Bolest zavisnosti pušenja

11,186 views
10,626 views

Published on

0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
11,186
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
186
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Bolest zavisnosti pušenja

  1. 1. Bolest zavisnosti - pušenje
  2. 2. Poreklo duvana <ul><li>Egzotična biljka duvan potiče iz tropskih krajeva Amerike. Duvan se u Evropi pojavio 1560. godine, a prva neželjena dejstva njegove konzumacije opisana su polovinom 19. veka, da bi se danas o njima sve više govorilo, a u mnogim razvijenim zemljama pušenje na javnim mestima je potpuno zabranjeno.  </li></ul>
  3. 3. Rodrigo de Jerez, Kolumbov mornar, među prvima je isprobao i ubrzo postao zavisnik od duvana . Verujući da se u njega uselio zli duh, Inkvizicija ga je bacila u zatvor i osudila. The Tobacco Epidemic, Gary Huber
  4. 4. <ul><li>*Biljka duvan *Cigare </li></ul>
  5. 5. Sadržaj cigarete <ul><li>Glavni sadržaj cigarete je duvan. Sagorevanjem jedne cigarete stvara se dim koji sadrži više od 4000 hemijskih jedinjenja. </li></ul><ul><li>Glavni sastojci duvanskog dima: </li></ul><ul><li>- Katranska jedinjenja </li></ul><ul><li>- Ugljen monoksid </li></ul><ul><li>- Nikotin </li></ul>
  6. 6. Katranska jedinjenja <ul><li>U duvanskom dimu otkriveno je bar </li></ul><ul><li>pedesetak katranskih jedinjenja koji </li></ul><ul><li>izazivaju maligne tumore disajnih, </li></ul><ul><li>digestivnih i ostalih organa. </li></ul>
  7. 7. Ugljen monoksid <ul><li>Ugljen monoksid je otrovni gas bez boje i mirisa. Ima dvesta puta ve ći afinitet za crvena krvna zrnca od kiseonika stvaraju ć i methemoglobin umesto oksihemoglobina i tako onemogu ć ava snabdevanje ć elija sa kiseonikom. Ć elije su gladne za kiseonikom! </li></ul>
  8. 8. Krvni sud Plave ćelije sa ugljen monoksidom Crvene ćelije sa kiseonikom
  9. 9. Nikotin <ul><li>Nikotin je alkaloid (1-metil-2-3-piridil-pirolidin), bezbojna uljana te č nost. Vrlo je otrovan za ljudski organizam. </li></ul><ul><li>Pušenjem jedne cigarete u organizam se unosi 0,1 - 1 mg nikotina. Za odraslog p uš a č a smrtonosna doza je 60mg, odnosno od 30 do 60 naglo popu š enih cigareta . Nikotin je visoko toksicna droga i stvara zavisnost kao heroin. </li></ul>
  10. 10. * 1-metil-2-3-piridil-pirolidin
  11. 11. Dejstvo nikotina <ul><li>S užava krvne sudove </li></ul><ul><li>U većava naslage holesterola </li></ul><ul><li>O štećuje zidove arterija </li></ul><ul><li>Zbog nikotina srčani mišić mora jače </li></ul><ul><li>da radi </li></ul>
  12. 12. Sastojci koji se dodaju radi boljeg kvaliteta <ul><li>Azbestna vlakna – dodaju se cigaret papiru i duvanu da se pepeo ne bi rasipao okolo . </li></ul><ul><li>Preparati koji sadr ž e olovo i sumpor (radi korekcije boje i ukusa) </li></ul><ul><li>Titan dioksid (dodaje se u procesu izbeljivanja). Pri sagorevanju titan dioksida nastaje izuzetno jak otrov dioksin koji se u organizmu vezuje za masno ć u. </li></ul>
  13. 13. <ul><li>Antifriz (dodaje se radi odr ž avanja vla ž nosti i arome cigareta). </li></ul><ul><li>Uran i potomci (polonijum 210) nalaze se u ve š ta č kim fosfatnim dj ubrivima koji se dodaje radi pobolj š anja prinosa. Polonijum 210 kao sna ž ni alfa emiter izaziva maligne promene (izaziva 20 puta gu šć u jonizaciju nego beta, gama i rentgen zraci). </li></ul><ul><li>Benzpiren – nastaje u dimu cigareta prilikom sagorevanja i deluje kancerogeno. </li></ul>
  14. 14. Dejstvo duvana na organizam <ul><li>Psiholo š ka zavisnost </li></ul><ul><li>Fizi č ka zavisnost </li></ul><ul><li>Kozmeti č ke i druge posledice </li></ul><ul><li>Bolesti kao posledice pu š enja </li></ul>
  15. 15. Psiholo š ka zavisnost <ul><li>Ponavljanje nau č enih ritualnih radnji (prino š enje cigarete ustima, povla č enje dima, izduvavanje dima). </li></ul><ul><li>Stvaranje uslovnih refleksa na neke dra ž i ( č e šć e se pu š i uz kafu, posle jela, posle č a š ice alkoholnih pi ć a). </li></ul>
  16. 16. Fizi č ka zavisnost <ul><li>Nikotin kao prava droga postaje </li></ul><ul><li>deo metabolizma nervnog sistema . Nervne ć elije ga veoma brzo tro š e i javlja se potreba za novom cigaretom . </li></ul><ul><li>Apstinencijalni sindrom – nedostatak nikotina u organizmu prouzrokuje uznemirenost i pad krv no g pritiska, vrtoglavicu, osecaj bola u predelu srca. </li></ul>
  17. 17. Kozmeti č ke i druge posledice <ul><li>Bore , n eprijatan dah , t amno prebojeni zubi , o de ć a i kosa neprijatnog mirisa ... </li></ul>
  18. 18. Bolesti kao posledice pu š enja <ul><li>Oboljenja disajnih organa </li></ul><ul><li>Rak (maligna oboljenja) </li></ul><ul><li>Bolesti srca i krvnih sudova </li></ul><ul><li>Oboljenja perifernih krvnih sudova </li></ul><ul><li>Oboljenja krvnih sudova mozga </li></ul><ul><li>Oboljenja organa za varenje </li></ul><ul><li>Alergija i dr. </li></ul>
  19. 19. PUŠENJE IZAZIVA BOLESTI BRONHIJA I PLUĆA <ul><li>Bronhije vode do levog i desnog plućnog krila - Dim se k ovitla kroz pluća – Dim ispunjava disajne cevi </li></ul>
  20. 20. Rak plu ć a <ul><li>Svake godine rak plu ć a ubije sve vi š e mu š karaca i ž ena. 80-90% slu č ajeva raka plu ć a uzrokovano je pušenjem. </li></ul>
  21. 22. Pluća nepušača i pušača
  22. 23. Količina katrana u plućima
  23. 24. Krvni sudovi <ul><li>Pušenje ne izaziva samo smetnje u koronarnim krvnim arterijama, već i u arterijama drugih delova tela (pogotovo perifernim). </li></ul>
  24. 25. Pu š enje kod ž ena <ul><li>Pušenje kod žena opasnije je po zdravlje nego </li></ul><ul><li>kod muškaraca . Pouzdano se zna šta sve donosi: </li></ul><ul><li>• P ovećan broj depresija žena </li></ul><ul><li>• U većan rizik od dobijanja srčanog udara nego inače, kao i </li></ul><ul><li>• R aka na dojci </li></ul>
  25. 26. Pušenje i plodnost <ul><li>Polne žlezde su osetljive na nikotin. Zloupotreba duvana izaziva oštećenje jajne ćelije, otežava oplodnju i začeće, remeti menstrualni ciklus i izaz i va rani klimakterijum. </li></ul>
  26. 27. <ul><li>Žena koja puši više od pola kutije cigareta u trudnoći ima puno veću mogućnost da rodi dete sa problemima u ponašanju </li></ul>
  27. 28. Pasivno pušenje <ul><li>Pasivno pušenje </li></ul><ul><li>može izazvati astmu, </li></ul><ul><li>emfizem i rak pluća </li></ul>
  28. 29. Pasivno pušenje na radnom mestu ubija <ul><li>Istraživanja su pokazala da pasivno pušenje izaziva 3 puta više smrtnih slučajeva nego što ga uzrokuju povrede zadobijene na poslu. </li></ul>
  29. 30. Zašto se počinje sa pušenjem ? <ul><li>• Uticaj prijatelja – 51% </li></ul><ul><li>• Iz radoznalosti – 16% </li></ul><ul><li>• Uticaj članova porodice – 7.1% </li></ul><ul><li>• Neophodno je za učestvovanje u </li></ul><ul><li>društvenom životu – 5.6% </li></ul><ul><li>• Simbol zrelosti – 3.2% </li></ul><ul><li>• Pomaže u otklanjanju stresa – 3.1% </li></ul>
  30. 33. ZAKONSKA REGULATIVA <ul><li>Pušenje je zabranjeno u svim zatvorenim prostorijama, u prostorijama gde se održavaju sastanci, sednice i drugi o rgani zovani skupovi, u prostorijama gde se državaju kulturne, zabavne i sportske manifestacije </li></ul>
  31. 34. Verovali ili ne <ul><li>Svake godine 5 miliona osoba u svetu umre od posledica pušenja </li></ul><ul><li>U 20. veku, duvan je ubio 100 miliona osoba </li></ul>
  32. 35. <ul><li>U svetu se dnevno </li></ul><ul><li>popuši preko 15 milijardi </li></ul><ul><li>cigareta, a godišnje oko </li></ul><ul><li>5,5 biliona. </li></ul><ul><li>Svaka popušena cigareta </li></ul><ul><li>skraćuje životni vek za 15 </li></ul><ul><li>minuta, tako da pušač </li></ul><ul><li>prosečno živi 10-15 godina </li></ul><ul><li>kraće od nepušača </li></ul>
  33. 36. <ul><li>Broj pušača se u razvijenim zemljama smanjuje, a povećava se u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. </li></ul><ul><li>Posmatrano prema polu, smanjuje se broj pušača među muškarcima, ali se zato među ženama povećava. </li></ul><ul><li>U našoj zemlji ima oko 3 500 000 pušaca (na trećem mestu smo u Evropi, a na petom mestu u svetu) . </li></ul>
  34. 37. <ul><li>S vaki drugi muškarac (48 %) i svaka treća žena (33,6%) u našoj zemlji su pušači. </li></ul><ul><li>O ko polovina učenika srednjih škola i studenata su pušači . </li></ul><ul><li>N ažalost oko 37% lekara i 52% medicinskih sestara su pušači, iako treba da imaju kljućnu ulogu u odvikavanju od pušenja! </li></ul>
  35. 38. U Srbiji se dnevno potroši neverovatnih 3 miliona evra na cigarete. Zaista neverovatno, ali istinito. Samo zamislite 3 miliona evra na gomili koje jednostavno potpalimo i sve ode u dim. Po rečima dr Petra Borovića iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije, samo u Beogradu se svakog dana: -  popuši oko 20 miliona cigareta i - baci oko šest tona opušaka
  36. 39.  Samo Beograđanke za cigarete godišnje izdvoje sumu približnu ceni izgradnje jednog mosta preko Dunava, dok muški deo populacije glavnog grada potroši dva do tri puta više.
  37. 40. Bez obzira koliko ste dugo pušač i koliko cigareta pušite dnevno, NIKADA NIJE KASNO DA PRESTANETE SA PUŠENJEM!

×