Stanje regulatorne reforme za II kvartal 2013. godine
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Stanje regulatorne reforme za II kvartal 2013. godine

on

  • 914 views

Status sprovođenja reformi u drugom kvartalu 2013. godine ...

Status sprovođenja reformi u drugom kvartalu 2013. godine

Od 30. maja 2013. godine povećani su doprinosi za PIO sa 22 na 24%, smanjen porez na dohodak građana sa
12 na 10%, povećan neoporezivi iznos zarade na 11.000 dinara. Efekti ovih izmena su:
• ne dolazi do rasterećenje privrede ili je ono beznačajno;
• stvara prostor poslodavcima za povećanje neto plate zaposlenih za 47 dinara mesečno;
• rasterećuje se budžet RS, jer su prihodi fonda PIO povećani;
• budžeti lokalnih samouprava (LS) su smanjeni.

Mišljenja koje izdaje Ministarstvo finansija postala su obavezujuća za poreske organe – ova značajna novina
u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji doprineće konzistentnosti u primeni propisa i većoj
pravnoj sigurnosti.

Izmenom Zakona o porezu na imovinu, za obveznike poreza na imovinu koji vode poslovne knjige osnovica
oporezivanja je fer vrednost (međunarodna računovodstvena praksa) ili tržišna vrednost imovine (u primeni od 1. januara 2014).

Ministarstvo pravde i državne uprave započelo rad na Nacrtu zakona kojim se uređuje rad inspekcijskih organa,
Ministarstvo građevinarstva i urbanizma pokrenulo izmenu Zakona o planiranju i izgradnji a Ministarstvo rada,
zapošljavanja i socijalne politike i dalje ne otvara pitanje izmene Zakona o radu.

U ovom kvartalu nije usvojena ni jedna inicijativa iz Sive Knjige niti preporuka SRPa.

U fokusu NALED-a

Overa zdravstvenih knjižica je i dalje birokratska tortura za privredu, zbog nedostatka komunikacije PU i RFZO.
Kako bi se taj problem konačno rešio, NALED insistira na hitnoj implementaciji Centralnog registra obaveznog
socijalnog osiguranja i ukidanju zdravstvenih knjižica.
Na inicijativu članova NALED-a, Ministarstvo finansija i Poreska uprava najavili su uplatu poreza i doprinosa na
zarade na jedan uplatni račun, počev od januara 2014.
Od 31. marta 2013. godine pojedini republički organi nezakonito naplaćuju takse (takse čija visina nije utvrđena
zakonom) za javne usluge koje pružaju s obzirom da nisu dobili saglasnost Ministarstva finansija. RGZ i dalje nezakonito naplaćuje dve takse za jednu uslugu, jer je to u direktnoj koliziji sa Zakonom o budžetskom sistemu. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje prekratke i nerealne rokove za postupanje stranaka, a poreska rešenja i opomene ne sadrže osnovne informacije o datumu i osnovu nastanka obaveze. Od 29 zakona koji su imali direktan ili posredan uticaj na privredu a usvojeni su u prvih 6 meseci 2013. godine, dvadeset (20) je doneto po hitnom postupku (69%).

Statistics

Views

Total Views
914
Views on SlideShare
914
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
4
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Stanje regulatorne reforme za II kvartal 2013. godine Stanje regulatorne reforme za II kvartal 2013. godine Document Transcript

  • Poslednji svetionik regulatorne reforme Efekat usvojenih poreskih zakona Zakoni o izmenama i dopunama zakona koji uređuju poreski postupak, porez na dobit, porez na dohodak građana, porez na imovinu, akcize i doprinose za obavezno socijalno osiguranje Prioritetni zahtevi privrede Siva knjiga i SRP - rezultati, barometar podzakonskih akata, kvalitet pripreme propisa Birokratske procedure - overa zdravstvenih knjižica, rokovi PU Stanje regulatorne reforme Parafiskalni nameti, takse i naknade, Zakon o radu, procedura za izdavanje građevinskih dozvola Zakoni u proceduri Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti II kvartalni izveštaj o statusu reformi 2013
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi Status sprovođenja reformi u drugom kvartalu 2013. godine Od 30. maja 2013. godine povećani su doprinosi za PIO sa 22 na 24%, smanjen porez na dohodak građana sa 12 na 10%, povećan neoporezivi iznos zarade na 11.000 dinara. Efekti ovih izmena su: • ne dolazi do rasterećenje privrede ili je ono beznačajno; • stvara prostor poslodavcima za povećanje neto plate zaposlenih za 47 dinara mesečno; • rasterećuje se budžet RS, jer su prihodi fonda PIO povećani; • budžeti lokalnih samouprava (LS) su smanjeni. Mišljenja koje izdaje Ministarstvo finansija postala su obavezujuća za poreske organe – ova značajna novina u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji doprineće konzistentnosti u primeni propisa i većoj pravnoj sigurnosti. Izmenom Zakona o porezu na imovinu, za obveznike poreza na imovinu koji vode poslovne knjige osnovica oporezivanja je fer vrednost (međunarodna računovodstvena praksa) ili tržišna vrednost imovine (u primeni od 1. januara 2014). Ministarstvo pravde i državne uprave započelo rad na Nacrtu zakona kojim se uređuje rad inspekcijskih organa, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma pokrenulo izmenu Zakona o planiranju i izgradnji a Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i dalje ne otvara pitanje izmene Zakona o radu. U ovom kvartalu nije usvojena ni jedna inicijativa iz Sive Knjige niti preporuka SRPa. U fokusu NALED-a Overa zdravstvenih knjižica je i dalje birokratska tortura za privredu, zbog nedostatka komunikacije PU i RFZO. Kako bi se taj problem konačno rešio, NALED insistira na hitnoj implementaciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i ukidanju zdravstvenih knjižica. Na inicijativu članova NALED-a, Ministarstvo finansija i Poreska uprava najavili su uplatu poreza i doprinosa na zarade na jedan uplatni račun, počev od januara 2014. Od 31. marta 2013. godine pojedini republički organi nezakonito naplaćuju takse (takse čija visina nije utvrđena zakonom) za javne usluge koje pružaju s obzirom da nisu dobili saglasnost Ministarstva finansija. RGZ i dalje nezakonito naplaćuje dve takse za jednu uslugu, jer je to u direktnoj koliziji sa Zakonom o budžetskom sistemu. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje prekratke i nerealne rokove za postupanje stranaka, a poreska rešenja i opomene ne sadrže osnovne informacije o datumu i osnovu nastanka obaveze. Od 29 zakona koji su imali direktan ili posredan uticaj na privredu a usvojeni su u prvih 6 meseci 2013. godine, dvadeset (20) je doneto po hitnom postupku (69%). 02
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi 03 izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak i zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje Usvojene izmene Zakona o porezu na dohodak građa- na donose dve značajne novine: • Izmenom člana 15a stav 2. Zakona iznos neoporezi- vog cenzusa na zarade se povećao sa 8.776 dinara na 11.000 dinara mesečno; • Izmenom člana 16. Zakona procenat oporezivanja zarada se smanjuje sa 12% na 10%. Ove izmene sa stanovišta poslodavaca predstavljaju pozitivne novine koje na žalost neće imati i neto pozi- tivan efekat na privredu, s obzirom da je istovremeno sa ovim smanjenjem obaveza, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno so- cijalno osiguranje, stopa doprinosa za obavezno soci- jalno osiguranje podnignuta sa 22% na 24%. Smanje- njem poreskih obaveza na jednoj strani, a povećanjem Efekti usvojenih poreskih zakona obaveza po osnovu doprinosa s druge strane, nije una- pređen položaj poslodavaca, već je pre svega povećan priliv u Fond PIO1 . Iz navedenog razloga se ne može smatrati da je ovim izmenama zakona postupljeno u skladu sa inicijativom iz SIVE KNJIGE V kojom je traže- no smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Kako bi se stekao utisak o uticaju ovih zakonskih izme- na na troškove poslodavca u vezi sa isplatom zarade, u nastavku dajemo tabelu obaveza pre i nakon usva- janja istih. U tabeli je dat pregled promena na osnovu obračuna za minimalnu zaradu. Iz tabele se vidi da je ukupan trošak poslodavaca ostao potpuno isti, te da je potencijalni efekat samo u neto zaradama zaposle- nih2 (u iznosu od 47 dinara). Sa stanovišta interesa lokalne samouprave, ovim iz- menama će se evidentno smanjiti njeni prihodi. Po procenama Fiskalnog saveta godišnji prihodi lokalnih samouprava će se smanjiti za oko 20 mlijardi RSD, DO MAJA 2013. u RSD OD MAJA 2013. u RSD ZARADA ZAPOSLENOG (BRUTO 1), April 2013 27.370,73 27.370,73 Osnovica za obračun doprinosa 27.370,73 27.370,73 Poresko oslobođenje 8.776,00 11.000,00 Osnovica za obračun poreza 18.594,73 16.370,73 POREZI I DOPRINOSI NA TERET ZAPOSLENOG 7.130,73 7.083,85 Porez na zaradu 2.231,37 1.637,07 PIO 3.010,78 3.558,19 Zdravstveno 1.683,30 1.683,30 Nezaposlenost 205,28 205,28 DOPRINOSI NA TERET POSLODAVCA 4.899,36 4.899,36 PIO 3.010,78 3.010,78 Zdravstveno 1.683,30 1.683,30 Nezaposlenost 205,28 205,28 ZARADA ZAPOSLENOG BEZ POREZA I DOPRINOSA 20.240,00 20.286,88 NETO ZARADA ZA ISPLATU ZAPOSLENOM 20.240,00 20.286,88 SREDSTVA POTREBNA POSLODAVCU ZA TROŠKOVE ZAPOSLENOG (BRUTO 2) 32.270,09067 32.270,09067 Efektivno opterećenje prosečne zarade % od neto zarade 0,594371932 0,590687573 % od bruto zarade 0,439523861 0,437811083 % od ukupnog troška rada 0,372793776 0,371341037 1) Fiskalni savet procenjuje da će godišnji prihodi Fonda PIO po ovom osnovu biti povećani za 27 milijardi dinara. 2) Novčani iznos osnovne zarade, koja se ugovara ugovorom o radu, shodno članu 33. Zakona o radu, mora biti iskazana u bruto iznosu. Ukoliko poslodavac nije izmenio ugovor sa zaposlenim, efekat ovih poreskih promena može uticati isključivo na minimalno povećanje neto zarade zaposlenog, tačnije dolazi do povećanja zarade za 47 dinara mesečno. View slide
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi 04 na koji način će se lokalna samouprava približiti ni- vou prihoda koji je ostvarivala u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava iz 2007. godine. Ovakvo rešenje može imati samo dva efekta. Ili će jedi- nice lokalne samouprave ukoliko je moguće smanjiti svoje rashode ili će morati da nađu način da povećaju budžetski priliv, moguće kroz povećanje sopstvenih prihoda (povećanje lokalnih naknada). Ukoliko se opredele za drugu opciju, postoji rizik dodatnog sma- njenja prihoda JLS i gomilanja poreskog duga, a usled probijanja gornjeg nivoa Laferove krive3 . Dodatne značajne novine u Zakonu o porezu na do- hodak građana: • Izmenama člana 3. Zakona prihodi od poljopri- vrede i šumarstva su izuzeti od poreza na dohodak građana. • Izmenama člana 9. Zakona takođe je opravdano propisano da se ne plaća porez na dohodak gra- đana na primanja ostvarena po osnovu novčane pomoći fizičkim licima koja služe za lečenje u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih i dokumentovanih troškova lečenja. • Izmenama člana 14. Zakona koji definiše šta sve spada pod zaradu, istom su obuhvaćene i hartije od vrednosti koje zaposleni dobije na osnovu pravila nagrađivanja (opcije na akcije i dr.) od poslodavca ili sa poslodavcem povezanog lica. • Izmenama člana 40. Zakona sa jedne strane je proširen krug lica kojima se ne priznaje pravo na paušalno oporezivanje4 , dok je sa druge strane po- dignut limit za paušalno oporezivanje sa 3.000.000 na 6.000.000 RSD. • Međutim, iako je članom 70. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana 3) Iako ne daje odgovor na pitanje koja visina poreza i na koji rok daje najbolje rezultate u smislu povećanja budžetskih prihoda, Laferova kriva jasno ukazuje da nakon probijanja optimalne visine poreza budžetski prihodi počinju da padaju. Dakle, rezultat prevelikog opterećenja poreskog obveznika je ili njegova zakonita reakcija kroz smanjenje poslovanja, odnosno otuđenje imovine ili nezakonito postupanje kroz evaziju poreza i gomilanje poreskog duga 4) Lica koja obavljaju delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta i lica u čiju delatnost ulažu i druga lica izričito propisano da će se odrebe tog zakona koji- ma se uređuje paušalno oporezivanje primenjivati počev od 2014. godine, osim odredbe člana 23. stav 1. tačka 4, koja podiže limit za paušalno opore- zivanje na 6.000.000 RSD, a koja će se primenjivati od dana stupanja na snagu tog zakona, filijale Pore- ske uprave odbijaju da prevedu u status paušalaca poreske obveznike koji ispunjavaju novopostavljeni uslov. Imajući u vidu ovu praksu, potrebno je što hitnije izdati uputstvo za prevođenje u status pau- šalaca poreskih obveznika čiji je ukupan prihod u 2012. godini bio ispod 6.000.000 RSD, jer im se u suprotnom stvaraju nezakoniti troškovi vođenja knjiga. • Izmenom člana 93. Zakona redukovana je doku- mentacija koju preduzetnici dostavljaju Poreskoj upravi, tačnije brisan je stav 2. koji je propisivao da su preduzenici koji nisu paušalci dužni da uz poresku prijavu i poreski bilans, poreskom organu dostave i finansijske izveštaje (bilans stanja, bilans uspeha) ako vode dvojno knjigovodstvo, odnosno bilans uspeha ako vode prosto knjigovodstvo. • Napominjemo da je u novom članu 157. stav 3. Za- kona opstala sporna odredba iz ranijeg člana 160. stav 2. Zakona, kojom je propisano da lice koje uz naknadu preuzme deo ili celokupnu imovinu kojom preduzetnik obavlja delatnost jemči solidarno za obaveze preduzetnika nastale obavljanjem delat- nosti pre preuzimanja imovine do visine vrednosti preuzete imovine. Smatramo da ovakva odredba stvara pravnu nesigurnost, a da je suvišna jer Pore- ska uprava svoje potraživanje može zaštiti u jedno- stavnoj proceduri upisa založnog prava na opremi u Registar zaloge koji vodi APR. Komentar članova: TPA Horwath Ocena stanja poreske reforme – postojeći problemi i nedoumice Poreski zakoni se menjaju i usvajaju ad hoc, bez organizovanja javnih rasprava, a čak i kada se pokrene ini- cijativa za uključivanje profesionalnih i interesnih grupa u diskusije oko predloženih izmena, njihovi predlozi se retko usvajaju. • Uvođenje pravno obavezujućih obaveštenja, instrukcija i mišljenja koje izdaje Ministarstva finansija može da kreira više zabune nego koristi ukoliko se nova odredba ne implementira pravilno. Naime, da bi odredba dobila punu primenu u praksi, potrebno je ustanoviti jedinstvenu bazu ovakvih akata Ministarstva koja će biti dostupna svim poreskim obveznicima sa potrebnim kriterijumima za pretragu po poreskom obliku, hro- nologiji, ključnoj reči i ostalim relevantnim činjenicama. • Bez obzira na brojne inicijative profesionalnih udruženja i interesnih grupa, Zakon o porezu na dobit pravnih lica nije izmenjen u delu gde se predviđa pravo na poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva koja obveznik koristi za obavljanje delatnosti a koja stiče putem ugovora o finansijskom lizingu. Na ovaj način država desti- muliše razvoj industrije finansijskog lizinga direktno stavljajući u nepovoljniji položaj obveznika koji osnovna sredstva stiče putem finansijskog lizinga u odnosu na drugi način akvizicije (putem kredita ili iz sopstvenih izvora). • Nema naznaka da će biti omogućeno nerezidentnim pravnim licima da se registruju za PDV u Srbiji, nasu- prot međunarodnoj praksi koja ovakav institut prepoznaje. • U većini poreskih zakona, predviđaju se paušalni iznosi kazni sa sve prekršaje, bez obzira na njihovu težinu i ekonomsku snagu poreskog obveznika. View slide
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi 05 • Novi član 157. stav 2. uvodi supsidijarno jemstvo punoletnih članova domaćinstava preduzetnika za njegove poreske obaveze. Ovo znači da ta lica odgo- varaju svojom ličnom imovinom za poreske obaveze preduzetnika što nije u skladu sa postojećim odred- bama Zakona o privrednim društvima i Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji Ovaj zakon je od svih poreskih zakona pretrpeo naj- obimije izmene, od kojih ćemo skrenuti pažnju samo na najznačajnije. Izmene člana 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji donele su izuzetno značajnu novinu, kojom se izašlo u susret zahtevima privrede da se ujednači praksa Poreske uprave, kroz obavezujuće dejstvo mišljenja ministarstva nadležnog za finansije5 , kao i da izdata mišljenja budu besplatno dostupna poreskim obveznicima u elektronskoj formi6 . Ove za- konske izmene predstavljaju značajan korak u pravcu podizanja pravne sigurnosti poslovanja u Srbiji i sva- kako najznačajniju zakonsku novinu koju je doneo drugi kvartal 2013. godine. Međutim, izmene člana 29. Zakona donele su spornu novinu. Naime, dodat je novi stav 6. koji propisuje da organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju određenu de- latnost ne može brisati lice iz tog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana. Ova odredba je sporna čak i u postupku likvidacije privrednih dru- štava i brisanja predstavništava stranih pravnih lica, a naročito u postupku brisanja privrednih društva na osnovu zaključenog stečaja. U prvom slučaju prolongira proceduru likvidacije i poskupljuje je, jer podrazumeva pribavljanje potvrde o izmirenim obavezama i od Poreske uprave i od lokalne poreske administracije7 . Imajući u vidu da u skladu sa članom 544. stav 1., a u vezi člana 540. stav 1. tačka 3. Zakona o privrednim društvima likvidacioni upravnik ne može okončati likvidaciju ako društvo nije izmirilo poreske obaveze, a da u suprotnom svojom imovinom odgovara za poreske obaveze likvidiranog društva, nije jasna svrha ove odredbe, jer će u praksi samo otežati naplatu pore- skih obaveza8 . U drugom slučaju, sporna odredba je u direktnoj koliziji sa Zakonom o stečaju i opšte- prihvaćenim konceptom stečaja, jer onemogućuje brisanje privrednog društva koje je ugašeno zbog nelikvidnosti u zakonom propisanoj sudskoj proce- duri. Ako se sporna odredba bude primenjivala u praksi i na privredna društva ugašena u stečaju, Re- gistar privrednih subjekata će postati neažurna ba- U poslednjih nekoliko godina su u Srbiji izmenjeni procesni zakoni, a dostava je po pravilu regulisana tako što su uvedeni kraći rokovi dostave i pravna pretpostavka uručenja pismena. Takva rešenja su pravdana povećanjem efikasnosti naplate potra- živanja pred sudovima, ali je njihov istovremeni efekat smanjenje pravne sigurnosti, zbog gubitka prava dužnika na prigovore i žalbe na pojedinačna pravna akta koja mu nisu dostavljena, već se pret- postavlja da ih je primio. Sa ovakvim izmenama odredbi o dostavljanju po- čelo se u maju 2011. godine, usvajanjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim je propisano da se dostava izvršnom dužniku pokušava samo jednom, a da se nakon toga pismeno ističe na oglasnoj tabli suda i da se smatra uručenim pro- tekom roka od 5 dana od dana isticanja - član 29. Zakona. (Izuzetno, ponovni pokušaj dostave je obavezan nakon 15 dana od prve neuspele do- stave, ali isključivo prilikom dostavljanje rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne ispra- ve. Napominjemo da je ovakvo rešenje propisano tek nakon burne javne rasprave koja je predho- dila usvajanju zakona, a da je nacrt tog zakona propisivao obavezu druge dostave već nakon 3 dana od prve neuspele. Tokom javne rasprave je isticano da opravdana odsutnost sa adrese od svega nekoliko dana može rezultirati naplatom u izvršnom postupku potpuno neosnovane fak- ture, koja se smatra verododstojnom ispravom). Završilo se u maju ove godine izmenom člana 36. Zakona o poreskom poreskom postupku i pore- skoj administraciji, kojim je uvedena pretpostav- ka prijema poreskog akta po isteku roka od 15 dana, od dana predaje poreskog akta pošti na dostavljanje. Smatramo da način dostavljanja propisan zakonima koji uređuju parnični, izvrš- ni i poreski postupak u značajnoj meri narušava pravnu sigurnost privrednika i građana, jer svi ti zakoni uvode pretpostavku prijema pismena ili bez obaveze ponavljanja dostave ili uz obavezu ponavljanja u kratkom roku. Napominjemo da nije jasno odakle su preuzeta ovakva zakonska rešenja, obzirom da ni jedna država u okruženju nema slična rešenja. 5) Novi stav 3. ovog člana propisuje: ”U cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, akti (objaš- njenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za postupanje Poreske uprave.” 6) Novi stav 4. ovog člana propisuje: ”Akti iz stava 3. ovog člana objavljuju se na internet stranama ministarstva nadležnog za poslove finansija i Poreske uprave.” 7) U praksi su već nastali problemi sa ovim potvrdama, jer se na potvrdu Poreske uprave čeka čak 15 dana, dok lokalna poreska administracija potvrdu izdaje za dva dana, pa obzirom da je rok važnosti potvrde samo 5 dana, jedna potvrda po pravilu zastareva dok se druga izda. 8) Poreskoj upravi je lakše da se naplati od likvidacionog upravnika koji je fizičko lice, nego od nelikvidiranog društva sa ograničenom odgovornošću. za pravnih lica, a to će negativno uticati na pravnu sigurnost u poslovanju, zbog koje je taj registar pre- vashodno uspostavljen. Neprijatno iznenađenje poreskim obveznicima donosi i izmena člana 36. Zakona, koja reguliše dostavljanje. Izmenama tog člana je uvedena pre- tpostavka prijema poreskog akta po isteku roka od 15 dana od dana predaje poreskog akta pošti na
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi 06 dostavljanje9 . Zakon više ne reguliše čak ni na koju adresu se poreski akt dostavlja. Ovakvo zakonsko rešenje stvara veliku pravnu nesigurnost, naročito za preduzetnike i fizička lica koji nemaju službe za pri- jem pismena, a mogu biti opravdano odsutni i zbog toga propustiti pravo na izjavljivanje pravnih lekova na poreske akte. Slične odredbe o dostavi koje stva- raju pravnu nesigurnost prisutne su i u zakonima koji uređuju izvršni i parnični postupak. Značajna je izmena člana 42. Zakona, jer sada pro- pisuje da se informativna poreska prijava podnosi o imovini u vrednosti većoj od 35.000.000 dinara, o statusnim promenama, poslovnim aktivnostima i novčanim transakcijama.10 Opravdana je namera za- konodavca da uvede ovu vrstu kontrole poreske eva- zije, a obzirom da je ministru nadležnom za finansije dato ovlašćenje da utvrđuje koji se podaci dostavljaju u skladu sa ovim propisom, pretpostavljamo da će se pod pojmom ”poslovne aktivnosti” podrazumevati i ulaganje udela i akcija domaćih pravnih lica u strana pravna lica registrovana u offshore zonama, što je je- dan od najdrastičnijih vidova poreske evazije. Poreske dužnike će neprijatno iznenaditi vest da će radi namirenja njihovog poreskog duga Poreska uprava po izmenjenom članu 104. Zakona sada moći da proda njihove pokretne stvari na prvom nadme- tanju za 60% procenjene vrednosti, a ne kao do sada za 75% (st. 11), dok će na drugom nadmetanju to moći da učini za 30% procenjene vrednosti, nasuprot dosadašnjih 50% (st.12). Nakon toga Poreska uprava može prodati stvar po ceni koju dogovori sa kupcem, a poreski dužnik na to nema uticaj. Nasuprot tome, ranije važeći stav 14. garantovao je poreskom dužniku da se njegove stvari ne mogu prodati po ceni nižoj od 50% procenjene vrednosti, ako se sa tim poreski obveznik nije pismeno saglasio. Izmene člana 129b Zakona ukazuju na ozbiljnu nameru države da se razračuna sa ”sivom ekonomi- jom”. Novina je što će prilikom terenske kontrole od lica koje obavlja ”neprijavljenu delatnost, odnosno neregistrovanu delatnost” poreski inspektor moći pored robe da oduzme i opremu kojom obveznik obavlja tu delatnost. Ova izmena je opravdana, ali zabunu stvara pogrešna upotreba termina ”neprijav- ljena delatnost, odnosno neregistrovana delatnost”, jer u praksi može doći do pogrešnog tumačenja ove odredbe da privrednici ponovo moraju u svojim osnivačkim aktima taksativno nabrajati sve delatno- sti koje obavljaju, odnosno da sve te delatnosti mo- raju registrovati u APR-u, što bi bilo u izričitoj koliziji sa članom 4. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Kako ne bi došlo do pogrešne i za privredu štetne implementacije ove odredbe, bilo bi poželjno da Poreska uprava izda uputstvo filijalama da nije reč o neregistrovanoj delatnosti već o neregistrovanom poslovanju. Evidentno je i da su značajno pooštrene kazne za po- reske prekršaje. Za fizička lica i za preduzetnike kazne su po pravilu duplirane, a za pravana lica i odgovorna lica u pravnim licima u velikom broju slučajeva kazne su povećane čak pet puta. Nismo sigurni da je ovo drastično povećanje kazni opravdano, imajući u vi- du finasijske mogućnosti poreskih obveznika i težinu sankcionisanih prekršaja. Sa žaljenjem konstatujemo da izmenama ovog zakona nisu obuhvaćene sledeće inicijative iz SIVE KNJIGE V: • Rokovi za dostavljanje poreskih prijava nisu produ- ženi sa kalendarskih na radne dane; • Poreska uprava nije omogućila poreskim obveznici- ma pribavljanje potvrda o izvršenoj poreskoj obave- zi elektronskim putem, bez naplate troškova; • Nije izmenjen člana 147. Zakona, tako da se pro- piše da žalba odlaže izvršenje do konačnosti pore- sko-upravnog akta; • Poreska uprava nije omogućila APR-u preuzimanje potvrda o dodeli PIB-a u formi elektronskog doku- menta automatski tokom celog radnog dana, već ta procedura i dalje traje 3 dana; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama Najznačajnija novina ovog zakona je što uvodi plaća- nje akciza za biogoriva i biotečnosti, u približnoj visini kao za bezolovni benzin.11 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Izmenom člana 15. Zakona povećava se sa 3,5% na 5% od ukupnog prihoda izdatak koji se obvezniku po- reza na dobit pravnih lica priznaje kao rashod, kada je učinjen u propisane svrhe.12 Dodatno su izdaci za kinematografske delatnost uključeni na tu listu. Novim članom 16a. Zakona je propisano da se gu- bitak od prodaje potraživanja priznaje kao rashod, u iznosu koji je iskazan u bilansu uspeha obveznika. Izmenama člana 50a. Zakona ublažavaju se uslovi za korišćenje podsticaja - oslobađanja od plaćanja po- reza na dobit u periodu od deset godina, srazmerno ulaganju, tako što poslodavac sada ima obavezu da zaposli najmanje 100 lica, a ne 200 lica13 . Drugi ku- malitni uslov za korišćenje podsticaja, ulaganje više 9) Po ranijem ranijem zakonskom rešenju pretpostavka urednog uručenja je podrazumevala: a) da je obveznik odbio da prime poreski akt ili odbiji da potpišu prijem poreskog akta; b) da se obveznik nije pojavio u pošti da podigne pošiljku po obavešenju o njenom prispeću 10) Po ranijem rešenju podnosila se u odnosu na “podatke od posebnog značaja za fiskalni interes Republike”. 11) Novouvedena akciza za biogoriva i biotečnosti je za 3,6 dinara manja nego što se plaća za bezolovni benzin, s tim što će one biti izjednačene od 01.01.2015. godine. 12) Zdravstvene, kulturne, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, kao i davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite 13) Navedena izmena Zakona je poslodavcima praktično vratila uslove za ovaj poreski podsticaj kakvi su bili pre poslednjih izmena Zakona iz decembra 2012. godine. Tada je kumulativni uslov za korišćenje ovog podsticaja bio 100 novozaposlenih i ulaganje od 800 miliona dinara. U prethodnom izveštaju smo kritikovali ovu izmenu, pa sa zadovoljstvom možemo konstatovati da je Ministarstvo finansija i privrede ovom izmenom delimično izašlo u susret zahtevima privrede.
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi 07 od jedne milijarde dinara, ostao je nepromenjen. I pored navedene pozitivne novine, sa žaljenjem kon- statujemo da izmenama ovog zakona nisu obuhvaće- ne preostale dve inicijative iz SIVE KNJIGE V u vezi sa poreskim kreditom: • Da se izmeni član 48. stav 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, tako da se propiše da poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva za sva pravna lica i preduzetnike iznosi 100% od izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu; • Da se izmeni član 48. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, tako da se propiše da poreski kredit, po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina, poreski obveznik ima da prvo koristi bez vremenskog ograničenja. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu Izmenama člana 2. Zakona preciznije je određen krug lica koji plaća porez na imovinu. Kada je reč o opo- rezivanju svojine na zemljištu predmet oporezivanja se proširuje na pravo korišćenja građevinskog zemljišta, u cilju integrisanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u porez na imovinu, obzirom da se u skladu sa članom 89. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 24/11) naknada za korišćenje građevinskog zemlji- šta plaća najkasnije do 31. decembra 2013. godine. Izmenama člana 5. Zakona menja se način opo- rezivanja nepokretnosti u vlasništvu lica koje ne vode poslovne knjige, a izmenama člana 7. Zako- na način oporezivanja nepokretnosti u vlasništvu lica koje vode poslovne knjige. Izmenom Zakona, osnovicu poreza na imovinu za sve nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige (uključujući i poljoprivredno i šumsko zemljište) čini vrednost nepokretnosti utvrđena primenom elemenata: korisne površine nepokretnosti i prosečne cene kvadratnog metra u zoni u kojoj se nalazi nepo- kretnost (prosečne cene kvadratnog metra odgo- varajućih nepokretnosti utvrđuje jedinica lokalne samouprave). Za obveznike koji vode poslovne knjige osnovica za oporezivanje je vrednost imovi- ne iskazane po metodu fer vrednosti (u skaldu sa međunarodnim računovodstvenim standardima) ili tržišna vrednost (važi isti princip kao i za obve- znike koji ne vode poslovne knjige). Ove izmene će se primenjivati od 1. januara 2014. godine. Izmenom člana 24. Zakona je precizirano kada pro- daja pravnog lica kao stečajnog dužnika čini predmet oporezivanja. I ako je svrha izmena zakona povećanje prihoda lo- kalnih samouprava, kako bi se nadomestio gubitak prihoda zbog ukidanja naknade za korišćenje građe- vinskog zemljišta, nismo sigurni u krajnji efekat pri- mene ovog zakona na budžete lokalnih samouprava.
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi 08 Siva knjiga V: Presek stanja – kraj juna 2013 Status problema br. Nadležna institucija Ukupno Rešeni Delimično rešeni / rešavanje u toku Nerešeni 1. Ministarstvo finansija i privrede 34 4 7 23 1a Ministarstvo finansija i privrede i NBS 2 1 1 - 2 Ministarstvo zdravlja 8 1 - 7 3 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 4 - 1 3 4 Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 6 - 1 5 5 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija 2 - - 2 6 Ministarstvo saobraćaja 2 - - 2 7 Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine 3 2 - 1 8 Ministarstvo pravde i državne uprave 3 - - 3 9 Ministarstvo unutrašnjih poslova 1 - - 1 10 Ministarstvo kulture i informisanja 1 - - 1 11 Više ministarstava 4 - 1 3 12 Narodna banka Srbije 2 - 1 1 13 Lokalna samouprava 4 - - 4 ukupno 76 8 12 56 STATUS PREPORUKA SVEOBUHVATNE REFORME PROPISA NA DAN 31.03.2013. Status preporuka Broj Procenjene uštede u mil. evra stara/nova procena Sprovedene 212 128.5 U postupku sprovođenja 26 18.4 Nesprovedene 66 36.2 ukupno 304 183.1 Siva knjiga– pregled rezultata Na žalost, u ovom kvartalu nije sprovedena ni jedna dodatna inicijativa iz SIVE KNJIGE V, tako da je presek stanja identičan onom sa krajem marta ove godine. REŠAVANJE PRIORITETNIH ZAHTEVA PRIVREDE Sveobuhvatna reforma propisa (SRP) – pregled rezultata U drugom kvartalu ove godine stanje preporuka SRP-a identično onom iz izveštaja za prvi kvartal 2013. godine.
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi Zakoni doneti po hitnom postupku u 2013. NAZIV Datum HITNOST Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana 29. maj 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje 29. maj 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji 29. maj 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakona o akcizama 29. maj 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezu na dobit pravnih lica 29. maj 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezima na imovinu 29. maj 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti vazduha 30. jan. 2013. DA Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju 30. jan. 2013. DA Zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila 30. jan. 2013. DA Zakon o dopuni zakona o platama u državnim organima i javnim službama 25. jun 2013. DA Zakon o obrazovanju odraslih 25. jun 2013. DA Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju 25. jun 2013. DA Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju 25. jun 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 25. jun 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakona o inovacionoj delatnosti 25. jun 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakona o učeničkom i studentskom standardu 25. jun 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakonika o krivičnom postupku 8. april 2013. DA Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela 8. april 2013. DA Zakon o izmenama i dopunama zakona o radu 8. april 2013. DA Zakon o izmenama zakona o javnom beležništvu 27. feb. 2013. DA STATUS PODZAKONSKIH AKATA PREMA BAROMETRU NALED-a Usvojen pre roka Usvojeno posle roka Bez definisanog roka Neusvojeni istekao rok Neusvojeni nije istekao rok Barometar podzakonskih akata Barometar podzakonskih akata NALED-a sadrži listu od 362 podzakonskih akata, koje je trebalo doneti, kako bi se 25 zakona koji regulišu pitanja bitna za privedu mogla implementirati. Do sada je usvojeno 213 podzakonskih akata, od čega: • 144 posle isteka roka predviđenog zakonom (pro- sečno kašnjenje je oko 184 dana) • 69 pre isteka roka. Još uvek nije usvojeno 149 podzakonskih akata, od čega: • Za 122 je istekao rok za njihovo donošenje predvi- đen zakonom (prosečno kašnjenje je oko 614 dana) • za 17 još nije istekao rok za njihovo donošenje predviđen zakonom; • za 10 uopšte nije ni propisan rok u kome treba da se donesu Od 156 neusvojenih podzakonskih akata od značaja za privredu, kakvo stanje smo zatekli na kraju pre- thodnog kvartala, u ovom kvartalu je usvojeno samo 7, a svi oni su usvojeni sa zakašnjenjem u odnosu na rokove propisane zakonom. Negativan trend kašnje- nja u donošenju podzakonskih akata se nastavlja, pa je prosečno kašnjenje sa 613 dana na kraju prethod- nog kvartala produženo na 719 dana. U ovom kvartalu su doneti podzakonski akti propisa- ni Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesi- jama, i to: Uredba o nadzoru nad realizacijom javnih ugovora o javno-privatnom partnerstvu i Pravilnik o načinu vođenja i sadržini javnih ugovora, a Metodo- logija za analizu dobijene vrednosti u odnosu na ulo- žena sredstva (value-for-money) u javno-privatnom partnerstvu i koncesijama još nije doneta. Kvalitet pripreme propisa u prvoj polovini 2013. Na osnovu analize zakona koji su usvojeni u skupštini u prvoj polovini 2013. od 29 zakona koji su imali di- rektan ili posredan uticaj na privredu ili je po drugom osnovu trebalo da budu predmet analize efekata, 15 zakona je ispunilo formalni zahtev, tj. dostavljen je izveštaj o sprovedenoj analizi u okviru obrazloženja nacrta zakona. Sa presekom na kraju juna Kancelarija za regulatornu reformu je dobila ukupno 30 nacrta zakona. Od tog broja Kancelarija je ocenila da 13 nacrta sadrži anali- zu, 11 sadrži delimičnu analizu, a da za 4 nacrta nije bilo potrebno dostaviti analizu. Od 26 nacrta zakona za koje je bilo potrebno pripre- miti analizu 5 analiza sadrži detaljne procene troško- va i koristi, dok još 2 analize sadrže delimičnu kvanti- tativnu analizu, tako da je zaključak da 19 zakona ne sadrži procenu troškova i koristi. Primetno je da postoji uzročno – posledična veza nivoa kvaliteta pripreme propisa sa procentom zakona koji su doneti po hitnom postupku. Naime od 29 zakona koje smo pratili, 20 je doneto po hitnom postupku (69%), te ne čudi da zakoni nisu sadržali potrebne analize efekata. 69 144 10 122 17 09
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi Već smo naveli da je ovaj kvartal obeležilo usvaja- nje seta poreskih zakona, koji su više usmereni na povećanje budžetskih prihoda, nego što se izmena- ma izašlo u susret zahtevima privrede da se smanje njene obaveze po osnovu isplata zarada. Izostalo je usvajanje nekih zakona bitnih za privredu14 , sporna je implementacija nekih usvojenih propisa15 , a i dalje je neizvesno u kojoj su fazi neke bitne reforme započete u trećem kvartalu prošle godine16 . Osim navedenog seta poreskih zakona, usvojena su još dva zakona od značaja za privredu. Dana 25.05.2013. godine usvojen je dugo očekivani Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, koji privredi i građa- nima obezbeđuje besplatan pristup elektronskom re- gistru važećih propisa Republike Srbije. Za razliku od navedenog zakona, privredu je neprijatno iznenadio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, usvo- jen 08.04. 2013. godine, koji je teret zaštite prava poro- dilje u vezi sa radnim odnosom u potpunosti prebacio na poslodavca. U ovom kvartalu je usvojen i Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Ukidanje parafiskalnih nameta Kao ni u prethodnom kvartalu 2013. godine, ni u ovom kvartalu nije ukinut ni jedan novi parafiskalni namet. Vlada RS je zastala sa ovim aktivnostima nakon što je u septembru 2012. godine ukinula 138 parafiskalnih nameta i dodatno, u decembru 2012. godine, tzv. „muzički dinar“ zanatskim radnjama. U prethodnom kvartalnom izveštaju smo ukazali na konkretne mere koje nadležna ministarstva mo- STANJE REGULATORNE REFORME gu brzo preduzeti u cilju smanjenja neopravdanih troškova privrede: • Ministarstvo finansija i privrede može da predloži jednostavnu izmenu Zakona o republičkim admini- strativnim taksama, kojom bi se ukinule republičke administrativne takse u procedurama pred RGZ pro- pisane tarifnim brojevima 216 do 218 i na taj način ovaj propis uskladio sa članom 17. stav 8. Zakonom o budžetskom sistemu, koji propisuje da se za jednu javnu uslugu može naplaćivati samo jedna taksa17 • Ministarstvo pravde i državne uprave može da predloži iz- menu Zakona o sudskim taksama kojom bi se ukinule sud- ske takse za određene radnje i odluke, a kako bi se zaštita prava na sudu učinila dostupnom privredi i građanima18 • Ministarstvo pravde i državne uprave može da pro- meni obrazac apostille tako da bude višejezičan, čime bi se eliminisali troškovi prevođenja tog doku- menta od strane sudskog tumača (izmena obrasca iz člana 107. Sudskog poslovnika) Primena pravilnika o utvrđivanju troškova pružanja javne usluge U prethodnom kvartalnom izveštaju smo izrazili sumnju da će Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja tro- škova pružanja javne usluge, koji je ministar finansija i privrede usvojio u februaru ove godine, proizvesti efekat na smanjenje troškova koje privreda i građani plaćaju u postupcima pred republičkim organima19 . 14) Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara; Nacrt zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti 15) Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole; Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge 16) Reforma procedura izdavanja građevinskih dozvola, reforma inspekcija 17) Predlog privrede je da se ukinu administrativne takse u procedurama pred RGZ. I dalje se u procedurama pred RGZ naplaćuju dve naknade za istu proceduru: - naknada za uslugu RGZ-u u skladu sa Uredbom o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda (“Sl. glasnik RS”, br. 45 od 2. avgusta 2002, 15/10, 9/11) - republička administrativna taksa u skladu sa Zakon o republičkim administrativnim taksama (“Sl. glasnik RS” br. 43 od 22. aprila 2003, 51/03, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12) 18) Visoke sudske takse se i dalje naplaćuju više puta tokom postupka, a često i za radnje koje stranke preduzimaju upravo zbog lošeg vođenja postupka i pogrešnih odluka suda (npr. takse na podnošenje redovnih i vanrednih pravnih lekova, ako su osnovano izjavljeni). Iz istog razloga je neprihvatljivo da se naplačuju takse za odluke suda u višem stepenu, ako je pravni lek na nižestepenu presudu osnovano izjavljen. I dalje se naplaćuju takse na prigovore i odgovore na inicijalne akte, što smatramo neprihvatljivim, obzirom da se privredi naplaćuju izuzetno visoke takse na same inicijalne akte (tužbe, predloge za izvršenje i sl.). 19) U prethodnom kvartalnom izveštaju smo ukazali na to da je propisana metodologija nepotpuna, jer ne daje dovoljno precizne parametre za utvrđivanje troškova koji mogu učestvovati u formiranju cene javne usluge i jasnu metodologiju kako se ti troškovi raspoređuju na pojedinačne usluge, imajući u vidu njihovu vrstu i slože- nost. Dodatno, napomenuli smo da Pravilnik ne uvažava ni različitost organizacije poslovanja različitih pružaoca javnih usluga i da se s toga plašimo da u praksi neće biti primenjen, te da na osnovu propisane metodologije neće biti moguće sprovesti kontrolu da li su takse i naknade pravično odmerene. Skrenuli smo pažnju da je potrebno dopuniti navedeni Pravilnik tako da bude primenjiv za sve pružaoce javnih usluga, jer u suprotnom neće postići cilj zbog koga je njegovo donošenje predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu. Podsećamo da član 17. Zakona o budžetskom sistemu, propisuje pravilo da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge i da ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice. 10
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi Vlada je dakle u februaru ove godine usvojenim pravil- nikom obavezala institucije da utvrde nove iznose taksi, ali tako da odražavaju realnu cenu u odnosu na pruženu uslugu i za to propisala formulu. Pored toga, izmenom Zakona o budžetskom sistemu uvedena je obaveza institucijama da nakon usklađivanja iznosa taksi traže odobrenje Ministarstva finansija i privrede pre nego što mogu da nastave da ih naplaćuju. Međutim, na osnovu odgovora Ministarstva finansija zaključujemo da da nijedna institucija, za koje smo tražili podatak da li su uskladile iznose taksi i pribavile saglasnost, nisu ispunile zakonsku obavezu20 . 20) Obaveza dobijanja saglasnosti važi za institucije kod kojih visina taksi nije utvrđena zakonom. 21) Član 158. Zakona obavezuje poslodavca da zaposlenom koji je dobio otkaz kao „tehnološki višak“ isplati otpremninu koja se obračunava u odnosu na ceo staž, bez obzira na vreme provedeno kod tog poslodavca, što poslodavce opravdano opredeljuje da ne zapošljavaju lica sa dužim stažom. 22) Član 37. Zakona onemogućava zapošljavanje radnika na određeno vreme duže od godinu dana, pa poslodavci pribegavaju prekidu staža zaposlenih, što na kraju šteti interesima samih zaposlenih. Dana 08.04.2013. godine Skupština je usvojila Za- kon o izmenama i dopunama Zakona o radu, ali ne da bi izašla u susret osnovanim zahtevima posloda- vaca, već da tim izmenama obezbedi pravnu zašti- tu porodilja na štetu poslodavca. Ovim izmenama država pokušava da teret sprovođenja socijalne po- litike prebaci na poslodavce, a mogući efekti ovakvog rešenja krajnje su sporni i problematični. Spornim izmenama Zakona o radu propisano je sledeće: - Novi član 93a. Zakona propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pra- vo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog ra- da u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova; - Izmenjeni stav 2. u članu 187. Zakona propisuje da se porodilji radni odnos na određeno vreme produ- žava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Imajući u vidu da porodilja može da ostvari pravo na porodiljsko odsustvo u ukupnom trajanju od 365 dana u skladu sa članom 94. stav 4. Zakona o radu, nisu jasni efekti odredbe koja joj omogućava dojenje za vreme radnog veremena, niti kako bi se ovo njeno pravo u praksi realizovalo. Takođe, nije precizno propisano do kada porodilja ima pravo na skraćen rad, već samo možemo da pretposta- vljamo da to pravo može da ostvaruje godinu dana od porođaja. Sa stanovišta interesa poslodavaca, nameće se pitanje zbog čega zakonodavac nije predvideo da poslodavci imaju pravo na refunda- ciju dela zarade i sporednih obaveza, srazmerno skraćenom radnom vremenu (radi se o 18,75% skraćenom radnom vremenu). Kada je reč o izmenama stav 2. u članu 187. Zakona, nameće se pitanje kako će se ova odredba tumačiti u korelaciji sa odredbom člana 37. stav 4. Zakona o radu, koja propisuje da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. U konkretnoj situaciji, po pravilu će doći do produženja radnog odnosa nakon isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme, pa će porodilji radni odnos prerasti u stalni radni odnos. Ukoliko je poslodavac radni odnos sa zaposlenom zasnovao na određeno vreme, jer nije postojala stal- na potreba za konkretnim radnim mestom, pa joj po ovom zakonskom osnovu radni odnos na određeno vreme preraste u stalni radni odnos, nakon isteka porodiljskog odsustva moćiće da je otpusti isključivo kao tehnološki višak, uz isplatu otpremnine. Smatramo da će ove sporne izmene Zakona o radu na štetu poslodavaca u praksi imati dodatne negativ- ne efekte na zapošljavanje žena. Neophodnost hitnih izmena Zakona o radu U prethodnom kvartalnom izveštaju smo već skrenuli pažnju na neophodnost hitnih izmena Zakona o ra- du, na koje privreda čeka još od 2005. godine, od ka- da se ukazuje na negativne efekte pojedinih odredbi. Ukazali smo na nelogičnost odredbi koje regulišu otpremnine21 , dužinu ugovora na određeno vreme22 i 11
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi 12 Jednošalterski sistem Podsećamo da je jedini jednošalterski sistem ko- ji je do sada dosledno sproveden u Srbiji, regi- stracija privrednih subjekata u APR-u. Naime, taj jednošalterski sistem je uveden 29. decembra 2009. godine Zakonom o izmenama i dopunama zakona o računovodstvu i reviziji, kada je Centar za bonitet NBS prebačen u APR kao poseban Registar boniteta, koji se vodi u okviru te agen- cije. Do tada je postojala obaveza dostavljanja finansijskih godišnjih izveštaja na tri različita me- sta i to: Centru za bonitet NBS, Poreskoj upravi i Agenciji za privredne registre, a ovakvo rešenje je stvaralo privredi neopravdane troškove podnoše- nja jednog istog izveštaja u tri republičke institu- cije. Centar za bonitet NBS je prebačen u APR u skladu sa Prvom evropskom direktivom (68/151/ EEC) koja nalaže da finansijski izveštaji moraju da se deponuju u onoj instituciji u kojoj se drži i statusna dokumentacija privrednog subjekta. U tom smislu je bilo neophodno da Agencija za privredne registre u okviru koje se vodi Registar privrednih subjekata bude jedino nadležno telo – državni organ kome će se dostavljati i u okviru koga će se vršiti registracija godišnjih finansijskih izveštaja, a obaveza je te agencije da tako pri- kupljene finansijske izveštaje prosleđuje drugim državnim organima na dalju obradu, nadležnost i postupanje. Pitanje je da li bi i taj jednošalterski sistem bio uspostavljen da nije bilo navedene EU direktive. Drugi jednošalterski sistem – Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja još nije dosledno implementiran. Da li će se uspostaviti i treći po redu jednošalterski sistem, ovog puta za izdavanje građevinskih dozvola, videćemo u vremenu koje sledi. 23) Predložili smo izmenu člana 179. Zakona, tako da se propiše mogućnost poslodavcu da otkaže ugovor o radu iz razloga koji je već propisan članom 191. stav 5. Zakona, kao razlog kada sud ne vraća na rad zaposlenog kome je nezakonito otkazan ugovor o radu - zbog ozbiljno narušenih odnosa između njega i zaposlenog, već se zaposlenom isplaćuje isključivo odšteta koja je veća od one kada je proglašen tehnološkim viškom. 24) Procedura upisa prava svojine u Katastar nepokretnosti traje u zavisnosti od organizacione jedinice RGZ od mesec dana do preko godinu dana. Prekoredni upis se naplaćuje duplo, a i u tom slučaju postupak upisa traje preko mesec dana. Problem je kako u neefikasnosti RGZ-a, tako i u Zakonu o državnom premeru i katastru koji ne propisuje rok za potupanje po zahtevu. Tokom 2012. godine je RGZ uveo praksu da zaposleni ne primaju stranke bez predhodne najave, a na telefon koji je ostavljen za zakazivanje sastanka, permanentno se niko ne javlja. Na kraju, kada se rešenje o uknjižbi konačno izradi, a stranka propusti da ga podigne u Pošti, služba Katastra ga momentalno arhivira i stranki postaje nedostupno (jedino može dobiti prepis rešenja, za koji ponovo plaća naknadu). Poseban problem prave česte slovne greške u rešenjima, čije ispravke podrazumevaju procedure koje postupak uknjižbe produžavaju u nedogled. Ovakav rad RGZ-a poseban problem stvara investitorima, koji pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole moraju da upišu stečeno pravo svojine u Katastar, a često i da spoje katastarske parcele u jedinstvenu građevinsku parcelu. Trajanje tog postupka značajno usporava realizaciju kompletne investicije i dovodi u pitanje isplativost investicije. 25) Čine je vodovi sa pripadajućim uređajima, postrojenjima i objektima za vodovodnu, kanalizacionu, toplovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naftovodnu i gasovodnu mrežu. nemogućnost otpuštanja zaposlenih sa kojim poslo- davac ne želi da nastavi da radi uz isplatu adekvatne odštete23 , kao i na negativne efekte tih odredbi kako na poslodavce, tako i na same radnike. Iz navedenih razloga, smatramo da je neophodno što hitnije usvojiti novi zakon koji će regulisati radne odnose, tako što će uzeti u obzir sve osnovane pri- medbe poslodavaca na važeća rešenja, a zakonska re- šenja moraju biti predmet pažljive prethodne analize efekata istih, kako bi se izbegle neprimenjive i štetne norme, kako za poslodavce, tako i za zaposlene. problemi sa građevinskim dozvolama i Katastrom nepokretnosti Iako se od strane Ministarstva građevinarstva i urba- nizma još od septembra 2012. godine najavljuje brzo okončanje reformi u ovoj oblasti, pojednostavljenje i pojeftinjenje procedura izdavanja građevinskih do- zvola nismo dočekali do kraja drugog kvartala 2013. godine. Podsećamo da je obećano i smanjenje broja procedura i jednošalterski sitem preko koga će se te procedure obavljati. Takođe, postupak legalizacije objekata čeka usvajanje novog Zakona o legalizaciji objekata, čiji nacrt treba da uđe u proceduru pred Vladom, obzirom da je javna rasprava okončana 12. juna ove godine. Posebno skrećemo pažnju na neažurno funkcionisa- nje Katastra nepokretnosti koji vodi RGZ. Problem sa kojim se sureću stranke i investitori u ovom republič- kom organu smo detaljno obrazložili u inicijativi za iz- menu Zakona o državnom premeru i katastru podne- toj kroz SIVU KNJIGU V (inicijativa 4.2.)24 Smatramo da nema opravdanja da procedura uknjižbe ovoliko traje, jer se radi o jednostavnom unosu u elektron- sku bazu podataka Katastra malog broja podataka iz kupoprodajnih ugovora. Predlažemo da se što hitnije izmeni Zakon o državnom premeru i katastru tako što će se Republičkom geodetskom zavodu propisati rok od najduže 15 dana u kome mora da izvrši upis u Ka- tastar po prijemu zahteva. Podsećamo da Agenciji za privredne registre za upis u njene registre treba svega 5 dana, iako se radi o istom ili složenijem setu doku- menata koji se kontroliše prilikom upisa i većem setu podataka koji se unosi u registar. Kada je reč o neažurnosti RGZ-a, podsećamo da ta republička institucija još uvek nije uspostavila funkci- onalan Registar vodova, u koji bi se upisivale hipo- teke na nepokretnostima upisanim u taj registar. Zbog te neažurnosti privrednicima je onemoguće- no obezbeđenje bankarskih kredita tom vrednom imovinom25 . Banke i korisnici kredita su dovedeni u apsurdnu situaciju da kredite mogu obezbediti zala- ganjem pokretnih stvari (opreme koja nije ugrađena u te vodove), a da nakon ugradnje te opreme, iako je time povećana vrednost, istu više ne mogu zala- gati jer je zakon tretira kao nepokretnu stvar, a RGZ odbija da na istoj upiše hipoteku.
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi Overa zdravstvenih knjižica Veliki broj poslodavaca u junu je ponovo išao pred šalter Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje radi overe zdravstvenih knjižica zaposlenima. Uprkos tome što su redovno uplaćivali doprinose i što su njihovi zaposleni izabrali lekare, poslodavcima se u 40 odsto slučajeva dogodi da ih sistem označi kao neredovne platiše doprinosa i oni ne mogu overiti zdravstvene knjižice zaposlenima. Do ovog problema dolazi pre svega zbog toga što RFZO kasni sa unosom podataka (o izboru lekara) ili postoji neslaganje u po- dacima, zbog grešaka pri unosu. Komplikovana procedura mogla bi da bude rešena promenom sistema u kojem je poslodavac „kriv“ dok se ne dokaže suprotno. U praksi to bi značilo prelazak na praksu u kojoj bi poslodavci dobijali traženi broj markica na samom šalteru. Tek po izdavanju svih za- hteva prešlo bi se na proveru i potom kancelarijsku BIROKRATSKE PROCEDURE kontrolu onih koji proveru nisu prošli. Sve one za koje se konstatuje da su pokušali da prevare RFZO mogu- će je naknadno strogo kazniti (zakon predviđa visoke kazne što bi demotivisalo pokušaje prevare). Postupak overe knjižica tako bi bio jednostavniji i brži, a gužve u RFZO bile bi minimalne ili nikakve. To bi takođe bilo prelazno rešenje do potpunog ukidanja zdravstvenih knjižica koje NALED predlaže. Ukidanje knjižica biće moguće po uspostavljanju funkcionalno Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i prelasku na elektronsko poslovanje. Elektronska ko- munikacija privrede i institucija smanjila bi moguć- nost za greške pri unosu podataka (npr. uneto po- grešno ime firme ili PIB) zbog kojih se dešava da i oni koji redovno izmiruju obaveze uđu u grupu neplatiša pa moraju da troše vreme i novac da isprave grešku za koju nisu krivi. Rokovi poreske uprave Probleme u praksi izaziva odredba člana 120. Zako- na o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja kaže da ako se u postupku provere ispravnosti i potpunosti poreske prijave, koje poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi utvrdi da postoji formalna neispravnost, inspektor zaključkom nalaže poreskom obvezniku da, u roku od tri dana, otkloni greške, odnosno dopuni prijavu ili druge izveštaje. Ako po- reski obveznik ne postupi po zaključku, smatra se da poreska prijava, odnosno drugi izveštaj nisu podneti Poreskoj upravi. Problem je što je ovaj rok propisan na „dane“, a ne „radne dane“, što onemogućava obveznika da ade- kvatno odgovori na zahtev Poreske uprave. Na apsurdnost ovako kratkih rokova ukazuju sko- rašnji problemi privrednika, koji su bili u obavezi da isplatu majskih zarada usklade sa novim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji su stupili na snagu 30. 5. 2013. Oni su zbog roka bili prinuđeni da poresku prijavu podnesu ili uz kašnjenje ili uz pogrešan obračun (na osnovu prethodno važećih propisa), da bi im Poreska uprava zaključkom naložila da u roku od samo 3 dana poresku prijavu usklade sa novim propisima (primer zaključka u prilogu). Iz navedenih razloga je neophodno, u cilju efikasnog ostvarivanja prava poreskih obveznika, produžiti ovaj rok bar na 3 radna dana, jer se ova odredba nije po- kazala delotvornom u praksi i donosi više štete nego koristi građanima Srbije. 13
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi ZAKONI U PRIPREMI Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara U prethodnom kvartalnom izveštaju smo dali detalj- niji pregled aktivnosti Ministarstva finansija i privrede u vezi sa radom na Zakonu o naknadama za korišće- nje javnih dobara. Proklamovani cilj donošenja ovog zakona je onemogućavanje nekontrolisanog uvođe- nja parafiskalnih nameta, a taj cilj je trebalo postići normom koja bi bila sastavni deo tog zakona, a koja bi propisivala da sve finansijske obaveze koje nosioci javnih ovlašćenja naplaćuju privredi, a nisu porezi i takse, mogu da budu propisane isključivo tim zako- nom. Javna rasprava o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara okončana je 20. marta 2013. godine, a do današnjeg dana taj zakon nije ušao u skupštinsku proceduru.26 Iako je bolja opcija da se odloži usvajanje zakona čiji tekst nije kompletan, skrećemo pažnju na to da Mini- starstvo finansija i privrede što pre treba da zauzme stav o daljoj sudbini ovog zakona. Naime, najavljivane izme- ne sektorskih zakona, koji između ostalog uređuju i na- knade za korišćenje javnih dobara, ne mogu se predla- gati dok se ne zauzme konačan stav o tome da li će te naknade biti regulisane tim zakonima ili jedinstvenim zakonom, čije je predlaganje u nadležnosti Ministarstva finansija i privrede. Reč je o vrlo značajnim zakonima iz oblasti energetike, rudarstva, ekologije, vodoprivrede, šumarstva, saobraćaja i urbanizma, pa status quo po ovom pitanju blokira reforme u tim oblastima. Ministarstvo građevinarstva i urbanizma je u skladu sa ovlašćenjem sadržanim u Zakonu o komunalnim delatnostima pripremilo Uredbu o komunalnoj naknadi koja je bila na javnoj raspravi do 8. maja. U isto vreme Ministarstvo finansija je Zakonom o naknadama definisalo prestanak važe- nja odredbi Zakona o komunalnim delatnostima koje se tiču upravo ove naknade. Ovakve suprot- stavljene aktivnosti ministarstava stvaraju pravnu nesigurnost za privredu koja je suočena sa nepred- vidivim neporeskim nametima. Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti U ovom kvartalu, tačnije 14.05.2013.godine završena je javna rasprava o Nacrtu zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, koju je sprovelo Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomu- nikacija, u čijoj nadležnosti je izrada ovog propisa. Usvajanjem ovog zakona urediće se izuzetno značajna materija u oblasti pružanja posredničkih usluga prili- kom prometa i zakupa nepokretnosti. Treba napome- nuti da je Srbija jedna od retkih država koja nije ure- dila ovu materiju27 , pa se na istu u praksi primenjuju opšte odredbe Zakona o obligacionim odnosima, ko- je ne pružaju adekvatnu pravnu zaštitu ni pružaocima ni korisnicima posredničkih usluga. Tokom javne rasprave je istaknuta opravdana pri- medba privrednika u ovoj delatnosti da im nije ostav- ljen advekvatan rok za usklađivanje poslovanja sa tim propisom i predloženo je da se primena odredbi ovog zakona koje se odnose na uslove za upis posrednika u prometu nepokretnosti u Registar posrednika odloži sa 01.04.2014. godine na 01.01.2015. godine28 . Međutim, ne možemo se oteti utisku da prilikom izra- de teksta Nacta zakona, kao i tokom javne rasprave, niko nije zastupao interese korisnika posredničkih usluga. Ovo pre svega je Nacrt zakona, suprotno komparativnim rešenjima29 , ne propisuje maksimalni iznos posredničke provizije, već samom posredniku ostavlja mogućnost da je ugovara bez limita. Takođe, nije propisano ni koja visina naknade se primenjuje po samom zakonu, ako nije ugovorena. Smatramo da je ovaj zakon neophodno usvojiti što hitnije, uz propisivanje maksimalne naknade za pruža- nje posredničke usluge, kao i ostavljanje primerenog roka za ispunjenje uslova za obavljanje ove delatnosti, jer je ostale odredbe moguće odmah primeniti i time povećati pravnu sigurnost na tržištu nepokretnosti. 26) U prethodnom izveštaju smo skrenuli pažnju na primedbe privrede i lokalne samouprave na predložena rešenja i zaključili da će ova reforma koristiti privredi u meri u kojoj budu uvažene njene opravdane sugestije. Ukazali smo na to da se radi o veoma značajnoj reformi, koja podrazumeva donošenje jednog i izmenu više desetina zakona i velikog broja podzakonskih akata, koji su do sada regulisali materiju naknada za korišćenje javnih dobara ili sadrže upućujuće odredbe na te propise. Pozvali smo nadležno ministarstvo da, čak i po cenu prolongiranja sprovođenja ove reforme, unapredi tekst nacrta zakona tako da otkloni pravne praznine i onemogući opstanak kontradiktornih odredbi koje bi privredi onemogućile realizaciju dosadašnjih prava. Podsetili smo da se upravo to desilo brzopletim usvajanjem Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine, u septembru 2012. godine, kojom prilikom je ostao neregulisan način i nadležnost za dodelu podsticaj- nih sredstava za zaštitu životne sredine, pa je propust u reformi pao na teret privrede, koja nije mogla da ostvari pravo na podsticaje. 27) Slovenija je ovaj zakon donela još u aprilu 2003. godine, a Hrvatska 2007. godine 28) Primedba je naročito opravdana u pogledu roka za polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova posredovanja. 29) Slovenački Zakon o posredovanju u prometu nekretnina propisuje da visina posredničke naknade ne može prelaziti 4% kupoprodajne cene nekretnine, a hrvatski zakon posredničku proviziju limitira na 6% od kupoprodajne cene nekretnine. 14
  • II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi 15 Drugi kvartal 2013. godine, kao ni prethodni kvartal, nije doneo očekivane efekte poboljšanja uslova za poslovanje u Srbiji. Neke započete refo- rme nisu okončane, a diskutabilni su i efekti nekih novousvojenih propisa. Zakoni o izmenama i dopunama zakona koji ure- đuju poreski postupak, porez na dobit, porez na dohodak građana, porez na imovinu, akcize i dopri- nose za obavezno socijalno osiguranje stupili su na snagu 30. maja 2013. godine. Obećani efekti ovog seta zakona su istovremeno stabilizacija budžetskih prihoda i smanjenje tereta privrede koja je u legal- nim tokovima poslovanja. Aksiom je da se ova dva suprostavljena cilja mogu istovremeno postići isklju- čivo na račun nekog trećeg. Da li će taj treći biti siva ekonomija, lokalna samouprava, korisnici javnih do- bara ili građani, zavisi od implementacije usvojenih propisa na republičkom i lokalnom nivou. Uspeh u ovom poduhvatu zavisiće od spremnosti države da pribegne najteže sprovodivom rešenju, a to je da sivu ekonomiju u najvećoj mogućoj meri prebaci u legal- ne tokove. Mehanizmi za to su obezbeđeni izmena- ma i dopunama Zakona o poreskom postupku i po- reskoj administraciji. U suprotnom, očekivani efekti će izostati, a državi će opet biti najjednostavnije da budžetski prihod uveća dodatnim povećanjem neke poreske stope, npr. PDV-a. Međutim, problem ta- kvih mera je što povećanje poreskih stopa ima limite, ZAKLJUČAK nakon čijeg proboja budžetski prihod od konkretnog poreza počinje da opada, što znači da takve mere daju kontra efekte. Takođe se može zaključiti da ne samo zakon koji uređuje poreski postupak, već i zakoni koji uređuju izvršni i parnični postupak, propisuju prekratke roko- ve za postupanje stranaka, a dostava je tim zakonima propisana tako da narušava pravnu sigurnost. Takođe, i u ovom kvartalu je izostalo usvajanje rani- je najavljivanog Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je privredu trebao da obezbedi od nekontrolisanog propisivanja parafiskalnih nameta. Nisu uočeni ni značajniji efekti primene Pravilnika o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge, koji je ministar finansija i privrede do- neo u februaru 2013. godine. Nije jasno ni u kojoj su fazi dugo očekivane reforme procedura izdavanja građevinskih dozvola, reforma inspekcija, izmene Za- kona o radu. Možemo da zaključimo i da su ostale bez odjeka kriti- ke koje smo u prethodnim izveštajima iznosili na rad RGZ-a, jer se neažurnost u postupanjima po zahtevi- ma za upis u Katastar nije popravila. Nadamo se da će ocene javnosti o kvalitetu rada konkretnih državnih organa u budućnosti imati više efekta na vrednova- nje rada njihovih rukovodilaca i zaposlenih, jer će u suprotnom ažurnije institucije preuzeti standarde poslovanja neažurnih, a ne obratno.
  • Izveštaj pripremili: Đorđe Vukotić, Branko Radulović, Slobodan Krstović i Jelena Bojović. Pojedine inicijative opisane u izveštaju proizvod su saradnje sa Udruženjem vlasnika računovodstvenih agencija (UVRA) i Narodnim parlamentom iz Leskovca. Obaveštenje o autorskom pravu © 2013 Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbija www.naled-serbia.org Sva prava zadržana. Ovim se daje dozvola za korišćenje, kopiranje i distribuciju sadržaja ovog dokumenta isključivo u neprofitne svrhe i uz odgovarajuće naznačenje imena, odnosno priznavanje autorskih prava NALED-a. Analize, tumačenja i zaključci izneti u ovom dokumentu ne moraju nužno reflektovati stavove predstavnika Izvršnog ili Upravnog odbora NALED-a. Svi napori su učinjeni kako bi se osigurala pouzdanost, tačnost i ažurnost informacija iznetih u ovom dokumentu. NALED ne prihvata bilo kakav oblik odgovornosti za eventualne greške sadržane u dokumentu ili nastalu štetu, finansijsku ili bilo koju drugu, proisteklu iz ili u vezi sa korišćenjem ovog dokumenta.