Your SlideShare is downloading. ×
Siva knjiga 6
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×

Introducing the official SlideShare app

Stunning, full-screen experience for iPhone and Android

Text the download link to your phone

Standard text messaging rates apply

Siva knjiga 6

464
views

Published on

U junu 2008. godine, osam meseci pre nego što je Vlada Republike Srbije inicirala svoju Sveobuhvatnu reformu propisa, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je uz podršku USAID-a i …

U junu 2008. godine, osam meseci pre nego što je Vlada Republike Srbije inicirala svoju Sveobuhvatnu reformu propisa, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je uz podršku USAID-a i televizije B92 pokrenuo kampanju „Iz lavirinta” sa idejom da uz pomoć i aktivno učešće malih i srednjih preduzeća kao i velikih kompanija iz Srbije identifikuje administrativne prepreke i procedure koje nepotrebno opterećuju privredu i pronađe najjednostavnija rešenja za njihovo prevazilaženje.

Šesto godišnje izdanje Sive knjige donosi Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima 100 ključnih preporuka privrede i lokalnih samouprava za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju i ekonomskom razvoju u Srbiji. Siva
knjiga nudi konkretna, izbalansirana rešenja za efikasnije procedure i propise, kako u smislu sadržaja tako i primene, uvažavajući pritom različite interese članova NALED-a i šire poslovne javnosti. Na ovaj način, NALED kao najveća privatno-javna asocijacija u Srbiji, uzima aktivno učešće u zagovaranju stimulativnog poslovnog ambijenta za razvoj preduzetništva i privrede, te smanjenja sive ekonomije i nelojalne konkurencije kao ključnog problema domaće ekonomije.

Published in: Business

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
464
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
3
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. NALED SIVA KNJIGA 6 Preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji 2013/14
  • 2. NALED SIVA KNJIGA 6 Preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji 2013/2014
  • 3. OBAVEŠTENJE O AUTORSKOM PRAVU SIVA KNJIGA 6 © 2013 Nacionalna Alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbija www.naled-serbia.org 4 Sva prava zadržana. Ovim se daje dozvola za korišćenje, kopiranje i distribuciju sadržaja ovog dokumenta isključivo u neprofitne svrhe i uz odgovarajuće naznačenje imena, odnosno priznavanje autorskih prava NALED-a. Ovaj dokument je proizvod izvršne kancelarije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Analize, tumačenja i zaključci izneti u ovom dokumentu ne moraju nužno reflektovati stavove predstavnika Izvršnog ili Upravnog odbora NALED-a. Svi napori su učinjeni kako bi se osigurala pouzdanost, tačnost i ažurnost informacija iznetih u ovom dokumentu. NALED ne prihvata bilo kakav oblik odgovornosti za eventualne greške sadržane u dokumentu ili nastalu štetu, finansijsku ili bilo koju drugu, proisteklu iz ili u vezi sa korišćenjem ovog dokumenta. Izrada ove publikacije delom je podržana kroz grant Fondacije za otvoreno društvo.
  • 4. SADRŽAJ REČ PREDSEDNIKA___________________________________________________________________________________________________________________ 8 UVOD______________________________________________________________________________________________________________________________ 10 2. MINISTARSTVO PRIVREDE 2.1. UKINUTI OBAVEZU VOĐENJA EVIDENCIJE PRODATIH TURISTIČKIH PUTOVANJA NA DNEVNOM NIVOU__________________________________ 48 2.2. BRISANJE REGISTRACIJE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI I NAKON PROTEKA ROKA OD 6 MESECI____________________________________________ 49 SIVA KNJIGA 6 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.1 UKINUTI OBAVEZU DOSTAVLJANJA GODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA NA VIŠE MESTA______________________________________________ 15 1.2 PRODUŽITI ROKOVE ZA PODNOŠENJE PORESKIH PRIJAVA__________________________________________________________________________ 16 1.3 OMOGUĆITI DOBIJANJE POTVRDA O IZVRŠENOJ PORESKOJ OBAVEZI ELEKTRONSKIM PUTEM__________________________________________ 17 1.4 PROPISATI DA ŽALBA ODLAŽE IZVRŠENJE DO KONAČNOSTI PORESKO-UPRAVNOG AKTA______________________________________________ 18 1.5 PROPISATI U KOJIM SLUČAJEVIMA ZA PENZIONERE TREBA DA SE OBRAČUNAVAJU I PLAĆAJU POREZI I DOPRINOSI_______________________ 18 1.6 PROPISATI DA SE OBRAČUN PDV-A VRŠI NA DAN KADA JE IZVRŠEN PROMET ROBE I USLUGA___________________________________________ 19 1.7 UJEDNAČITI PRAKSU DOSTAVLJANJA OBRASCA PDV PRIJAVE________________________________________________________________________ 20 1.8 UJEDNAČITI KAZNENU POLITIKU U VEZI EVIDENCIJA POREZA NA DODATU VREDNOST________________________________________________ 21 1.9 IZMENITI PRAVILNIK O OBLIKU, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O PDV, TAKO DA SE POJEDNOSTAVI VOĐENJE PDV EVIDENCIJA________ 22 1.10 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA BEZGOTOVINSKE NAPLATE USLUGA PREKO FISKALNE KASE________________________________________ 23 1.11 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA PROMETA PIĆA PREKO FISKALNE KASE NA FESTIVALIMA___________________________________________ 24 1.12 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA PROMETA USLUGA PROJEKTNOG BIROA PREKO FISKALNE KASE____________________________________ 25 1.13 PROMENITI NAČIN OBRAČUNA UMANJENJA PDV-A PO OSNOVU RASHODA (KALO, RASTUR, KVAR I LOM)_______________________________ 26 1.14 IZMENITI ZAKON O PDV-U TAKO DA SE SMANJENA STOPA PDV-A PRIMENJUJE I NA REPROMATERIJAL ZA PROIZVODNJU LEKOVA__________ 26 1.15 PROPISATI KRAĆI ROK ZA POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG PDV-A PORESKOM OBVEZNIKU KOJI PRETEŽNO VRŠI PROMET DOBARA U INOSTRANSTVO____ 27 1.16  OMOGUĆITI 100% KORIŠĆENJE PORESKOG KREDITA PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA I PROŠIRITI LISTU ULAGANJA NA KOJA SE ODNOSI OVA OLAKŠICA____________________________________________________________________ 27 1.17 OMOGUĆITI KORIŠĆENJE PORESKOG KREDITA PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA BEZ VREMENSKOG OGRANIČENJA________ 28 1.18 POJEDNOSTAVITI POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA________________________________________________________ 28 1.19 OMOGUĆITI PRIZNANJA NA TERET RASHODA TAKO DA BUDU U SKLADU SA MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDIMA____ 29 1.20 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU POVRAĆAJA PLAĆENOG PDV-A FIZIČKIM LICIMA PRILIKOM KUPOVINE PRVOG STANA_____________________ 30 1.21 NEIZBALANSIRANA KAZNENA POLITIKA PO ZAKONU O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI__________________________________________________ 31 1.22 USKLADITI RADNO VREME PORESKE UPRAVE SA POTREBAMA STRANAKA____________________________________________________________ 32 1.23 KONTROLA I NADZOR NAD STICANJEM PROFESIONALNIH ZVANJA__________________________________________________________________ 32 1.24 UKINUTI OBAVEZU SERTIFIKACIJE SOFTVERA ZA RAD SA FISKALNIM UREĐAJIMA______________________________________________________ 33 1.25  OBEZBEDITI SOFTVERSKO EVIDENTIRANJE UPLATA POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE, KOJE ISKLJUČUJE PREDAJU OBRAZACA NA ŠALTERIMA PORESKE UPRAVE_____________________________________________________________________________________ 33 1.26 OMOGUĆITI UPLATE POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE NA JEDAN RAČUN__________________________________________________________ 34 1.27 DODATNO UNAPREDITI USLOVE ZA OTPOČINJANJE POSLOVANJA___________________________________________________________________ 35 1.28 SMANJITI DOPRINOSE I POREZE NA ZARADU______________________________________________________________________________________ 36 1.29 POJEDNOSTAVITI POSTUPAK EKSPROPRIJACIJE____________________________________________________________________________________ 37 1.30  IZMENITI PRAVILNIK O METODOLOGIJI I NAČINU UTVRĐIVANJA TROŠKOVA PRUŽANJA JAVNE USLUGE TAKO DA SE METODOLOGIJA PROPIŠE NA NAČIN KOJI ĆE OMOGUĆITI KONTROLU USKLAĐENOSTI TAKSI I NAKNADA SA TOM METODOLOGIJOM_____________________ 38 1.31  USVOJITI ZAKON O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA, KOJIM ĆE SE OBUHVATITI SVE NAKNADE KOJE SE NAPLAĆUJU ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA___________________________________________________________________________________________________ 39 1.32 SPREČITI FREKVENTNA POVEĆANJA VISINE LOKALNE KOMUNALNE TAKSE ZA ISTICANJE FIRME NA POSLOVNOM PROSTORU______________ 40 1.33 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU ODREĐIVANJA LOKALNIH KOMUNALNIH TAKSI I NAKNADE ZA KORIŠĆENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA____ 41 1.34 UKINUTI OBAVEZU PODNOŠENJA POLUGODIŠNJIH I GODIŠNJIH EVIDENCIJA U VEZI SA PROMETOM DUVANSKIH PROIZVODA_____________ 42 1.35 UKINUTI OBAVEZU PLAĆANJA TROŠKOVA OPOMENE ZA NEPLAĆENU TAKSU U POSTUPKU PRED KATASTROM NEPOKRETNOSTI___________ 42 1.36 UKINUTI ADMINISTRATIVNE TAKSE U POSTUPCIMA PRED KATASTROM NEPOKRETNOSTI_____________________________________________ 43 1.37 POJEDNOSTAVITI PRIVREMENI UVOZ_____________________________________________________________________________________________ 43 1.38 OMOGUĆITI REALIZACIJU HIPOTEKE U VANSUDSKOM POSTUPKU___________________________________________________________________ 44 1.39 POJEDNOSTAVITI PROCEDURE ZA EKSPRESNE POŠILJKE____________________________________________________________________________ 45 1.40 POSTUPAK BRISANJA PRIVREDNIH SUBJEKATA____________________________________________________________________________________ 46 1.41 OMOGUĆITI KORIŠĆENJE „PEJPAL" NAČINA PLAĆANJA_____________________________________________________________________________ 47 5
  • 5. SADRŽAJ 3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA 3.1 UKINUTI ZDRAVSTVENE KARTICE - KNJIŽICE______________________________________________________________________________________ 3.2 OBEZBEDITI REALIZACIJU PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA__________________________________________________________________ 3.3  IZJEDNAČITI USLOVE FINANSIRANJA BOLOVANJA ZBOG POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE REHABILITACIJE SA FINANSIRANJEM BOLOVANJA IZ DRUGIH RAZLOGA________________________________________________________________________________ 3.4 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU ZA OSTVARIVANJE NADOKNADE ZARADE ZA VREME BOLOVANJA_______________________________________ 3.5 IZJEDNAČITI PRIVATNE I DRŽAVNE PRUŽAOCE ZDRAVSTVENIH USLUGA_____________________________________________________________ 3.6 UKINUTI ZABRANU OBAVLJANJA ODREĐENIH VIDOVA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE PRIVATNOM SEKTORU__________________________________ 3.7  OMOGUĆITI UTVRĐIVANJA PRIVREMENE NESPOSOBNOSTI ZA RAD (ODREĐIVANJA BOLOVANJA) OD STRANE ZDRAVSTVENE USTANOVE OSNOVANE PRIVATNIM KAPITALOM_________________________________________________________ 3.8  OBEZBEDITI USPOSTAVLJANJE INSTITUCIONALENIH KAPACITETA KOJI BI SE BAVILI PITANJIMA BEZBEDNOSTI HRANE, U CILJU OLAKŠANJA UVOZA I IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA_______________________________________________________________ 4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE 4.1 UKINUTI RADNU KNJIŽICU______________________________________________________________________________________________________ 4.2 POJEDNOSTAVITI OSTVARIVANJE PRAVA NA PORODILJSKU NADOKNADU____________________________________________________________ 4.3 UKINUTI OBAVEZU PREDAJE FONDU PIO OBRAZACA ZA UPIS STAŽA_________________________________________________________________ 4.4 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU PRIJAVE ZAPOSLENIH NA OBAVEZNO OSIGURANJE____________________________________________________ 4.5 OMOGUĆITI ZAPOŠLJAVANJE RADNIKA NA ODREĐENO VREME DUŽE OD GODINU DANA_____________________________________________ 4.6  PROPISATI DA SE ZAPOSLENOM, KOME JE UGOVOR O RADU OTKAZAN USLED TEHNOLOŠKIH, EKONOMSKIH ILI ORGANIZACIONIH PROMENA KOD POSLODAVCA, OTPREMNINA ISPLAĆUJE U ZAVISNOSTI OD DUŽINE STAŽA PROVEDENE KOD TOG POSLODAVCA__________ 4.7  PROPISATI DA POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM OTKAZATI UGOVOR O RADU ZBOG OZBILJNO POREMEĆENIH ODNOSA, UZ ISPLATU VISOKE NADOKNADE ŠTETE, BEZ OBZIRA NA TO DA LI JE ZAPOSLENI ODGOVORAN ZA TAJ POREMEĆAJ _____________________ 4.8 RAZRADITI ODREDBE ZAKONA O RADU KOJIMA SE GARANTUJU PRAVA PORODILJAMA TAKO DA NE IDU NA ŠTETU POSLODAVACA _______ 5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.1 UBRZATI I POJEFTINITI PROCEDURU PRIBAVLJANJA GRAĐEVINSKE DOZVOLE_________________________________________________________ 5.2 PRIBAVLJANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE UVOĐENJEM JEDINSTVENOG, CENTRALIZOVANOG ONLINE SISTEMA ZA IZDAVANJE DOZVOLA_____ 5.3 PROPISATI ROK ZA UPIS PRAVA SVOJINE U KATASTAR NEPOKRETNOSTI______________________________________________________________ 5.4 OMOGUĆITI UPIS PRAVA PREČE KUPOVINE U KATASTAR NEPOKRETNOSTI___________________________________________________________ 5.5 OMOGUĆITI ZAKUPACU DA U KATASTAR UPIŠE UGOVOR O KRATKOROČNOM ZAKUPU_______________________________________________ 5.6 UKINUTI OBAVEZU PLAĆANJA NAKNADE ZA KORIŠĆENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA I KOMUNALNE NAKNADE__________________________ 5.7  POJEDNOSTAVITI PROCEDURU KONVERZIJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRADSKOM GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU BEZ NAKNADE_______________________________________________________________________________________________________ 5.8 UBRZATI PROCEDURU LEGALIZACIJE OBJEKATA___________________________________________________________________________________ 5.9  OMOGUĆITI INVESTITORIMA DOBIJANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE ZA PRIKLJUČNE DALEKOVODE NA NJIHOVO IME, AKO IH GRADE SVOJIM SREDSTVIMA ZA SOPSTVENE POTREBE______________________________________________________________________ 50 51 52 53 54 55 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 6. MINISTARSTVO SPOLJNE I UNUTRAŠNJE TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA 6.1  UKINUTI OBAVEZU VOĐENJA KEPU KNJIGE ZA PRAVNA LICA KOJA VODE POSLOVNE KNJIGE PO SISTEMU DVOJNOG KNJIGOVODSTVA ______ 74 6.2 UKINUTI OBAVEZU OGLAŠIVAČA NA INTERNET PORTALU DA DOSTAVLJA DEKLARACIJU SA PODACIMA__________________________________ 75 SIVA KNJIGA 6 7. MINISTARSTVO SAOBRAĆAJA 7.1 OMOGUĆITI PREUZIMANJE BILATERALNIH DOZVOLA ZA PREVOZ NA GRANIČNIM PRELAZIMA_________________________________________ 76 7.2 POJEDNOSTAVITI I MODERNIZOVATI PROCEDURU PRIJAVLJIVANJA I REGISTRACIJA MEĐUMESNIH I MEĐUNARODNIH AUTOBUSKIH LINIJA_____ 77 6 8. MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 8.1 POJEDNOSTAVITI IZVOZ ZAŠTIĆENIH BILJNIH VRSTA_______________________________________________________________________________ 8.2 DONETI PODZAKONSKA AKTA ZA PRIMENU ZAKONA O ENERGETICI________________________________________________________________ 8.3 UNAPREDITI PRAKSU DODELE PODSTICAJA RECIKLERIMA__________________________________________________________________________ 8.4  UKINUTI OBAVEZU INVESTITORA DA UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE ENERGETSKE DOZVOLE DOSTAVLJAJU BANKARSKU GARANCIJU U IZNOSU OD 2% OD VREDNOSTI INVESTICIJE______________________________________________________________ 8.5  IZMENITI VAŽEĆI UGOVOR O OTKUPU ELEKTRIČNE ENERGIJE (PPA) ZA PROJEKTE PREKO 5 MW, TAKO ŠTO ĆE SE USKLADITI SA ZAHTEVIMA MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA_______________________________________________________________________ 78 78 79 80 81
  • 6. SADRŽAJ 9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE 9.1 SPROVESTI REFORMU INSPEKCIJA_______________________________________________________________________________________________ 9.2 UČINITI SUDSKU ZAŠTITU DOSTUPNOM UKIDANJEM NEKIH SUDSKIH TAKSI__________________________________________________________ 9.3 UKINUTI TAKSU NA OPOMENU ZA PLAĆANJE SUDSKE TAKSE________________________________________________________________________ 9.4 PROMENITI OBRAZAC APOSTILLE TAKO DA BUDE VIŠEJEZIČAN_____________________________________________________________________ 9.5  UKINUTI PRAKSU SUDOVA DA PRILIKOM OVERE DOKUMENATA NA STRANOM JEZIKU TRAŽE DA STRANKE PRILAŽU PREVOD TIH DOKUMENATA NA SRPSKI JEZIK_____________________________________________________________________________________ 9.6  UKINUTI OBAVEZU PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA UVID I FOTOKOPIRANJE SPISA PREDMETA U KOJIMA JE PODNOSILAC STRANAKA U POSTUPKU ILI NJEN PUNOMOĆNIK, ODNOSNO ZASTUPNIK_______________________________________________ 82 83 84 84 85 86 10. MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA 10.1 UBRZATI PROCEDURU IZDAVANJA LIČNE KARTE___________________________________________________________________________________ 87 11. MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA 11.1 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU PRIBAVLJANJA DOZVOLE ZA IZNOŠENJE IZ ZEMLJE UMETNIČKIH DELA___________________________________ 88 12. 12.1 12.2 12.3 MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE OBEZBEDITI MEHANIZAM IZDAVANJE SERTIFIKACIONIH - EVIDENCIONIH MARKICA ZA PROIZVODE SA GEOGRAFSKIM POREKLOM_________ 89 UKINUTI OBAVEZU NAKNADE ZA UVERENJA O ZDRAVSTVENOM STANJU PČELINJE ZAJEDNICE__________________________________________ 90 OBEZBEDITI UJEDNAČENU POLITIKU PRAVA NA PODSTICAJE POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA - STOČARA_____________________________ 91 13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA 13.1  PROPISATI DA SE U POSTUPKU INSPEKCIJSKE I PORESKE KONTROLE NE MOGU TRAŽITI REŠENJA I DOKUMENTA IZ KOJIH PROISTIČU NAKNADNA REŠENJA________________________________________________________________________________________ 13.2 ELIMINISATI OBAVEZU PRIBAVLJANJA IZVODA IZ JAVNIH REGISTARA I EVIDENCIJA ZA UPOTREBU U ADMINISTRATIVNIM POSTUPCIMA_____ 13.3 POJEDNOSTAVITI PROCEDURE UVOZA PROIZVODA _______________________________________________________________________________ 13.4  IZMENITI PODZAKONSKA AKTA KOJIMA SE U ADMINISTRATIVNIM PROCEDURAMA TRAŽE IZVODI IZ MATIČNIH KNJIGA I UVERENJA O DRŽAVLJANSTVU_________________________________________________________________________________ 13.5  PRILIKOM IZRADE PROPISA VODITI RAČUNA DA SE PROPISUJU PRIMERENI ROKOVI ZA IMPLEMENTACIJU REŠENJA KOJI PODRAZMEVAJU IZMENU SOFTVERSKIH REŠENJA_____________________________________________________________________________ 13.6  PREISPITATI POLITIKU VISOKIH TAKSI KOJE NAPLAĆUJU MINISTARSTVA ZA IZDAVANJE MIŠLJENJA U VEZI SA PRIMENOM PROPISA IZ NJIHOVE NADLEŽNOSTI I OBEZBEDITI IZDAVANJE TIH MIŠLJENJA U PRIMERENOM ROKU_________________________ 13.7 POJEDNOSTAVITI OBRAČUN ZARADA____________________________________________________________________________________________ 92 93 94 95 96 97 98 14. NARODNA BANKA SRBIJE 14.1 USVOJITI ZAKON O ELEKTRONSKOM NOVCU_____________________________________________________________________________________ 99 14.2 UKINUTI OBAVEZU IZVEŠTAVANJA O POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM____________________________________________________________ 100 15. ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE 15.1 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU IZDAVANJA DOZVOLE ZA LETNJE BAŠTE U KAFIĆIMA I RESTORANIMA__________________________________ 101 15.2 PREISPITATI POLITIKU TAKSI KOJE NAPLAĆUJE LOKALNA SAMOUPRAVA_____________________________________________________________ 102 15.3  USPOSTAVITI JEDNOŠALTERSKI SISTEM ZA IZDAVANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE, OMOGUĆITI ELEKTRONSKU KOMUNIKACIJU U TOJ PROCEDURI, KAO I ELEKTRONSKU PROVERU TOKA PREDMETA_______________________________________________ 103 SIVA KNJIGA 6 ANEKS:  EĐUNARODNE LISTE KONKURENTNOSTI_____________________________________________________________________________________ 104 M O NALED-U________________________________________________________________________________________________________________________ 108 7
  • 7. REČ PREDSEDNIKA Poštovani članovi i partneri, Pred vama je šesto izdanje Sive knjige birokratskih procedura, koje donosi 100 preporuka za izgradnju boljeg poslovnog ambijenta u Srbiji. Sve su to nepotrebne prepreke bržem razvoju privrede i rastu našeg standarda, a ono što ne raduje jeste činjenica da se broj preporuka svake godine povećava. U ovom izdanju naći ćete 29 novih. Skromno sprovođenje preporuka iz Sive knjige V (svega sedam) i naše kvartalne analize regulatorne aktivnosti pokazale su da 2013. nije ispunila očekivanja. To pokazuje i stanje na svetskim listama konkurentnosti – prema izveštaju Svetske banke o lakoći poslovanja, Srbija je u poslednjih godinu dana pala za 9 mesta i sada zauzima 96. poziciju od 189 zemalja. Lošija ocena stiže i od Svetskog ekonomskog foruma – Srbija je nazadovala za 6 mesta u odnosu na prethodnu godinu i sada je 101. na listi od 148 posmatranih zemalja, što je slabiji rezultat u odnosu na sve zemlje u okruženju. To govori o slici koju strani investitori imaju o nama. Pred nama je puno posla i donošenje važnih propisa kao što su zakoni o radu, građevinskim dozvolama i inspekcijama, ali i borba protiv sive ekonomije. NALED će nesmanjenom upornošću davati pozitivne impulse predstojećim reformama i zato s ponosom ističem da smo uz direktnu podršku USAID-a i najznačajnijih kompanija u Srbiji pokrenuli dvogodišnji program za suzbijanje sive ekonomije, pojave koja odnosi najmanje četvrtinu našeg bruto domaćeg proizvoda. Podršku stručnom timu NALED-a koji priprema pravne analize i preporuke za unapređenje regulatornog okvira za poslovanje dala je i Fondacija za otvoreno društvo. Ništa manje važan je doprinos šire javnosti. U partnerstvu sa Radio-televizijom Srbije nastavljamo nacionalnu medijsku kampanju „Pitajte KADA“ i svim građanima i privredi pružamo šansu da utiču na rešavanje administrativnih problema s kojima se svakodnevno suočavaju. Pokazali smo da gomilanje birokratije direktno utiče na rast sive ekonomije i zato našu misiju na suzbijanju nelegalnog poslovanja vidimo kao pionirsku i ključnu za motivisanje nadležnih državnih institucija da se pokrenu i reaguju. SIVA KNJIGA 6 Za uspešno rešavanje 100 preporuka neophodno je nesebično angažovanje sva tri sektora društva – privatnog, javnog i civilnog – i u radu NALED-a vidimo da takva spremnost postoji. Samo tako uspećemo da probudimo reformski duh administracije kojoj ponovo nudimo dobronamerna, konkretna i većinom lako sprovodiva rešenja. Na nadležnima je da njihovim prihvatanjem pokažu odgovornost, a mi nikada nećemo prestati da pitamo KADA? 8 Vladan Atanasijević Predsednik Upravnog odbora NALED-a
  • 8. 10 KLJUČNIH PREPORUKA SIVE KNJIGE 6 OPIS PREPORUKE NADLEŽNO MINISTARSTVO 1.26 Omogućiti uplate poreza i doprinosa na zarade na jedan račun Ministarstvo finansija 1.28 Smanjiti doprinose i poreze na najniže zarade i uvesti veću progresivnost oporezivanja Ministarstvo finansija 1.36 Ukinuti administrativne takse u postupcima pred katastrom nepokretnosti Ministarstvo finansija 1.40 Korigovati postupak brisanja privrednih društava i preduzetnika iz registra privrednih subjekata Ministarstvo finansija 3.2 Pojednostaviti overu zdravstvenih knjižica Ministarstvo zdravlja 4.1 Ukinuti radnu knjižicu Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 4.2 Pojednostaviti ostvarivanje prava na porodiljsku nadoknadu Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 4.6 Propisati da se otpremnina isplaćuje prema stažu kod poslednjeg poslodavca Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 5.2 Pojednostaviti proces izdavanja građevinskih dozvola uvođenjem jedinstvenog, centralizovanog online sistema za izdavanje dozvola Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 9.1 Sprovesti reformu inspekcija kako bi se omogućila njihova koordinacija i obezbedila zaštita fer tržišta Ministarstvo pravde i državne uprave SIVA KNJIGA 6 BROJ PREPORUKE SK 9
  • 9. UVOD Šesto godišnje izdanje Sive knjige donosi Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima 100 ključnih preporuka privrede i lokalnih samouprava za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju i ekonomskom razvoju u Srbiji. Kao i do sada – Siva knjiga nudi konkretna, izbalansirana rešenja za efikasnije procedure i propise, kako u smislu sadržaja tako i primene, uvažavajući pritom različite interese članova NALED-a i šire poslovne javnosti. Na ovaj način, NALED kao najveća privatno-javna asocijacija u Srbiji, uzima aktivno učešće u zagovaranju stimulativnog poslovnog ambijenta za razvoj preduzetništva i privrede, te smanjenja sive ekonomije i nelojalne konkurencije kao ključnog problema domaće ekonomije. REFORMATORSKI DUH ADMINISTRACIJE I pored navedenog, brojne NALED-ove preporuke iz Sive knjige do danas nisu sprovedene ili su sprovedene samo delimično. Svesni smo da neke od tih preporuka, tačnije one koje su usmerene na smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta, Vlada RS nije sprovela jer u ovom momentu nije uspela da obezbedi alternativne izvore finansiranja. Ipak, smatramo da je bilo moguće da Vlada, odnosno resorna ministarstva, do sada zauzmu stav i u odnosu na te preporuke, te da predvide rokove u kome će biti moguća njihova implementacija. Međutim, veći broj preporuka kojima se predlaže pojednostavljenje procedura i drugi vidovi poboljšanja rada državne uprave nisu sprovedene iako za to ne postoje opravdani razlozi – kao što su preporuke da se ukinu zdravstvene i radne knjižice, ili da se pojednostavi procedura za dobijanje građevinskih dozvola. Očigledno je da ćemo na implementaciju preporuka NALED-a za ukidanje brojnih izuzetno napornih procedura pred Fondom PIO i RZZO čekati sve dok se ne obezbedi puno funkcionisanje Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, koji je osnovan još u maju 2010. godine, usvajanjem Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. I pored toga što je ta centralna elektronska baza podataka o svim osiguranicima i uplatama obaveznog osiguranja na republičkom nivou trebala da postane ažurna još od 01. januara 2013. to se nije desilo. Potpuno je neprihvatljivo da zbog nežurnosti republičkih organa, koji su tu bazu trebali da ažuriraju, svi građani Srbije prolaze kroz složene i duge procedure dokazivanja radnog staža i prava po osnovu zdravstvenog osiguranja, kad god treba da ostvare neko svoje pravo. Apelujemo na Fond PIO, RZZO, Poresku upravu, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i resorna ministarstva da urade sve što je u njihovoj moći da obezbede punu funkcionalnost Centralnog registra, jer će na taj način rešiti veliki broj značajnih problema na koje ukazujemo u ovoj Sivoj knjizi. SIVA KNJIGA 6 Skrećemo pažnju da su neke preporuke čak toliko jednostavne za sprovođenje, da je nepostupanje po njima očigledno posledica previda resornih ministarstava, kao što su razni administrativni poslovi pred katastrom (ukidanje administrativne takse, propisivanje roka za upis prava svojine, upis prava preče kupovine u katastar itd), preporuka da se ukine obaveza evidentiranja zaključenih spoljnotrgovinskih poslova, preporuka da se ukine radna knjižica, da se promeni obrazac apostille tako da bude višejezičan... 10 Može se pretpostaviti da je razlog indiferentnosti u odnosu na gore navedene, opravdane zahteve NALED-ovog članstva, pre odsustvo reformatorskog duha unutar same administracije, nego nedostatak političke volje da se te reforme sprovedu. U to nas uverava činjenica da je, bez obzira na promene vladajuće strukture, postupanje po preporukama NALED-a sporo, a da se politička volja za sprovođenje reformi do sada manifestovala pre svega kroz palijativne reformske aktivnosti Vlade kao što
  • 10. UVOD su Sveobuhvatna reforma propisa i ukidanje parafiskalnih nameta, koje su ostale nedovršene, a čiji rezulati su umanjivani naknadnim retrogradnim regulatornim ativnostima. PRISTUP REGULATORNOJ REFORMI Imajući u vidu navedeno, neophodno je da Vlada nastavi reforme koristeći svoje postojeće institucionalne kapacitete (Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa), koji garantuju sveobuhvatnost, kvalitet i kontinuitet reformi uz obezbeđenje javnosti regulatornog procesa. Na žalost, ne možemo se oteti utisku da se prilikom izrade zakona analiza efekata propisa primenjuje više pro forme nego suštinski, a da se javne rasprave o nacrtima zakona organizuju samo onda kada je potpuno očigledno da je to obaveza po članu 41. stav 2. tačka 1. Poslovnika Vlade, tj. ako je reč o novom sistemskom zakonu, a skoro nikad u ostalim slučajevima iz druge, treće i četvrte tačke istog stava. Na to koliko je degradirao kvalitet javne rasprave prilikom donošenja zakona, ukazuje i činjenica da je od 29 zakona koji su imali direktan ili posredan uticaj na privredu, a usvojeni su u prvih 6 meseci 2013. godine, po hitnom postupku usvojeno čak 20 odnosno 69%! Čak i kada postoji javna rasprava ona se često sprovodi mimo usvojenog programa, bez namere da se inputi dobijeni u toku rasprave koriste za poboljšanje teksta zakona. Takođe, evidentno je i odsustvo primene drugih metoda koje podrazumeva procedura izrade propisa uz primenu analize efekata propisa, kao što su organizovanje okruglih stolova u početnoj fazi izrade propisa i formiranje fokus grupa po vrstama regulisanih subjekata, u cilju pribavljanja relevantnih inputa na početku i tokom izrade propisa. Ovakvo stanje rezultira usvajanjem propisa čiji efekti nisu sagledivi, a takvi propisi se u praksi pokazuju kao neprimenjivi i/ili štetni. Dešava se da uprvo takvi propisi ostaju na snazi godinama i uzrok su nepovoljnom poslovnom ambijentu, koji odbija investitore. Upravo takvi propisi su razlog zbog čega se Srbija tako loše kotira u Doing Bussines studiji Svetske banke. Za razliku od prošle godine kada se u generalnom plasmanu ipak popela za 9 pozicija, sa 95. na 86. mesto od ukupno 185 zemalja, ove godine je pala za šest pozicija pa se nalazi na 93. mestu od 189 ocenjivanih ekonomija. Takav plasman ne obećava veći priliv investicija. Siva knjiga 6 sadrži ukupno 100 preporuka, od kojih su 29 nove. Stare preporuke su i ove godine dorađene ili modifikovane, u meri u kojoj su to nalagale izmene propisa nakon objavljivanja prethodnog izdanja, aktivnosti u vezi sa implementacijom tih preporuka, kao i dodatne inicijative privrede. Neke stare preporuke su dopunjene u skladu sa zahtevima privrede. U ovo izdanje nismo preuzeli 6 preporuka koje su se vodile kao rešene u Sivoj knjizi 5. Od novih preporuka posebno skrećemo pažnju na značaj hitnog sprovođenja preporuka koje se odnose na: • zmene Zakona o radu (omogućavanja zapošljavanja radnika na određeno vreme duže od godinu dana; obračun otpremnine i u zavisnosti od dužine staža provedene kod poslodavca; mogućnost otkazivanja ugovora o radu zbog ozbiljno poremećenih odnosa, uz obavezu poslodavca da isplati visoku nadoknadu na ime pretpostavljene štete koju zaposleni trpi usled otkaza) SIVA KNJIGA 6 NOVE PREPORUKE SIVE KNJIGE 11
  • 11. UVOD •  brzanje procedure izdavanja građevinske dozvole i svih procedura koje joj prethode u postupku pribavljanja građevinske u dozvole, kao i na uspostavu jedinstvenog, centarlizovanog online sistema za izdavanje tih dozvola na republičkom nivou • sprovođenje reforme inspekcija •  otrebu hitnog donošenja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara i izmenu Pravilnika o metodologiji i načinu p utvrđivanja troškova pružanja javne usluge • unapređenje prakse dodele podsticaja reciklerima • izmenu važećih tipskih ugovora o otkupu električne energije (PPA) za projekte preko 5 MW •  spostavljanje institucionalenih kapaciteta koji bi se bavili pitanjima bezbednosti hrane, u cilju olakšanja uvoza i izvoza u poljoprivrednih proizvoda • propisivanje primerenih rokova za implementaciju propisa koji podrazmevaju izmenu softverskih rešenja. REZULTATI SIVE KNJIGE I REFORME U 2013. Izmenama propisa tokom 2013. godine sprovedeno je ukupno 7 preporuka NALED-a iz Sive knjige 5, pa ukratko skrećemo pažnju na iste. Ukinuta je obavezu dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja na više mesta, pa je sada jedino APR državna instanca kojoj se ti izveštaji podnose. U odnosu na tražene izmene propisa koji uređuju PDV sprovedene su dve preporuke: produženi su rokovi za podnošenje poreskih prijava za PDV i ujednačena je praksa dostavljanja obrasca PDV prijave. Ukinuta je i obaveza evidentiranja prometa pića preko fiskalne kase na festivalima. Kao rešenu preporuku smo ocenili i naš zahtev upućen Ministarstvu energetike da donese podzakonska akta za primenu Zakona o energetici, s obzirom da je to ministarstvo u 2013. donelo skoro sve podzakonske akte neophodne za implementaciju tog zakona. SIVA KNJIGA 6 Takođe, od 1. januara 2014. očekuje se puno sprovođenje preporuke da se omogući preduzećima, preduzetnicima i drugim pravnim licima da prilikom isplata zarada, vrše uplatu jedinstvenog iznosa po osnovu poreza i doprinosa, na jedan račun, a da taj državni organ vrše raspodelu tih sredstava. 12 Što se tiče ukupnih regulatornih aktivnosti tokom 2013. godine, moramo konstatovati da nisu ispunjena očekivanja ni privrede ni lokalnih samouprava, pre svega zbog toga što izmene propisa koji uređuju poreze i doprinose na zarade nisu uticali na smanjenje obaveza poslodavaca (već samo na smanjenje budžeta lokalnih samouprava), što nije sprovedena reforma izdavanja građevinskih dozvola, niti izmena Zakona o radu. Overa zdravstvenih knjižica je i dalje birokratska tortura za privredu, a republički organi i dalje naplaćuju takse i naknade koje nisu utvrđene u skladu sa metodologijom koja bi obezbedila sprovođenje pravila propisanog članom 17. Zakona o budžetskom sistemu da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge. RGZ i dalje postupa izuzetno sporo u procedurama koje sprovodi, nezakonito naplaćuje dve takse za jednu uslugu i umesto da sprovede jasne i jednostavno sprovodive preporuke u odnosu na rad Katastra, on u praksi dodatno komplikuje procedure koje sprovodi. Izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uvele su prekratke i nerealne rokove za postupanje stranaka, a poreska rešenja i opomene ne sadrže osnovne informacije o datumu i osnovu nastanka obaveze.
  • 12. UVOD BIROKRATIJA KAO UZROK SIVE EKONOMIJE Podsećamo da visoko administrativno opterećenje poslovanja podstiče preduzeća i pojedince da svoje poslovne aktivnosti obavljaju u sferi sive ekonomije. Brojni empirijski nalazi ukazuju na značajnu pozitivnu korelaciju između regulatornog opterećenja privatnog sektora i učešća sive ekonomije, kao što se može videti na grafikonu ispod. Srbija se nalazi u vrhu posmatranih zemalja, pri čemu su neki podaci dobijeni na osnovu direktnog obračuna korišćenjem modela standardnog troška, dok su drugi podaci o visini administrativnih troškova dobijeni indirektnim metodama. Direktni pristup merenja administrativnih troškova 35.00% Indirektni pristup merenja administrativnih troškova Srbija 30.00% Grčka (2003) Italija (2003) Slovenija (2003) 25.00% Belgija (2003) Češka (2003) 20.00% Švedska (2003) Finska (2003) Belgija (2012) 15.00% Poljska (2003) Belgija (2000) R2 = 0.3969 Poljska (2009) Mađarska (2003) Španija (2003) Portugal (2003) Slovačka (2003) Danska (2003) Nemačka (2003) Norveška (2006) Irska (2003) Germany (2009) Danska (2006) Holandija (2003) V. Britanija (2003) Holandija (2003) Austrija (2003) Austrija (2006) 10.00% 5.00% 1.00% 2.00% 3.00% 4.00% 5.00% 6.00% 7.00% NALED će kroz Sivu knjigu i druge projekte nastaviti da insistira na rešavanju evidentnih administrativnih problema koji ometaju poslovanje i razvoj privrede, a nadamo se da će regulatorna tela, pre svega Vlada RS i nadležna ministarstva, prepoznati ove naše preporuke kao dobronamerne inicijative i da će početi da ih rešava ubrzanijim tempom. SIVA KNJIGA 6 ZAKLJUČAK 13
  • 13. IZLAZ IZ LAVIRINTA SIVA KNJIGA 6: PRESEK STANJA, DECEMBAR 2013. R.BR. NADLEŽNA INSTITUCIJA UKUPAN BROJ PREPORUKA REŠENI PROBLEMI DELIMIČNO REŠENI PROBLEMI NEREŠENI PROBLEMI NOVE PREPORUKE 40 4 7 21 8 Ministarstvo finansija i NBS 1 - 1 - - 2. Ministarstvo privrede 2 - - 1 1 3. Ministarstvo zdravlja 8 - 2 5 1 4. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 8 1 - 3 4 5. Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 9 - - 7 2 6. Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija 2 - - 2 - 7. Ministarstvo saobraćaja 2 - - 2 - 8. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine 5 1 - 1 3 9. Ministarstvo pravde i državne uprave 6 - - 2 4 10. Ministarstvo unutrašnjih poslova 1 1 - - - 11. Ministarstvo kulture i informisanja 1 - - 1 - 12 Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 3 - - - 3 13. Više ministarstava 7 - 1 3 3 14. Narodna banka Srbije 2 - 1 1 - 15. 14 Ministarstvo finansija 1.a SIVA KNJIGA 6 1. Lokalna samouprava 3 - 1 2 - 100 7 14 51 29 UKUPNO
  • 14. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.1 UKINUTI OBAVEZU DOSTAVLJANJA GODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA NA VIŠE MESTA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Postoji zakonska obaveza istovremenog dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja Narodnoj banci Republike Srbije, Poreskoj upravi i Agenciji za privredne registre. Pri tome se plaća posebna taksa za dostavljanje ovog izveštaja NBS, kao i posebna taksa za dostavljanje ovog izveštaja Agenciji za privredne registre. Posebnom odlukom NBS je predviđeno da samo pravna lica koja dostavljaju izveštaj u elektronskoj formi (na disketi, odnosno CD-u besplatno dobijenom od NBS) ne plaćaju ovu naknadu. Sva ostala pravna lica za dostavljanje i obradu izveštaja plaćaju dve takse – NBS i APR. Smatramo da dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja različitim državnim institucijama predstavlja nepotrebno nagomilavanje obaveza privrednim subjektima. U tom smislu predlažemo bolje povezivanje i bolju međusobnu saradnju između državnih institucija kojima su potrebni finansijski izveštaji. Predlažemo da se ovaj izveštaj dostavlja samo Agenciji za privredne registre, a ostale službe mogu da ga elektronskim putem preuzimaju od te agencije.  Izmenama Za¬kona o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", broj 46/2006 i 111/2009) kao i Zakona o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RS", broj 55/2004, 61/2005 i 111/2009 - dr. zakoni) koje su stupile na snagu krajem 2009. godine ukinuta je obaveza za pravna lica da podnose finansijske izveštaje Narodnoj banci Srbije. Nakon ovih izmena ostala je obaveza podnošenja finansijskih izveštaja APR-u, u cilju njegove registracije, a Poreskoj upravi uz obrazac PDP i finansijski izveštaj (poreski bilans), na osnovu koga se određuje dobit, postojala je obaveza podnošenja i finansijskih izveštaja kojise podnese nadležnom organu u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i dr.). Izmenama člana 63. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih licaod 17.12.2012, ukinuta je obaveza dostavljanja finansijskih izveštaja koji se podnese nadležnom organu u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, tako da je ova preporuka konačno rešena PROPISI • Zakon o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13) - član 63. st.2 SIVA KNJIGA 6 REŠENO 15
  • 15. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.2 PRODUŽITI ROKOVE ZA PODNOŠENJE PORESKIH PRIJAVA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Redovna mesečna obaveza svih poreskih obveznika je i predaja poreskih prijava za sve oporezive isplate od 01.-05.-tog u tekućem mesecu za predhodni mesec, a obveznici PDV prijave predaju do 10-tog u mesecu. Ovakva obaveza u praksi oduzima dosta vremena zbog čekanju u redovima. Postupanje u rokovima otežava to što ti rokovi često ističu tokom vikenda ili praznika. Samo u 2011. godini u januaru je taj rok realno trajao 3 dana, u februaru i martu 4 dana, u aprilu 3 dana, u maju 4 dana, u junu i julu 3 dana. Produžiti rokove za dostavljanje poreskih prijava. Predlog: - U članu 41. stav 3. Zakona o preskom postupku i poreskoj administraciji iza broja: “5” dodaje se reč “radnih”. - U članu 50. stav 1. Zakon o porezu na dodatu vrednost iza broja “10” dodaje se reč “radnih”.  REŠENO SIVA KNJIGA 6 Izmenama člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administracijiiz maja 2013. godine preporuka je sprovedena. Izmenama člana 50. stav 1. Zakon o porezu na dodatu vrednost od 28.09.2012. godine rok za podnošenje poreske prijave je produžen sa 10 na 15 dana, čime je sprovedena preporuka. 16 PROPISI • Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02, 23/02, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12 i 47/13) • Zakon o porezu na dodatu vrednost "Službeni glasnik RS", br.84/04, 86/04, 61/05, 61/07 i 93/12)
  • 16. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.3 OMOGUĆITI DOBIJANJE POTVRDA O IZVRŠENOJ PORESKOJ OBAVEZI ELEKTRONSKIM PUTEM PREDLOG REŠENJA Kada je poreskom obvezniku potreban tačan podatak o poreskoj obavezi, odnosno potvrda da je izmirio sve poreske obaveze, a radi ostvarenja određenih prava (učestvovanje na tenderu, overa zdravstvenih knjižica, podnošenje zahteva za kredit, podnošenje zahteva za vize i sl.), mora lično da ode u određenu poresku službu (kancelariju), da preuzme obrazac zahteva, da lično popuni taj zahtev, plati određenu naknadu (različito po poreskim upravama), da ukoliko ima određenih obaveza izvrši sravnjenje poreske evidencije, plati razliku dospelih obaveza (ukoliko iste postoje), a onda ponovo ode po “uverenje o izvršenim poreskim obavezama”. Problem je u tome da ne postoji mogućnost da se elektronskim putem obavi ovaj posao (kontroliše poreska obaveza, podnese zahtev, preuzme uverenje). Dodatni problem predstavlja to što se u praksi radnici Poreske uprave pozivaju na rok od 15 dana, propisan članom 161. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, koji je propisan kao krajnji rok za izdavanje uverenja iz evidencija. Ovo i pored toga što ta odredba izričito propisuje da se takvo uverenje izdaje stranci na usmeni zahtev, po pravilu, istog dana. Primena ovog zakona na poreski postupak propisana je članom 3. Stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ovakva praksa Poreske uprave u velikoj meri otežava efikasno poslovanje, a stvara i uslove za korupciju, jer je uverenje o izmirenim poreskim obavezana poreskim obveznicima po pravilu hitno potrebno. Poreska uprava treba da omogući pribavljanje potvrda o izvršenoj poreskoj obavezi elektronskim putem, bez naplate troškova. Predlažemo da se do stvaranja uslova za pribavljanje ovog uverenja elektronskim putem, internim aktima Poreske uprave propiše da se potvrda o izvršenoj poreskoj obavezi izdaje poreskom obvezniku na licu mesta odmah po podnetom zahtevu, a s obzirom da se provera stanja poreskih obaveza može izvršiti jednostavnim uvidom u informacioni sistem Poreske uprave. Takođe, predlažemo da se iz sadržine potvrde o izmirenju poreskih obaveza izbaci rečenica koja onemogućava poreskom obvezniku da potvrdu koristi u bilo koju svrhu. PROPISI • Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02, 23/02, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12 i 47/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 17
  • 17. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.4 PROPISATI DA ŽALBA ODLAŽE IZVRŠENJE DO KONAČNOSTI PORESKO-UPRAVNOG AKTA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Član 147. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta. Ova odredba u praksi izaziva probleme poreskim obveznicima, naročito kad se ima u vidu rok u kojem nadležni organi rešavaju žalbe. Iako je propisan rok za rešavanje žalbe 60 dana, u praksi postupci po žalbi traju znatno duže i za to vreme Poreska administracija ima ovlašćenja da u redovnom postupku, naplati obaveze po osnovu javnih prihoda sa računa poreskih obveznika. Čak i kada se rešenje ukine, poreskom obvezniku se novac vraća uz zakašnjenje. Nesporno je da zbog ovakvog zakonskog rešenja obveznici često dolaze u situaciju blokade računa i otežanog poslovanja, a krajnji rezultat može biti i stečaj. Podnosioci inicijative za ovu preporuku ukazuju da u praksi ovaj problem ne rešava diskreciono pravo Poreske uprave iz člana 147. stav 2. Zakona da odloži izvršenje, ako obveznik dokumentuje da bi plaćanjem poreza pre konačnosti pobijanog akta pretrpeo bitnu ekonomsku štetu. Predlažemo izmenu člana 147. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (''Službeni glasnik RS” br. 80/2002; 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09 i 72/09), tako što će se propisati da žalba odlaže izvršenje do konačnosti poresko-upravnog akta. PROPISI • Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02, 23/02, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12 i 47/13) 1.5 PROPISATI U KOJIM SLUČAJEVIMA ZA PENZIONERE TREBA DA SE OBRAČUNAVAJU I PLAĆAJU POREZI I DOPRINOSI 18 PREDLOG REŠENJA U praksi postoje različita tumačenja u vezi sa obavezom plaćanja poreza i doprinosa za penzionere koji ponovo zasnuju radni odnos, kao i kada registruju preduzetničku radnju ili osnuju privredno društvo. Takođe, po nekim tumačenjima za penzionere ne treba da se plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, dok se po drugima ovi doprinosi plaćaju. Navedene dileme je neophodno razrešiti izmenom relevantnih propisa, jer će u suprotnom ova pravna praznina stvarati pravnu nesigurnost u pogledu zakonitog postupanja u ovoj materiji. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Izmeniti Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakon o porezu na dohodak građana tako da se jasno propiše u kojim slučajevima za penzionere treba da se obračunavaju i plaćaju porezi i doprinosi. PROPISI NOVO • Zakon o doprinosima za obavezno socijal¬no osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11 i 47/13) • Zakon o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11, 93/12, 114/12, 47/13, 48/13)
  • 18. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.6 PROPISATI DA SE OBRAČUN PDV-A VRŠI NA DAN KADA JE IZVRŠEN PROMET ROBE I USLUGA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Prema odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost, obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a nastaje najranije dana kada je izvršen promet robe i usluga, bez obzira na činjenicu kada će biti izvršena naplata potraživanja od kupaca. Obaveza obračuna PDV-a koja nastaje danom prometa dobara i usluga dovodi do čestih situacija da poreski obveznik duguje PDV za robu koju ni sam nije naplatio. Sa druge strane, ukoliko je roba plaćena avansno, Zakon nameće obavezu obračunavanja PDV-a danom kada je izvršeno plaćanje. Očigledno je da navedena rešenja nisu uzela u obzir potrebe privrede, odnosno destimulativne efekte primene pravila o nastanku obaveze na obim prometa robe i usluga. Razmotriti izmenu odredbe člana 16. Zakona o PDV-u, u smislu da se utvrdi da poreska obaveza nastaje danom kada su potraživanja od kupaca naplaćena, a ne danom kada je promet dobara i usluga izvršen. PROPISI • Član 16. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12) SIVA KNJIGA 6 Preporuka da se PDV plaća po naplati potraživanja, a ne po fakturisanju, delimično je sprovedena kroz izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost i to samo za obveznike PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije bio veći od 50.000.000 dinara, pod uslovom da je konkretan obveznik u tom periodu neprekidno bio evidentiran za obavezu plaćanja PDV-a. Odlaganje plaćanja PDV-a limitirano je na 6 meseci od dana izvršenog prometa. Međutim, ovakvim selektivnim pristupom dovedeni su u neravnopravan položaj veći privredni subjekti, koji takođe imaju problem u naplati potraživanja, tj. “kreditiranju” PDV-a, koji je u međuvremenu povećan na 20%. 19
  • 19. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.7 UJEDNAČITI PRAKSU DOSTAVLJANJA OBRASCA PDV PRIJAVE OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Poreska uprava dostavlja poreskim obveznicima obrazac poreske prijave za PDV, za svaki poreski period posebno. U praksi, PPPDV za svaki poreski period Poreska uprava štampa i dostavlja obveznicima za PDV koji su upisani u registar obveznika PDV-a preko pošte na njihovu adresu iz evidencione prijave. Poreska uprava štampa poreske prijave do 20. u mesecu, prijave se predaju pošti 21. u mesecu, a uručivanje prijava poreskim obveznicima se vrši do poslednjeg dana u mesecu. Specifičnost te prijave se ogleda u tome što svako preduzeće na poreskoj prijavi ima svoj bar-kod (broj pod kojim se preduzeće evidentiralo kao poreski obveznik). Popunjene poreske prijave se podnose 10 dana po isteku poreskog perioda (mesec, tromesečje). Izgleda da neke filijale Poreske uprave prihvataju i poreske prijave (PPPDV obrasce) koje nisu popunjene u originalnom obrascu, ako sadrže sve podatke iz originalnog PPPDV obrasca. Ove poreske prijave su štampane u posebnim računovodstvenim programima koji omogućavaju unošenje na ispis PPPDV-a bar-koda (svi ostali popunjavaju poresku prijavu ručno i lepe markicu sa bar-kodom koju su dobili od Poreske uprave). Pravilnik o obliku i sadržini poreske prijave za evidentiranje obveznika PDV-a, postupku evidentiranja i o obliku i sadržini poreske prijave PDV-a ne sadrži uputstvo o tome na koji način obveznici PDV-a obezbeđuju obrasce poreske prijave za PDV, ali ne sadrži ni zabranu da se poreska prijava dostavlja odštampana na računaru sa automatski generisanim bar-kodom. Predlog – samo ujednačiti praksu postupanja i dozvoliti podnošenje prijave sa automatski generisanim bar-kodom.  SIVA KNJIGA 6 REŠENO 20 Preporuka je sprovedena usvajanjem novog Pravilnika od 28.12.2012. godine PROPISI • Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i o obliku i sadržini poreske prijave PDV (“Službeni glasnik RS”, br. 94/04, 108/05 i 120/08).
  • 20. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.8 UJEDNAČITI KAZNENU POLITIKU U VEZI EVIDENCIJA POREZA NA DODATU VREDNOST PREDLOG REŠENJA Zakonom o porezu na dodatu vrednost, član 42, propisano je koje podatke mora da sadrži faktura, odnosno drugi dokument koji služi kao faktura, za svaki promet dobara i usluga. Poreska inspekcija, ukoliko utvrdi da faktura nema neki od propisanih podataka, osporava obračunat porez i preduzima propisane sankcije. Kontrolni organ poreskom obvezniku ne ostavlja čak ni rok u kojem bi mogao od dobavljača da pribavi ispravljen račun sa svim potrebnim podacima. U praksi je reč o slučajnim greškama, odnosno propustima koji nemaju negativnog efekta na naplatu poreskih obaveza. Kod poreskog obveznika koji ima značajan broj faktura dobavljača, i pored prethodne kontrole i ažurnog vođenja poslovnih knjiga, može se desiti, i u praksi se dešava, da se prethodni PDV iskaže na osnovu dokumenta koji nema neki od propisanih podataka. Ovako nepostupanje po Zakonu o PDV-u je prekršaj iz člana 60. Zakona o PDV-u, za koji je propisana novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara. Usaglasiti praksu postupanja Poreske tako da se obveznicima plaćanja PDV-a uvek ostavi dodatni rok od pet radnih dana za pribavljanje fakture sa svim podacima ispostavioca fakture, u slučajevima kada postoje greške u evidenciji (u smislu da u evidenciji ima neku fakturu/račun bez propisa¬nih podataka na njemu). Iako je Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDVu (“Službeni glasnik RS”, br. 107/04 i 67/05) satavljen van snage novim pravilnikom istog naziva, koji je usvojen 28.12.2012. godine, problem nije rešen. PROPISI • Član 42, 46. i 60. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12) • Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u (“Službeni glasnik RS”, br. 120 od 21. decembra 2012). SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 21
  • 21. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.9 IZMENITI PRAVILNIK O OBLIKU, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O PDV, TAKO DA SE POJEDNOSTAVI VOĐENJE PDV EVIDENCIJA 22 PREDLOG REŠENJA Usvajanjem novog Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV, PDV evidencija je značajno iskomplikovana. Osnovni elementi PDV prijave (obračunat PDV, prethodni PDV i iznos za uplatu) su ostali identični, ali se uvođenjem novih pravila znatno otežava knjiženje dokumenata. Nova poreska prijava omogućuje uvid u čisto statističke podatke koji nisu bitni za obračun PDV, a sa druge strane otežavaju kontrolu i generisanja PDV prijave. Do sada se svaki dokument knjižio samo jednom u KUF ili KIF, na osnovu čega se kasnije pravila poreska prijava, a nakon izmena Pravilnika se neki dokumenti knjiže i po više puta (na primer, uvozna faktura sa prometom u jednom periodu a plaćen PDV u drugom periodu), što potpuno ruši izvorni koncept i jako usložnjava obradu. Priprema obračuna je znatno teža, jer sad treba obraditi i fakture koje nemaju uticaja na PDV i ranije se nisu evidentirale (fakture van sistema PDV i sl). Poseban problem predstavljaju razni dodaci na originalni obračun PDV kao što je „interni obračun PDV“ u slučaju sekundarnih sirovina i uvoza softvera koji kvari izvorne principe knjiženja PDV-a. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Izmeniti Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV ("Sl. glasnik RS", br. 120/12) tako da se pojednostvi vođenje PDV evidencija, na način da to ne bude komplikovanije nego što je to bilo po ranije važećem pravilniku koji je uređivao ovu materiju. NOVO PROPISI • Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV ("Sl. glasnik RS", br. 120/12)
  • 22. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.10 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA BEZGOTOVINSKE NAPLATE USLUGA PREKO FISKALNE KASE PREDLOG REŠENJA Zakon o fiskalnim kasama propisuje da postoji obaveza evidentiranja svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje). Ova obaveza nema svrhu jer u knjigovodstvu postoje podaci da je usluga naplaćena (izvod sa računa kod poslovne banke), pa nema potrebe da se uplata od fizičkih lica za izvršene usluge evidentira dva puta (putem izvoda iz banke i putem fiskalne kase). Zakon o fiskalnim kasama propisuje da postoji obaveza evidentiranja svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje). Ova obaveza nema svrhu jer u knjigovodstvupostoje podaci da je usluga naplaćena (izvod sa računa kod poslovne banke), pa nema potrebe da se uplata od fizičkih lica za izvršene usluge evidentira dva puta (putem izvoda iz banke i putem fiskalne kase). Brisati odredbu iz člana 3. stav 2. Zakona o fiskalnim kasama jer nema potrebe da se ista uplata dva puta evidentira. Obaveza evidentiranja preko fiskalne kase bi trebalo da postoji samo u slučaju kada se uslu¬ga od fizičkih lica naplaćuje u gotovom. Fiskalne kase su i uvedene radi evidentiranja prometa koji se obavlja u gotovom. PROPISI • Član 3. stav 2. Zakona o fiskalnim kasama (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 93/12) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 23
  • 23. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.11 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA PROMETA PIĆA PREKO FISKALNE KASE NA FESTIVALIMA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Pravna lica su obaveza da evidentiraju promet pića i ulaznica preko fiskalne kase na festivalima, koncertima na otvorenom i sl. Ova obaveza podrazumeva kupovinu fiskalne kase za svako prodajno mesto (šank), prijavu promene adrese Poreskoj upravi najmanje 3 dana pre događaja, obavezu ovlašćenog servisera da na licu mesta, pre početka evidentiranja prometa na novom mestu prodaje dobara, odnosno pružanja usluga, a u prisustvu ovlašćenog radnika Poreske uprave, izvrši odgovarajuću promenu podataka u operativnoj memoriji fiskalne kase i istu upiše u servisnu knjižicu. Predlažemo da se organizatori festivala, koncerata, sportskih i sličnih događaja, gde se očekuje veliki broj kupaca, izuzmu iz obaveze fiskalizacije svakog prometa na licu mesta ili da se bar izuzme obaveza prijavljivanja promene adrese fiskalne kase. Problem bi se delimično rešio tako što bi određena prodajna mesta mogla biti registrovana kao “pokretne tezge” u smislu Zakona o fiskalnim kasama, iako ne predstavljaju vozila, pa kao takva nemaju registarsku oznaku za vozila.  REŠENO SIVA KNJIGA 6 Izmenama člana 3. Zakona o fiskalnim kasama iy septembra 2012. godine ukinuta je obaveza korišćenja fiskalne kase za preduzetnike „paušalce“, koji u okviru proizvodne delatnosti prodaju sopstvene proizvode, odnosno pružaju usluge fizičkim licima. Dopunama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase(“Službeni glasnik RS”, br. 61/2010, 101/10, 94/11, 83/12 i 59/13) iz jula 2013. godine propisano je da ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase isporuka hrane i pića i prigodnih suvenira na kulturnim i sportskim manifestacijama, muzičkim festivalima, sajmovima, izložbama, vašarima i sličnim manifestacijama kod kojih se plaćanje dobara i usluga vrši internim karticama izdatim od strane organizatora manifestacije, pod uslovom da se podaci o vrsti dobra, količini, maloprodajnoj ceni i poreskoj stopi obezbeđuju elektronskim putem. 24 PROPISI • Član 3. stav 2. i član 12. Zakona o fiskalnim kasama (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 93/12)
  • 24. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.12 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA PROMETA USLUGA PROJEKTNOG BIROA PREKO FISKALNE KASE OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Projektni biro za arhitekturu ne kupuje sirovine, nema proizvodnju, nema zalihe materijala, nema utvrđenu cenu za usluge projektovanja po metru kvadratnom, sve slično kao i advokatska kancelarija. Međutim, po Zakonu o fiskalnim kasama mora da poseduje fiskalnu kasu i da naplatu usluga od fizičkih lica evidentira preko iste, sve za razliku od advokatske kancelarije. Ova obaveza je propisana čak i za sve preduzetnike, koji pružaju usluge u oblasti arhitektonske i inženjerskedelatnosti i naučnog istraživanja i razvoja, a imajući u vidu da od te obaveze nisu izuzeti uredbom koja određuje delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Izmenama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, iz septembra 2012. godine, propušteno je da se u krug izuzetih preduzetnika uvrste i preduzetnici koji obavljaju gore navedene delatnosti. Hitno izvršiti odgovarajuću izmenu i dopunu Uredbe o određivanju lica na koja se, usled specifičnosti delatnosti koje obavljaju, ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, u smislu da se od predmetne obaveze izuzmu preduzetnici, u koje spadju i agencije za pružanje tih usluga koje nisu registrovane kao pravnih lica, koji obavljaju delatnosti iz sektora 71. i 72. Uredbe o klasifikaciji delatnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 54/10). Razmotriti mogućnost da se od obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase izuzmu i privredna društva koji obavljaju delatnosti iz sektora 71. i 72. navedene uredbe. PROPISI • Zakon o fiskalnim kasama (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 93/12) • Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (“Službeni glasnik RS”, br. 61/2010, 101/10, 94/11, 83/12 i 59/13) SIVA KNJIGA 6 Iako je Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (“Službeni glasnik RS”, br. 61/2010, 101/10, 94/11, 83/12 i 59/13) menjana u julu 2013 u cilju izuzimanja obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, ovaj problem nije rešen. 25
  • 25. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.13 PROMENITI NAČIN OBRAČUNA UMANJENJA PDV-A PO OSNOVU RASHODA (KALO, RASTUR, KVAR I LOM) OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Uredbom o količini rashoda robe (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, propisano je da se rashod robe na koji se ne plaća PDV izražava u procentu od količine robe koja je u određenom poreskom periodu nabavljena, prerađena, proizvedena ili prodata. Količina rashoda se utvrđuje popisom koji je relativno složen i dugotrajan postupak, naročito za pre¬duzeća i preduzetnike koji imaju širok asortiman dobara, proizvedenih ili prodatih. Količina rashoda se utvrđuje popisom koji je relativno složen i dugotrajan postupak, naročito za preduzeća i preduzetnike koji imaju širok asortiman dobara. Predlažemo izmenu člana 4. stav 3. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, tako što će se propisati da se rashodi utvrđuju samo na godišnjem nivou, a na osnovu podataka godišnjeg popisa. Skrećemo pažnju na to da bi korist od pedložene izmene imao i Budžet RS jer bi poreski obveznici sve do kraja godine uplaćivali iznos PDV-a i na vrednost neupotrebljive robe, koja bi se ot¬pisala tek na kraju godine (kreditiranje budžeta od strane poreskih obveznika) Prema nalazima FREN-a obveznici PDV-a u Srbiji trenutno popisuju robu radi izuzimanja od PDV-a manjka na ime kala, rastura, kvara i loma u proseku 2,7 puta godišnje. Ako bi im bilo dozvoljeno da odbiju iznos manjka nastao tokom čitavog perioda od prethodnog popisa, troškovi vezani za obavljanje popisa smanjili bi se za oko 4,45 milijardi dinara (odnosno 43,2 miliona evra), ako bi obveznici PDV-a rešili da popisuju robu jednom godišnje. PROPISI • Član 4. stav 3. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 124/04) 1.14 IZMENITI ZAKON O PDV-U TAKO DA SE SMANJENA STOPA PDV-A PRIMENJUJE I NA REPROMATERIJAL ZA PROIZVODNJU LEKOVA SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 26 PREDLOG REŠENJA U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, smanjena stopa PDV-a od 8% se između ostalog primenjuje na lekove. Zakon međutim ne predviđa povlašćen tretman repromaterijala koji se koriste u proizvodnji lekova. Ovakvim propisom su domaći proizvođači lekova oštećeni, budući da se materijali koji su neophodni za proizvodnju lekova oporezuju po opštoj stopi od 20%, što uzrokuje probleme sa likvidnošću domaćih proizvođača. Nametanjem obaveze plaćanja većeg PDV-a prilikom kupovine materijala i manjeg PDV-a prilikom prodaje gotove robe, poreski obveznik je u situaciji da svaki mesec zahteva povraćaj više plaćenog poreza, što je procedura koja značajno otežava njegovo poslovanje. Predlažemo izmenu člana 23. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost, tako što će se posle tačke 3) dodati nova tačku 3a) koja glasi: “3a) repromaterijala za proizvodnju lekova, odnosno sirovina koje se koriste u procesu proizvodnje lekova; ” Na ovaj problem domaće farmaceutske industrije je ukazao Hemofarm a.d. Vršac, koji je značajna domaća kompanija koja posluje u ovoj oblasti. PROPISI • Član 23. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12)
  • 26. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.15 PROPISATI KRAĆI ROK ZA POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG PDV-A PORESKOM OBVEZNIKU KOJI PRETEŽNO VRŠI PROMET DOBARA U INOSTRANSTVO OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Članom 52. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost, propisano je da se više plaćen PDV, iskazan u poreskoj prijavi, vraća poreskom obvezniku koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo, u roku od 15 dana od dana predaje poreske prijave. Ovaj rok je nepotrebno dug i utiče na smanjenje likvidnosti preduzeća. Izmeniti član 52. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost tako da se propiše kraći rok za povraćaj PDV-a obveznicima koji pretežno vrše promet do-bara u inostranstvo. Predlažemo da se propise rok od 5 dana. Usvajanjem predloženog rešenja bi se poboljšala likvidnost izvoznika i smanjili njihovi ras¬hodi po osnovu kamata na kredite. PROPISI • Član 52. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12) 1.16 OMOGUĆITI 100% KORIŠĆENJE PORESKOG KREDITA PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA I PROŠIRITI LISTU ULAGANJA NA KOJA SE ODNOSI OVA OLAKŠICA PREDLOG REŠENJA Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, u članu 48, propisani su slučajevi u kojima poreskom obvezniku može da se umanji pore¬ska obaveza. Između ostalog, propisane su i olakšice po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Međutim, ova olakšica je ograničena. Poreskom obvezniku koji iz¬vrši ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj de¬latnosti, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% od izvršenog ulaganja, s tim što isti ne može biti veći od 50% od obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Za malo pravno lice priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 40% od izvršenog ulaganja, s tim što isti ne može biti veći od 70% od obra¬čunatog poreza. Takođe, ova poreska olakšica obvezniku nije priznata i za druga investiciona ulaganja, iako su vezana za poslovanje. Predlažemo izmenu Zakona o porezu na dobit pravnih lica, tako da se propiše da poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva za sva pravna lica i preduzetnike iznosi 100% od izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu. Ovakvim rešenjem bi se stimulisali po¬reski obveznici da vrše značajnija ulaganja u osnovna sredstva i u modernizaciju procesa rada. Takođe, predlažemo da se dopuni član 48. Zakona, tako što će se ova olakšica proširiti i na druga investiciona ulaganja obveznika. Izmenama Zakona iz maja 2013. godine menjan je član 48. i prošireno je priznavanje ove olakšice i na ulaganja u "nematerijalnu imovinu". Medjutim radi se o vrlo ograničenim investicijama tzv. ulaganju u razvoj(rezultati istraživanja ili drugog znanja radi proizvodnje novih značajnije poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju). Imajući u vidu navedeno, u vezi sa sprovođenjem ove preporuke gotovo da nije bilo pomaka. PROPISI • Član 48. stav 1 i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12 i 47/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 27
  • 27. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.17 OMOGUĆITI KORIŠĆENJE PORESKOG KREDITA PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA BEZ VREMENSKOG OGRANIČENJA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, u članu 48. stav 4, propisano je da poreski obveznik, pri obračunu obaveze za porez na dobit preduzeća, prvo koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva koji je ostvario u tekućoj godini, a tek onda poreske kredite prenete iz ranijih godina. Na ovaj način se može desiti da poreski ob¬veznik nikada ne iskoristi poreske kredite na koje je stekao pravo u predhodnim godinama. Naime, istim članom, u stavu 3, propisano je da se neiskorišćeni kredit tekuće godi¬ne može koristiti u narednim godinama, ali ne duže od deset godina. Predlažemo izmenu član 48. stav 4. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, tako da se propiše da poreski kredit, po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina, poreski obveznik ima da prvo koristi bez vremenskog ograničenja. Alternativno, predlažemo izmenu navedene odredbe, tako da se propiše da se poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva koristi redosledom po kome je nastalo pravo na poreski kredit. Iako je član 48. Zakona menjan u maju 2013. godine, ova preporuka nije sprovedena. PROPISI • Član 48. stav 4. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 10/2011) 1.18 POJEDNOSTAVITI POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA 28 PREDLOG REŠENJA Kada je u poreskom bilansu za utvrđivanje poreza na dobit iskazana preplata, Poreska uprava vrši povrat više plaćenog poreza tek pošto izvrši prethodnu kontrolu, ali ponekad traži da izvrši kontrolu poslovanja za protekih pet godina, iako ovo uslovljavanje prava poreskog obveznika da traži povrat preplaćenog poreza na dobit uopšte nisu utvrđena u zakonu. Ovo se od strane poreskih obveznika shvata kao svojevrstan pritisak da odustanu od svog zahteva za povrat više plaćenog poreza. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Potrebno je ujednačiti praksu postupanja Poreske uprave – kako bi se podnosiocu zahteva uvek na njegov zahtev, bez postavljanja dodatnih uslova, omogućilo da koristi zakonsko pravo na povrat više plaćenog poreza. Smatramo da je postojeće zakonsko rešenje dobro s obzirom da je jasno predviđeno pravo poreskog obveznika na povrat preplaćenog poreza na dobit uz prethodno podnošenje zahteva Pore¬skoj upravi. Međutim, imajući u vidu pomenutu praksu prvostepenih organa Poreske uprave, pred¬lažemo donošenje uputstva na nivou Poreske uprave, odnosno pravilnika od strane Mini¬starstva finansija, kojim bi se jasno obavezali prvostepeni organi Poreske uprave na jednoobrazno postupanje i izričito poštovanje ove norme bez prethodnog ili naknadnog uslovljavanja poreskih obveznika. PROPISI • Član 66. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/11, 119/12, 47/13)
  • 28. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.19 OMOGUĆITI PRIZNANJA NA TERET RASHODA TAKO DA BUDU U SKLADU SA MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDIMA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, rezervisanja za nenaplativa potraživanja su rashodi priznati za poreske svrhe samo ukoliko su u kašnjenju više od 60 dana na dan 31. decembar fiskalne godine u kojoj su uknjižena. Pitanje je šta se dešava kada se rezervisana potraživanja, koja poreske vlasti smatraju poreski nepriznatim rashodima u tom trenutku, dospeju na plaćanje i ispune sve uslove poreski priznatih rashoda u nekom drugom trenutku. Srpski Zakon o porezu na dobit pravnih lica ne pruža odgovor za takve situacije. Usled razlika između finansijskog računovodstva koje se primenjuje na međunarodnim finansijskim tržištima i poreskih računovodstvenih propisa u Srbiji, značajne razlike mogu proisteći između knjiženja finansijskog prihoda i oporezivog prihoda. Budući da finansijsko računovodstvo mora prikazivati eksternim investitorima najverodostojniju finansijsku sliku poslovanja, neophodno je da zakon obezbedi priznavanje poreskih olakšica i obaveza koje će nastati u budućim periodima usled računovodstvenih unosa u tekućoj fiskalnoj godini, čak i ako formalni uslovi priznavanja rashoda u poreske svrhe nisu ispunjeni. Kako član 39 Međunarodnih računovodstvenih standarda navodi: “… rezervisanje za ispravku vrednosti potraživanja je utvrđeno kada postoji objektivan dokaz da Kompanija neće biti u mogućnosti da naplati iznose koji dospevaju u skladu sa prvobitnim uslovima potraživanja. Značajne finansijske poteškoće dužnika, verovatnoća da će dužnik pasti u stečaj ili ući u drugu finansijsku reorganizaciju i insolventnost ili zaostalo plaćanje smatraju se pokazateljima da se vrednost potraživanja mora ispraviti “. Iz navedenoj je potpuno očigledan konflikt između međunarodnih i srpskih poreskih normi i standarda. Predlažemo izmenu Zakona o porezu na dobit pravnih lica, tako da se propiše mehanizam koji omogućuje da ukoliko kompanija izvrši rezervisanja “suviše rano” da bi bila priznata u poreske svrhe u jednoj godini (kako bi investitorima dali najjasniju sliku o solventnosti kompanije i rizicima sa kojima se suočava u ovom pogledu kako propisuju Medjunarodni standardi finansijskog izvestavanja), ta kompanija bude u mogućnosti da odbije rezervisanja koja su prethodno smatrana poreski nepriznatim rashodima kada se ispune pravni uslovi za priznavanje rashoda u poreske svrhe. Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica su neophodne kako bi se popunila ova pravna praznina i omogućila korekcije poreskog bilansa kompanije, bez bilo kakvog narušavanja verodostojnosti finansijskog izveštavanja. U smislu navedenog predlažemo da se član 16. Zakona o porezu na dobit pravnih lica izmeni tako da se dodaju novi stavovi koji glase: “Kada su rezervisanja za potraživanja izvršena u trenutku kada su ispunjeni zahtevi za priznavanje takve ispravke vrednosti u poreske svrhe koje su propisane Zakonom, otpis takvih potraživanja će biti priznat u poreske svrhe u bilo kojoj sledećoj poslovnoj godini. Čim prethodno poreski nepriznata rezervisanja dospeju na plaćanje, postaju poreski priznati rashodi i obveznik je dužan da poreski bilans koriguje u skladu s tim. Sva otpisana, rezervisana i ostala potraživanja koja su smatrana poreski nepriznatim rashodima i koja su kasnije prijavljena u stečajnom postupku mogu biti priznata u poreskom bilansu obveznika odmah nakon otvaranja stečajnog postupka nad njegovim dužnikom.” Na ovaj značajan problem domaćih pravnih lica koja pokušavaju da privuku strani kapital ukazao je Hemofarm a.d. Vršac. PROPISI • Zakon o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/11, 119/12, 47/13) SIVA KNJIGA 6 NOVO 29
  • 29. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.20 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU POVRAĆAJA PLAĆENOG PDV-A FIZIČKIM LICIMA PRILIKOM KUPOVINE PRVOG STANA 30 PREDLOG REŠENJA Za povracaj poreza za prvi stan Poreska uprava traži od obveznika da joj dostavi izvod iz matične knjige rodjenih i uverenje o državljanstvu, iako su ti dokumenti sadržani u novim ličnim kartama.Takodje, tražii potvrdu o prebivalištu, za sve adrese od usvajanja zakona i potvrde sa svih tih opština da obveznik nije zadužen porezom, kao da Poreska uprava nije republički organ koji u svojim elektronskim bazama ima sve te podatke, koji se vode po JMBG obveznika. Ova procedura Poreske uprave je propisana članom 10a Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV, koji je potpuno zastareo i ne uzima u obzir unapređenje sistema elektronskih evidencija Poreske uprave i ličnih dokumenata. Takva procedura stvara obveznicima nepotrebne troškove i odlaže realizaciju njihovog prava, obzirom da potvrde treba da traže iz svih filijala Poreske uprave na kojima su ranije imali prijavljeno prebivalište. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Izmeniti član 10aPravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV, tako da se u članu 10a stav 5. Brišu tačke: 1,2.i 3, a u stavu 6. tačka 2. Izmeniti interne procedure Poreske uprave, po kojima se u postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV traže potvrde o tome da obveznik nije zadužen porezom i izmeniti uputstvo filijalama Poreske uprave, u smislu naloga da tu proveru vrše uvidom u elektronsku bazu Poreske uprave. I pored toga što je sporni Pravilnik od prethodnog izdanja Sive knjige, u kome je ova preporuka uneta kao nova, menjan tri puta (u novembru i decembru 2012. godine i avgustu 2013 godine),ova preporukanije sprovedena, iako neprihvatljivo da Poreska uprava Traži od podnosioca da joj dostavi podatke i dokumente kojima već raspolaže. PROPISI • Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV (“Sl. glasnik RS”, br. 107/04; 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13)
  • 30. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.21 NEIZBALANSIRANA KAZNENA POLITIKA PO ZAKONU O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI PREDLOG REŠENJA Novčane kazne propisane članom 46. Zakona o računovodstvu i reviziji za pravna lica koja postupaju suprotno odredbama tog zakona su veoma visoke, nezavisno od toga da li se radi o malom, srednjem ili velikom pravnom licu. Suprotno tome, članom 47. Zakona o računovodstvu, propisane su niže novčane kazne za preduzetnike, koji poslovne knjige vode po odredbama ovog zakona. Imajući u vidu da je poslovanje malih pravnih lica, po obimu i složenosti, «slično» poslovanju preduzetnika, podnosioci predloga smatraju da bi ih trebalo izjednačiti i po pitanju novčanih kazni za nepostupanje po odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji. Kaznenu politiku Zakona o računovodstvu treba prilagoditi stvarnoj ekonomskoj snazi malih pravnih lica i preduzetnika. U tom smislu naročito ukazujemo na visoke maksimalne kazne koji su predviđeni za kažnjavanje u prekršajnim postupcima i postupcima po privrednim prestupima. Kao meru zaštite malih pravnih lica predlažemo smanjenje minimalnih propisanih kazni (100.000 dinara) i potpuno izjednačavanje visine kazni za mala pravna lica i preduzetnike za period od 5 godina počev od dana osnivanja malog pravnog lica. Predlog - izmeniti član 46. Zakona o računovodstvu u smislu da se i za mala pravna lica propišu niže novčane kazne, kao i za preduzetnike, a kao i člana 47. u kome treba smanjiti minimalne novčane kazne. I pored toga što je u julu 2013. godine donet potpuno nov Zakono računovodstvu, taj zakon na potpuno isti način uređuje kaznenu politiku kao što je to činio član 68. i 69. Zakona o računovodstvu i reviziji («Službeni glasnik RS», br. 46/06, 111/09, 99/11) Dodatno, umesto da se uvaži preporuku i smanji minimalna kaznu za mala pravna lica, ista se povećava 20 puta i za preduzetnike. U smislu navedenog ova preporuka nije sprovedena iako je donet potpuno nov zakon koji uređuje računovodstvo. PROPISI • Član 46. i 47. Zakona o računovodstvu («Službeni glasnik RS», br. 62 od 16. jula 2013) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 31
  • 31. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.22 USKLADITI RADNO VREME PORESKE UPRAVE SA POTREBAMA STRANAKA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Rad Poreske uprave sa strankama je ograničen na prepodnevne sate, a određene službe Poreske uprave primaju stranke samo određenim radnim danima, u kratkom vremenskom intervalu. Područne jedinice Poreske uprave rade sa strankama u različitim intervalima, pa je očigledno da samoinicijativno određuju kada će i koliko dugo raditi sa strankama. Ovakva praksa obveznicima komplikuje komunikaciju sa tim organima, jer podrazumeva izlazak sa posla ili odlaganje re¬dovnih poslovnih aktivnosti, po pravilu tokom radnog vreme¬na. Pošto ove aktivnosti po pravilu podrazumevaju čekanje u redovima, ovakva praksa privredi nanosi veliku štetu, a zapo¬slenim građanima onemogućava učešće u procedura¬ma koje ti organi sprovode. Poreska uprava i uprave javnih prihoda jedinica lokalne sa¬mouprave, kao i drugi organi državne uprave i lokalne samo¬uprave treba da organizuju radno vreme za rad sa strankama tako da šalter sale rade sa strankama najkraće do 18:00 časova bez pauza, a kancelarije za prijem stranaka tokom celog radnog vremena. PROPISI • Interni propisi u državnim organima i organizacijama o radnom vremenu i postupanju sa strankama 1.23 KONTROLA I NADZOR NAD STICANJEM PROFESIONALNIH ZVANJA 32 PREDLOG REŠENJA Poslovi računovodstva se obavljaju od strane “nelicenciranih” računovođa, s obzirom da ne postoji zakonska obaveza da fizička lica koja osnivaju agencije za pružanje knjigovodstvenih usluga moraju da poseduju određene kvalifikacije. Ovaj problem je veoma izražen u praksi, naročito nakon izmena Zakona o računovodstvu i reviziji, kojim je ukinuta obaveza polaganja ispita za određena računovodstvena zvanja. Ova izmena je, pored ostalog, dovela i do pojave nestručne primene propisa iz oblasti računovodstva i poreskog sistema. Bilo bi potrebno zakonski urediti ovu oblast, kao što je to učinjeno za revizore. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Predlažemo da se izvrši dopuna Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik“ br. 62/2013) u smislu propisivanja zakonske i profesionalne kontrole i nadzora nad sticanjem profesionalnih zvanja „računovođa, ovlašćeni računovođa i ovlašćeni javni računovođa“. PROPISI I pored toga što je u julu 2013. godine donet potpuno nov Zakono računovodstvu, taj zakon nije rešio ovaj problem u skladu sa ovom preporukom, pa ostaje identična preporuka za izmenu zakona kakva se isticala i u odnosu na ranije važeći Zakon o računovodstvu i reviziji («Službeni glasnik RS», br. 46/06, 111/09, 99/11) • Zakon o računovodstvu («Službeni glasnik RS», br. 62 od 16. jula 2013)
  • 32. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.24 UKINUTI OBAVEZU SERTIFIKACIJE SOFTVERA ZA RAD SA FISKALNIM UREĐAJIMA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Prema Zakonu o fiskalnim kasama, softver koji se koristi za izdavanje fiskalnih isečaka i druge operacije sa fiskalnim uređajem mora se sertifikovati. Zakon je donet 2004. godine i zbog brojnih problema nikada nije počela primena. Izmeniti član 6. Zakona o fiskalnim kasama tako da se ukine obaveza sertifikacije softvera. PROPISI • Zakon o fiskalnim kasama (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 93/12) 1.25 OBEZBEDITI SOFTVERSKO EVIDENTIRANJE UPLATA POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE, KOJE ISKLJUČUJE PREDAJU OBRAZACA NA ŠALTERIMA PORESKE UPRAVE PREDLOG REŠENJA Podaci o izvršenom obračunu zarada i plaćenim porezima i doprinosima na zarade, dostavljaju se Poreskoj upravi, posle svake izvršene isplate. Predaja se vrši na šalteru Poreske uprave, na propisanim obrascima. Često se dešava da radnici Poreske uprave, prilikom unošenja podataka iz dostavljenih obračuna u svoje evidencije, naprave neke greške (knjiženje zaduženja ili uplate na pogrešnog poreskog obveznika i sl). Da bi se ove greške kasnije ispravile, potrebno je dosta posla i vremena (po¬trebno je podneti zahtev za izlistavanje poreskih kartica, platiti nadoknadu za izlistavanje poreskih kartica, zatim preuzeti kartice, izvšiti upoređenje stanja iz kartica sa evidencijom pore¬skog obveznika, pa ukoliko su uočena neslaganja potrebno je podneti zahtev za usaglašavanje sa odgovarajućom dokumentacijom). Uvođenjem „elektronske uprave” te sačinjavanjem odgovarajućeg softvera na jednostavan način moguće je evidentiranje i sravnjivanje svih uplata po osnovu uplata poreza i doprinosa za zaposlene, te je na taj način moguće potpuno isključiti predaju obrazaca na šalterima Poreske uprave na ime uplate poreza i doprinosa za zaposlene. Ovo bi za efekat osim smanjenja administracije za poslodavce imalo i daleko efikasniji i ekonomičniji rad same Poreske uprave. Predlažemo da se omogući preduzećima, preduzetnicima i drugim pravnim licima da elektronskim putem, na osnovu svoje “lozinke”, mogu u svako vreme, kod Poreske uprave, da provere stanje svojih obaveza po svim osnovama, kako bi isto tako elektronskim putem bla¬govremeno zahtevali ispravku eventualnih neslaganja. U ovom trenutku, pravna lica su u obavezi da plaćaju taksu i kada traže ispravku stanja zbog greške u knjiženju same Poreske uprave (preknjiženje sa računa na račun, otpis kamata itd.). Poreska uprava i dalje radi na portalu ePorezi kako bi on bio u potpunosti funkcionalan. Predviđeno je da portal nudi mogućnost bržeg, jednostavnijeg i lakšeg podnošenja poreskih prijava. Kada portal postane potpuno funkcionalan, poreski obveznici će između ostalog vršiti podnošenje elektronskih prijava preko portala, moći će da štampaju prijave i obaveštenja o podnetim prijavama, moći će da vrše pretragu i pregled prijava podnetih preko portala ili u papirnom obliku na šalteru, i da vrše pregled stanja na računima poreskog obveznika. PROPISI • Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002, 23/2002, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005, 62/2006, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009 i 53/2010, 101/11, 2/12, 93/12 i 47/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 33
  • 33. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.26 OMOGUĆITI UPLATE POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE NA JEDAN RAČUN 34 PREDLOG REŠENJA Da bi izvršio isplatu zarada za jedan mesecposlodavac mora da obračuna i uplati odgovarajuće poreze i doprinose. Propisi nalažu da se uplata poreza vrši po opštinama stanovanja zaposlenih, dok se doprinosi za zdravstveno osiguranje uplaćuju prema regionalnim zdravstvenim centrima, a doprinosi za PIO prema sedištu pravnog lica. Problem je što je isplatiocu zarada nametnuta obaveza da vrši raspored javnih prihoda, a to bi trebalo da čini nadležni državni organ. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Omogućiti preduzećima, preduzetnicima i drugim pravnim licima da prilikom isplata zarada, vrše uplatu jedinstvenog iznosa po osnovu poreza i doprinosa, na jedan račun (npr. Poreska uprava), a da taj državni organ vrše raspodelu tih sredstava. Naravno, ovim ne treba isključiti mogućnost da se uplate vrše i na posebne račune, ako obveznik ima interes da to čini PROPISI • Pravilnik o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa (“Službeni glasnik RS”, br. 104/11, 10/12, 18/12, 95/12, 99/12, 22/13, 48/13, 61/13)
  • 34. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.27 DODATNO UNAPREDITI USLOVE ZA OTPOČINJANJE POSLOVANJA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Iako je u predhodnom izdanju Sive knjige konstatovano da je sprovedena preporuka da se pojednostavi izdavanje PIB-a, što je, između ostalog, omogućilo da Srbija u studiji Svetske banke Doing Business 2013,u kategoriji “Otpočinjanje poslovanja” napreduje za 49 pozicija, i dalje ima dosta mesta za napredak u ovoj oblasti. Naime, Srbija je čak i u ovoj kategoriji tek na 45. od ukupno 189 pozicija. U navedenoj studiji je konstatovano da procedure u vezi sa otpočinjanjem poslovanja u Srbiji traju ukupno 12 dana (overa osnivačkih akata 1 dan; registracija u APR 3 dana; izrada pečata 1 dan; registracija kod Poreske uprave 5 dana; registracija zaposlenih u Fondu PIO 1 dan; uplata taksi 1 dan). Imajući u vidu liberalizaciju otpočinjanja poslovanja propisanu Zakonom o privrednim društvima iz 2011. godine, koja je i omogućila pomenuti napredak Srbije u navedenoj komparativnoj studiji, evidentno je da propisi više nisu problem kada je reč o nepotrebnom komplikovanju otpočinjanja poslovanja. Problem očigledno stvara praksa Poreske uprave i poslovnih banaka.Naime, član 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima propisuje da društvo ne mora upotrebljavati pečat ako zakonom nije drugačije propisano. Dakle, samo društva za koja je to posebnim zakonom propisano moraju imati pečat.Iako je prilikom izrade studije Svetske banke Doing Business 2013 napravljena greška, kada je obračunato 5 radnih dana na ime registracije kod Poreske uprave, obzirom da se PIB izdaje u proceduri registracije kod APR-a, evidentno je da Poreska uprava i dalje nepotrebno komplikuje ovu proceduru. Naime, procedura u APR-u u praksi traje 3 dana, od čega 2 dana koristi Poreska uprava za automatsko generisanje PIB-a. Poslovne banke ne treba da otvaranje poslovnog računa privrednom subjektu, kao i dalje poslovanje u vezi sa tim računom, uslovljavaju posedovanjem u upotrebom pečata, obzirom da zakonom nije propisana obaveza upotrebe pečata u takvom poslovanju. Propisivanje takve obaveze podzakonskim aktima NBS ili internim uputstvima,u direktnoj je suprotnosti sa članom 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima. Poslovne banke trebaju da omoguće privrednim subjektima da se opredele da li je upotreba pečata na nalozima za plaćanja uslov za njihovu valjanost. Ovo isključivo u cilju sprovođenja poslovne politike samih privrednih subjekata. Poslovne banke ne treba da otvaranje poslovnog računa privrednom subjektu uslovljavaju prezentacijom potvrde Poreske uprave o dodeli PIB-a, jer je dovoljan dokaz o toj registraciji rešenje APR-a o registraciji u Registar privrednih subjekata, obzirom da to rešenje sadrži podatak o izvršenoj registraciji PIB-a. Poreska uprava treba da izmeni praksu i omogući APR-u preuzimanje potvrda o dodeli PIB-a u formi elektronskog dokumenta tokom celog radnog dana. PROPISI • Zakon o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11) • Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02, 23/02, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09 i 53/10, 101/11, 2/12, 93/12i 47/13) SIVA KNJIGA 6 Pomak je ostvaren u postupku izdavanja PIB-a, istog dana po podnošenju zahteva Agenciji za privredne registre, čime je omogućena registracija privrednih subjekata u toku jednog dana. Problem sa insistiranjem na upotrebi pečata i dalje postoji, a Narodna banka Republike Srbije bi trebala da naloži poslovnim bankama da omoguće privrednim subjektima da naloge za plaćanje primaju bez pečata ako privredni subjekat to želi. 35
  • 35. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.28 SMANJITI DOPRINOSE I POREZE NA ZARADU 36 PREDLOG REŠENJA Član 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisuje visoke stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprino¬si na zaradu (za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 24%, za obavezno zdravstveno osiguranje 12,3%, za osiguranje za slučaj ne¬zaposlenosti - 1,5%), a član 16. Zakona o porezu na dohodak građa¬na propisuje da se zarada oporezuje po stopi od 10%. Osnovica za obračun je bruto zarada, tako da ona sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (s obzirom na to da je zarada tako definisana čla¬nom 105. stav 2. Zakona o radu), pa ove obaveze u odnosu na neto zaradu koja se isplaćuje zaposlenom realno iznose oko 63%. Ovako visoke obaveze su za poslodavce prevelik teret, pa u praksi rezultiraju povećanjem “sive ekonomije” i nekonkurentnošću poslo¬davaca koji prijavljuju radnike i uplaćuju ove obaveze na pun iznos zarade koju isplaćuju zaposlenima. Takođe je prisutan trend da po-slodavci radnike, a naročito menadžment isplaćuju u manjem delu kroz zaradu, a u većem delu kroz isplate koje vrše iz podignute dividende, koja je po Za¬konu o porezu na dohodak građana oporezovana po stopi od 15%. Kako bi se eliminisala siva ekonomija, a poslodavcima, koji uredno izmiruju obaveze po osnovu isplate zarada zaposlenima, omogućilo konkurentno poslovanje, neophodno je da se smanji visina tih oba¬veza. U suprotnom će se naplata po ovim osnovama kontinuirano smanjivati, jer će deo privrede iz legalnih tokova prilaziti u zonu “sive ekonomije”, dok će oni privredni subjekti koji uredno izmiruju oba¬veze po osnovu isplate zarada zbog nekonkurentnosti ili smanjivati obim poslovanja ili gasiti poslovanje. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Izmeniti član 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijal¬no osiguranje i član 16. Zakona o porezu na dohodak građana tako što će se smanjiti stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi i porezi na zaradu za najmanje 30% u odnosu na sada važeće stope (za najniže zarade) uz uvođenje progresivnog oporezivanja zarade u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana. Usvajanjem ove preporuke, opterećenja na isplatu zarada biće bar donekle usklađena sa uporednom evropskom praksom, što će poslodavcima omogućiti konkurentnost na tržištu EU. PROPISI Nakon uvršćenja ove preporuke u prethodno izdanje Sive knjige, u maju 2013. godine, vršene su izmene navedenih propisa, pa su povećani doprinosi na teret zaposlenog za 2%, a smanjene obaveze poslodavca po osnovu poreza na zaradu takođe za 2%. Tako je samo formalno smanjena obaveza poslodavaca dok je faktički zbirni procenat obaveza ostao identičan. Tačno je da je ukupan iznos obaveza nešto smanjen izmenama Zakona o porezima na dohodak građana, u delu kojim je povećana osnovica preko koje se plaća poreza na zaradu (podignuta je sa 5.000 na 11.000 dinara). Međutim, ova promena je neznatna u odnosu na ukupan iznos obaveza koje opterćuju zaradu, a čiji trošak na kraju ipak snosi poslodavac, tako da preporuku vodimo kao nerešenu. • Zakon o doprinosima za obavezno socijal¬no osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11 i 47/13) • Zakon o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11, 93/12, 114/12, 47/13, 48/13)
  • 36. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.29 POJEDNOSTAVITI POSTUPAK EKSPROPRIJACIJE PREDLOG REŠENJA Složena procedura eksproprijacije zemljišta, otežava, a često i u potpunosti blokira „velike građevinske investicije“ - izgradnju saobraćajne infrastrukture, energetskih objekata i velikih industrijskih objekata. Eksproprijacija podrazumeva tri postupka koji se ne mogu voditi uporedo i zbog toga mogu trajati godinama: - postupak utvrđivanja javnog interesa (član 20. Zakona o eksproprijaciji), koji sprovodi Vlada RS, a protiv koga se može pokrenuti upravni spor; - postupak ekspropijacije (čl.25-36. Zakona), koji sprovodi opštinska-gradska uprava, a protiv koga se može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za finansije i nakon toga voditi upravni spor; - postupak za određivanje naknade (čl.56-62. Zakona), koji sprovodi opštinska uprava, odnosno sud ako se visina ne može utvrditi sporazumno. Eksproprijaciju posebno komplikuje i prolongira član 34. Zakona koji propisuje da korisnik eksproprijacije stiče pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti danom pravosnažnosti odluke o naknadi. U praksi to podrazumeva pravnosnažnost sudske odluke o visini naknade za eksproprijaciju, koji postupak može trajati izuzetno dugo i stopirati celokupnu investiciju, zbog nerealno postavljenog zahteva od strane vlasnika jedne jedine parcele. Ovakvo rešenje nema opravdanje, naročito imajući u vidu obavezu korisnika eksproprijacije iz člana 28. Zakona, da podnese garanciju banke na iznos dinarskih sredstava potrebnih za obezbeđenje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Izmeniti član 34. i 35. Zakon o eksproprijaciji tako da se stupanje u posed eksproprisane nepokretnosti omogući korisniku eksproprijacije odmah po konačnosti rešenja o eksproprijaciji. Takođe, obezbediti eksproprijaciju u korist svih pravnih lica, jer i ta pravna lica mogu sprovodti javni interes. Omogućiti da se službenost može uspostaviti i u korist pravnih lica, a ne samo države, lokalne samouprave, preduzeća u njihovom vlasništvu i fizičkih lica. PROPISI • Zakon o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS", br. 53/95, 23/01, 20/09) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 37
  • 37. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.30 IZMENITI PRAVILNIK O METODOLOGIJI I NAČINU UTVRĐIVANJA TROŠKOVA PRUŽANJA JAVNE USLUGE TAKO DA SE METODOLOGIJA PROPIŠE NA NAČIN KOJI ĆE OMOGUĆITI KONTROLU USKLAĐENOSTI TAKSI I NAKNADA SA TOM METODOLOGIJOM 38 PREDLOG REŠENJA Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge, koji je ministar finansija i privrede usvojio u februaru mesecu 2013. godine, nije proizveo efekte na smanjenje troškova koje privreda i građani plaćaju u postupcima pred republičkim organima. Propisana metodologija je nepotpuna, jer ne daje dovoljno precizne parametare za utvrđivanje troškova koji mogu učestvovati u formiranju cene javne usluge i jasnu metodologiju kako se ti troškovi raspoređuju na pojedinačne usluge, imajući u vidu njihovu vrstu i složenost. Takođe, Pravilnik ne uvažava ni različitost organizacije poslovanja različitih pružaoca javnih usluga, pa je u praksi nemoguća njegova primena. Iz navedenih razloga propisana metodologija ne daje mogućnost sprovođenja kontrole da li su takse i naknade pravično odmerene. Podsećamo da član 17. Zakona o budžetskom sistemu, propisuje pravilo da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge i da ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice, tako da usvojeni pravilnik ne omogućava ostvarenje ovog zakonskog cilja. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Dopuniti Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge tako da se propiše precizna metodologija za utvrđivanje visine taksi i naknada koje za svoje usluge naplaćuju pružaoci javnih usluga, tako da ta metodoligija bude primenjiva na sve pružaoce javnih usluga i da se precizno propiše koji troškovi mogu učestvovati u formiranju cene javne usluge i jasna metodologija kako se ti troškovi raspoređuju na pojedinačne usluge, imajući u vidu njihovu vrstu i složenost. Obezbediti mehanizam za proveru usklađenosti taksi i naknada koje za svoje usluge naplaćuju pružaoci javnih usluga sa Pravilnikom. NOVO PROPISI • Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge (Sl. Glasnik Republike Srbije br. 14 od 13. februara 2013, 25/13, 99/13)
  • 38. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.31 USVOJITI ZAKON O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA, KOJIM ĆE SE OBUHVATITI SVE NAKNADE KOJE SE NAPLAĆUJU ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA PREDLOG REŠENJA Ministarstva finansija već duže vreme obećava da će okončati izradu Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Proklamovani cilj donošenja ovog zakona je onemogućavanje nekontrolisanog uvođenja parafiskalnih nameta, a taj cilj je trebalo postići normom koja bi bila sastavni deo tog zakona, a koja bi propisivala da sve finansijske obaveze koje nosioci javnih ovlašćenja naplaćuju privredi, a nisu porezi i takse, mogu da budu propisane isključivo tim zakonom. Stalno odlaganje finalizacije ovog propisa je napravilo velike probleme u praksi jer su time blokirane najavljivane izmene sektorskih zakona, koji između ostalog uređuju i naknade za korišćenje javnih dobara. Naime, ostala ministarstva ne mogu da predlažu izmene sektorskih zakona, dok se ne zauzme konačan stav o tome da li će naknade za korišćenje javnih dobara biti regulisane tim zakonima ili jedinstvenim zakonom, čije je predlaganje u nadležnosti Ministarstvo finansija. Reč je o vrlo značajnim zakonima iz oblasti energetike, rudarstva, ekologije, vodoprivrede, šumarstva, saobraćaja i urbanizma, pa status quo po ovom pitanju blokira reforme u tim oblastima. Što hitnije usvojiti Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojim će se obuhvatiti sve naknade koje se naplaćuju za korišćenje javnih dobara. U taj zakon obavezno uneti odredbu kojom će se propisati da sve finansijske obaveze koje nosioci javnih ovlašćenja naplaćuju privredi, a nisu porezi i takse, mogu da budu propisane isključivo tim zakonom. Istovremeno je neophodno odredbe o naknadama za korišćenje javnih dobara staviti van snage u svim propisima koji uređuju tu materiju. NOVO PROPISI • Svi propisi koji uređuju naknade za korišćenje javnih dobara SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 39
  • 39. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.32 SPREČITI FREKVENTNA POVEĆANJA VISINE LOKALNE KOMUNALNE TAKSE ZA ISTICANJE FIRME NA POSLOVNOM PROSTORU 40 PREDLOG REŠENJA Obaveza plaćanja lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru propisana je Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i odlu¬ka o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju grada/opštine.Članom 17. Zakona propisano je da se jedinica lokalne samouprave, prilikom utvrđivanja visine ove tak¬se, rukovodi: vrstom delatnosti pravnog lica, površinom i tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta i terito¬rijom, odnosno zonom na kojoj se dati objekat nalazi. Je¬dinica lokalne samouprave svojim aktom utvrđuje visinu ove takse, olakšice, rokove i način plaćanja. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Izmeniti Zakon o finansiranju lokalne samouprave tako što bi se uveli jasni kriterijumi za utvrđivanje visine ove takse, jer postojeći stvaraju pravnu nesigurnost. Jasni kriterijumi bi povećali pravnu sigurnost privrednih subjekata u pogledu visine ove takse i onemogućili bi frekventne izmene njene visine. Takođe bi ujednačili praksu utvrđivanja visine takse za teritoriju cele Republike Srbije. Izmenama Zakona finansiranju lokalne samouprave iz 2012. godine preduzetnici i mala pravna lica su izuzeti od obaveze plaćanja lokalne komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru. U odnosu na privredne subjekte za koje ova taksa nije ukinuta, određeni su precizniji kriterijumi za utvrđivanje njene visine, ali su ti kriterijumi doveli do toga da se u praksi utvrđuju enormne firmarine koje je neophodno smanjiti. PROPISI • Zakon o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012) • Odluke o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju grada/opštine
  • 40. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.33 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU ODREĐIVANJA LOKALNIH KOMUNALNIH TAKSI I NAKNADE ZA KORIŠĆENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Novoosnovani privredni subjekti, kako preduzetnici, tako i privredno društva su u obavezi da kod nadležne uprave javnih prihoda podnesu svu potrebnu dokumentaciju radi određivanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Uz obrazac koji se nalazi na sajtu www.finansijebgd.org prilaže se i sledeća dokumentacija: 1) fotokopija rešenja o registracij organa kod koga je obveznik registrovan, sa svim eventualnim promenama podataka; 2) fotokopija ugovora o zakupu ili drugi dokaz o osnovu korišćenja poslovnog prostora; 3) kopija uplatnice info stana, kada su u pitanju preduztnici; 4) fotokopija rešenja o PIB, ukoliko nije sastavni deo rešenja o osnivanju; 5) fotokopija OP obrazca ili kartona deponovanih potpisa iz banke. Reč je istoj dokumentaciji koja se već podnosi poreskoj upravi, s tim što se ovde traži i dokaz o vlasništvu zakupodavca. Prilikom sprovođenja procedure u kojoj određuju lokalne komunalne takse i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, lokalne uprave javnih prihoda ne treba da traže od obveznika dokumentaciju koja im je javno dostupna na internet stranici Agencije za privredne registre (podaci o registraciji, PIB-u), niti podatke koji nisu neophodni za postupak koji sporovode (OP obrazac, karton deponovanih potpisa), niti podatke koje mogu razmeniti sa drugim organima. Izmenama Zakona finansiranju lokalne samouprave iz 2012. godine preduzetnici i mala pravna lica su izuzeti od obaveze plaćanja lokalne komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru, pa se ova preporuka posredno sprovela u odnosu na tu obavezu. PROPISI • Zakon o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/11, 93/12 i 99/03) SIVA KNJIGA 6 “Nekad se dogodi da su referenti za komunalnu taksu i građevinsko zemljište dve osobe, da sede ili u istoj sobi ili u susednim sobama, ali se dokumentacija predaje posebno za komunalnu taksu, a posebno za građevinsko zemljište!” Unija poslodavaca Srbije 41
  • 41. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.34 UKINUTI OBAVEZU PODNOŠENJA POLUGODIŠNJIH I GODIŠNJIH EVIDENCIJA U VEZI SA PROMETOM DUVANSKIH PROIZVODA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Lica koja se bave maloprodajom duvanskih proizvoda su dužna da dostavljaju polugodišnje i godišnje izveštaje između ostalog i o količini kupljenih duvanskih proizvoda po vrsti i nazivu robne marke po svakom trgovcu na veliko, količini prodatih cigareta po vrsti i nazivu robne marke i stanju zaliha po vrsti i nazivu robne marke. Sačinjavanje ovih izveštaja zahteva vreme i predstavlja značajan administrativni trošak, pri čemu traženi podaci mogu da se provere kroz kontrolu fiskalnih kasa i poslovnih knjiga. Ukinuti ovu obavezu ili je pojednostaviti tako da se iskoriste druge evidencije koje se vode u okviru maloprodaje. PROPISI • čl. 7. Zakona o duvanu (“Sl. glasnik RS”, br. 101/05 i 90/07, 95/10, 36/11, 93/12) • čl. 4. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja evidencija od strane proizvođača duvanskih proizvoda, trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima, uvoznika i izvoznika duvana odnosno duvanskih proizvoda (“Sl. glasnik RS”, br. 114/05 i 118/07) 1.35 UKINUTI OBAVEZU PLAĆANJA TROŠKOVA OPOMENE ZA NEPLAĆENU TAKSU U POSTUPKU PRED KATASTROM NEPOKRETNOSTI SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 42 PREDLOG REŠENJA Služba za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda Republike Srbije, zaheva, na osnovu člana 5. Zakona o republičkim administrativnim taksama, da stranka plati taksu za zahteve i za druge podneske u trenutku kada ih predaje organu nadležnom za prijem zahteva.Ukoliko stranka to ne učini, organ je, u skladu sa članom 14. Zakona, opominje da je dužna da to učini i za tu opomenu joj naplaćuje dodatnu taksu. Međutim, Služba za katastar nepokretnosti dozvoljava plaćanje taksi preko tekućeg računa, a fakturu uvek izdaje nakon prijema zahteva, a dokaz o uplati prima prilikom izdavanja dokumenta. Međutim, u tim slučajevima uvek uredno naplaćuje taksu za opomenu, iako stranka ne može biti kriva što nije platila taksu prilikom predaje zahteva, nego krivicu snosi organ koji nije na vreme izdao fakturu. Problem druge vrste, ali isto tako važan, nastaje kada ni sam organ ne zna kolika će biti visina takse. To se naročito dešava prilikom izdavanja prepisa iz lista nepokretnosti, kada se taksa obračunava po broju listova. U tom slučaju ni organ ni stranka prilikom predaje zahteva ne mogu da znaju iznos takse. Isto se dešava i sa taksama koje su određene u procentima. Potrebno je izmeniti član 14. Zakona o republičkim administrativnim taksama i to u smislu isključivanja slučajeva u kojima stranka fizički ne može da odgovori obavezi u propisanom terminu ili u kojima ni sam organ ne zna iznos takse. Predlog izmena teksta: • U članu 14. stav 1. Zakona o republičkim administrativnim taksama, iza reči "DKP" dodaju se reči “i u slučaju da se visina takse ne može utvrditi u trenutku predaje zahteva, odnosno ukoliko se plaćanje vrši na osnovu fakture izdate od organa nadležnog za prijem zahteva” PROPISI • Zakon o republičkim administrativnim taksama (“Sl. glasnik RS”, br. 43/03, 51/03, 61/09, 54/09, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13)
  • 42. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.36 UKINUTI ADMINISTRATIVNE TAKSE U POSTUPCIMA PRED KATASTROM NEPOKRETNOSTI OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA U procedurama koje sprovodi, Služba za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda Republike Srbije, pored naknada za korišćenje podataka i usluge utvrđene svojom tarifom, insisitira i na plaćanju republičkih administrativnih taksi propisanih glavom XXVII Zakona o republičkim administrativnim taksama. Dakle, stranke naknadu za istu uslugu plaćaju i ovoj republičkoj službi i Republici Srbiji u budžet, što je nedopustivo imajući u vidu odredbu člana 17. stav 8. Zakona o budžetskom sistemu (Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 54 od 17. jula 2009, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12), kojom je izričito propisano da se za jednu javnu uslugu možen naplaćivati samo jedna taksa. U cilju usaglašavanja sa Zakonom o budžetskom sistemu, potrebno je izmeniti TARIFU koja je sastavni deo Zakona o republičkim administrativnim taksama i to tako što će se brisati cela glava XXVII te tarife. Ovu preporuku je više nego jednostavno sprovesti, a to je i obaveza Ministarstva finansija, jer propustom brisanja cele glave XXVII Tarife, Zakon o republičkim administrativnim taksama je ostao neusklađen sa Zakonom o budžetskom sistemu. PROPISI • Zakon o republičkim administrativnim taksama (“Sl. glasnik RS”, br. 43/03, 51/03, 61/09, 54/09, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13) 1.37 POJEDNOSTAVITI PRIVREMENI UVOZ OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Za preduzeće koje se bavi razvojem softvera ili promocijom proizvoda, neophodan je uzorak (hardver) koji se uvozi iz inostranstva. Takva roba se privremeno uvozi, a privremeni uvoz ima ograničeno trajanje. Ukoliko postoji potreba da takva roba ostane duže od roka na koji je odobren privremeni uvoz, postoji obaveza da se ona ocarini i konačno uveze u zemlju. Za carinjenje je neophodno pribaviti RSO sertifikat. Glavni problem je što pribavljanje ovog sertifikata zahteva vreme i novac, tako da privrednici često pribegavaju tome da uzorke vraćaju nazad u inostranstvo pa ponovo obavljaju privremeni uvoz, što stvara dodatne troškove. Izmeniti carinske propise na način da se omogući veća fleksibilnost u režimu privremenog uvoza, a prilikom uvoza praviti razliku da li se neki proizvod uvozi zbog dalje prodaje u Srbiji ili ne. Omogućiti uvoz bez sertifikata kad proizvod nije namenjen daljoj prodaji. PROPISI • Carinski zakon (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012) • Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009) • Tehnički propisi koji uređuju standarde SIVA KNJIGA 6 I pored toga što je u novembru mesecu 2012. godine menjan Carinski zakon, po preporuci nije postupljeno, jer nisu menjane odredbe koje uređuju privremeni uvoz. 43
  • 43. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.38 OMOGUĆITI REALIZACIJU HIPOTEKE U VANSUDSKOM POSTUPKU 44 PREDLOG REŠENJA Još je krajem 2005. godine usvojen Zakon o hipoteci („Sl. glasnik RS”, br. 115 od 27. decembra 2005), koji je u članu 49. stav 1. propisao da „Hipoteka prestaje i kad je, na osnovu verodostojne isprave ili izvršne isprave, u skladu sa ovim zakonom, predmet hipoteke prodat vansudskim putem”. Stavom 2. tačkom 3. istog člana je citirana odredba obesmišljena, jer je propisano da: „prava docnijih hipotekarnih poverilaca ostaju rezervisana”. Citirana odredba je u suprotnosti sa institutom hipoteke, kao sredstvom obezbeđenja, jer se njenom primenom obesmišljava i onemogućava realizacija same hipoteke. Naime, niko nema ineres da kupi nepokretnost koja će ostati opterećena hipotekama kasnijeg reda namirenja. Na ogroman problem koji ova odredba stvara u praksi već godinama ukazuju poslovne banke, koje međusobnim dogovorom uspevaju da prevaziđu problem. Međutim, na ovaj način se problem ne rešava suštinski i celovito i jedino ga je moguće rešiti tako što bi se sporna odredba izmenila. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Potrebno je izmeniti Zakon o hipoteci („Sl. glasnik RS”, br. 115 od 27. decembra 2005), tako što će se u članu 49. stav 2. brisati tačka 2). Neverovatna je inercija Ministarstva finasija da postupi po ovoj opravdanoj preporuci, koja još od usvajanja Zakona o hipoteci, dakle već osam godina, u potpunosti obesmišljava vansudsku realizaciju hipoteke. PROPISI • Zakon o hipoteci („Sl. glasnik RS”, br. 115 od 27. decembra 2005)
  • 44. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.39 POJEDNOSTAVITI PROCEDURE ZA EKSPRESNE POŠILJKE OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Postoje problemi u implementaciji Carinskog zakona (Sl. Glasnik Republike Srbije br. 18/2010) i Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (Sl. glasnik Republike Srbije br. 93/2010), u vezi sa pojednostavljivanjem procedure carinjenja ekspresnih pošiljki. Implementacija navedenih propisa zavisi od razvijanja carinskog informacionog sistema i zbog toga pojednostavljene procedure za ekspresne pošiljke još uvek nije implementirana u praksi. Ukazujemo i na to da je neophodno obezbediti povezivanje carinskih i kompanijskih servera, sa dvosmernom razmenom podataka, kako bi se omogućilo unapređenje trgovine, standardizacija i pojednostavljenje procedura. To bi omogućilo izuzetno brzo carinjenje ekspresnih pošiljaka. Ovo pitanje je veoma značajno za dalju ekonomsku liberalizaciju i jedan je od uslova za povećanje stranih investicija. Takođe, potrebno je propisati pojam de-minimis pošiljaka, na koje se, do propisane vrednosti, ne plaćaju ni carinske dažbine ni PDV. Sadašnja definicija malih pošiljaka nekomercijalne prirode je takva da se na te pošiljke (vrednosti do 50 evra) ne plaćaju carinske dažbine, ali plaća se PDV. De-minimis mehanizam je uveden u Evropi jer je skuplje organizovati naplatu dažbina za takve pošiljke, nego što same dažbine iznose. Ovo pitanje je veoma značajno za dalji razvoj e-trgovine. Kako bi se osigurao dalji napredak u oblasti carina, neophodno je da se: - razvije efikasan carinski informacioni sistem i obezbedi implementacija pojednostavljenih procedura, uključujući i povezivanje sa serverima kompanijama i automatsko carinjenje; - omogući puna implementacija pojednostavljenih procedura koje su predviđene pravnim okvirom; - uvede i definiše pojam de-minimis pošiljake, odnosno pošiljake na koje se, do propisane vrednosti, ne plaćaju ni carinske dažbine ni PDV; - obezbedi dalje unapređenje procedura pojednostavljenog izvoznog carinjenja za pošiljke do 1,000 evra i da se razmotri mogućnost povećanja vrednosnog limita na 5,000 evra; - obezbedi efikasna edukacija carinskog osoblja kako bi se obezbedila i implementacija novog zakonskog okvira u praksi i ujednačenost sprovođenja procedura, s ciljem stvaranja predvidjivog poslovnog ambijenta za trgovinu i priliv investicija; - smanjenje diskrecionih prava carinskih službenika i uvođenje odgovornosti za zadržavanje/kontrolu pošiljki bez pravog osnova, uz primenu analize rizika. PROPISI • Carinski zakon (Sl. Glasnik Republike Srbije br. 18/2010); • Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom (Sl. Glasnik Republike Srbije br. 93/2010); • Drugi podzakonski akti koji obezbeđuju implementaciju relevantnih odredbi Carinskog zakona SIVA KNJIGA 6 NOVO 45
  • 45. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA 1.40 POSTUPAK BRISANJA PRIVREDNIH SUBJEKATA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Stavom 6. člana 29. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji otežan je postupak brisanja privrednih društava i preduzetnika iz Registra privrednih subjekata koji vodi APR jer se prethodno mora pribaviti i istovremeno sa predajom registracione prijave brisanja privrednog društva, odnosno preduzetnika predati „dokaz o prestanku poreskih obaveza“- poresko uverenje, koje izdaje Poreska uprava koji ne sme biti stariji od pet dana. S obzirom da poresko uverenje izdaju i lokalna i republička poreska administracija, dešava se često da zbog kratkog roka važenja poreskog uverenja (5 dana), istekne jedno poresko uverenje dok drugo pristigne (poreska administarcija ima rok od 15 dana da izda uverenje). Na moguće rešenje ovog problema već je ukazano u preporuci 1.3.; međutim kako je ova preporuka i dalje samo delimično rešena, do njenog potpunog usvajanja predlažemo da se član 29, stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmeni tako što će se rok od 5 dana važenja poreskog uverenja produžiti na 15 dana. SIVA KNJIGA 6 NOVO 46 PROPISI • Zakona poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/2002,84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007,20/2009 (pogledaj i čl. 28, 29, 30. i 31), 53/2010 (pogledaj i čl.47-51), 101/2011 (pogledaj i čl. 51-54), 2/2012, 93/2012(pogledaj i čl. 36-44,) 47/2013 (pogledaj i čl. 45-49) i 108/2013(pogledaj i čl. 10-11). Vidi: čl. 431. Zakonika - 85/2005-30. Vidi: čl. 58. st. 2. Zakona - 62/2006-12. Vidi: čl. 189. al. 2.Zakona - 72/2009-53.
  • 46. 1. MINISTARSTVO FINANSIJA I NARODNA BANKA 1.41 OMOGUĆITI KORIŠĆENJE „PEJPAL" NAČINA PLAĆANJA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Građani Republike Srbije ne mogu da koriste pune usluge «Pejpal» sistema, s obzirom da im je zabranjeno držanje deviznih sredstava na računima banaka u inostranstvu. Predlažemo da se razmotri mogućnost izmene Zakona o deviznom poslovanju ili Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računima kod banke u inostranstvu, u smislu omogućavanja rezidentima Srbije da mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko strane institucije elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga. Takođe je neophodno Carinski zakon uskladiti sa potrebama izvoznika koji bi koristili ovaj sistem PROPISI • Zakon o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11, 119/12) • Odluka o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu («Službeni glasnik RS», br. 31/2012) • Carinski zakon (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012) SIVA KNJIGA 6 Izmenama Zakona o deviznom poslovanju od decembra 2012.. u članu 32. Zakona, dodati su novi stavovi 2. i 3. koji propisuju da rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko strane institucije elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga. Međutim, izmenom propisa je problem samo delimično rešen, a «Pejpal»sistem je zaživeo jednosmerno. Naime, izmena propisa nije omogućila upravo ono za čim Republika Srbija ima najveći interes, a to je povećanje izvoza putem ovog sistema, koji podrazumeva mogućnost povraćaja novca kupcu u inostranstvu i vraćanje reklamirane robe u jednostavnoj proceduri. 47
  • 47. 2. MINISTARSTVO PRIVREDE 2.1. UKINUTI OBAVEZU VOĐENJA EVIDENCIJE PRODATIH TURISTIČKIH PUTOVANJA NA DNEVNOM NIVOU 48 PREDLOG REŠENJA Turističke agencije se žale da im propisani način vođenja Knjige evidencije prodatih turističkih putovanja stvara problem u poslovanju. Naime, Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije ugovora zaključenih sa trećim licima kojima je povereno izvršenje usluga iz programa putovanja i prodatih turističkih putovanja („Sl. glasnik RS, br. 37 od 31. maja 2011) propisuje da se Knjiga evidencija ažurira na dnevnoj bazi, tako da su u turističke agencije u obavezi da iste podatke unose dva puta, prvo u ugovor o turističkom putovanju, a zatim i u navedenu evidenciju. Takođe, navode da su u obavezi da istom državnom organu turističkoj inspekciji, dva puta dostavljaju ove iste podatke o prodatim turitičkim aranžmanima. Turističkim agencijama problem stvara i obaveza predviđena članom 8. Pravilnika, po kojoj turistička agencija posrednik u prodaji dnevno dostavlja organizatoru turističkog putovanja podatke koji se unose u Knjigu evidencije prodatih turističkih putovanja, uključujući i broj i datum fiskalnog isečka. Ovakva birokratija turističkim agencijama stvara probleme u poslovanju naročito u vreme sezone, kada ne mogu blagovremeno da ispoštuju ove procedure. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Ukinuti obavezu dnevnog vođenja evidencije prodatih turističkih putovanja, propisanučlanom 45. stav 1, tačka 4. Zakona o turizmu. Imaući u vidu da stav 2. istog člana prenosi u nadležnost Ministru da propiše oblik, sadržinu i način vođenja evidencije prodatih turističkih putovanja, po kom osnovu je i donet sporni Pravilnik, navedeni problem verovatno može biti delimično rešen i izmenama tog Pravilnika. Obzirom da je Pravilnikom predviđena mogućnost elektronskog vođenja knjiga evidencije, smatramo da bi nadležno ministarstvo problem moglo da reši obezbeđivanjem jednostavnog softvera turističkim agencijama, koji bi obezbedio automatsko generisanje jednom unetih podataka u ugovor o turističkom putovanju i u elektronsku Knjigu evidencije prodatih turističkih putovanja i slanjem kroz elektronsku poštu organizatoru turističkog putovanja i eventualno turističkoj inspekciji. Ovo je način da se malim turističkim agencijama pomogne da na najednostavniji mogući način sprovode zakonsku obavezu čiji je cilj zaštita korisnika usluga. PROPISI • Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS, br. 36/09, 88/10, 99/11, 93/12) • Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije ugovora zaključenih sa trećim licima kojima je povereno izvršenje usluga iz programa putovanja i prodatih turističkih putovanja („Sl. glasnik RS, br. 37 od 31. maja 2011)
  • 48. 2. MINISTARSTVO PRIVREDE 2.2. BRISANJE REGISTRACIJE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI I NAKON PROTEKA ROKA OD 6 MESECI OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Članom 33. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre je propisana mogućnost poništaja registracije isključivo u odnosu na registraciju osnivanja privrednog društva, ali ne i utvrđivanje ništavosti registracije drugih promena, kao što je prenos udela, promena zakonskog zastupnika i slično. Jasno je da taj procesni zakon nije moga propisati ništavosti mimo razloga propisanih Zakonom o privrednim društvima. Međutim, ovakva regulativa ne omogućava licu, čiji je identitet zloupotrebljen prilikom registracije promene člana udela ili zakonskog zastupnika, brz i efikasan mehanizam zaštite. Ceo problem je dodatno iskomplikovan odredbom člana 30. ovog zakona, jer je propisano da se brisanje registrovanog podatka ili dokumenta po službenoj dužnosti može izvršiti najkasnije u roku od 6 meseci računajući od narednog dana od objave istog. Iz navedenog razloga predlažemo da se član 30. stav 1. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre izmeni tako što će se propisati mogućnost brisanje registracije po službenoj dužnosti i nakon proteka roka od 6 meseci (a najkraće na period od 2 godine) od dana registracije. PROPISI • Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS, br. 99/01) SIVA KNJIGA 6 NOVO 49
  • 49. 3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA 3.1 UKINUTI ZDRAVSTVENE KARTICE - KNJIŽICE 50 PREDLOG REŠENJA Članom 112. Zakona o zdravstvenom osiguranju je propisano da zdravstveni osiguranici svoj status dokazuju posedovanjem zdravstvene kartice. Članom 8. Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite, propisano je da sezdravstvena knjižica periodično overava.Takođe je propisano daoveru zdravstvene knjižice vrši matična filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a na osnovu raspoloživih podataka unetih u matičnu evidenciju. Ukoliko dospeli doprinosi nisu plaćeni overa neće biti izvršena. Član 16e Pravilnika propisuje da promene nastale u toku trajanja zdravstvenog osiguranja kao i prestanak zdravstvenog osiguranja, na osnovu podnete prijave promene u zdravstvenom osiguranju i odjave sa zdravstvenog osiguranja, u karticu unosi matična filijala elektronskim putem. Obaveza posedovanja zdravstvene kartice osiguranicima nepotrebno komplikuje zdravstvenu zaštitu i podrazumeva zastarelu, suvišnu, skupu i često komplikovanu proceduru overe zdravstvene kartice. Obzirom da na republičkom nivou postoji elektronska baza podataka o uplatama doprinosa, a da osiguranici poseduju savremene čipovane lične karte, nije jasno čemu služe zdravstvene kartice. Dodatno, potpuno je besmislena procedura da osiguranici, zbog promene sedišta poslodavca, moraju da se odjavljuju u jednoj, a prijavljuju u drugoj matičnoj filijali jednog te istog republičkog Fonda. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Ukinuti zdravstvene kartice knjižice kroz izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i ukidanje Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite. Obezbediti da se putem čipovanih ličnih karti vrši on line provera prava na zdravstevu zaštitu direktnim linkom prema Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. U međuvremenu, omogućiti osiguranicima overu zdravstvene kartice u bilo kojoj filijali – organizacionoj jedinici Republičkog fonda, obzirom da postoji Centralna elektronska baza podataka, a posebno ukinuti besmislenu proceduru odjave u jednoj, a prijave u drugoj matičnoj filijali u slučaju selidbe, jer takva duplirana procedura nema nikakvo opravdanje. PROPISI Podsećamo da je još Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja osnovan usvajanjem Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja,još u maju 2010.godine i da pored toga što je ta baza svih osiguranja na republičkom nivou trebala da postane ažurna još od 01. januara 2013 godine, to se nije desilo. Apelujemo na Fond PIO, RZZO, Poresku upravu, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i resorna ministarstva da urade sve što je u njihovoj moći da obezbede funkcionisanje Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i da ukinu zdravstvene knjižice, jer nije prihvatljivo da zbog neažurnosti republičke uprave svi građani Srbije prolaze kroz suvišnu proceduru overe zdravstvenih knjižica. • Član 112. Zakona o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05, 57/11, 119/12, 55/13) • Pravilnik o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite(“Službeni glasnik RS”, br. 68/06, 49/07, 50/07, 95/07, 127/07, 37/08, 54/08, 61/08, 1/09, 25/09, 42/10, 45/10, 103/10, 89/11, 91/11, 34/12, 78/12, 81/12, 96/12, 98/12)
  • 50. 3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA 3.2 OBEZBEDITI REALIZACIJU PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Član 142. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju i član 17. stav 3. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja propisuju da se prava iz zdravstvenog osi¬guranja ostvaruju na osnovu overene isprave o osiguranju (zdrav¬stvene kartice). Član 142. stav 2. Zakona propisuje da se overa zdravstvene karti¬ce vrši na osnovui dokaza da je uplaćen dospeli doprinos u skladu sa zakonom. Član 8. stav 1. i član 9. Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osigu¬ranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite propisuju da se zdravstvena knjžica periodično overava na šest meseci. Dakle, uslov za realizaciju prava iz zdravstvenog osiguranja za za¬poslena lica i članove njihovih porodica je dokaz da poslodavac uredno izmiruje doprinose po tom osnovu, iako oni na ispunjenje ove obaveze poslodavca nemaju uticaj. Ovakva odredba zaposlena lica stavlja u teži položaj od nezaposlenih. S druge strane, poslodavcima se u slučaju kašnjenja prilikom upla¬te doprinosa obračunava kamata, tako da je realizacija prava iz zdravstvenog osiguranja obveznicima uskraćena iako se naplata za taj period vrši, uz uredno zaduživanje kamatom. Iako je naša osnovna preporuka da se zdravstvene kartice (knjižice) ukinu kao suvišne, obzirom na postojanje centralizovane baze podataka o osiguranicima, dok se one ne ukinu, neophodno je pojednostaviti proceduru overe. U tom smislu, moguće je preduzeti među korak koji bi se ogledao u sledećem: 1. Izmeniti član 142. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju tako da glasi: “Overu dokumenata iz stava 1. ovog člana vrši matična filijala na osnovu raspoloživih podataka, odnosno na osnovu doka¬za da je osiguranik prijavljen u skladu sa zakonom, kao i po¬slodavac kome je matična filijala, na osnovu dokaza o prijavi zaposlenog, izdala posebno sredstvo (markica i dr.), kojim se vrši overavanje isprave o osiguranju u skladu sa propisima do¬netim za sprovođenje ovog zakona.” U stavu 6. zapeta i reči: „samo u slučaju hitne medicinske pomoći“ brišu se. 2. U članu 17. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja brisati stav. 4. 3. Proceduru overe zdravstvene kartice (knjižice) i izdavanja markica za overu sprovoditi bez zahteva za dostavu dokaza o uplatama doprinosa, a obezbediti blagovremnu razmenu podataka o uplatama u komunikaciji. SIVA KNJIGA 6 PROPISI • Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05, 57/11, 119/12, 55/13) • Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (“Službeni glasnik RS”, br. 10/10, 18/10, 46/10, 52/10, 80/10 i 1/13) • Pravilnik o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite (“Službeni glasnik RS”, br. 68/06, 49/07, 50/07, 95/07, 127/07, 37/08, 54/08, 61/08, 1/09, 25/09, 42/10, 45/10, 103/10, 89/11, 91/11, 34/12, 78/12, 81/12, 96/12, 98/12) 51
  • 51. 3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA 3.3 IZJEDNAČITI USLOVE FINANSIRANJA BOLOVANJA ZBOG POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE REHABILITACIJE SA FINANSIRANJEM BOLOVANJA IZ DRUGIH RAZLOGA 52 PREDLOG REŠENJA Članom 102. stav 2. Zakon o zdravstvenom osiguranju propisano je da naknadu zarade zaposlenom u slučaju bolovanja (privremene sprečenosti za rad), ako je duže od 30 dana, obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Stavom 3. je propisan izuzetak po kome poslodavac tu naknadu obezbeđuje za sve vreme trajanja bolovanja u slučaju ako je uzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću zaposlenog. Ovo zakonsko rešenje komplikuje ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, a u praksi često dovodi do diskriminacije prilikom zapošljavanja. Naime, poslodavcima nije u interesu da zapošljavaju radnike koji su skloniji profesionalnim bolestima, zbog prethodnog radnog angažovanja ili predispozicija za te bolesti. S druge strane, povreda na radu u velikom procentu nije uzrokovana krivicom ili nemarom poslodavca, a ako jeste on je po tom osnovu odgovoran za materijalnu i nematerijalnu štetu samom zaposlenom. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Predlažemo izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, tako što bi se u članu 102. Zakona brisali st.3, 4, i 5. Na ovaj način će se izjednačiti uslovi za ostvarivanje prava na naknadu zarade u svim slučajevima privremene sprečenosti za rad zaposlenih lica. Alternativno je moguće propisati obavezu poslodavca na nadoknadu štete Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, u visini isplaćenih zarada konkretnom radniku, sve dok je u random odnosu kod tog poslodavca, a ukoliko se u sudskom postupku dokaže da je povreda na radu ili profesionalna bolest direktna posledica krivice ili nemara tog poslodavca. PROPISI • Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05, 57/11, 119/12, 55/13)
  • 52. 3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA 3.4 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU ZA OSTVARIVANJE NADOKNADE ZARADE ZA VREME BOLOVANJA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Procedura ostvarivanja prava na refundaciju zarade ili ostvarivanja nadoknade zarade za vreme bolovanja je nepotrebno iskomplikovana i nehumana, imajući u vidu da kroz nju prolazi bolesna osoba. Članom 81. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obavezno zdravstvenog osiguranja je propisana obaveza dostavljanja 9 dokumenata radi ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Međutim, u praksi je sve još komplikovanije, a dodatni je problem što se i prilikom produžavanja bolovanja ponovo dostavlja veći broj identičnih dokumenata. Tako se za 1. mesec bolovanja dostavlja 11 dokumenata (Izveštaj lekarske komisije, Obrazac OZ-6 -Doznaka Obrazac OZ-7 - potvrda o ostvarenoj zaradi, Obrazac OZ-10 –spisak obracunatih naknada zarada , Ugovor sa bankom o otvaranju namenskog racuna za bolovanje, Fotokopija DEPO KARTONA, Dokaz o tome da je poslodavac isplatio zarade za ostale radnike – overen OD obrazac, Dokaz o izvrsenoj isplati zarada za ostale radnike - overen OPJ obrazac, Izjava poslodavca da su plaćeni doprinosi za sve radnike, kopija prijave za radnicu koja ide na trudničko bolovanje , kopija ugovora o radu između poslodavca i radnice koja ide na trudničko bolovanje). Za 2. i 3. mesec podnosi se 8 dokumenata, a za svaki naredni mesec po 9 dokumenata, od čega se brojni nepotrebno ponavljaju. Izmeniti Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obavezno zdravstvenog osiguranja tako da se ove procedure pojednostave i da se prava osiguranika ne uslovljavaju izvršenjem obaveze poslodavca prema trećim licima, jer ta prava nisu u vezi sa stečenim pravima osiguranika. Predlažemo da se uspostavi elektronski servis za prijem dokumenata za ostvarivanje prava na nadoknadu zarade za vreme bolovanja, jer je nehumano očekivati od bolesnika i trudnica da satima stoje u redovima pred šalterima radi ostvarenja tog prava. PROPISI • Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05, 57/11, 119/12, 55/13) • Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 10/10, 18/10, 46/10, 52/10, 80/10 i 1/13) SIVA KNJIGA 6 Pravilnik nije izmenjen, ali je RFZO po predlogu NALEDa uputio instrukciju svim svojim filijalama o promeni načina postupanja prilikom ostvarivanja prava zaposlenih trudnica na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. 53
  • 53. 3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA 3.5 IZJEDNAČITI PRIVATNE I DRŽAVNE PRUŽAOCE ZDRAVSTVENIH USLUGA 54 PREDLOG REŠENJA Lica koja su obavezno zdravstveno osigurana ne mogu da zdravstvene usluge koje su tim osiguranjem pokrivene primaju u privatnim zdravstvenim ustanovama ili pri¬vatnim praksama. Ovakvim rešenjem se diskriminišu privatni pružaoci zdravstvenih usluga, a osiguranici ostaju uskraćeni za bržu i efikasniju zdravstvenu zaštitu. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Izmeniti propise tako da se licima koja imaju obavezno zdravstveno osiguranje omogućikorišćenje zdravstvenih usluga u privatnim zdravstvenim institucijama i privatnoj praksi, s tim što će iznos troškova za takvo lečenje, koji osiguranje priznaje, biti nadoknađen osiguraniku od strane Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje. Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz decembra 2012. stvoreni su početni uslovi za finasiranje usluga privatne prakse, odnosno uslovi da se osiguranikuomogućikorišćenje zdravstvenih usluga u privatnim zdravstvenim institucijama i privatnoj praksi. Međutim, implementacija ovog rešenja treba da se unapredi kako bi izmena Zakona zaživela u praksi. PROPISI • Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13) • Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05, 57/11, 119/12, 55/13)
  • 54. 3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA 3.6 UKINUTI ZABRANU OBAVLJANJA ODREĐENIH VIDOVA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE PRIVATNOM SEKTORU OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Članom 48. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti zabranjeno je da se privatnim kapitalom osnivaju institucija koje obavljaju hitnu medicinsku pomoć, snabdevanje krvlju i krvnim derivatima, uzimanje, čuvanje i presađivanje organa i delova ljudskog tela. Izmeniti član 48. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti tako što će se brisati ova odredba i omogućiti i privatnom sektoru da osniva institucije za pružanje ovih vidova zdravstvene zaštite. Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz decembra 2012. nije uvažena ova preporuka i ni jedna od pobrojanih delatnosti nije omogućena privatnom sektoru, većsu sve ostale rezervisane isključivoza državni sektor. PROPISI • Član 48. stav 3. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13) 3.7 OMOGUĆITI UTVRĐIVANJA PRIVREMENE NESPOSOBNOSTI ZA RAD (ODREĐIVANJA BOLOVANJA) OD STRANE ZDRAVSTVENE USTANOVE OSNOVANE PRIVATNIM KAPITALOM PREDLOG REŠENJA Da bi zdravstvena ustanova osnovana privatnim kapitalom mogla da utvrđuje privremenu sprečenost za rad (određuje bolovanje), neophodno je da o tome ima zaključen odgovarajući Ugovor sa Republičkim Zavodom za zdravstveno osiguranje. Imajući u vidu da Republički fond za zdravstveno osigu¬ranje sa zdravstvenim ustanovama osnovanim privatnim kapitalom ne zaključuje pomenute ugovore (iz samo njima poznatih razloga ili ta praksa još nije zaživela), dolazi do diskriminisanja zdravstvenih ustanova osnovanih privatnim kapitalom. Obezbediti doslednu primena propisa i otpočeti zaključivanja ugovora sa pružaocima zdravstvenih usluga koji su osnovani privatnim kapitalom. PROPISI • Nije potrebna promena propisa. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 55
  • 55. 3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA 3.8 OBEZBEDITI USPOSTAVLJANJE INSTITUCIONALENIH KAPACITETA KOJI BI SE BAVILI PITANJIMA BEZBEDNOSTI HRANE, U CILJU OLAKŠANJA UVOZA I IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA 56 PREDLOG REŠENJA Članovi Grupacije laboratorija za ispitivanje hrane insistiraju na izmeni važećeg Zakona o bezbednosti hrane i pratećih podzakonskih akata, kao i na formiranju Agencije za bezbednost hrane. Kao razlog za to navodi se da postojeća regulativa ne obezbeđuju adekvatan nadzor u ovoj oblasti, pa se stiče utisak da se Srbija ne bavi analizom rizika u vezi sa hranom, što u praksi jako opterećuje i uvoz i izvoz pojedinih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. Posebno se insistira na izmeni Pravilnika o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa i Vodiča za primenu mikrobioloških kriterijuma za hranu, zbog neprimenjivosti u praksi. Iako je Zakon o bezbednosti hrane donet 2. juna 2009. godine, u cilju usaglašavanja sa propisima Evropske unije, taj propis nije uzeo u obzir specifičnosti domaće proizvodnje, pa ga je potrebno uskladiti sa realnim potrebama. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Izmeniti Zakon o bezbednosti hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 41/09) tako što će se u skladu sa uporedno pravnom praksom tim zakonom propisati osnivanje Agencije za bezbednost hrane i hrane za životinje, čija će nadležnost, pre svega, biti da upravlja rizikom u vezi sa bezbednošću hrane (verovatnoća i težina štetnog delovanja hrane na zdravlje ljudi), odnosno da vrši procenu tog rizika, donosi mere ograničenja stavljanja te hrane na tržište i povlačenja sa tržišta, kao i da nadležne državne ograne, subjekte u poslovanju hranom i hranom za životinje, potrošače i druge nadležne institucije i zainteresovane strane obaveštava o tim rizicima, uključujući identifikaciju hrane i hrane za životinje koje nose rizike, rizike koje predstavljaju i mere koje se preduzimaju ili će se preduzimati u cilju eliminacije, sprečavanja ili uklanjanja tih rizika. Nadležnost te agencije bi bila i da na osnovu analize efekata važećih propisa predlaže Vladi donošenje i izmenu propisa kojima se uređuje kvalitet hrane, a u cilju zaštite interesa potrošača i proizvođača hrane, vodeći računa da se utiče na poboljšanje kvaliteta hrane i podsticanja izvoza i kontrole uvoza hrane i hrane za životinje. Ako trenutno ne postoje finansijski kapaciteti da se osnuje navedena agencija, Zakon treba izmeniti tako da se obezbediti efikasno obavljanje ove značajne funkcije u okviru postojećih institucionalnih kapaciteta, sve dok se ne steknu uslovi za osnivanje navedene agencije. NOVO PROPISI • Zakon o bezbednosti hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 41/09)
  • 56. 4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE 4.1 UKINUTI RADNU KNJIŽICU PREDLOG REŠENJA Izdavanje radne knjižice i vođenje evidencije o njima predstavlja nepotrebno administrativno opterećenje i za poslodavce (privredne subjekte) i za zaposlene. Podaci sadržani u radnoj knjižici se već nalaze u bazama podataka i evidencijama drugih nosilaca javnih ovlašćenja, pre svega Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. U tom smislu uverenje o podacima iz matične evidencije („uverenje o penzijskom-radnom stažu“) koje izdaje taj organ sadrži sve podatke neophodne za ostvarenje prava koje sadrži i radna knjižica. Obaveza posedovanja radne knjižice u praksi samo stvara probleme – negativne efekte (npr. zadržavanje knjižice od strane poslodavca, rekonstrukcija izgubljene knjižice i sl) koje može zaposlenom onemogućiti ostvarivanje budućih prava iz radnog odnosa. Ukidanjem ove obavezeprivreda Srbijeuštedela bi oko 3,6 mil. EUR na godišnjem nivou, a dodatno bi bila onemogućena navedena zloupotreba od strane poslodavaca. Izmeniti Zakon o radu tako što će se brisanjem člana 204, ukinuti obaveza posedovanja radne knjižice. Ukinuti Pravilnik o radnoj knjižici („Službeni glasnik RS“, broj 17/97). Podsećamo da je još Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja osnovan usvajanjem Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja,još u maju 2010.godine i da pored toga što je ta baza svih osiguranja na republičkom nivou trebala da postane ažurna još od 01. januara 2013 godine, to se nije desilo. Apelujemo na Fond PIO, RZZO, Poresku upravu, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i resorna ministarstva da urade sve što je u njihovoj moći da obezbede funkcionisanje Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i da ukinu radne knjižice, jer nije prihvatljivo da zbog neažurnosti republičke uprave svi građani Srbije prolaze kroz suvišnu proceduru dokazivanja radnog staža radnom knjižicom. PROPISI • Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09); • Pravilnikoradnojknjižici („Službeni glasnik RS“, broj 17/97) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 57
  • 57. 4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE 4.2 POJEDNOSTAVITI OSTVARIVANJE PRAVA NA PORODILJSKU NADOKNADU 58 PREDLOG REŠENJA Procedura ostvarivanja prava na porodiljsku nadoknadu je veoma komplikovana. Za ostvarivanje prava iz zdravstvene zastite (trudničko i porodiljsko bolovanje) dostavlja se preko 12 raznih dokumenata, od izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad, izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu, preko rešenja iz APR, ugovora o radu, fotokopije prijava na Fond za PIO i Fond za zdravstvo, fotokopije radne knjižice, rešenja o porodiljskom odsustvu, rešenja o odsustvu radi nege deteta, potvrdu o broju zaposlenih, pa do obračuna zarada za poslednjih 12 meseci koji predhode mesecu kada počinje bolovanje,izvodi banke o plaćenim doprinosima itd. Ukupno se traži čak 86 listova. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Neophodno je da se ova procedura maksimalno pojednostavi i to tako što se od korisnika neće tražiti dokumentacija koju je već dostavljao ili dokumente sa podacima koji su sadržani u elektornskim registrima. Takođe, potrebno je informaciono povezati Poresku upravu i Fond za socijalno osiguranje kako bi mogli da razmenjuju podatke, (npr, Poreska uprava ima podatke o obračunatim i plaćenim porezima i doprinosima koji se isplaćujupo svim osnovama, pa ih Fond može odatle preuzeti elektronskim putem). Da bi porodilja ostvarila pravo na naknadu, poslodavac prvo mora da dostavi zahtev za porodiljsko odsustvo. Uz taj zahtev on mora da priloži još 86 raznoraznih papira – fotokopija i originala. Taj nepotrebno veliki broj dokumenta u praksi prikupljaju zajedničkim snagama zaposlena žena, buduća porodilja i poslodavac. Verovatno svako od njih ponaosob ne bi imao dovoljno ni snage a ni živaca da sam nabavi toliku količinu dokumenata. Đerđ Pap, UVRA PROPISI • Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", 16/02, 115/05 i 107/09)
  • 58. 4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE 4.3 UKINUTI OBAVEZU PREDAJE FONDU PIO OBRAZACA ZA UPIS STAŽA PREDLOG REŠENJA Iako je u mogućnosti da razmenjuje podatke sa ostalim državnim organima, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nepotrebno komplikuje proceduru upisa staža. Insistira na predaji M4 obrasca, uz koji je potrebno fizički doneti na uvid PP OD obrasce za celu godinu, obračune zarada i izvode o izvršenim ispaltama doprinosa, takođe za celu godinu za koju se vrši upis staža. Ovo je nepotrebno jer se u toku godine obrasci o izvršenim isplatama predaju Poreskoj upravi, a za svaku isplatu posebno. Identičan je problem i sa predajom M-UN obrazaca. Iako je Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja donet još 2010. godine nije obezbeđena njegova implementacija, koja bi eliminisala ovu proceduru. Hitno implementirati Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i ukinuti proceduru pred Fondom PIO, u kojoj se predaju i overavaju obrazci za upis staža. U konkretnom slučaju, čak i ako opstane obaveza overe obrazaca za upis staža (Obrazac M4 i MU-N), Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje u toj proceduri treba da preuzima podatke o izvršenim isplatama direktno od Poreske uprave, a ne da traži dostavu dodatnih dokaza. PROPISI • Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/03, 64/04 - odluka usrs, 84/04 - dr. zakon, 85/05, 101/05 - dr. zakon, 63/06 - odluka usrs, 5/09, 107/09, 30/10, 101/10, 93/12, 62/13) • Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja("Sl. glasnik RS", br. 30/2010) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 59
  • 59. 4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE 4.4 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU PRIJAVE ZAPOSLENIH NA OBAVEZNO OSIGURANJE OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Prilikom prijave novozaposlenih radnika na obavezno osiguranje potrebno je izvršiti prijavu radnika kod tri ra¬zličite institucije, i to kod: Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Fonda za zdravstveno osiguranje. Za ove institucije, kada je u pitanju isti radnik, potrebno je izvršiti prijavu i dostaviti skoro 90% identičnih podataka (podaci o firmi, podaci o radniku, podaci o zaposlenju). Pri tome je potrebno popuniti 6 (šest) različitih obrazaca u nekoliko kopija – sva tri obrasca (E1, E3 i M1) se predaju u originalu i dve kopije. Prilikom odjave radnika potrebno je ponoviti proceduru za svakog radnika ponaosob. Pojednostaviti proceduru prijave i odjave radnika organizovanjem jedinstvene službe koja bi primala kompletnu dokumentaciju i dalje je raspoređivala Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Fondu za zdravstveno osiguranje i Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Uvesti mogućnost da se obrasci za prijavu radnika preuzimaju, popunjavaju i dostavljaju elektronskim putem.  REŠENO SIVA KNJIGA 6 Rešenje ove preporuke takođe zavisi od pune implementacije Zakonao Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. 60 PROPISI • Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05, 57/11, 119/12, 55/13) • Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09m 101/10, 93/12, 62/13) • Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Službeni glasnik RS”, br. 30/10)
  • 60. 4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE 4.5 OMOGUĆITI ZAPOŠLJAVANJE RADNIKA NA ODREĐENO VREME DUŽE OD GODINU DANA PREDLOG REŠENJA Još je 2001. godine, sagledavši potrebu za sprovođenjem reforme propisa koji regulišu radne odnose, Vlada RS usvojila prilično napredan Zakon o radu. Taj zakon je stavljen van snage važećim Zakonom o radu („Sl. glasniku RS“, br. 24 od 15. marta 2005, 61/05, 54/09, 32/13), na koji je privreda isticala primedbe još od njegovog usvajanja. I pored brojnih primedbi i inicijativa privrede za izmenu važećeg Zakona o radu, isti je praktično ostao nepromenjen još od 2005. godine, dakle punih osam godina. Član 37. Zakona o radu onemogućava zapošljavanje radnika na određeno vreme duže od godinu dana. To poslodavce odvraća od dodatnih zapošljavanja, jer preuzimaju rizik isplate velikih otpremnina u slučaju neostvarenja poslovnih planova ili ih navodi da stalno menjaju zaposlene, angažujući ih ugovorima o radu na određeno vreme ili sa prekidima, jer taj način angažovanja obezbeđuje da zaposlenima radni odnos na određeno vreme ne pređe u stalni radni odnos. Dakle, ovo rešenje u praksi nanosi štetu i poslodavcima i zaposlenima i nezaposlenima, pa ga pod hitno treba izmeniti. U članu 37. stav 1. Zakona o radu reči: "12 meseci" zameniti rečima: "tri godine" i na taj način produžiti period na koji se radnici mogu zaposliti (na određeno vreme), a da njihov radni odnos ne preraste u stalni radni odnos. NOVO PROPISI • Član 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 61
  • 61. 4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE 4.6 PROPISATI DA SE ZAPOSLENOM, KOME JE UGOVOR O RADU OTKAZAN USLED TEHNOLOŠKIH, EKONOMSKIH ILI ORGANIZACIONIH PROMENA KOD POSLODAVCA, OTPREMNINA ISPLAĆUJE U ZAVISNOSTI OD DUŽINE STAŽA PROVEDENE KOD TOG POSLODAVCA 62 PREDLOG REŠENJA Član 158. Zakona o radu obavezuje poslodavca da zaposlenom koji je dobio otkaz kao „tehnološki višak“ isplati otpremninu koja se obračunava u odnosu na ceo staž, bez obzira na vreme provedeno kod tog poslodavca. Efekat ovakvog zakonskog rešenja je da poslodavci nerado zapošljavaju radnike sa dužim radnim stažom. Takođe, kako bi izbegli plaćanje visokih otpremnina u slučaju „tehnoloških viškova“, poslodavci ili menjaju zaposlene angažujući ih ugovorima o radu na određeno vreme ili iste zaposlene angažuju sa prekidima koji obezbeđuju da im radni odnos na određeno vreme ne pređe u stalni radni odnos. S druge strane neki zaposleni zloupotrebljavaju pravo na otpremninu, tako što je naplaćuju na više mesta, računajući da je poslodavcima lakše da ih otpuste sa posla kao "tehnološki višak", u skladu sa članom 179. stav 1. tačka 9, nego otkazom iz ostalih razloga propisanih tim članom, koji po pravilu vode u skup i dugotrajan radni spor. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA U članu 158. stav 2. Zakona o radu posle reči: "rada u radnom odnosu" dodati reči: "kod tog poslodavca", a posle reči: "preko 10 godina provedenih u radnom odnosu" dodati reči: "kod tog poslodavca". Predloženom izmenom bi zaposleni ostvarivao pravo na otpremninu čija visina zavisi od dužine staža provedenog kod poslodavca koji mu otkazuje radni odnos kao tehnološkom višku. NOVO PROPISI • Član 158. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13)
  • 62. 4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE 4.7 PROPISATI DA POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM OTKAZATI UGOVOR O RADU ZBOG OZBILJNO POREMEĆENIH ODNOSA, UZ ISPLATU VISOKE NADOKNADE ŠTETE, BEZ OBZIRA NA TO DA LI JE ZAPOSLENI ODGOVORAN ZA TAJ POREMEĆAJ PREDLOG REŠENJA Član 179. Zakona o radu propisuje osnove po kojima poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom. Ti osnovi su limitirani i onemogućavaju fleksibilnost vođenja kadrovske politike, uz vođenje računa o interesima zaposlenih. Članom 191. stav 5. Zakona je propisano da sud neće vratiti na rad zaposlenog, bez obzira što je utvrdio da mu je poslodavac nezakonito otkazao radni odnos, ako to zahteva poslodavac, pozivajući se na okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć. U tom slučaju sud obavezuje poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 36 zarada koje bi ostvario da radi. Ovu odredbu sudska praksa sprovodi tako što zaposlenog ne vraća na rad ako su odnosi između poslodavca i zaposlenog ozbiljno narušeni, bez obzira što se to ne može pripisati u krivicu zaposlenom. Dakle, sud svojom odlukom prekida radni odnos, iako je otkaz bio nezakonit Neprihvatljivo je da poslodavac ne može otkazati zaposlenom ugovor o radu zbog ozbiljno narušenih odnosa, već da mora da čeka da iz tog istog razloga sud svojom odlukom prekine radni odnos. Ovo poslodavcu stvara nepotrebne, a enormne troškove isplate zarada i doprinosa zaposlenom za sve vreme vođenja radnog spora, iako je rezultat spora identičan - prestanak radnog odnosa. U članu 179. Zakona o radu posle tačke 9) dodaje se tačka 10) koja glasi: "10) ako poslodavac oceni da nastavak radnog odnosa nije moguć zbog ozbiljno poremećenih odnosa sa zaposlenim". U članu 189. Zakona dodaju se st. 5. i 6. koji glase: "Ako je zaposlenom ugovor o radu otkazan u skladu sa članom 179. tačka 10) ovog zakona, otkaz stupa na snagu danom njegovog uručenja zaposlenom, a poslodavac je dužan da u narednih 15 dana zaposlenom isplati naknadu štete u visini trostrukog iznosa otpremnine, obračunate u skladu sa članom 158. stav 2. ovog zakona, jer u suprotnom otkaz neće imati pravno dejstvo prema zaposlenom. Ako je za otkaz ugovora o radu u skladu sa članom 179. tačka 10) ovog zakona, između poslodavca i zaposlenog ugovoren viši iznos naknade štete, od iznosa obračunatog u skladu sa prethodnim satvom ovog člana, poslodavac je obavezan da u slučaju otkaza po ovom osnovu zaposlenom isplati taj veći iznos." Predloženom izmenom bi se izbeglo vođenje dugotrajnih radnih sporova u slačejivima kada je poslodavac spreman da zaposlenom isplati značajniju sumu novca, pa bi se i sudovi rasteretili velikog broja radnih sporova. NOVO PROPISI • Član 179. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 63
  • 63. 4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE 4.8 RAZRADITI ODREDBE ZAKONA O RADU KOJIMA SE GARANTUJU PRAVA PORODILJAMA TAKO DA NE IDU NA ŠTETU POSLODAVACA SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 64 PREDLOG REŠENJA Dana 08.04.2013. godine Skupština je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu kojima se, između ostalog, ispunjavaju obaveze preuzete ratifikacijom konvencije MOR broj 138 o zaštiti materinstva. Međutim, ovim izmenama se nije izašlo u susret osnovanim zahtevima poslodavaca da se olakšaju procedure ostvarivanja prava po osnovu porodiljskog i trudničkog odsustva. Izmenama Zakona je država teret sprovođenja socijalne politike prebacila na poslodavce, a mogući efekti ovakvog rešenja krajnje su sporni i problematični. Spornim izmenama Zakona o radu propisano je sledeće: - Član 93a. Zakona propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova; - Izmenjeni stav 2. u članu 187. Zakona propisuje da se porodilji radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Sa stanovišta interesa poslodavaca, nameće se pitanje zbog čega zakonodavac nije predvideo da poslodavci imaju pravo na refundaciju dela zarade i sporednih obaveza, srazmerno skraćenom radnom vremenu propisanom članom 93a Zakona (radi se o skraćenju radnog vremena za 18,75%). Kada je reč o izmenama stav 2. člana 187. Zakona, nameće se pitanje kako će se ova odredba tumačiti u korelaciji sa odredbom člana 37. stav 4. Zakona o radu, koja propisuje da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. U konkretnoj situaciji, po pravilu će doći do produženja radnog odnosa nakon isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme, pa će porodilji radni odnos prerasti u stalni radni odnos, što je za poslodavce neprihvatljivo i u suprotnosti je sa konceptom Zakona o radu, koji omogućava zapošljavanje na određeno vreme. U članu 93a stav 2. Zakona o radu posle reči: "uvećane za minuli rad" dodati zapetu i reči: "s tim što poslodavac ima pravo na refundaciju iznosa zarade isplaćenog po ovom osnovu". U članu 187. stav 2. Zakona o radu posle reči: "prava na odsustvo" dodati zapetu i reči: "s tim što se po osnovu ovog produženja radni odnos na određeno vreme ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme u smislu člana 37. stav 4. ovog zakona". Predloženim izmenama bi se poslednje izmene Zakona o radu usaglasile sa ostalim odredbama i principima ovog zakona i eliminisala bi se pravna nesigurnost koju te nedorečene odredbe stvaraju u praksi. PROPISI NOVO • Član 93a i 187. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13)
  • 64. 5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.1 UBRZATI I POJEFTINITI PROCEDURU PRIBAVLJANJA GRAĐEVINSKE DOZVOLE PREDLOG REŠENJA Komplikovana, dugotrajna i skupa procedura pribavljanja građevinskih dozvola je jedan od glavnih uzroka visokih cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji. Kada se na to doda problem skupih investicionih kredita i nerešenih imovinskopravnih odnosa u vezi sa građevinskim zemljištem, investitori u Srbiji su u značajno težem položaju od svojih kolega u regionu i svetu. To je i razlog što je Srbija tako loše kotirana u Doing Busines studiji Svetske banke. Na 182 mestuje u odnosu na 189 rangiranih država (to je pad za dodatnih 7 pozicija u odnosu na prethodnu godinu). Izdavanje građevinske dozvole u Srbiji prosečno traje 269 dana (u zemljama Evrope i Centralne Azije prosečno 192 dana, u zemljama OECD-a 147 dana), a cena te dozvole, u Srbiji prosečno košta 1.433% BDP po glavi stanovnika ili 3 ½ puta više nego u regionu (cena u zemljama Evrope i Centralne Azije prosečno iznoasi 327% BDP-a, u zemljama OECD-a samo 84% BDP-a) Ovakva politika u građevinarstvu je neizdrživa i mora se učiniti sve da se pojednostavi i pojeftini gradnja u Srbiji. Dobru polaznu osnovu za reformu u vezi sa procedurama izdavanja građevinske dozvole daje Analiza efikasnosti postupka izdavanja građevinskih dozvola u Republici Srbiji, koja je izrađena u okviru USAID-ovog projekta za bolje uslove poslovanja. Predlažemo izmenu Zakona o planiranju i izgradnji tako da se: - skrate rokovi za izdavanja građevinskih dozvola; - propišu sankcije za nepoštovanje rokova; Predlažemo usaglašavanje različitih sektorskih zakona sa Zakonom o planiranju i izgradnji tako da se: - redefiniše uloga javnih preduzeća i drugih organa u procedurama vezanim za izdavanje građevinskih dozvola; - optimizuju procedure; - urede imovinsko pravni odnosi na građevinskom zmljištu i obezbedi donošenje neophodnih prostornih i urbanističkih planova; - racionalizaciju naknade i takse kroz njihovo ukidanje i smanjenje Predlažemo da se na lokalnom nivou uspostave „one-stopshop“ sistemi za izdavanje građevinskih dozvola, kao i da se razmotri mogućnost uspostave istog sistema na republičkom nivou za veća investiciona ulaganja. Bilo bi neophodno da se u doglednom roku propiše ukidanje naknada za uređenje građevinskog zemljišta, a da se propiše odloženo dejstvo takve odredbe, kako bi se u medjuvremenu lokalnoj samoupravi obezbedio alternativni izvor finansiranja, jer bi momentalnim gubitkom ovog prihoda bilo dovedenou pitanje funkcionisanje lokalne samouprave. U proceduri je Nacrt novog Zakona o uređenju prostora i izgradnji, koji jeizuzetno sadržajan, ali ne daje garancije da će popraviti stanje u građevinarstvu. Iskustvo je da su potpune izmene ovog zakona samo dodatno paralisale procedure za vreme dok se ne protumače nejasne i nepotpune odredbe. Pre svega ne ukida naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, što je osnovni preduslov za pojeftinjenje gradnje. Ne propisuju se rokovi u postupcima koji se vode u cilju izdavanja građevinske dozvole i sankcije za nepostupanje u tim rokovima. Dodatno, ne formira jednošalterski sistem na republičkom nivou za aktivnu podršku u pojedinačnim procedurama izdavanja građevinskih dozvola, čime bi se uspostavio paralelan mehanizam preko koga bi investitori mogli pribavljati građevinske dozvole, što je preduslov za prevazilaženje institucionalnih problema koji se ne mogu prevazići promenom propisa (lokalni i republički organi, Katastar, javna preduzeća i svi ostali kojima se investitori obraćaju u cilju gradnje). PROPISI • Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 i 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 65
  • 65. 5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.2 PRIBAVLJANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE UVOĐENJEM JEDINSTVENOG, CENTRALIZOVANOG ONLINE SISTEMA ZA IZDAVANJE DOZVOLA 66 PREDLOG REŠENJA Komplikovana, dugotrajna i skupa procedura pribavljanja građevinskih dozvola, koja uključuje i brojne procedure pred javnim preduzećima, Katastrom i organima lokalne samouprave, je jedan od najvećih problema poslovanja u Srbiji. Građani i privreda se već godinama suočavaju sa izuzetnim problimima u ovim procedurama, uključujući i koruptivno ponašanje pojedinaca koji sprovode te procedure. Iako privreda već godinama ukazuje na potrebu formiranja „jednošalterskog sistema“ za izdavanje građevinskih dozvola na republičkom nivou, kao alternativnog šaltera za izdavanje građevinskih dozvola, ni Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji, koji je trenutno u proceduri javne rasprave, nije iskoristio mogućnost da ovu funkciju poveri ili Kancelariji za brze odgovore ili bilo kojoj od brojnih republičkih agencija čija je uloga protekom vremena postala sporna (Agencija za privatizaciju, Agencija za regionalni razvoj, SIEPA....). Bez ovog alternativnog šaltera, bez obzira na to koliko se zakonom pojednostavljuju procedure, nemoguće je promeniti praksu sporog izdavanja građevinskih dozvola na lokalnom nivou, kao ni praksu gradskih i republičkih instanci i javnih preduzeća, u procedurama u kojima se izdaju akta koja su uslov za dobijanje građevinske dozvole. U praksi bi se usluge ovog jednošalterskog sistema koristile pre svega na teritoriji jedinica lokalne samouprave koje građanima i privredi stvaraju najveće probleme u proceduri izdavanja građevinskih dozvola, kao i pred drugim nadležnim instancama u procedurama koje prethode proceduri izdavanja građevinske dozvole. Pored toga što bi značajno poboljšala praksu izdavanja građevinskih dozvola, ova funkcija bi obezbedila ujednačenost primene propisa na celoj teritoriji Republike Srbije i dijagnostifikaciju i rešenje uzroka loše prakse u proceduri pribavljanja građevinskih dozvola na svim instancama. Suprotno tome, Nacrtom zakona su Kancelariji za brze odgovore prenete strateške funkcije, koje bi trebalo da obavlja samo resorno ministarstvo, pa su krajnje sporni efekti ovakovog rešenja. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Kako bi se osiguralo transparentno i dosledno sprovođenje Zakona, a time i ubrzanje procesa izdavanja građevinskih dozvola, neophodno je da se hitno uspostavi na republičkom nivou centralizovani, elektronski i javno dostupni sistem praćenja izdavanja građevinskih dozvola. Predlažemo Vladi RS da usvoji zaključak kojim će resorno ministarstvo zadužiti da otpočne sa realizacijom projekta uspostave tog sistema. Usvajanje takvog zaključka bilo bi dovoljan osnov da se od donatora obezbede sredstva neophodna za realizaciju tog projekta. Obzirom da smo svesni da ovaj predlog podrazumeva bitnije resurse koji u ovom momentu na rapubličkom nivou možda ne mogu biti obezbeđeni, alternativno predlažemo da se u članu 256. Nacrta zakona o uređenju prostora i izgradnji, koji propisuje nadležnosti u ovoj materiji Kancelarije za brze odgovore, dodaju novi st. 3. i 4. koji glase: „Kancelarija na zahtev fizičkih i pravnih lica zastupa ista prema organima lokalne samouprave, javnim preduzećima i svim drugim nadležnim instancama u cilju pribavljanja građevinske dozvole, a za te usluge naplaćuje naknadu u skladu sa tarifnikom koji donosi uz prethodnu saglasnost Vlade RS. Kancelarija je dužna da aktivnosti iz prethodnog stava preduzima bez odlaganja, a da nepravilnosti u radu organa lokalne samouprave, javnih preduzeća i drugih instanci, koje primeti u postupku pribavljanja građevinske dozvole, prijavi nadležnim organima u cilju sankcionisanja.“ Ako Kancelarija za brze odgovore nema kapacitete za ovu aktivnost, onda ta nadležnost može biti dodeljena nekoj od pomenutih agencija. PROPISI NOVO • Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 i 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13) • Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji
  • 66. 5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.3 PROPISATI ROK ZA UPIS PRAVA SVOJINE U KATASTAR NEPOKRETNOSTI PREDLOG REŠENJA Procedura upisa prava svojine u Katastar nepokretnosti traje i duže od godinu dana. Prekoredni upis se naplaćuje duplo, u kom slučaju upis traje preko mesec dana.Zakona o državnom premeru i katastru ne propisuje rok za potupanje po zahtevu. Poseban problem je ako postoji nerešen predhodan zahtev za upis, pošto se u tom slučaju ne odobrava prekoredni upis. U praksi je to najčešće predbeležba predugovora o istoj kupoprodaji (koja se po zakonu upisuje na rok do 90 dana, ali sam postupak upisa traje daleko duže), tako da procedura pred Republičkim geodetskim zavodom prerasta u agoniju. Tokom 2012. godine je u toj službi uvedena praksa da zaposleni ne primaju stranke bez predhodne najave, a na telefon koji je ostavljen za zakazivanje sastanka, permanentno se niko ne javlja. Na kraju, kada se rešenje konačno izradi, ako propustite da u Pošti podignete rešenje o uknjižbi, služba Katastra ga momentalno arhivira i više ga ne možete dobiti. Jedino možete tražiti prepis rešenja, za koji ponovo plaćate naknadu. Ako postoje greške u rešenju o uknjižbi, to ceo postupak produžava u nedogled. Poseban problem imaju investitori, ako u cilju pribavljanja građevinske dozvole moraju da upišu stečeno pravo svojine u Katastar ili da spoje građevinske parcele. Njima ova procedura može da obesmisli celu investiciju. Nema nikakvog opravdanja da procedura pred Katastrom bude ovako komplikovana, jer se radi o jednostavnom unosu malog broja podataka iz jednostavnih kupoprodajnih ugovora u elektronsku bazu podataka. Predlažemo izmenu Zakona o državnom premeru i katastru tako što će se Republičkom geodetskom zavodu propisati rok u kome mora da izvrši upis u Katastar po zahtevu. Sugerišemo da taj rok bude odmeren u skladu sa rokovima propisanim Agenciji za privredne registre za upis u registre koje vodi ta agencija, pošto se radi procedurama sličnog tipa i složenosti. Imajući u vidu da su Agenciji za privredne registre za donošenje rešenja propisani uglavnom rokovi od 5 dana od dana podnošenja zahteva, ako se propiše identičan rok, potrebno je propisati i odloženu primenu togroka, kako bi se RGZ ostavilo vreme za ažuriranje procedura. Napominjemo da bi bilo neprimereno propisivanje roka dužeg od 30 dana za upis u Katastar nepokretnosti. Neažurno postupanje Katastra je, između ostalog i jedan od razloga sporog pribavljanja građevinske dozvole. Mesto da RGZ shvati ozbiljnost dugogodišnjih prigovora na njegov rad, ta republička institucija ni posle više od 10 godina od reforme upisa prava na nepokretnostima ne uspeva da ažurira funkcionisanje najvažnije javne knjige - Katastra nepokretnosti. Izmenama Zakona o državnom premeru i katastru ni jedna od dosadašnjih preporuka Sive knjige nije sprovedena. RGZ nam je ovog leta priredio neprijatno iznenadjenje kada je šaltere za katastarske opštine Stari Grad i Vračar preselio u Dušanovu 1. Tako su razdvojeni šalteri centralnih gradskih opština u Beogradu, koji su do tada bili na jednom mestu u ul. 27. Marta. Pošto su podele ulica u centru Beograda izmedju četri centralne katastarske opštine (Savski venac, Vračar, Stari grad i Palilula) nejasne, ovakvo rešenje RGZ-a je dodatno iskomplikovalo proceduru provere parcela i podnošenja zahteva za upise, jer podrazumevaju obaveznu šetnju izmedju Zoološkog vrta i ulice 27. Marta. PROPISI • Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 67
  • 67. 5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.4 OMOGUĆITI UPIS PRAVA PREČE KUPOVINE U KATASTAR NEPOKRETNOSTI 68 PREDLOG REŠENJA Za razliku od novog Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 72 od 3. septembra 2009, 18/10, 65/13), ranije važeći Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima je članom 58e stav 2. izričito propisivao da se pravo preče kupovine može upisati u katastar nepokretnosti. Odsustvo ovakve odredbe stvara pravnu nesigurnost u pogledu mogućnosti upisa u javne knjige ovog značajnog prava, čija je svrha da ima dejstvo prema trećim licima. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Obzirom da član 60. stav 3. novog Zakona o državnom premeru i katastru propisuje da se: „U katastar nepokretnosti mogu upisati i određena obligaciona prava koja se od trenutka upisa mogu suprotstaviti trećim licima”, Direktor RGZ-a ima dovoljan osnov da u Pravilniku o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti, čije donošenje očekujemo, izričito predvidi da se i pravo preče kupovine upisuje u katastar nepokretnosti. Na taj način će biti otklonjena pravna nesigurnost koju je uneo propust da se ovo pitanje jasno propiše zakonom. Direktor RGZ-a treba da stavi van snage zastareli Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Sl. glasnik RS", br. 46 od 8. novembra 1999) i donese novi pravilnik, koji će izričito propisati da se pravo preče kupovine upisuje u katastar nepokretnosti. Obzirom da je Zakon o državnom premeru i katastru donet u septembru 2009. godine, Direktor RGZ-a je trebao da donese novi Pravilnikjoš pre 3 godine. Sugerišemo Direktoru RGZ-a da ispuni svoju zakonsku obavezu i usvoji novi Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti,kojim će sprovesti i ovu preporuku. PROPISI • Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13) • Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Sl. glasnik RS", br. 46/99)
  • 68. 5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.5 OMOGUĆITI ZAKUPACU DA U KATASTAR UPIŠE UGOVOR O KRATKOROČNOM ZAKUPU PREDLOG REŠENJA Iako je Zakon o državnom premeru i katastru stupio na snagu još 11.09.2009. godine, pa je po članu 198. tog zakona još pre više od tri godine istekao rok ostavljen Direktoru RGZ da uskladi Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Sl. glasnik RS", br. 46 od 8. novembra 1999) sa novim zakonskim rešenjima,taj pravilnik još nije donet. U praksi se s toga i dalje primenjuje stari pravilnik, koji članom 82. propisuje da se u Katastar nepokretnosti upisuju samo dugoročni zakupi i to zakupi na period od 10 ili više godina. Primenom tog pravilnika se uskraćuje zakonsko pravo zakupaca da upišu u katastar svoj ugovor bez obzira da li je reč o dugoročnom ili kratkoročnom zakupu. Član 77. Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br.72 od 3. septembra 2009, 18/10) izričito propisuje mogućnost zabeležbi ugovora o zakupu u katastar nepokretnosti. Za razliku od ranije važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, novi zakon ovaj upis ne ograničava na dugoročne zakupe (izmenama iz 1996. godine - članom 58e, ovo je ograničenje uvedeno u pomenuti zakon) Imajući u vidu navedeno, neophodno je da direktor RGZ bez odlaganja donese Pravilnik o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti, kojim će ovo pitanje urediti u skladu sa zakonskim rešenjem tj. kojim će se dozvoliti upis u katastar svih zakupa bez ograničenja. Obzirom da je Zakon o državnom premeru i katastru donet u septembru 2009. godine, Direktor RGZ-a je trebao da donese novi Pravilnik još pre 3 godine. Sugerišemo Direktoru RGZ-a da ispuni svoju zakonsku obavezu i usvoji novi Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti,kojim će sprovesti i ovu preporuku. PROPISI • Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13) • Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Sl. glasnik RS", br. 46/99) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 69
  • 69. 5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.6 UKINUTI OBAVEZU PLAĆANJA NAKNADE ZA KORIŠĆENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA I KOMUNALNE NAKNADE 70 PREDLOG REŠENJA Nakon reforme svojinskog režima na gradskom građevinskom zemljištu, sporno je zadržavanje ove naknade u pravnom sistemu. Nelogično je da vlasnik građevinske parcele plaća i porez na vlasništvo nepokretnosti (vrednost nepokretnosti faktički čine i vrednost objekta i vrednost parcele) i naknadu za korišćenje svoje sopstvene parcele. Ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta je propisanočlanom 220. Zakona o planiranju i izgradnji, ali sa odloženim dejstvom počev od 2014. godine, „kada će se ta naknada integrisati u porez na imovinu“. Međutim, od već od početka iduće godine, od 01.01.2014. godine će vlasnici gradskog građevinskog zemljišta po čl. 27. i 45. Zakona o komunalnim delatnostima, usvojenim 2011. godine moratida plaćaju i komunalnu naknadu, koju će utvrđivati jedinice lokalne samouprave u limitima koje propiše Vlada RS. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Predlažemo da se izmenama člana 220. Zakona o planiranju i izgradnji ukine obaveza plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Takođe, predlažemo da se izmenama čl. 27. i 45. Zakona o komunalnim delatnostima ukine komunalna naknada. Zbog bliskosti roka u kome će početi da se naplaćuje komunalna naknada, što pretreba postupiti po ovoj preporuci jer će u suprotnom vlasnici zemljišta isti namet plaćati po dva osnova: kroz porez na imovinu, kroz komunalnu naknadu, što je u direktnoj koliziji sa odredbom člana 17. stav 8. Zakona o budžetskom sistemu. PROPISI • Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13) • Zakon komunalnim delatnostima (“Službeni glasnik RS”, br. 88/11)
  • 70. 5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.7 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU KONVERZIJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRADSKOM GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU BEZ NAKNADE PREDLOG REŠENJA Član 101. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje pravo besplatne konverzije prava korišćenja u pravo svojine na gradskom građevinskom zemljištu: - nosiocima prava korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu; - vlasnicima posebnih fizičkih delova u stambenim zgradama sa više stanova; - vlasnicima objekata izgrađenim na građevinskom zemljištu za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03, 34/06 i 39/09. Međutim, stav 5. istog člana propisuje da upis prava svojine u korist tih lica vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, po zahtevu tih lica. Problem nastupa kod upisa prava na građevinskom zemljištu ispod stambenih zgrada, jer po pravilu svi vlasnici stanova nisu zainteresovani da istovremeno podnesu zahtev za konverziju. S druge strane, u Katastru često ne postoje podaci o površinama stanova u stambenim zgradam, pa se shodno tome udeo vlasništva na građevinskom zemljištu ne može odrediti (podaci Infostana nisu validni za dokaz vlasničkih prava) Izmeniti član 101. Zakona o planiranju i izgradnji tako da se propiše da se besplatna konverzija prava korišćenja u pravo svojine na gradskom građevinskom zemljištu, u slučajevima predviđenim tim članom, vrši po sili zakona, a da je po službenoj dužnosti u javne knjige upisuje organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima. Praktično bi se upis sproveo naisti način kako kada je društvena svojina na zemljištu prevedena u državnu (u javnim knjigama su samo ispečatirali tekst sa takvom promenom). Vlasnike objekata, odnosno vlasnike posebnih delova objekta, treba upisati po službenoj dužnosti kao suvlasnike zemljišta "u srazmeri koja odgovara odnosu površina objekata, odnosno posebnih delova objekta koje poseduju, a koji su upisani u tu evidenciju nepokretnosti na njihovo ime, ne uzimajući u obzir površinu zajedničkih prostorija u objektu". Ovakva opisna odredba, u slučaju postojanja više objekata ili u slučaju vlasništva na posebnim delovima objekta (stanovima i sl.), obezbedila bi jednostavan upis vlasništva nad zemljištem, koji bi trajno pratio sve promene, uključujući i legalna proširenja i adaptacije objekata, odnosno posebnih delova objekata. U nacrtu novog Zakona o uređenju prostora i izgradnji, ovaj problem takođe nije rešen, paće konverzuija praktično biti nesprovodiva. PROPISI • Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/2009, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 71
  • 71. 5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.8 UBRZATI PROCEDURU LEGALIZACIJE OBJEKATA 72 PREDLOG REŠENJA Član 185-200. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje legalizaciju bespravno podignutih objekata. Iako je Zakon donet još 2009. godine, poslovi legalizacije su se odvijali izuzetno sporo pa jeuočena potrebva da se taj propis menja.. Dodatni problem u praksi je stvarao nedostatku resursa za obavljanje poslova legalizacije. Čak je i u Gradu Beogradu pojedine opštine obrađivao samo po jedan referent. Na ovaj način, pored građana korisnika legalizacije, štetu trpi i sama lokalna samouprava, koja zbog svoje sporosti ostaje uskraćena za prihode po osnovu poreza na imovinu na te iste objekte. Naknadno doneti Zakono posebnim uslovima za upis prava svojine na objektimaizgrađenim bez građevinske dozvole, takođe se teško sprovodi u praksi. Novousvojeni Zakon o legalizaciji objekata iz oktobra 2013. godine takođe nije rešio sve slučajeve u kojima legalizaciju treba dozvoliti. Reč je o višespratnicama zidanim na najskupljim lokacijama, u kojima su savesnim kupcima prodavani stanovi. Takvi objekti se ne mogu legalizovati jer po pravilu, u pogledu spratnosti ili udaljenosti od susdnih objekata u manjoj meri odstupaju odPravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju ("Službeni glasnik RS", broj 50/11). U praksi će to značiti da ne mogu biti legalizovani objekti koje su gradile stambene zadruge pre više decenija, kao ni objekti koji su gradile privatne firme u poslednje dve decenije, a za koje objekte je izdata građevinska dozvolu, ali je od iste odstupljeno, bilo u pogledu gabarita, bilo u pogledu spratnosti. U tom smislu je kupcima takvih stanova i poslovnih prostora, koji su najsavesniji od svih ostalih vlasnika „nelegalnih objekata“, uskraćeno pravo na legalizaciju kupljene nekretnine, iako prilikom kupovine nisu mogli znati da je investitor odstupio od građevinske dozvole. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Propise koji uređuju pitanje legalizacije treba izmeniti i/ili primenjivati tako da legalizacija bude efikasna i pravična. Sekretarijati lokalne samouprave nadležni za sprovođenje postupka legalizacije treba da obezbede adekvatan broj izvršilaca koji će raditi na poslu legalizacije, kako bi se ti poslovi okončali u primerenom roku. PROPISI Veliki broj zakona koji uređuju materiju legalizacije bespravnih objekata, a da pri tome ne rešavaju sva sporna pitanja na pravičan način, stvaraju pravnu nesigurnost za sva zainteresovana lica. • Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/2009, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13) • Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole(“Službeni glasnik RS”, br. 25/2013) • Zakon o legalizaciji objekata(“Službeni glasnik RS”, br. 95/2013)
  • 72. 5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.9 OMOGUĆITI INVESTITORIMA DOBIJANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE ZA PRIKLJUČNE DALEKOVODE NA NJIHOVO IME, AKO IH GRADE SVOJIM SREDSTVIMA ZA SOPSTVENE POTREBE PREDLOG REŠENJA Investitori se žale da u situacijama kada zemljište na kome grade investicione objekte nema adekvatnu infrastrukturu, moraju sami da ulažu u infrastrukturu, a da pri tome dozvole za izgradnju tih infrastrukturnih objekata po pravilu glase na lokalnu samoupravu, koja po tom osnovu postaje vlasnik istih. Investitori dakle finansiraju izgradnju infrastrukturnih objekata koji postaju tuđe vlasništvo, a pri tome im se naplaćuje naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koja se po članu 94. stav 4. Zakona može umanjiti za te troškove krajnje ograničeno (najviše do 60% od visine naknade). Izmeniti član 94. Zakon o planiranju i izgradnji tako što će se propisati da pravna lica stiču svojinu na infrastrukturnim objektima koje grade svojim sredstvima za sopstvene potrebe. NOVO PROPISI • član 94. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 i 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 73
  • 73. 6. MINISTARSTVO SPOLJNE I UNUTRAŠNJE TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA 6.1 UKINUTI OBAVEZU VOĐENJA KEPU KNJIGE ZA PRAVNA LICA KOJA VODE POSLOVNE KNJIGE PO SISTEMU DVOJNOG KNJIGOVODSTVA 74 PREDLOG REŠENJA Vođenje evidencije prometa u trgovini na veliko po odredbama Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga, kod pravnih lica i preduzetnika koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva i odredbama Međunarodnih računovodstvenih standarda, gubi smisao. Ovo iz razloga što se u knjigo¬vodstvu podaci o prometu robe u trgovini na veliko iskazuju po nabavnim cenama, a podaci u KEPU knjizi po prodajnim cenama, te ne postoji moguć¬nost upoređivanja podataka iz ove dve evidencije. Osim toga, pravnim licima i preduzetnicima koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, podaci iz KEPU knjige praktično ne služe ničemu. Evidencija prometa robe na veliko po odredbama Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga, ima smisla kod preduzetnika koji poslovne knjige vode po sistemu prostog knji¬govodstva ili su paušalno oporezovani, s obzirom da oni u tim evidencijama ne obezbeđuju podatke o prometu robe i usluga. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Ukinuti obavezu evidencije prometa robe na veliko za preduzeća i preduzetnike koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva. PROPISI • Pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga (“Službeni glasnik RS”, broj 45/96, 48/96, 9/97, 6/99, 109/09 i 7/10).
  • 74. 6. MINISTARSTVO SPOLJNE I UNUTRAŠNJE TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA 6.2UKINUTI OBAVEZU OGLAŠIVAČA NA INTERNET PORTALU DA DOSTAVLJA DEKLARACIJU SA PODACIMA PREDLOG REŠENJA Prilikom postavljanja oglasa na internet portalu korisnici mo¬raju oglašivaču da daju brojne podatke o ličnosti (ime i prezi¬me, adresa stanovanja, matični broj, broj lične karte, mesto izdavanja lične karte i sl.), sve na posebnom obrascu – deklaraciji. Većina ovih podataka je funkcionalno potpuno nepo¬trebna za sam čin postavljanja oglasa, a dodatno ugrožava privatnost korisnika i podstiče nelojalnu konkurenciju u praksi jer neki oglašivači koji ne poštuju ovu obavezu na taj način privlače nove korisnike. Brisati član 11. Zakona o oglašavanju, tako da se ukinuti obavezadostave popunjenog obrazca – deklaracije, koja sadrži podatke o oglašivaču, jer je funkcionalno nepotrebna, a može da ugrozi privatnost i selektivno se primenjuje u praksi čime podstiče nelojalnu konkurenciju. Alternativno, predvideti tu obavezu samo u slučaju ako se konkretnim oglašavanjem mogu povrediti autorska prava. PROPISI • Član 11. Zakona o oglašavanju („Sl. glasnik RS”, br. 79/2005). SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 75
  • 75. 7. MINISTARSTVO SAOBRAĆAJA 7.1 OMOGUĆITI PREUZIMANJE BILATERALNIH DOZVOLA ZA PREVOZ NA GRANIČNIM PRELAZIMA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Dobijanje dozvola za bilateralni prevoz u drumskom saobraćaju uzima dosta vremena, a prevoznici koji nisu iz Beograda moraju da dolaze u Beograd da bi dobili dozvolu koja je potrebna da bi se obavio prevoz između Srbije i neke zemlje. Izmeniti Uredbu o načinu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima, tako da se omogući preuzimanje odgovarajućih dozvola na carinskim prelazima ili da se ovlaste odgovarajuće carinarnice da izdaju ove dozvole. SIVA KNJIGA 6 Novom uredbom nije rešen problem na koji je ukazano u ovoj preporuci. 76 PROPISI • Uredba o načinu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima (“Sl. glasnik RS”, br. 88/05, 113/07, 6/09) • Uredba o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima ("Sl. glasnik RS", br. 73/13)
  • 76. 7. MINISTARSTVO SAOBRAĆAJA 7.2 POJEDNOSTAVITI I MODERNIZOVATI PROCEDURU PRIJAVLJIVANJA I REGISTRACIJA MEĐUMESNIH I MEĐUNARODNIH AUTOBUSKIH LINIJA PREDLOG REŠENJA Postojeća proceduraregistracije međumesnih i medunarodnih autobuskih linija je nepotrebno komplikovana i sprovodi se samo jednom godišnje, bez obzira kada je zahtev za registraciju nove linije podnet, uz učešće svih prevoznika. Procedura datira još od samog početka uspostavljanja linijskog autobuskog prevoza putnika u FNRJ. Sada se postupak kontrole obavlja, ručno, tako što se predloženi red vožnje za novu liniju upoređuje sa hiljadama redova vožnje kako bi se proverili zaštitni kriterijumi vremena i relacija. Neprihvatljivo je da Opšte uslove prevoza i poslovanja autobuskih stanica utvrđuje Privredna komora Srbije Predlažemo da se automatizuje proces kontrole zaštitnih vremena korišćenjem informacionih tehnologija, što bi omogućilo da se zahtevi zadodelu međumesnih i medunarodnih autobuskih linija podnose tokom cele godine i smanje troškovi celog procesa (troškovi stručne službe u Privrednoj komori Srbije, višenedeljni plaćeni rad Komisije, višednevni skup prevoznika na usaglašavanju redova vožnje, komisijsko rešavanje primedbi, prosleđivanje prečišćenog i usaglašenog materi¬jala nadležnom Ministarstvu itd.) Preuzeti nadležnosti za utvrđivanje uslova u pogledu zaštitnih vremena i opštih uslova prevoza i poslovanja autobuskih stanica od Privredne komore Srbije. PROPISI • Čl. 11. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju (“Sl. glasnik RS” br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11) • Opšti uslovi prevoza u međumesnom i međurepubličkom drumskom prevozu putnika (“Sl. glasnik RS”, br. 1/06, 129/07) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 77
  • 77. 8. MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 8.1 POJEDNOSTAVITI IZVOZ ZAŠTIĆENIH BILJNIH VRSTA OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Da bi se zaštićene biljne vrste sakupljale potrebna je dozvola za sakupljanje. Ta dozvola se izdaje na osnovu konkursa koji raspisuje Mi¬nistarstva poljoprivrede svake godine. Prilikom izvoza je potrebno priložiti i dozvolu za sakupljanje i dozvolu za izvoz. Ne vidi se potreba za postojanje dozvole za izvoz, pošto se ona izdaje na osnovu dozvole za sakupljanje. Ukinuti dozvolu za izvoz zaštićenih biljnih vrsta, pošto se kroz dozvole za skupljanje može zaštititi interes očuvanja biljnih vrsta. PROPISI • Čl. 94-96 Zakona o zaštiti prirode (“Sl. glasnik RS”, br. 36/09, 88/10 i 91/10-ispravka) 8.2 DONETI PODZAKONSKA AKTA ZA PRIMENU ZAKONA O ENERGETICI OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Članom 195. Zakona o energetici je propisano da će propisi za izvršavanje tog zakona (podzakonski akti) biti doneti u rokuod jedne godine od dana stupanja na snagu tog zakona. Iako je, shodno tome, rok za donošenje podzakonskih akata bio 09.08.2012. godine podzakonski akti uglavnom nisu doneti, što blokira investiranje u energetski sektor i stvara probleme privrednim subjektima koji obavljaju energetsku delatnost. Privrednici skreću pažnju na to da zbog ovog kašnjenja do danas nema ni jedne velike investicije u obnovljive izvore energije, navodeći da su neke kompanije spremne da projekte vredne preko 700 miliona evra realizuju tokom 2013. i 2014. godine. Navode da bi na taj način uposlili stotine ljudi tokom izgradnje, brojne transportne i građevinske kompanije i značajno doprineli punjenju republičkog budžeta kroz plaćanje poreza. Ministarstvo treba što hitnije da pripremi predloge uredbi koje treba da donese Vlada RS u skladu sa članom 56. stav 9, članom 59. stav 6. i članom 63. Zakona, kao i ostalih pozakonskih akata koje treba da donese u skladu sa Zakonom o energetici. Takođe, Ministarstvo, odnosno Ministar treba da što hitnije usvoje podzakonska akta u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o energetici.  SIVA KNJIGA 6 REŠENO 78 PROPISI • Zakon o energetici (“Sl. glasnik RS”, br. 57/11, 80/11 i 93/12)
  • 78. 8. MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 8.3 UNAPREDITI PRAKSU DODELE PODSTICAJA RECIKLERIMA PREDLOG REŠENJA Usvajanjem Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine u septembru 2012. godine funkciju Fonda je preuzelo ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine. Međutim, tim zakonom nisu stavljeni van snage čl. 89. i 90. Zakona o zaštiti životne sredine, pa je Fond za zaštitu životne sredine po tom zakonu ostao nadležan za finansiranje posticaja za zaštitu i unapređivanje životne sredine, iako je rasformiran. Takođe, propušteno je da se istovremeno izmeni i Zakon o zaštiti životne sredine, u cilju regulisanja načina i nadležnosti za dodelu podsticajnih sredstava, kako bi se na taj način omogućio kontinuitet dodele podsticajnih sredstava, pa su usled tog regulatornog previda recikleri postali kolateralna šteta ove reforme. Zbog navedenog se izuzetno kasni sa raspisivanjem konkursa za dodelu podsticajnih sredstava, ta sredstva se isplaćuju retroaktivno i sa velikim zakašnjenjem, a inspektori koji vrše inspekcijski nadzor na osnovu raspisanog konkursa neblagovremeno vrše provere reciklera, a to je uslov za isplatu podsticaja. Dodatni problem su napravile prošlogodišnje izmene Zakona o budžetskom sistemu, koje su omogućile nenamensko trošenje sredstava naplaćenih po osnovu taksi za zaštitu životne sredine. Izmeniti Zakon o zaštiti životne sredine tako da se jasno propišu nadležnosti i postupak za dodelu podsticaja reciklerima. Obezbediti da se sredstva koja se naplaćuju od taksi za zaštitu životne sredine, koja su po svojoj prirodi namenska i moraju se koristiti upravo za zaštitu životne sredine, uplaćuju u poseban namenski fond, kako bi se sprečila njihova nenamenska potrošnja. NOVO PROPISI • Zakon o zaštiti životne sredine (“Sl. glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 43/2011) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 79
  • 79. 8. MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 8.4 UKINUTI OBAVEZU INVESTITORA DA UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE ENERGETSKE DOZVOLE DOSTAVLJAJU BANKARSKU GARANCIJU U IZNOSU OD 2% OD VREDNOSTI INVESTICIJE 80 PREDLOG REŠENJA Novim Pravilnikom o bližim uslovima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole, kao i o uslovima za davanje saglasnosti za energetske objekte za koje se ne izdaje energetska dozvola, usvojenim u julu 2013. godine, uvedena obaveza investitora da uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju energetskih objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste snagu vode dostave i bankarsku garanciju u iznosu od 2% od vrednosti investicije u odnosu na koju traže tu dozvolu (član 5. stav 1. tačka 4) Pravilnika). Po ranije važećem pravilniku je bila dovoljna potvrda banke da podržava projekat za koji se energetska dozvola traži. Dodatno, članom 4. ovog pravilnika je propisana sadržina deset obrazaca zahteva za izdavanje energetske dozvole (O-1 do O-10) u odnosu na različite vrste energetskih objekata, a u svim tim obrascima postoji tačka 4.1. kojom je predviđena obaveza investitora da uz taj zahtev dostave bankarsku garanciju u iznosu od 2% od vrednosti investicije. Do tog momenta su, po važećem Zakonu o energetici, obavezu dostavljanja bankarske garancije u iznosu od 2% od vrednosti investicije imali isključivo investitori koji su želeli da steknu privremni status povlašćenog proizvođača po osnovu buduće proizvodnje energije iz obnovljivih izvora vetra i sunca (član 56. stav 4. Zakona) Na ovaj način se značajno povećao rizik velikih investicija u oblasti energetike, jer npr. za investicionu vrednost vetroparka od 100MW, potrebno je podneti bankarsku garanciju u iznosu od 3 miliona eura. Dakle, sporna izmena Pravilnika neosnovano poskupljuje investicije u energetski sektor, pa ju je neophodno staviti van snage. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Izmeniti član 5. Pravilnika o bližim uslovima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole, kao i o uslovima za davanje saglasnosti za energetske objekte za koje se ne izdaje energetska dozvola tako šti će se u stavu 1. brisati tačka 4) ili tu tačku izmeniti tako da se propiše druga vrsta obezbeđenja, koja neće poskupljivati investicije u energetskom sektoru. U svim obrascima iz člana 4. Pravilnika brisati tačku 4.1. kojom je predviđena obaveza investitora da uz taj zahtev dostave bankarsku garanciju u iznosu od 2% od vrednosti investicije ili tu tačku izmeniti tako da se propiše druga vrsta obezbeđenja, koja neće poskupljivati investicije u energetskom sektoru. PROPISI NOVO • Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole, kao i o uslovima za davanje saglasnosti za energetske objekte za koje se ne izdaje energetska dozvola ("Sl. glasnik RS", br. 60/13)
  • 80. 8. MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 8.5 IZMENITI VAŽEĆI UGOVOR O OTKUPU ELEKTRIČNE ENERGIJE (PPA) ZA PROJEKTE PREKO 5 MW, TAKO ŠTO ĆE SE USKLADITI SA ZAHTEVIMA MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA PREDLOG REŠENJA Važeći Ugovor o otkupu električne energije (PPA) za projekte preko 5 MW ne pruža investitorima u obnovljive izvore energije dovoljan stepen pravne sigurnosti, odnosno garancija, u vezi sa budućim plasmanom energije iz te investicije po povlašćenim cenama, što je uslov za isplativost investicije, pa samim tim i za dodelu povoljnih kredita za konkretne projekte od strane međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, WB...). Ovaj nedostatak blokira investicije u obnovljive izvore energije u Srbiji. Izmeniti Važeći Ugovor o otkupu električne energije (PPA) za projekte preko 5 MW u skladu sa primedbama međunarodnih finansijskih institucija, koje su dostavljene nadležnom resornom ministarstvu. NOVO PROPISI • Tipski ugovori o otkupu električne energije SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 81
  • 81. 9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE 9.1 SPROVESTI REFORMU INSPEKCIJA 82 PREDLOG REŠENJA Privrednici se godinama žale na česte i nekoordinisane inspekcijske kontrole. Još je tokom reforme SRP izvršena analiza takve prakse i zaključeno je da ista privredni Srbije na godišnjem nivou nanosi štetu od skoro 13 mil. evra. Razlog tome je izuzetno veliki broj inspekcija koje su u sastavu različitih ministarstava, pa iz tog razloga između njih ne postoji koordinacija rada, niti su na pravi način iskorišćeni ukupni resursi tih inspekcija. Iako Vlada RS već dugo radi na donošenju zakona koji će na jedinstvennačin urediti ovu materiju, u skladu sa dobrim primerima uporedne prakse, zakon još uvek nije usvojen. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Sprovesti reformu inspekcija u cilju njihovog efikasnijeg rada i smanjenja troškova poslovanja privrednih subjekata i to tako što će se: 1. formirati jedan republički organ za inspekcijske poslove, u kome će se objediniti sve republičke inspekcije, izuzev Poreske uprave, Deviznog inspektorata i Inspektorata odbrane ili uspostaviti trajno međuresorsko telo koje će koordinirati rad svih inspekcija; 2. smanjiti broj teritorijalnih jedinica republičkih inspekcija na najmanju moguću meru, kako bi se obezbedili uslovi za efikasniji rad inspektorata; 3. obavezati republičke inspekcije da uspostave sistem regionalne rotacije inspektora na terenu, tako da se poveća efekat njihovog rada i suzbije korupcija; 4. obavezati republičke inspekcije da uspostave efikasniju organizaciju posla, tako što će planirati i sprovoditi zajedničke kontrole i fokusirati rad na privredne subjekte kod kojih je pojačan rizik prestupa; 5. obezbediti povezan softver za republičke inspekcije, koji će omogućiti planiranje zajedničkih kontrola, praćenje rada inspekcije, razdvajanje poslova dodele pojedinačnih predmeta i rad na tim predmetima, kontrolu rada u pojedinačnim predmetima i fokusiranje na privredne subjekte kod kojih je pojačan rizik prestupa; 6. obavezati inspekcije na transparentan rad, tako što će, uspostavljanjem javnog portala, javnosti učiniti elektronski dostupnim informacije o propisima koje primenjuju, stavovima – tumačenjima koje primenjuju u praksi i rezultatatima sprovedenih inspekcijskih kontrola, koji su bitne za javnost, a pravnim i fizičkim licima osnovne informacije o pojedinačnim procedurama koje se u odnosu na njih sprovode; 7. sprovoditi redovne obuke inspektora, kao radnu obavezu čije kršenje predstavlja razlog za otkaz radnog odnosa. NOVO PROPISI • Usvajanje novog zakona iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove državne uprave
  • 82. 9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE 9.2 UČINITI SUDSKU ZAŠTITU DOSTUPNOM UKIDANJEM NEKIH SUDSKIH TAKSI PREDLOG REŠENJA Privredi i građanima ogroman problem stvara neprihvatljivo veliki broj vrlo visokih sudskih taksi koje se naplaćuju tokom jednog postupka, a koje im zaštitu prava na sudu čine nedostupnim. Možda je prihvatljiv argument da sud treba da naplaćuje visoke takse na podneske kojima se započinju sudski postupci-sporovi, kako bi se građani i privreda ređe parničili, ali nije prihvatljivo da se tako visoke takse naplaćuju više puta, tokom istog postupka. Politika visokih sudskih taksi privredi praktično onemogućava poslovanje, jer troškovi u postupku sudske naplate potraživanja po pravilu prevazilaze visinu dobiti koja bi se ostvarala da je naplata izvršena, a često, zbog dužine trajanja spora, ti troškovi prevaziđu i vrednost celog duga. Apsurdno je da sud naplaćuje takse i za radnje koje stranke preduzimaju upravo zbog lošeg vođenja postupka i pogrešnih odluka suda (takse na podnošenje redovnih i vanrednih pravnih lekova, ako su osnovano izjavljeni). Nema opravdanja ni da se naplaćuju takse na prigovore i odgovore na inicijalne akte. Nelogična je i visina takse za izdavanje rešenja o izvršenju i platnog naloga, obzirom da se radi o automatkoj proceduri. Zbog ovakve politike sudskih taksi, sudovi u praksi, tolerišu neplaćanje taksi, upravo u situacijama u kojima nije postojalo opravdanje za njihovo uvođenje (npr. taksa na odgovore na tužbu, žalbu i vanredne pravne lekove). Takođe, u cilju plaćanja nižih sudskih taksi, tužioci umanjuju označenu vrednost spora, a sud im to toleriše upravo da bi im omogućio „jeftinije suđenje“. I pored ovako visokih taksi, sudovi ne uspevaju da naplate takse u visini koja bi bila dovoljna za njihovo finasiranje. Ovo je najverovatnije posledica odsustva analize strukture prihoda od sudskih taksi (prihoda po konkretnim sudovima i po konkretnim taksama). Predlažemo izmenu člana 3. Zakon o sudskim taksama, kao i tarifnog broja 1. i 2, koji je sastavni deo tog zakona,tako što će se ukinuti sledeće sudske takse: - taksa na odgovor na tužbu; - taksa na prigovor protiv rešenja o izvršenju; - takse na prvostepenu odluku, ako nije pravnosnažna; - taksa na podnošenje žalbe i vanrednog pravnog leka; - takse na drugostepenu odluku iodluku po vanrednom pravnom leku, ako sudukinepresuduivratipredmetsudu nižeg stepenanaponovnosuđenje. Predlažemo izmenu tarifnih brojeva 1., 2. i 3. tako da se sudske takse u privrednim sporovima izjednače sa sudskim taksama koje su propisane za sporove pred sudovima opšte nadležnosti, a kako bi se ukinula pomenuta diskriminacija u ostvarivanju prava na sudsku zaštitu. Ministartsvo nadležno za poslove pravosuđa treba da uspostavi sistem naplate sudskih taksi, koji će omogućiti: - analizu strukture prihoda od sudskih taksi i to kako po konkretnim sudovima, tako i po konkretnim taksama; - kontrolu i sprovođenje naplate sudskih taksi. Na osnovu analize strukture prihoda od sudskih taksi,izmeniti Zakon o sudskim taksama tako što će se propisati niže sudske takse od važećih, a imajući u vidu realne troškove suda u pružanju konkretne sudske zaštite, a ne isljučivo vrednost predmeta spora. PROPISI • Zakon o sudskim taksama („Sl. glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08, 31/09, 101/11, 93/12) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 83
  • 83. 9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE 9.3 UKINUTI TAKSU NA OPOMENU ZA PLAĆANJE SUDSKE TAKSE OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Član 37. stav 4. Zakona o sudskim taksama propisuje da "Za podnesak primljen preko pošte, a za koji taksa nije plaćena ili je plaćena nedovoljno, sud će podnosiocu poslati opomenu da plati taksu u roku od osam dana od dana dostave opomene i upozoriće je na posledice neplaćanja takse u roku." Po traifnom broju 39. iz Taksene tarife koja je sastavni deo tog zakona, za opomenu kojom se neko poziva da plati taksu koju je bio dužan da plati i bez opomene, plaća se 390 dinara, a u postupku pred privrednim sudom 780 dinara. Sudske takse su izuzetno visoke, da bi se dodatno naplaćivala i taksa za opomenu za plaćanje te takse, naročito u slučajevima predaje preko pošte podnesaka na koje se te takse naplaćuju, jer stranke ne mogu same obračunavati i plaćati te takse unapred. Predlažemo izmenu Zakona o sudskim taksama, tako što će se u članu 37. tog zakona brisati stav 4. Takođe, predlažemo brisanje traifnog broja 39. iz Taksene tarife, koja je sastavni deo Zakona o sudskim taksama. PROPISI • Zakon o sudskim taksama („Sl. glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08, 31/09, 101/11, 93/12) 9.4 PROMENITI OBRAZAC APOSTILLE TAKO DA BUDE VIŠEJEZIČAN 84 PREDLOG REŠENJA Ranije je obrazac apostille-a bio višejezičan (engleski, francuski i nemački) i popunjavao se na latiničnom pismu, tako da je mogao da se upotrebljava u inostranstvu bez prevoda, čak i u velikom broju zemalja u kojima ti jezici nisu maternji. Sada je taj obrazac isključivo ćirilični, pa za njegovu upotrebu u inostranstvu mora da se prevodi kod sudskog tumača, što našim građanima stvara nepotrebne troškove. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Predlažemo da se izmeniobazac iz člana 107. Sudskog poslovnika, koji je sastavni deo tog poslovnika i to tako da formularni tekst bude višejezičan (na srpskom, engleskom, francuskom i nemačkom jeziku) i da se na zahtev stranke popunjava latiničnim pismom, a kako bi mogao da se upotrebljava u inostranstvu bez prevođenja od strane sudskog tumača. I pored toga što je menjan u oktobru 2013. godine, u Poslovnik nisu unete izmene u skladu sa ovom preporukom. PROPISI • Sudski poslovnik („Sl. glasnik RS”, br. 110/10, 70/11, 19/12, 89/13)
  • 84. 9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE 9.5 UKINUTI PRAKSU SUDOVA DA PRILIKOM OVERE DOKUMENATA NA STRANOM JEZIKU TRAŽE DA STRANKE PRILAŽU PREVOD TIH DOKUMENATA NA SRPSKI JEZIK PREDLOG REŠENJA Sudovi u Republici Srbiji, nadležni su za obavljanje postupka overe dokumenata, uključujući i overu istovetnosti fotokopije sa originalom dokumenta. Službenici sudova u praksi neosnovano odbijaju overu istovetnosti fotokopije sa originalom u slučajevima kada su dokumenta na stranom jeziku. Dodatno, zahtevaju prevod takvog dokumenta od strane ovlašćenog sudskog tumača. Imajući u vidu da se prilikom overe takvog dokumenta overava istovetnost fotokopije izvorniku, a ne sadržina tog dokumenta neosnovana je ovakva praksa sudova, jer strankama neosnovano stvara troškove prevoda i gubitak vremena odlaska kod sudskog tumača i čekanja na prevod tog dokumenta. Napominjemo da ovakva praksa nije propisana Sudskim poslovnikom. Predlažemo promenu prakse sudova tako što prilikom overe dokumenata na stranom jeziku neće tražiti od stranki da prilažu prevode tih dokumenata na srpski jezik. NOVO PROPISI • Sudski poslovnik („Sl. glasnik RS”, br. 110/10, 70/11, 19/12, 89/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 85
  • 85. 9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE 9.6 UKINUTI OBAVEZU PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA UVID I FOTOKOPIRANJE SPISA PREDMETA U KOJIMA JE PODNOSILAC STRANAKA U POSTUPKU ILI NJEN PUNOMOĆNIK, ODNOSNO ZASTUPNIK 86 PREDLOG REŠENJA Pravo na sudsku zaštitu podrazumeva niz prava koja stranka ostvaruje u tom postupku, a između ostalog i pravo stranaka na uvid i razgledanje spisa, kao i fotokopiranje dokumenta u spisima. Iako je to pravo garantovano procesnim zakonima i to bez uslova, članom 98. st. 3. i 4. Sudskog poslovnika je propisano da čak i stranke u sporu i njihovi punomoćnici i zastupnici moraju da podnose zahtev za razgledanje spisa predmeta, prepisivanje spisa i fotokopiranjre dokumenata iz tih spisa. U praksi postupak po podnetim zahtevima nije jednak pred svim sudovima, jer u nekima po zahtevima odlučuje upravitelj pisarnice, a u nekima postupajući sudija u tom predmetu. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Predlažemo izmenu člana 98. tako što će se brisati st. 3. i 4. Sudskog poslovnika, čime će se strankama u sporu, njihovi punomoćnicima i zastupnicima omogućiti razgledanje spisa predmeta, prepisivanje spisa i fotokopiranjre dokumenata iz tih spisa do pravnosnažnog okončanja spora bez podnošenja posebnog zahteva, isključivo uz potpisivanje potvrde da su obavili konkretnu aktivnost. NOVO PROPISI • Član 98. Sudskog poslovnika („Sl. glasnik RS”, br. 110/10, 70/11, 19/12, 89/13)
  • 86. 10. MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA 10.1 UBRZATI PROCEDURU IZDAVANJA LIČNE KARTE OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA Procedura izdavanja novih ličnih karti je izuzetno spora i građanima stvara velike probleme, naročito zbog toga što MUP ne raspolaže kapacitetima koji odgovaraju faktičkim potrebama za ovim dokumentom. Dodatno, u područnim policijskim stanicama nije omogućena dodela brojeva za naredne dane, tako da su građni prinuđeni da više puta za redom u ranim jutarnjim časovima čekaju u redu, u isčekivanju broj za taj dan. Predlagač ove preporuke je opisao proceduru za vađenje lične karte u SUP-u Loznica: 1) zauzimanje reda ujutru u 6:30h i čekanje napolju, bez obzira na vremenske uslove, u redu sa 50 ljudi do 7:30h; 3) u 7:30hse ulazi u zgradu i čeka ispred kancelarije radi podnošenja zahteva; 4) u kancelariju se primi samo oko 10 ljudi; 5) ostali se obaveste da dođu narednog dana, a procedura se ponavlja sve dok ne dobijete broj za taj dan. MUP treba da unapredi softversko rešenje i hardver tako da omogući brže sprovođenje procedure prilikom predaje zahtev za izdavanje nove lične karte. Alternativno, moguće je problem rešiti povećanjem broja lica koja rade na ovim poslovima. Takođe je neophodno omogućiti zakazivanje termina za predaju zahteva za ličnu karatu putem telefona ili maila.  PROPISI • Interna pravila MUP-a SIVA KNJIGA 6 REŠENO 87
  • 87. 11. MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA 11.1 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU PRIBAVLJANJA DOZVOLE ZA IZNOŠENJE IZ ZEMLJE UMETNIČKIH DELA 88 PREDLOG REŠENJA Umetnička dela akademskih umetnika koja su kupljena u Sr¬biji mogu se izneti iz zemlje samo uz odgovarajuće rešenje koje izdaje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a po¬tom i odgovarajuće dozvole za izvoz koju izdaje Ministarstvo kulture u skladu sa članom 118. Zakona o kulturnim dobrima. Celokupna procedura obično traje nekoliko dana, a s obzirom da su kupci ovih dela često ljudi koji moraju da pu¬tuju iz zemlje ubrzo nakon kupovine, ova procedura je za njih komplikovana i predugo traje zbog čega oni često odustaju od kupovine, što našim umetnicima umajunjuje šansu za zaradu. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Predlažemo izmenu Zakona o kulturnim dobrima tako što će se propisati da proceduru izdavanja dozvole za izvoz umetničkih dela – kulturnih dobara sprovodi isključivo jedan republički organ, bez pribavlja prethodne dokumentacije kod drugih republičkih organa i to u roku od najviše tri dana od dana kada se zahtev podnese. PROPISI • Član 80 i 118. Zakona o kulturnim dobrima („Sl. glasnik RS”, br. 71/94 i 52/2011-drugi zakon).
  • 88. 12. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE 12.1 OBEZBEDITI MEHANIZAM IZDAVANJE SERTIFIKACIONIH - EVIDENCIONIH MARKICA ZA PROIZVODE SA GEOGRAFSKIM POREKLOM PREDLOG REŠENJA U praksi nije obezbeđeno izdavanje sertifikacionih - evidencionih markica za prehrambene proizvode sa geografskim poreklom. Uspostava ovog mehanizma je izuzetno značajna za povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda. Doneti relevantna podzakonska akta i bezbediti mehanizme izdavanje sertifikacionih - evidencionih markica za proizvode sa geografskim poreklom. NOVO PROPISI • Podzakonska akta u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i implementacija tih akata SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 89
  • 89. 12. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE 12.2 UKINUTI OBAVEZU NAKNADE ZA UVERENJA O ZDRAVSTVENOM STANJU PČELINJE ZAJEDNICE OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA U junu 2010. godine Vlada Srbije je usvijila uredbu kojom je podigla namet za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju po pčelinjoj zajednici sa 11 dinara na 64, što znači da je ovaj trošak povećan za čitavih 581%. Ovo Uverenje traje samo 3 meseca, pa se praktično mora vaditi ili obnavljati 4 puta godišnje. Obzirom na broj košnica, izdatak pčelara po ovom osnoju je drastično povećan, a to utiče na povećanje cene meda i čini naše pčelare nedovoljno konkurentnom na evropskom tržištu. Napominjemo da izdavanje navedenog uverenja ne podrazumeva bitnije angažovanje, niti troškove na strani veterinara koji izdaju uverenje, jer su veterinaru sve radnje koje su uslov za izdavanje tog uverenja već plaćene, a radi se samo o taksi (naknadi) za izdavanje uverenja na kome se konstatuju ranije izvršene provere. Izmeniti Uredbu o visini naknade za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju životinja ("Sl. glasnik RS", br. 43/10) tako što će se u članu 2. stav 1. tačka 17) reči: "64,00 dinara" zameniti rečima "nenaplaćuje se". SIVA KNJIGA 6 NOVO 90 PROPISI • Uredba o visini naknade za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju životinja ("Sl. glasnik RS", br. 43/10)
  • 90. 12. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE 12.3 OBEZBEDITI UJEDNAČENU POLITIKU PRAVA NA PODSTICAJE POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA - STOČARA PREDLOG REŠENJA Novousvojeni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Sl. glasnik RS", br. 10/13) i na osnovu njega doneti Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju (Sl. glasnik br.38/13) favorizuje velike poljoprivredne proizvođače - "industrijske proizvođače stoke", u odnosu na male i srednje proizvođače - stočare u organskoj proizvodnji. Naime, Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju propisuje da se podsticaji mogu dobiti samo za kvalitetnu priplodnu stoku, čime se diskriminišu stočari koji gaje priplodna grla koja taj uslov (još uvek) ne ispunjavaju. Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju osmišljen tako da onemogući korišćenje podsticaja od strane ogromne većine gazdinstava koja se bave organskim stočarstvom. Ovakvim rešenjem su oštećeni proizvođači iz istočne i zapadne Srbije, gde iz brojnih razloga postoji najmanji broj kvalitetnih priplodnih grla. Izmeniti Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju (Sl. glasnik br.38/13) tako da se prava malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača u organskoj stočarskoj proizvodnji izjednače sa pravima velikih poljoprivrednih proizvođača. NOVO PROPISI • Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju (Sl. glasnik br.38/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 91
  • 91. 13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA 13.1PROPISATI DA SE U POSTUPKU INSPEKCIJSKE I PORESKE KONTROLE NE MOGU TRAŽITI REŠENJA I DOKUMENTA IZ KOJIH PROISTIČU NAKNADNA REŠENJA 92 PREDLOG REŠENJA Prilikom inspekcijske kontrole nadležni inspekcijski organi često traže na uvid stara rešenja koja su bila osnov za izda¬vanje novih rešenja. Ta stara rešenja zbog vremena kad su izdata se često više ne čuvaju u arhivama postupajućih or¬gana. Originalna rešenja se često traže kao prilog prilikom dobijanja narednih rešenja, tako da ih privredni subjekti najčešće više nemaju u svom posedu. Uovakvim slučajevi-ma se nameće neopravdani teret privrednim subjektima da moraju da pribavljaju razna rešenja iz arhiva. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Podzakonskim aktima i uputstvima ograničiti zaposlenim u inspekcijama i poreskim orga¬nima da od stranke traže rešenja i druga dokumenta, na osnovu kojih su već donetivažeći upravni akti, jer je urednost i sadržina takvih rešenja i dokumenata već jednom proveravana u postupku donošenja upravnog akta. Kada su inspekcije u pitanju, ovaj problem se efikasno može rešti usvajanjem zakona koji će na jedinstven način urediti inspekcije, korodinaciju njihovog rada i postupak inspekcijske kontrole. PROPISI • Zakon o opštem upravnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i “Službeni glasnik RS” br. 30/2010) i propisi koji uređuju rad odgovarajućih inspekcija
  • 92. 13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA 13.2 ELIMINISATI OBAVEZU PRIBAVLJANJA IZVODA IZ JAVNIH REGISTARA I EVIDENCIJA ZA UPOTREBU U ADMINISTRATIVNIM POSTUPCIMA PREDLOG REŠENJA Prilikom obraćanja različitim državnim organima (vađenje ličnih dokumenata, prijave na tender, podnošenje različitih zahteva itd.) traži se od preduzeća i građana da podnose različite dokumente koji predstavljaju izvode iz evidencija koje vode drugi državni organi. Ove evidencije su u nekim slučajevima dostupne preko interneta (na primer evidencije koje vodi Agencija za privredne registre), a sve bi se mogle relativno lako učiniti dostupnim drugim državnim organi-ma korišćenjem mogućnosti koje pružaju informacione i komunikacione tehnologije. Uvesti zakonsku zabranu državnim organima, da od stranaka traže podatke o kojima evidenciju vode drugi državni organi i organizacije već da se uvede obaveza da se ti podaci pribavljaju po službenoj dužnosti. Ipak, ovo je pre svega problem u praksi, a manje u zakonu jer je u Zakonu o opštem upravnom postupku u čl. 126. st. 3 propisano je da će službeno lice koje vodi postupak po službenoj dužnosti pribaviti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za staranje upravne stvari. Izmenama iz septembra 2012. Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12), članom 17. Zakona propisano je da se taksa ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa. Iako je ova izmena usmerena na rešavanje problema eliminisanja troškova pribavljanja izvoda iz javnih evidencija i registara za potrebe administrativnih procedura, ipak se njome ne rešava problem eliminacija suvišnih procedura pribavljanja uverenjazbog neadekvatne komunikacije državne uprave. PROPISI • Zakon o državnoj upravi (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2005 i 101/2007) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 93
  • 93. 13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA 13.3 POJEDNOSTAVITI PROCEDURE UVOZA PROIZVODA (MINISTARSTVO ZDRAVLJA, MINISTARSTVO FINANSIJA, MINISTARTVO PRIVREDE, MINISTARSTVO SPOLJNE I UNUTRAŠNJE TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE) 94 PREDLOG REŠENJA Problem nastaje kod utvrđivanja zdravstvene ispravnosti dijetetskih proizvoda koji se uvoze. Sanitarnom inspektoru na granici nije dovoljno što proizvodi imaju Sertifikat zdravstvene ispravnosti već se nalaže uzimanje uzoraka koje se šalju na analizu. Analiza najčešće traje i do mesec dana, a za to vreme nije dozvoljeno prodavati robu pošto proces carinjenja još nije gotov. To izaziva velike troškove i zastoj u poslovanju. Pored ovoga, zahteva se i uverenje Agencije za lekove za koje je potrebna obimna dokumentacija. Neke od traženih dokumenata uvoznik i ne može da ima pošto mogu biti poslovna tajna ili zaštićeno pravo industrijske svojine proizvođača. Dodatni problem je i u tome što sanitarni inspektorat na granici prima zahteve samo od 9 do 11:30h što dodatno otežava ceo postupak. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Omogućiti bez dodatnih procedura provera uvoz proizvoda koji imaju Sertifikate o zdravstvenoj ispravnosti izdate od strane država članica EU ili značajno smanjiti broj slučajeva u kojima je analiza proizvoda za uvoz potrebna. Pojednostaviti proceduru i uslove koji su potrebni da bi Agencija za lekove izdala odgovarajuća odobrenja za stavljanje u promet dijetetskih proizvoda. Produžiti vreme za prijem zahteva u graničnoj sanitarnoj inspekciji. PROPISI • Čl. 55. Zakona o bezbednosti hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009) • Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 107/2012) • Interni propisi o organizaciji sanitarne inspekcije.
  • 94. 13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA 13.4 IZMENITI PODZAKONSKA AKTA KOJIMA SE U ADMINISTRATIVNIM PROCEDURAMA TRAŽE IZVODI IZ MATIČNIH KNJIGA I UVERENJA O DRŽAVLJANSTVU PREDLOG REŠENJA U brojnim procedurama organi državne uprave i lokalne samouprave traži od građana da im dostave izvod iz matične knjige rodjenih i uverenje o državljanstvu, iako su ti dokumenti sadržani - skenirani u novim ličnim kartama. Pravni osnov za takve zahteve su po pravilu zastarela podzakonska akta koja nisu izmenjena u skladu sa modernizacijom ličnih dokumenata. Ova podzakonska akta su u direktnoj suprotnosti sa članom 14. Zakona o opštem upravnom postupku koji propisuje da se upravni postupci moraju voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku. Nadležna ministarstva treba izmene podzakonska akta (po pravilu pravilnike) koja propisuju dostavu izvoda iz matičnih knjiga rodjenih i uverenja o državljanstvu, tako što će propisati da ta dokumenta nadležni organi državne uprave i lokalne samouprave pribavljaju putem čitača sa čipovane lične karte. Dopuniti član 126. Zakona o opštem upravnom postupku, tako što će se dodati novi stav 4. koji glasi: „Službeno lice koje vodi postupak će podatke i dokumente sadržane u elektronskoj ličnoj karti pribaviti od stranke u postupku putem čitača sa važeće elektronske lične karte.“ PROPISI • Podzakonski akti u nadležnosti različitih ministarstava; • Zakon o opštem upravnom postupku (“Sl. listu SRJ”, br. 33/97, 31/01, “Sl. glasnik RS”, br. 30/10) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 95
  • 95. 13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA 13.5 PRILIKOM IZRADE PROPISA VODITI RAČUNA DA SE PROPISUJU PRIMERENI ROKOVI ZA IMPLEMENTACIJU REŠENJA KOJI PODRAZMEVAJU IZMENU SOFTVERSKIH REŠENJA SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 96 PREDLOG REŠENJA Više od 98% domaćih firmi vodi poslovanje na računarima, korišćenjem softvera za računovodstvo. Zbog toga u većini slučajeva primena novog propisa podrazumeva izmenu softverskih rešenja, a to zahteva vreme neophodno za izradu softvera. Pored izmene koda, neophodno je testiranje, instalacija novih verzija kod korisnika, a ponekad i dodatna obuka korisnika. U zavisnosti od izmena i broja korisnika, ovaj proces može potrajati i više meseci. Trenutno se propisi donose sa neprihvatljivo kratkim rokovima za implementaciju, tako da je nemoguće postupiti u skladu sa tim rokovima. Poseban problem je što mnogi propisi nisu dovoljno jasni, a zvanična uputstva za njihovu primenu postaju dostupna tek nakon roka za početak primene. Na ovaj način se softverske firme dovode u veoma nezgodnu situaciju, jer postaju direktno odgovorne za to što njihovi klijenti ne mogu da postupaju u skladu sa propisom. Dodatno, kratki rokovi uzrokuju greške u softveru, što dodatno povećava i onako veoma visoke troškove izmena softvera. Primeri propisa koji su napravili ovakve probleme u praksi su: - Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga (poslednje dve izmene i dopune): objavljen 25.12.2009, primenjuje se od 01.01.2010. Druga izmena objavljena 19.02.2010, primenjuje se od 20.02.2010; - Pravilnik o načinu i postupku obezbeđivanja izvoda podataka iz elektronski vođenih poslovnih knjiga i evidencija poreskih obveznika – pravnih lica: objavljen 12.02.2010, primenjuje se od 20.02.2010; - Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o pdv: objavljen 21.12.2012, primenjuje se od 01.01.2013; - Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika pdv, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave pdv: objavljen 28.12.2012, primenjuje se od 01.01.2013; - Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana: objavljen 29.05.2013, primenjuje se od 30.05.2013; - Zakon o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: objavljen 29.05.2013, primenjuje se od 30.05.2013. Predlažemo da Vlada IZMENI Poslovnik Vlade ili da bar usvoji zaključak, kojim će obavezati resorna ministarstva da prilikom izrade propisa, po pravilu, propisuju minimalni rok od 30 dana za početak primene svih rešenja iz propisa čija implementacija podrazumeva izmenu odgovarajućih softvera, a ako smatraju da je moguća primena u kraćem roku, da takav stav moraju detaljno obrazložiti i učiniti ga dostupnim javnosti na svojoj internet stranici, pre nego što takav propis usvoje ili predlože za usvajanje. PROPISI NOVO • Poslovnik Vlade (“Sl. glasnik RS", br. 61/06, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13)
  • 96. 13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA 13.6 PREISPITATI POLITIKU VISOKIH TAKSI KOJE NAPLAĆUJU MINISTARSTVA ZA IZDAVANJE MIŠLJENJA U VEZI SA PRIMENOM PROPISA IZ NJIHOVE NADLEŽNOSTI I OBEZBEDITI IZDAVANJE TIH MIŠLJENJA U PRIMERENOM ROKU PREDLOG REŠENJA Propisi koji se primenjuju u Republici Srbiji su u određenom broju slučajeva nejasni i sadrže pravne praznine zbog kojih je otežana njihova primena, pa su subjekti na koje se ti propisi primenjuju, kako bi postupali u skladu sa zakonom, često u situaciji da od resornog ministarstva zatraže mišljenje u vezi sa značenjem pojedinih odrebi. Ministarstva takva mišljenja izdaju u rokovima dužim od 30 dana, koji rok je propisan članom 80. stav 1. Zakona o državnoj upravi, a ista su u velikom broju slučajeva nejasna, pa strankama ne rešavaju problem zbog koga su se ministarstvu obratili. Međutim, takse koje ministarstva naplaćuju za izdavanje takvih mišljenja su visoke, pa se strankama na taj način posredno uskraćuje pravo da budu informisana u vezi sa propisima koji se na njih primenjuju. Predlažemo Vladi RS i resornim ministarstvima da preispitaju politiku taksi koje naplaćuju u proceduri po zahtevu za izdavanje mišljenja u vezi sa primenom propisa i da te takse ili ukinu ili ih značajno smanje, tako da postanu pristupačne strankama koje im se obraćaju upravo iz razloga nejasnosti i nepotpunosti propisa koje su sami izradili. Takođe, apelujemo na ministarstva da mišljenja po zahtevima stranaka izdaju u primerenom roku, u skladu sa članom 80. stav 1. Zakona o državnoj upravi, kako bi se tim strankama omogućilo postupanje u skladu sa zakonom. NOVO PROPISI • Zakon o državnoj upravi (“Sl. glasnik RS", br. 79/05, 10/07, 95/10) • Zakon o republičkim administrativnim taksama (“Sl. glasnik RS”, br. 43/03, 51/03, 61/09, 54/09, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 97
  • 97. 13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA 13.7 POJEDNOSTAVITI OBRAČUN ZARADA 98 PREDLOG REŠENJA Više od 98% domaćih firmi vodi poslovanje na računarima, korišćenjem softvera za računovodstvo. Zbog toga u većini slučajeva primena novog propisa podrazumeva izmenu softverskih rešenja, a to zahteva vreme neophodno za izradu softvera. Pored izmene koda, neophodno je testiranje, instalacija novih verzija kod korisnika, a ponekad i dodatna obuka korisnika. U zavisnosti od izmena i broja korisnika, ovaj proces može potrajati i više meseci. Ogroman problem u praksi stvara važeći sistem obračuna zarada, jer se radi o previše složenom algoritmu, sa mnoštvom izuzetaka. Osnovni bruto obračun je vremenom korigovan raznim dodacima, pri čemu veliki broj firmi i danas koristi nepostojeći neto obračun kao osnovni, a bruto obračun samo za iskazivanje završnih rezultata. Za budžetske ustanove su propisane neto zarade, čime se potpuno ignoriše zakonski bruto obračun. Sistem bruto obračuna stvara niz tehničkih problema prilikom obračuna. Dodatnu komplikaciju u obračun unosi i postojanje neoporezivog iznosa zarade, minimalne i maksimalne zarade za plaćanje doprinosa, razna poreska oslobođenja za određene grupe radnika, zakonska obaveza računanja proseka za naknade itd. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Predlažemo da se u doglednom roku izmene relevantni propisi, tako da se za obračun zarada i obaveza koje se po tom osnovu isplaćuju koristi neto zarada, koja se isplaćuje zaposlenom. NOVO PROPISI • Brojni propisi koji uređuju ovu materiju
  • 98. 14. NARODNA BANKA SRBIJE 14.1 USVOJITI ZAKON O ELEKTRONSKOM NOVCU PREDLOG REŠENJA Prema Zakonu o platnom prometu transakciju inicira nalogodavac izdavanjem naloga poslovnoj banci, dok prema Zakonu o bankama niko osim banaka se ne može baviti primanjem depozita. Navedene odredbe zakona eliminišu mogućnost posredovanja u platnom prometu nebankarskih institucija. Postojeći zakonski okvir je uzrok komplikovanom i neefikasnom sistemu elektronske trgovine. Ovaj problem je najevidentniji u plaćanjima malih vrednosti, gde se za svaku transakciju izdaje nalog za plaćanje i plaća odgovarajuća provizija poslovnoj banci. Predlažemo izradu i usvajanje Zakona o elektronskom novcu kojim bi se stvorio regulatorni okvir i pravila za ulazak na tržište platnih usluga, kao i donošenje pravilnika kojim bi se uredio postupak sticanja licence za pružanje usluga platnog prometa i sticanja statusa institucije elektronskog novca. Navedenim propisima bi se smanjili transakcioni troškovi korisnika, pre svega u slučaju frekventnih plaćanja. Bankarski sektor bi bio rasterećen, usled smanjenja obima plaćanja malih vrednosti, čime bi se smanjili i njihovi operativni troškovi. PROPISI • Član 4. Zakona o platnom prometu (Sl. glasnik RS br. 43/04, 62/06, 111/09, 31/11) • Član 5. st.1. Zakon o bankama (Sl. glasnik RS br. 107/05 i 91/10) SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 99
  • 99. 14. NARODNA BANKA SRBIJE 14.2 UKINUTI OBAVEZU IZVEŠTAVANJA O POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM 100 PREDLOG REŠENJA Članom 37. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da Narodna banka Srbije propisuje rezidentima obavezu izveštavanja o plaćanju, naplaćivanju i prenosu po poslovima platnog prometa iz čl. 32. i 34. Zakona. Odlukom o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom propisano je da su Rezidenti (obveznici izveštavanja) dužni da Narodnoj banci Srbije dostavljaju izveštaje u poslovanju sa inostranstvom, između ostalog i po osnovu: - direktnih investicija nerezidenata u zemlji; - direktnih investicija rezidenata u inostranstvu. Uputstvom NBS za sprovođenje napred navedene odluke u tački 4. propisano je: da su obveznici izveštavanja dužni da popunjene obrasce dostave najkasnije deset dana posle isteka izveštajnog perioda. Ovi propisi nameću obavezu pravnim subjektima da izveštavaju Narodnu banku, na kraju svakog tromesečja, o stanju pozicija čak i kada nije bilo promena (da vrši tzv. kursiranje) što predstavlja nepotrebno opterećenje za privredu u administrativnom smislu. U praksi ova regulativa stvara velike, a nepotrebne troškove, naočito kada je u pitanju obaveza privrednih subjekata sa inostranim ulogom da tromesečno izveštavaju NBS o stanju kapitala iako na kapitalu ne postoje promene. Pravilo je da obveznici ne znaju da postoji ova obaveza i da saznaju da su prekršili ove propise tek kada nadležni organ protiv njih pokrene prekršajne postupke. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Izmeniti Odluku o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom tako da se obaveštavanje ne odnosi na uloge u privredna društva u Srbiji, obzirom da su ti ulozi već evidentirana u Registru privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre i kao takvi su javno dostupni putem interneta. Ukidanjem deviznog inspektorata, verovatno će prestati sankcionisanje zbog neizvršavanja obaveze tromesečnog obaveštavanja NBS o promenama na kapitalu privrednih subjekata sa stranim ulogom. Nije jasno zbog čega NBS ne stavlja van snage Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom, jer problem neće biti sistemski rešen. I pored toga što su u decembru mesecu 2012. godine vršene izmene Zakona o deviznom poslovanju, niti je sporni član 37. stavljen van snage, niti je Odluka o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ukinuta. PROPISI • Zakon o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/06, 31/11, 119/12) • Odluka o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2009) • Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2009)
  • 100. 15. ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE 15.1 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU IZDAVANJA DOZVOLE ZA LETNJE BAŠTE U KAFIĆIMA I RESTORANIMA PREDLOG REŠENJA Svake godine se za postavljanje letnjih bašti u kafićima i restoranima traže ista dokumenta (poput skica i potvrde). Dosta vremena se gubi od podnošenja zahteva do dobijanja dozvole čak i u situaciji kad se dozvola za istu baštu izdaje i nekoliko godina unazad. Pojednostaviti i ubrzati proceduru za izdavanje dozvola za letnje bašte u situaciji kad je u prethodnom periodu izdavana dozvola za istu baštu. PROPISI • Odgovarajući propisi lokalnih samouprava kojima je uređeno postavljanje letnjih bašti SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 101
  • 101. 15. ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE 15.2 PREISPITATI POLITIKU TAKSI KOJE NAPLAĆUJE LOKALNA SAMOUPRAVA 102 PREDLOG REŠENJA Proširenjem nadležnosti lokalnih samouprava, preneto im je i ovlašćenje za naplatu taksi u procedurama koje sprovode.U praksi lokalne samouprave naplaćuju takse i u slučajevima kada za to nema opravdanja, naročito kada je u interesu same lokalne samouprave da joj građani prijavljuju nezakonita postupanja koja kontroliše po službenoj dužnosti. Predlagač ove preporuke je naveo da se u Novom Sadu naplaćuje taksa od oko 600,00 dinara za prijavu komunalnoj inspekciji za nezakonito postupanje komunalnog preduzeća. SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA Predlažemo da lokalne samouprave preispitaju politiku naplate taksi u procedurama koje sprovode njeni organi i da ukinu ili iniciraju ukidanje svih taksi-naknada koje ti organi naplaćuju za podnošenje prijava u vezi sa nezakonitim postupanjem, koje su i sami dužni da kontrolišu po zakonu. PROPISI • Odgovarajući propisi lokalnih samouprava
  • 102. 15. ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE 15.3 USPOSTAVITI JEDNOŠALTERSKI SISTEM ZA IZDAVANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE, OMOGUĆITI ELEKTRONSKU KOMUNIKACIJU U TOJ PROCEDURI, KAO I ELEKTRONSKU PROVERU TOKA PREDMETA PREDLOG REŠENJA Komplikovana, dugotrajna i skupa procedura pribavljanja građevinskih dozvola je jedan od najvećih problema za ulaganja i razvoj lokalnih samouprava. Bez obzira na važeće propise u ovoj oblasti, evidentno je da su neke lokalne samouprave (npr. Inđija), svojim angažovanjem u pružanju pomoći investitorima u procedurama pribavljanja zemljišta i građevinskih dozvola, uspele da prevaziđu ovaj problem i da omoguće svoj ubrzani razvoj. Međutim, i pored toga što su neke jedinice lokalne samouprave učinile velike pozitivne pomake u cilju unapređenja ove svoje usluge investitorima, činjenica je da njihove internet stranice ne omogućuju investitorima da imaju uvid o toku predmeta po podnetom zatevu (fazi u kojoj je predmet), niti da sa licem koje je zadužilo njihov predmet dokumenta razmenjuju elektronskim putem. Predlažemo da se na lokalnom nivou uspostave „one-stopshop“ sistemi za izdavanje građevinskih dozvola, koji će podrazumevati aktivnu podršku od strane lokalne samouprave investitorima u pribavljanju dokumentacije neophodne za izdavanje građevinske dozvole. Ova podrška podrazumeva prosleđivanje dokumentacije nadležnim instancama i praćenje procedura koje prethode samoj proceduri izdavanja građevinske dozvole. Jedinice lokalne samouprave treba da obezbede internet stranice (sajtove) preko kojih će investitorima omogućiti uvid o toku predmeta po podnetom zatevu (fazi u kojoj je predmet) i blagovrene informacije u slučaju nedostajeće dokumentacije, kao i dostavu nedostajućih dokumenta elektronskim putem. PROPISI • Interni propisi lokalne samouprave SIVA KNJIGA 6 OPIS PROBLEMA 103
  • 103. ANEKS:  EĐUNARODNE LISTE KONKURENTNOSTI M IZVEŠTAJ O LAKOĆI POSLOVANJA Doing Business Report odnosno Izveštaj o lakoći poslovanja u različitim zemljama sveta priprema Svetska banka na osnovu analize regulatornog okruženja i podataka prikljupljenih anketiranjem privrede. Upitnici koji se koriste u istraživanju zasnovani su na specifičnoj studiji slučaja, kako bi se osigurala uporedivost privreda među državama i tokom vremena. Posmatrani slučaj podrazumeva pretpostavke o pravnoj formi, veličini, lokaciji i načinu poslovanja preduzeća (po pravilu to su društava sa ograničenom odgovornošću srednje veličine). Analizom su obuhvaćeni samo glavni gradovi, pa ocena lakoće poslovanja ne mora biti reprezentativna i za ostale delove posmatrane države. Prema izveštaju za 2014. Srbija se kotira za 9 mesta lošije nego prethodne godine i zauzima 96. mesto od ukupno 189 zemalja koliko je obuhvaćeno analizom Svetske banke. 2013 189 189 - Lakoća poslovanja 96 87 9 VladaRepublike Srbije Pokretanje poslovanja 45 38 7 Ministarstvoprivrede Dobijanje građevinskih dozvola 182 182 - Dobijanje priključka za struju 85 81 44 41 4 3 Ministarstvoenergetike,razvoja izaštiteživotne sredine Registrovanje imovine Dobijanje kredita 42 40 2 Narodna bankaSrbije Zaštita investitora 80 80 - Ministarstvoprivrede Plaćanje poreza 161 157 98 102 4 4 Ministarstvofinansija Prekogranično trgovanje Izvršenje ugovorenih obaveza 116 100 16 Ministarstvopravde Rešavanje nesolventnosti 104 2014 Ukupan broja naliziranih zemalja SIVA KNJIGA 6 INDIKATORI PROMENA NADLEŽNA INSTITUCIJA 103 104 1 Ministarstvoprivrede Ministarstvograđevinarstvaiurbanizma Ministarstvograđevinarstvaiurbanizma Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija
  • 104. ANEKS:  EĐUNARODNE LISTE KONKURENTNOSTI M IZABRANI INDIKATORI LAKOĆE POSLOVANJA U REPUBLICI SRBIJI 2006-2014 Administrativni troškovi pokretanja poslovanja u % BDPpc Vreme u danima potrebno za pokretanje poslovanja DB 20 14 DB 20 13 DB 20 12 DB 20 11 DB 20 10 DB 20 09 DB 20 08 DB 20 07 0 DB 20 06 DB 20 14 DB 20 13 2 DB 20 12 4 0 DB 20 11 6 5 DB 20 10 8 10 DB 20 09 15 DB 20 08 10 DB 20 07 12 20 DB 20 06 25 Vreme u danima potrebno za dobijanje građevinskih dozvola Uplaćeni minimalni kapital u % BDPpc 8 300 7 250 6 200 5 150 4 3 100 2 50 1 DB 20 14 DB 20 13 DB 20 12 DB 20 11 DB 20 10 DB 20 09 DB 20 08 DB 20 06 DB 20 14 DB 20 13 DB 20 12 DB 20 11 DB 20 10 DB 20 09 DB 20 08 DB 20 07 DB 20 06 Troškovi dobijanja građevinskih dozvola u % BDPpc DB 20 07 0 0 Broj plaćanja poreskih obaveza na godišnjem nivou 70 3500 60 3000 50 2500 40 2000 30 1500 20 1000 10 500 DB 20 14 DB 20 13 DB 20 12 DB 20 11 DB 20 10 DB 20 09 DB 20 08 DB 20 07 DB 20 14 DB 20 13 DB 20 12 DB 20 11 DB 20 10 DB 20 09 DB 20 08 DB 20 07 DB 20 06 DB 20 06 0 0 SIVA KNJIGA 6 4000 105
  • 105. ANEKS:  EĐUNARODNE LISTE KONKURENTNOSTI M GLOBALNI INDEKS KONKURENTNOSTI Globalni indeks konkurentnosti (Global Competitiveness Index - GCI) Svetskog ekonomskog foruma meri kvalitet i konkurentnost poslovnog ambijenta u 148 zemalja sveta. GCI se dobija analizom više od 110 indikatora, na osnovu istraživanja stavova vodećih menadžera u zemljama obuhvaćenim istraživanjem, i izveštaja drugih međunarodnih organizacija kao što je Svetska banka i njen Izveštaj o lakoći poslovanja. U najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija zauzima tek 101. poziciju po konkurentnosti, što je pad za 6 mesta u odnosu na prethodnu godinu i lošiji rezultat u odnosu na sve zemalje u okruženju uključujući Albaniju (95. mesto), Bosnu i Hercegovinu (87. mesto), Hrvatsku (75. mesto), Makedoniju (73. mesto), Crnu Goru (67. mesto) i Mađarsku (63. mesto). U tabeli ispod nalazi se detaljniji prikaz pozicije Srbije prema izabranim indikatorima. POZICIJA GCI 2013/14 POZICIJA GCI 2012/13 PROMENA Koruptivno trošenje javnih fondova 94 95 1 Ministarstvo finansija Rasipna potrošnja vlade 130 132 2 Ministarstvo finansija Kvalitet standarda revizije i finasijskog izveštavanja 117 117 0 Ministarstvo finansija Budžetski balans 132 90 -42 Ministarstvo finansija Javni dug % BDP 114 92 -22 Ministarstvo finansija Ukupna poreska stopa u odnosu na profit 53 50 -3 Ministarstvo finansija Carinsko opterećenje 70 72 2 Ministarstvo finansija Komplikovanost carinskog postupka 112 102 -10 Ministarstvo finansija/Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Inflacija 115 129 14 Ministarstvo finansija/NBS INDIKATOR NADLEŽNO MINISTARSTVO 97 -2 Ministarstvo finansija/NBS 112 100 -12 Ministarstvo finansija/NBS Raspoloživost preduzetničkog kapitala 129 126 -3 Ministarstvo finansija/NBS Nezavisnost sudstva 124 129 5 Ministarstvo pravde i državne uprave Efikasnost pravnog okvira u rešavanju sporova 137 138 1 Ministarstvo pravde i državne uprave Efikasnost pravnog okvira u osporavanju propisa 136 133 -3 Ministarstvo pravde i državne uprave Svojinska prava 130 130 0 Ministarstvo pravde i državne uprave Zaštita interesa manjinskih akcionara 144 143 -1 Ministarstvo privrede Zaštita investitora 106 99 Pristupačnost kreditiranja SIVA KNJIGA 6 Dostupnost finansijskih usluga 69 65 -4 Ministarstvo privrede Broj procedura potrebnih za osnivanje preduzeća 47 74 27 Ministarstvo privrede Vreme potrebno za osnivanje preduzeća 57 59 2 Ministarstvo privrede Uticaj propisa na poslovanje SDI 129 123 -6 Ministarstvo privrede SDI i transfer tehnologija 115 123 8 Ministarstvo privrede Stepen razvoja klastera 129 133 4 Ministarstvo privrede
  • 106. ANEKS:  EĐUNARODNE LISTE KONKURENTNOSTI M Zaštita intelektualne svojine 115 116 1 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Kapacitet za inovacije 133 120 -13 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Kvalitet naučno-istraživačkih institucija 66 67 1 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Saradnja između univerziteta i industrije na polju istraživanja i razvoja 104 99 -5 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Nabavke napredne tehnologije od strane Vlade 123 115 -8 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Raspoloživi naučnici i inženjeri 85 78 -7 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Kvalitet osnovnog obrazovanja 81 83 2 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Osnovno obrazovanje - stopa upisa 82 77 -5 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srednje obrazovanje - stopa upisa 62 58 -4 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Visoko obrazovanje - stopa upisa 50 52 2 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Kvalitet obrazovnog sistema 111 111 0 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 55 60 5 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Kvalitet škola iz oblasti menadžmenta 114 116 2 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Pristup internetu u školama 84 92 8 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Nivo saradnje zaposlenih i poslodavca 144 139 -5 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Fleksibilnost u određivanju plata 35 41 6 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Zapošljavanja i otpuštanja 103 98 -5 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Troškovi tehnološkog viška 23 21 -2 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Plate i produktivnost 118 106 -12 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Kvalitet puteva 119 122 3 Ministarstvo saobraćaja Kvalitet železničke infrastrukture 95 102 7 Ministarstvo saobraćaja Kvalitet infrastukture vazdušnog saobraćaja 121 130 9 Ministarstvo saobraćaja Dostupan broj avio sedišta 90 92 2 Ministarstvo saobraćaja Kvalitet sveukupne infrastrukture 115 120 5 Ministarstvo saobraćaja/Ministarstvo građevinarstva i urbanizma Fiksne telefonske linije 37 31 -6 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Pretplate na mobilni telefon 103 38 -65 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Internet korisnici 67 67 0 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Pretplate na širokopojasni (broadband)internet 61 53 -8 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Intenzitet lokalne konkurencije 138 137 -1 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Efektivnost antimonopolske politike 142 142 0 Stepen tržišne dominacije 142 142 0 Spoljnotrgovinske barijere 109 113 4 Troškovi privrede u vezi sa kriminalom i nasiljem 89 85 -4 Ministarstvo unutrašnjih poslova Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija / Komisija za zaštitu konkurencije Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija /Komisija za zaštitu konkrencije Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija /Ministarstvo finansija Pouzdanost policije 81 78 -3 Ministarstvo unutrašnjih poslova Regulatorno opterećenje 142 136 -6 Vlada RS SIVA KNJIGA 6 Kvalitet prirodnomatematičkog obrazovanja 107
  • 107. O NALED-u Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je nezavisno udruženje kompanija, opština i organizacija civilnog društva koje rade zajedno na unapređenju privrednog ambijenta u Srbiji. Od osnivanja 2006. godine do danas, NALED je okupio gotovo 200 članova i realizovao više od 40 projekata ekonomskog razvoja u saradnji sa najrelevantnjim međunarodnim organizacijama i državnim institucijama. Svi projekti i aktivnosti NALED-a usmereni su na podršku privredi i lokalnim samoupravama kroz unapređenje regulatornog okvira za poslovanje, jačanje kapaciteta opština za lokalni ekonomski razvoj i njihovo umrežavanje. NALED je lider u promociji dijaloga između privatnog i javnog sektora, i jedan je od vodećih autoriteta na polju monitoringa regulatorne aktivnosti i merenja performansi javne uprave. NALED-ove studije i analize, originalne inicijative i projekti kao što su Barometar propisa, Kalkulator lokalnih taksi i naknada, Inventar parafiskalnih nameta, Regulatorni indeks Srbije, Siva knjiga i kampanja javnog zagovaranja Pitajte KADA, dale su značajan doprinos reformama u Srbiji i administrativnom rasterećenju privrede. Udruženja opština Državna uprava SIVA KNJIGA 6 Lokalna samouprava 108 Donatori Udruženja privrednika Privreda OCD
  • 108. SIVA KNJIGA 6 BELEŠKE 109
  • 109. IMPRESUM IZDAVAČ: Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED ZA IZDAVAČA: Violeta Jovanović UREDNIK: Jelena Bojović PRIPREMA SADRŽAJA: Izvršna Kancelarija NALED-a STRUČNI SARADNICI: Branko Radulović Đorđe Vukotić PRELOM I PRIPREMA: Zoran Zarković ŠTAMPA: Gama Digital Centar d.o.o. TIRAŽ: 500 Beograd, decembar 2013. www.naled-serbia.org CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд SIVA KNJIGA 6 34 110 NALED. Siva knjiga : preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji / za izdavača Violeta Jovanović. - 2008- . - Beograd : Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, 2008- (Beograd : Gama digital centar). - 21 x 21 cm Godišnje ISSN 2217-4273 = NALED. Siva knjiga COBISS.SR-ID 180270860
  • 110. Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbija t: 011 33 73 063, f: 011 33 73 061, e: naled@naled-serbia.org www.naled-serbia.org