1. PREHOSPITALNI/HOSPITALPREHOSPITALNI/HOSPITAL
NI PRISTUP KRITINI PRISTUP KRITIČNOČNO
OBOLELOMOBOLELOM

6. VITALNE FUNKCIJE IVITALNE FUNKCIJE I
PRAĆENJEPRAĆENJE
 DISANJEDISANJE
 PULSPULS
 KRVNI PRITISAKKRVNI PRITISAK
 TELESNA TEMPERATURATELESNA TEMPERATURA
 BOLBOL

7. Temperatura
DisanjePuls
Pritisa
k
Bol

8. PULS / DefinicijaPULS / Definicija
 Puls je odraz rada srcaPuls je odraz rada srca
nad perifernimnad perifernim
arterijskim krvnimarterijskim krvnim
sudovima, a oseti sesudovima, a oseti se
kao periodičnokao periodično
podizanje i spuštanjepodizanje i spuštanje
arterije.arterije.
 Puls je rezultat promenePuls je rezultat promene
pritiska krvi uzrokovanepritiska krvi uzrokovane
kontrakcijom ikontrakcijom i
relaksacijom leverelaksacijom leve
komore.komore.

9. Fiziologija pulsaFiziologija pulsa

10. Metode procene pulsaMetode procene pulsa
 Palpacijom perifernih arterija (a. radialis)Palpacijom perifernih arterija (a. radialis)
 Auskultatorno apikalno ( u petomAuskultatorno apikalno ( u petom
interkostalnom prostoru nainterkostalnom prostoru na
medioklavikularnoj liniji) pomoćumedioklavikularnoj liniji) pomoću
stetoskopa.stetoskopa.
 UltrazvučnoUltrazvučno

12. Postupak procene pulsa palpacijomPostupak procene pulsa palpacijom
 Analiza se vrši najčešče nad radijalnom arteAnaliza se vrši najčešče nad radijalnom arterrijom uijom u
predelu sulcusa a. radialis.predelu sulcusa a. radialis.
 Ispružiti ruku pacijenta udobno, sa dlanom okrenutimIspružiti ruku pacijenta udobno, sa dlanom okrenutim
prema dole.prema dole.
 Položaj prstiju treba da je takav da se četvrtim iPoložaj prstiju treba da je takav da se četvrtim i
trećim prstom izvrtrećim prstom izvršši laka kompresija radijalne arterije,i laka kompresija radijalne arterije,
a da se kažiprstom koji leži iznad samog sulkusaa da se kažiprstom koji leži iznad samog sulkusa
(ispod tuberkuluma) ispituje kvalitet pulsnih talasa.(ispod tuberkuluma) ispituje kvalitet pulsnih talasa.
 Merenje vršiti 30 sekundi do 2 minuta (kod aritmija)Merenje vršiti 30 sekundi do 2 minuta (kod aritmija)
 Analizirati frekvencu , amplitudu i ritam pulsaAnalizirati frekvencu , amplitudu i ritam pulsa
 Vrednosti upisati u dokumentaciju.Vrednosti upisati u dokumentaciju.

13. Analiza pulsaAnaliza pulsa
 Učestalost (frekvenca pulsa)Učestalost (frekvenca pulsa)
 Ritam pulsaRitam pulsa
 Visina pulsaVisina pulsa
 Brzina pulsaBrzina pulsa
 Napetost (tvrdoća ) pulsaNapetost (tvrdoća ) pulsa

14. Krvni pritisakKrvni pritisak
 Dijastolni pritisak je najmanja sila kojaDijastolni pritisak je najmanja sila koja
deluje na zid arterije za vreme dijastole.deluje na zid arterije za vreme dijastole.
 Sistolni pritisak je najveća sila koja delujeSistolni pritisak je najveća sila koja deluje
na zid arterije za vreme sistole.na zid arterije za vreme sistole.
 Razlika između sistolnog i dijastolnogRazlika između sistolnog i dijastolnog
krvnog pritiska naziva se pritisak pulsakrvnog pritiska naziva se pritisak pulsa
(Ta=120/80 mmHg ; 120-80=(Ta=120/80 mmHg ; 120-80= 4040))

15. Krvni pritisakKrvni pritisak
 Divergentni pritisak je obeležen visokimDivergentni pritisak je obeležen visokim
sistolnim , a nižim dijastolnim pritiskom .sistolnim , a nižim dijastolnim pritiskom .
(npr.180/50 mmHg).(npr.180/50 mmHg).
 Konvergentni pritisak karakteriše se normalnimKonvergentni pritisak karakteriše se normalnim
ili blago povišenim sistolnim a značajnoili blago povišenim sistolnim a značajno
povišenim dijastolnim pritisakom. (npr. 145/110povišenim dijastolnim pritisakom. (npr. 145/110
mmHg.).mmHg.).
 Srednji pritisak je zbir dijastolnog i jedne trećineSrednji pritisak je zbir dijastolnog i jedne trećine
pritiska pulsa. (npr.140/95 mmHg; 140-95=45;pritiska pulsa. (npr.140/95 mmHg; 140-95=45;
45:3=15;45:3=15; 9955+15=110=srednji pritisak+15=110=srednji pritisak

16. Fiziologija krvnog pritiskaFiziologija krvnog pritiska
 Minutni volumen leve komore.Minutni volumen leve komore.
 Ukupni volumen krvi u arterijskojUkupni volumen krvi u arterijskoj
cirkulaciji.cirkulaciji.
 Otpor u arteriolama.Otpor u arteriolama.
 Elastičnost krvnih sudova.Elastičnost krvnih sudova.
 Viskozitet krvi.Viskozitet krvi.

17. DISANJEDISANJE
 Disanje/procesDisanje/proces
respiracije je vitalnarespiracije je vitalna
funkcija koja obezbeđujefunkcija koja obezbeđuje
razmenu gasova (Orazmenu gasova (O22 ii
COCO22) između organizma i) između organizma i
spoljašnje sredine.spoljašnje sredine.
 Za normano disanjeZa normano disanje
potrebno je da vazdušnipotrebno je da vazdušni
putevi budu prohodni,putevi budu prohodni,
pluća zdrava, grudni košpluća zdrava, grudni koš
(skelet i mišići) očuvan(skelet i mišići) očuvan

18. Faze respiratornog ciklusaFaze respiratornog ciklusa
 VentilacijaVentilacija
 DifuzijaDifuzija
 DistribucijaDistribucija
 PerfuzijaPerfuzija

19. Regulacija disanjaRegulacija disanja
 Disanje regulišu:Disanje regulišu:
 Centar za disanje-Centar za disanje-
neuroni smešteni uneuroni smešteni u
prduženoj moždini iprduženoj moždini i
ponsuponsu
 Hemoreceptori –Hemoreceptori –
centralnicentralni
hemoreceptorihemoreceptori susu
ćelije raspoređene ućelije raspoređene u
srednjem mozgu, asrednjem mozgu, a
periferniperiferni
hemoreceptorihemoreceptori sese
nalaze u luku aorte inalaze u luku aorte i
račvi spoljnje iračvi spoljnje i
unutrašnje karotidneunutrašnje karotidne
arterijearterije

20. Nazivi kojima se opisuje disanjeNazivi kojima se opisuje disanje
 EupneaEupnea
 Tiho normalno disanje, u odrasle osobeTiho normalno disanje, u odrasle osobe
frekvencija je 16-20/min (kod dece disanje jefrekvencija je 16-20/min (kod dece disanje je
površnije i učestalije 30-50/min.površnije i učestalije 30-50/min.
 TahipneaTahipnea
 Disanje regularno, ali abnormalno brzoDisanje regularno, ali abnormalno brzo
(frekvenca >20/min.)(frekvenca >20/min.)
 BradipneaBradipnea
 Disanje regularno ali abnormalno sporoDisanje regularno ali abnormalno sporo
(frekvenca <12/min.)(frekvenca <12/min.)

21. Nazivi kojima se opisuje disanjeNazivi kojima se opisuje disanje
 HiperpneaHiperpnea
 Povećana dubina disanja, dešava se normalno zaPovećana dubina disanja, dešava se normalno za
vreme telesnih vežbivreme telesnih vežbi
 HipopneaHipopnea
 Smanjena dubina disanjaSmanjena dubina disanja
 DispneaDispnea
 Subjektivni nedostatak vazduha, bolesnik svestanSubjektivni nedostatak vazduha, bolesnik svestan
poteškoća pri disanju.poteškoća pri disanju.
 ApneaApnea
 Prestanak disanja, perzistentna apnea označava sePrestanak disanja, perzistentna apnea označava se
kao respiratorni arestkao respiratorni arest

22. Patološki oblici disanjaPatološki oblici disanja
 HiperventilacijaHiperventilacija
 Frekvenca i dubina disanja povećana, hipokapnijaFrekvenca i dubina disanja povećana, hipokapnija
(može biti smanjena koncentracija CO(može biti smanjena koncentracija CO22))
 HipoventilacijaHipoventilacija
 Frekvencija i dubina disanja abnormalno smanjeniFrekvencija i dubina disanja abnormalno smanjeni
(povećana koncentracija CO(povećana koncentracija CO22))
 OrtopneaOrtopnea
 Dispnea prisutna u ležećem položaju, a smanjuje se iliDispnea prisutna u ležećem položaju, a smanjuje se ili
nestaje uspravljanjem telanestaje uspravljanjem tela
 Asmatsko disanjeAsmatsko disanje
 Izrazito otežan i produžem ekspirijumIzrazito otežan i produžem ekspirijum

24. Multidimenzionalne skaleMultidimenzionalne skale
Makgilov upitnik bolaMakgilov upitnik bola
 Gde Vas boli?Gde Vas boli?
 Kako osećate bol?Kako osećate bol?
 Koliko je jaka Vaša bol?( to označi naKoliko je jaka Vaša bol?( to označi na
skali)skali)
 Subgrupe pitanja:Subgrupe pitanja:
 Bol koji pritiska, izjeda, grči, udara, plaši,Bol koji pritiska, izjeda, grči, udara, plaši,
peče, pulsira....peče, pulsira....

25. Analgetska lestvicaAnalgetska lestvica

26. PARAMETAPARAMETA
RR
NORMALNONORMALNO PATOLOŠKOPATOLOŠKO
FrekvencaFrekvenca 16-20/min u odrasle16-20/min u odrasle
osobeosobe
Bradipnea, tahipnea ,Bradipnea, tahipnea ,
apneaapnea
RitamRitam UjednačenoUjednačeno Izrazito nepravilanIzrazito nepravilan
DubinaDubina UjednačenoUjednačeno Površno, produbljenoPovršno, produbljeno
ZvukoviZvukovi TihoTiho Zviždi, stridor, krkoriZviždi, stridor, krkori
BolBol BezbolnoBezbolno Bol tokom udahaBol tokom udaha
NaporNapor
Bez napora za disanje jeBez napora za disanje je
potreno 2-4% ukupnepotreno 2-4% ukupne
energetske potrošnjeenergetske potrošnje
Subjektivno teško,Subjektivno teško,
aktivan inspirijum iaktivan inspirijum i
ekspirijum, za disanjeekspirijum, za disanje
potrebno 30% ukupnepotrebno 30% ukupne
energetske potrošnjeenergetske potrošnje
DispnejaDispneja Fiziološka (pri naporu)Fiziološka (pri naporu) Neprimerena naporuNeprimerena naporu

27. The Early Warning ScoreThe Early Warning Score
(Rano upozoravajući skor)(Rano upozoravajući skor)
SkorSkor 33 22 11 00 11 22 33
FrekvencaFrekvenca
pulsapulsa
<40<40 41-5041-50 51-10051-100 101-110101-110 111-129111-129 >130>130
Sistolni krvniSistolni krvni
pritisakpritisak
<70<70 71-8071-80 81-10081-100 101-199101-199 >200>200
FrekvencaFrekvenca
disanjadisanja
<8<8 9-149-14 15-2015-20 21-2921-29 >30>30
CentralniCentralni
nervninervni
sistemsistem
BudanBudan Pospan/reagPospan/reag
uje na glas iliuje na glas ili
konfuzankonfuzan
Reaguje naReaguje na
bolbol
NeNe
reagujereaguje
TemperaturaTemperatura ≤≤3535 35,1-35,1-
37,537,5
>37,5>37,5 ≥≥38,538,5
SatnaSatna
diurezadiureza
<20/ml za<20/ml za
dva satadva sata
20-50 ml za20-50 ml za
dva satadva sata
>50 ml za>50 ml za
dva satadva sata

28. The modified early warning scoreThe modified early warning score
SkorSkor 33 22 11 00 11 22 33
Frekvenca pulsaFrekvenca pulsa <40<40 41-5041-50 51-10051-100 101-110101-110 111-129111-129 >130>130
Sistolni krvniSistolni krvni
pritisakpritisak
<70<70 71-8071-80 81-10081-100 101-179101-179 180-199180-199 200-220200-220 >220>220
FrekvencaFrekvenca
disanjadisanja
<8<8 8-118-11 12-2012-20 21-2521-25 26-3026-30 >30>30
SaturacijaSaturacija
kiseonikakiseonika
<85%<85% 86-89%86-89% 90-94%90-94% >95%>95%
Centralni nervniCentralni nervni
sistemsistem
KonfuzanKonfuzan Budan iBudan i
reagujereaguje
ReagujeReaguje
nana
verbalnuverbalnu
komandukomandu
ReagujeReaguje
na bolnena bolne
drazidrazi
Ne reagujeNe reaguje
GCSGCS ≤≤ 88 9-139-13 1414 1515
TemperaturaTemperatura ≤≤35,035,0 35,1-35,935,1-35,9 36,0-37,436,0-37,4 37,5-38,437,5-38,4 ≥≥38,538,5
Satna diurezaSatna diureza ≤≤10ml/hr10ml/hr
za 2 sataza 2 sata
≤≤30ml/hr30ml/hr
za 2 sataza 2 sata
>50ml/hr>50ml/hr
za 2 sataza 2 sata
Urinarni outputUrinarni output
za četiri sataza četiri sata
<80<80 80-12080-120 120-200120-200 >800>800

29. MEWS opšti algoritam
Bolesnik sa MEW skorom 3 i više
Sestra koja se brine o bolesniku procenjuje i
dijagnostikuje problem
A B C
Započeti tretman – uključiti kiseonik
Pozvati glavu sestru odelejnja – po dužnosti
PONOVITI SKOR ZA 30 MINUTA
Ukoliko ne dolazi do poboljšanja
ZVATI DOKTORA
Nastaviti primenu skora svakih 15
minuta
MEW skor se poboljšao
Nastavite sa redovnom opservacijom
AKO NE REAGUJE/ODGOVARA
bolesnik ima neke od pretećih pre-arest
znaka:
A-teško ugrožen vazdušni put
B-respiratorna frekvenca <8 ili >40
C- frekvenca pulsa <30 ili >120
sistolni krvni pritisak < 60 mmHg
Saturacija kiseonika <85%
ODMAH TRAŽITI POMOĆ DOKTORA