Your SlideShare is downloading. ×
Vojnik u sobnim papučama
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Vojnik u sobnim papučama

439
views

Published on

Published in: Education

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
439
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
2
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. Sanja ĐorđevićNLP Business Practitioner Beograd,jun 2012god
  • 2. Ovo je priča o običnom čoveku koji je, igrom slučaja, krenuo urat. I postao vojnik. Jedini cilj koji je imao je bio preživeti i vratitise. Isključio je osedaje, obuo tvrde vojničke cokule i krenuo nerazmišljajudi mnogo o tome šta de i kako u novonastaloj situaciji.
  • 3. Rat je trajao par godina. No, jednog dana i rat se završio. Vojniknije znao šta de sa sobom, nije umeo da se raduje. Toliko dugo ječekao taj dan i sad kad je došao, nije znao kuda da krene, nigdenije prispeo. Dok je on ratovao, drugi su živeli život.Nije se uklapao u sredinu iz koje je pošao.Odrešit, glasan, jasan, krut, nije nailazio na razumevanjeokoline, smatrali su ga hladnim, pa čak i drskim. A on je patio. Ugomili ljudi, bio je sam.
  • 4. Tumarajudi stazama svog besmisla, slučajno je upoznaogospodina Miltona, dobrodudnog dekicu, smirenog, tihog,nenametljivog, prepunog priča i doživljaja. Upijao je svakunjegovu reč, mada nije svaku i razumeo, a činilo mu se kao da muživot zavisi od toga.
  • 5. Morao je da upregne sve vijuge u mozgu, da izoštri sva čula, aline na način na koji je to radio na ratištu da bi preživeo. Ovo jebilo sasvim novo iskustvo. Bilo ga je sramota njegovejednostavnosti, običnosti, nepoznavanja teritorije. Mapu neku jeuvek nosio sa sobom, no nije znao kuda ide.
  • 6. Slušao je dekicu Miltona, zapisivao svaku reč, no još uvek se nijeusuđivao da ih izgovori naglas. „Svi resursi koji ti trebaju su ved utebi, kad budeš spreman, prepoznadeš ih!“, tihim, opuštenimglasom mu je govorio.
  • 7. Te reči kad bi pokušao da ih on sam izgovori zvučale su takoneprirodno, kao jeres. Razmišljao je o dekici Miltonu, ko je on, štali se njemu desilo, odakle crpi tu smirenost? I kako uopšte danauči taj uopšten govor?!
  • 8. Počeo je da piše pisma. Prvo bi ih napisao spartanski, kao što je touvek i činio. Kratko, jasno, odsečno, bez suvišnih detalja, samo saosnovnim informacijama:“ živ sam, zdrav, nadam se da de uskorokraj ovog ludila“. A onda bi razmišljao kako bi to dedica Miltonrekao, ili napisao. I onda bi sve ispočetka, prepravljaoje, žvrljao, škrabao, dopisivaoreči, priloge, omekšivače, tepao, cepao listove sve dok ne bi biozadovoljan napisanim.
  • 9. Taj prvobitni mali korak dao mu je onu preko potrebnu hrabrostda progovori. Čudno su mu odzvanjale te reči izgovorenenjegovim glasom. Vežbao je izgovor pojedinih reči, sve dok mu sene bi učinilo da prirodno klize s njegovih usana. Sam je sebi ličiona pajaca. Ipak, trudide se! Zanima Slažem se Primećujem me Verujem Kako znaš osećam pretpostavljam Možeš li Želim da naslućujem
  • 10. Bio je uporan! Svaki dan je pisao po neku reč, rečenicu. Telo jepočelo da mu se opušta, nije više bio tako krut ko pre. Ljudi supočeli sami da mu prilaze, da mu se osmehuju i javljaju na ulici.Počeli su i da ga pozivaju u društvo.
  • 11. Jednog dana, uskoro, maštao je, nadao se, verovao je, izude tegrube, tvrde, krute vojničke cokule od kojih mu je koža ogrubela iod kojih žuljevi krvare i pucaju i obudi denove, meke, udobne, tople, sobne papuče!

×