Šta će biti sa našom planetom ?
 
Ko  je  kriv?
 
OZONSKI  SLOJ  I  UV  RADIJACIJA –  DA  LI  IMA  RAZLOGA  ZA  STRAH?
I deo: Atmosfera Zemlje  <ul><li>Hemijski sastav </li></ul><ul><li>Nastanak i razvoj </li></ul><ul><li>Struktura </li></ul>
Osnovni podaci o atmosferi Zemlje <ul><li>Zemlja se deli na: </li></ul><ul><li>osnovno telo </li></ul><ul><li>hidrosferu <...
Poređenje sa atmosferama drugih planeta <ul><li>Merkur nema atmosferu </li></ul><ul><li>Pluton čas ima, čas nema atmosferu...
Hemijski sastav atmosfere Zemlje <ul><li>Atomi i molekuli do visine od 60km (neutralna atmosfera) </li></ul><ul><li>Od 60 ...
Zapreminski procenti pojedinih  gasova  <ul><li>Azot  78.084%  </li></ul><ul><li>Kiseonik  20.946%  </li></ul><ul><li>Argo...
Nastanak i razvoj atmosfere <ul><li>Starost Zemlje između 4.6 i 5 milijardi godina  </li></ul><ul><li>Okean i atmosfera na...
<ul><li>Ž ivot - u hidrosferi pre 4.2 milijarde godina (Karl Segan, Fred Hojl,  Čandra Vikramasinge, Svante Arenijus ),  <...
Građa atmosfere Zemlje <ul><li>Po vertikali je slojevita.  </li></ul><ul><li>Do 200 km je stabilna, a iznad je promenljiva...
Raspodela temperature po visini
Slojevi u atmosferi  <ul><li>troposfera </li></ul><ul><li>tr o popauza  </li></ul><ul><li>stratosfera  </li></ul><ul><li>m...
Troposfera  <ul><li>najniži sloj  </li></ul><ul><li>u njoj je 80% mase  </li></ul><ul><li>visina: 11km, 17-18km  </li></ul...
Tropopauza  <ul><li>širina 1 - 3km  </li></ul><ul><li>temperaturska inverzija  </li></ul><ul><li>nad ekvatorom je hladnija...
Stratosfera  <ul><li>do visine od 50 km  </li></ul><ul><li>temperatura se slabo menja  </li></ul><ul><li>ozonski sloj  </l...
Mezosfera  <ul><li>iznad atmosfere  </li></ul><ul><li>temperatura ponovo počinje da pada (do -110 0  C)  </li></ul><ul><li...
Termosfera  <ul><li>brzi rast temperature (na  200-250 km je 1800 K)  </li></ul><ul><li>jonizacija (D, E i F slojevi)  </l...
Egzosfera   <ul><li>na visinama preko 1000km  </li></ul><ul><li>disipacija atmosfere  </li></ul>
Energija sunčevog zračenja  i atmosfera Zemlje  <ul><li>99.8% energije u intervalu 0.2 -25   m </li></ul><ul><li>solarna ...
Efekat staklene ba šte i  ugljen - dioksid
<ul><li>korpuskularno zračenje  </li></ul><ul><li>polarne svetlosti  </li></ul>
<ul><li>Razni oblici polarnih svetlosti   </li></ul>
 
I I deo: Ozonski sloj Zemlje <ul><li>Stvaranje, raspodela i varijacije  </li></ul><ul><li>Uni{ tavanje, CFC reakcije </li>...
OZON  O 3 <ul><li>Otkriven 1839. (C.F. Schonbein) </li></ul><ul><li>Ime potiče od grčke reči  ozein  {to znači mirisati </...
STVARANJE OZONA <ul><li>Nastaje fotolizom ili prilikom električnih pražnjenja </li></ul><ul><li>O 2  + h     O + O ...
RASPODELA OZONA <ul><li>Vrlo je redak u atmosferi - u proseku na svakih  10  miliona molekula u atmosferi tri su molekuli ...
ATMOSFERSKI OZON <ul><li>Ozon se nalazi u dve oblasti Zemljine atmosfere </li></ul><ul><li>Većina (oko  90%)  nalazi se u ...
TROPOSFERSKI OZON <ul><li>To je jak fotohemijski oksidant koji o{tećuje gumu, plastiku ali i životinjski i biljni svet; ko...
OZONSKI SLOJ <ul><li>Ozonski sloj {titi Zemljinu povr{inu apsorbujući destruktivno UV zračenje </li></ul><ul><li>Iako ga i...
STANJE O 3  SLOJA <ul><li>Reakcija rekombinacije je spora, i kada bi samo ona bila uzrok nestajanja ozona, ozonski sloj bi...
VARIJACIJE O 3  SLOJA <ul><li>Prirodne varijacije ozonskog sloja postoje u zavisnosti od posmatranog mesta ali i u vremenu...
VARIJACIJE O 3  SLOJA <ul><li>Iznenadne pojave pojačanog Sunčevog vetra mogu povećati koncentraciju  NO  u gornjoj stratos...
DEBLJINA  O 3  SLOJA <ul><li>Debljina ozonskog sloja meri se Dobsonovim jedinicama DU (Dobson Unit) </li></ul><ul><li>Kada...
Regionalne i sezonske promene O 3  sloja
<ul><li>Po{to Sunčevo zračenje stvara (i razgrađuje) ozon, očekuju se promene debljine ozonskog sloja tokom godine </li></...
<ul><li>Treba uočiti da su najvi{e vrednosti debljine u proleće (a ne u jesen kako bi se očekivalo), a najniže u jesen, a ...
 
KATALITI Č KE REKOMBINACIJE <ul><li>Hlorni (bromni) - halogeni ciklus rekombinacije </li></ul><ul><li>Dokazan kao naru{ila...
IZVORI HLORA  <ul><li>CFC’s  (Hlorofluorokarbonati) su klasa organskih jedinjenja. Hemijski su nereaktivni i bezbedni za r...
CFC <ul><li>Trihlorofluorometan  </li></ul><ul><li>CFCl 3 </li></ul><ul><li>CFC-11, R-11, F-11 </li></ul><ul><li>Dihlorodi...
SLIČNA JEDINJENJA <ul><li>Hidrohlorofluorokarbonati    npr.  CHClF 2 HCFC-22, R-22 </li></ul><ul><li>Ugljen tetrahlorid (t...
IZVORI BROMA <ul><li>Haloni (sredstva za ga{enje vatre)  </li></ul><ul><li>npr.  CF 3 Br   (Halon 1301) </li></ul><ul><li>...
UNI[TAVANJE  OZONA <ul><li>Mno{tvo mehanizama. Najjednostavniji : </li></ul><ul><li>Cl + O 3   ClO + O 2 </li></ul><ul>...
UNI[TAVANJE  OZONA <ul><li>Atom broma je  10-100  puta destruktivniji (jer brom, za reazliku od hlora nema stabilna jedinj...
DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA <ul><li>Samo metil hlorid ima jak prirodni izvor (u okeanima i sagorevanjem biomasa).  </li></...
DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA <ul><li>CFC i ugljen tetrahlorid su skoro inertni u troposferi, nerastvorljivi u vodi, a vreme...
HIPOTEZA ILI TEORIJA? <ul><li>Laboratorijski testovi:  Cl  i  ClO </li></ul><ul><li>Merenja u stratosferi  </li></ul><ul><...
RAKETE I AVIONI <ul><li>Lansiranje Space Shuttle-a i drugih raketa godi{nje ubaci u stratosferu  725 t Cl  {to je zanemari...
ANTARKTIČKA “OZONSKA RUPA” <ul><li>Otkrivena zemaljskim merenjima 1980-84 Halley Bay  </li></ul><ul><li>Vrlo niske vrednos...
ANTARKTIČKI TREND
ANTARKTIČKA “OZONSKA RUPA” <ul><li>U nižoj stratosferi između 15 i 20 km oko 95% ozona je uni{teno; iznad 25 km o{tećenja ...
“ PSC” TEORIJA <ul><li>Polarni vrtlog - dok se  zimi stratosferski vazduh hladi zahvata ga Koriolisova sila i uspostavlja ...
<ul><li>Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC)  javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (...
BUDUĆNOST “OZONSKE RUPE” <ul><li>Hoće li ozonska rupa nastaviti da raste? Rupu opisujemo povr{inom, dubinom i vremenskom d...
TRENUTNO STANJE
TRENUTNO STANJE
 
 
TRENUTNO STANJE
<ul><li>2002. ANTARKTI ČKA OZONSKA RUPA SE    ZNATNO SMANJILA I PODELILA </li></ul><ul><li>IPCC   u pozorava da se to ne m...
 
SEVERNA EVROPA - ARKTIK 2005 <ul><li>Saopštenje WMO od 28. januara 2005 . </li></ul><ul><li>-  Detektovani su prvi znaci o...
OZONSKA RUPA NAD ANTARKTIKOM U 2006. GODINI DOSTIŽE NESTO VEĆE DIMENZIJE NEGO 2000 / 2003
 
BUDUĆNOST  “OZONSKE RUPE” <ul><li>Rupa je locirana u nižoj stratosferi i čak iako koncentracija hlora u stratosferi nastav...
ZAŠTO NIJE DOŠLO DO ZAUSTAVLJANJA  RAZARANJA OZONA ? DOŠLO JE DO PORASTA TEMPERATURE PRIZEMNOG SLOJA  ATMOSFERE (TROPOSFER...
ARKTIK ? <ul><li>Ima li rupe na Arktiku? Vrtlog je puno slabiji, temperature su vi{e, PSC su ređi i razbijaju se ranije u ...
ARKTIK I ANTARKTIK
III deo: UV zra čenje <ul><li>Podela i biolo { ko dejstvo </li></ul><ul><li>UV indeks i ozonski sloj </li></ul><ul><li>Mer...
UV ZRAČENJE <ul><li>Spektar elektromagnetnih talasa </li></ul><ul><li>Spektar Sunčevog zračenja </li></ul><ul><li>Zračenje...
UV ZRAČENJE <ul><li>Spektar zračenja Sunca odgovara približno zračenju crnog tela </li></ul><ul><li>Osvetljenost (ozračeno...
UV ZRAČENJE <ul><li>Podela:  </li></ul><ul><li>UVA (320-400 nm)  </li></ul><ul><li>UVB (280-320 nm)  </li></ul><ul><li>UVC...
VEZA SA OZONSKIM SLOJEM <ul><li>Direktna veza između povećanog intenziteta UV zračenja i osiroma{enja ozonskog sloja </li>...
UV NA ZEMLJI <ul><li>Dva su osnovna parametra koji određuju ozračenost na povr{ini Zemlje: put koji Sunčevi zraci prelaze,...
ŠTA UTIČE NA INTENZITET UV RADIJACIJE -  Visina sunca (pri većim visinama sunca veći su intenziteti) - Geografska širina (...
SZA - SOLARNI UGAO <ul><li>Solarni ugao - SZA (Solar Zenith Angle) određuje dužinu puta UV zraka; zavisi od geografske {ir...
ATMOSFERA KAO FILTAR <ul><li>Ozračenost takođe zavisi od stanja oblaka  i atmosferskih aerosola, a u slučaju UV zračenja i...
GODIŠNJI HOD UV INDEKSA
DNEVNI  HOD UV INDEKSA
ATMOSFERA KAO FILTAR <ul><li>Oblaci i aerosoli rasejavaju, a  SO 2   apsorbuje i rasejava UV </li></ul><ul><li>Tanki oblac...
BIOLO[KO  DEJSTVO  UV ZRAKA <ul><li>Fotoni dovoljno velike energije u stanju su da raskidaju veze između atoma i tako uni{...
EFEKTI  PREKOMERNOG OZRAČIVANJA <ul><li>Opekotine i sunčanica </li></ul><ul><li>Ubrzano starenje kože </li></ul><ul><li>Ka...
SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU <ul><li>Ograničiti vreme na podnevnom suncu {to je vi{e moguće (UV je najjače u intervalu od 10 ...
SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU <ul><li>Potražite hladovinu   </li></ul><ul><li>( kada je Va{a senka veća od Vas - UV nivo je ni...
ZABLUDE  I  ISTINE  O  SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Sunčani ten je zdrav </li></ul><ul><li>Istina: Ten je rezultat odbrane Va...
ZABLUDE  I  ISTINE  O  SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Ten {titi od sunca </li></ul><ul><li>Istina: Tamni ten na koži nudi za{ti...
ZABLUDE  I  ISTINE  O  SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Ne može se izgoreti po oblačnom danu  </li></ul><ul><li>Istina:  Do 80% U...
ZABLUDE  I  ISTINE  O  SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Ne može se izgoreti u vodi </li></ul><ul><li>Istina: Voda minimalno {titi...
ZABLUDE  I  ISTINE  O  SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Za{titna sredstva me {tite pa mogu da se sunčam duže. </li></ul><ul><li>I...
ZABLUDE  I  ISTINE  O  SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Ako pravim pauze u sunčanju neću izgoreti. </li></ul><ul><li>Istina: Izlo...
ZABLUDE  I  ISTINE  O  SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Ako ne osećam vrele zrake neću izgoreti. </li></ul><ul><li>Istina: O{teće...
MED  <ul><li>MED (Minimal Erythemal Dose) - minimalna iritirajuća doza - je jedinica biolo{ki efektivnog izlaganja UV zrac...
UV INDEKS (EPA ) <ul><li>UV indeks omogućuje dnevnu prognozu očekivanog rizika preteranog izlaganja suncu. On prognozira i...
PREPORUKE ZA IZLAGANJE SUNCU ( Definisale svetske organizacije pri UN   ) Dakle jo š jednom INDEKS  UV  KATEGORIJA   IZLAG...
SRAČUNAVANJE UV INDEKSA <ul><li>Sračunavanje počinje satelitskim merenjem trenutnog ozonskog sloja za celu planetu nakon č...
SRAČUNAVANJE UV INDEKSA <ul><li>Talasna dužina Ulaz Težina Rezultat </li></ul><ul><li>290 nm 10 15 150 </li></ul><ul><li>3...
UV PROGNOZA
 
 
 
TOMS SNIMAK
Svetski centri podataka za ozon i  UV zračenje / WMO - Region VI <ul><li>18  Nemačka </li></ul><ul><li>11  Velika Britanij...
Sporazumi o za{titi OZONSKOG SLOJA <ul><li>Bečka konvencija o za{titi ozonskog sloja  1985. </li></ul><ul><li>Montrealski ...
BEČKA KONVENCIJA <ul><li>Nacije su se složile da preduzmu “adekvatne mere … da za{tite ljudsko zdravlje i  okolinu od razl...
MONTREALSKI PROTOKOL <ul><li>Finalni dogovor sadrži klauzule koje pokrivaju specijalne okolnosti nekoliko grupa zemalja, p...
MONTREALSKI PROTOKOL <ul><li>Protokol je bio samo prvi korak, kao {to je uočeno jo{ u to vreme. Od kada je potpisan, događ...
AMANDMANI NA MONTREALSKI PROTOKOL <ul><li>Specifikacija pojedinih supstanci i limiti za njihovu proizvodnju </li></ul><ul>...
DA LI IMA RAZLOGA ZA STRAH? <ul><li>Zavisi od toga koliko ste pla{ljivi (hrabri) - od nečega se mora umreti! </li></ul><ul...
KRAJ   <ul><ul><ul><ul><ul><li>HVALA NA PAŽNJI! </li></ul></ul></ul></ul></ul>
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Atmosfera

1,296 views
1,215 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,296
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
9
Actions
Shares
0
Downloads
25
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Atmosfera

  1. 1. Šta će biti sa našom planetom ?
  2. 3. Ko je kriv?
  3. 5. OZONSKI SLOJ I UV RADIJACIJA – DA LI IMA RAZLOGA ZA STRAH?
  4. 6. I deo: Atmosfera Zemlje <ul><li>Hemijski sastav </li></ul><ul><li>Nastanak i razvoj </li></ul><ul><li>Struktura </li></ul>
  5. 7. Osnovni podaci o atmosferi Zemlje <ul><li>Zemlja se deli na: </li></ul><ul><li>osnovno telo </li></ul><ul><li>hidrosferu </li></ul><ul><li>atmosferu </li></ul><ul><li>biosferu </li></ul><ul><li>Masa atmosfere je 5.157*10 15 tona, a Zemlje 5.98*10 21 tona. </li></ul>
  6. 8. Poređenje sa atmosferama drugih planeta <ul><li>Merkur nema atmosferu </li></ul><ul><li>Pluton čas ima, čas nema atmosferu </li></ul><ul><li>Mars i Venera imaju od CO 2 </li></ul><ul><li>Jupiter i Saturn od vodonika i njegovih jedinjenja </li></ul><ul><li>Zemlja azotno-kiseoničnu </li></ul>
  7. 9. Hemijski sastav atmosfere Zemlje <ul><li>Atomi i molekuli do visine od 60km (neutralna atmosfera) </li></ul><ul><li>Od 60 do 600km je jonosfera </li></ul><ul><li>Iznad je protonosfera </li></ul><ul><li>Homosfera do 106km </li></ul><ul><li>Turbopauza iznad homosfere </li></ul><ul><li>Heterosfera je iznad turbopauze </li></ul>
  8. 10. Zapreminski procenti pojedinih gasova <ul><li>Azot 78.084% </li></ul><ul><li>Kiseonik 20.946% </li></ul><ul><li>Argon 0.934% </li></ul><ul><li>CO 2 0.0324% </li></ul><ul><li>Neon 1.818*10 -3 % </li></ul><ul><li>Helijum 5.24*10 -4 % </li></ul><ul><li>Metan 1.3 *10 -4 % </li></ul><ul><li>Kripton 1 .14*10 -4 % </li></ul><ul><li>Vodonik 5*10 -5 % </li></ul>Promenljive komponente: vodena para (3 % u tropima, 2*10 -5 % na Antarktiku), aerosoli, CFC, fotohemijski smog.
  9. 11. Nastanak i razvoj atmosfere <ul><li>Starost Zemlje između 4.6 i 5 milijardi godina </li></ul><ul><li>Okean i atmosfera nastali degazacijom tla </li></ul><ul><li>U prvih 500 miliona godina atmosfera se sastojala od H, H 2 O, CH 4 , CO 2 , a pre 3.5 milijardi godina od CO 2 , CO, H 2 O, N 2 , H 2 </li></ul><ul><li>U prvom stadijumu nije bilo slobodnog kiseonika </li></ul><ul><li>Savremena atmosfera je sekundarnog porekla </li></ul><ul><li>Zemljina kora je stara 4.5 milijardi godina, a hidrosfera 4 milijarde godina </li></ul>
  10. 12. <ul><li>Ž ivot - u hidrosferi pre 4.2 milijarde godina (Karl Segan, Fred Hojl, Čandra Vikramasinge, Svante Arenijus ), </li></ul><ul><li>Teorije o abiogenom nastanku ž ivota (Harold Juri, Stenli Miler) </li></ul><ul><li>Modro-zelene alge - pre 3.2 milijarde godina </li></ul><ul><li>Nastanak kiseonika fotosintezom </li></ul><ul><li>Ozonski sloj- pre milijardu godina. Pre 600 miliona godina koncentracija mu je bila 10% dana š nje. </li></ul><ul><li>Ž ivot se š iri i na kopno. </li></ul><ul><li>Dana š nja atmosfera je nastala delovanjem organizama </li></ul>
  11. 13. Građa atmosfere Zemlje <ul><li>Po vertikali je slojevita. </li></ul><ul><li>Do 200 km je stabilna, a iznad je promenljiva (pulsira i sa ž ima se) pa ima nepravilnu formu. </li></ul>
  12. 14. Raspodela temperature po visini
  13. 15. Slojevi u atmosferi <ul><li>troposfera </li></ul><ul><li>tr o popauza </li></ul><ul><li>stratosfera </li></ul><ul><li>mezosfera </li></ul><ul><li>mezopauza </li></ul><ul><li>termosfera </li></ul><ul><li>egzosfera </li></ul>
  14. 16. Troposfera <ul><li>najniži sloj </li></ul><ul><li>u njoj je 80% mase </li></ul><ul><li>visina: 11km, 17-18km </li></ul><ul><li>karakteriše je pad temperature sa visinom </li></ul><ul><li>r egulator temperature danas su ugljen-dioksid I vodena para </li></ul>
  15. 17. Tropopauza <ul><li>širina 1 - 3km </li></ul><ul><li>temperaturska inverzija </li></ul><ul><li>nad ekvatorom je hladnija, nad polovima toplija </li></ul>
  16. 18. Stratosfera <ul><li>do visine od 50 km </li></ul><ul><li>temperatura se slabo menja </li></ul><ul><li>ozonski sloj </li></ul><ul><li>stratopauza na 48-56 km </li></ul><ul><li>regulator temperature je ozon </li></ul>
  17. 19. Mezosfera <ul><li>iznad atmosfere </li></ul><ul><li>temperatura ponovo počinje da pada (do -110 0 C) </li></ul><ul><li>javljaju se sedefasti oblaci </li></ul><ul><li>iznad je mezopauza </li></ul>
  18. 20. Termosfera <ul><li>brzi rast temperature (na 200-250 km je 1800 K) </li></ul><ul><li>jonizacija (D, E i F slojevi) </li></ul><ul><li>pojava polarnih svetlosti </li></ul>
  19. 21. Egzosfera <ul><li>na visinama preko 1000km </li></ul><ul><li>disipacija atmosfere </li></ul>
  20. 22. Energija sunčevog zračenja i atmosfera Zemlje <ul><li>99.8% energije u intervalu 0.2 -25  m </li></ul><ul><li>solarna konstanta 1.4 kW/m 2 </li></ul><ul><li>najveći intenzitet na  473.8nm </li></ul><ul><li>na Zemlju dospeva: IR 56%, VIS 39%, UV 5% </li></ul><ul><li>rasejanje i apsorpcija zračenja </li></ul><ul><li>efekat staklene bašte </li></ul><ul><li>ekološki aspekti CO 2 </li></ul>
  21. 23. Efekat staklene ba šte i ugljen - dioksid
  22. 24. <ul><li>korpuskularno zračenje </li></ul><ul><li>polarne svetlosti </li></ul>
  23. 25. <ul><li>Razni oblici polarnih svetlosti </li></ul>
  24. 27. I I deo: Ozonski sloj Zemlje <ul><li>Stvaranje, raspodela i varijacije </li></ul><ul><li>Uni{ tavanje, CFC reakcije </li></ul><ul><li>Ozonska rupa - trenutno stanje i perspektive </li></ul>
  25. 28. OZON O 3 <ul><li>Otkriven 1839. (C.F. Schonbein) </li></ul><ul><li>Ime potiče od grčke reči ozein {to znači mirisati </li></ul><ul><li>Gas koji je 2.5 puta gušći od kiseonika </li></ul><ul><li>Na -112 o C kondenzuje se u jarko plavu tečnost </li></ul><ul><li>Moćan je oksidant a kao koncentrovan gas ili teč-nost je jako eksplozivan </li></ul>
  26. 29. STVARANJE OZONA <ul><li>Nastaje fotolizom ili prilikom električnih pražnjenja </li></ul><ul><li>O 2 + h   O + O  240 nm  </li></ul><ul><li> O + O 2  O 3 </li></ul>
  27. 30. RASPODELA OZONA <ul><li>Vrlo je redak u atmosferi - u proseku na svakih 10 miliona molekula u atmosferi tri su molekuli ozona; </li></ul><ul><li>I pored male koncentracije ima vitalnu ulogu; </li></ul><ul><li>Nehomogeno raspoređen: </li></ul><ul><li>10 12 cm -3 na H = 15 km </li></ul><ul><li>10 13 cm 3 na H = 25 km </li></ul><ul><li>10 11 cm -3 na H = 45 km </li></ul>
  28. 31. ATMOSFERSKI OZON <ul><li>Ozon se nalazi u dve oblasti Zemljine atmosfere </li></ul><ul><li>Većina (oko 90%) nalazi se u stratosferi i naziva se OZONSKI SLOJ </li></ul><ul><li>Preostali ozon nalazi se u troposferi </li></ul><ul><li>Troposferski ozon je ZAGAĐIVAČ </li></ul>
  29. 32. TROPOSFERSKI OZON <ul><li>To je jak fotohemijski oksidant koji o{tećuje gumu, plastiku ali i životinjski i biljni svet; kod čoveka o{tećuje plućno tkivo; </li></ul><ul><li>Ozonsko zagađenje nastalo u urbanim sredinama {iri se vetrom na stotine kilometara u ruralne i {umovite oblasti izazivajući {tetu u proizvodnji poljoprivrednih kultura i rastu {uma; </li></ul><ul><li>Uz SO 2 i NO 2 , O 3 je najveći zagađivač; </li></ul>
  30. 33. OZONSKI SLOJ <ul><li>Ozonski sloj {titi Zemljinu povr{inu apsorbujući destruktivno UV zračenje </li></ul><ul><li>Iako ga ima vrlo malo su{tastven je za život na Zemlji </li></ul><ul><li>Funkcionisanje ozona - Chapmen-ove reakcije: </li></ul><ul><li>O 2 + h   240 nm   fotolitička disocijacija </li></ul><ul><li>  O 2    stvaranje ozona </li></ul><ul><li>O 3 + h   2  320 nm   apsorpcija UV zračenja </li></ul><ul><li>  O 3  2    rekombinacija </li></ul>
  31. 34. STANJE O 3 SLOJA <ul><li>Reakcija rekombinacije je spora, i kada bi samo ona bila uzrok nestajanja ozona, ozonski sloj bio bi dva puta deblji nego {to jeste. </li></ul><ul><li>Osim kiseoničnog (Chapman-ovog) ciklusa rekombinacije postoje i azotni, vodonični i hlorni ciklus rekombinacije. To su katalitičke rekombinacije. </li></ul><ul><li>Trenutno stanje ozonskog sloja je rezultat dinamičke ravnoteže između fotolize i rekombinacije; povećanje rekombinacije, izazvano povećanjem katalizatora, rezultuje smanjivanjem ozonskog sloja </li></ul>
  32. 35. VARIJACIJE O 3 SLOJA <ul><li>Prirodne varijacije ozonskog sloja postoje u zavisnosti od posmatranog mesta ali i u vremenu na posmatranom mestu </li></ul><ul><li>Sunčeva aktivnost - ciklusi od 11 godina - efekti su mali - 2% od pika do srednje vrednosti (polovi 4%) </li></ul><ul><li>“ Kvazibijenalne oscilacije” povezane su sa promenom smera tropskih vetrova u niskoj stratosferi sa periodom od otprilike 2 godine - 3% </li></ul>
  33. 36. VARIJACIJE O 3 SLOJA <ul><li>Iznenadne pojave pojačanog Sunčevog vetra mogu povećati koncentraciju NO u gornjoj stratosferi i mezosferi utičući na ozonski sloj - ali slabo </li></ul><ul><li>Vulkanske erupcije dovode do injekcije sumpornih aerosola koji menjaju balans zračenja u stratosferi izazivajući rasejavanja svetlosti i aktiviranje hlornih jedinjenja </li></ul>
  34. 37. DEBLJINA O 3 SLOJA <ul><li>Debljina ozonskog sloja meri se Dobsonovim jedinicama DU (Dobson Unit) </li></ul><ul><li>Kada bi se sav ozon iz stratosfere spustio na Zemlju, i doveo na uslove od t = 0 o C p=10 5 Pa , njegova debljina bila bi u proseku oko 3 mm . Ova debljina sloja odgovara 300 DU . </li></ul><ul><li>U apsolutnim jedinicama: </li></ul><ul><li>1 DU = 2.7 . 10 16 molekula/cm 2 </li></ul>
  35. 38. Regionalne i sezonske promene O 3 sloja
  36. 39. <ul><li>Po{to Sunčevo zračenje stvara (i razgrađuje) ozon, očekuju se promene debljine ozonskog sloja tokom godine </li></ul><ul><li>Ozonski sloj najtanji je u tropima (oko 260 DU ) i skoro da se ne menja </li></ul><ul><li>Na većim geografskim {irinama promene su značajne </li></ul><ul><li>Godi{nje stand. dev. su npr. 5 DU za Huancayo a 25 DU za St. Petersburg </li></ul><ul><li>Dnevne fluktuacije mogu biti vrlo velike (čak i do 60 DU na velikim g.{.) </li></ul>Regionalne i sezonske promene O 3 sloja
  37. 40. <ul><li>Treba uočiti da su najvi{e vrednosti debljine u proleće (a ne u jesen kako bi se očekivalo), a najniže u jesen, a ne u zimu. Na severnoj polulopti vi{e je ozona u januaru nego u julu! </li></ul><ul><li>Glavnina ozona stvara se u tropima, a onda se vetrovima prenosi u oblasti većih geografskih {irina </li></ul><ul><li>Antarktička ozonska rupa, o kojoj će kasnije biti vi{e reči, ispada iz ovih prirodnih varijacija. Npr. mesto Halley Bay imalo je 117 DU 1993. g . a 321 DU 1956. godine! </li></ul>Regionalne i sezonske promene O 3 sloja
  38. 42. KATALITI Č KE REKOMBINACIJE <ul><li>Hlorni (bromni) - halogeni ciklus rekombinacije </li></ul><ul><li>Dokazan kao naru{ilac prirodnog stanja ozonskog sloja </li></ul>
  39. 43. IZVORI HLORA <ul><li>CFC’s (Hlorofluorokarbonati) su klasa organskih jedinjenja. Hemijski su nereaktivni i bezbedni za rad. Ali u stratosferi se fotolizuju. </li></ul>
  40. 44. CFC <ul><li>Trihlorofluorometan </li></ul><ul><li>CFCl 3 </li></ul><ul><li>CFC-11, R-11, F-11 </li></ul><ul><li>Dihlorodifluorometan </li></ul><ul><li>CF 2 Cl 2 </li></ul><ul><li>CFC-12, R-12, F-12 </li></ul><ul><li>Trihlorotrifluoroetan </li></ul><ul><li>CF 2 ClCFCl 2 </li></ul><ul><li>CFC-113, R-113, F-113 </li></ul>
  41. 45. SLIČNA JEDINJENJA <ul><li>Hidrohlorofluorokarbonati npr. CHClF 2 HCFC-22, R-22 </li></ul><ul><li>Ugljen tetrahlorid (tetrahlormetan) CCl 4 </li></ul><ul><li>Metil hloroform (trihloroetan) CH 3 CCl 3 R-140a </li></ul><ul><li>Metil hlorid (hlorometan) CH 3 Cl </li></ul>
  42. 46. IZVORI BROMA <ul><li>Haloni (sredstva za ga{enje vatre) </li></ul><ul><li>npr. CF 3 Br (Halon 1301) </li></ul><ul><li>Metil bromid (pesticid) </li></ul>
  43. 47. UNI[TAVANJE OZONA <ul><li>Mno{tvo mehanizama. Najjednostavniji : </li></ul><ul><li>Cl + O 3  ClO + O 2 </li></ul><ul><li>ClO + O  Cl + O 2 </li></ul><ul><li>Neto: O 3 + O  2O 2 </li></ul><ul><li>Atom hlora je katalizator, ne tro{i se u reakciji. Svaki atom hlora u stratosferi može uni{titi na hiljade molekula azota pre nego {to nestane. </li></ul>
  44. 48. UNI[TAVANJE OZONA <ul><li>Atom broma je 10-100 puta destruktivniji (jer brom, za reazliku od hlora nema stabilna jedinjenja u koja može “da se skloni”- tzv. rezervoare ), ali na sreću, njegova koncentracija je oko 100 puta manja u odnosu na hlor. </li></ul><ul><li>HCFC uni{tavaju ozon mnogo manje nego CFC jedinjenja. </li></ul>
  45. 49. DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA <ul><li>Samo metil hlorid ima jak prirodni izvor (u okeanima i sagorevanjem biomasa). </li></ul><ul><li>CFC-11 (raspr{ivači) i CFC-12 (rashlađivači) čine vi{e od 50% </li></ul>
  46. 50. DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA <ul><li>CFC i ugljen tetrahlorid su skoro inertni u troposferi, nerastvorljivi u vodi, a vreme života im je 50-200+ godina! </li></ul><ul><li>HCFC su malo reaktivniji, vreme života im je 1-20 godina. </li></ul><ul><li>Iako teža od vazduha, hlorna jedinjenja dospevaju u stratosferu zahvaljujući kretanju vazduha. </li></ul><ul><li>Postoji 10-20 godina vremenske razlike izme đu emitovanja CFC-a i uništavanja ozona </li></ul>
  47. 51. HIPOTEZA ILI TEORIJA? <ul><li>Laboratorijski testovi: Cl i ClO </li></ul><ul><li>Merenja u stratosferi </li></ul><ul><li>Veza izme đ u antarktičkog o{tećenja ozona i emisije CFC-a je dokazana </li></ul><ul><li>Na srednjim g.{. - verovatna veza </li></ul>
  48. 52. RAKETE I AVIONI <ul><li>Lansiranje Space Shuttle-a i drugih raketa godi{nje ubaci u stratosferu 725 t Cl {to je zanemarivo u poređenju sa CFC ( ~ 1Mt/god (1980.) ~ 0.3 Mt/god . stiže u stratosferu) </li></ul><ul><li>Avioni? Podeljena mi{ljenja. Analiza je vrlo komplikovana. U pitanju je azotni ciklus rekombinacije. Procena je (WMO) da čitava flota civilnih aviona daje <2% o{tećenja (91.,94.). Konkord svake sekunde sagori 700 kg vazduha. </li></ul>
  49. 53. ANTARKTIČKA “OZONSKA RUPA” <ul><li>Otkrivena zemaljskim merenjima 1980-84 Halley Bay </li></ul><ul><li>Vrlo niske vrednosti od avgusta do novembra; na početku perioda vrednost je niska (<300 DU), a onda umesto da polako raste kada se u proleće pojavi svetlost, ona pada na ispod 150 DU i manje; </li></ul>
  50. 54. ANTARKTIČKI TREND
  51. 55. ANTARKTIČKA “OZONSKA RUPA” <ul><li>U nižoj stratosferi između 15 i 20 km oko 95% ozona je uni{teno; iznad 25 km o{tećenja su mala a kao neto rezultat pojavljuje se o{tećenje od oko 50%; </li></ul><ul><li>U kasno proleće vraćaju se normalne vrednosti kada topli ozonom bogati vazduh počne da struji sa manjih geografskih {irina; </li></ul>
  52. 56. “ PSC” TEORIJA <ul><li>Polarni vrtlog - dok se zimi stratosferski vazduh hladi zahvata ga Koriolisova sila i uspostavlja jaku zapadnu cirkulaciju oko pola; kad se sunce vrati vetar slabi, ali vrtlog ostaje stabilan do novembra stvarajući izolovan duguljast sud; </li></ul><ul><li>Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u nižoj stratosferi čak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda; </li></ul><ul><li>Komplikovane hemijske reakcije na PSC onemogućavaju hlor da završi u svojim rezervoarima; ostaje u aktivnom stanju koje uništava ozon; </li></ul><ul><li>Dokazi PSC teorije - pokazuje se smanjena koncentracija rezervoara za vreme zime i proleća dok je izrazito povećana koncentracija ClO </li></ul>
  53. 57. <ul><li>Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u nižoj stratosferi čak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda; </li></ul><ul><li>Komplikovane hemijske reakcije na PSC onemogućavaju hlor da zavr{i u svojim rezervoarima; ostaje u aktivnom stanju koje uni{tava ozon; </li></ul><ul><li>Dokazi PSC teorije - pokazuje se smanjena koncentracija rezervoara za vreme zime i proleća dok je izrazito povećana koncentracija ClO </li></ul>
  54. 58. BUDUĆNOST “OZONSKE RUPE” <ul><li>Hoće li ozonska rupa nastaviti da raste? Rupu opisujemo povr{inom, dubinom i vremenskom dimenzijom. </li></ul><ul><li>Ako rupu defini{emo kao oblast sa < 200 DU onda ona zahvata onaj deo vrtloga izpod 65 stepeni, dok se sam vrtlog nalazi ispod 55 stepeni; ako koncentracija hlora nastavi da raste rupa će se pro{iriti na celi vrtlog ali se ne očekuje da se pro{iri na Australiju ili Južnu Afriku (nekoliko puta pro{la je južnim Čileom); </li></ul>
  55. 59. TRENUTNO STANJE
  56. 60. TRENUTNO STANJE
  57. 63. TRENUTNO STANJE
  58. 64. <ul><li>2002. ANTARKTI ČKA OZONSKA RUPA SE ZNATNO SMANJILA I PODELILA </li></ul><ul><li>IPCC u pozorava da se to ne može tumačiti kao početak rehabilitacije jer je promena u granicama međugodišnje varijabilnosti </li></ul><ul><li>ANTARKTI ČKA OZONSKA RUPA </li></ul><ul><li> PONOVO DOSTIGLA REKORDNE RAZMERE </li></ul><ul><li> IZ 2000. GOD. </li></ul>
  59. 66. SEVERNA EVROPA - ARKTIK 2005 <ul><li>Saopštenje WMO od 28. januara 2005 . </li></ul><ul><li>- Detektovani su prvi znaci ozonske rupe iznad Arktika tokom zime. </li></ul><ul><li>- Izmerene temperature u ozonskom sloju </li></ul><ul><li>su najniže za zadnjih 50 godina. </li></ul><ul><li>Saopštenje Evropske komisije od 31. januara 2005. . </li></ul><ul><li>- Rekordno hladana zima može povećati ozonsku rupu </li></ul><ul><li>iznad Severne Evrope. </li></ul><ul><li>To može intenzivirati UV radijaciju u Polarnom regionu </li></ul><ul><li>i Skandinaviji a moguće i u Centralnoj Evropi. </li></ul><ul><li>- Intenziviranje UV bi imalo konsekvence po zdravlje ljudi </li></ul><ul><li>kao i po biodiverzitet. </li></ul>
  60. 67. OZONSKA RUPA NAD ANTARKTIKOM U 2006. GODINI DOSTIŽE NESTO VEĆE DIMENZIJE NEGO 2000 / 2003
  61. 69. BUDUĆNOST “OZONSKE RUPE” <ul><li>Rupa je locirana u nižoj stratosferi i čak iako koncentracija hlora u stratosferi nastavi da raste u narednih desetak godina možda će se pojaviti njeno prodiranje i u vi{e slojeve stratosfere, ali nikako u značajnijem obimu. </li></ul><ul><li>Vrtlog se prekida dolaskom toplog ozonom bogatog vazduha sa severa; ako se stratosfera hladi, vrtlog postaje stabilniji i rupa će trajati duže; dva su uzroka hlađenja stratosfere - efekat staklene ba{te, i samo stanjivanje ozona. U budućnosti možemo očekivati duže živeće rupe (90. do poč. decembra), a moguće je i da ranije počnu (93.-96.) </li></ul><ul><li>Za{to je važna? Tamo niko ne živi. - Iako je locirana na Antarktiku njeni efekti nisu; nakon razbijanja rupe hladan vazduh dolazi čak do Australije; 3% globalnog o{tećenja; </li></ul>
  62. 70. ZAŠTO NIJE DOŠLO DO ZAUSTAVLJANJA RAZARANJA OZONA ? DOŠLO JE DO PORASTA TEMPERATURE PRIZEMNOG SLOJA ATMOSFERE (TROPOSFERE) ZBOG POJAČANOG EFEKTA STAKLENE BAŠTE I HLAĐENJA STRATOSFERE (I OZONSKOG SLOJA), JER SADA IC ZRAČENJE U MANJOJ MERI DOSPEVA DO NJE. TO POGODUJE RAZARANJU OZONA I DUŽEM ZADRŽAVANJU POLARNIH VRTLOGA.
  63. 71. ARKTIK ? <ul><li>Ima li rupe na Arktiku? Vrtlog je puno slabiji, temperature su vi{e, PSC su ređi i razbijaju se ranije u proleće; ako se nastave efekti staklene ba{te pojaviće se, ali manja od one na Antarktiku (mini rupa iz 1997.) </li></ul>
  64. 72. ARKTIK I ANTARKTIK
  65. 73. III deo: UV zra čenje <ul><li>Podela i biolo { ko dejstvo </li></ul><ul><li>UV indeks i ozonski sloj </li></ul><ul><li>Merenja </li></ul><ul><li>Politika </li></ul>
  66. 74. UV ZRAČENJE <ul><li>Spektar elektromagnetnih talasa </li></ul><ul><li>Spektar Sunčevog zračenja </li></ul><ul><li>Zračenje sa talasnim dužinama manjim od vidljive svetlosti </li></ul>
  67. 75. UV ZRAČENJE <ul><li>Spektar zračenja Sunca odgovara približno zračenju crnog tela </li></ul><ul><li>Osvetljenost (ozračenost, irradiance ) (W/m 2 ), </li></ul><ul><li>Gustina osvetljenosti (spektralni intenzitet) (W/m 2 nm) </li></ul>
  68. 76. UV ZRAČENJE <ul><li>Podela: </li></ul><ul><li>UVA (320-400 nm) </li></ul><ul><li>UVB (280-320 nm) </li></ul><ul><li>UVC (200-280 nm) </li></ul><ul><li>UVA nije {tetno (?), ne apsorbuje ga ozonski sloj </li></ul><ul><li>UVB je {tetno, ozonski sloj ga delimično apsorbuje </li></ul><ul><li>UVC je smrtonosno, ozonski sloj ga u potpunosti apsorbuje </li></ul>
  69. 77. VEZA SA OZONSKIM SLOJEM <ul><li>Direktna veza između povećanog intenziteta UV zračenja i osiroma{enja ozonskog sloja </li></ul>
  70. 78. UV NA ZEMLJI <ul><li>Dva su osnovna parametra koji određuju ozračenost na povr{ini Zemlje: put koji Sunčevi zraci prelaze, i stanje atmosfere, nadmorska visina je treći parametar koji je povezan sa prethodna dva; </li></ul>
  71. 79. ŠTA UTIČE NA INTENZITET UV RADIJACIJE - Visina sunca (pri većim visinama sunca veći su intenziteti) - Geografska širina (sa smanjivanjem širine raste intenzitet) - Oblačni pokrivač (oblačnost smanjuje intenzitet) - Nadmorska visina (na većim visinama je jača radijacija) - Zamućenost atmosfere (aerosoli smanjuju UV) - Ozon (smanjivanjem količine ozona jača UV) - Refleksija tla (sneg reflektuje oko 80% UV, svetli pesak oko 20%)
  72. 80. SZA - SOLARNI UGAO <ul><li>Solarni ugao - SZA (Solar Zenith Angle) određuje dužinu puta UV zraka; zavisi od geografske {irine, doba dana, doba godine, može biti nula samo za (23.5S-23.5N); </li></ul><ul><li>Intenzitet UV zračenja je veći na malim geografskim {irinama i većim nadmorskim visinama ; </li></ul>
  73. 81. ATMOSFERA KAO FILTAR <ul><li>Ozračenost takođe zavisi od stanja oblaka i atmosferskih aerosola, a u slučaju UV zračenja i od stanja ozonskog sloja, kao i od refleksije od povr{ine Zemlje . </li></ul>
  74. 82. GODIŠNJI HOD UV INDEKSA
  75. 83. DNEVNI HOD UV INDEKSA
  76. 84. ATMOSFERA KAO FILTAR <ul><li>Oblaci i aerosoli rasejavaju, a SO 2 apsorbuje i rasejava UV </li></ul><ul><li>Tanki oblaci rasejavaju UV zračenje prema povr{ini Zemlje, a deblji resejavaju zračenje uglavnom nazad ka kosmosu. </li></ul>
  77. 85. BIOLO[KO DEJSTVO UV ZRAKA <ul><li>Fotoni dovoljno velike energije u stanju su da raskidaju veze između atoma i tako uni{tavaju molekule; </li></ul><ul><li>{to je energija fotona veća - veća je verovatnoća destruktivne reakcije; </li></ul><ul><li>{to je veći broj fotona, o{tećenja su veća; </li></ul>
  78. 86. EFEKTI PREKOMERNOG OZRAČIVANJA <ul><li>Opekotine i sunčanica </li></ul><ul><li>Ubrzano starenje kože </li></ul><ul><li>Karcinomi kože </li></ul><ul><ul><li>karcinom bazalnih ćelija </li></ul></ul><ul><ul><li>karcinom skvamoznih ćelija, </li></ul></ul><ul><ul><li>melanom </li></ul></ul><ul><li>Alergijska osetljivost </li></ul><ul><li>Slabljenje imunog sistema </li></ul><ul><li>O{tećenja oka (katarakta, ptirigium, o{tećenja makule) </li></ul>
  79. 87. SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU <ul><li>Ograničiti vreme na podnevnom suncu {to je vi{e moguće (UV je najjače u intervalu od 10 do 16 h) </li></ul><ul><li>Potražiti obave{tenje o UV indeksu </li></ul><ul><li>u medijima (značajna informacija) </li></ul><ul><li>Nosite sunčane naočare koje zaustavljaju </li></ul><ul><li>99-100% UV zračenja (staklene naočare) </li></ul><ul><li>Nosite {e{ir (sa {irokim obodom ) </li></ul>
  80. 88. SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU <ul><li>Potražite hladovinu </li></ul><ul><li>( kada je Va{a senka veća od Vas - UV nivo je nizak, ako je senka kraća od Vas - potražite hladovinu!) </li></ul><ul><li>Za{titite izložene delove tela odećom za vreme produženog boravka na suncu (pamučna odeća dugih nogavica i rukava, majice sa kragnom) </li></ul><ul><li>Koristite za{titna sredstva (za{titni faktor 15 i vi{e) </li></ul><ul><li>Izbegavajte UV lampe i salone za kvarcovanje </li></ul>
  81. 89. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Sunčani ten je zdrav </li></ul><ul><li>Istina: Ten je rezultat odbrane Va{eg tela protiv daljeg o{tećenja od UV zračenja </li></ul>
  82. 90. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Ten {titi od sunca </li></ul><ul><li>Istina: Tamni ten na koži nudi za{titu koja odgovara faktoru 4 </li></ul>
  83. 91. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Ne može se izgoreti po oblačnom danu </li></ul><ul><li>Istina: Do 80% UV zračenja prolazi kroz tanke oblake. Čestice u nižoj atmosferi mogu povećati UV dozu puno preko normalne. </li></ul>
  84. 92. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Ne može se izgoreti u vodi </li></ul><ul><li>Istina: Voda minimalno {titi od UV, a refleksija od povr{ine može povećati dozu. </li></ul>
  85. 93. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Za{titna sredstva me {tite pa mogu da se sunčam duže. </li></ul><ul><li>Istina: Za{titna sredstva nisu namenjena da povećaju izloženost suncu. Za{tita koju oni pružaju kritično zavisi od njihove upotrebe. </li></ul>
  86. 94. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Ako pravim pauze u sunčanju neću izgoreti. </li></ul><ul><li>Istina: Izloženost suncu je kumulativna veličina tokom dana. </li></ul>
  87. 95. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU <ul><li>Zabluda: Ako ne osećam vrele zrake neću izgoreti. </li></ul><ul><li>Istina: O{tećenja nastaju zbog UV, a ne od vidljivog i IC zračenja. </li></ul>
  88. 96. MED <ul><li>MED (Minimal Erythemal Dose) - minimalna iritirajuća doza - je jedinica biolo{ki efektivnog izlaganja UV zracima; predstavlja primljenu dozu za pojavu crvenila na koži; </li></ul><ul><li>Zavisi od mnogo faktora (doba dana, doba godine, tipa kože, vrste aktivnosti, upotrebe za{titnog sredstva) i karakteri{e se vremenom do pojave crvenila; </li></ul><ul><li>Primer - mesec jun u podne: A=20 minuta - tip kože III: B=1.5 – {etnja: C=3 za{titno sredstvo sa faktorom: D = 4 - rezultat: AxBxCxD = 360 minuta = 6 h; </li></ul><ul><li>Stručnjaci preporučuju da se godi{nje ostvari 30-50 MED ; </li></ul>
  89. 97. UV INDEKS (EPA ) <ul><li>UV indeks omogućuje dnevnu prognozu očekivanog rizika preteranog izlaganja suncu. On prognozira intenzitet UV zračenja na skali od 0 do 10+, gde 0 označava minimalni a 10+ vrlo visoki rizik: </li></ul><ul><li>UV indeks nivo izlaganja </li></ul><ul><li>0-2 minimalni </li></ul><ul><li>3-4 niski </li></ul><ul><li>5-6 srednji </li></ul><ul><li>7-9 visoki </li></ul><ul><li>10+ vrlo visoki </li></ul>
  90. 98. PREPORUKE ZA IZLAGANJE SUNCU ( Definisale svetske organizacije pri UN ) Dakle jo š jednom INDEKS UV KATEGORIJA IZLAGANJE SUNCU 11 i više Ekstremna Ekstra zaštita 8 do 10 Vrlo visoka Ekstra zaštita 6 do 7 Visoka Potrebna zaštita 3 do 5 Srednja Potrebna zaštita 1 i 2 Niska Slobodno
  91. 99. SRAČUNAVANJE UV INDEKSA <ul><li>Sračunavanje počinje satelitskim merenjem trenutnog ozonskog sloja za celu planetu nakon čega se vr{i prognoza za sledeći dan; </li></ul><ul><li>kori{ćenjem radijativnog transfer modela sračunava se količina UV zračenja koja bi dospela na Zemlju u opsegu talasnih dužina od 290-400 nm u trenutku minimalnog SZA; </li></ul><ul><li>Tada se svaka vrednost množi vredno{ću težinske funkcije (McKinlay-Diffey Erythema Action Spectrum) koja uzima u obzir biolo{ko dejstvo UV zraka: </li></ul>
  92. 100. SRAČUNAVANJE UV INDEKSA <ul><li>Talasna dužina Ulaz Težina Rezultat </li></ul><ul><li>290 nm 10 15 150 </li></ul><ul><li>350 nm 20 5 100 </li></ul><ul><li>400 nm 50 3 150 </li></ul><ul><li>suma 400 </li></ul><ul><li>Sada se uzima u obzir stanje oblaka i nadmorska visina; povećanje je 6% za svaki kilometar nadmorske visine; čisto nebo transmituje 100%, rastresiti oblaci 89%, slomljeni oblaci 73% a potpuno oblačno nebo 31% </li></ul><ul><li>400 x 1.06 x 0.73 =309.5 /25 =12.4 =12 </li></ul>
  93. 101. UV PROGNOZA
  94. 105. TOMS SNIMAK
  95. 106. Svetski centri podataka za ozon i UV zračenje / WMO - Region VI <ul><li>18 Nemačka </li></ul><ul><li>11 Velika Britanija </li></ul><ul><li>10 Italija </li></ul><ul><li>9 Rusija </li></ul><ul><li>7 Francuska, Norve{ka </li></ul><ul><li>5 Portugal </li></ul><ul><li>4 [vajcarska, Ukrajina </li></ul><ul><li>3 Bugarska (Kaliakra, Primorsko, Sofia), [panija, [vedska </li></ul><ul><li>2 Austrija, Če{ka, Danska, Gruzija, Grčka (Solun, Atina), Grenland, Izrael, Litvanija, Poljska </li></ul><ul><li>1 Ujedinjeni Arapski Emirati, Belgija, Belorusija, Estonija, Finska, Mađarska (Budimpe{ta), Irska, Izrael, Latvija, Holandija, Rumunija (Bukure{t), Slovačka, Slovenija (Mount Krvavec), Turska </li></ul>
  96. 107. Sporazumi o za{titi OZONSKOG SLOJA <ul><li>Bečka konvencija o za{titi ozonskog sloja 1985. </li></ul><ul><li>Montrealski protokol o supstancama koje osiroma{uju ozonski sloj 1987. </li></ul><ul><li>Londonski amandman 1990. </li></ul><ul><li>Kopenha{ki amandman 1992. </li></ul><ul><li>Montrealski amandman 1997. </li></ul><ul><li>Pekin{ki amandman 1999. </li></ul>
  97. 108. BEČKA KONVENCIJA <ul><li>Nacije su se složile da preduzmu “adekvatne mere … da za{tite ljudsko zdravlje i okolinu od različitih efekata koji rezultiraju ili izgleda da rezultiraju od ljudskih aktivnosti, koje menjaju ili izgleda da menjaju ozonski sloj”. Ne pominju se posebne supstance koje o{tećuju ozon,a CFC se pojavljuju u spisku supstanci koje treba pratiti. Glavni cilj konvencije je da ohrabri istraživanja i kooperaciju između zemalja kao i razmenu informacija. Po prvi put nacije su se složile da razmatraju globalni problem okoline, pre nego {to su njegovi efekti ostvareni ili čak naučno dokazani. </li></ul>
  98. 109. MONTREALSKI PROTOKOL <ul><li>Finalni dogovor sadrži klauzule koje pokrivaju specijalne okolnosti nekoliko grupa zemalja, posebno zemalja u razvoju koje ne žele da protokol ukoči njihov razvoj. Protokol je konstruktivno fleksibilan, može se poo{triti kako se naučne činjenice osnažuju bez neophodnosti da se vr{i novo kompletno pregovaranje. On postavlja “eliminaciju” supstanci koje uni{tavaju ozon kao svoj “finalni cilj”. Protokol je stupio na snagu 1. januara 1989. god., a sada su njegove potpisnice 155 zemalja od kojih je preko 100 zemalja u razvoju. </li></ul>
  99. 110. MONTREALSKI PROTOKOL <ul><li>Protokol je bio samo prvi korak, kao {to je uočeno jo{ u to vreme. Od kada je potpisan, događaji su se razvijali zadivljujućom brzinom. Nove naučne činjenice pokazuju da bi jača i {ira kontrola bila potrebna, a vlade i industrija su odmakle mnogo dalje i brže nego {to bi iko verovao da je moguće. </li></ul>
  100. 111. AMANDMANI NA MONTREALSKI PROTOKOL <ul><li>Specifikacija pojedinih supstanci i limiti za njihovu proizvodnju </li></ul><ul><li>Omogućiće smanjenje prisustva katalizatora ozonske rekombinacije u stratosferi </li></ul>
  101. 112. DA LI IMA RAZLOGA ZA STRAH? <ul><li>Zavisi od toga koliko ste pla{ljivi (hrabri) - od nečega se mora umreti! </li></ul><ul><li>A sada ozbiljno: važno je shvatiti da prekomerno izlaganje suncu predstavlja potencijalnu opasnost. </li></ul><ul><li>Odnos prema suncu - deo zdravstvene kulture. </li></ul><ul><li>Postupati prema savetima. </li></ul><ul><li>Za{titi najmlađe - oni ne znaju ono {to znate Vi nakon ovog predavanja. </li></ul>
  102. 113. KRAJ <ul><ul><ul><ul><ul><li>HVALA NA PAŽNJI! </li></ul></ul></ul></ul></ul>

×