Organizacija hitne pomoci dr goran stojiljkovic
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Like this? Share it with your network

Share

Organizacija hitne pomoci dr goran stojiljkovic

on

  • 4,255 views

 

Statistics

Views

Total Views
4,255
Views on SlideShare
4,255
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
20
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Organizacija hitne pomoci dr goran stojiljkovic Presentation Transcript

  • 1. Zdrаvstveni sistem je skup međusobnopovezаnih elemenаtа koji zаjedno dovode dopostizаnjа ciljevа u sredini u kojoj je sistem i osnovаn. Cilj zdrаvstvenog sistemа je pre svegа očuvаnje iunаpređenje zdrаvljа stаnovništvа. Osnovne elemente zdrаvstvenog sistemа čine:resursi (zаposleni u zdrаvstvenom sistemu -zdrаvstveni rаdnici i sаrаdnici, prostor i opremа),orgаnizаcijа, upravljanje i finаnsirаnje sistemа.
  • 2. Institucije zdravstvenog sistema SrbijeZdrаvstveni sistem u Republici Srbiji orgаnizuju i njimeuprаvljаju tri nаjznаčаjnije institucije (Zakon ozdravstvenoj zaštiti, sl. gl. RS br. 107/05 i Zakon ozdravstvenom osiguranju sl. gl. RS br. 107/05 i dopuna br.109/05) :1. Ministаrstvo zdrаvljа Republike Srbije2. Institut zа jаvno zdrаvlje Srbije „Dr Milаn Jovаnović - Bаtut”3. Republički fond zа zdrаvstveno osigurаnje
  • 3. Ministаrstvo zdrаvljа Republike Srbije: Kreirа zdrаvstvenu politiku, donosi stаndаrde zаrаd zdrаvstvene službe, utvrđuje mehаnizme kontrolekvаlitetа, kontroliše kvаlitet pružаnjа zdrаvstvenezаštite. Ministаrstvo zdrаvljа je pored nаvedenogzаduženo zа zdrаvstveno osigurаnje, očuvаnje iunаpređenje zdrаvljа grаđаnа, zdrаvstvenu inspekciju,nаdzor nаd rаdom zdrаvstvene službe i druge posloveiz oblаsti zdrаvstvene zаštite.
  • 4. Institut zа jаvno zdrаvlje Srbije „Dr Milаn Jovаnović - Bаtut”: Prikupljа podаtаke o zdrаvstvenom stаnjustаnovništvа i rаdu zdrаvstvenih ustаnovа, аnаlizirаprikupljene pokаzаtelje jаvnog zdrаvljа, predlаže merezа poboljšаnje jаvnog zdrаvljа, utvrđuje metodologijui predlog godišnjeg plаnа rаdа zdrаvstvenih ustаnovа,orgаnizuje, koordinirаrа i rаzvijа zdrаvstveniinformаcioni sistem. Institut zа jаvno zdrаvlje Srbije je zdrаvstvenаustаnovа kojа obаvljа poslove iz oblasti socijalnemedicine, higijene,epidemiologije i mikrobiologije.
  • 5. Republički fond zа zdrаvstveno osiguranje Finаnsirа orgаnizаciju i rаd zdrаvstvene zаštite nа svim nivoimа, ugovаrа pružаnje zdrаvstvenih uslugа sа zdrаvstvenim ustаnovаmа u jаvnom i privаtnom sektoru. Vrši kontrolu sprovođenjа obаvezа koje prističu izugovorа o sprovođenju zdrаvstvene zаštite, definiše osnovnipаket zdrаvstvenih uslugа. Republički zаvod je nаcionаlnа orgаnizаcijа krozkoju grаđаni ostvаruju svoje prаvo iz zdrаvstvenog osigurаnjаi finаnsirаju svoju zdrаvstvenu zаštitu.
  • 6. • Primarni nivo• Sekundarni nivo• Tercijarni nivo• Na više nivoa
  • 7. • Zakonska regulativa• Podzakonska regulativa
  • 8. Zakonska regulativaOdredjuje definiciju hitne medicinske pomoći,delatnost, organizaciju rada, prava i obaveze korisnikai davalaca usluga Regulisana je setom zakona iz oblastizdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja, penzijskoinvalidskog osiguranja .
  • 9. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnikRS”, broj 107/05) Republika, kao opšti interes u zdravstvenoj zaštitiobezbeđuje, član 18, tačka 7, hitnu medicinsku pomoć osobamanepoznatog prebivališta, što znači da svi građani imaju zakonskopravo da bez dokumentacije ostvare zdravstvenu zaštitu u stanju ličneugroženosti života i zdravlja. Organizaciono, zdravstvena delatnost na primarnom nivouobuhvata hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz, član 88, tačka8, u DZ, za opštine do 25. 000 stanovnika, izabrani lekar, članom 99zakona, ukazuje HMP, a dežurna ekipa doma zdravlja van redovnogradnog vremena zdravstvene ustanove. Privatna praksa, članom 62, dužna je da pruži hitnumedicinsku pomoć svim građanima u svom definisanom i javnoistaknutom radnom vremenu. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, članom 105, reguliše delatnostZHMP kao specijalizovane zdravstvene ustanove na primarnom nivouzdravstvene zaštite u kojoj se obavlja hitna medicinska pomoć isanitetski prevoz akutno obolelih i povređenih u druge odgovarajućezdravstvene ustanove, prevoz pacijenata na dijalizu, kao isnabdevanje lekovima koji se daju u hitnim slučajevima.
  • 10. Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 107/05 i 109/05-ispravka) Članom 37, obolelim, odnosno povređenim osiguranim licima, uzavisnosti od medicinskih indikacija i stručno- metodoloških i doktrinarnihstavova, obezbeđuje se: Ukazivanje hitne medicinske pomoći na mestumedicinske hitnosti ili u zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugom oblikuzdravstvene službe (privatna praksa); Hitan sanitetski prevoz za bolesti ili povrede koje su opasne po životosiguranog lica;Sanitetski prevoz koji nije hitan, kada je opravdan imedicinski neophodan. Zakonom je definisano, član 45, da se pružanje hitne medicinske istomatološke pomoći, kao i hitan sanitetski prevoz, sa 100% plaćanja od cenezdravstvene usluge obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenogosiguranja. Hitna medicinska pomoć, u smislu ovog zakona, član 53, jesteneposredna- trenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbeglodovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo iliozbiljno slabljenje ili oštećenje njegovog zdravlja ili smrt. Pod hitnommedicinskom pomoći, u smislu ovog zakona, smatra se i medicinska pomoćkoja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica da bi seizbegao očekivani nastanak hitnog medicinskog stanja.
  • 11. Podzakonska regulativa Bliže određuje organizaciju i funkcionisanjeovog značajnog segmenta zdravstvene zaštite, tzv.ulazne kapije zdravstvenog sistema.
  • 12. Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja pravaiz obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Sl. glasnikRS", br. 10/2010, 18/2010 - ispr., 46/2010, 52/2010 - ispr.i 80/2010) Članom 50, bliže je određeno da se Hitna medicinska pomoćpruža na mestu medicinske hitnosti ili u zdravstvenoj ustanovi, saili bez uputa izabranog lekara kao i u slučaju kada osigurano licenije u mogućnosti da podnese dokaz o svojstvu osiguranog lica, poduslovima propisanim Zakonom i ovim pravilnikom. Hitnumedicinsku pomoć pruža osiguranim licima najbliža zdravstvenaustanova, odnosno privatna praksa, bez obzira da li je zaključenugovor o pružanju zdravstvenih usluga.
  • 13. Uredbom o Planu mreže zdravstvenih ustanova („Sl glasnik RS ”,broj 42/06) Služba hitne medicinske pomoći organizuje se u okviru dvafunkcionalno povezana podsistema: prehospitalna hitna medicinska pomoć ihitna medicinska pomoć u okviru bolničke delatnosti. Prehospitalna hitna medicinska pomoć jeste kontinuirana delatnostzdravstvenih ustanova primarnog nivoa zdravstvene delatnosti i obuhvata:ukazivanje medicinske pomoći na mestu događaja i u zdravstvenoj ustanovi,sanitetski prevoz kritično obolelih i povređenih do stacionarne ustanove, uzneprekidno praćenje stanja i pružanje neophodne pomoći u toku transporta.Prehospitalna hitna medicinska pomoć na nivou opštine obavlja se u okviruredovne delatnosti izabranog lekara i njegovih saradnika i radom lekara upripravnosti ili dežurne ekipe noću, nedeljom i u dane državnih praznika. Uopštini preko 25.000 stanovnika može se organizovati služba hitnemedicinske pomoći za kontiunirani prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja. Hitna medicinska pomoć u okviru bolničke delatnosti obezbeđujese preko stručnih timova prijemno- urgentnog odeljenja opštih bolnica ikliničko- bolničkih centara, klinika, instituta i kliničkih centara i prijemomna bolnički tretman. Bolničke ustanove koje ne mogu adekvatno zbrinutiobolele i povređene, dužne su da obezbede sanitetski prevoz i odgovarajućustručnu pomoć u toku transporta do odgovarajuće bolničke ustanove.
  • 14. Pravilnikom o uslovima i načinu unutrašnjeorganizacije zdravstvenih ustanova („Službeniglasnik RS”, broj 43/06) Član 4-Dom zdravlja može obrazovati službu hitnemedicinske pomoći Član 12. definiše organizaciju Zavoda za hitnu medicinskupomoć i organizacionih jedinica, i to:1)Službe za hitnu medicinsku pomoć kod akutno obolelih ipovređenih sa odeljenjima ili odsecima za: prijem i obradu poziva;pružanje usluga na terenu; ambulantno zbrinjavanje urgentnihstanja; farmaceutsku zdravstvenu delatnost i stručno usavršavanjesa informatikom2)Službe za tehničku podršku: sanitetski prevoz i autoservis. Radiveće dostupnosti zavod može obrazovati stanice hitne medicinskepomoći u delovima grada.
  • 15. Pravilnik o bližim uslovima za obavljanjezdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovamai drugim oblicima zdravstvene službe („Sl. GlasnikRS”, broj 43/06 ) Član 4 - Bliže normativno definiše kadar u DZ u zavisnosti od brojastanovnika na teritoriji za koju se osniva, kao i udaljenosti od najbliže opšte bolnice,tačka 5, u hitnoj medicinskoj pomoći: jednog doktora medicine, jednu medicinskusestru - tehničara sa višom odnosno srednjom školskom spremom i jednog vozača na6.000 stanovnika, a na dva ovakva tima- još jednu medicinsku sestru-tehničara savišom odnosno srednjom školskom spremom. Za obavljanje sanitetskog prevoza, pored vozača iz prethodnog stava, uopštinama do 40.000 stanovnika obezbeđuje se jedan vozač na 10.000 stanovnika (anajmanje dva vozača). Na svakih daljih 20.000 stanovnika obezbeđuje se još po jedanvozač Član 12 Pravilnika, Kadrovski bliže određuje da se Zavod za hitnumedicinsku pomoć može se osnovati i obavljati zdravstvenu delatnost ako imanajmanje: jednog doktora medicine i jednu sestru- tehničara sa višom odnosnosrednjom školskom spremom i jednog vozača na 6.000 stanovnika, a na dva ovakvatima- još jednu medicinsku sestru- tehničara sa višom odnosno srednjom školskomspremom. Zavod za obavljanje sanitetskog prevoza obezbeđuje još po jednog vozačana svakih 15.000 stanovnika
  • 16. • Domovi zdravlja bez službe Hitne medicinske pomoći• Domovi zdravlja sa službom Hitne medicinske pomoći• Zavodi za hitnu medicinsku pomoć
  • 17. Domovi zdravlja bez službe Hitne medicinske pomoći Manji domovi zdravlja, za teritoriju sa manje od25.000 stanovnika nemaju organizovanu službu hitnemedicinske pomoći, nema ugovorenog kadra zaorganizovanje smenskog rada, lekari Službe opštemedicine (izabrani lekari) imaju dužnost pružanjapreventivnih, kurativnih i urgentnih zdravstvenihusluga kako u zdravstvenoj ustanovi tako i van nje (naterenu) i postoji organizovano dežurstvo jedne ekipe. Ovakvih domova zdravlja u Republici Srbiji je 77;(Institut za javno zdravlje Srbije. Оrgаnizаciоnаstrukturа zdrаvstvеnih ustаnоvа u Rеpublici Srbiјi,stаnjе nа dаn 31.12.2009.
  • 18. Domovi zdravlja sa službom Hitne medicinske pomoći U domovima zdravlja za teritoriju sa više od 25.000stanovnika organizovana je služba hitne medicinskepomoći, u Planu rada i kadrovskom planu sagledane suusluge iz delatnosti službe i postoji posebno izdvojenkadar za smenski rad po principu 12-24-12-72. Takvihdomova zdravlja na teritoriji Republike Srbije je 85;(Institut za javno zdravlje Srbije.
  • 19. Zavodi za hitnu medicinsku pomoć Na teritoriji Republike Srbije, po Planu mrežezdravstvenih ustanova, postoje 4 Zavoda za hitnumedicinsku pomoć (Beograd, Novi Sad, Kragujevac iNiš). Oni predstavljaju najorganizovaniji oblikdelatnosti hitne medicinske pomoći u zdravstvenomsistemu Republike Srbije. Ove zdravstvene ustanove predstavljaju inastavno-naučne baze medicinskih fakulteta sa stručno-metodološko - edukativnim centrima radi obavljanjatreninga i reedukacije zapošljenog kadra, ali i edukacijei treninga studenata medicine, doktora medicine,ostalih medicinskih radnika, nemedicinskih radnika,pripadnika vatrogasne službe, policije, žandarmerije ilaika.
  • 20. Komentar –zapažanje- predlog Organizacija rada delatnosti hitne medicinske pomoći, unutardoma zdravlja ili kroz rad specijalizovane ustanove Zavoda za hitnumedicinsku pomoć, kroz ovakav konglomerat zakonskih propisa, nijeadekvatna. Lekari ekipa hitne medicinske pomoći imaju očekivanoznačajno veće vrednosti skorova emocionalnih zahteva, konflikta posao-porodica, izgaranja na poslu i uticaju stresa. U malim sredinama kao dežurni doktori primaju pozive sa terenana koje ne mogu da odgovore izlaskom ekipe jer ostaje nepokriven rad uordinaciji. Normiran je mali broj timova bez uvažavanja razuđenosti terena,putne infrastrukture, značajnih putnih pravaca i koridora, frekvencijesaobraćaja, učestalosti incidentnih situacija (udesa), morbiditetnestrukture stanovništva i starosne strukture potencijalnih korisnika. Složenost poslova , preopterećenost poslom , administrativnizadaci koji proističu iz velikog seta propisa, pospešuju profesionalni stres. Potrebno je urediti zakonski okvir i iznaći rešenja boljeorganizacije ovog segmenta zdravstvene zaštite.
  • 21. • Trijaža• Tretman• Transport
  • 22. Trijaža Protokoli za trijažu na prijemu poziva Stanje u organizaciji prijema poziva na nivouRepublike Srbije je raznoliko .Najveći broj ustanovaHMP se oslanja na iskustvo primaoca poziva i koristiinterno prihvaćene setove pitanja. Manji broj koristi postojeće formalne protokoleza trijažu na prijemu poziva.
  • 23. Trijaža Protokoli za trijažu na prijemu poziva Postojeći protokoli za trijažu na prijemu poziva (npr.MPDS – Medical Priority Dispatch System, AMPDS – AdvancedMedical Priority Dispatch System, Index Medicus, CTAS -Canadian Triage and Acuity Scale, itd.) imaju svoja ograničenja. Oni zavise od informacija koje daje pacijent, a njihovavalidnost zavisi od toga kako pacijent identifikuje svoje simptomei kako ih prezentuje dispečeru. Mnoge bolesti počinju sličnim simptomima, kod mnogihse isti preklapaju i javljaju se u različitim vremenskim periodima. Protokoli su podeljeni po sistemima, a ovi na podgrupe,tako da ukoliko dođe do preklapanja simptoma striktnopridržavanje protokola može odvesti dispečera u pogrešnomsmeru. Svi ovi protokoli su podešeni u smislu nadtrijaže. Ovo je uprincipu dobro jer se izbegavaju neželjeni efekti podtrijaže (Reilly,2006).
  • 24. Trijaža Protokoli za trijažu na prijemu poziva – senzitivnost i specifičnost Senzitivnost koja ukazuje na podtrijažu govori o tome da je bolest, naprijemu poziva, trijažirana kao niži prioritet u odnosu na stvarni. Specifičnost koja ukazuje na nadtrijažu govori o tome da je bolest , naprijemu poziva, trijažirana kao viši prioritet u odnosu na stvarni. Protokoli ne pokazuju istu pouzdanost za svako patološko stanjeponaosob, u istoj ustanovi niti u različitim ustanovama. Npr. Senzitivnost za detekciju srčanog zastoja u HMP Melburn, iznosi76,7% (Flyn, 2006). Npr. Senzitivnost za detekciju srčanog zastoja u HMP Montreal, iznosi65,9% (Farand 1995). Npr. Senzitivnost za detekciju srčanog zastoja u HMP Kansas, iznosi68,3% (Garza, 2003). Npr. Senzitivnost za detekciju srčanog zastoja u HMP London, iznosi50,0% ( Heward, 2004).
  • 25. TrijažaProtokoli za trijažu na prijemu poziva – komentar Oslanjajući se na iskustvima drugih zemalja trebavrlo obazrivo preuzeti ono što je dobro za naš sistemorganizacije,ali ono što je sigurno ne postoji idealniprotokol za trijažu na prijemu poziva.
  • 26. ModeliScoop and run ( skupi i vozi )Stay and play ( stabilizuj pa vozi )Randes-vous (randevu sistem )
  • 27. Scoop and run ( skupi i vozi ) Princip „skupi i vozi“ ; po ovom principuzdravstvenu uslugu hitne medicinske pomoći uurgentnim stanjima najčešće pružaju specijalnoobučeni volonteri, paramedikusi, policajci ili vatrogasci(ukoliko se prvi nađu na mestu nesreće). To je principkoji se zasniva na zakonima ekonomije, jer je izbegnutangažman lekara, a time i cena njegove usluge. Po ovomprincipu je uglavnom organizovan rad hitne pomoći ugradskoj sredini u nekim evropskim zemljama a kodnas kao nužnost, tako je ispoštovan osnovni principdoći do pacijenta najkasnije za 15 minuta itransportovati ga do najbliže zdravstvene ustanove.
  • 28. Stay and play ( stabilizuj pa vozi )Princip „stabilizuj pa vozi“ ; koristi se u slučajevima izuzetnoteških i životno ugroženih pacijenata u gradskoj sredini nekihEvropskih zemalja (kao što je slučaj sa Austrijom, Slovačkom,Nemačkom, Francuskom), ali je prvenstveno namenjen za radhitnih službi u seoskoj- ruralnoj i slabije naseljenoj sredini, asanitetski tim čine vozač, paramedikus ili medicinski tehničar ilekar. Kako transport ovakvih pacijenata iziskuje duži vremenskiperiod nameće se neophodnost prisustva lekara u sanitetskomtimu.
  • 29. Randes-vous (randevu sistem ) Takozvani randevu-sistem; čini kompromisnispoj ova dva principa, ne isključuje saradnju ovihtimova, već ih dopunjuje, i ukoliko se na terenu utvrdidrugačije stanje pacijenta (lakše ili teže) odprocenjenog, dispečer ima tu mogućnost da na osnovuinformacija dobijenih od tima sa lica mesta preusmeridrugi adekvatniji tim na mesto nesreće(prvo izlaziekipa bez lekara a potom ako je potrebno i ekipa salekarom, ili samo lekar).
  • 30. Ni jedan od prikazanih principa nema validnihstatističko- medicinskih- metodoloških dokaza oprednosti jednog nad ostalim . U zavisnosti od organizacije HMP u nekimzemljama egzistiraju više modela istovremeno . U Srbiji se u zavisnosti od organizacionog modelaslužbe, koriste samo prva dva modela.
  • 31. Na osnovu izbora zdravstvene ustanove u kojuse upućuje vitalno ugroženi pacijent razlikuju se dvaprincipa zbrinjavanja vitalno ugroženog pacijenta: Inkluzivni Ekskluzivni
  • 32. Inkluzivni Princip gde se nakon stabilizacije pacijenttransportuje u prvu-najbližu zdravstvenu ustanovu, gdese nakon zbrinjavanja otpušta kući, zadržava na lečenjeili se šalje u drugu zdravstvenu ustanovu višeg ranga, gdemože da dobije adekvatniju zdravstvenu dijagnostiku,lečenje i negu. (teške politraume, grudna hirurgija,neurohirurgija, skener, magnet...)
  • 33. EkskluzivniPrincip gde se nakon stabilizacije pacijent transportujeu namenski specijalno organizovanu zdravstvenuustanovu (urgentni centar-trauma centar), a tu se idefinitivno završava njegovo lečenje.
  • 34. Oba ova sistema imaju svojih prednosti i mana.Eksluzivni pokazuje svoje prednosti kod povređenih između21-dne i 65 godina starosti, veoma je skup i potražuje viši stepennadtrijaže a to poskupljuje uslugu i ometa rad trauma-urgentnog centra. Ukoliko se pak preskače najbliža zdravstvena ustanova,takve zdravstvene ustanove neće zbrinjavati ovakve politra-umatizovane pacijente te njen kadar neće imati iskustvo saovakvim povredama. Isto je problem i kod inkluzivnog principa, ako sepacijent transportuje u prvu-najbližu zdravstvenu ustanovu aona nema ni dijagnostički, ni kadrovski potencijal daadekvatno zbrine ovakve pacijente, oni neće biti adekvatnozbrinuti. U Srbiji se primenjuju oba sistema,ali se češće vitalnougroženi pacijenti zbrinjavaju po inkluzivnom principu.
  • 35. “Ne postoji “zlatni“ sistem HMP, ne postoji „zlatni“ vremenski okvir za medicinskitretman, niti postoji „zlatni“ standard veština. Sistem HMP mora biti prilagodljiv za svakuspecifičnu lokalnu situaciju.Maarten, J.J. (2008): Is There One Optimal Medical Treatment and Evacuation ChainforAll Situations : “Scoop and Run “ or “Stay and Play”. Prehospital Disaster Medicine2008; 23(4):s74-s78
  • 36. Medical careis defined as :”The care health care professionals would want toreceive if they got sick” Kvalitet medicinskog zbrinjavanja:“Onaj koji bi zdravsveni radnici želeli, kada bi sesami razboleli“ L.Graff
  • 37. Osnovni pokazatelji kvaliteta rada Hmp Srbije za 2008 - 2009 .Broj poziva za prvi red hitnosti Broj naprasnih srčanih smrtiReakciono vreme I Broj rađenih K P RReakciono vreme II Procenat rađenih K P R u odnosu na broj naprasnih srčanih smrti Broj /procenat uspešnih K P R Broj pregledanih pacijenata na terenu Broj samostalno rešenih slučajeva na terenu Procenat samostalno rešenih slučajeva na terenu
  • 38. Preporučeni pokazatelji kvaliteta rada hmp srbije za 2008-2009 godUkupan broj završenih intervencija Ukupan broj pacijenata sa AKS naBroj pacijenata predatih na dalje terenuzbrinjavanje Broj pacijenata sa AKS na terenu kojima jeReakciono vreme III rađena MONAReakciono vreme IV Ukupan broj svih slučajeva u ambulantiSenzitivnost /specifičnost na prijemu Broj /procenat samostalno rešenihpoziva slučajeva u ambulantiUkupan broj pacijenata sa teškom Postojanje protokola o transportutraumom na terenu pacijenata u službi HMPBroj pacijenata sa teškom traumom naterenu Postojanje plana za reagovanjekojima je rađen medicinski tretman u vanrednim situacijama
  • 39. Broj poziva za prvi red hitnostiMinimum 40,00Maksimum 9 957,00 Mediana 581,00Aritmetička sredina 1 023,25 Mod 40,00Ukupan broj poziva za prvi redhitnosti 73,684,00 20 – 40 %Procenat učešća poziva prvog redahitnosti od ukupnog brojaterenskih poziva 16,30 %
  • 40. Broj poziva za prvi red hitnosti - komentarUkupan broj poziva za prvi red hitnosti 73,684,00Procenat učešća poziva prvog reda hitnosti od ukupnog brojaterenskih poziva 16,30 %Procenat poziva prvog reda hitnosti je neštomanji nego u svetu, može se protumačiti manjom 20 – 40 %statističkom masom, postojanjem funkcije ekstenzijeHMP u svetu (lanac zbrinjavanja, učešće delovapolicijske i vatrogasne službe. Uobičajeno mišljenjeda HMP u svetu radi samo I red hitnosti nije tačno,gradacije se kreću od 2-5 , najčešće 4 (I red, II red,III red, GP-odgovara našem odložna pomoć)
  • 41. Trijaža Primer protokola sa prioritetima za trijažu na prijemu poziva IKanadski model trijažnog protokola za prijem poziva- CTAS (Canadian Triage and Acuity Scale) Level I (prioritet I): Stanja koja zahtevaju reanimacijuStanja koja ugrožavaju život ili ekstremitete (ili preteće pogoršanje) izahtevaju urgentnu intervencijuPoslati ekipu sa lekarom: odmahPoslati ekipu sa tehničarem: odmah Level II (prioritet II): Stanja koja potencijalno mogu zahtevatireanimaciju Stanja koja potencijalno ugrožavaju život ili ekstremitete (ilipreteće pogoršanje) i mogu zahtevati urgentnu intervencijuPoslati ekipu sa lekarom: u okviru 15 minutaPoslati ekipu sa tehničarem: odmah
  • 42. Redovni rad – trijaža Primer protokola sa prioritetima za trijažu na prijemu poziva II Level III (prioritet III): Stanja koja ne podrazumevaju obaveznureanimaciju Stanja koja potencijalno mogu progredirati i shodno tomezahtevati urgentnu intervenciju. Mogu biti udružena sa nelagodnošću ili uvelikoj meri onemogućiti pacijenta za normalne životne aktivnosti i rad.Poslati ekipu sa lekarom: u okviru 30 minutaPoslati ekipu sa tehničarem: u okviru 30 minuta Level IV (prioritet IV): Stanja u vezi sa komorbiditetomStanja koja su u korelaciji sa životnim dobom, drugim bolestima (pogoršanjeili komplikacije) I koja zahtevaju intervenciju u roku od 1 do 2 sata.Poslati ekipu sa lekarom: u okviru 60 minutaPoslati ekipu sa tehničarem: u okviru 60 minuta Level V (prioritet V): Odložna pomoć .Stanja koja mogu bitiakutna, ali ne i urgentna, kao i stanja koja mogu biti deo hronične bolesti, saili bez pogoršanja.Dijagnostika ili tretman nekih od ovih obolenja ilipovreda koja mogu biti odložena ili preusmerena na drugu službu u sistemuzdravstva.Poslati ekipu sa lekarom: u okviru 120 minutaPoslati ekipu sa tehničarem: u okviru 120 minuta
  • 43. Reakciono vreme I za prvi red hitnosti (izraženo u minutima) 90 %1,00 1,01 1,28 2,02 1,00 - 2,0025 % 50 % 75 % 90 % Reakciono vreme II za prvi red hitnosti (izraženo u minutima) 75 %7,01 8,15 10,30 12,00 8,00 – 10,0025 % 50 % 75 % 90 %
  • 44. Reakciono vreme I za prvi red hitnosti (izraženo u minutima) 90 %1,00 1,01 1,28 2,02 1,00 - 2,0025 % 50 % 75 % 90 % Reakciono vreme I pokazuje stabilnost i kreće se unutar svetskih standarda Bez obzira na našu tehnološku inferiornost
  • 45. Reakciono vreme II za prvi red hitnosti (izraženo u minutima) 75 %7,01 8,15 10,30 12,00 8,00 -10,0025 % 50 % 75 % 90 % Reakciono vreme II je ispod svetskog proseka bez obzira na metodologiju proračunavanja. Mogući razlozi su tehnološka inferiornost, nepostojanje lanca preživljavanja, nepostojanje takozvane ekstenzije hitne medicinske službe, kao i nepreciznost merenja vremena
  • 46. Ruralno vs. urbano područje. Otežavajuća okolnost urbanih područja su : velika gustinanaseljenosti, veći broj poziva prvog reda hitnosti, njihov raspored ušpicevima, saobraćajna preopterećenos, kao i vertikalne barijere(tzv.Vertical response time). Ono može biti značajno u urbanim područjimasa visokim zgradama ili drugim rhitektonskim barijerama koje otežavajuprilaz. Kod nas je to naročito izraženo kod nadgradnji preko četiri sprata ,gde nisu ugrađeni liftovi. Prosečno produženje ovog vremena iznosi zastambene zgrade oko 2,8 minuta, za poslovne zgrade 2,7 minuta, za privatnekuće 1,3 minuta i 0,5 minuta za javna mesta.( Silverman, et al. 2007) Dolazakod mesta gde je vozilo stalo - do pacijenta iznosi 23,5% ukupnog vremena zazbrinjavanje pacijenta, kada pacijent stanuje ispod trećeg sprata. Kadastanuje iznad trećeg sprata taj procenat iznosi 32,2%.(Morrison, 2005) Ruralne i odsečene oblasti su poseban izazov za organizaciju hitnemedicinske pomoći. One su obično u manjku sa kvalifikovanim kadrom,saobraćajne veze su loše, razdaljine dugačke ,manja je gustina stanovništva,shodno tome reakciona vremena duga, nema dispečerskih centara, bužet jemanji, postoji smanjeno interesovanje za rad u takvim oblastima itehnološka opremljenost je slabija.Neka olakšavajuća okolnost je u tome štose većina poziva za asistenciju hitne pomoći javlja u središtima tih oblasti.Sarah, 1996).
  • 47. Broj pregledanih pacijenata na terenuUkupan broj pregledanih pacijenata na terenu - 452.367 Broj / procenat samostalno rešenih slučajeva na terenu Ukupan broj samostalno rešenih slučajeva - 300.231 Procenat samostalno rešenih slučajeva - 66,36%
  • 48. KomentarBroj pregledanih pacijenata na terenuUkupan broj pregledanih pacijenata na terenu 452.367Broj / procenat samostalno rešenihslučajeva na terenuUkupan broj samostalno rešenih slučajeva 300.231Procenat samostalno rešenih slučajeva 66,36%Zbog nepreciznosti ovaj broj i procenti nisu realni jer i kada ekipaHMP uradi sve što je po standardima i protokolima potrebno ipakmora da transportuje pacijenta /povređenog u bolnicu a metodološkise ne vodi da je samostalno rešen.
  • 49. Broj naprasnih srčanih smrti Ukupan broj naprasnih srčanih smrti – 5.371 0,5-4,5/ 1000 0,89 / 1000 stanovnika stanovnikaBroj / procenat rađenih KPRUkupan broj rađenih K P R – 3.700 40 – 60 %Procenat rađenih K P R - 68,89%Broj / procenat uspešnih KPRUkupan broj uspešnih K P R – 891 9- 23 %Procenat uspešnih K P R (Survived event ) - 24,08%
  • 50. Broj naprasnih srčanih smrti - KomentarVrlo je teško porediti se sa drugim službama u svetu 0,5-4,5/jer i one imaju različitu metodu obračuna i daju 1000opseg u kome se kreće broj naprasnih srčanih smrti.Ipak se naša epidemiologija uklapa u taj opseg stanovnikaProcenat rađenih reanimacija nešto je veći kod nas negou svetu što bi se moglo protumačiti i nedostatkom DNRRegulative (Do Not Resuscitate). 40 – 60 %Procenat uspešnih reanimacija je veći nego u svetu ali jeTo samo privid iz nekoliko razloga: mala statističkamasa,računanje uspešno rešenog respiratornog arestakao Uspešno rešenog srčanog zastoja i računanjeuspešnih reanimacija u prisustvu HMP (Iako broj arestau prisutvu osoblja HMP iznosi samo oko 5%, broj 9- 23 %uspešnih reanimacija se kreće od 40-50% , i na taj načinznatno utiče na globalni procenat. U svetu se ove dvevrste posebno analiziraju.
  • 51. Novi parametri za kontrolu kvaliteta rada Servisni parametri Aktivaciono vreme ( vreme koje je proteklo od prijema poztiva za prvi red hitnosti u dispečerskom centru do predaje poziva ekipi za intervenciju) Reakciono vreme ( vreme koje je proteklo od predaje poziva ekipi za intervenciju do stizanja ekipe na mesto događaja) Vreme prehospitalne intervencije (vreme koje je proteklo od momenta stizanja ekipe na mesto događaja do olobađanja ekipe ili predaje pacijenta na dalje zbrinjavanje)
  • 52. 2 minute dispatch time + 6 minute sudden cardiac arrest first responder = 8 minutes2 minute dispatch time + 8 minute CTAS 1 ambulance response = 10 minutes
  • 53. Ambulance servicesOn 17 December 2010, the Secretary of State announced the introduction of a set of clinicalquality indicators for ambulance services that will take effect from April 2011. This set of11 indicators will replace the Category B, 19-minute response time target, which has noclinical justification and will therefore see a move to an ambulance service that measures itsperformance on what matters most to patients and the NHS – quality and patient outcomes.The indicators will apply to all ambulance calls.Timeliness of care will still be an important factor – as it is not acceptable for unnecessarydelays in care to increase. But crucially time will not be the only factor.Importantly, the ambulance clinical quality indicators will improve the quality and safety ofcare by focussing on those groups of patients who need the most urgent care rather thanaccording to the category of the call alone.Ambulance services will still be required to respond to Category A. “A8” - 75% of Category A (immediately life threatening) calls should receive a response within 8 minutes – this initial response can be by traditional ambulance or a range of other options including car, motorbike, volunteer community responder. “A19” - If a Category A patient requires transport, this should arrive within 19 minutes of the request for transport being made, 95% of the time
  • 54. Novi parametri za kontrolu kvaliteta rada Naprasna srčana smrt i CPR Procenat izvršenih kardiopulmonalnih reanimacija u slučaju iznenadnog srčanog zastoja Procenat uspešnih kardiopulmonalnih reanimacija u slučaju iznenadnog srčanog zastoja gde ekipa hitne medicinske pomoći nije očevidac Procenat uspešnih kardiopulmonalnih reanimacija kada je iznenadni srčani zastoj nastupio u prisustvu ekipe hitne medicinske pomoći
  • 55. Akutni koronarni sindom AKS I Procenat pacijenata sa akutnimkoronarnim sindromom kojima jeotvoren intravenski put i kojima je datanalgetski ekvivalent morfijumu,kiseonik, nitro preparat (u bilo komobliku) i acetilsalicilna kiselina (ukolikonema kontraindikacija za primenu ovihlekova) MONA
  • 56. Akutni koronarni sindom AKS II Procenat pacijenata sa akutnim infarktom miokarda sa STelevacijom koji su dijagnostikovani u hitnoj medicinskoj pomoći (naterenu ili u ambulanti), kojima je otvoren intravenski put i kojima jedat analgetski ekvivalent morfijumu, kiseonik, nitro preparat (u bilokom obliku), acetilsalicilna kiselina, klopidogrel i kleksan (ukolikonema kontraindikacija za primenu ovih lekova) i transportovani unajbližu ustanovu za primarnu koronarnu intervenciju ) PCI
  • 57. Akutni koronarni sindom AKS III Procenat pacijenata sa akutnim infarktom miokardasa ST elevacijom koji su dijagnostikovani u hitnoj medicinskojpomoći (na terenu ili u ambulanti) kojima je otvoren intravenski puti kojima je dat analgetski ekvivalent morfijumu, kiseonik, nitropreparat (u bilo kom obliku)i acetilsalicilna kiselina, klopidogrel ikleksan i kod kojih je započeta ili data prehospitalna tromboliza(ukoliko nema kontraindikacija za primenu ovih lekova) TROMBOLIZA
  • 58. TraumaProcenat indikovanog medicinskogtretmana na terenu kodpacijenata sa teškom traumom Vanredne situacijePostojanje plana za vanredne prilike
  • 59. • Regionalizacija• Modernizacija• Edukacija• Zakonodavstvo
  • 60. Strategija razvoja HMP Regionalizacija• Klasičan organizacioni model• Novi model reorganizacije
  • 61. Strategija razvoja HMP Regionalizacija Klasičan organizacioni modelIzuzimanje postojećih službi HMPiz Domova zdravlja i stavljanje podjurisdikciju Regionalne HMP
  • 62. Strategija razvoja HMP Regionalizacija Novi model reorganizacije(Prema patologiji: CVI, STEMI, PostCPR, Politrauma, Deca itd.)• Koji pacijent je odgovarajući za zbrinjavanje na regionalnom nivou ?• Koja ustanova je odgovarajuća za zbrinjavanje na regionalnom nivou ?• Kako ustanoviti i kontrolisati održivost sistema ?• Kada HMP može delovati van ustaljenog sistema regionalizacije ?• Koji način transporta izabrati ?
  • 63. Strategija razvoja HMP Regionalizacija (Preduslovi)• Restruktuiranje• Reorganizacija• Modernizacija• Zakonska regulativa
  • 64. Strategija razvoja HMP Modernizacija• Prijemno dispečerskog centra• Sanitetskih vozila• Medicinske opreme• Informaciono komunikacijske opreme
  • 65. Strategija razvoja HMP Edukacija• Redovna• Obnavljanje znanja• U okviru KME• Drugih subjekata van HMP
  • 66. Strategija razvoja HMP Zakonodavstvo• Mesto HMP u sistemu zdravstva• Standardizacija (obaveze i prava)• Profil kadrova• Mesto HMP u sistemu zbrinjavanja u vanrednim situacijama
  • 67. U budućnosti, biće teže ostati intelektualno izolovan odSTANDARDA URGENTNOG ZBRINJAVA u ostatku sveta, njihovavišestruka potencijalna primena...biće ograničena samokvalitetom njihovog sadržaja i imaginacijom korisnikaIn future,it will be increasingly difficult to remain intellectualyisolated from the STANDARDS OF EMERGENCY CARE in otherpart of the world, its myrdial potential applications…are limitedonly by the quality of its content and the imaginations of its users J.L.Arnold