Maja Perović--------------------------------------------------------------------------------------------------------------...
Maja Perović--------------------------------------------------------------------------------------------------------------...
Maja Perović--------------------------------------------------------------------------------------------------------------...
Maja Perović--------------------------------------------------------------------------------------------------------------...
Maja Perović--------------------------------------------------------------------------------------------------------------...
Maja Perović--------------------------------------------------------------------------------------------------------------...
Maja Perović--------------------------------------------------------------------------------------------------------------...
Maja Perović--------------------------------------------------------------------------------------------------------------...
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Srednja klasa i globalizacija 3

499 views
451 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
499
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
1
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Srednja klasa i globalizacija 3

  1. 1. Maja Perović---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka Master studije komunikologije 2009/2010 Predmet: Kultura i društvena struktura Tema rada: Srednja klasa i globalizacija 3.0Student: Maja Perović 176/2009 Profesor: Doc. Dr Dušan Pavlovićmaja.perovic@beotel.net 1
  2. 2. Maja Perović---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Apstrakt: U radu se dovodi u pitanje teza da je proces globalizacije 3.0 (mekdonalizacije, amerikanizacije i širenja kapitalizma), u svom najmodernijem obliku doprineo kreiranju kvalitetnijeg i realno ekonomski bogatijeg života većini stanovnštva planete, preciznije srednjoj klasi. Pristupa se sa kulturološkog i socijalnog stanovišta bez razmatranja ekonomskih efekata. Vrši se obrazloženje najuočljivijeg fenomena iracionalnosti koje donose elementi globalizacije – fenomena čekanja i brzine i obrazlaže zašto su te iracionalnosti najviše uticale na svetsku srednju klasu. Objašnjava se bum srednje klase i načini i razlozi njenog, sve većeg antiglobalističkog stava. Ključne reči: globalizacija, brzina, mekdonalizacija, amerikanizacija, kapitalizam, srednja klasa, bogati, kultura, životni stil, nenameravane posledice, konzumerizam, potrošnja. Globalizacija nije nov termin i u zavisnosti od procesa koje definiše, može segovoriti o globalizaciji u helensko doba1, doba otkrića2 i neoliberalnoj globalizaciji3,odnosto globalizaciji 1.0, 2.0 i 3.04.Suština je, medjutim uvek ista – osnovna karaktereistika globalizacije u ekonomiji jesmanjenje i ukidanje barijera izmedju nacionalnih granica kako bi se omogućiloslobodno kretanje kapitala. Znači, govorimo o karakterističnoj konvergenciji,međusobnom uticaju raznih elemenata, kako na ekonomskoj tako i na sociološkoj ikulturološkoj osnovi. Ja ću isključivo govoriti o neoliberalnoj globalizaciji, posebno globalizaciji 3.0koja je vođena tehnološkim napretkom (tehnology driven) a čija ekspanzija je počela80-tih godina prošlog veka. Pojavom nove tehno-ekonomske paradigme i kanalakomunikacije (masovnih medija, posebno interneta) omogućeno je međusobnopribližavanje i interakcija do sada najvećeg broja nacija i pojedinaca, a pojam daljine iprostora, kao i brzine, trajno je izmenjen. Proizvod, tj. „nosilac“ ove globalizacije jestemoderna srednja klasa. Da li je globalizacija 3.0 donela boljitak srednjoj klasi, da li jeona zaista bogatija, zdravija, slobodnija i da li zaista ima bolji izbor, pitanja su na kojeću pokušati da odgovorim u nastavku rada.1 Doba kada su komercijalizovani, urbani centri bili fokusirani oko helenske Grčke2 Doba otkrića „novih svetova“, period kasnog XV-og i XVI-og veka3 http://www.inclusivedemocracy.org/dn/vol7/takis_globalisation.htm, posećeno 15.01.2010http://www.democracynature.org/vol7/takis_postmodernism.htm, posećeno 15.01.20104 Friedman, Thomas L. (2005). The World Is Flat. New York: Farrar, Straus and Giroux 2
  3. 3. Maja Perović----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Kako je nastala moderna srednja klasa Klase definiše profesija, odnosto vrsta posla koju obavljaju5.Moderna srednja klasa, i njena ekspanzija, uslovljena je pojavom modernihtehnologija a posebno tehnologija iz oblasti komunikacija, zatim procesom i efektomglobalizacije i najvažnie širenjem kapitalizma i konzumerizma.Nove tehnologije, mekdonalizacija i konzumerizam uslovile su nastanak novihprofesija zasnovanih na znanju i multidisciplinarnosti koje su preoblikovale društvo inapravile novu podelu sverastućeg finansijskog bogatstva. Moderna srednja klasačini više od polovine globalne populacje6 a njen eksplicitan rast je primetan tokomdevedesetih godina prošlog veka, kada su se zemlje u razvoju veoma aktivnouklljučile u procese međunarodne razmene angažovanjem svoje jeftine radnesnage7. Globalna asimilacija srednje klase, tj. približavanje njenih stilova života, želja iprofesija, jedna je od najvidljivijih kulturnih posledica globalizacije.Umesto potreba zadovoljavaju želje Kulturna prepoznatljivost srednje klase jeste njena pripadnost pop kulturi. Toje kultura za koju bi Džordž Ricer rekao da je bliža „ništa“ kraju kontinuuma jer jeproizvod mekdonalizacije koji se širi amerikanizacijom8.Zašto su pripadnici srednje klase najveći konzumenti mekdonalizovanih proizvoda?Kao što sam ranije navela, srednja klasa je najbrojnija, a jedan od glavnih ciljevamekdonalizacije je stvaranje što većeg profita kroz prodaju generičkih, unificiranihproizvoda dopadljivih upravo najširoj populaciji. Medjutim, šta primorava srednju klasu da se ovako ponaša?Odgovor je jednostavan. Moderna srednja klasa je nastala uključivanjem, tj.bogaćenjem siromašnijih, radničkih slojeva koji su, kao simbol svog novog statusa,vrlo čvrsto prigrlili sve što im globalizacija i duh kapitalizma nameću uz sve većeodbacivanje svojih folklornih karakteristika. Ti simboli koje srednja klasasvakodnevno kupuje i konzumira, ne predstvaljaju realnu potrebu već želju za5 Abhijit V. Banerjee and Esther Duflo (December 2007). What is middle class about the middle classes aroundthe world?6 Parker, John (2009-02-12), "Special report: Burgeoning bourgeoisie", The Economist,http://www.economist.com/specialreports/displayStory.cfm?story_id=13063298&source=hptextfeature,posećeno 20.01.20107 Prevashodno mnogoljudne zemlje kao što su Kina i Indija8 Džordž Ricer, Mekdonalizacija društva, Neklada Jesenski i Turk, Zagreb 1999 3
  4. 4. Maja Perović----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------distingcijom9. Savremenom pripadniku srednje klase je potreban auto, ali kada sepotreba za autom pretvara u tipičnu kupovinu simbola radi samodefinisanja? Da,meni treba auto, ali da li mi je baš potreban auto koji je zbog svog prefinjenog dizajnai brzine do 300 km/h skuplji za 30%? Da li ja zaista dobijam više? Da li ću ja zaistaikada moći da vozim auto brzinom od 300km/h? Da ne spominjem polemike okomnogo kompleksnijih pitanja kao što je komercijalna strana farmaceutske industrije,duvanske industrije, sporta itd.Da li je globaizacija omogućila veći izbor i bogatstvo srednjoj klasi? Da podsetim, srednja klasa koju danas poznajemo, stvorena je u poslednjih30-tak godina iz siromašnijih slojeva. Tako gledajući na stvari, srednja klasa jesigurno finansijski imućnija. Medjutim, usled odredjenih ograničenja i potrošačkemanije, njihov novac se kreće kako bi se ponovo vratio bogatima. Srednja klasaostaje u zabludi da ima više. Brzina promena i konkurencija kao glavno obeležje kapitalističke, tržišneprivrede, uslovili su da se ritam poslovanja premesti i na individualno polje gde jesrednja klasa vođena neumoljivom željom za sticanjem bogatstva kako bi sebiobezbedila sve veća blaženstva potrošnje. Duh kapitalizma10 koji je tako dobroprihvaćen, samo naglašava ovu tvrdnju. Nudeći mnogobrojne iluzije, simulacije11 i tzv. prednosti novog doba, srednjaklasa je zbog ekonomske zavisnoti od radnih mesta koje pružaju ovi isti bogataši,primorana da funkscioniše na tačno odredjen način. Pripadnici savremene srednjeklase su samo prividno bogatiji i slobodniji nego što su ranije bili. I sama potrošnjauslovljena je, ne samo ograničavajućom i generičkom ponudom, već i limitiranimslobodnim vremenom koje posedujemo. Novac kojim kupuju naizgled potrebnestvari, sa jedne strane smanjuju svoju moć (jer je moć u rukama onih koji posedujukapital) i predaju je onima koji ih kontrolišu. U prilog tome govori i podatak da jepreko 40% svetskog bogatstva u rukama 1% populacije12 a da je zaduženostprosečnog amerikanca 4400 dolara13. Tačnije, ogromna srednja klasa služi bogatimakao kumulator i multiplikator bogatstva. Kako bi multiplikator nesmetanofunkscionisano, bogati se služe štapom i šargarepom (kroz masovne medije i9 Ivana Spasić, Sociologije svakodnevnog života, Zavod za udžbenike i nastavna sredstv, Beograd 200410 Džordž Ricer, Savremena sociološka teorija i njeni koreni, Službeni glasnik11 Alan Bryman, The Disneyization fo Society, SAGE Publication, London 200812 http://www.newscientist.com/article/mg18524904.300, posćeno 20.01.201013 http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/170912/Australijanci-najzaduzeniji-na-svetu, posećeno 28.01.2010 4
  5. 5. Maja Perović----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------tehnologiju) i mnogobrojnim iluzijama blagostanja i napretka. Dakle, globalizacija jeuslovila ekspanziju kapitalizma i stvorila odličnu podlogu za bogaćenje kroz širenjepotrošačke kulture novonastalom srednom klasom. Dolazimo do zaključka da je u savremenom dobu, životni stil srednje klasenametnut od strane bogatih slojeva, odnosto, vezuje se za izbor nužnosti14. Prisutnaje samo prividna nezavisnost i izbor. Naravno, ne negiram pozitivne efekte globalizacije i tehnološkog napretka kojisu očigledni za srednju klasu kao nosioca globalizacije 3.0, ali kada gore navedeneodnose posmatramo kao fenomen i pokušamo da ga problematizujemo, videćemo daje suština mnogo drugačija.Da li je globalizacija zaista donela lagodniji i efikasniji život srednjoj klasi? Pored razmatranog pitanja da li su pripadnici moderne klase zaista slobodni ibogatiji, razmotrićemo i pitanje da li su zaista zdraviji i da li im je životni vekprodužen usled efekata nove tehnologije na svakodnevnom planu kao i u medicini ifarmaciji. S obzirom da je globlizacija proizvod izrazite racionalnosti ona sa sobom nosiogroman broj iracionalnosti koje kreiraju specifično okruženje za srednju klasu.Nenameravane posledice su postale toliko opterećujuće jer je globalna eksplozijasvih glavnih karakteristika kapitalizma i konzumerizma koji se širi na talasimaglobalizacije i novih tehnologija postala previše brza i ne da se kontrolisati.Srednja klasa je najbrojnija, predstavlja multiplikator bogatstva moćnih i vodeći motorglobalizacije, tj. kapitalizma – sa jedne strane kao radna snaga a sa druge kaopotrošačka velesila. Kao motor kapitalizma, srednja klasa najviše koristi novetenologije koje omogućavaju efikasniji rad i sticanje profita a pored toga ubrzavajučitav život. Kako bi bili produktivniji, potrebno je omogućiti ovom motoru da radi brže iefikasnije, ali i duže. Tako su medicina i farmaceutska industrija napredovale donečuvenih granica. Posledica ovih napredaka jeste de facto povećan prosečan ljudski životni vek,ali životni vek srednje klase i bogatih, tj. onih koji to sebi mogu priuštiti. Medjutim,nenameravane posledice ovog očiglednog napretka nisu diretno vezane zazdravstveni sistem već za nametnuti način života pripadnika srednje klase.14 Ivana Spasić, Sociologije svakodnevnog života, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2004 5
  6. 6. Maja Perović----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Brzina kao dominantna karakteristika stila života uslovljava mnogobrojneiracionanosti. Kao što Eriksen navodi15, automobili nam omogućavaju brže kretanje isamim tim efikasnije obavaljanje poslova, ali je dostupnost i broj automobila naulicama stvorio ogromne gužve koje su smanjile prosečnu brzinu kretanja kroz centargrada na 20-tak kilometara na čas (zato se opet zapitajmo, da li mi je zaista potrebanauto koji može ići 300km/h). Pored toga, iako su kompjuteri i komunikacioni sistemipružili mogućnost bržeg obavljanja mnogobrojnih transakcija, od plaćanja,rezervacija pa do komunikacije, svedoci smo ogromnih redova u poštama, bankama,domovima zdravlja, policijskim stanicama, opštinama, supermarketima, zabavnimparkovima, na autoputevima. Eksplozija srednje klase i njene potrošačke moći više se ne može uskladiti sanepretkom podržavajućih sistema. Zato je fenomen čekanja toliko evidentan.Da li se neko nekada zapitao i pokušao da izračuna koliki je odnos izmedju količinepotrošenog vremena u čekanju i dodatnog vremena koji nam je pružila modernamedicina? Da li je netobalans pozitivan ili negativan? Da li zaista živimo punih 75godina? Ja sam sigurna da, iako je pre globalizacije 3.0 bilo pozitivnih efekata, sadaje taj balans evidentno na negativnoj strani. Šta je sa zdavljem ljudi, tj. u slučaju ovog razmatranja, zdravljem srednjeklase? Da li je pritisak koji stvara turbuletno i nepredvidivo okruženje konačnoprouzrokovalo da se i u ovoj oblasti skazaljka sa pozitivnog premesti u negativnopolje? Pogledajmo samo ukupan broj umrlih od bolesti kao što su HIV (25 milinoaljudi u proteklih 27 godina16), kardiovaskularne bolesti (17.4 miliona godišnje),malignih tumora (7.4 miliona godišnje)17, a broj samoubistava drastično raste uzemljama u razvoju a posebno onim zemljama koje nisu naučile da žive u duhukapitalizma.18 Da li je multiplikator bogatstva u ovom slučaju samo kolateralna štetapreusmeravanja načina sticanja bogatstva sa ratova u doba globalizacije 1.0 i 2.0 nakonzumerizam i mekdonalizaciju? Ne čudi što se svetom sve više viore zastaveantiglobalističkih pokreta čiji su osnivači i žustre pristalice pripadnici srednje klase jer,15 Tomas Hilan Eriksen, Tiranija trenutka, Biblioteka XX vek, Beograd 200316 http://www.globalhealth.org/hiv_aids/?gclid=CILomprkyZ8CFVBd4wodlRH3zQ, posećeno 29.01.2010http://www.unaids.org/en/KnowledgeCentre/HIVData/EpiUpdate/EpiUpdArchive/2009/default.asp posećeno29.0.2010.17 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/life_style/story/78346/Srbe+izdaje+srce.html, posećeno 21.01.200918 http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate, posećeno 22.01.2010 6
  7. 7. Maja Perović----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------budimo iskreni, glas gladnih nije dovoljno snažan da bi se čuo, a bogatima odgovaratrenutna pozicija jer jedini imaju realne izbore i ubiru realne beneficije.Literatura: 7
  8. 8. Maja Perović---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 1. http://www.inclusivedemocracy.org/dn/vol7/takis_globalisation.htm, posećeno 15.01.2010 2. http://www.democracynature.org/vol7/takis_postmodernism.htm, posećeno 15.01.2010 3. Friedman, Thomas L. The World Is Flat. New York: Farrar, Straus and Giroux, 2005 4. Abhijit V. Banerjee and Esther Duflo What is middle class about the middle classes around the world? , 2007 5. Parker, John "Special report: Burgeoning bourgeoisie", The Economist, http:// www.economist.com/specialreports/displayStory.cfm? story_id=13063298&source=hptextfeature, posećeno 20.01.2010 6. Džordž Ricer, Mekdonalizacija društva, Neklada Jesenski i Turk, Zagreb 1999 7. Ivana Spasić, Sociologije svakodnevnog života, Zavod za udžbenike i nastavna sredstv, Beograd 2004 8. Džordž Ricer, Savremena sociološka teorija i njeni koreni, Službeni glasnik 9. Alan Bryman, The Disneyization fo Society, SAGE Publication, London 2008 10. http://www.newscientist.com/article/mg18524904.300, posćeno 20.01.2010 11. http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/170912/Australijanci-najzaduzeniji-na- svetu, posećeno 28.01.2010 12. Tomas Hilan Eriksen, Tiranija trenutka, Biblioteka XX vek, Beograd 2003 13. http://www.globalhealth.org/hiv_aids/? gclid=CILomprkyZ8CFVBd4wodlRH3zQ, posećeno 29.01.2010 14. http://www.unaids.org/en/KnowledgeCentre/HIVData/EpiUpdate/EpiUpdArchiv e/2009/default.asp, posećeno 29.01.2010. 15. http://www.pressonline.rs/sr/vesti/life_style/story/78346/Srbe+izdaje+srce.html , posećeno 21.01.2009 16. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate, posećeno 22.01.2010 8

×