Your SlideShare is downloading. ×

NALED i BIRN- 100 dana vlade

484

Published on

Nova Vlada Srbije za prvih 100 dana rada ispunila je ili počela da radi na ispunjavanju četvrtine od ukupno 46 preporuka privrede navedenih u dokumentu „Vizija 2016“, koje su NALED i GIZ prikupili u …

Nova Vlada Srbije za prvih 100 dana rada ispunila je ili počela da radi na ispunjavanju četvrtine od ukupno 46 preporuka privrede navedenih u dokumentu „Vizija 2016“, koje su NALED i GIZ prikupili u okviru 12 okruglih stolova održanih krajem prošle i početkom ove godine širom Srbije.

Najveći napredak ostvaren je u reformi javnih prihoda i rashoda gde je došlo do ukidanja 138 parafiskalnih nameta i ograničavanja visine pojedinih taksi poput firmarine, saopšteno je na konferenciji „100 dana Vlade: prvi rezultati“ koju su danas 2. novembra 2012. godine u hotelu Metropol organizovali NALED i Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN) uz podršku Ambasade Velike Britanije, Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Published in: News & Politics
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
484
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
7
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. SADRŽAJBIRN: MONITORING RADA VLADE 1 Uvod 1 Ekonomski razvoj – povećanje životnog standarda 4 Borba protiv korupcije 10 Zdravstvo 12 Obrazovanje 13NALED: VIZIJA 2016 14 Prvih 100 dana nove Vlade: koliko smo se približili viziji 2016? 15 Stepen realizacije preporuka 16 Jačanje uloge lokalne samouprave u podsticanju ekonomskog razvoja 16 Obrazovanje i nauka 17 Nelojalna konkurencija i reforma javnih prihoda i rashoda 19 Pristup tržištu kapitala 21 Naplata potraživanja 22 Razvoj infrastrukture 23 Razvoj poljoprivrede i drugih privrednih delatnosti 23 Podsticajna sredstva za privredu 25 Fleksibilniji propisi i efikasna uprava 26 Profesionalizacija javnih preduzeća 27 Podrška udruživanju privrede 28 Uz podršku:
  • 2. BIRN: MONITORING RADA VLADEUVODBIRN sprovodi projekat Izrada mehanizama za posmatranje i merenje politika Vlade podpokroviteljstvom NED-a i ambasade Velike Britanije u Beogradu. Ovaj dodatak predstavljasažetak monitoringa u oblastima borbe protiv korupcije, zdravstva, prosvete, javnih finansija iprivrede. BIRN je zamolio četiri stručnjaka iz ovih oblasti da napišu komentar imajući predsobom konsolidovanu matricu koja sadrži obećanja i mere Vlade u ovim oblastima.Cilj sistematskog praćenja rada aktuelne Vlade Srbije (izabrane 27. jula 2012 godine) bio je dase u tvrdi u kojoj meri i na koji način su realizovane predizborne najave i obećanja stožernihstranaka vladajuće koalicije iznete tokom predizborne kampanje, ali i u programima i izbornimplatformamama stranka, Ekspozeu mandatara i Koalicinom sporazumu.Kako je dugoročan cilj projekta ne samo utvrđivanje donetih mera i zakonskih rešenja, već injihovih efekata na praksu i život građana i građanki, korišćeni su i sekundarni izvori koji sadržeevaulacije javnih politika u različitim oblastima, pre svega Izveštaj Evropske komisije onapretku Srbije, izveštaji Svetske banke, mišljenja međunarodnih institucija. Naravno, efektimnogih predloženih rešenja mogu biti sagledavani samo dugoročno.Na osnovu istraživanja koje je sproveo CESID u januaru 2012. godine identifkovane su četirioblasti koje su građani i građanke Srbije ocenili kao prioritetne. To su: ekonomski oporavak, ukrajnjem cilju povećanje životnog standarda, borba protiv korupcije, poboljšanje stanja uzdravstvu i obrazovnom sistemu. Nije iznenađenje da su i političke stranke ove oblastiprepoznale kao ključne.Monitoring predizborne kampanje ukazao je na konkretne reformske mere i poteze koje su usvakoj od ovih oblasti ponudile politicke partije kao operacionalizaciju postavljenih ciljeva.Stranke su se međusobno razlikovale po tome kojoj su od tema pridavale najveći značaj, ali ikoliko su postavljeni ciljevi bili konkretni. Tako su najveću pažnju ekonomskom razvojuposvetili Ujedinjeni regioni Srbije (URS) i Srpska napredna stranka (SNS), Socijalistička partijaSrbije (SPS) nešto manje, ali je sa druge strane njihov predizborni program bio okrenutpitanjima socijalne pravde i jednakosti, a samim tim i više usmeren ka socijalnim resorima,zdravstvu i obrazovanju (koje se i dalje smatra više socijalnom, nego razvojnom kategorijom). Uz podršku: 1
  • 3. Koalicija URS je, kao što je i očekivano, akcenat stavila na regionalni razvoj i podsticaje privredi,dok je SNS više bila okrenuta smanjivanju javne potrošnje i uštedama u budžetu, te smanjenjurazličitih vrsti zloupotreba u javnom sektoru. Borba protiv korupcije je bila druga tema pozastupljenosti u predizbornim porukama, slabije operacionalizovana od ekonomije. Zanimljivoje da i podela resora koja je usledila nakon izbora Vlade u najvećoj meri odgovara oblastima kojesu stranke akcentovale tokom kampanje.Praćenje rada Vlade, od avgusta do novembra 2012. pokazalo je u kojim je oblastima najvišeurađeno, koje su konkretne mere donete, kao i u kolikoj meri one odgovaraju ciljevimapostavljenim tokom kampanje. Takođe, monitoring rada vlade omogućio je da se sagleda i ukojoj oblasti je urađeno najmanje, ali i gde su evidentirana najveća odstupanja u odnosu naobećanja i postavljene programske ciljeve. Negde su predložena strateška rešenja kojaomogućavaju ostvarivanje postavljenih ciljeva, ali su u praksi primenjena rešenja koja neodgovaraju ili čak potpuno odstupaju od postavljenih ciljeva i datih obećanja. Kako bi se steklašto celovitija slika rada aktuelne vlade, praćene su i reakcije javnosti, ocene stručnjaka,korisnika mera i onih na koje se promene odnose, a ove debate su omogućile i detaljnijerazmatranje nekih od predloženih rešenja u javnosti.Najviše mera, prvenstveno zakona i predloga zakona, usvojeno je u oblasti ekonomije. Ovo jeuslovljeno i rebalansom za 2012, a zatim i predlogom budžeta za 2013. godinu. Ekonomskereforme bile su najintenzivnije upravo u delu budžeta i poreske politike, ali ne i u delu reformeporeske administracije, kao i u oblasti uštede javnih finansija. Mere koje najviše odgovarajupredizbornim obećanjima odnose se na izmene naplate PDVa kada je mala privreda u pitanju,predlog zakona o rokovima naplate potraživanja i smanjenje parafisklanih nameta. Obećanjekoje nije ispunjeno odnosno čije je usvajanje odloženo je smanjenje poreza na dohodak. Porezna dobit, porezi po odbitku, PDV su povećani i predstavljaju osnov povećanja priliva u budžet,dok su najveće uštede ostvarene na smanjenju subvencija, za 7 milijardi dinara, ali nijeprecizirano o kojim se subvencijama radi. Sporne su takođe i odredbe o centralizaciji sopstvenihprihoda, koje su zajedno sa ukidanjem lokalnih taksi izazvale nezadovoljstvo lokalnihsamouprava.Ukidanje agencija je svedeno na predlog od sedam agencija i način uštede je ostao upitan,imajući u vidu i zabranu otpuštanja u javnom sektoru i dalje finansiranje aktivnosti agencija uokviru nadležnih ministarstava.Ulaganja u poljoprivredu su ostala na nivou subvencionisanja proizvodnje, ne i planainvesticionih ulaganja, a budžet za poljoprivredu je povećan za 25% u predlogu budžeta za Uz podršku: 2
  • 4. 2013, što je oko 4% ukupnog budžeta i ne odgovara najavljenom dvostrukom povećanjuagrarnog budžeta.Najveće odstupanje, koje je ujedno i izazvalo najviše polemike u javnosti, je Zakon o javnimpreduzećima, čiji je cilj departizacija i profesionalizacija javnih preduzeća, a iz kog je uposlednjem trenutku izostavljena odredba koja se odnosi na to da direktori javnih preduzeća nemogu biti članovi stranaka.Malo je preduzeto u oblasti borbe protiv korupcije, bar kada su u pitanju sistemska rešenja imehanizmi, odnosno izgradnja kapaciteta nezavisnih mehanizama. Zakon o javnim nabavkama,čiji je nacrt pripremio Ekonomski savet Srpske napredne stranke, nije se još uvek našao uproceduri iako je njegovo usvajanje bilo predviđeno za oktobar.U oblasti zdravstva akcenat je više bio na operacionalizaciji ciljeva - najavi izmena i procedura,nego na usvajanju konkretnih mera. Više pažnje posvećeno je kratkoročnim merama (na primeromogućavanju zdravstvenih usluga trudnicama i deci bez obzira na uplate doprinosa, u trajanjuod tri meseca) nego reformskim rešenjima u sektoru zdravstva. Najavljeno izjednačavanjeprivatnih i državnih pružalaca usluga ostalo je na privatnim apotekama koje će izdavati lekovena recept. Ono što je izazvalo najviše polemike i ujedno se pokazalo kao strateško pitanje, jeodrživost finansiranja predviđenih mera odnosno zdravstvenog sistema u celini.Obrazovanje, je, kao prioritena oblast bilo najmanje zastupljeno i u kampanji, ali i u prvih 100dana Vlade. U oktobru je predstavljena Stregija obrazovanja do 2020 godine, koja postavljaopšte ciljeve, ali ne odgovara na izazove obrazovnog sistema, koji se tiču prvenstveno ulaganja unauku i inovacije, ali i osavremenjivanje obrazovanja i usklađivanje sa tržištem rada. Uz podršku: 3
  • 5. EKONOMSKI RAZVOJ - POVEĆANJE ŽIVOTNOG STANDARDAGlavni cilj mera u oblasti ekonomije i ekonomske politike ima za cilj pokretanje proizvodnje,oživljavanje domaće ekonomije i posledično, povećanje BDP. Predizborna obećanja su najvećimdelom bila usmerena na poljoprivredu i ulaganja u agrarni sektor kao razvojni potencijal. Drugivažan cilj bio je usmeren na oživljavanje domaće privrede, posebno industije, ali i razvoj malih isrednjih preduzeća, a sve u cilju povećanja zapošljavanja, kao i reformu poreske uprave.Reforma administracije i odgovorno trošenje javnih finansija, na kojima je u kampanji najvišeinsistitirala SNS imaju za cilj uštede u budžetu kako bi se omogućila održivost finansiranjadržave. Ova obećanja su se najviše se odnosila na smanjenje nepotrebnih troškova, sprečavanjezloupotreba, ali sa druge strane i usvajanje procedura koje bi olakšale poslovanje u Srbiji.Privlačenje stranih investicija je takođe obećanje dato u predizbornoj kampanji, ali najmanjeoperacionalizovano i ostvarenju ovog cilja zapravo treba da doprinesu reforme u različitimsektorima.U prvih 100 dana Vlade najveći akcenat je bio na samom budžetu (rebalansu za 2012, a zatimpredlogu budžeta za 2013), reformi poreske administracije i subvencijama za poljoprivredu.Reforma poreske administracije je u većoj meri podrazumevala povećanje različitih poreza, a uznatno manjoj izmene procedura ili unapređenje rada poreske administracije. Najviše jepolemika je vođeno u vezi sa deficitom i načinima da se on smanji, rezanjem troškova države.PoljoprivredaAkcenat je u kampanji stavljen na dupliranje agrarnog budžeta, podsticaje i subvencije zapoljoprivredu, investiciona ulaganja, donošenje zakona o ruralnom razvoju i podsticajima.Ključna predizborna obećanja i programi (URS i SNS) odnosila su se na povećanje budžeta zapoljoprivredu, koji bi dugoročno trebao da bude 5% od republičkog budžeta. Narodna Skupštinaje 25.09.2012. usvojila rebalans kojim je agrarni budžet povećan za 10 milijardi dinara I iznosioko 41 milijardu dinara. Predlogom budžeta za 2013 godinu agrarni budžet iznosi oko 4%ukupnog budžeta države, što je i dalje znatno manje od 5%. Goran Ješić, pokrajinski sekretar zapoljoprivredu ocenio je da je povećanje budžeta daleko ispod predizbornih obećanja.U kampanji je akcenat bio i na subvencionisanju poljoprivrede. Osim ekonomskih mera,najavljivane su i socijalne mere za staračka odnosno, nekomercijalan gazdinstva. Subvencije binajvećim delom trebalo da budu investicione, što znači da se ulaže u sisteme za navodnjavanje,hladnjače, sisteme grejanja plastenika („kako poljoprivrednici ne bi zavisili od sezonskih cena, Uz podršku: 4
  • 6. nego svoje proizvode prodavali kada su cene najpovoljnije“, smanjenje posledica suše isl.).Investicione subvencije nisu usvojene, ali jesu one za dizel gorivo, ratastku proizvodnju,stočarstvo. Isplata subvencija je omogućena rebalansom i nije bilo značajnog povećanja(rebalansom je predviđeno 42 milijarde dinara za poljoprivredu), niti izmene uslova zadobijanje subvencija. U međuvremenu je račun Ministarstva poljoprivrede blokiran, zbogneisplaćenih subvencija tokom mandata prethodne Vlade, o čemu je, po rečima bivšeg ministraDušana Petrovića, aktuelni ministar bio obavešten, te su problemi posledica nerealnogplaniranja. Ipak, isplata subvencija nije dovedena u pitanje.Najavljeno je usvajanje Zakona o podsticajima poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja,koji ima za cilj da obezbedi predvidivost ulaganja u poljoprivredu, iako nije precizirano na kojinačin, ali izjednačava pravna i fizička lica, poljoprivredne proizvođače. Zakon je najavljen zaoktobar, a do sada nije objavljen predlog ovog zakona.U avgustu je Vlada donela Uredbu o Zabrani izvoza šećerne repe, soje i suncokreta, koja posebnone pogoduje poljoprivrednicima, jer ih ograničava na domaću cenu proizvoda. I hrvatskiproizvođači šećera su se pobunili zato što je Srbija zabranila izvoz, pa oni nisu dobili repu kojusu već platili. Hrvatske šećerane komentarišu da je ovim učinjena velika šteta i da je Srbija, ucilju obezbeđivanja snabdevanja tržižiša trebalo da zabrani izvor šećera, a ne šećerne repe.Ovako se izvozi znatno jeftiniji srpski šećer u EU, a njihove šećerane su u gubicima. Vlada Srbijeje reagovala da u ovoj zabrani nema ničega spornog, kao da je u skladui sa Sporazumom ostabilizaciji i prudruživanju, ali i CEFTA sporazumom, koji Srbija Uredbom nije prekršila. Sadruge strane, jedno od obećanja je bilo i podsticanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.Poreskom reformom i rebalansom budžeta predviđeno je i smanjenje određenih nameta kojeplaćaju poljoprivrednici, kao i povrat PDVa od 8%. U međuvremenu je iznet i predlog zaoporezivanje neobrađenog zemljišta, što je mera koja posebno neće pogodovati staračkim inekomercijalnim gazdinstvima.Podsticanje zapošljavanjaPodsticanje zapošljavanja je bio jedan od najopštijih ciljeva u kampanji, i samim tim je i namanjemera predviđeno i realizovano. Planirano je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu, alise osim toga kao ključne mere koje će doprineti zapošljavanju vidi povećanje investicionepotrošnje i reforma poreskog sistema. Reformom poreskog sistema bila je takođe od straneSBNS predloženo smanjenje poreza na dohodak, koje nije usvojeno. Uz podršku: 5
  • 7. Podsticaji za biznis sektor i mala preduzećaU kampanji je fokus bio na kreditima odnosno jeftinijem kapitalu, ali i na smanjenju nameta, kaoi reformi naplate poreza. Do sada su najavljeni subvencionisani – povoljniji krediti za privredukoje stručnjaci i privrednici ocenjuju kao nerealne, jer se nastavlja zaduživanje privrednika, kojis druge strane nisu kreditno sposobni, odnosno banke im neće odobravati kredite.U septembru su smanjeni parafiskalni nameti i ukinute su 138 različitih taksi i naknada, merekoje su od strane stručnjaka i privrednika ocenjene kao dobre. Ukidanje lokalnih taksi, koje je ustvari sprovedeno u sklopu donošenja izmena Zakona o finansiranju lokalnih samoupravaizazvalo je i reakcije lokalnih samouprava, čiji se prihodi na ovaj način znatno smanjuju. Sadruge strane, privrednici su se žalili da ne mogu da ispunjavaju obaveze prema državi i da jepotrebno dalje smanjiti namete, ali i omogućiti grejs period za otplatu dogovanja, jer je sada80.000 računa preduzetnika blokirano1.Savet za privredni oporavak, koji je Vlada formirala u avgustu 2012. istakao je da je najvećiproblem privrede nelikvidnost odnosno nedostatak jeftinog novca, ali i sporost naplatepotraživanja, posebno od javnog sektora. U međuvremenu je donet predlog Zakona oograničenim rokovima i obezbeđenju plaćanja, gde je rok plaćanja za privatni sektor 45 dana, zajavni odnosno državu 60, a samo za RFZO je 90 dana. Predviđene su i sankcije kao i mereprinudne naplate. Ovakva mera je preporučena i u izveštaju Evropske komisije, kao bi sesmanjila hronična nelikvidnost privrede.Poreska reforma je u kampanji bila usmerena pre svega na smanjenje nameta i rasterećenjeprivrede, kroz ukidanje parafisklanih davanja, ukidanje fiskalnih kasi zanatlijama, povećancenzus za ulazak u PDV, smanjenje poreza na zarade (u cilju podsticanja zapošljavanja). U praskise većina mera svela na povećanja priliva u budžet kroz poreski sistem, dok je reforma samogsistema i poreske administarcije ostala u drugom planu.Mere koje su u potpunosti u skladu sa najavljenima su plaćanje PDVa tek po naplati robe,kamata od 20% za državu ako kasni sa povraćajem, ukidanje fiskalnih kasi zanatlijama. Svedruge mere odnosile su se na povećanje poreza. Mera koja je takođe najavljena u oktobru, a nijeje bilo u kampanji, je izmena procedura za paušalno oporezivanje, o čemu nije dostupnodovoljno informacija.1 Više o ovim merama dato je u odeljku o reformi poreskog sistema. Uz podršku: 6
  • 8. Tokom Skupštinske rasprave 18.09.2012. Mlađan Dinkić je objasnio zašto sadašnjim reformamai predlozima Zakona nisu smanjeni porezi i doprinosi na zarade: smanjenje na 54% bi iziskivaloi povećanje PDVa na 22%, a ne 20% koliko je povećan sada. Drugačije ne bi moglo u uslovimarecesivne privrede kakva je naša, u ovom trenutku i najavio da će porez na dohodak bitismanjen tokom mandata ove Vlade, ali ne odmah.U avgustu i septembru (u susret rebalansu budžeta) pokrenuta je procedura za smanjenjeparafisklasnih nameta, a PDV je povećan sa 18% na 20% pri čemu je na osnovne životnenamirnice ostao 8%. Pozivanje na predizborna obećanja bilo je iskorišćeno pri zahtevu osmanjenju PDVa na bebi opremu, kada ono nije predviđeno novim Zakonom. Nakon pregovoraministarstva finansija i Vlade utvrđen povraćaj PDVa na hranu i opremu za bebe, ali jedefinisana procedura toliko komplikovana da „obesmišljava“ ovu meru.Iz ministartva kažu (Milica Bisić, Vlajko Senić) da je mera odobrena usled pritiska javnosti, ali dau stvari nije moguće da se sprovede na način na koji je zahtevano jer bi to donelo velike gubitkedržavi, trgovci ne bi imali korsiti, a nefer je da je dobijaju i roditelji kojima ova mera nijepotrebna. Zato je predlog da se materijalo ugroženim roditeljima osmisli neka druga vrstapomoći,a da PDV ostane isti bez povraćaja.Iz udruženja „Roditelj“ kažu da očekuju ukidanje za sada definisane procedure.U septembru, u sklopu rebalansa i usvajanja seta predloga zakona, smanjene su takse za ukupno138 različita parafisklana nameta, od kojih se najveći deo odnosi na preduzetnike i malapreduzeća, a jedan deo na građane (npr. registracija vozila). To će privredi obezbediti dodatneuštede i predstavlja „kompenzaciju“ za porast PDVa. S druge strane, predviđena je i potpunacentralizacija prihoda i ukidanje svih sopstvenih prihoda, pa su lokalne samouprave izneleprimedbe zbog gubitaka koje imaju od ukidanja lokalnih taksi. Njima su prihodi povećani samimbudžetom, kako kažu iz Ministarstva finansija, tako da su im gubici neutralisani. Sa druge strane,lokalne samouprave morale bi da uštede na javnoj potrošnji i povećaju naplatu poreza na svojojteritoriji, kao što je porez na imovinu.Zakonom o PDVu su donete izmene, koje predviđaju da država plaća 20% kamate na kašnjenjesa povratom PDVa, investitor plaća PDV u građevinastvu, a mala i srednja preduzeća plaćajuporez tek kada naplate robu, što su novine koje odgovaraju predizbornim obećanjima.Ekonomsti su takođe ocenili ove mere kao dobre. Uz podršku: 7
  • 9. Predlogom Zakona o porezu na dobit pravnih lica, se isti povećava na 12 do 15% sa sadašnjih10, kao i drugi porezi po odbitku. Nije bilo reakcija javnosti i stručnjaka, kao ni privrednika, ali jejasno da će ovo pogoditi i male preduzetnike i time na neki način umanjiti efekte prethodnodefinisanih povlastica i olakšica.Povećani su porezi po odbitku, koji imaju za cilj da smanje odlivanje novca u ofšor zone. Tako sesvaka transakcija u ofšor zone oporezuje sa 30%. Privrednici smatraju da će ova mera otežatiposlovanja i najverovatnije odbiti neke strane investitore. Ovakva mera nije bila najavljena uokviru kampanje, kao što to nije bilo ni povećanje poreza na dobiti ili povećanje PDVa.Reforma poreske administracije, koja je bila jedno od izbornih obećanja je dugoročan proces,kako je ocenjeno, a prve mere koje je Mlađan Dinkić najavio na konferenciji za novinare27.09.2012.su: reforma informacionog sistema Poreske uprave za šta će se sredstva obezbeditibudžetom za 2013, a od 2014 će se uvesti elektronska komunikacija. Do 30.juna 2014. ćeobveznici prijavljivati porez elektronski. Direktori filijala će se postaviti javnim nepristrasnimkonkursom koji će biti objavljen 10.oktobra, a proces će biti završen do kraja godine. Cilj jepojednostaviti procedure i povećati efikasnost naplate poreza. Evropska komisija je ocenila da jepotrebno dalje raditi na reformi poreske administracije.Odgovorno trošenje javnih finansija i uštede u budžetuU kampanji je fokus, posebno kod SNS bio na smanjenju troškova države kroz ukidanje agencijai smanjenje broja drugih budžetskih korisnika, kao i smanjenje troškova funkcionisanja države,kontrolu javnih nabavki i sl. a sve sa ciljem ulaganja tih sredstava u poljoprivredu, nauku iobrazovanje.U tom smislu važno je pratiti na koji način će biti raspoređena sredstva u budžetu2.Najviše pažnje javnosti izazvao je sam rebalans i ono o čemu se polemisalo, najviše na relacijiFisklani savet – Vlada Srbije, a u šta su se u medijskoj debati uključili i ekonomski stručnjaci,jeste da planirana ušteda nije dovoljna i da država mora više da štedi3. Iako su mere vezane zaporeze i parafisklane namete ocenjene kao dobre, čak i povećanje PDVa i dalje ni Fiskalani savetni MMF nisu zadovoljni obimom restirkcija budžeta u delu javne potrošnje. Ono što se spominjekao najveći trošak jesu različite subvencije privatizovanim preduzećima i privredi. Iako ukampanji to nije bilo eksplicitno navođeno, po oceni MMFa najznačajnija racionalizacija javnogsektora jeste privatizacija velikih preduzeća koja su sada neprofitabilna – „Srbija međuzemljama u tranziciji ne može ostati "šampion" sa učešćem kapitala u državnom vlasništvu u2 Po predlogu budžeta za 2013.najveća ušteda ostvarena je na subvencijama i ta sredstva će se preusmeriti u sistemsocijalne zaštite.3 Rebalasom za 2012. je planirano 20 milijardi prihoda i 25 milijardi rashoda. Uz podršku: 8
  • 10. ukupnom kapitalu od oko 58% – i da treba da privatizuje neki veliki privredni sistem udržavnom vlasništvu“.Na početku mandata Vlade garantovano je da neće biti otpuštanja u javnom sektoru i najavljenje i rast plata, u skladu sa „mogućnostima“, oko 2-3%. Paralelno je usvojen Zakon o maksimalnojzaradi u javnom sektoru, usvojen 25.09. 2012. kojim je ista ograničena na 162.000 dinara i čijaje namera da se ograniči javna potrošnja.U kampanji je najavljeno ukidanje agencija, kao ključna mera uštede, ali se otvorila polemikanekoliko agencija i institucija čije su nadležnosti značajne i čije bi ukidanje bilo neopravdano.Ukidanje agencija, zapravo znači da će neke biti ukinute, ali zaposleni u njima (u skladu sa timeda nema otpuštanja u javnom sektoru) raspoređeni na druga mesta u javnom sektoru gde će imse zarade smanjiti i biti u skladu sa ovim ograničenjem.Ukidanje agencija je nakon formiranja vlade prepušteno ministarstvima koja su trebale dasačine spiskove agencija koje treba da budu ukinute. Ove spiskove su dostavili Ministarstvofinansija i Minsistarstvo energetike i pompezno najavljivano ukidanje agencija svelo se nasedam agencija: Nacionalan turistička razvojna agencija, Uprava za igre na sreću, Devizniinspektorat, Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja, Fond za zaštitu životne sredine,Agencija za energetsku efikasnot i Agencija za hemikalije.U budžetu za 2012. su i nakon rebalansa ipak ostali iznosi namenjeni ovim agencijama, oko 10miliona dinara, pa nije jasno kako se ostvaruje ušteda, niti je jasno kako se ona ostvaruje ako sezaposleni ne otpuštaju. Očekivana ušteda ostvaruje se u stvari, kroz ukidanje sopstvenihprihoda, koje sada ima pravo da naplaćuje samo Ministarstvo finansija i tako će se budžetdodatno puniti za oko 10 milijardi dinara. Ono čemu nije dodeljena značajnija pažnja u javnostijeste u stvari Centralizacija sopstevnih prihoda različitih tela i agencija (npr. Fonda za zaštituživotne sredine) time što se svi slivaju i ulaze u budžet države Srbije, koja je predviđenaZakonom o budžetu nije izazvala značajnije polemike u javnosti. Iako nije bilo posebnoapostrofirano u kampanji, kao jedna od značajnih mera javne uštede najavljeno jerestruktuiranje javnih preduzeća, čime će se smanjiti izdaci koji odlaze iz budžeta za ovapreduzeća.Saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, prvenstveno MMFom za sada nijenastavljena odnosno aranžman nije obnovljen. Predstavnici Vlade (Vlajko Senić, AleksandarVucic) očekuju nastavak pregovora i obnovu aranžmana. Premijer Srbije je ostao i dosledanstavovima iznetim u kampanji, a to je da ni po cenu aranžmana sa MMF-om neće bitiprekomerne uštede u javnoj potrošnji koja bi ugrozila budžet građana. Uz podršku: 9
  • 11. MMF ocenjuje da je ušteda planirana rebalasom bila nedovoljna, a još uvek nije dostupnomišljenje na predlog budžeta za 2013.Infrastrukturna ulaganja su navođena takođe kao podsticaj privredi, ali i omogućavanjeravnomernog regionalnog razvoja. Najavljeni su i nastavljeni radovi na Koridoru 10 i 11, ali je uoblasti infrastrukture najznačajnija najava Zakona o planiranju i izradnji kojima se značajnosmanjuju i skraćuju procedure za dodelu građevinskih dozvola i legalizaciju objekata, a što ćeolakšati poslovanje investitorima. To je ujedno i jedina oblast u kojoj su preduzeti koraci kapovećanju efikasnosti administarcije, što je isticano kao posebni cilj u kampanji.Proceduru u vezi sa građevinskim dozvolama istakao je i Savet stranih ivenstitora u Srbiji usvojoj „Beloj knjizi“ koja sadrži 290 preporuka za Vladu Srbije, a objavljena je 16.10.2012.(Večernje novosti). Osim građevisnkih dozvola, investitori su naveli iprepreke u vezi sa radnimpravom: obračun zarada je dosta komplikovan, radniku kada odsustvuje sa posla treba isplatitiosnovnu zaradu uz minuli rad, a preporuka je da ugovor na određeno vreme traje do 36, a nenajviše 12 meseci. Poreska poravila su takođe dosta komplikovana, a strane kompaninje nemogu da koriste podsticaje.Ocena monetarne odnosno ekonomske politike generalno, od strane Evropske komisije uposlednjem izvrštaju je da nije učinjen napredak, a da su izmenama Zakona o Narodnoj banciSrbije učinjeni koraci unazad u približavanju evropskim tekovinama.BORBA PROTIV KORUPCIJEU okviru borbe protiv korupcije, ključne predložene mere i ciljevi su bili: jačanje mehanizamanezavisnih institucija i strožije kazne za počinioce, koje su ujedno i najmanje operacionalizovane;revizija spornih privatizacija, na čemu insistira i Evropska komisija, a na kojoj bi, po predloguSNS trebalo da rade otpuštene sudije i tužioci; kontrola javnih nabavki, koja je najvišekonkretizovana kroz predlog Zakona o javnim nabavkama, a sa ciljem ne samo smanjenjakorupcije nego i uštede budžetskih sredstava i smanjenje partokratije, koje je ujedno izazvalo inajviše polemike u javnosti.Na jačanju nezavisnih mehanizama nije puno urađeno, a 23.10. 2012. je pokrenut postupak zasmenu direktorke Agencije za borbu protiv korupcije, koja je u pisanom saopštenju istakla da jeupravo to jedan od načina urušavanja ovakvih institucija. S druge strane, one je ranije naglasilada je najveći problem u borbi protiv korupcije neefikasan rad tužilaštva. Uz podršku: 10
  • 12. Za revizije privatizacija je odgovoran Aleksandar Vučić, kao potpredsednik Vlade zadužen zaborbu protiv korupcije. Definisano je o kojim se privatizacijama radi, a dostavljen je i spisak 18privatizacija koje Evropska komisija smatra spornim. Na ovim slučajevima je u septembru počeoda radi tim MUP, a prve krivične prijave najavljene su za oktobar, ali još uvek nisu podignute.Delimično je ispunjeno obećanje o uređenju sistema javnih nabavki jer je sačinjen nacrt Zakonao javnim nabavkama, koji još uvek nije usvojen kao predlog Vlade, ali ga je na uvid javnostistavio Ekonomski savet SNS koji je radio na njegovoj izradi.Novim Zakonom bi trebalo da se omogući efikasnija kontrola, smanjenje korupcije i uštede kojeje SNS još u kampanji procenila na 600 miliona do milijardu evra godišnje. Predloženo jeelektronsko podnošenje prijava, delimično centralizovana procedura, zaštita uzbunjivača i sl.Ipak, preduzetnici su skrenuli pažnju da je najveći problem „nameštanje“ javnih nabavki, na kojenije odgovoreno predlogom zakona. Nevladine organizacije navele su da je Zakon dobar sastanovišta brobe protiv korupcije, ali nedovoljan i da je za njegovu punu primenu potrebnoizmeniti Zakon o budžetskom sistemu i Krivični zakon. Usvajanje Zakona najavljeno je zaoktobar, kako stoji i u Koalicionom sporazumu, ali se on još uvek nije našao u skupštinskojproceduri.Departizacija je kao predizborno obećanje izazvala najveće polemike u javnosti. Ona se u prvomredu odnosila na javna preduzeća, kako na direktore tako i na upravne odbore. Jedna odnajavljenih mera je i ukidanje upravnih odbora, jer država treba da ima samo nadzornu ulogu ujavnim preduzećima. Sa druge strane, pitanje poslovanja javnih preduzeća u tesnoj je vezi i saodgovornim trošenjem javnih finansija pa je Koalicioni sporazum predviđao i usvajanjeprocedura kojima bi se povećala transparentonost rada javnih preduzeća, što je i preporukaEvropske komisije.Predlog Zakona o javnim preduzećima je izrađen i rasprava o njemu je trajala do 19.10.2012nakon čega je očekivano njegovo usvajanje. Ključne najave u vezi njegovog sadržaja bile su da ćese direktori birati na javnim konkursima, da neće moći da budu članovi stranke, uzodgovarajuću stručnu spremu i radno iskustvo. Nakon rasprave, 26.10.2012. objavljeno je da seu predlogu Zakona ne nalazi ključna odredba, odnosno, da će direktori moći da budu članovistranaka, kao i da ova odredba nije uvrštena u Zakon na insistiranje SPS i PUPS (VečernjeNovosti, 26.10.2012.). URS je sa svoje strane istakao da će u praksi nastojati da održi obećanje odepartizaciji i ne kandiduje svoje kadrove, dok je ministar Ljajić istakao da je potpuno nerealnobilo očekivati da stručnjaci budu diskriminisani zato što su članovi stranka, jer stručnost trebada bude ključni kriterijum. Na ovom stavu je insititirao i SNS u više navrata. Uz podršku: 11
  • 13. Pre predloga Zakona ili njegovog usvajanja, uprkos najavama departizacije, koja na kraju nijerealizovana kroz ovaj zakonski predlog, je smenjeno i postavljeno nekoliko direktora javnihpreduzeća i ustanova (EPS, PTT, Telekom, Državna Lutrija...). Ovo je od strane NGO sektora ijavnosti ocenjeno kao kršenje predizbornih obećanja. “Transparentnost Srbija “je iznela ocenuda ne bi, pre donošenja i primene Zakona trebalo da Vlada smenjuje direktore bez jasnogobrazloženja i postavlja nove direktore bez javnog konkursa. Neka kadrovska rešenja koja su umeđuvremenu najavljena su u javnosti ocenjena kao „estradizacija“, umesto departizacije.Nisu doneta strateška i sistemska rešenja za borbu protiv korupcije niti je išta urađeno najačanju kapaciteta institucija i međuinstitucionalne saradnje. Evropska komisija je recimoukazala na član 359 Krivičnog zakonika o zloupotrebi službenog položaja kao onaj koji senajčešće krši i omogućava sistemsku korupciju. Takođe, da su za borbu protiv korupcijepreduslovi jačanje pravosuđa i osnaživanje administarciju. Nedovoljne kapacitete određenihinstitucija i neadekvatnu saradnju, Evropska komisija je istakla i u poslednjem izveštaju onapretku Srbije.U praksi je borba protiv korupcije realizovana kroz hapšenja u vezi sa Agro bankom, ali i OliveraDulića, njegovo zamenika Janjića i nekoliko bivših predsednika opština u Srbiji.ZDRAVSTVOKljučne mere definisane Koalicionim sporazumom i u Ekspozeu mandatara su se odnosile napovećanje dostupnosti zdravstvene zaštite odnosno zdravstveni sistem dostupan svim građanimai one su delimično operacionalizovane kao: proširenje liste besplatnih lekova i smanjenjeparticipacije, omogućavanje trudnicama i deci lečenje bez obzira na uplatu doprinosa,definisanje prava pacijenata i donošenje Zakona o zaštiti prava pacijenata; Unapređenje kvalitetazdravstvene zaštite kroz kontinuiranu edukaciju zdravstvenog kadra, renoviranje i proširivanjekapaciteta i infrastrukture zdravstvenih ustanova, ali i reformske mere sistema zdravstva krozdefinisanju uloge privatnog sektora u pružanju usluga i podsticanje uplaćivanja privatnog,dopunskog zdravstvenog osiguranja. Akcenat je takođe u kampanji bio i na socijalnim merama,prvenstveno sa ciljem povećanja nataliteta - pomoć za vantelesnu oplodnju i pomoć trudnicamai porodiljama. Najmanje je konkretizovan cilj smanjenja korupcije u zdravstvu.U prvih 100 dana Vlade usvojena je uredba kojom se trudnicama i deci do 18 godina omogućavabesplatno lečenje bez obzira na uplatu doprinosa, ali oročeno na tri meseca, usvojena je uredbao koeficijentima kojima se izabrani lekari plaćaju po učinku, osnovana Agencija za akreditacijuzdravstvenih ustanova, dok su u drugim oblastima izmene samo najavljene, ali ne i donete. Uz podršku: 12
  • 14. Tako je najavljeno izdavanje lekova na recept i u privatnim apotekama, edukacija lekara zatransplantacije, kako bi se iste mogle izvoditi u Srbiji, odlazak na operacije u inostranstvo otrošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), rekonstrukcija kliničkih centara uBeogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, povećanje starosne granice za veštačku oplodnju.Predloženo je i uvođenje Centralizovanih javnih nabavki za zdravstvo, koja znači da če sve javnenabavke sprovoditi RFZO, a ne zdravstvene ustanove pojedinačno. Ova mera nije bila posebnoakcentovana u obećanjima, a nije ni pitanje akreditacije lekova i uređivanje tržišta lekova, čija jeskorašnja nestašica bila povod za ustanovljavanje mera kojima će se omogućiti kraće i jasnijeprocedure za puštanje leka u promet i određivanje cena lekova. U vezi sa tim bilo je najavljeno iimenovanje Saveta za utvrđivanje cena lekova i izradu novog registra lekova, koji još uvek nijeustanovljen. Izrađen je predlog izmena Zakona o lekovima, ali njime nije predviđeno ništa u vezisa dostupnošću lekova, u smislu smanjenja participacije ili proširenja liste besplatnih lekova.Najviše polemike u javnosti, u vezi sa najavljenim i malobrojnim donetim merama izazvalo jepitanje održivosti finansiranja, na primer besplatnog lečenja trudnica i dece ili naplatapotraživanja privatnih apoteka koje bi izdavale lekove na recept. Naime, otvorilo se pitanjeodrživosti punjenja Fonda za zadravstveno osiguranje i mogućnosti finansiranja.OBRAZOVANJEU oblasti obrazovanje je urađeno najmanje u toku prvih 100 dana Vlade. U kampanji i priformiranju Vlade, kao prioritetni ciljevi u oblasti obrazovanja definisani su: usklađivanje tržištarada i obrazovnog sistema, kroz programe stipendiranja za tražena zanimanja; ulaganje uobrazovnu infrastrukturu koje je akcentovala koalicija SPS-PUPS; ulaganje u naučnu delatnost,istraživanja i inovacije kroz učešće privatnog sektora, na čemu se insistitira i u izveštajimaEvropske komisije.Najavljene izmene najkonkretnije su u oblasti ulaganja u naučnu delatnost, gde bi Srbija trebaloda dostigne nivo ulaganja u inovacije od 1% što je evropski minimum. Nije navedeno na kojinačin će se, osim učešćem privatnog sektora, ova ulaganja povećati. Nije doneta ni jedan uredbai mera koja se tiče obrazovanja. Vlada je krajem oktobra usvojila Strategiju sistemu obrazovanjado 2020 godine u kojoj je glavni cilj povećanje broja visokoobrazovanih u Srbiji, kroz reformesistema osnovnog i srednjeg obrazovanja. Strategija, čija je izrada započeta pre formiranjaaktuelne Vlade gotovo da ne odgovara cilejvima postavljenim u okviru prioriteta Vlade.Najviše polemike izazvala je upravo Strategija i u to u delu ostvarivosti ciljeva, ali i pitanjezapošljavanja visokobrazovanih u Srbiji. Uz podršku: 13
  • 15. NALED: VIZIJA 2016U periodu između 11. oktobra 2011. i 29. marta 2012. godine održano je 12 okruglih stolova uvelikim gradovima i malim opštinama širom Srbije, u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalniekonomski razvoj (NALED) i Stalne konferencije gradova i opština uz podršku Nemačkeorganizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Tema svih okruglih stolova je bilo jedno pitanje:šta je to što svi nivoi vlasti u zemlji mogu i treba da urade za privredu i lokalne samoupraveSrbije tokom mandata nove Vlade. Na ovih 12 okruglih stolova je učestvovalo nekoliko stotinavelikih i malih privrednika, predstavnika lokalnih samouprava i svih značajnijih političkihstranaka i pokreta. Ukazano je na puno problema, ali je dato i dosta konkretnih preporuka otome šta treba uraditi da se iz ekonomske stagnacije pređe u snažan i održiv rast. Ovajdokument je NALED-ov pregled najargumentovanijih predloga koji su se i najčešće čuli, kao ipresek onoga što je u prvih 100 dana nove Vlade urađeno da se tim zahtevima privrede i lokalnesamouprave izađe u susret. Uz podršku: 14
  • 16. PRVH 100 DANA NOVE VLADE: KOLIKO SMO SE PRIBLIŽILI VIZIJI 2016?Novoizabrana Vlada Republike Srbije je u prvih 100 dana uradila nekoliko važnih stvari zaprivredu i lokalnu samoupravu. Iako bi mnogi, rangirajući po važnosti mere Vlade u ovimoblastima, na prvo mesto stavili ukidanje većeg broja para-fiskalnih nameta, mi seopredeljujemo da na prvo mesto stavimo nešto drugo: to da je poslat snažan signal da jeizabrana Vlada koja namerava da privredu i stanje javnih finansija tretira kao prioritet.Gledajući stanje u oblasti lokalne samouprave, postavlja se pitanje da li su neke mere za podrškuprivredi sprovedene na štetu lokalne samouprave. Iako je očigledno da će gradovi i opštineosetiti efekte ukidanja jednih i ograničavanja drugih para-fiskalnih nameta, možemo da senadamo da ta mera, iako na račun lokalne samouprave, neće biti i na njenu štetu, odnosno da ćestvoriti uslove da zahvaljujući povećanju privrednih aktivnosti prihodi opština i gradova nasrednji rok ostvare bolje performanse. Činjenica da je u poslednjoj fazi donošenja paketa zakonao para-fiskalnim nametima prihvaćeno nekoliko amandmana lokalne samouprave jeohrabrujuća u smislu postojanja ambijenta za dijalog između gradova i opština i republičkihvlasti i spremnosti Republike da prihvati argumente „lokala“.Za gradove i opštine može biti značajno i to da je oblast lokalne samouprave prešla u nadležnostMinistarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave – dakle u Ministarstvo za koje se možeočekivati da bude naklonjenije jačanju nadležnosti i snaženju finansijskih i drugih kapacitetalokalne samouprave nego što su tradicionalno bila ministartsva nadležna za državnu upravu.Najava izmene Zakona o lokalnoj samoupravi je još jedan ohrabrujući znak koji govori opromeni u stavu matičnog ministarstva prema lokalnoj samoupravi.Naravno, Vlada je i propustila nekoliko dobrih prilika da u prvih 100 dana ostavi još bolji utisak.Svako zna za čim najviše žali, a nama se čini da će nas u narednom periodu najviše koštatioklevanje sa uvođenjem fleksibilnijeg radnog zakonodavstva i nespremnost da se smanjifiskalno opterećenje zarada. Cenu tog oklevanja ćemo nastaviti da plaćamo na polju na kojem sebitka za bolju Srbiju dobija ili gubi: na smanjenju nezaposlenosti. Uz podršku: 15
  • 17. STEPEN REALIZACIJE PREPORUKA1. Jačanje uloge lokalne samouprave u podsticanju ekonomskog razvojaPreporuka: Lokalnoj samoupravi treba omogućiti odgovarajući uticaj na rad područnih jedinicarepubličkih organa i preduzeća, naročito onih koje imaju direktan značaj za kapacitete gradova iopština da planiraju svoj razvoj i sprovode razvojne programe. Posebno je neopravdano darepublički organi ne dostavljaju podatke lokalnoj samoupravi potrebne za planiranje isprovođenje programa razvoja gradova i opština ili da tim podacima trguju kao da su lokalnesamouprave komercijalni subjekti.Realizacija: U ovoj oblasti nije učinjen napredak, iako je izrada Nacrta zakona o javnimpreduzećima bila prilika da se predvidi određena uloga lokalne samouprave u upravljanju javnimpreduzećima čiji je osnivač Republika, odnosno autonomna pokrajina. Budući da zakon još uveknije usvojen, ta mogućnosti i dalje postoji.Preporuka: Neke inspekcijske poslove, pre svega u vezi sa sa inspekcijom rada, treba spustiti nalokalni nivo. Ovo naročito zbog toga što nakon ustupanja lokalnoj samoupravi 80% prihoda odporeza na zarade, lokalna samoupravi ima najveću motivaciju da se suprotstavlja sivojekonomiji.Realizacija: Iako se to očekuje, Vlada republike Srbije još uvek nije imenovala nove članove Radnegrupe za unapredjenje rada i reformu inspekcija u Republici Srbiji koje uticu na poslovanjeprivrednih subjekata, koja bi trebalo da pripremi Strategiju reforme inspekcija. Na krovnomzakonu o inspekcijama se uveliko radi, ali se ova aktovnost za sada realizuje kao donatorskaincijativa, dok predstavnici inspekcija i ministarstava učestvuju neformalno.Preporuka: Ranije izgrađeni industrijski objekti koji više nisu u upotrebi (brownfields) suznačajan, a neiskorišćen potencijal. Još značajniji je potencijalni ekonomski značaj objekata kojipripadaju Vojsci kod kojih je određeno da nemaju perspektivu sa stanovišta odbrane zemlje kaoi potencijal objekata koji su vlasništvo propalih preduzeća koja nisu uspešno privatizovana.Takvi objekti treba da u najkraćem roku budu dati lokalnoj samoupravi da ih ona stavi uekonomsku funkciju.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak. Uz podršku: 16
  • 18. Preporuka: Potrebno je definisati učešće lokalne samouprave u naknadama od prirodnihresursa. Izmenom Zakona o banjama potrebno je definisati visinu naknade za korišćenjeprirodnog lekovitog faktora, da bi jedinice lokalne ostvarivale svoj zakonski i pravičan udeo uovom prihodu. Takođe, lokalnoj samoupravi treba obezbediti odgovarajuću pripadnost naknadeza eksploataciju mineralnih sirovina, naročito imajući u vidu da se tom eksploatacijom čestostvaraju dodatni troškovi za održavanje lokalne infrastrukture.Realizacija: Kao određeni napredak u ovoj oblasti mogu se uzeti najave da će se doneti novi zakono naknadama za korišćenje javnih dobara. Ovo daje osnov za očekivanja da će ovim zakonomkonačno biti utvrđeno učešće gradova i opština u određenim naknadama za korišćenje javnihdobara od kojih lokalna samouprava već godinama nema prihoda.Preporuka: U sklopu podrške nerazvijenim opštinama, u pojedinim programima koji sefinansiraju sa republičkog nivoa treba predvideti minimalne kvote sredstava po jedinici lokalnesamouprave, a programi subvencija privredi treba da uzimaju u obzir različite razvojne nivoelokalnih samouprava i omoguće poseban tretman za opštine sa nižim stepenom razvijenosti.Realizacija: Dodeljivanje iznosa subvencija investitorima u skladu sa kategorizacijom nivoarazvijenosti opština i gradova je već primenjeno u poslednjem javnom pozivu za investitore SIEPA-e, koji je bio otvoren do 3. avgusta ove godine. Sličan pristup je primenjen u pozivu Nacionalneagencije za regionalni razvoj jedinicama lokalne samouprave koji je otvoren do 15. novembra2012.Preporuka: Jačanje saradnje sa privatnim sektorom kroz uspostavljanje privrednih savetasastavljenih od privrednika, predstavnika naučno-istraživačkih centara i funkcionera lokalnesamouprave koji već postoje kao savetodavna tela pri nekim gradovima i opštinama irazmatraju mere koje utiču na privredu pre njihovog donošenja od strane nadležnih organamože služiti kao putokaz i za ostale lokalne vlasti. Pored postojanja ovih saveta, treba obezbeditimesto makar jednom članu iz reda privrede u opštinskim, odnosno gradskim većima.Realizacija: Još uvek ne postoje analize i izvori podataka koji bi potkrepili realizacjiu ovepreporuke u praksi. Uz podršku: 17
  • 19. 2. Obrazovanje i naukaPreporuka: Ljudski resursi su jedan od najznačajnijih potencijala Srbije, ali su potrebe privrede iponuda na tržištu radne snage u velikoj nesrazmeri. Obrazovni sistem služi više kao sredstvosocijalnog obezbeđenja za nastavno osoblje za kojim je objektivno davno prestala potreba,umesto da bude inkubator kadrova koji će lako naći svoje mesto u međunarodnoj podeli rada.Obrazovni profili se utvrđuju daleko od potreba privrede, a odluke o njihovoj promeni se sporodonose i još sporije realizuju. Zato treba uspostaviti mehanizme za veći uticaj privrede uodlučivanju o obrazovnim profilima. Jedan od mogućih mehanizama je učešće privrede uupravljanju srednjim školama putem školskih odbora i planiranje obrazovnih profila u skladu sapotrebama privrede četiri i više godina unapred.Realizacija: U ovoj oblasti nije primećen napredak.Preporuka: Treba razmotriti reformu sistema finansiranja srednjeg obrazovanja kojom bi selokalnoj samoupravi dala šira ovlašćenja u finansiranju školstva, ali i u utvrđivanju mreže škola iobrazovnih profila.Realizacija: U ovoj oblasti nije primećen napredak.Preporuka: Potrebno je preduzetništvo uvesti u školski sistem – ovo bi omogućilo regrutovanjevećeg broja preduzetnika kao i olakšalo njihovo lakše snalaženje u poslovanju.Realizacija: U ovoj oblasti nije primećen napredak.Preporuka: Naročito je korisno jačati vezu između naučno-istraživačkih centara i privrede i totako što će država i lokalna samouprava svojim sredstvima posebno pomagati one centre odznačaja za privredu u određenom delu Srbije. Svaki region bi morao da ima makar jedannaučno-istraživački centar koji bi podržavao delatnost koja predstavlja najveći razvojnipotencijal tog regiona.Realizacija: U ovoj oblasti nije primećen napredak. Uz podršku: 18
  • 20. 3. Nelojalna konkurencija i reforma javnih prihoda i rashodaPreporuka: Potrebno je proširiti poresku osnovicu putem inspekcijske i drugih vrste kontrolesive ekonomije. Prevođenje firmi iz nelegalnih u legalne tokove će pored ostalog smanjitinelojalnu konkurenciju koja ima štetne posledice po privredu. Naročito je značajna ulogainspekcijskih organa koji se sada gotovo svi proglašavaju nenadležnima za sivu ekonomiju ikontrolišu samo legalnu privredu, tako dodatno gurajući legalnu privredu u nelegalni sektor. Uisto vreme, potrebno je unaprediti postupanje inspekcija prema legalnoj privredi, a posebno upogledu nekoordiniranosti rada i predugih i suviše učestalih kontrola. Nelojalnu konkurencijuomogućava i podstiče i Vlada kada određena preduzeća oslobađa obaveze da uplaćuju doprinosena zarade zaposlenih, čime se stvaraju nejednaki uslovi za poslovanje.Realizacija: Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji jeuređeno oporezivanje lica koja obavljaju neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost po stopiod 20%. Ovim je dato ovlašćenje Poreskoj upravi da se angažuje na uvođenju sive ekonomije ulegalne tokove.Preporuka: Potrebno je smanjenje finansijskog opterećenja zarada. Pri tome treba razmotritiefekte naročitog smanjenja davanja za najniže zarada, kod kojih je prema nivou opterećenjaSrbija još nekonkurentnija u međunarodnim okvirima nego kada se porede nivoi opterećenjaprosečnih zarada. Rečima jednog od učesnika okruglih stolova, „Minimalna cena rada moždanije veliko opterećenje za poslodavce u velikim gradovima, ali predstavlja veliko opterećenje naprivredu u manje razvijenim područjima“. Naročito je upitan raspon u pogledu prosečnih zaradau privredi i javnom sektoru u korist javnog sektora.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.Preporuka: Učesnici okruglih stolova su u velikoj većini ukazali na potrebu da se prepovećavanja nekog poreza razmotre sve mogućnosti za uštede kroz smanjenje javnih rashoda, apre svega kroz smanjenje broja zaposlenih u javnoj upravi i uštede u javnim nabavkama.Realizacija: Do sada je sprovedeno ili pokrenuto nekoliko inicijativa koje za cilj imaju smanjenjerashoda u javnom sektoru. Prva inicijativa je realizovana donošenjem Zakona o utvrđivanjumaksimalne zarade u javnom sektoru kojim se ograničavaju zarade, pre svega za zaposlene ujavnim preduzećima i agencijama, koje su pre donošenja ovog zakona znale da budu naročitodisproporcionalne u odnosu na plate u državnoj upravi. Drugi relevantan set zakona je onaj kojimse ukida određen broj agencija i fondova, pri čemu treba imati u vidu da su finansijski efekti temere ograničeni imajući u vidu da su praktično svi zaposleni u tim javnim entitetima ostali u Uz podršku: 19
  • 21. radnom odnosu i to tako što su preraspoređeni u druge delove javnog sektora. S druge strane,okončan je program angažovanja agronoma na račun republičkog budžeta. Inicijativa zadonošenje novog zakona o javnim nabavkama je pokrenuta, i u toku je javna rasprava o nacrtu togzakona.Preporuka: Potrebno je uvođenje većeg reda i obavezujućih standarda u pogledu različitih taksi,naknada i parafiskalnih nameta na nivou Republike i na nivou lokalne samouprave. Praksa prikojoj se različite takse i naknade plaćaju ne prema troškovima javnih vlasti u obezbeđivanjuodređenih usluga već prema procenjenoj finansijskoj snazi obveznika je jako štetna, naročito ukontekstu ekonomske krize. Pogotovo je štetna praksa da svaka agencija, direkcija ili upravakoristi prihode od taksi i naknada kao sopstvene prihode, tako da je netransparentno ne samoutvrđivanje visine tih nameta, već i način na koji se tako naplaćena sredstva troše.Realizacija: U ovoj oblasti postignut je najveći napredak, i to ne samo time što je ukinuto 138različitih taksi i naknada. Od velikog značaja je da su ograničeni iznosi nekih taksi (kao što jefirmarina), a uvedena je obaveza nosilaca javnih ovlašćenja da svoje naknade usklade sa iznosimaadministrativnih troškova postupaka koje sprovode. Pored toga, uveden je princip da jedan nosilacjavnih ovlašćenja ne može naplaćivati takse za dokumente koji se izdaju na zahtev drugog nosiocajavnih ovlašćenja. Ovo bi moglo značajno da olakša put privrednicima kroz šumu administrativnihnaknada i procedura. Ipak, neke od finansijski najznačajnijih naknada, kao što su naknada zakorišćenje građevinskog zemljišta i naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, nisu dotaknuteovom reformom.Preporuka: Potrebno je sprovesti preraspodelu nelegitimnog dela finansijskog opterećenja saprivrede na građane i ukinuti praksu većih cena za usluge privrednim subjektima u odnosu nafizička lica. Cene vode, grejanja, odnošenja komunalnog otpada, naknada za korišćenje iuređivanje građevinskog zemljišta su dobar primer za to.Realizacija: Uredba o načinu određivanja najviših i najnižih prosečnih cena toplotne energije ugrejnoj sezoni 2012/2013 godina čini jedan korak nazad ili napred, u zavisnosti od uglaposmatranja. Naime, ovom Uredbom se odstupa od principa ustanvljenog novim Zakonom okomunalnim delatnostima da se ne mogu utvrđivati posebne, više cene komunalnih usluga zapojedine kategorija potrošača, kao što su pravna lica, odnosno privredni subjekti. Ipak, ovomUredbom se formalno gledano ne krši Zakon o komunalnim delatnostima jer je daljinsko grejanjeutvrđeno kao energetska, a ne komunalna delatnost. Pozitivan pomak koji je učinjen ovomUredbom je vezan za smanjenje dispariteta u cenama, budući da je privreda do sada plaćala uproseku 150% veću cenu od stanovništva, a da prema odredbama Uredbe cena za privredu možebiti samo za 50% veća od cene za stanivništvo. Uz podršku: 20
  • 22. Preporuka: Plaćanje poreza na dodatu vrednost je jedan od najvećih problema za privrednike,naročito imajući u vidu da obaveza plaćanja nastaje izdavanjem fakture, a ne naplatompotraživanja. Ako je nemoguća izmena prema kojoj bi se PDV plaćao po realizaciji, trebarazmotriti da se produži rok za plaćanje PDV-a, tako da se smanji period u kome privreda„kreditira“ državu. Pored toga, treba ukinuti praksu Poreske uprave da po pravilu šalje poreskuinspekciju u ona preduzeća koja pokušaju da ostvare svoje zakonsko pravo na povraćaj plaćenogporeza.S tim u vezi, učesnici okruglih stolova naglašavaju da je zatezna kamata koju naplaćuje Poreskauprava neprimerena i da uloga zatezne kamate nije da dovede do ruba finansijske propasti nekapreduzeća, već da stimuliše pravovremeno ispunjavanje poreskih obaveza.Realizacija: Izmenama člana 33. Zakona o porezu na dodatu vrednost, limit od 4 mil. dinara zaobavezan prelazak u režim PDV-a povećan je na 8 mil. dinara, s tim što je ostavljena mogućnostobvezniku da se prijavi u režim PDV-a bez obzira na visinu ukupnog godišnjeg prometa; novimčlanom 36a Zakona, koji stupa na snagu 01.01.2013. godine, propisana je mogućnost plaćanjaPDV-a po naplati potraživanja, ali samo za obveznike PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga uprethodnih 12 meseci nije bio veći od 50.000.000 dinara, i to limitirano na 6 meseci od danaizvršenog prometa. Produženi su i rokovi za podnošenje poreskih prijava sa 10 na 15 dana zaobveznike koji plaćaju mesečno, odnosno na 20 dana za one koji plaćaju kvartalno. Predviđeno je ida PDV u građevinarstvu plaća investitor, a ne izvođač radova. Privrednicima je data i mogućnostda poreski dug reprogramiraju na 24 meseca, odnosno dvostruko veći period nego što je to sadabilo, a država ima obavezu da plaća penale ukoliko kasni sa povraćajem poreza na dodatnuvrednost privrednicima i to po istoj kamatnoj stopi od 20 odsto koju plaćaju poreski obveznici akozakasne sa davanjima državi.4. Pristup tržištu kapitalaPreporuka: Srbija ima jedan od najlikvidnijih bankarskih sistema u Evropi i jedan odnajnelikvidnijih realnih sektora. Sredstva obezbeđenja koja se traže i cena kapitalakomercijalnih banaka čine taj vid finansiranja praktično nedostupnim najvećem brojuprivrednih subjekata. U isto vreme, država je konkurencija privredi na tržištu kapitala, aposlovanje sa državom najprofitabilnija grana privrede. Uz podršku: 21
  • 23. Modeli koje treba razmotriti su državna razvojna banka, posebna banka za finansiranje agrara,odnosno poljoprivredne proizvodnje. Mikrokreditne institucije su potrebne malim i srednjimpreduzećima, kao što si im potrebni i biznis anđeli i drugi inovativni modeli finansiranja.Izvozno orijentisanu privredu treba podržavati i kroz garancijske fondove. Razvojne banke ištedno-kreditne zadruge mogu dosta pomoći da se ojača žensko preduzetništvo i smanji odlivženskog stanovništva sa sela.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.Preporuka: Treba urediti svojinsko-pravne odnose radi omogućavanja korišćenja sredstavaobezbeđenja. Nesređenost imovinskih odnosa jedan od elemenata koji najnepovoljnije utiču namogućnost hipotekarnog obezbeđenja kredita.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.5. Naplata potraživanjaPreporuka: Omogućavanje efikasnijeg, bržeg i jeftinijeg mehanizma za naplatu potraživanja jejedna od najvažnijih usluga koje država duguje privredi. Treba povećati odgovornosti vlasnika iuprave za dugove preduzeća, odnosno doneti zakonska rešenja prema kome bi vlasnicipreduzeća u određenim situacijama i svojom imovinom garantovali za obaveze preduzeća.Potrebno je razmotriti mogućnost da se vlasnici, odnosno direktori preduzeća dužnika spreče dabez ikakvih posledica zatvaraju ta preduzeća i otvaraju nova, često ponovo stvarajući dugovebez namere da ih ikada izmire.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.Preporuka: Ono što je sigurno moguće, a i preko potrebno, je ojačati kapacitete sudova zaizvršenje pravosnažnih presuda putem privatnih izvršitelja.Realizacija: Svi podzakonski akti za primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju su usvojeni,program obuke privatnih izvršitelja je pripremljen, a izrađen je i materijal za taj program,postupak za imenovanje privatnih izvršilaca je utvrđen, tako da sada imamo 75 osoba koje supoložile ispit za privatne izvršitelje i 58 onih koji su počeli sa radom. Počela je sa radom i Komoraizvršitelja. Uz podršku: 22
  • 24. 6. Razvoj infrastrukturePreporuka: Treba razvijati infrastrukturu koja je preduslov za investicije u privredi, a pogotovoinfrastrukturu za snabdevanje električnom energijom, gasovodnu i saobraćajnu infrastrukturu.Realizacija: Skupština akcionara “Južni tok Srbija” donela je konačnu investicionu odluku zaizgradnju gasovoda “Južni tok” kroz Srbiju. Početak radova na izgradnji očekuje se u decembru2012. a procenjena vrednost gasovoda dugog 470 km je 1,70 milijardi EUR.Preporuka: Kada za to postoje uslovi, treba i infrastrukturno opremati zemljište industrijskihzona i parkova za potrebe privrede.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.Preporuka: Javne vlasti treba da više investiraju u projekte energetske efikasnosti kojima sebrzo vrati ono što je u njih uloženo i koji nakon toga nastavljaju da donose znatne uštede i daimaju pozitivne efekte na životnu sredinu.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.7. Razvoj poljoprivrede i ostalih privrednih delatnostiPreporuka: Ulaganja u sisteme navodnjavanja, protiv-gradne i prognozno-izveštajne sisteme,naučno-istraživačke centre, razvoj zadrugarstva, skladišne i prerađivačke kapacitete i sl. imajupuno opravdanje. Slično je i sa podrškom za podizanje modernih zasada.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, izuzev potpisivanja Memoranduma između VladeSrbije i U.A.E kojim su predviđene investicije stranog partnera za pokrivanje 25.000 hektarasavremenim sistemima za navodnjavanje, kao i zajednički program investicija u moderne sistemeza navodnjavanje, čime bi bilo pokriveno milion hektara obradivog zemljišta.Preporuka: Treba ulagati u razvoj stočarstva, kao najodrživije osnove za razvoj ratarstva.Realizacija: Prema izjavama resornog ministra, Vlаdа Srbije usvojilа je uredbe kojimа su duplirаnesubvencije u stočаrskoj proizvodnji i povećаnа premijа sа pet nа sedаm dinаrа zа litаr mlekа.Vlаdа je zа umаtičenа grlа predvidelа subvencije od 25.000 dinаrа godišnje po grlu zа prаvnа ifizičkа licа, zа tov junаdi 10.000 dinаrа i zа tov svinjа 1.000 dinаrа. Takođe, predviđena je podrškastočarima u vidu 500 kilogrаmа kukuruzа zа svа grlа kojа su u sistemu premirаnjа. Do krаjа 2013.godine, Srbijа bi trebalo da dobije i referentnu lаborаtoriju zа аnаlizu kvаlitetа mlekа. Uz podršku: 23
  • 25. Preporuka: Dinamika donošenja podzakonskih akata kojim se utvrđuju subvencije jeproblematična, naročito kada postoji rizik da se oni donose posle isteka određenih biološkihrokova. Zbog prirode poljoprivredne proizvodnje, potrebno je da sistem subvencija i podsticajabude transparentan i predvidiv, odnosno da se ti režimi ne menjaju bez velike potrebe.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, ako se izuzme najava resornog ministra da ćeuskoro biti pripremljen sistemski zakon o podsticanju poljoprivrednog i ruralnog razvoja koji ćeomogućiti predvidivost poslovanja u poljoprivredi, a budžetom za 2013. je uvećan agrarni budžetsa 2,5% na 3,7% republičkog budžeta.Preporuka: Subvencionisanje cene inputa – zeleno gorivo, repromaterijal i sl.Realizacija: Nа predlog Ministаrstvа poljoprivrede, šumаrstvа i vodoprivrede, Vlаdа RepublikeSrbije je usvojilа uredbu o regresirаnom gorivu zа jesenju setvu. Poljoprivrednicimа treba da budeomogućeno dа zа jesenju setvu nаbаve gorivo po ceni nižoj od mаloprodаjne zа 76 dinаrа, а nаrаspolаgаnju će im biti ukupno 70 milionа litаrа gorivа. Pomenuta podrška stočarima u vidu polatone kukuruza po grlu koje je u sistemu premiranja spada u vid subvencioniranja inputa.Preporuka: Umesto sadašnje Direkcije za robne rezerve treba osnovati Agenciju za intervencijena tržištu, a domaću proizvodnju od jeftine robe iz uvoza treba štititi i merama necarinskezaštite, odnosno striktnijom kontrolom kvaliteta uvoznih poljoprivrednih proizvoda, čime se presvega štite domaći potrošači.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, ako se izuzme najava ministra da bi do krаjа2013. godine Srbijа bi trebalo da dobije i referentnu lаborаtoriju zа аnаlizu kvаlitetа mlekа.Preporuka: Potrebno je razvijati i robnu berzu kao instrument unapređenja trgovinepoljoprivrednim proizvodima. Pravo slobodne trgovine treba biti garantovanopoljoprivrednicima kao i drugim privrednicima, u unutrašnjoj i spoljojoj trgovini.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak. Nastavljeno je sa politikom zabrane izvozapoljoprivrednih proizvoda. Vlada je uredbom zabranila izvoz šećerne repe, suncokreta i soje.Preporuka: U poljoprivredi je najveći potencijal u razvijanju proizvoda sa geografskim poreklomi zato treba raditi na standardizaciji i brendiranju radi efektnije promocije.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak. Uz podršku: 24
  • 26. Preporuka: Poreskom politikom treba obezbediti da se zemljište koje se ne obrađuje oporezujepo posebnoj, uvećanoj stopi. Poreskom politikom takođe treba podsticati i ukrupnjavanjepoljoprivrednih poseda.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, sem najava da bi Zakon o porezima na imovinutrebao biti izmenjen.Preporuka: Za poljoprivredu, prehrambenu industriju, pa i privredu uopšte je posebno štetnokada su inputi za određenu proizvodnju podložni plaćanju carine, a uvoz samih tih proizvodanije.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.Preporuka: Državi Srbiji je potrebno da seoski i banjski turizam dobiju posebno mesto ustrategiji razvoja turizma koja je prevashodno okrenuta razvoju planinskog turizma.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.8. Podsticajna sredstva za privreduPreporuka: Treba revidirati politiku subvencija od koje koristi imaju pre svega velika preduzećai naročito strani investitori, odnosno izjednačiti domaće i strane investitore u pogledu prava nasubvencije. Politika pojedinih gradova, koji pružaju umanjenja obaveza privrede za plaćanjelokalnih poreza i naknada za ona preduzeća koja tokom prethodne godine povećaju brojzaposlenih može da bude dobar putokaz, naročito imajući u vidu da su ovakve mere dogovaranekroz dijalog između privrede i lokalne samouprave. Subvencioniranje kamate za krediteprivrednim subjektima je još jedan model koji je primenjen u praksi sa određenim pozitivnimrezultatima.Realizacija: Nema dokaza (makar ne formalnog) o protežiranju stranih investitora nad domaćima.Preporuka: Potrebno je isključiti svaku mogućnost arbitrarnosti u odlučivanju o budžetskimsubvencijama privredi i sprovoditi sprovoditi seriozne analize efekata svih podsticajnih mera.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, naročito u pogledu razvijanja metodologije zapraćenje efekata subvencija. Uz podršku: 25
  • 27. 9. Fleksibilniji propisi i efikasna upravaPreporuka: Ni jedan propis ne bi smeo da se primenjuje ako nije objavljen na web stranicinadležnog regulatornog tela.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, sem najava da će se doneti nova strategijaregulatorne reforme.Preporuka: Maloj privredi se može mnogo pomoći malim i jednostavnim merama kojima sepojednostavljuju administrativne procedure. Jedna od njih je omogućavanje uplata svih poreza idoprinosa na zarade na jedan uplatni račun. Giljotina propisa mora biti nastavljena da bi se onosa čime se počelo gromoglasno dovelo do kraja. Naročito je neophodno poboljšti efikasnost uizdavanju građevinskih dozvola i razvijati servise e-upravljanja.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.Preporuka: Treba razmotriti načine da se relaksira radno zakonodavstvo, između ostalog i da bise olakšao rad privrednim subjektima čije poslovanje je obeleženo sezonskim karakterom. Tu sepre svega misli na subjekte koji deluju u sredinama u kojima turizam čini veliki deo brutodruštvenog proizvoda, a sezona ne traje čitavu godinu. Mere koje bi omogućile lakše privremenozatvaranje privrednih subjekata u vansezonskom periodu i veću fleksibilnost u angažovanjuzaposlenih bi bile od velike pomoći. Zakon o radu je jedan od najvećih tereta na leđima privredeSrbije i zato treba da bude značajno izmenjen u pravcu veće fleksibilnosti u pogledu obavezaposlodavaca.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, sem usputnih najava izmena Zakona o radu.Preporuka: Potrebno je primeriti kaznenu politiku ekonomskoj snazi privrednih subjekata iozbiljnosti prekršaja. Visina kazni za prekršaje i privredne prestupe je u gotovo svim oblastimaneprimereno visoka i neusklađena sa ekonomskom snagom obveznika. Kaznena politika jerigidna – prevelike kazne se izriču za puke formalne greske. Kažnjavanje preduzetnika sa150.000 u praksi znači zatvaranje tih privrednih subjekata.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak. Uz podršku: 26
  • 28. Preporuka: Potrebno je unaprediti Zakon o javnim nabavkama. Uz ostale probleme, praksaobaranja tendera da bi postojeći dobavljači mogli što duže da isporučuju svoja dobra i proizvodeje široko rasprostranjena.Realizacija: Novi zakon o javnim nabavkama je u pripremi, a s tim da se procenjuje da tekst koji jepredmet javne rasprave sadrži značajna unapređenja u odnosu na važeći Zakon.Preporuka: Obezbediti priznavanje certifikata priznatih u EU. Nepriznavanje inostranihcertifikata, praćeno nepostojanjem funkcionalnih certifikacionih tela u Srbiji je još jedanograničavajući faktor za dinamičniji razvoj privrede u Srbiji.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.10. Profesionalizacija javnih preduzećaPreporuka: Javna preduzeća su opterećena partijskim uticajima, neefikasnošću i prevelikimbrojem zaposlenih, što sve poslednično opterećuje poslovanje privrede. Profesionalizacijaupravljačkog kadra javnih preduzeća je neophodna za njihovo efikasnije poslovanje od kogazavisi infrastrukturna opremljenost i pristup komunalnim uslugama za građane i privrednesubjekte. Veća efikasnost javnih preduzeća i smanjenje njihovih rashoda je jedan od ključeva nesamo za smanjenje rashoda u celom javnom sektoru već i za veću sveukupnu konkurentnostekonomije Srbije.Realizacija: Nacrtom zakona o javnim preduzećima predviđen je izbor direktora javnih preduzećana konkursu, što je možda korak u dobrom pravcu. Nedoumice koje nacrt otvara su vezane zapitanje da li članovi političkih stranaka, kao i osuđivana lica mogu biti izabrana na konkursu.Preporuka: Javna preduzeća treba izložiti konkurenciji koliko god je to moguće – ne samo putemprivatizacije, već i kroz javno-privatna partnerstva, ugovore o upravljanju, benčmarking i nadruge načine.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak. Uz podršku: 27
  • 29. 11. Podrška udruživanju privredePreporuka: Potrebno je doneti zakon o zadrugama, koji se neopravdano godinama odlaže.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.Preporuka: Država i lokalna samouprava treba posebnim programima da podstaknuudruživanje privrede. Klasteri imaju veliki potencijal, kao i zadruge – u oblasti poljoprivrede, alii u drugim sektorima. Podrška klasterima i zadrugama može da dovede do značajnog olakšajarealizacija investicija. U poljoprivredi bi primer za to bile investicije u hladnjače i drugepotencijale za skladištenje proizvoda radi povećanja dodate vrednosti.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.Preporuka: Privrednicima su potrebni efikasniji načini informisanja o programima podrškeprivredi, o povoljnim kreditima, subvencijama i sredstvima koja su privredi dostupna poduslovima povoljnijim od tržišnih. Poslovna udruženja mogu biti važan mehanizam zaobaveštavanje privrednika o ovim programima.Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak. NALED-ov Kompendijum ostaje jedan od retkihprimera sistematskog praćenja mogućnosti za obezbeđivanje sredstava za finansiranje projekatalokalne samouprave i privrede pod uslovima povoljnijim od tržišnih. Uz podršku: 28

×