putem medija, uz poklanjanje posebne pažnje interesima pripadnika manjinskih grupa i medijima manjinskih zajednica, i konkretno da se ispita kako različite vrste medija mogu da igraju ulogu u promovisanju društvene kohezije i integracije svih zajednica i generacija; o Potrebno je istadi da su mediji efikasno sredstvo za jačanje kulturne i jezičke raznolikosti, socijalne inkluzije i lokalnog identiteta kao i medijskog pluralizma; o Preporuka je da se manjinsko informisanje eksplicitno prizna u zakonu kao poseban oblik emitovanja, i da se primenjuje fer i jednostavan postupak za izdavanje dozvola za rad; 19
    • Manjinski mediji u Vojvodini o Prepoznavanje medijske zajednice kao posebnog medijskog sektora, uz javni servis i privatne, komercijalne medije, i sa tim u vezi naglašavanje potrebe da se ispita način prilagođavanja pravnog okvira koji bi omogudio priznanje i razvoj medijske zajednice i pravilnog obavljanja njihove društvene funkcije; o Potrebno je skrenuti pažnju na činjenicu da je poželjno da se manjinskim medijima dodeli, u meri u kojoj je to mogude, dovoljan broj frekvencija, kako u analognom tako i u digitalnom okruženju i da se osigura da mediji zajednica ne budu u nepovoljnom položaju, posebno nakon prelaska na digitalno okruženje; o Potreba da se razvije podrška obrazovnih i stručnih programa za sve zajednice kako bi ih podstakli da u potpunosti iskoriste raspoložive tehnološke platforme.Pri uređivanju oblasti manjinskog informisanja veoma je važno da se postigne maksimalnimogudi nivo u ostvarivanju ovih preporuka i njihovo stalno unapređivanje uz pomod različitihmehanizama. Konačno, cilj samog istraživanja jeste i da se utvrdi stepen ispunjenosti ovihpreporuka u praksi, ispitivanje mogudnosti primene, unapređivanja i prilagođavanjapreporuka situaciji u srpskom društvu, kao i da se ukaže na specifičnu situaciju u oblastimanjinskih medija koja je jedinstvena u pogledu broja nacionalnih zajednica, jezika na kojimase informisanje vrši, broja manjinskih medija u Vojvodini i realne potrebe za medijima kojimogu na adekvatan način da ostvare svoju ulogu. Pri svemu ovome mora se uzeti u obzirpolitički i ekonomski kontekst koji u poslednjih nekoliko godina u velikoj meri utiče nabududnost manjinskih medija i posredno ili neposredno utiče i na ostvarivanje pravanacionalnih zajednica. 20
    • Manjinski mediji u Vojvodini III Istraživački deo 3.1 CILJ I PREDMET ISTRAŽIVANJADa bi se razumeo sam cilj i predmet istraživanja u oblasti manjinskih medija, potrebno jeistadi glavne odrednice postojedeg stanja, i koliko je mogude, odrediti njegove glavneuzročnike.Manjinsko informisanje se aktivno predupređivalo do kraja osamdesetih godina, a periodkoji je nakon toga nastupio, kako u kontekstu političkih, tako i u kontekstu ekonomskihpromena nije obezbeđivao dovoljne i potrebne uslove za efikasno funkcionisanje jedne takveoblasti. Činjenica je, da je nakon velikih promena do kojih je došlo nakon 2000. godine oblastmanjinskog informisanja ušla u fazu transformacije u svim sferama, počevši od pitanjasvojine, finansiranja, funkcionisanja, uslova rada, stručne osposobljenosti pa sve do temakoje su javnosti značajne i interesantne.Predmet ovog istraživanja u određenoj meri pokriva sve navedene oblasti, a pre svega sefokusira na: 1. ulogu manjinskih medija u ostvarivanju ljudskih prava 2. svojinska pitanja manjinskih medija koja čine osnovu funkcionisanja 3. finansijske aspekte, odnosno finansijsku nezavisnost i održivost 4. jezičku strukturu manjinskog informisanja 5. nivoe pokrivenosti, odnosno dostupnosti 6. ciljnu javnost manjinskih medija (pre svega u vidu društvenih grupa) 7. oblasti koje su najzastupljenije u manjinskom informisanju 8. stručnu osposobljenost i obučenost ljudskih resursa 9. tehničko-tehnološke uslove za rad u okviru manjinskih medija 10. mapiranje glavnih problema u funkcionisanju manjinskih medijaOve oblasti utvrđene su na osnovu smernica i pokazatelja o nepovoljnom položajumanjinskih medija koji se odnose na informisanje manjinskih zajednica u AP Vojvodini, a onoje za cilj imalo: sticanje opšte slike o manjinskim medijima u pogledu navedenih oblasti; mapiranje osnovnih problema i prepreka koji postoje u oblasti manjinskog informisanja; predlog unapređivanja postojedeg stanja u oblasti manjinskog informisanja segmentiran po ključnim tačkama. 21
    • Manjinski mediji u VojvodiniDetaljna analiza navedenih oblasti pruža mogudnost davanja konkretnih odgovora naistraživačka pitanja koja mogu da se postave i ovako: 1. Kakvo je sveopšte stanje u oblasti manjinskog informisanja? 2. Koji su to osnovni problemi u oblasti manjinskih medija? 3. Kako bi se problemi mogli prevazidi u cilju stvaranja održivih i stabilnih uslova za rad manjinskih medija?Kada je reč o hipotezi istraživanja, potrebno je napomenuti, pošto je istraživanje biloeksplorativnog karaktera, da se ona može definisati tvrdnjom da u oblasti manjinskoginformisanja postoje veliki problemi koji onemogudavaju njihov neometan i samostalan rad,koji na kraju, ugrožavaju i samo ostvarivanje prava na manjinsko informisanje. Ovakvahipoteza postavlja se na osnovu neregulisanih i neodređenih svojinskih odnosa u oblastimanjinskog informisanja, otežanim procesima finansiranja koji utiču na kvalitetan radmedija. Pored toga, prisutni su i drugi problemi kao što su nezadovoljavajudi tehničko-tehnološki uslovi za rad, nedovoljna pripremljenost za predstojedi proces digitalizacije, jošuvek neregulisano i haotično medijsko tržište, kao i problemi koji se odnose na nedovoljnoefikasan institucionalni sistem u ovoj oblasti (RRA, RATEL, SOKOJ itd.)3.2 METODOLOGIJAIstraživanje o manjinskim medijima sprovedeno je tokom 2010. godine uz korišdenje anketeu obliku pismenog upitnika koji je konstruisan za ovo istraživanje. Određena pitanja bila suprilagođena vrsti medija i klasifikovani na taj način (štampani, radio i tv) kako bi dostavljanjepodataka bilo lakše i efikasnije za osobe koje su ga popunjavale, a samim tim olakšalo iobradu podataka i njihovu analizu. To je značilo da je forma određenih pitanja bila različita zaštampane i elektronske medije, iako se suštinski sama pitanja, odnosno njihova sadržina nijemenjala.Upitnik se sastojao od 22 pitanja koja su vedinom bila zatvorenog tipa (17 pitanja), jedan deobio je otvorenog tipa (5 pitanja) sa napomenom da su poslednja tri pitanja za cilj imalaprikupljanje kvalitativnih podataka koja su posebno obrađivana i čija je analiza zahtevalaposeban pristup.Uzimajudi u obzir sam predmet istraživanja i značaj manjinskog informisanja, a radi sticanjadubljeg uvida u samu prirodu i karakter manjinskih medija, od velike važnosti bilo je iproučavanje onoga što manjinski mediji kao takvi prenose javnosti. U toj fazi pristupilo seanalizi sadržaja informacija koje se prenose, te je takva analiza bila od suštinske važnosti upitanjima koja su se odnosila na teme koje su najzastupljenije u manjinskom informisanju.Prikupljeni podaci obrađivani su upotrebom PASW (SPSS) v. 18 statističkog paketa za obradupodataka, upotrebom deskriptivne statistike. 22
    • Manjinski mediji u Vojvodini3.3 UZORAKKao što je navedeno, u Srbiji postoji 937 registrovanih glasila15, dok na prostoru APVojvodine postoji 114 manjinskih medija, odnosno manjinskih medijskih proizvoda.Od 114 medija i medijskih proizvoda, ovim istraživanjem, slučajnim izborom, obuhvadeno je49 medija i medijskih proizvoda – 19 štampanih, 30 elektronskih (od kojih 21 radio i 19 TVstanica) na ukupno 11 jezika.16 Broj medija/medijskih proizvoda 9 19 štampani radio TV 21 Grafikon 2. Broj obuhvadenih medija i medijskih proizvoda prema tipu (štampani, radio i tv)Kada je reč o dinamici objavljivanja, podaci pokazuju da se prisustvo onih medija koji seobjavljuju jednom mesečno (njih 9), zatim jednom nedeljno (njih 6), dok se preostali brojodnosi na štampane medije koji se objavljuju svakodnevno i kvartalno. Što se tiče brojastranica analiziranih štampanih medija, on se krede od minimalnih 4, do maksimalnih 78stranica (prosek stranica iznosi oko 34).15 Agencija za privredne registre Republike Srbije.16 mađarski, slovački, rumunski, rusinski, romski, hrvatski, ukrajinski, bunjevački, nemački, češki i makedonski. 23
    • Manjinski mediji u Vojvodini Dinamika objavljivanja - štampani mediji 9 6 jednom mesečno jednom nedeljno svakodnevno/kvartalno 34 Grafikon 3. Dinamika objavljivanja štampanih medijaAnaliza elektronskih medija pokazuje da je među njima najvedi broj onih koji programemituju na dnevnom nivou i to u rasponu od 14 do 24 časa dnevno (24), dok je brojelektronskih medija koji program emituju na nedeljnom nivou veoma mali (3). Dimanika emitovanja - elektronski mediji 3 dnevno nedeljno 24 Grafikon 4. Dinamika emitovanja elektronskih medijaGodina osnivanja analiziranih medija pokazuje da su među najstarijim, prema očekivanju,štampani mediji (od kojih je najstariji osnovan 1949. godine), zatim radio stanice (najstarijaosnovana 1944. godine), dok je primetno da je vedina TV stanica koje emituju program najezicima nacionalnih zajednica osnovana mnogo kasnije.1717 Savet radne zajednice Radio-Novog Sada je 1971. godine doneo odluku o stvaranju samostalne radne jedinice- Televizije Novi Sad. Skupština Vojvodine je 1972. donela odluku o prerastanju radija u Radio-televiziju NoviSad (RTNS). Televizijski program je počeo da se emituje 26. novembra 1975. godine. Pošto TV Vojvodine nije 24
    • Manjinski mediji u VojvodiniU tabeli 3. prikazani su mediji koji su učestvovali u ovom istraživanju, s napomenom da suradio-televizijski sistemi odvojeni iz razloga što su i dostavljene posebne forme putnika,prilagođene samim medijskim sistemima. 18Tabela 3. Spisak obuhvadenih medija istraživanjem NAZIVI MEDIJA Radio Novine TV Radio Novi Sad Magyar Szo TV Pančevo Radio Pančevo Kulska komuna TV Viktorija Radio Viktorija Dunataj TV Yu Eco Radio Kulska komuna Bečejski mozaik TV Mozaik Radio Bela Crkva Panorama Pannon TV Panda radio Kovin Ekspres TV Kovačica Radio Active Torđanske novine TV Bačka Radio Kisač Bunjevačke novine Sremska TV Radio Odžaci Tandrčak TV Bački Petrovac Radio Subotica Mužljanske novine Radio Sečanj Makedonska videlina Radio Far Ridne slovo Radio Regije Hlas Ludu Radio Kikinda Vzlet Radio Bačka Ruske slovo Pannon radio Fecske Radio Kovačica Hrvatska riječ Radio Zrenjanin Het Nap Radio Stara Pazova3.4 TOK ISTRAŽIVANJA (FAZE)Realizacija istraživanja započeta je u aprilu 2010. godine, dok su konačni rezultati objavljeni useptembru iste godine sa detaljnim izveštajem.Pre nego što je pristupljeno samom istraživanju, prva faza istraživanja obuhvatala je potrebuprikupljanja građe koja bi mogla bliže odrediti i ukazati na specifičnosti koje se žele istražiti, akoje su navedene u predmetu istraživanja i definisane njegovim ciljevima.Primarni izvor u prikupljanju građe za istraživanje činila su postojeda istraživanja sprovedenau Srbiji, ali i u zapadnim društvima, kako onim razvijenim tako i u onim koja su prošla,odnosno prolaze postsocijalističku tranziciju i nastoje usvojiti nove vrednosti zapadnogučestvovao u istraživanju, podatak o osnivanju prve televizije koja je informisala na jezicima nacionalnihzajednica nije unet u tabelu.18 TV Vojvodine, kao deo sistema RTV Vojvodine uprkos dostavljanju upitnika i elektronskim putem i putempošte, nije dostavio popunjeni upitnik. Uprkos tome, nedostatak podataka od jednog važnog medija ne utiče nakvalitativnu dimenziju istraživanja, jer su osobenosti RTV Vojvodine kao sistema obuhvadene u osvrtu namedijsku studiju koja je analizirana u posebnom poglavlju ovog rada. 25
    • Manjinski mediji u Vojvodinidruštva. Ono što je odmah uočljivo, jeste da istraživanja o manjinskim medijima u Srbijigotovo i da nema. Koliko je poznato, do sada nijedna državna institucija istraživanje iz oveoblasti nije sprovela.Broj istraživanja koja se bave temom manjinskog informisanja, posebno iz aspekta iz kojeg sebavilo i ovo istraživanje je veoma mali. Do sada postoji tek nekoliko istraživanja kojasveobuhvatno, celovito i multidisciplinarno pristupaju oblasti manjinskog informisanja,odnosno manjinskih medija. U Srbiji je takvo istraživanje sproveo Fond za otvoreno društvo,2007. godine, te su osnove i nalazi tog istraživanja poslužila kao dobar primer za usmerenjeovog istraživanja. U njemu se po prvi put na sistematizovan način pokušava dodi doodređenih rezultata i ukazivanja na konkretne probleme.Kada je reč o istraživanjima ovog tipa u okolnim zemljama, postoje određena istraživanja, alise takođe ne može redi da je to broj koji bi bio dovoljan za jednu sveobuhvatnu analizu.Treba napomenuti da je istraživanje čini izuzetnu empirijsku i teorijsku građu u oblastimanjinskih medija je uporedno istraživanje Tanie Gosselin, 2003. godine kojim se istraživalaoblast manjinskih medija u Sloveniji i Hrvatskoj.Najčešde se u građi analizira uloga manjinskih medija i njihov značaj za pripadnikenacionalnih zajednica, ali se ne utvrđuju uslovi za njihovo funkcionisanje, ili određujusmernice koje bi poboljšale informisanje na jezicima nacionalnih zajednica.U drugoj fazi prišlo se prikupljanju građe putem relevantnih novinskih članaka, članaka kojisu objavljeni u elektronskom obliku na internetu, analizom dokumenata sa različitihkonferencija, okruglih stolova, tribina i sl. Na osnovu toga, prikupljena je osnova koja je dalasmernice u kom pravcu istraživanje treba usmeriti. Bitno je napomenuti da je pitanjeinformisanja na jezicima nacionalnih zajednica postalo aktuelno nakon „demokratskihpromena“ do kojih je došlo nakon 2000. godine. Raspoloživa građa koja je dostupna seodnosi pre svega na period nakon tih događaja i u vedoj meri ona sadrži pitanja koja sepojavljuju u gotovo svakom dostupnom materijalu.19Nakon prikupljanja građe, bilo je nužno prikupiti podatke o broju, tipu i nazivu medija imedijskih proizvoda na teritoriji AP Vojvodine, kako bi se odredio uzorak i stekao uvid uosnovne podatke o manjinskim medijima u Vojvodini. Pošto se istraživanje sprovodilo uVojvodini, navedeni podaci zatraženi su od Pokrajinskog sekretarijata za informacije, koji jedostavio spisak, tip, vrstu medija kao i sve neophodne podatke.Nakon što je utvrđen broj medija i medijskih proizvoda, pristupilo se izradi upitnika koji jekreiran posebno za ovo istraživanje. Da bi se ubrzao istraživački proces, upitnici su sapratedim pismom dostavljeni na adrese odabranih medija elektronskim putem, pri čemu jeomogudeno elektronsko popunjavanje i dostava upitnika elektronskom poštom.19 Pretragom elektronskih baza i interneta uočeno je prisustvo vedeg broja članaka koji se bave ovomproblematikom, ali ne u istraživačkom kontekstu. 26
    • Manjinski mediji u VojvodiniFaza nakon dostave upitnika odnosila se na njihovo prikupljanje i unošenje u bazu podataka,nakon čega je pristupljeno njihovoj obradi, analizi i evaluaciji. 27
    • Manjinski mediji u Vojvodini IV Rezultati istraživanja4.1 SVOJINA MEDIJAManjinski mediji na teritoriji Vojvodine, obuhvadeni ovim istraživanjem u najvedem broju senalaze u vlasništvu države ili jedinice lokalne samouprave (15); u privatnoj svojini (9);svojini udruženja građana (5); kao i različitih fondova (5). Preostali broj nalazi se u vlasništvunevladine organizacije i novinsko-izdavačke ustanove. Veoma je važno ukazati na svojinskutransformaciju, prilikom koje je u šest obuhvadenih medija osnivačko pravno preneseno nanacionalni savet nacionalne manjine i na taj način, pored toga što je ostalo nejasno u čijemsu oni vlasništvu, ostalo je nejasno i nerazjašnjeno i pitanje svojinskih odnosa. Svojinskastruktura obuhvadenih medija prikazana je grafikonom 5. Svojinska struktura medija državna/jedinica lokalne 6 samouprave privatna svojina 1 1 15 udruženje građana 5 fond NVO 5 novinsko-izdavačka ustanova 9 nacionalni savet nacionalne manjine Grafikon 5. Svojinska struktura manjinskih medijaOvakva vlasnička struktura manjinskih medija posledica je, pre svega, prekinute privatizacijekoja je po Zakonu o radiodifuziji trebala da bude završena do 31. decembra 2007. godine.Četiri dana pre isteka navedenog roka (prema zaključku Vlade Republike Srbije 27. decembra2007.) zbog činjenice što privatizacioni model nije garantovao i zaštitio dalji siguran opstanakinformisanja na jezicima nacionalnih zajednica, neizvesnosti ishoda privatizacije elektronskihmedija koji emituju program na jezicima nacionalnih zajednica, kao i iskazanognezadovoljstva takvim modelom privatizacije od strane nacionalnih saveta nacionalnihmanjina, manjinskih političkih stranaka i određenih delova vlasti, čitav proces je obustavljen iza sada nema nagoveštaja o njegovom ponovnom pokretanju. 28
    • Manjinski mediji u VojvodiniJedan od važnih problema koji je povezan sa pitanjem svojine i svojinskih odnosa, jesteproblem neusklađenosti zakonskih okvira, i to:  prema Zakonu o javnom informisanju „osnivači javnog glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, država ili teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzede u drugo pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, osim ukoliko je to predviđeno posebnim zakonom kojim se uređuje oblast radiodifuzije“ (Član 14.)  sa druge strane, navedeni zakon je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, koji omogudava nacionalnim savetima da budu osnivači javnih glasila (Član 19.) u kojem se navodi da „nacionalni savet može, na način utvrđen zakonom, samostalno ili zajedno sa drugim pravnim licem, osnivati ustanove i privredna društva za obavljanje novinsko-izdavačke delatnosti i radio-televizijske delatnosti, štampanja i reprodukcije snimljenih medija i vršiti prava i obaveze osnivača“ iako se oni jednim delom finansiranju iz javnih prihoda, što Zakon o javnom informisanju ne dozvoljava. Ovim zakonom je, takođe, predviđena i mogudnost da „Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave kao osnivač javnih preduzeda i ustanova u oblasti javnog informisanja koje u celini ili pretežno vrše informisanje na jeziku nacionalne manjine mogu u sporazumu sa nacionalnim savetom u celini ili delimično preneti osnivačka prava na nacionalni savet“.  konačno, u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ističe se da „pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju i održavaju medije na svom jeziku“, kao i da država „može da osniva i posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na jezicima nacionalnih manjina“.Skupština AP Vojvodine je 2004. godine osnivačka prava nad manjinskim listovima odpokrajinskog značaja prenela na nacionalne savete nacionalnih manjina.20 Na taj način, jedandeo medija na jezicima nacionalnih zajednica dospeo je u ingerenciju nacionalnih savetanacionalnih manjina. Sprovodedi tu odluku, javna glasila su dospela u situaciju da na nekinačin zavise od volje nacionalnih saveta nacionalnih manjina (postoje veoma protivrečnamišljenja o korisnosti odluke da se osnivačka prava prenesu na nacionalne savete), što desvakako biti veoma važno kada se privatizacija manjinskih medija u bududnosti ponovnobude pokrenula.20 U prvom postupku osnivačka prava preneta su u sedam listova, dok su kasnije osnivačka prava nacionalnisaveti preuzeli u još tri docnije pokrenuta lista na manjinskim jezicima. 29
    • Manjinski mediji u Vojvodini4.2 FINANSIRANJE MANJINSKIH MEDIJAManjinski mediji se nalaze u veoma specifičnom položaju jer zbog ograničenog tiraža iauditorijuma kojem se obradaju (objektivnije je redi čak mogu obradati) nisu u mogudnosti dabudu ekonomski samoodrživi i iz tog razloga postoji potreba za podrškom države. Temafinansiranja manjinskih medija gotovo stalno je prisutna jer postoji shvatanje da se manjinskimediji trebaju postaviti u isti rang kao i ostali, komercijalni mediji. Međutim, zaboravlja senajvažnija činjenica, a to je da manjinski mediji nisu komercijalni mediji, oni nisu osnovani saciljem stvaranja profita putem oglašivača, niti su osnovani da putem senzacionalizma dostižuvisoke tiraže ili širok auditorijum gledalaca, odnosno slušalaca.Najvedi broj medija koji su obuhvadeni ovim istraživanjem, a prema raspoloživim podacima,finansira se iz budžeta jedinice lokalne samouprave i budžeta AP Vojvodine. Detaljnije,finansiranje manjinskih medija u Vojvodini je najviše iz budžeta jedinice lokalne samouprave(24); iz budžeta AP Vojvodine (11); putem konkursa (6); i projekata (4). Pored navedenihizvora finansiranja, postoje i oblici dodatnog izvora finansiranja koji se mogu svesti nasledede:  prihode od oglašivača i marketing (27)  donacije domadih donatora (10)  prihode direktno od čitalaca (7)  dotacije (7)  sponzorstva (6)  donacije međunarodnih donatora (3)  iznajmljivanje opreme (1) iznajmljivanje opreme Izvori finansiranja donacije međunarodnih donatora 30 27 sponzorstva 24 25 dotacije 20 prihodi od čitalaca 15 donacije domadih donatora 10 11 10 7 7 oglašivači i marketing 6 3 4 4 projekti 5 1 konkursi 0 Grafikon 6. Izvori redovnog i dodatnog finansiranja 30
    • Manjinski mediji u VojvodiniNa grafikonu 6. se može uočiti da se najvedi deo prihoda iz budžetskih sredstava jedinicalokalnih samouprava i budžeta AP Vojvodine odnosi na dodatne izvore prihoda, u viduprihoda od oglašivača i marketinga, kao i na prihode od domadih donatora. Međutim, izaovih podataka krije se jedan mnogo vedi problem, koji se često u finansijskim analizamazanemari ili prosto ne uzme u obzir na način kako bi to zaista trebalo. Činjenica je da jeperiod 2009. i 2010. godine, period u kojem je nastupila svetska ekonomska kriza i u kojemje inače finansijski veoma nestabilno poslovanje zapalo u još vede teškode. Ono što je u ovojoblasti važno istadi, jeste da ne treba stvarati iluziju o tome da se manjinski mediji mogufinansirati, zasnivati svoje postojanje i razvoj, kao i ispunjavanje glavnih uloga na bazi izvoradodatnog finansiranja. U periodu pada ekonomskih aktivnosti, od 2009. godine tiraž dnevnihlistova je opao za 13 odsto u odnosu na 2008. godinu, dok se pad tiraža nedeljnih idvonedeljnih izdanja krede i do 21 odsto. Broj oglasa u štampi je tokom 2009. u proseku nižiza 30 do 50 odsto nego tokom 2008. godine.21 Pojedina istraživanja ukazuju na to damanjinski mediji iz sopstvenih prihoda na tržištu mogu pokriti maksimalno 30 odsto svojihtroškova, pri čemu se u nekim medijima ne dostiže više od 2 do 3 odsto pokrivenostitroškova. Ukoliko svemu ovome dodamo i inače male tiraže štampanih manjinskih medija imrežu pokrivenosti elektronskih medija, može se zaključiti da su izvori ovakvog finansiranjaveoma skromni i da pored osnovnih izvora prihoda, ostali prikazani prihodi predstavljajusamo jedan mali deo u ukupnim sredstvima sa kojima manjinski mediji raspolažu. Brojčitalaca manjinskih medija je relativno mali, nema dovoljnog broja oglasa, odnosnooglašivača koji bi se preko manjinskih medija oglašavali i zbog tog razloga teško je očekivatiostvarivanje komercijalnih efekata u vidu vedeg profita. Pored toga, činjenica da veoma malibroj medija (7) ima prihode direktno od čitalaca, samo govori u prilog tome koliko jefinansijska održivost manjinskih medija važna i s obzirom na specifičnosti veoma složena.Ukoliko bi se sredstva iz budžetskog finansiranja kao fiksna budžetska stavka (kako jedinicalokalnih samouprava, tako i budžeta AP Vojvodine) ukinula, odnosno ukoliko bi se prešlo naprojektno finansiranje ili finansiranje putem konkursa, ostaje bojazan da bi ionako skromnamaterijalna sredstva, dovela u pitanje funkcionisanje i opstanak medija. Izneti podaci ukazujuna to da de prihodi od oglašivača i marketinga na taj način ostati jedini „stalni“ izvori prihoda,na koje se manjinski mediji zbog ved navedenih problema nikako ne mogu osloniti.Zasnivanje izvora finansiranja na donacijama, dotacijama i sponzorstvima na koje se velikibroj manjinskih medija oslanja, ne garantuje nesmetano funkcionisanje i predstavljaperiodične izvore materijalnih sredstava ili drugih oblika pomodi što ne može da bude održivifinansijski model na duži rok. Ovde je važno napomenuti i činjenicu koja se odnosi nafinansiranje putem konkursa. Do sada nisu utvrđeni precizni kriterijumi raspodele sredstavana osnovu konkursa, koji bi mogli da se primenjuju prilikom raspodele sredstava i koji bi uprvi plan na taj način stavili kvalitet medijskog proizvoda i efekte koji određeni medij možeimati iz aspekta ispunjavanja onih uloga koje manjinski mediji teorijski imaju.21 Skrozza, T. (2010). Dosije o medijima-preživljavanje na mišide. NUNS. Beograd. str.3 31
    • Manjinski mediji u VojvodiniU narednom poglavlju detaljnije su prikazani podaci o nivou pokrivenosti obuhvadenihmedija ovim istraživanjem na teritoriji Vojvodine, ali se ved na prvi pogled može uočiti jošjedna veoma važna specifičnost kada se uzima u obzir funkcionisanje medija, kojaumnogome određuje i usmerava način kako manjinski mediji u bududnosti moraju daizgledaju, funkcionišu i obavljaju svoju funkciju. Prosto usmeravanje aktivnosti u pravcustvaranja komercijalnih medija od manjinskih, nesumnjivo može da dovede do njihovoggašenja i nestanka sa tržišta.4.3 ZASTUPLJENOST JEZIKA NACIONALNIH ZAJEDNICAU tabeli 4. može se videti broj i tip medija/medijskog proizvoda koji u celosti ili delominformišu na nekom od manjinskih jezika. Tako su rezultati istraživanja pokazali da je naobuhvadenim medijima zastupljeno 11 jezika nacionalnih zajednica sa različitim učešdem uštampanim i elektronskim medijima.Tabela 4. Zastupljenost jezika nacionalnih zajednica u obuhvadenim medijima Jezik nacionalne Novine Radio TV UKUPNO zajednice Mađarski 10 15 5 30 Slovački 2 9 2 13 Rumunski 1 8 2 11 Rusinski 2 6 2 10 Romski - 7 1 8 Hrvatski 1 2 1 4 Ukrajinski 1 3 - 4 Bunjevački 1 2 1 4 Nemački - 3 1 4 Češki - 1 - 1 Makedonski 1 - - 1 UKUPNO 19 56 30 105Podaci iz prikazane tabele ukazuju na to da je broj medija koji informišu u celosti ili delom nanekom od jezika nacionalnih zajednica približno srazmeran nacionalnom sastavustanovništva. Najviše je onih medija na kojima je zastupljen mađarski jezik, a najmanje je načeškom i makedonskom jeziku. Podaci iz tabele 4. gotovo u potpunosti odgovaraju učešdunacionalnih zajednica u ukupnom stanovništvu Vojvodine22, mada treba napomenuti dapostoje nacionalne zajednice koje su po brojnosti manjeg učešda u ukupnom stanovništvuVojvodine, a broj medija koji informiše na jeziku te nacionalne zajednice je vedi – (slovačka,rumunska i rusinska nacionalna zajednica), kao i obratno (bunjevačka, makedonska i romskanacionalna zajednica).22 Podaci bazirani na nacionalnom sastavu stanovništva prema rezultatima popisa stanovništva iz 2002. godine. 32
    • Manjinski mediji u VojvodiniUporedni prikaz (grafikon 7) pokazuje da je najvedi broj jezika nacionalnih zajednicazastupljen u elektronskim medijima i to najviše na radiju (važi za sve navedene jezike), a umanjem broju i na televizijskim programima. Ovakav podatak dobija se iz prostog razloga štoje mnogo češde pojavljivanje medijskih proizvoda na različitim jezicima nacionalnih zajednicana radio i televiziji jer su mogudnosti elektronskih medija takve da je to mnogo lakšeostvariti. Tako, postoje radio i TV stanice koje emituju program na više jezika nacionalnihzajednica, dok, kada su u pitanju štampani mediji, više od dva jezika retko kada suzastupljena u štampanim medijima. To upravo može biti i razlog što je raznovrsnazastupljenost manjinskih jezika mnogo veda u elektronskim nego u štampanim medijima. Uporedni prikaz jezičke zastupljenosti 16 15 14 12 10 10 9 8 8 7 novine 6 6 5 radio 4 3 3 tv 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 Grafikon 7. Uporedni prikaz zastupljenosti jezika nacionalnih zajednica prema tipu medija (novine, radio i tv) 33
    • Manjinski mediji u Vojvodini4.4 NIVO POKRIVENOSTIKada se radi o pokrivenosti medija, prema podacima Agencije za privredne registre, nateritoriji Srbije registrovano je nešto više od 900 javnih glasila, čija se struktura pokrivenostimože videti u tabeli 5. Najviše je onih javnih glasila koji se lokalne pokrivenosti, zatimregionalne i na kraju nacionalne, što se takođe odslikava i na obuhvadene medije ovimistraživanjem.Tabela 5. Struktura pokrivenosti medija u Srbiji (prema vrsti medija) Nivo Novine Radio TV Ukupno pokrivenosti Nacionalna 390 5 6 401 Regionalna 69 30 26 125 Lokalna 58 158 67 283Rezultati su pokazali da je vedina manjinskih medija opštinskog nivoa, čak 25 medija,odnosno (53,2%) što predstavlja više od polovine obuhvadenih medija. Na drugom mestuslede mediji koji su regionalnog nivoa, njih 13 (28%); zatim slede mediji nacionalnog, petmedija i mesnog nivoa, tri medija. Činjenica da je više od polovine medija opštinskepokrivenosti, ukazuje na jednu veoma važnu specifičnost manjinskih medija. Ona se ogleda usamom značaju manjinskih medija, koja se odnosi na njihovu ulogu u očuvanju identiteta,tradicije, običaja, kao i u informisanju nacionalnih zajednica na lokalnom nivou. Posledicatoga jeste manji tiraž (u slučaju štampanih medija) ili manji nivo pokrivenosti (u slučajuelektronskih), a na taj način se glavne funkcije manjinskih medija mogu u najvedoj meriostvariti. Ono što i jeste karakteristično za manjinske medije jeste da je njihova uloga da,uzimajudi u obzir ciljnu grupu, odnosno obradanje konkretnoj nacionalnoj zajednici, upravona lokalnom nivou ostvare svoju funkciju u najefektnijoj meri. Izuzetak čine oni slučajevikada se radi o medijima vede pokrivenosti koji imaju širu strukturu, vede kapacitete,višejezično informisanje, itd. Nivo pokrivenosti 3 5 opštinski regionalni 25 nacionalni 13 mesni Grafikon 8. Struktura pokrivenosti manjinskih medija u Vojvodini 34
    • Manjinski mediji u Vojvodini4.5 CILJNA GRUPA MANJINSKIH MEDIJACiljna grupa, kao društvena grupa kojoj je medij, odnosno medijski proizvod namenjenpredstavlja još jednu važnu specifičnost manjinskih medija. Podaci o ciljnim grupamaprikazani su u tabeli 6: Tabela 6. Pregled ciljne grupe medija na jezicima nacionalnih zajednica Ciljna grupa Broj medija/medijskog proizvoda Ne postoji specifična ciljna grupa (svi) 39 Odrasli 3 Deca 2 Mladi 2 Starije osobe 1Kao što se iz tabele 6. može videti, 39 medija (odnosno 83%) nema određenu ciljnu grupukoja bi bila specifična po određenim obeležjima (starosti, interesovanju, obrazovanju,zanimanju, jeziku, itd) ved je namenjen svima. Takav rezultat ne predstavlja iznenađenjeukoliko se uzmu u obzir specifičnosti manjinskih medija. Samo pozicioniranje ka određenojciljnoj grupi uslovilo bi samu strukturu informisanja, kao i njegovu sadržinu, što bi imalovišestruke negativne posledice (posebno kod medija koji su na nižem nivou pokrivenosti), jerbi dovelo do smanjenja medijske prisutnosti. Još jedna od specifičnosti je i to da su odobuhvadenih medija, samo po dva orijentisana isključivo ka deci i mladima. Ovakvaorijentacija manjinskih medija koja ukazuje na to da ne postoji usmeravanje ka ciljnoj grupispecifičnog karaktera, ved publici svih generacija i stepena obrazovanja, samo potkrepljuječinjenicu da manjinski mediji pokušavaju da opstanu na duži rok, kako ne bi usmeravanjemna specifičnu ciljnu grupu izgubili svoju publiku i na taj način ugrozili svoj opstanak. Ovo jekarakteristika o kojoj posebno treba voditi računa ukoliko se pokrene privatizacija ovihmedija i kada se bude tragalo za novim modelima privatizacije.4.6 NAJZASTUPLJENIJE OBLASTI INFORMISANJATeme koje su ponuđene pri prikupljanju podataka su veoma širokog spektra i njihova obradaje imala za cilj sticanje preciznijeg uvida u područja koja manjinski mediji pokrivaju, odnosnopokušaj utvrđivanja da li oni i u kojoj meri doprinose ved navedenim funkcijama manjinskihmedija.Kao što se iz grafikona 9. može uočiti, prva dva mesta među najzastupljenijim oblastima seodnose na oblast kulture i oblast informisanja. Ako uzmemo u obzir činjenicu da sumanjinski mediji jedni od glavnih mehanizama očuvanja i negovanja kulture, tradicije i 35
    • Manjinski mediji u Vojvodiniobičaja, pored osnovne funkcije informisanja, onda možemo redi da ovi mediji na teritorijiVojvodine (statistički) ispunjavaju tu ulogu u velikoj meri.Uočljivo je da su teme sa najvišom zastupljenošdu one koje se najdirektnije i najneposrednijeodnose na svakodnevni život ljudi. Tako, u drugu grupu najzastupljenijih tema možemoizdvojiti teme koje se tiču zaštite životne sredine (oblast koja se odnosi na zaštitu životnesredine, njeno očuvanje i izveštavanje o zagađivanju životne sredine), zatim poljoprivredneteme (s obzirom na preovlađujude zanimanje na obuhvadenom području predstavlja i logičansled aktuelnih tema). Još uvek u drugoj grupi, ali sa nešto manjom zastupljenošdu susocijalne teme i teme koje se odnose na nauku i obrazovanje, što ide u prilog činjenici damanjinski mediji u velikoj meri usmeravaju pažnju na oblast obrazovanja, koja takođe spadau jednu od njihovih glavnih uloga. U ovu grupu se prema podacima mogu svrstati i političke iekonomske teme, kao i teme vezane za crkvu i religiju.Teme koje se odnose na ljudska prava, zastupljene su u 30 medija (64%), što predstavljaveoma značajan broj. Zastupljenost dečjih tema, s obzirom na prikazanu ciljnu grupu medija,čini dobar deo tema manjinskih medija (30, odnosno 64%), iako je veoma mali brojmanjinskih medija koji imaju oblikovane medijske proizvode namenjene isključivo deci.Potrebno je istadi jednu specifičnost koja, kada se govori o manjinskim medijima, još višedobija na značaju. Naime, teme koje su vezane za interetničku situaciju u Vojvodini nalaze seu tredoj kategoriji po zastupljenosti u 28 medija, odnosno 59%. Dubljom analizom sadržanihtema, moglo bi se dodi i do rezultata koji bi ukazali na to da li se manjinski mediji bavetemama koje se odnose na drugu nacionalnu zajednicu ili vedinsko stanovništvo u sredini ukojoj se medij objavljuje odnosno emituje. Takođe, činjenica da se teme koje se odnose nadogađanja iz matične zemlje na samom dnu zastupljenosti u manjinskim medijima,predstavlja veoma važnu specifičnost što još jednom ukazuje na to da primat imaju temekoje su „najbliže“ ljudima i koje mogu imati za njih najvedu važnost.Ono što posebno privlači pažnju, jeste činjenica da su teme koje se odnose na rodnuravnopravnost i demokratiju zastupljene kod veoma malog broja medija, odnosno pripadajutemama kojima se mediji najčešde bave kada one iz nekog razloga dospeju u centarinteresovanja i kada javnost ispoljava potrebu da se bliže upozna sa određenimtemama/događajima. 36
    • Manjinski mediji u Vojvodini Najzastupljenije teme na majninskim medijima kultura45 43 informisanje 41 životna sredina40 poljoprivredne teme 37 nauka i obrazovanje 36 socijalne teme35 crkva i religija 32 32 31 31 31 ekonomske teme 30 30 političke teme30 28 28 28 dečje teme 26 25 ljudska prava 24 2425 interetnička situacija u Vojvodini servisne informacije 19 teme iz regiona20 18 demokratija 16 rodna ravnopravnost15 aktivnosti pokrajinske vlasti 13 vremenska prognoza aktivnosti republičke vlasti 910 događanja iz zemlje matice kriminal 5 vesti iz sveta 5 vojska ratni zloičini 0 Grafikon 9. Prikaz tema koje su najzastupljenije na manjinskim medijima/medijskim proizvodima (broj označava medije koji su temu naveli kao zastupljenu) 37
    • Manjinski mediji u Vojvodini4.6 BROJ I OBUČENOST ZAPOSLENIHBroj zaposlenih u manjinskim medkima (tabela 7) varira od medija koji funkcionišu sa jednimzaposlenim, do medija koji imaju preko stotinu zaposlenih. Potrebno je naglasiti, da medijikoji (prema tabelarnom prikazu) imaju najvedi broj zaposlenih, jesu oni koji pripadaju vedimmedijskim sistemima, odnosno koji nisu samostalni, ved su deo vede celine.Tabela 7. Prikaz broja zaposlenih(minimalan, maksimalan broj i polna struktura) Broj zaposlenih Tip medija Muškarci Žene (min-max) Novine 1-75 130 113 Radio 2-190 301 375 TV 8-46 163 95 Ukupno 594 583Kada je reč o ravnomernoj zastupljenosti polova među zaposlenima, kao što se iz tabelemože videti broj muškaraca i žena je gotovo jednak. Uočeno je da mediji obuhvadeni ovimistraživanjem nastoje da održe jednak broj žena i muškaraca među zaposlenima, u skladu sasvojim mogudnostima i raspoloživim kadrom.Kada je reč o obučenosti zaposlenih u medijima, pokazalo se da je veliki broj zaposlenihpohađao određene edukacije, obuke, radionice i predavanja. Radi se o veoma širokomspektru tema, od kojih je najčešde navođeno informisanje na jezicima nacionalnih manjina;marketing; treninzi za novinare i montažere; osnovni treninzi koji se odnose na novinarskuprofesiju, itd. Međutim, jedan deo aktera medijske scene je kao veliki problem istakaonedovoljan broj kvalifikovanog i stručnog kadra. Kao posledica toga javlja se i potreba da sezaposleni upuduju na dodatne edukacije, obuke, itd.Ukoliko se u bududnosti bude ostvarila ideja da se manjinski mediji isključe iz budžetskogfinansiranja i oslone se na sopstvene kanale finansiranja (putem konkursa, projekata,donacija, dotacija, sponzorstva), što jeste ideja trenutnih kreatora medijske politike u Srbiji,potrebno je bilo i utvrditi broj onih obuhvadenih medija koji među svojim zaposlenima imajuosposobljene kadrove za pisanje projekata, kako bi mogli da ispune osnovne uslove zaučestvovanje na konkursima koji bi pomogli njihov rad i omogudili finansiranje i iz projektnihizvora (tabela 8.)Tabela 8. Broj medija u kojima (ne)postoji zaposlena osoba obučena za pisanja projekata Obučenost zaposlenih za pisanje projekata Broj medija / procenat Postoji osoba obučena za pisanje projekata 28 / 59,6% Ne postoji osoba za pisanje projekata 19 / 40,4% 38
    • Manjinski mediji u VojvodiniRezultati su pokazali da je broj onih medija koji raspolažu ljudskim resursima obučenim zapisanje projekata gotovo na zavidnom nivou (59,6%), ali da je i dalje veliki broj medija kojitakvim resursima ne raspolažu (40,4%). Više od tredine obuhvadenih medija među svojimzaposlenima nema ljudske resurse obučene za pripremanje, odnosno pisanje projekata kojisu u skladu sa međunarodnim standardima što treba imati u vidu i biti veoma oprezanukoliko i kada bude sprovedena ved spomenuta namera koja se tiče promene modelafinansiranja. Činjenica je da manjinski mediji nemaju dovoljno profita da opstanu sami odprodaje ili marketinga. Ukoliko se ukinu i sredstva koja se izdvajaju iz javnih prihoda,projektno finansiranje kao jedan od glavnih načina finansiranja može postati veomaproblematično.4.7 TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI USLOVI ZA RADOcenjivanje tehničko-tehnoloških uslova za rad je veoma važno iz nekoliko razloga. Pre svegazbog pretpostavke da ti uslovi zbog ograničenih finansijskih sredstava nisu odgovarajudi zarad, kao i da su tehničko-tehnološki uslovi jedan on najosnovnijih činilaca u radu svakogmedija. Bez zadovoljavanja tih uslova ne može se očekivati zapaženiji napredak. Činjenica jeda veliki broj zaposlenih u medijima radi u neodgovarajudim uslovima, bez osnovnihsredstava za rad i bez adekvatne opreme. Način obezbeđivanja radnog prostora za rad medija 20 20 17 18 16 poslovni prostor u vlasništvu 14 12 radni prostor dobijen na 8 korišdenje 10 radni prostor u zakupu 8 6 4 2 0 Grafikon 10. Način obezbeđivanja radnog prostoraKada je reč o obezbeđivanju radnog prostora (grafikon 10) , pokazalo se da veoma mali brojmedija poseduje poslovni prostor u svom vlasništvu (8 medija, odnosno 17%), zatim 17medija (odnosno 36%) je radni prostor dobilo na korišdenje, a najviše je onih medija kojiradni prostor obezbeđuju putem zakupa, 20 medija (odnosno 42%). Sama činjenica da 39
    • Manjinski mediji u Vojvodininajvedi broj medija nema poslovni prostor u svom vlasništvu i da obezbeđuju radni prostorputem zakupa veoma je bitna. Ona ukazuje na to da je bududnost tih medija i po tom pitanjuveoma neizvesna, jer u slučaju nedostatka sredstava (veliki deo raspoloživih sredstava seodnosi na pladanje zakupnine i osnovnih troškova) veoma lako može dodi do toga da medijostane bez osnovnog uslova za rad – radnog prostora.Kada se radi o oceni predstavnika medija o tehničko-tehnološkim uslovima za rad, rezultatisu pokazali da vedina medija funkcioniše u prosečnim tehničko-tehnološkim uslovima.Detaljniji podaci su prikazani grafikonom 11. Tehničko-tehnološki uslovi za rad 30 30 25 Vrlo loši loši 20 prosečni 15 vrlo dobri 10 6 7 odlični 5 2 2 0 Grafikon 11. Ocena tehničko-tehnoloških uslova za radKao što se iz grafikona 11. može uočiti, veliki broj medija funkcioniše o prosečnim uslovima,njih 30 (42%), zatim u lošim uslovima šest (13%) i konačno u vrlo dobrim uslovimafunkcioniše sedam medija, (15%). Nažalost, u odličnim uslovima prema obrađenim podacimafunkcionišu samo dva medija (4%) što predstavlja zaista poražavajudi podatak kada se govorio osnovnim uslovima za rad. Uzimajudi u obzir činjenicu da je materijalna situacija u vedinimedija veoma loša, usled ved objašnjenih razloga, teško je očekivati da de se ovi uslovi uskorijoj bududnosti drastično poboljšati.Da istinitost ovih podataka teško može biti dovedena u pitanje pokazuje i podatak da sumnogi predstavnici i zaposleni u manjinskim medijima putem upitnika, pre svega u svojimkomentarima isticali da ved godinama (neki i decenijama) rade sa zastarelom tehnikom, saprevaziđenom opremom koja nije prilagođena novim tehnološkim trendovima. Ovo presvega dolazi do izražaja kada su u pitanju elektronski mediji, gde je kvalitet opreme i njenasavremenost važan faktor u produkciji i emitovanju kvalitetnog programa. 40
    • Manjinski mediji u VojvodiniDa bi se dobila jasna slika o tome u kakvim uslovima funkcionišu mediji u nastavku se nalaze(autentična) obrazloženja aktera istraživanja, navedena u odgovorima upitnika, koji seodnose na tehničko-tehnološke uslove za rad medija:  „Stara emisiona tehnika (preko 20 godina), stara studijska tehnika (20 godina), zastareli informacioni sistem i računarska oprema“  „Novčane teškode ne omogudavaju usavršavanje, obnovu opreme“  „Oprema u proseku stara više od 10 godina“  „Oprema stara preko 35 godina, nedovolјno računara i druge opreme“  „Veoma mali prostor (40m2), loša akustika prostora, zastarela i minimalna neophodna tehnička oprema“  „Veoma stari računari na kojima rade novinari, pojavlјuje se potreba za računarima mnogo bolјih performansi“  „Nedostatak štampača, skenera, diktafona i fotoaparata“  „Nepostojanje prostora za rad, upotreba ličnih tehničkih stvari za rad“  „Neodgovarajudi objekti bez termoizolacije, nemogudnost pradenja razvoja informatičke infrastrukture“  „Najvedi problemi su finansijske prirode“  „Nedostatak štampača u boji i fotoaparata“  „Nemogudnost obnove informatičke opreme i ne posedovanje odgovarajudeg softvera“  „Prostor za rad ne ispunjava osnovne uslove za rad“Uočljivo je da su najvedi problemi u uslovima za rad neuslovni prostori u kojima se rad odvija,zatim zastarelost opreme, neodgovarajudi računari, fotoaparati, štampači, finansijskiproblemi, itd. Gotovo sve od navedenog čini elementarne uslove za rad jednog medija, ipredstavlja preduslov razvoja, unapređenja i njegovog opstanka. Sve dok se osnovni uslovine podignu na viši nivo, od manjinskih medija se ne može očekivati poboljšanje kvalitetainformisanja i obavljanja veoma bitnih funkcija – odnosno da se zadovoljavaju više i složenijepotrebe u radu. Da bi se to postiglo, potrebna su ozbiljna finansijska sredstva, odgovarajudastruktura manjinskih medija, kao i adekvatan model finansiranja, koji svakako ne može bitičisti komercijalni model.Ono što se iz odgovora predstavnika manjinskih medija sa nešto boljim uslovima za rad moževideti, jeste činjenica da vedina medija koji su relativno novi, odnosno nedavno osnovani,imaju adekvatnu opremu, ali ispod svetskog standarda. Bitno je napomenuti važnukarakteristiku – veliki broj medija koji trenutno poseduje relativno novu, odnosnoodgovarajudu opremu može dodi u opasnost da zbog finansijskih problema ne bude umogudnosti da opremu održava, modernizuje i prilagodi savremenim tehnološkim uslovima.Na taj način de i ti mediji u narednih nekoliko godina takođe imati probleme ufunkcionisanju, odnosno nede imati osnovne uslove za rad. 41
    • Manjinski mediji u Vojvodini4.8 NAJVEDI PROBLEMI U RADUPoslednji deo istraživanja, koji se odnosi na ocenu tehniko-tehnoloških uslova za rad, njihovoobrazloženje, navođenje najvedih problema u radu konkretnog medija, kao i iznošenjekomentara i sugestija, predstavlja ujedno i najdragoceniji materijal za analizu stanjamanjinskih medija u AP Vojvodini. U ovom delu bide navedeni najvedi problemi sa kojima semanjinski mediji sredu u svom radu sa kratkim osvrtom na najkarakterističnije probleme(ilustracija 1, str. 53.)Među najvedim problemima sa kojima sa manjinski mediji sredu jesu finansijski problemi,tehničko-tehnološki, problemi vezani za razne pritiske, kao i problemi koji se odnose nazaposlene. U nastavku su prikazani odgovori radi ilustracije:4.8.1 FINANSIRANJE  „finansijski problemi koji onemogudavaju i usporavaju ostvarivanje programskih i tehničkih ciljeva“  „...prevelike dažbine na emisionim objektima, loša privredna situacija, malo reklama...“  „suočavamo se sa finansijskim problemima u vezi sa redovnim finansiranjem“  „najvedi problem je u napladivanju potraživanja“  „nedostatak finansija, mala prodaja“  „loša finansijska situacija“  „mali prihodi, pad prihoda od oglašivača, povedani troškovi, niske zarade (minimalne)“  „materijalni problemi“  „najvedi problem nam je finansiranje lista“  „najviše imamo finansijskih problema“  „nedostatak finansijskih sredstava – nemogudnost tržišnog opstanka i neminovnost oslanjanja na subvencije“  „...nemogudnost finansiranja dela poslovanja časopisa...“  „nestabilno finansiranje, nestabilno tržište za plasiranje reklama“  „nedovoljan broj oglasa i reklama, opština ne izdvaja iz budžeta zakonom predviđena sredstva za finansiranje lokalnih medija...“  „stalno sužavanje tržišta zbog smanjivanja kupovne modi, nedostatak informacija o dugoročnom finansiranju, što doprinosi nemogudnosti dugoročnog strateškog planiranja“  „teškoda naplate usluga“  „...najvedi je problem finansiranje“  „nedostatak novca da samostalno radimo“ 42
    • Manjinski mediji u Vojvodini  „nestabilno finansiranje, nestabilno tržište za plasman reklama“  „...smanjenje opštinske subvencije...“  „sveobuhvatno loše stanje privrednog ambijenta koji se neposredno odražava na ostale oblasti društvenog delovanja, hronični problemi obezbeđenja neophodnih sredstava finansijskih sredstava, smanjenje broja oglašivača i potencijalnih oglašivača; velike obaveze prema organizacijskim za zaštitu autorskih i drugih prava, marginalizacija manjinskih medija kod raznih projekata“  „osnovni problem je nedostatak sredstava“  „pre svega finansijskim problemima“  „problemi su prvenstveno ekonomske prirode...“  „...ekonomski i finansijski problemi...“  „suočavamo se sa nedostatkom finansijskih sredstava za poboljšavanje uslova za rad...“  „...dugovi, iščekivanje privatizacije“  „loša finansijska situacija, male plate...“Kao što je ved više puta navedeno u izveštaju, finansijski problemi se pojavljuju kod vedinemedija obuhvadenih ovim istraživanjem. Kada je reč o onim medijima koji su u državnomvlasništvu problem predstavljaju nedovoljna sredstva koja se izdvajaju za rad manjinskihmedija. Finansiranje manjinskih medija predstavlja ogroman problem i u generalno teškojekonomskoj situaciji za sve medije, u pojedinim manjinskim medijima ona dostiže idramatične razmere. Ukoliko se radi o medijima u privatnom vlasništvu, koji zbognedovršenog procesa privatizacije sada najčešde rade u izrazito neravnopravnim uslovima,pad prihoda od oglašivača predstavlja veoma veliki problem što sve skupa umanjujemogudnosti poboljšanja uslova za rad. Teško je očekivati jedan efikasan rad, rad kojiispunjava osnovne uloge manjinskih medija, ukoliko za to ne postoje adekvatni uslovi, uovom slučaju finansijski. Nedostatak finansijskih sredstava direktno utiče na ostale aspekterada, kao što su oblasti ljudskih resursa, oblast neposrednih uslova za rad u tehničko-tehnološkom smislu itd.4.8.2 PROBLEMI U OBLASTI LJUDSKIH RESURSA  „...problem starosne i kvalifikacione strukture zaposlenih“  „nedostatak stručne radne snage i zainteresovanosti naročito među mladim ljudima za novinarsku struku“  „zbog finansijske situacije otpušten prevodilac, a poslovi su preraspodeljeni na glavnog urednika i direktora“  „postoji potreba za više novinara i honorarnih saradnika“  „...nedovoljan broj osposobljenih kadrova“  „nedovoljan broj stručnih kadrova“  „nedostatak kvalifikovanih kadrova koje pokušavamo da nadomestimo slanjem 43
    • Manjinski mediji u Vojvodini zaposlenih na dodatna usavršavanja“  „potreba za mladim, stručnim kadrovima koji bi mogli osvežiti i dati nove dimenzije programskim sadržajima“  „nedovoljno obučeni kadrovi“  „nedostatak školovanih kadrova“Što se tiče kadrovskih problema, pored degradiranja novinarske profesije kao takve, niskihprimanja, raznih pritisaka i loših uslova za rad, jedan od glavnih nedostataka manjinskihmedija jeste neobučenost zaposlenih, odnosno nedostatak obučenih kadrova za posao kojitreba da obavljaju. Pored toga, čitavu situaciju sa zaposlenima otežava i činjenica da jeveoma mala zainteresovanost mladih da se bave novinarskom profesijom u manjinskimmedijima, a sa druge strane problem predstavlja starosna struktura zaposlenih.4.8.3 USLOVI ZA RAD  „...pored finansijskih, najvedi problemi su prostorni i tehnički...“  „nerešeno pitanje zagrevanja radnih prostorija u zimskom periodu“  „izostanak emisione opreme koju zahteva RATEL može dovesti do prestanka važenja dozvole...“  „tehničko-tehnološki problemi u smislu prelaska na digitalno emitovanje“  „...nedostatak bolje opreme za emitovanje programa (studijska i emisiona tehnika)“  „problemi zastarele tehničko-tehnološke opreme, mali, nekomforni adaptirani prostor“Iako su uslovi za rad jednim delom ved objašnjeni u delu o tehničko-tehnološkim uslovima zarad, potrebno je još jednom ukazati na to da nedostatak finansijskih sredstava predstavljajedan od ključnih problema u ostvarivanju adekvatnih uslova za rad manjinskih medija. Presvega se to odnosi na elektronske medije, koji nemaju sredstava za opremu koja jeneophodna za prelazak na digitalno emitovanje, bez koje nije mogude emitovati program, štokonačno, dovodi do opasnosti gašenja manjinskog medija.4.8.4 PRITISCI  „najvedi problem je sloboda pisanja od strane nacionalnog saveta nacionalne manjine koji često i bez ustezanja želi uticati na objavljivanje tekstova“  „pritisci lokalnih političara, tužbe...“  „problemi sa političkim pritiscima“Kada se radi o pritiscima treba imati na umu da su mediji lokalnog nivoa mnogo manje„zaštideni“ i pošteđeni uticaja i pritisaka koje trpe prilikom obavljanja svog rada. Ti pritiscidolaze sa različitih strana, ali ono što im je zajedničko jeste da najčešde imaju političku 44
    • Manjinski mediji u Vojvodinipozadinu. Pored toga, nisu retke ni pojave ugrožavanja slobode izražavanja, pretnje smrdu,poziv na bojkot, pretnje ili pokretanje sudskih postupaka protiv novinara i medija što imarazličite negativne posledice po rad medija.23 Često su takvi pritisci kanalisani i kroz„institucionalni“ nivo, kao što je, na primer, nacionalni savet određene nacionalne zajednice,čiji predstavnici nakon postavljanja svog člana pokušavaju da utiču na rad medija i nasadržinski aspekt njihovog rada. Pošto je unutar tih institucija na neki način preslikan političkiporedak u samoj zemlji, često dolazi do toga da se na taj način štite ne interesi određenenacionalne zajednice, ved određene političke stranke, ili čak jedne struje unutar političkestranke. Takve situacije svakako utiču na rad manjinskih medija i moraju biti eliminisane, ilibar svedene na najmanju mogudu meru.4.8.4 OSTALI PROBLEMI  „...pirаtskо еmitоvаnjе...“  „štеtа pričinjеnа оd strаnе nаdlеžnih оrgаnа zа mеdiје tеlеkоmunikаciје – rаdiо difuziјu – SОKОЈ – ОFPS u nеizvršаvаnju оbаvеzа pri sаnkciоnisаnju pirаtskih еmitеrа“24  „prоblеm pričinjаvајu pirаtski еmitеri“  „nајvеdi prоblеm su pirаtskе rаdiо stаnicе kоје i dаlje rade bez dozvole i ometaju legalne emitere ne samo u tržišnom poslovanju, ved i tehnički ometaju emitovanje programa“  „nelojalna konkurencija komercijalnih radio stanica u okruženju“  „nelojalna konkurencija privatnog radija...“25Govoredi o ostalim problemima, kada je reč o elektronskim medijima suočavaju, postojiproblem piratskih, ilegalnih emitera, koji predstavljaju veliku pretnju onim emiterima kojiposeduju dozvole, pladaju dažbine, poštuju zakonsku regulativu, itd. Kada je reč o piratskimemiterima, čini se da je problem sistemske prirode. Naime, prema procenama RATEL-a, nateritoriji Republike Srbije postoji oko 200 lokalnih piratskih emitera (broj lokalnih radiostanica je 153, a TV stanica 67), a problem se javlja zbog nepostojanja pravnog osnova za23 U poslednje dve godine od 23 tužbe, koje su podnete protiv novinara lokalnih medija (članova udruženjaLokal pres), u čak 20 slučajeva novinari su izgubili. Prema podacima Lokal presa vidi se da za tužbama najčešdeposežu predsednici opština, direktori, odbornici, visoki stranački funkcioneri, pa čak i sveštenici. Dugalid, V.(2010). „Novinari na udaru lokalnih modnika“, POLITIKA, 9. Jul [onlajn]. Dostupno na:www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Novinari-na-udaru-lokalnih-mocnika.sr-html (Pristupljeno: 2. Avgusta 2010).24 Slučaj privatne radio stanice koja se suočava sa problemom da se na frekvenciji za koju emiter posedujedozvolu signal emituju još dve piratske radio stanice koje na taj način ometaju signal radio stanice koja imaurednu dozvolu. Nadležne institucije su izašle na teren, ustanovile situaciju, ali problem dve godine nije rešen,što je dovelo do pada prihoda od oko 80% i nemogudnosti pladanja obaveza prema nadležnim telima (RATEL-u,SOKOJ-u i OFPS-u).25 Slučaj privatne radio stanice koja je dobivši regionalnu frekvenciju i podnosedi tome shodno i odgovarajuduprogramsku šemu RRS, zanemario postojedu i svoj program preusmerio isključivo ka komercijalnom programune poštujudi nijednu odrednicu postojedeg ugovora sklopljenim sa RRA (nema informativnog programa, neemituje emisije nacionalnih manjina, itd). 45
    • Manjinski mediji u Vojvodinikonfiskaciju produkcije i emisione opreme. Na taj način, kada RRA, Ministarstvo trgovine iusluga i RATEL zatraže zatvaranje piratskih emitera oni se veoma brzo ponovo otvore i počnusa emitovanjem, a problem i dalje ostaje nerešen. Stoga aktivnosti piratskih radio i TVstanica prouzrokuju značajne gubitke i štetu na medijskom tržištu jer onemogudavajulegalnim emiterima sticanje prihoda, dok nosiocima autorskih prava uskraduju mogudnostostvarivanja (dodatnog) prihoda. Iako se problem piratskih emitera pokušava rešiti nadržavnom nivou, oni predstavljaju veliku pretnju ne samo manjinskim medijima, vedmedijima svakog tipa, jer ugrožavanjem njihovog opstanka, ometanjem njihovog radaugrožavaju i prava pripadnika nacionalnih zajednica da budu informisani na sopstvenomjeziku kao i da imaju mogudnost očuvanja svoje tradicije, istorije i samog identiteta. 46
    • Manjinski mediji u Vojvodini Svojina •prekinut proces privatizacije •etatizacija medija •nedostatak sredstava Finansiranje •nejasni kriterijumi raspodele sredstava •mali tiraži / auditorijum /tržište reklama Ljudski resursi •starosna i kvalifikaciona struktura •male plate •nepostojanje osnovnih uslova za rad Uslovi za rad •neuslovni prostori •zastarela oprema / problem digitalizacije Pritisci •uticaj nacionalnog saveta nacionalne manjine •uticaj političara, lokalnih modnika i drugih centara modi Ostali problemi •piratski emiteri •saradnja sa RRA, SOKOJ, OFPSIlustracija 1. Grafički prikaz mapiranih problema pri analizi stanja manjinskih medija u Vojvodini 47
    • Manjinski mediji u Vojvodini4.9 RADIO-TELEVIZIJA VOJVODINEIako je upitnik konstruisan za ovo istraživanje u dva navrata dostavljen i TV Vojvodina,odgovorna lica na njega nisu odgovorila. Iako, u kvantitativnom smislu, nepojavljivanje TVVojvodine u uzorku istraživanja ne donosi gotovo nikakvu promenu, u kvalitativnom smisluizostavljanje analize stanja jedinog pokrajinskog radiodifuznog servisa činilo bi velikipropust.26 Da bi se to izbeglo, na osnovu raspoloživih podataka izvršena ja analiza stanja uovom medijskom sistemu, iz prostog razloga što RTV Vojvodine ima nemerljiv značaj ukontekstu manjinskih medija jer radio i televizijski program emituje pored srpskog na još 9jezika.27Radio televizija Vojvodine (RTV) spada u zasebnu kategoriju javnog servisa, jer pokriva samoVojvodinu i to sa 2 TV kanala i 3 radio stanice. RTV javni servis se finansira putem pretplate iputem reklamiranja. RTV prima 25% pretplate prikupljene u Srbiji i ima dozvolu da prodajereklamno vreme do 6 minuta po satu. Prema podacima menadžmenta RTV, udeo gledanostije 2,7% za kanal 1 i 0,6% za kanal 2, dok radio dostiže malo vedu slušanost. Zapravo, udeogledanosti RTS-a u Vojvodini je znatno vedi od RTV-a. Dva RTV radio kanala i jedan odtelevizijskih kanala su uglavnom posvedeni emitovanju emisija za pripadnike nacionalnihzajednica u pokrajini.RTV ima specifičnu poziciju sa kanalima, programima i obavezama i na taj način umnogomepodseda na nacionalnu televiziju. Pored toga, RTV ima posebnu odgovornost da pokrije iemituje programe na jezicima nacionalnih zajednica, jer je 30% stanovništva Vojvodinemanjinsko, od kojih je vedina iz susednih zemalja.Osnovni izvor finansiranja RTV Vojvodine je radio-televizijska pretplata. Dodatni izvorifinansiranja su: marketing, druge komercijalne aktivnosti i nastup na slobodnom tržištu. Sapočetkom svog rada, radiodifuzna ustanova Vojvodine (RUV) je dobila obavezu da budenosilac javnog radiodifuznog servisa na području APV, ali je nasledila i mnogo teškoda.Prema podacima menadžmenta, radio RTV privlači nešto više slušalaca nego RTS u Vojvodinii u nekim slučajevima je atraktivniji za manjine od emitera u susednim zemljama. OpremaRTV je stara 25 godina, TV-stanica se nalazi u iznajmljenom poslovnom prostoru i ima previšezaposlenih koji svi žele da preokrenuu svoj vrlo nizak rejting na tom lokalnom području.Publika RTS u Vojvodini je 5-7 puta veda od one koja prati RTV.26 Iako se Radio Vojvodina nalazi u uzorku istraživanja, analiza u ovom poglavlju obuhvata celokupni sistemradio difuzne ustanove Vojvodine (RUV) kako bi se stekla celovita i jasnija slika o stanju javnog medijskogservisa Vojvodine.27 RTV emituje svoj program na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih zajednica: mađarskom, slovačkom,rusinskom, rumunskom, romskom, ukrajinskom, hrvatskom, makedonskom jeziku, kao i na bunjevačkomgovoru 48
    • Manjinski mediji u VojvodiniSa stanovišta profesionalnih medija i tržišta nije iznenađujude što je RTV u tako teškompoložaju. Njen profil podseda na mini nacionalne televizije, ali ona niti ima dovoljnosredstava, niti nacionalnih tema i događaja koji de odvratiti gledaoce od RTS-a i ostalihnacionalnih emitera.Godine 1999. do temelja su srušene stara i nova zgrada na Mišeluku i uništena kompletnainfrastruktura. Uništeno je ili oštedeno više emisionih sistema i predajnika. Sve to, uzkašnjenje primene Zakona o radiodifuziji, uopšte teške ekonomske situacije u zemlji krajemdevedesetih i početkom 2000. godine, nestabilnost političkih snaga u zemlji i svetskaekonomska kriza 2008. i 2009. godine, dovelo je do konstantne razvojne neizvesnosti iusporilo transformaciju RUV u modernu medijsku kudu. Situaciju dodatno optereduje inerešen status Emisione tehnike u smislu njenog daljeg vezivanja za matične kude iliizdvajanja iz RUS i RUV u posebno preduzede, kao telekomunikacionog operatera.Kada je reč o zaposlenima, RUV je na dan 28.02.2010. godine imao 1243. zaposlenih.Starosna i kvalifikaciona struktura su nepovoljne. Sve to je posledica loše kadrovske politikeiz ranijeg vremena a sada je to faktor koji znatno otežava osnovnu funkciju. Prosečna starostje 47,72 godine. Od ukupnog broja zaposlenih 35,47 % ima visoko obrazovanje, 44,90%srednje obrazovanje, dok je ostale stručne spreme 19,63%. Od ukupnih realnih prihoda u2009. godini, troškovi na ime zarada, naknada zarada i dr. iznose preko 75%. Evropskistandardi govore da oni ne bi trebalo da prelaze 50%.U takvim okolnostima evidentan je nedostatak finansijskih sredstava za proizvodnjuprograma ali i možda u ovom trenutku najvažnije - kupovinu nove opreme i tehnike zapredstojedi prelazak sa analogne na digitalnu tehnologiju do 2012. godine, kako i stoji upreporuci Evropske komisije. Svemu treba dodati investiciju za izgradnju nove zgrade TV sakompletnom infrastrukturom. Cena proizvodnje programa zavisi od broja zaposlenih aposebno od stručne osposobljenosti i programskog umeda, kao i od odnosa broja zaposlenihna programsko-tehničkim poslovima i pratedim službama. Kompjuterizacija i digitalizacija,koji su strateški cilj, nesumnjivo de dovesti do kvalitetnije i brže proizvodnje radio i tvprograma, ali i smanjenja potrebnog broja izvršilaca.Kada je reč o manjinskom informisanju na TV Vojvodina mora se napomenuti da ono što važiza medije koji su obuhvadeni istraživanjem važi i za TV Vojvodina u okviru RU Vojvodine.Programi na jezicima nacionalnih manjina su veoma nekvalitetni, zastareli i potpunoprevaziđeni. U okviru TV ne postoji sopstvena produkcija na jezicima nacionalnih zajednica,tako da se u emituju medijski proizvodi koji su stari i dve, tri decenije. Kada je reč o kvalitetusamog programa, oni se uglavnom svode na prikazivanje običaja i tradicije neke odmanjinske zajednice, odnosno prikaz emisija i serija.2828 Dobra ilustracija ovakve situacije manjinskih medija jeste tribine koja održana pod nazivom „Da li manjinesamo igraju i pevaju?“ u Subotici 2005. godine u organizaciji Nezavisnog udruženje novinara Vojvodine a na 49
    • Manjinski mediji u VojvodiniSaradnja između RUV i matičnih zemalja pripadnika nacionalnih zajednica u Vojvodini gotovoda i ne postoji, iako bi to bio dobar način za podizanje kvaliteta programa i ispunjavanjavažne uloge medija na jeziku određene nacionalne zajednice. Na taj način se ne bi moraoproizvoditi sopstveni program (koji zbog nedostatka sredstava nije ni mogud) ved bi se naosnovu saradnje gledaocima pružio program mnogo vedeg kvaliteta, koji bi imao ne samozabavni karakter (ples i muzika u tradiciji i običajima) ved edukativni, kulturni karakter a štoje najvažnije, u skladu sa savremenim trendovima i očekivanjima.Iako je u februaru 2009. godine izabran generalni direktor RUV, a u aprilu iste godine idirektori i glavni i odgovorni urednici Radija i TV Vojvodine, u čijem je mandatu i započetakonsolidacija i reorganizacija RUV, u aprilu 2011. godine smenjen je kompletan menadžmentRUV. Upravni odbor pozitivno je ocenio finansijsku konsolidaciju RTV, sprovedeni socijalniprogram i mere na unapređivanju organizacije RTV, dok su negativno ocenjeni rezultatigledanosti i slušanosti. Smena kompletnog rukovodstva izvedena je na netransparentannačin, bez pravih objašnjenja i odgovora uz upliv politike.29 Važno je istadi da je smenjenimenadžment prema procenama stručne javnosti uzimajudi okolnosti u kojima je radio,postigao veoma važne ciljeve u transformaciji ka modernom javnom servisu.30 Ti ciljevi susadržani u 5 tačaka koje se konstantno unapređuju: 1. nezavisnost 2. fokusiranje na Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu 3. multikulturalizam 4. profesionalizam 5. povedanja gledanosti/slušanostiStrateški, RTV smatra da je upotreba domadeg „manjinskog“ profila šansa da postane centarza regionalnu saradnju u okviru dunavskog i balkanskog regiona. To bi podrazumevaloformiranje platforme za regionalni program saradnje, regionalni radio, film i TV festivale iostala pitanja od značaja za jugoistočnu Evropu. RTV ima važan kapacitet i iskustvo u radu saprogramima za manjine koji dopiru i do drugih delove regiona. Mada poseduje radio itelevizijske ispostave kao potpuni nacionalni emiter, nedostatak finansijskih sredstava iveoma ograničeni auditorijum u unutrašnjosti u poređenju sa RTS-om, sadašnju situaciju činekojoj je učestvovao tadašnji sekretar za upravu, propise i nacionalne zajednice, Tamaš Korhec, književnik, LasloVegel, filozof, Alpar Lošonc i novinarka Žužana Serenčeš.29 U javnosti se spekuliše da je povod za smenu rukovodstva greška koja se pojavila u emitovanju centralnogdnevnika, kada je snimak rukovanja predsednika Republike Srbije, Borisa Tadida i premijera Rusije, VladimiraPutina potpisan rečenicom „Poruke neprijateljstva“. Stručna javnost naglašava da je pravi razlog političkeprirode, odnosno posledica raspodele modi među vladajudim političkim partijama.30 Ovo je između ostalih istakao i Rick Thompson na konferenciji koju je organizovao OEBS i Nezavisnoudruženje novinara Vojvodine pod nazivom „Bududnost javnog radiodifuznog servisa Vojvodine“ 17. maja 2011.Thompson je konsultant u transformaciji RUV-a koji četvrtu godinu sprovodi projekat reforme javnog servisaVojvodine uz podršku misije OEBS-a u Srbiji, a važan podatak je da je on bivši urednik informativnog programaBBC. 50
    • Manjinski mediji u Vojvodinineodrživom. Uprkos tome, RTV ima kapacitet da postane jedna od ključnih organizacija uregionalnom sistemu. 51
    • Manjinski mediji u Vojvodini V Bududnost (manjinskih) medija5.1 MANJINSKI MEDIJI U MEDIJSKOJ STUDIJIMedijska studija o medijskoj sceni u Republici Srbiji sa analizom postojedeg stanja kao i sasmernicama za mogudu reformu postojedeg stanja u medijskoj oblasti izrađena je od straneeksperata Evropske unije. Studija je izrađena za potrebe Ministarstva kulture, uz podrškuDelegacije Evropske unije u Republici Srbiji koja je trebala da bude polazna osnova,svojevrstan temelj na kojem bi se gradila i izradila Medijska strategija koja bi za cilj imalaregulisanje medijske oblasti i rešavanje najvedih problema koji su, u manjoj ili vedoj meri,obrađeni ovim istraživanjem. Upravo zbog ciljeva studije kao i nastupajude medijskestrategije, veoma je važno osvrnuti se na važne segmente istih i razmotriti da li, i koliko,navedeni dokumenti mogu (odnosno, da li de modi) da reše probleme koji tište manjinskemedije. Zbog toga, neki delovi Medijske studije bide razmotreni u nastavku ovog rada.Cilj ove studije je da Ministarstvu kulture Srbije pruži osnovu za razvoj nacionalne strategijemedija. Studija obuhvata procenu potreba za Srbiju, poređenje sa primerima najbolje prakseiz EU, prikaz propisa Evropske unije koji čine Evropsko pravo (Acquis Communutaire) i koji suprilagođeni principima Saveta Evrope. Na kraju studije su preporuke za budude mere koje subitne za stvaranje nacionalne strategije medija.U cilju direktnog poređenja i prikazivanja najbolje evropske prakse, za pitanja koja su u Srbijiidentifikovana kao najznačajnija, izabrane su tri zemlje članice EU. Nordijske zemlje sa Švedskom, Finskom i Danskom imaju prilično slična tržišta, medijsko okruženje i sastav stanovništva. Danska je izabrana jer ima dvostruki javni i privatni sistem telekomunikacija i dugu tradiciju u lokalnom i regionalnom emitovanju programa koje može da pruži mogudi model za budude medijske strukture u Srbiji. Danska takođe može da bude i dobar primer, jer su njene dnevne novine uglavnom u vlasništvu nezavisnih fondova. Austrija je izabrana jer su njen kulturni kontekst i njena veličina slični Srbiji. Još jedna sličnost je preklapanje jezičke teritorije sa jakim medijima na nemačkom jeziku koji se emituju iz Nemačke i Švajcarske i što je pretrpela kontrolisanu transformaciju monopola javnog servisa na dvojni sistem sa regionalnim TV i radijom. 52
    • Manjinski mediji u Vojvodini Nemačka je uključena jer je njeno zakonodavstvo vrlo jasno strukturirano u poređenju sa ostalim velikim zemljama kao što su Velika Britanija ili Francuska. Tržište i stanovništvo su očigledno veoma različiti u poređenju sa Srbijom, ali njeni zakonodavni i etički principi, kao i finansiranje javnih službi, mogu da predstavljaju korisnu inspiraciju.Procena vedine potreba koje treba da budu uključene u novu strategiju medija mora bitizasnovana na ekonomskim i pravnim analizama, kao na identifikaciji problema koje učesniciu medijskom sektoru doživljavaju kao najvažnije.Studija sadrži analizu ukupnih ekonomskih, zakonodavnih i političkih okvira, a prate gapoglavlja sa sveobuhvatnim tematskim analizama, uključujudi identifikaciju ključnih potreba.Medijska studija izrađena je tokom 2009. i 2010. godine sa preporukama za reformumedijske scene. Taj dokument predstavljen je 25. juna 2010. godine u Medija centru, uBeogradu. Nakon predstavljanja dokumenta, najavljena ja bila javna rasprava o istom,prilikom koje bi se ukazalo na eventualne probleme, analizirala ponuđena rešenja, pri čemubi stručnjaci i predstavnici medija imali mogudnosti da daju svoje komentare i preporuke.Tokom jula i avgusta, svi zainteresovani mediji, organizacije i pojedinci su mogli da dostavekomentare i sugestije na preporuke Medijske studije, a za raspravu posvedenu izradi Nacrtamedijske strategije koje je, u organizaciji Ministarstva kulture i Misije OEBS-a u Srbiji,započela 2. septembra. Do kraja septembra 2010. godine održano je pet okruglih stolova.Među prvobitnim najavama Ministarstva kulture posle svake sesije trebalo je napravitipredlog zaključaka, i nakon poslednje, šeste sesije, koja je trebalo da se održi 4. oktobra,napraviti Nacrt medijske strategije o kojoj bi se nakon toga vodila višenedeljna javnarasprava. Nakon održanih javnih rasprava i usaglašavanja stavova, Nacrt medijske strategijeje krajem oktobra trebalo da bude poslat Vladi Srbije na usvajanje.Organizatori rasprave koja je trebalo da dovede do definisanje i formulisanja konačnihrešenja posvedene izradi Nacrta medijske strategije nisu ponudili očekivane zaključke. Bitnoje napomenuti da su glavni akteri medijske scene u Srbiji, NUNS, UNS, ANEM i NDNV iudruženje novinara Local Press nakon svake sesije sačinjavali zaključke i sumirali svojazapažanja. Kada je održan peti okrugli sto, Ministarstvo kulture je produžilo rok za izraduNacrta strategije pri čemu je najavljeno da de taj dokument biti završen do kraja novembra ida de javna rasprava o Nacrtu trajati najmanje dve nedelje. Nakon javne rasprave, VladaSrbije bi u decembru usvojila Medijsku strategiju. U vreme pisanja ovog rada (kraj prvogkvartala 2011. godine) ugovoreni rokovi nisu ispoštovani, iako je Ministarstvo kulturenajavilo da de Nacrt medijske strategije, posle prvobitno najavljenog roka, biti urađen udrugoj polovini januara 2011. godine.Uloga medijske studije u diskusiji o medijima na jezicima nacionalnih zajednica ima ključnomesto kada je reč o bududnosti i opstanka manjinskih medija, a što je u direktnoj vezi sapravima pripadnika nacionalnih zajednica, kao njihovom ciljanom javnošdu. Pre nego što 53
    • Manjinski mediji u Vojvodinibudu analizirana moguda rešenja, preporuke i sugestije, neophodno je ukazati na najvedeproblematične segmente i implikacije tih problema.Kada je reč o elektronskim, odnosno televizijskim manjinskim medijima, studija na samompočetku poziva države da iznađu načine kako bi se podstakao brzi prelazak sa analognog nadigitalno emitovanja. Ovo pre svega, podrazumeva obezbeđivanje relevantnog pravnogokvira i povoljne ekonomske i tehničke uslove. Ovu preporuku treba uzeti sa rezervom, jer jepitanja kako de jedno tranzicijsko medijsko tržište, kakvo je u Srbiji uspeti da prebrodi ovajveliki tehnološki korak. Manjinski mediji su možda u najvedem problemu da uspostavedigitalno emitovanje. Njihovi problemi proizlaze iz dva razloga, pri čemu prvu čini sam izvorostalih problema: 1. nedostatak finansijskih sredstava kako bi se obezbedila neophodna oprema, i 2. nedostatak tehničko-tehnoloških uslova da se sprovede digitalizacija.Opravdano se, dakle, postavlja pitanje kako de manjinski mediji uspeti da pređu na digitalnoemitovanje, odnosno da li de ova nužna promena (ukoliko manjinski mediji ne dođu doodređene vrste pomodi) ugroziti i sam opstanak elektronskih manjinskih medija. Ekonomskipokazatelji ukazuju na to da očigledno postoji previše lokalnih elektronskih medija na malomtržištu, tako da emiteri nede biti u mogudnosti da proizvedu programe koji doprinose razvojugrađanskog društva i demokratije na lokalnom nivou. Iz perspektive kvaliteta programairacionalno je da stotine emitera na svojim frekvencijama emituje celodnevni program utrajanju od 24 sata. Teško je da de iko od slušalaca ili gledalaca ostati ceo dan na timkanalima, ved de tražiti informacije, obrazovni ili zabavni program od nacionalnih emiteravisokog kvaliteta.Kada je reč o štampanim medijima i rezultati istraživanja su pokazali ono što se u medijskojstudiji i navodi, a to je da oni imaju zanemarljiv udeo u tržištu reklama, a tiraži nastavljaju daopadaju. Malo njih je i dalje u vlasništvu jedinice lokalne samouprave (države), ali jebududnost privatizovanih lokalnih štampanih medija u tržišnim uslovima veoma sumorna.Pored dva dnevna lista u Novom Sadu i Nišu, štampani mediji u provinciji su nedeljnici,mesečnici, dvomesečnici ili mediji koji se još ređe štampaju. Regularno štampani medijidobijaju prihod uglavnom od prodaje publikacija čitaocima, a samo u ograničenom stepenuod reklama. Poslovni model za takve publikacije je teško održiv, a posebno ne u vremesadašnje krize. Prema podacima asocijacije štampanih medija, 60 – 70% lokalne štampe jebilo u vlasništvu opština, a samo između 5-10% još uvek nije privatizovano. Međutim, saukupnim tiražom od oko 400.000 primeraka mesečno, tržište ipak postoji, ali je toliko maloda de biti teško održati profesionalne standarde bez modernizacije.Suma ukupne javne podrške medijima na jezicima nacionalnih manjina nije dostupna, jerpotiče iz različitih izvora: nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jedinica lokalnesamouprave, pokrajinskih i republičkih organa, kao i iz matičnih zemalja nacionalnih 54
    • Manjinski mediji u Vojvodinizajednica. Ova podrška je kanalisana na vrlo različit spektar medija i izdavačkih kuda 31. Naosnovu Zakona o nacionalnim masavetima nacionalnih manjina i odlukama Parlamenta,štampani mediji na jezicima manjina dobijaju iznos od oko 12 miliona evra godišnje. Poredtoga, više od 3 miliona evra se troši u skladu sa politikom Vlade pokrajine Vojvodine iSekretarijata za informacije, za podršku elektronskim i štampanim medijima uopšte uPokrajini.Oblast nezavisnosti i neometanog rada manjinskih medija takođe je pod lupom Medijskestudije. Naime, prema Zakonu u nacionalnim savetima nacionalnih manjina ovi saveti imajuda osnivaju medije.32 Činjenica da su političke stranke preko svojih članova i predstavnikaučestvovale posredno na izborima za nacionalna savete nacionalnih manjina, i da su na tajnačin i postali članovi tih saveta, potencijalna mogudnost za političke i druge pritiske namanjinske medije može postojati.33 Vlasništvo opštinskog veda i nacionalnog savetanacionalne manjine, kao i direktnih korisnika budžetskih izdvajanja za "politički osnovane"medije je predstavlja kontroverzni model, jer omogudava politički uticaj na upravljanje iuređivačku nezavisnost. Pokušaj da se privatizuje sva državna imovina i preduzeda i kasnijezakonske odredbe za podršku medijima za informisanje na jezicima manjina, rezultirali suzbunjujudom i neuravnoteženom medijskom scenom.Medijska studija u svom poslednjem delu sadrži preporuke koje bi trebale da se usvoje kakobi se unapredilo medijsko tržište i uvelo u jedan regulisan, održiv i efikasan medijski sistem.Ono što se iz preporuke može izdvojiti a da je u vezi sa manjinskim medijima u Vojvodiniodnosi se na:5.1.1 PREPORUKE ZA REGIONALNU RADIODIFUZIJUSa prelaskom sa analognog na digitalno regioni sa vlastitim emitovanjem se mogu definisatiili kao sadašnji regioni, ili kao planiranih 4-6 statističkih regiona, ili kao broj regiona koji možebiti sličan broju regiona u Austriji ili Skandinaviji, što bi rezultiralo u 10 do 15 regiona savlastitim emitovanjem u Srbiji. Emitovanjem regionalnih vesti i drugih privlačnih sadržaja,31 Informacija je fragmentarna, na primer, najveda nacionalna manjinska zajednica, Mađari - troši (delimičnopokriveno iz budžeta Vojvodine) oko 90 miliona dinara za dnevne listove sa tiražom od oko 20.000 primeraka,za Radio Suboticu oko 50 miliona dinara, 20 miliona za podršku drugim medijima, tako da sve zajedno čini oko160 milion dinara godišnje (oko 1,6 miliona evra). Nedeljnik slovačke nacionalne manjine sa tiražom od 5.000ima godišnji budžet od 10 miliona dinara, koji se pokriva sa oko 70% iz pokrajinskog budžeta.32 Član 19: Nacionalni savet, samostalno ili u saradnji sa drugim pravnim subjektivitetom, može u skladu sazakonom osnovati, institucije i privredne organizacije u cilju ostvarivanja izdavačke delatnosti i radiotelevizijskog emitovanja, za štampanje i reprodukciju i imade prava i obaveze osnivača.Član 21: Nacionalni savet daje predlog o raspodeli sredstava koja su kroz konkurse izdvojena iz budžetaRepublike, Autonomne pokrajine ili lokalne samouprave, za pravna ili fizička lica koja obavljaju delatnostemitovanja na jezicima nacionalnih manjina.33 Slučaj pokušaja uticaja na uređivačku politiku dogodio se u jedinom dnevnom listu na mađarskom jeziku„Mađar So“ kada je mađarski nacionalni savet kao osnivač lista, odlučio da formira posebno telo koje biusmeravalo uređivačku politiku tog lista. Na taj način zadire se u ostvarivanje prava pripadnika određenenacionalne zajednice da na svom maternjem jeziku o svim bitnim pitanjima budu informisani objektivno, bezikakvog pritiska. 55
    • Manjinski mediji u Vojvodiniregionalni programi de privudi publiku na nacionalni kanal i obrnuto. Regionalni emiteri sedodatno mogu sporazumeti sa RTS-om o isporuci posebnih programa za emitovanje nanacionalnom nivou.Postojedi opštinski elektronski mediji bi trebali da bude izuzeti iz opštinskog vlasništva. Da bise obezbedila održivost i uređivački integritet, pogodan model bi bio nezavisni javni RTVservis kao samostalno pravno lice. Umesto emitovanja programski pune šeme u dužini od 12- 24 sati sa veoma niskim rejtingom i niskim učešdem gledanosti izvan ključnih informacionihemisija, regionalni emiteri bi trebali da se sporazumeju sa RTS-om o istovremenomemitovanju u svakom regionu koji predstavlja slot u nacionalnoj programskoj šemi.Očuvanje RTV kao emitera u unutrašnjosti sa radio i televizijskim ispostavama de biti teškoodrživo. Potrebno je razraditi nove funkcije koje de odgovarati novoj medijskoj strategiji. Preporučeni model za regionalnu radio i televiziju Ministarstvo za kulturu bi trebalo da definiše 10 do 15 regiona za emitovanje. U svakom regionu de se formirati osnivački Programski savet koji de imati od 17 do 21 predstavnika građana iz regiona. Upravni odbor koji se sastoji od 7-9 članova de biti imenovan od strane svakog regionalnog Programskog saveta. Članovi ne mogu biti aktivni političari ili izvršni javni službenici. Svaki regionalni Upravni odbor bira putem javnog konkursa izvršnog direktora i glavnog urednika koji imaju sva uređivačka i ekonomska ovlašdenja i odgovornosti. Svaki regionalni javni servis se osniva kao pravno lice. Lokalni i regionalni emiteri u vlasništvu opština prestaju da budu nezavisni subjekti, a njihova oprema i osoblje se prenose u novo ustanovljene emitere javnog servisa sa vlastitim rukovodstvom. Privatnim radio i TV stanicama de se ponuditi da prenesu opremu i osoblje u regionalni javni radiodifuzni servis, ili da nastave emitovanje programa do isteka njihove dozvole za frekvenciju. Nova regionalni javni servis može sam da odluči da li de imati decentralizovanu ili centralizovanu produkciju programa iz regiona. Ustanovljeni regionalni javni RTV servisi su nezavisni subjekti, ali su vezani za skupštinsku raspodelu resursa i na sporazum sa RTS-om o vremenu emitovanja i 56
    • Manjinski mediji u Vojvodini ostala praktična pitanja i tretiraju se kao mreža kroz koju se vrši kolektivno ugovaranje. Sa regionalnom mrežom emitera se sklapaju politički dogovori o obavezama javnih servisa, godišnjim planovima javnih servisa i računima, kao i o mogudim promenama u zadacima i finansiranju. Regionalni emiteri se finansiraju iz pretplate preko sadašnje pretplate RTS-a koja se plada za proizvodnju regionalnih programa i imaju ista prava kao i RTS u pridobijanju komercijalnih prihoda. Pretplata se podjednako raspodeljuje izmedu svih regionalnih emitera javnog servisa. Regionalnim emiterima se iz dodatne pretplate preko sadašnje pretplate RTS-a plada za proizvodnju regionalnog sadržaja za RTS-ov nacionalni program u skladu sa uređivačkim potrebama RTS-a i kapacitetima pojedinog regionalnog emitera. Regionalni emiteri mogu vremenom proširiti broj sati regionalnog emitovanja i u jednom momentu ustanoviti zajednički nacionalni kanal javnog servisa ukoliko se za to steknu potreba, finansijski i politički uslovi. U skladu sa time moraju se izmeniti Zakon o radiodifuziji, Zakon o glavnom gradu, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o javnom informisanju i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.5.1.2 PREPORUKE ZA LOKALNI RADIO I TVLokali emiteri građanskog sektora u Srbiji generalno žive od pomodi sponzora, sponzorisaneprogramske produkcije, pladenih telefonskih poziva ili muzičkih želja, itd. U nekom momentuje moguda i pretplata. Volonteri i organizacije građanskog društva su važni elementi.Sa prelaskom na digitalno zemaljsko emitovanje predviđeno emitovanje po regionima de bitinajbliža mogudnost za lokalno zemaljsko emitovanje. Televizijske stanice de zato morati ili dase zatvore, ili da zajednički konkurišu za regionalnu frekvenciju.Prema sadašnjoj situaciji lokalni radio de biti u stanju da nastavi emitovanje na svojojanalognoj frekvenciji, ili alternativno da počne distribuciju svojih programa preko lokalnekablovske mreže, ili preko interneta koji takođe ima mogudnost distribucije TV programa.Lokalizovani programi su od značaja za lokalne demokratije i građansko društvo. Međutim,emitovanje pune programske šeme u trajanju od 24 časa na lokalnom nivou ne predstavljaefikasno korišdenje resursa i ne rezultira u željenom nivou kvaliteta programa. Emitovanje nalokalnom nivou omogudava pristup do mnogo šireg auditorijuma, a za lokalni profil je važno ipostojanje prepoznatljivog programa vesti za svakog medijskog učesnika. Vedina programana lokalnom nivou bi ipak, po prirodi stvari, bilo na kvalitetnijem nivou nego danas zbog 57
    • Manjinski mediji u Vojvodinisaradnje u programskoj produkciji i odredbi o mnogo manjoj programskoj satnici popojedinom emiteru. Preporučeni model za lokalni radio i TV Ministarstvo kulture treba da obezbedi pristup zahtevima za bespovratna sredstva za razvoj novih poslovnih modela za lokalne štampane medije. Potrebno je dalje razmotriti uspostavljanje uređenih subvencija lokalnim dnevnim novinama, eventualno u vezi sa subvencijama za dnevne nacionalne štampane medije. Cilj je da se podstakne raznovrsnost mišljenja u štampanim medijima sa manjim tiražima.5.1.3 PREPORUKE ZA RTVPreporučuje se da RTV promeni svoj status i da zajedno sa «Studijom B» postane okosnicanovog sistema regionalnih radio i TV emitera, kao i da postane odgovorni urednik za razvojprograma za manjine i saradnju sa susednim zemljama Preporučeni model za RTV RTV se reorganizuje kao regionalni emiter javnog servisa sa Savetodavnim odborom predstavnika građana i bira Upravni odbor RTV. RTV se priprema za produkciju i emitovanje svojih regionalnih programa u slotovima RTS-a. RTV razvija strategiju obuke i obezbeđuje prostor za obuku i program obuke sa sistemom regionalnih emitera. RTV obezbeđuje strategiju i urednički mehanizam za nacionalni razvoj programa za manjine koristedi relevantne kapacitete RTV-a, RTS-a i ostalih regionalnih emitera, kao i za samo emitovanje programa. RTV razvija obuku regionalnih emitera u produkciji programa za manjine. RTS i nacionalni emiteri, u procesu čiju pogonsku snaga predstavljaju svi učesnici relevantnih i zainteresovanih delova regije Jugoistočne Evrope, razvijaju strategiju za povedanje regionalne saradnje u programskim ko-produkcijama, razmeni, festivalima, zajedničkoj obuci, itd. RTV povedava broj programa koje obezbeđuje za emitovanje kod RTS-a i sklapa dugoročni sporazum sa RTS-om o nišama koje je potrebno pokriti. 58
    • Manjinski mediji u Vojvodini5.1.4 PREPORUKE NACIONALNE EMITEREPreporučuje se ulaganje ozbiljnih napora da se obezbedi visok kvalitet programiranja zaemitere van sistema nacionalnog javnog servisa. Povrh pretplate za RTS, potrebno je izdvojiti fond za produkciju programa javnih servisa čija sredstva de komercijalni emiteri zahtevati na godišnjem nivou, kao na primer za istražno novinarstvo, dokumentarne sadržaje, prozu i ostale prave programe javnog servisa, Povrh pretplate za RTS, potrebno je izdvojiti fond za medije manjina kojima de upravljati profesionalci u cilju podržavanje kvaliteta programa za manjine. Obnavljanje postojedih komercijalnih dozvola za emitovanje programa mora da prati princip «konkursa lepote» prema kome je ponuđeni sadržaj važniji od potencijalnog prihoda za državu u smislu pretplate za frekvenciju. Vrlo jasno definisani i merljivi kriterijumi za vrednovanje bi se morali dati učesnicima u konkursu uz vođenje računa o programskim žanrovima, osoblju i raspodeli budžeta po žanrovima, kao i o isporukama nezavisnih produkcija. Oprobana iskustva iz, na primer, vesti, istražnog novinarstva, kulturnih programa, nacionalne proze itd., bi takođe trebalo da budu uticajni faktor. Mogu se definisati i minimalni standardi.Iako je Medijska studija izložena na preko 130 stranica, iz priloženog se može videti da jeveoma malo pažnje posvedeno manjinskim medijima. Studija se uglavnom bavi pitanjimakoja se teorijski odnose i na medije manjina, ali se čini da pri analizi postojedeg stanja nisu najedan adekvatan način uzete u obzir specifičnosti srpskog društva kao i specifičnostimedijskog tržišta. Veoma malo prostora je posvedeno manjinskim medijima (kakoelektronskim tako i štampanim) a rešenja koja su ponuđena ne daju konkretne odgovore nato kako bi ovu oblast trebalo urediti i na kakvom osnovu je postaviti.Preporuke koje se odnose na RTV (RUV) teško su ostvarive jer pretpostavljaju stavljanjeprograma RTV na raspolaganje RTS, dok bi RTV svoj program emitovao najviše dva sata prekoRTS. Upravo u ovoj preporuci nisu uzete u obzir činjenice da RTV ima veliki značaj umanjinskom informisanju i da bi na taj način uloga RTV koju ona ima bila zanemarena ili čakizgubljena.Preporuke koje se odnose na štampane medije su veoma šture i neodređene tako da nepružaju dovoljno podataka o mehanizmima koji bi se mogli preduzeti da bi se postavio jedanodrživi model koji bi manjinskim medijima obezbedio stabilno funkcionisanje u bududnostisa zadovoljavajudim kvalitetom i ekonomskom nezavisnošdu. Ono što je veoma važno jesteda se modeli koji su navedeni u Studiji a koji se zasnivaju na medijskoj sceni Nemačke,Austrije i Danske ne mogu pukim „preslikavanjem“ primeniti i u Srbiji. Potrebno je pažljivorazmotriti postojede stanje, odrediti glavne probleme koji otežavaju funkcionisanje 59
    • Manjinski mediji u Vojvodinimedijskog tržišta, nakon toga odrediti moguda rešenja, i na posletku, uključiti sve aktere uproces odabiranja najpovoljnijih rešenja koja bi garantovala funkcionalno medijsko tržište uzposeban osvrt i regulisanje oblasti manjinskog informisanja, odnosno medija na jezicimanacionalnih zajednica. Mediji na jezicima nacionalnih zajednica bi trebalo da budu predmetposebne stručne rasprave kojoj de prethoditi ozbiljna analiza sadašnjeg položaja ovih medija,s obzirom na činjenicu da Medijska studija nije uzela u obzir kompleksno pitanje informisanjana jezicima nacionalnih zajednica. 60
    • Manjinski mediji u Vojvodini VI Diskusija i zaključciDa bi se dala konačna ocena stanja medija na jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini ieventualno odredile mogude preporuke i zaključci na osnovu koji bi se postojede stanjemoglo popraviti, neophodno je dobijene rezultate dovesti u međusobnu vezu i na taj načinukazati na uzročnike samih problema.Kao što su rezultati istraživanja i pokazala, jedan deo problema leži u neusklađenostizakonskog okvira, koji medije svakog tipa dovodi u nezavidan položaj jer nije lako ustanovitipo kojim aktima i na koji način medijska scena treba da bude uređena. Da bi se usaglasio tajzakonski okvir, odnosno zakoni koji u celosti, ili jednim svojim delom pokrivaju oblastinformisanja moraju biti dovedeni stanje usaglašenosti. Kolizija u zakonima koja trenutnopostoji, daje puno prostora sa različita tumačenja što dovodi do problema. Tako je potrebno,pre svega, razjasniti jednu od najvažnijih stvari, a to je: ko može, odnosno ko jeste vlasnikmedija. Dok se ne da odgovor na ovo pitanje, teško da de se i ostale oblasti manjinskoginformisanja modi rešavati na adekvatan način. Stoga je veoma važno usaglasiti Zakon ojavnom informisanju, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o zaštiti prava nacionalnih manjinai to u delu koji se odnosi na osnivačka prava nad manjinskim medijima. Nije dovoljno samo ihusaglasiti, ved je potrebno precizno i jasno definisati da li država može biti osnivač nekogmedija, odnosno ko može biti osnivač medija i uzimajudi u obzir navedene specifičnostisporne zakone usaglasiti i tako smanjiti prostor za različita tumačenja i procene.34Ovde se naravno postavlja nezaobilazno pitanje privatizacije manjinskih medija. Jedan brojnjih ostao je u državnom/društvenom vlasništvu i takva neuravnoteženost dakako nede modida se održava na duži rok. Privatizacija medija nesumnjivo postavlja veoma važna pitanjakoja se odnose na to šta de se desiti nakon privatizacije i/ili šta de se desiti ukolikoprivatizacija medija propadne. Teško je očekivati da de dodi do privatizacije manjinskihmedija koji imaju veoma malu slušalačku ili čitalačku publiku i koji nemaju veliku šansu zaotvorenu tržišnu konkurenciju. To može dovesti ili do propadanja privatizacije određenogmedija i njegovog gašenja ili do promene sadržine informisanja čime se može izgubitikarakter „manjinskog“. Iako evropska praksa govori da ne može postojati javno vlasništvonad medijima, upravo se rešenje za manjinske medije krije (takođe u evropskoj praksiprisutno) u određenom tipu javnog vlasništva nad manjinskim medijima čime se ne biugrozio njihov opstanak. Medijski sadržaji na manjinskim jezicima po svojoj prirodinamenjeni su specifičnoj i ograničenoj ciljnoj grupi, i samim tim je njihov tržišni potencijalitekako limitiran. Institucionalna podrška manjinskim medijima je veoma važna, jermanjinski mediji vedinom nisu profitabilni i teško da mogu biti u celosti samoodrživi. Suština34 Treba voditi računa i o tome da svi zakoni koji na neki način tretiraju medijsku sferu budu usaglašeni sameđunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala a koji tretiraju položaj, prava i zaštitu nacionalnihzajednica. 61
    • Manjinski mediji u Vojvodiniovog problema nalazi se u činjenici po kojoj država mora da razradi institucionalnemehanizme kojima de biti obezbeđena materijalna podrška manjinskim medijima, jer oni nemogu opstati bez nekog oblika podrške.Postojedi model državnog vlasništva nad medijima trebalo bi promeniti i obezbediti potpunopovlačenje države iz vlasništva u medijima, s tim što bi manjinski mediji trebalo da imajuposeban model po kojem bi se obezbedilo njihovo funkcionisanje ali bez uticaja na samuuređivačku politiku. Država je, iako Zakon o javnom informisanju ne dozvoljava da budevlasnik medija, zadržala akcije u velikom broju medija. Izmena zakonske regulative trebala bida obezbedi transparentnost vlasništva nad medijima, pri čemu bi podaci o vlasništvu moralibiti dostupni javnosti. Ono što se na manjinske medije takođe može odnositi, a ujedno iugroziti njihovu uređivačku nezavisnost jeste zabrana koncetracije vlasništva (monopol) kakobi se obezbedilo sprečavanje stvaranje monopola na medijskom tržištu.Problem svojine i svojinskih odnosa direktno se oslanja na problem načina i izvorafinansiranja manjinskih medija. Nerešeni svojinski odnosi ne čine plodno tle zatransparentan i održiv način finansiranja. Vedina manjinskih medija finansira se malim delomiz sopstvenih izvora a veliki deo svog funkcionisanja zasniva na sredstvima koje dodeljujurepublički odnosno pokrajinski organi. U ovoj oblasti potrebno je što pre utvrditi pod kojimuslovima i na koji način de se finansiranje odvijati. Naime, ukoliko se prema medijskojstrategiji, sa postojedeg (neodređenog) načina finansiranja bude prešlo na tzv. projektnofinansiranje, moraju se utvrditi jasni, precizni, efikasni i objektivni kriterijumi dodelesredstava manjinskim medijima. Prema postojedem stanju i u ovoj oblasti postoje velikezloupotrebe jer ne postoji jasan sistem dodele sredstava, kako ni jasan sistem određivanjaobima tih sredstava. Tako se dolazi u situaciju da manjinski mediji na mađarskom jezikudobijaju mnogo veda novčana sredstva po kriterijumu brojnosti nacionalne zajednice u APVojvodini, dok neke ostale nacionalne zajednice dobijaju veoma mala sredstva, koja im nisudovoljno ni za puko preživljavanje, odnosno održavanja medija. Tako, kada je reč o izmenizakonskih okvira u ovoj oblasti, nužno je voditi računa i o izmeni i utvrđivanju jednogstabilnog, efikasnog i jasnog načina i izvora finansiranja manjinskih medija. Konkretno, to seodnosi i na odrednicu „učestvovanje u finansiranju“ sredstava informisanja, koje se odnosina jedinice lokalne samouprave.Neodređeni kriterijumi u neravnomerna raspodela sredstava postojede stanje čini još težim, itakođe omogudava proizvoljnost u raspodeli sredstava koja može biti zloupotrebljena i onošto je najvažnije, može dovesti do toga da se ta sredstva ne koriste u ono za šta sunamenjena – informisanje pripadnika nacionalnih zajednica. Projekti informisanjanacionalnih zajednica po pravilu su ekonomski neisplativi, jer je reč o delatnosti koja spada usferu ostvarivanja građanskih prava i servisiranja javnog interesa, a ne komercijalno-poslovnih interesa. Tradicionalno, ova vrsta nekomercijalnih projekata nužno se kandiduje zabudžetska, donatorska, sponzorska sredstva i slične oblike finansiranja. Postojedi izvori ipraksa finansiranja manjinskih medijskih projekata su neadekvatni, nedovoljni i neefikasni, 62
    • Manjinski mediji u Vojvodinipa je materijalna situacija u ovim medijima između osrednje i loše. Zato je nužno razraditijedan mehanizam koji de omoguditi stabilno informisanje i opstanak manjinskih medija sajasnim kriterijumima. Ono što je posebno važno u ovoj oblasti jeste da, ukoliko dođe dopromene modela finansiranja, za manjinske medije bi od velikog značaja bila mogudnostfinansiranja osnovnih troškova za rad manjinskih medija, kao što je zakup poslovnogprostora, održavanje, tekudi troškovi itd. Neophodno je da se odgovarajudim aktimapredvide ukupna sredstva za ovu namenu raspodjeljuju na javnim konkursima za finansiranjeprojekata kojima se obezbeđuje informisanje, odnosno medijski sadržaji od lokalnog značajana srpskom jeziku i na jezicima nacionalnih zajednica koji se koriste na teritoriji jedinicelokalne samouprave, uključujudi i podršku projektima za transformaciju poslovnog modela ukojem takvi mediji posluju, pod jednakim uslovima za sve lokalne medije sa teritorije tejedinice lokalne samouprave. Zakonskim aktima treba obezbediti da proces raspodelesredstava bude maksimalno transparentan, počev od formiranja nezavisnih komisija koje biodlučivale o raspodeli preko raspisivanja konkursa, toka konkursne procedure, doobjavljivanja rezultata konkursa.Sufinansiranje medija od strane države mora se odvijati kroz transparentan proces, uzdetaljne, jasne i nedvosmislene kriterijume i procedure koje bi na taj način sprečile uticajdržavnih i drugih organa vlasti na uređivačku politiku medija. Jedno od rešenja zafinansiranje medija jeste obavljanje putem posebnih Medijskih fondova,kroz odlučivanjenezavisnih komisijama sastavljenih od medijskih eksperata, predstavnika medijskihasocijacija i novinarskih udruženja, kao i predstavnika građanskog društva, na principimaprojektnog finansiranja. Ovi medijski fondovi trebali bi da funkcionišu na nivou države ipokrajine, prema nekim procenama po jedan na oba nivoa. Medijski fondovi bi raspodeljivalisredstva kroz tri posebne linije: 1. za medije, 2. za medijske sadržaje na jezicima nacionalnih zajednica i 3. za raznovrsnost medijskog sadržaja.O raspodeli bi na taj način mogla da odlučuje Komisija posebno ustanovljena za svaku odnavedenih linija. Veoma bi bilo važno da fondovi međusobno koordiniraju rad s ciljem da svimediji na području Srbije imaju ravnopravan tretman.Sredstvima iz linije za medije finansirao bi se razvoj programskih i drugih kapaciteta medijana bazi stalno otvorenog konkursa, a posebno regionalnih i lokalnih medija, kaonajugroženijih medija u procesu medijske tranzicije. To uključuje i podršku projektima zatransformaciju poslovnog modela u kojem takvi mediji posluju. Ovom sredstvima bi se naadekvatan način mogao podsticati rad novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, kao idrugih projekata organizacija civilnog društva, sa akcentom na edukaciji i unapređenjuprofesionalnih standarda novinarstva. Komisiju za raspodelu sredstava činili bi medijskiprofesionalci. 63
    • Manjinski mediji u VojvodiniSredstvima iz linije za medijske sadržaje na jezicima nacionalnih zajednica podsticali bi semedijski sadržaji na manjinskim jezicima, a posebno bi se podsticao principinterkulturalnosti, na bazi stalno otvorenog konkursa. Ovim sredstvima sufinansirali bi semedijski proizvodi na jezicima nacionalnih zajednica, a pored medijskih profesionalaca, uKomisiji za dodelu sredstava učestvovali bi i predstavnici nacionalnih saveta nacionalnihmanjina.Sredstvima iz linije za raznovrsnost medijskog sadržaja podsticao bi se medijski sadržaj osvim oblicima građanskog aktivizma, s posebnim akcentom na izveštavanje o položaju raznihsocijalnih, manjinskih i marginalizovanih grupa. Komisiju za raspodelu sredstava činili bi,pored medijskih profesionalaca, i predstavnici građanskog društva.U pogledu finansiranje veoma je važno da se uspostavi jasno, transparentno i kontinuiranofinansiranje Medijskih fondova i to putem budžetskog finansiranja, kao i povratkomsredstava koje se „odlivaju“ iz medija. Neophodno je, u tom smislu, da se Fondovi finansirajui iz dela sredstava dobijenih od digitalne dividende, kao i razlikom koja eventualno postojiizmeđu prihoda i rashoda RRA, koja se trenutno upladuje u budžet. Takođe, finansiranjemedijskih fondova moglo bi da se obavlja i delom prikupljene RTV pretplate, kao i iz donacija.Ono što bi takođe moglo da predstavlja korisno rešenje, jeste zakonsko preciziranje dajedinice lokalne samouprave budu u obavezi da od ukupnog budžeta izdvajaju najmanje 2%sredstava za informisanje od lokalnog značaja. Pored ovih sredstava bi se odvajala i sredstvakoja su do sada bila posebno opredeljivana za neposredno finansiranje lokalnihinformativnih javnih preduzeda.Od posebne važnosti jeste raspodele državnih sredstava za informisanje na jeziku nacionalnezajednice morala bi biti zasnovana na principu finansiranja projekata koji su u javnominteresu određene manjinske zajednice, na način koji obezbeđuje jednak tretman svihmedija koji emituju, odnosno proizvode program na tom manjinskom jeziku. Kada se govorio elektronskim medijima potrebno je da elektronski mediji na jezicima nacionalnih zajednicaimaju rezervisane frekvencije u procesu digitalizacije, ali i za vreme emitovanja analognogsignala.Kada je reč o oblasti ljudskih resursa, problem je takođe veoma složen. Pored veoma lošegpoložaja novinarske profesije kao takve, lošeg materijalnog stanja novinara, kao inezainteresovanošdu mladih za profesiju novinarstva u vidu zanimanja a ne dodatnog posla,ljudski resursi obuhvadeni manjinskim medijima predstavljaju veoma složeni problem kojemse tek u poslednje vreme pridaje nešto vedi značaj. Nažalost, taj značaj se pridaje samo ukontekstu sve goreg položaja novinara i ukazivanja na takav položaj, dok se malo toga dešavana planu iznalaženja rešenja kako bi se isti taj položaj ne samo popravio, nego i unapredio.Bavljenje profesijom novinara zahteva, kao i druge profesije, kontinuirano obrazovanje,obučenost i osposobljavanje, kao i pradenje savremenih trendova. Danas, u redakcijama ukojima je prosek godina zaposlenih veoma visok, ovaj aspekt je potpuno zanemaren i 64
    • Manjinski mediji u Vojvodinirealizuje se uglavnom u organizaciji nevladinih organizacija i civilnog sektora. Stručnousavršavanje i osposobljavanje zaposlenih u manjinskim medijima u svim oblastima je veomavažno (u oblasti novinarske profesije, finansijskoj oblasti, marketingu, menadžmentu,međunarodnoj saradnji itd.) Takođe je veoma važno iznadi mehanizme za podsticanjezapošljavanja i podmlađivanja manjinskih redakcija, kako bi više prostora dobili mladi istručni kadrovi.Jedan aspekt koji je vezan za rad medija uopšte, odnosno zaposlenih u medijima jesteproblem samostalnosti i objektivnosti , što podrazumeva slobodu uređivanja sadržaja koji seemituju odnosno štampaju, bez spoljnih pritisaka. Na više mesta naznačeno je da sumanjinski mediji zbog svog lokalnog karaktera često izloženi pritiscima iz različitih izvora, ada oni nemaju mogudnost obradanja široj javnosti kako bi na taj problem ukazali. U mnogimizveštajima koji se odnose na slobodu medija u Srbiji ističe se upravo ovaj segment –segment slobode medija. On je često ugrožen i prikriven, teško gaje direktno otkriti alipredstavlja veliku pretnju funkcionisanju manjinskih medija. Uzimajudi u obzir stanje srpskogdruštva, stanje, više tranzicije nego post-tranzicije ovakve pojave nisu iznenađujude, ali jeiznenađujuda njihova sve veda prisutnost i isticanje ugrožavanja slobode medija kao jednogod glavnih problema u funkcionisanju manjinskih medija. Ukoliko se zakonodavac odluči dazadrži sadašnja osnivačka prava nacionalnih saveta nacionalnih manjina u medijima namanjinskim jezicima, potrebno bi bilo obezbeđivanje mehanizama koji bi onemogudilipredstavnike nacionalnih saveta nacionalnih manjina da utiču na upravljanje i ugrožavajunezavisnu uređivačku politiku tih medija. Zbog toga je nužno obezbediti uslove za nesmetan iprofesionalan rad manjinskih medija u svakom pogledu, nezavisno od bilo kakvih pritisaka icentara modi, što je osnovni preduslov za objektivno, slobodno i nepristrasno informisanje.Pored potrebom za samostalnošdu i nezavisnošdu, potrebno je probleme koji proizlaze izsvega navedenog, a to su osnovni uslovi za rad kontinuirano i sistemski rešavati. Veoma jevažno iznadi rešenja koja se tiču obezbeđivanja adekvatnog radnog prostora iosavremenjivanja opreme za rad pri čemu ne treba izgubiti iz vida i činjenicu da u osnovneuslove za rad prestavlja i zakonska zaštita manjinskih medija (legalnih) od nelegalnih emiterau elektronskim medijima. Tu su rešenja isključivo sistemska, gde se traži efikasnost institucijakoje su nadležne da ovakve pojave i probleme rešavaju.Čini se da je problem kvaliteta manjinskog informisanja logična posledica stanja u gorenavedenim oblastima, i da bez promene i unapređivanja tih oblasti ne može da se govori omogudnost podizanja kvaliteta manjinskog informisanja u bududnosti. Ovakvo stanje teškoda može udovoljiti ulozi manjinskih medija u kontekstu očuvanja tradicije, običaja, kulture,identiteta, odnosno održavanju (ili stvaranju?) interkulturalne komunikacije uvišenacionalnoj Vojvodini.Posledica ovakvog stanja jeste predstavljanje nacionalnih zajednica kao da žive u jednomfolklorističkom rezervatu, čemu često doprinosi i to kako nacionalne zajednice predstavljaju 65
    • Manjinski mediji u Vojvodinisame sebe. Ta slika mora da prikazuje nacionalne zajednice slikom različitosti unutarnacionalnih zajednica.35 Sadržinski, manjinski mediji veoma retko izveštavaju o drugimnacionalnim zajednicama osim svoje. Takvo stanje primetno je gotovo u svim manjinskimmedijima, i svakako predstavlja jedan veliki nedostatak manjinskog informisanja. Kada je rečo „vedinskim medijima“ primetno je da se pitanja koja su u vezi sa nacionalnim zajednicamapojavljuju po dva osnova: Kada se radi o nekom folklorističkom aspektu, ukoliko se radi o određenim manifestacijama i sl. Kada se radi o incidentnim situacijama.36Treba napomenuti ovde i jednu veoma važnu stvar u odnosima novinara i (manjinskih)medija prema javnosti u procesu informisanja, odnosno prenošenju poruka. Radi se o temikoja se veoma retko spominje, ili samo u slučajevima kada dođe do događaja koji se čestopredstavljaju senzacionalistički bez ikakvih etičkih principa. Kada govorimo o ulozi javnih iprivatnih medija je da prenose javnosti neiskrivljenu, objektivnu i pravu sliku društvenihdogađaja. U modernim i razvijenim demokratskim društvima mediji čine i one instrumentekoji ukazuju na nezdrave pojave u društvu, ali, pre svega, donose informacije o svemuznačajnom što se u društvu dešava i nepristrasno objašnjavaju situaciju u kojoj se ovidogađaji dešavaju. Manjinski mediji imaju veoma važnu ulogu, isto kao i „vedinski“ dapodržavaju multikulturni društveni razvoj, kako bi garantovali miran zajednički život svimgrađanima, slobodu reči i sposobnost korišdenja ljudskih prava. Mediji treba da pomognu pristvaranju atmosfere u kojoj bi pojave kao što su rasizam, netolerancija i ksenofobija bileuspešno marginalizovane. Stvaranje atmosfere kulturne raznolikosti u medijima bi trebaloda kod medijske publike pomeri predmet interesovanja sa konflikata koji postoje ili mogu dase pojave između vedinske i manjinske zajednice, odnosno između manjinskih zajednica.Do sada ovakav etički pristup u praksi nije prisutan u meri u kojoj bi doprinosio suživoturazličitih nacionalnih zajednica. Često stavljanje nacionalnih zajednica u centar pažnjeisključivo kada se radi o incidentnim situacijama, verskim ili kulturnim običajima, važnimpraznicima i sl. Informisanje vedinske zajednice, kao i manjinskih zajednica o drugimnacionalnim zajednicama na ovim prostorima radi upoznavanja druge kulture, tradicijeobičaja i načina života gotovo i da ne postoji. To je dokazala i analiza sadržaja manjinskihmedija, gde se pokazalo da nacionalne zajednice veoma retko izveštavaju o ostalimnacionalnim zajednicama – osim kada se radi o negativnim i senzacionalističkim događajima.Rezultati istraživanja su potvrdili početnu hipotezu istraživanja koja se sadržala upretpostavci postojanja velikih problema u radu manjinskih medija koji onemogudavajunjihov neometan i samostalan. Analizom ključnih oblasti utvrđeno je da ne postoji oblast u35 Ciklus tribina Mediji i antimediji (2005.): „Da li manjine samo igraju i pevaju?“ Laslo Vegel, Tribina održana uSubotici. (http://antimediji.ndnv.org/tribina5.htm).36 Ciklus tribina Mediji i antimediji (2005.): „Da li manjine samo igraju i pevaju?“ Žužana Serenčeš. Tribinaodržana u Subotici 2005. (http://antimediji.ndnv.org/tribina5.htm). 66
    • Manjinski mediji u Vojvodinikojoj nisu primedeni određeni problemi, a koji traže veoma važna rešenja. Problemi koji su seu istraživanju potvrdila odnose se na: 1. Zakonsku regulativu (analizom zakona utvrđena je neusklađenost koja dovodi do funkcionalnih problema); 2. Svojinu (potvrđeno je da nerešeni svojinski odnosi predstavljaju veliki problem za funkcionisanje manjinskih medija u bududnosti); 3. Finansiranje (nepostojanje ili postojanje neadekvatnih modela finansiranja jedan je od ključnih problema u radu manjinskih medija); 4. Ljudske resurse (pokazalo se da nedovoljno stručan kadar i nemotivisanost za oblast manjinskog informisanja takođe čini jedan od važnih problema); 5. Uslove za rad (rezultati pokazuju da nisu obezbeđeni ni elementarni uslovi za rad – prostor i oprema) 6. Nefunkcionalne nadležne institucije (pre svega se odnosi na RRA, RATEL i SOKOJ)Na osnovu potvrda navedenih problema i osnovne hipoteze istraživanja, doprinos ovog radaogleda se pre svega u tome što je na jedan sveobuhvatan i detaljan način analizirana oblastmanjinskih medija u Vojvodini i što je stvorena slika o opštem stanju manjinskih medija iproblema sa kojima se manjinski mediji u funkcionisanju suočavaju. Poseban doprinos nalazise u pokušaju da se na osnovu utvrđenog stanja predstave različite mogudnosti zapoboljšanje uslova rada i poslovanja manjinskih medija kroz rešenja koja nisu prostoimplementirana iz drugih i drugačijih medijskih tržišta ved prilagođena medijskom tržištuVojvodine. Ova rešenja trebalo bi da budu sadržana u dugo očekivanoj medijskoj strategijikoja bi trebalo da doprinesu onome čemu i ovo istraživanje teži, a to je da se utvrde funkcije,struktura i način rada manjinskih medija radi uspostavljanja efikasnog i održivog poslovnogmodela manjinskih medija. 67
    • Manjinski mediji u Vojvodini VII Literatura1. Dugalid, V. (2010, 9. Jul). Novinari na udaru lokalnih modnika. POLITIKA. Dostupno na: www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Novinari-na-udaru-lokalnih-mocnika.sr-html2. Dulid, J. (2008). Manjinski mediji i profit. Hrvatska riječ, br. 2903. Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima. Primena povelje u Srbiji. (2009).4. Fond za otvoreno društvo. (2007). Informisanje na jezicima nacionalnih manjina. Beograd.5. Gosselin, T. (2002). Minority media in Hungary and Slovenia: A Comparative Assessment. Ljubljana: The Peace Institute.6. Izveštaj o primeni evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima. (2009).7. Kоmеntаri Rеpublikе Srbiје о drugоm mišljеnјu sаvеtоdаvnоg kоmitеtа о sprоvоđеnјu оkvirnе kоnvеnciје zа zаštitu nаciоnаlnih mаnјinа u Srbiјi. (2009).8. Okvirna konvencija za zaštitu prava nacionalnih manjina. Drugi pеriоdični izvеštај dоstаvlјеn Gеnеrаlnоm sеkrеtаru Sаvеtа Еvrоpе u sklаdu sа člаnоm 25. Оkvirnе kоnvеnciје. (2008).9. Skrozza, T. (2010). Dosije o medijima-preživljavanje na mišide. Beograd: NUNS. Br. 3210. Sаvеtоdаvni kоmitеt оkvirnе kоnvеnciје zа zаštitu nаciоnаlnih mаnјinа. (2009). Drugо Мišlјеnjе zа Srbiјu. (ACFC/OP/II(2009)001)11. Tekst medijske studije na srpskom jeziku. COWI, 2010.12. Valentine, R.J. (2004). Toward a definition of national minority. Denver Journal of International Law and policy. Denver: University of Denver College of Law. Vol. 32. N.3 68
    • Manjinski mediji u Vojvodini VIII Prilozi8.1 UPITNIKKao što je ved navedeno, za ovo istraživanje konstruisan je poseban upitnik koji se razlikovaou formi pitanja za štampane medije, radio i TV. Na taj način je bio prilagođen samoj strukturii obliku medija kao i onima koji su ga popunjavali. Primeri upitnika za svaki tip medijaprikazani su u nastavku. 1. Naziv medija:_____________________________ 2. Godina osnivanja medija:___________________ 3. Tip medija: a) štampani b) radio c) tv 4. Da li vaš medij poseduje internet (Web) izdanje? a) da b) ne 5. U čijoj je svojini vaš medij? a) državnoj b) društvenoj c) privatnoj d) svojini udruženja građana e) svojini nacionalnog saveta nacionalne manjine f) svojini NVO g) drugo_________________________________ 6. Kakav je status vašeg medija? a) medij je samostalan b) medij je deo vede celine: ________________________ 7. Na koji način se vaš medij finansira? (mogudnost navođenja više odgovora) a) budžet Republike Srbije b) budžet AP Vojvodine c) budžet jedinice lokalne samouprave 69
    • Manjinski mediji u Vojvodini d) privatno finansiranje e) finansiranje od oglašivača f) finansiranje direktno od čitalaca g) drugo _______________________________ 8. Da li vaš medij ima izvore dodatnog finansiranja? a) da, ___________________ b) ne 9. Ukoliko ima, navedite oblik dodatnog finansiranja: (mogudnost navođenja više odgovora) a) donacije domadih donatora b) donacije međunarodnih donatora c) donacije matičnih država manjinskim medijima d) dotacije e) sponzorstva f) prilozi g) drugo, _____________________________ 10. Molimo navedite dužinu emitovanja programa u satima: ________ sati a) dnevno b) nedeljno c) mesečno d) drugo,____________________ 11. Struktura programa po jezicima: Molimo vas navedite dužinu emitovanja za sve jezike na kojima se odvija informisanje i na kom nivou (dnevno; nedeljno; mesečno; drugo) se dati program emituje.Mađarski sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Romski sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Slovački sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Albanski sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Rumunski sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Rusinski sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Hrvatski sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Ukrajinski sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Češki sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Nemački sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Bugarski sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Bunjevački sati dnevno nedeljno mesečno drugo: 70
    • Manjinski mediji u VojvodiniVlaški sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Aškalijski sati dnevno nedeljno mesečno drugo:Egipatski sati dnevno nedeljno mesečno drugo:drugi sati dnevno nedeljno mesečno drugo: 12. Koja je ciljna grupa vašeg medija? (mogudnost navođenja više odgovora) a) deca b) mladi c) odrasli d) starija lica e) medij je namenjen svima f) drugo,__________________ 13. Pokrivenost medija: a) nacionalna b) pokrajinska c) regionalna d) opštinska e) mesna 14. Koje teme su najzastupljenije na vašem mediju?(mogudnost navođenja više odgovora) političke teme demokratija teme iz regiona, događaji iz regiona ljudska prava aktivnosti pokrajinske vlasti rodna ravnopravnost aktivnosti republičke vlasti dečje teme ekonomske teme kriminal, korupcija, crna hronika poljoprivredne teme interetnička situacija u Vojvodini socijalne teme prava nacionalnih manjina kultura teme vezane za životnu sredinu informisanje vremenska prognoza nauka, obrazovanje servisne informacije sportske teme teme vezane za crkvu i religiju vesti iz sveta ratni zločini, suđenja događaji u matičnoj državi teme vezane za vojsku i policiju drugo,_________________________ drugo,__________________________ 15. Broj zaposlenih na vašem mediju: a) ukupno ______ b) žena ______ c) muškaraca ______ 71
    • Manjinski mediji u Vojvodini16. Status zaposlenih na vašem mediju: a) zaposleni (određeno, neodređeno) _____ b) honorarno zaposleni _____ c) volonteri, pripravnici _____17. Da li su zaposleni pohađali određene edukacije, seminare za profesionalno usavršavanje u poslednjih 5 godina? a) da, ____________________________________ (navedite oblasti) b) ne18. Da li među zaposlenima na vašem mediju postoji osoba koja je obučena za pisanje projekata? a) da b) ne19. Na koji način obezbeđujete radni prostor? a) radni prostor u vlasništvu b) radni prostor u zakupu c) radni prostor dat na korišdenje d) drugo, ________________________20. Kako procenjujete tehničko-tehnološke uslove za rad u vašem mediju? a) odlični b) vrlo dobri c) prosečni d) loši e) vrlo loši 20.1 Molimo obrazložite svoj odgovor: _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________21. Sa kojim problemima se, po vašem mišljenju susrede medij u kojem radite? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________22. Navedite vaše komentare ili sugestije: _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ 72
    • Manjinski mediji u VojvodiniPošto se radilo o tri grupe medija (štampani, radio i TV) 10. i 11. pitanje se razlikuju po svojojformi. Gore navedeni upitnik je konstruisan za elektronske medije, dok se u slučajuštampanih medija u 10. pitanju, kada je reč o dinamici objavljivanja medija radi o brojustranica: a) svakodnevno, b) nedeljno jedanput, c) radnim danima, d) više dana u nedelji, e) dvonedeljno jedanput, f) jednom mesečno, g) i drugo. Kada je reč o 11. pitanju radi se o broju stranica prema jezicima nacionalnih zajednica i to: a) dnevno, b) nedeljno, c) mesečno, d) i drugo. 73
    • Manjinski mediji u Vojvodini8.2 ETIČKI KODEKS PONAŠANJA MEDIJA U MULTIETNIČKOM DRUŠTVU37 PrincipiA. Osnovni principi U cilju izbegavanja polarizacije društva, a na osnovu principa uvažavanja morala i etike, potpisnici kodeksa de uvažavati osnovne principe novinarske prakse: 1. NOVINARSKA ETIKA38 I NEZAVISNOSTMediji de poštovati principe novinarske etike, objektivnost, redakcijsku nezavisnosti, koji susvakodnevni u demokratskim državama, gde se priznaje princip slobode reči 39 i štampe, anede podledi eventualnim unutrašnjim ili spoljašnjim pritiscima, na osnovu kojih biprilagođavali ili na drugi način menjali izveštaje ili novinske članke u korist ili protiv pojedinihpolitičkih ili drugih grupa ili u vlastiti prilog.Rukovodstvo i vlasnici medija de prihvatiti principe novinarske etike, objektivnosti inezavisnosti, i nede vršiti pritisak na svoje radnike da rade u suprotnosti sa ovim principima.Novinar ima pravo da ne učestvuje u izradi izveštaja ili odbije pisanje članka koji je usuprotnosti sa njegovom savešdu.40 2. IZBALANSIRANOST I NEPRISTRASNOSTMediji de obezbediti izbalansiran i nepristrasan pristup prilikom prezentacije informacija oetničkim pitanjima, bilo da se radi o manjinskim grupama ili vedinskoj, i nede ih diskriminisatipozitivno ili negativno.Ova obaveza, takođe, znači da de se voditelji i novinari koji učestvuju u stvaranjuinformativnih programa ponašati objektivno, fer i čestito pri njihovoj izradi i zadržade u37 „Etički kodeks ponašanja medija prilikom prezentacije pitanja nacionalnih manjina i etničkih grupa“ jepredstavljen u Pančevu na naučnom skupu pod nazivom „Mediji etničkih zajednica i etički kodeks ponašanja medijau multietničkom društvu“ na Dan maternjeg jezika 21. februara 2011. godine. Dostupno na:http://www.rtvpancevo.rs/Vesti/Kultura/dan-maternjeg-jezika.html. (Pristupljeno: 17. maja 2011.)38 Osnovni princip etičkog mišljenja u novinarstvu je da se mora praviti razlika između vesti i komentara, a ne bitrebalo da budu isprepletani. Vest je informacija o faktima i pojedinim podacima, dok komentar donosimišljenje, ideju, verovanje ili vrednovanje od strane društva koje vlada medijima, izdavačima, novinarima.(Rezolucija 1003 o etici novinarstva. Skupština Saveta Evrope).39 Principi slobode reči i odgovornosti – znači, da sloboda medija traži od novinara, izdavača, producenataodgovornost za sadržaj i formu svedočanstva kao i posledice koje iz toga proizlaze.40 Princip poštenja – znači raditi u skladu sa vlastitom savešdu i u interesu toga, koji informacije dobija, bezspoljnih uticaja a bez prihvatanja nečega što nije u skladu sa vlastitim ubeđenjem. Novinar, takođe, ima pravo imoralnu obavezu da odbije objaviti informaciju o kojoj zna da nije istinita, da je iskrivljena, spekulativna,nepotpuna ili komercijalno orijentisana (sakrivena reklama). 74
    • Manjinski mediji u Vojvodiniemisijama nepristrasnost, nede protežirati ili marginalizovati pojedine strane u sporu i nedekomentarisati41 izjave ili postupke nacionalnih manjina.Prilikom pravljenja ovakvih emisija o političkim subjektima i njihovim predstavnicima,podržavanje ovakvog kriterijuma je posebno važno pre svega u slučajevima kada se nekipogledi marginalizuju u korist drugih.Pod izbalansiranošdu smatramo primeren prostor i prezentaciju svih relevantnih pogledazainteresovanih strana, koji su potrebni da se shvati konkretan događaj ili problem upojedinim autentičnim situacijama, i tako da nijedna strana i nijedan pogled nede bitiprostorom, vremenom i drugim sredstvima prezentiran neprimereno u odnosu na svojznačaj u pojedinim situacijama, i u slučaju da ovakve poglede nema novinar koji pripremaizveštaj.42Mediji služe kao forum za razmenu pogleda i javnu diskusiju, konfrontaciju i kritiku, pomodukojih de se javnost modi bolje upoznati sa pogledima pojedinih predstavnika javnog života ilipripadnika nacionalnih manjina.Mediji prihvataju da nijedna vest nije kompletna ukoliko joj nedostaju važni podaci. 3. TAČNOST, OBJEKTIVNOST43 I KONKRETNOSTMediji de ponuditi tačne, istinite44 i neiskrivljene informacije o pojedinim predstavnicimanacionalnih manjina i etničkih grupa.Mediji de obezbediti svakoj vesti isključivo podatke koji odgovaraju stvarnosti, u kojoj deistinitost45 biti potvrđena iz nezavisnih izvora koji de biti citirani.Mediji nede prilagođavati podatke i činjenice na takav način koji bi iskrivio realnu slikustvarnosti a kod izbora redosleda važnosti informacija nepristrasno i objektivno de odelitivažne od nevažnih informacija.46Mediji nede manipulisati slikom ili zvukom, da bi izborom reči ili drugim sredstvimaizražavanja, promenom intonacije, prenosom akcenta ili montažom svesno pomerili značaj ilivrednost izjave.4741 Odvojiti informacije od komentara – znači da treba omoguditi korisniku informacije da može odvojiti fakta odpogleda.42 U slučaju da neka strana odbije da se izjasni o nastalom problemu, ili su svi pokušaju uspostavljanja kontaktasa nekom osobom neuspešni, treba to u izveštaju navesti.43 Objektivnost – znači da autor nudi informacije bez vlastitih pogleda, časno prenese različite pogledeoslovljenih osoba.44 Princip istine – novinari, izdavači, producenti de se zalagati da širenje informacije bude u skladu sa istinom,savešdu, bez iskrivljavanje informacija. Prenede činjenice u njihovom pravom kontekstu a u slučaju širenjapogrešne informacije odmah de objaviti ispravku.45 Pod istinitošdu informacija se smatra da se pojedine činjenice, koji su njihov osnov, prezentuju štoobjektivnije, u njihovom pravom kontekstu, bez iskrivljavanja slike ili predutkivanja pojedinih odnosa a u skladusa stvaralačkim mogudnostima novinara.46 Osnovna prava čitalaca, gledalaca i slušalaca su iznad interesa redakcija, novinara, izdavača i producenata. 75
    • Manjinski mediji u VojvodiniMediji, u principu, nede emitovati vest koja se sastoji od neproverenih informacija, ili koja jetendenciozno koncipirana sa ciljem da se izazove senzacija. Ukoliko se odluče da je iz nekihrazloga ovakva vest neophodna, iako se ne može proveriti, objavide je sa upozorenjem da jereč o neproverenoj vesti. Značajni kriterijum je odvojiti činjenice od komentara, koji nesmeju biti objavljeni u informativnom delu vesti.48Prilikom objavljivanja istraživanja javnog mnenja, o njegovim rezultatima informisatiobjektivno i objaviti sve dostupne informacije, pre svega, o organizaciji, koja je istraživanjevršila, o veličini uzorka stanovništva, kao i o vremenu vršenja istraživanja.49Mediji de odbiti sve otvorene ili skrivene izraze netrpeljivosti i ozbiljno de utvrditi da liobjavljivanjem ovakvih izraza ne dolazi do vređanja i ismevanja na osnovu rase, boje kože,vere kao i pripadnosti nekoj nacionalnoj manjini ili etničkoj grupi, socijalne različitosti.B. Konkretnost50Mediji (pre svega javni) imaju obavezu da usvoje politiku multikulturnog programskogsadržaja. Glavni elementi ovakvog multikulturnog pristupa su: 1. Politika jednakih šansi, koja de obezbediti raznovrsnost radnika koji pripremaju program, čime de se postidi širok spektar perspektiva i kultura, što omoguduje pripremanje takvih programa koji su direktno usmereni protiv rasizma i ksenofobije. 2. Obezbediti da se u programima ne nalazi ništa što bi moglo biti usmereno protiv jednakih prava i dostojanstva svih ljudi i što bi moglo izazvati izraze rasizma, ksenofobije i ekstremnog nacionalizma. 3. Ne koristiti terminologiju koja vređa manjinske grupe i koja može izazvati negativne asocijacije „različitosti“.51 4. Razaznati koji izrazi ponižavaju, ogovaraju ili iskorišdavaju pojedince na osnovu njihove etničke rasne ili verske pripadnosti. Ako se takvi izrazi objave u živim emisijama, vlasnik stanice je dužan da da najavu da njegov medij ovakve poglede i reči ne podržava.47 Naslovi u vestima moraju što vernije da odražavaju suštinu navedenih činjenica i podataka.48 U slučaju objavljivanja redakcijskog komentara u informativnim emisijama potrebno je obezbediti i pogledstrane koje se komentar tiče.49 Ukoliko neka agencija odbije da da neki od navedenih podataka treba to objaviti.50 Aplikacije domade legislative i međunarodnih dokumenata i preporuka u praksi javnih i privatnih medija značida radnici TV i radija, kao i novinari u štampi moraju uvažavati uticaj svog rada, da ni nesvesno ne nudemonokulturalne i jednojezičke realnosti, ne pojačavaju rasizam, predubeđenja, ksenofobiju i sl.51 Reportaže treba da imaju za cilj da ljudski prikažu različitosti. Reporteri treba da pitaju sami sebe „Ako bi biočovek sa ovakvom pozadinom i našao bi se u jednakim okolnostima kao onaj o kome piše, kao bi izgledao ferprilog, pun respekta?“. 76
    • Manjinski mediji u Vojvodini 5. Izbegavati ponavljanje karakterističnih osobina manjina nepotrebnim potenciranjem rase ili etničke pripadnosti. Etničko poreklo ili boju kože je mogude spomenuti samo ako je to relevantno za dotični program. 6. Izbegavati neargumentovane i nepromišljene asocijacije o međuzavisnosti manjina i socijalnih problema. 7. Omoguditi manjinskim grupama da budu adekvatno zastupljene u etru i štampi. 8. Izbegavati prezentovanje fiktivne realnosti, koja može da izazove predrasude kod ljudi. 9. Odbiti rasističke i ksenofobične izjave prilikom razgovora sa predstavnicima rasističkih organizacija, ili u vestima o njihovim susretima, izjavama ili zahtevima. Ukazivati na protivdruštveni karakter ovakvih pogleda. 10. Ne prikazivati gledaocima naturalizovane grupe kao egzotične eksponate. Sa svim građanima postupati jednako i ne isključivati nikog na osnovu jezičke, etničke, verske ili kulturne različitosti.52 11. Naučiti gledaoce, slušaoce i čitaoce koji su izrazi rasistički i ksenofobični. 12. Zabraniti stvaranje senzacija na osnovu rasnih, etničkih/nacionalnih elemenata. 13. Istražiti različite poglede, stanovišta, interese u okviru ovih grupa, pozvati stručnjake i komentatore iz najrazličitijih oblasti prilikom pripremanja informativnih emisija ili novinskih članaka. 14. Izbegavati svesne i nesvesne dezinformacije, koje mogu kod gledalaca, slušalaca ili čitalaca da izazovu negativne mitove i iskrivljenu sliku stvarnosti, koje podstiču rasne i ksenofobične poglede. 15. Izbegavati takve poglede koji seju kod građana nemir i strah ili se poigravaju osetljivošdu građana. 16. Izbegavati afirmaciju nedemokratskih vrednosti.52 Novinari bi na sebi trebalo da naprave ispit senzitivnosti. Kada informišu o ljudima druge rase ilietničke/nacionalne pripadnosti treba da posvete nekoliko minuta tome da u nekim rečenicama izbrišuoznačavanje neke grupe a umesto njega uvrste svoju grupu. Ako to izgleda čudno u vezi sa njihovom rasnom ilietničkom pripadnošdu, čudno de to zvučati i ljudima o kojima informišu. 77
    • Manjinski mediji u Vojvodini8.3 MEDIJI О ISTRAŽIVANJU 78
    • Manjinski mediji u Vojvodini 79
    • Manjinski mediji u Vojvodini 80
    • Manjinski mediji u Vojvodini 81
    • Manjinski mediji u Vojvodini 82
    • Manjinski mediji u Vojvodini 83